MEUNARODNE ORGANIZACIJE

I. UNIVERZALNE
MEUNARODNE
ORGANIZACIJE
Ujedinjene nacije

II. REGIONALNE
MEUNARODNE
ORGANIZACIJE

Savet Evrope
OEBS

I. Ciljevi UN
- preduzimanje kolektivnih mera da bi se
spreile pretnje ili povrede mira
- reavanje meunarodnih sporova mirnim
putem
a) razvijanjem prijateljskih odnosa na naelima
jednakih prava i prava na samoopredeljenja
b) meunarodnom saradnjom u reavanju
meunarodnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i
humanitarnih problema,
c) unapreenjem ljudskih prava.

II. Naela UN
pravila opteg meunarodnog obiajnog prava
(naela opteg meunarodnog prava)

1. lanice dune da sporove reavaju na miran

nain, da se uzdre od pretnje ili upotrebe sile
protiv teritorijalnog integriteta ili politike
nezavisnosti bilo koje drave.
2. UN se ne meaju u unutranja pitanja drava
osim kad se primenjuju prinudne mere iz Glave
VII Povelje.
3. naelo suverene jednakosti lanica
4. ispunjavanje obaveza po Povelji u dobroj veri i
pruanje pomoi u svakoj akciji

III. lanstvo
1. samo drave mogu biti lanice
2. uslovi za prijem u lanu 4 Povelje
3. odluuje Generalna skuptina na preporuku SB
4. drave nelanice (status posmatraa pri UN) (Sveta
Stolica)
- stalne posmatrake misije pri seditu organizacije
- mogu da uestvuju u radu Generalne skuptine, njenih
komiteta i konferencija koje organizuju UN
- nemaju pravo glasa i podnoenja predloga

Crna Gora 28. juni 2006

Istoni Timor 27. septembar 2002
vajcarska 10 septembar 2002
Srbija 1. novembar 2000

I. ORGANI OSNOVANI POVELJOM

UJEDINJENIH NACIJA
1. Generalna skuptina sve lanice
2. Savet bezbednosti 15 lanica
3. Ekonomski i socijalni savet 54 drave
4. Starateljski savet do 1994. god. (Palau)
5. Sekretarijat - Generalni sekretar
6. Meunarodni sud pravde 15 sudija

Generalna skuptina UN

- sve lanice organizacije svaka ima jedan glas

- sastaje se jednom godinje na redovnom zasedanju (po potrebi mogu i
vanredna)
- moe da razmatra svako pitanje koje ulazi u okvir Povelje
- odluuje o budetu, prijemu novih lanica, suspenziji i iskljuenju
- bira i nestalne lanice Saveta bezbednosti UN
- bira lanice Ekonomskog i socijalnog saveta
- prima i razmatra izvetaje drugih organa UN
- bira Generalnog sekretara UN i visoke funkcionere
- zaseda u plenumu kada donosi odluke ali se mnoga pitanja razmatraju u
komitetima

Generalna skuptina UN

odluke se donose u obliku rezolucija (preporuka) i nisu pravno

obavezujue.
- o vanim pitanjima odluuje se dvotreinskom veinom glasova prisutnih
lanica koje glasaju
- ne moe da donosi preporuke o pitanjima kojima se bavi Savet
bezbednosti kada to ini u funkciji odranja meunarodnog mira i
bezbednosti sem ako to ne zahteva Savet
- preporuke se donose prostom veinom glasova prisutnih lanica koje
glasaju

2. Savet bezbednosti - 15 lanica

ouvanje mira i bezbednosti

neprekidno zaseda
nestalne lanice se biraju na dve godine po regionalnom
principu.
"dentlmenski sporazum - pet iz Afrike i Azije, dva iz
Latinske Amerike, jedan iz istone Evrope i dva iz
zapadne Evrope i ostalih zemalja.

2. Savet bezbednosti

mogu da uestvuju i
predstavnici drugih lanica UN
ako se pitanja na dnevnom
redu posebno tiu interesa te
lanice

mogu da uestvuju i lanovi

sekretarijata UN i sva druga
lica koja mogu da pomognu
razmatranju odreenog pitanja

donosi preporuke i odluke odluke SB obavezuju sve

lanice UN (l. 25 Povelje)

da predloi reenje i sporazum

u situacijama koje
predstavljaju pretnje miru
da bude medijator u
pregovorima
da uspostavi mirovne snage
(oko 60 mirovnih operacija).
da donese odluku o
sankcijama ili embargu na
oruje
daje predporuke GS za
imenovanje Generalnog
sekretara i prijem novih lanica
u UN.

Pravo veta stalnih lanica SB

- 9 glasova ZA

- ne trai se izriita saglasnost

stalnih lanica (dovoljno da se
one izriito ne protive)
odluka se usvaja ako se neka
stalna lanica uzdri
- Povelja ne propisuje kakva je
veina potrebna za odluku o
tome da li je neko pitanje
sutinsko ili proceduralno - u
praksi je to uglavnom posebna
veina kao za sutinska pitanja
(dvostruki veto)

nema odluke ako jedna stalna

lanica glasa NE ili stavi VETO
ovo pravo znai da SB nikada
ne moe protiv neke od njih
primeniti prinudne mere ili ih
suspendovati ili iskljuiti iz UN

3. Ekonomski i socijalni savet

UN
- sastavljen od 54 drave
lanice koje bira Generalna
suptina UN na period od 3
godine
- odluke se donose prostom
veinom lanova koji su
prisutni i glasaju
- ekonomska, drutvena,
kulturna, obrazovna,
zdravstvena pitanja i ljudska
prava
- odrava veze sa
specijalizovanim agencijama
UN i koordinira njihov rada

3. Ekonomski i socijalni savet

UN
- daje preporuke GS, lanicama
i specijalizovanim agencijama
- priprema nacrte meunarodnih
ugovora
- saziva meunarodne
konferencije.
- osniva svoje stalne odbore i
komisije
- predstavlja centralni forum za
raspravu o ekonomskim i
socijalnim pitanjima.
- konsultuje se sa NVO i
predstavlja sponu izmeu
civilnog drutva i UN.

4. Starateljski savet
imao je nadlenost u vezi s
meunarodnim starateljskim sistemom
kojim se regulie upravljanje
nesamostalnim teritorijama (Glava XII
Povelje UN)
- 1994. poslednja takva teritorija Palau
postala je nezavisna i on je obustavio rad

5. Sekretarijat

- Generalni sekretar i slubenici UN

- GS je glavni administrativni organ i postavlja osoblje UN.
- ima vane politike funkcije
- skree panju SB na svako pitanje koje moe da ugrozi meunarodni
mir i bezbednost (l. 99 Povelje)
- podnosi izvetaj o radu Generalnoj skuptini i prisustvuje sednicama
glavnih organa UN (osim MSP).
- ima veliki politiki uticaj u meunarodnim odnosima (reavanje
sukoba i sl.)
- depozitar meunarodnih ugovora koje su zakljuile lanice UN

6. Meunarodni sud pravde - 15 sudija

- Statut je sastavni deo Povelje
- reava sporove saglasno meunarodnom pravu a ne
pravu UN
- samostalan sudski organ
- mogu biti i drave koje nisu lanice UN
- sudije se biraju na 9 godina

V. Specijalizovane agencije UN
samostalne meunarodne organizacije koje su drave uspostavile

meunarodnim ugovorom i niim se u svom nastanku i strukturi ne razlikuju

od ostalih meunarodnih organizacija
- one su subjekti meunarodnog prava
- bave se samo odreenom oblau
- EKOSOK zakljuuje s njima sporazume kojima uspostavlja posebne odnose
sa UN

NEKE SPECIJALIZOVANE AGENCIJE UN

Meunarodna pomorska organizacija (IMO)

Organizacija UN za industrijski razvoj (UNIDO)
Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO)
Organizacija UN za prosvetu, nauku i kulturu (UNESCO)
Svetska meteoroloka organizacija (WMO)
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO)
Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
Svestski potanski savez (UPU)
Svetska trgovinska organizacija (WTO)

ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU
BEZBEDNOST I SARADNJU
(OSCE OEBS)

Konferencija za evropsku
bezbednost i saradnju (KEBS)
1975. godina
Helsinki

1. Bezbednosna
pitanja

Zavrni akt
naela meusobnih
odnosa uesnica

2. Saradnja u
oblasti ekonomije i
nauke

Evropske drave,
Kanada, SAD

3. Humana
dimenzija ljudska
prava

OBLASTI DELOVANJA
Preventivna
diplomatija
Spreavanje sukoba
Postkonfliktna
izgradnja

DONOENJE ODLUKA
Konsenzus
Konsenzus minus
jedan izuzetak
(SRJ 1992)

ORGANI OEBS
Samit OEBS
Ministarski savet
ministri spoljnih
poslova
Stalni savet
predstavnici
drava pri seditu
OEBS u Beu
Visoki savet
visoki slubenici
MSP (Ekonomski
forum)

Parlamentarna
skuptina
OEBS
Kopenhagen
Predsedavajui
Generalni
sekretar

Trojka

Sekretarijat

Stalni specijalizovani organi

OEBS
Kancelarija za demokratske
institucije i ljudska prava
(ODIHR)
Predstavnik za slobodu medija
Centar za prevenciju sukoba
Visoki komesar za nacionalne
manjine

Sud za pomirenje i arbitrau

Osnovan Konvencijom OEBS
Postupak se pokree
sporazumom strana u sporu
Pokree se posle neuspele
koncilijacije (mirenja)

Misije OEBS u kriznim

podrujima
Stalni savet donosi odluku uz
saglasnost
i dogovor sa dravom
MANDAT MISIJA:
- posmatranje situacije,
- izgraivanje poverenja izmeu
sukobljenih strana,
- monitornig ljudskih prava,
- organizovanje izbora

SAVET EVROPE
Osnovan 1949. godine
(47 drava lanica)

Sedite u Strasburu

Razlozi osnivanja i rada:

- zatita ljudskih prava
- pomaganje pluralistike demokratije
- potovanje vladavine prava

ORGANI SAVETA EVROPE

Komitet ministara

Parlamentarna skuptina

Sekretarijat (Generalni sekretar)

- Generalni direktorati
- Kongres lokalnih i regionalnih vlasti
Evrope

Komesar za ljudska prava

Parlamentarna skuptina Saveta

Evrope

Sastavljena od delegacija parlamenata drava lanica.

Delegacije odraavaju pluralitet nacionalnih
parlamenata (predstavnici i vladajue veine i opozicije)
Usvaja tekstove ugovora
Daje preporuke Komitetu ministara koje nisu
obavezujue imaju veliku politiku snagu
Danas se trai pozitivna preporuka Skuptine za prijem
novih lanica

Komitet ministara Saveta Evrope

Ministri spoljnih poslova drava lanica

- usvaja zakljuke i preporuke upuene dravama
lanicama
- usvaja tekstove konvencija SE
- odluuje o prijemu novih lanica, suspenziji i
iskljuenju
- sprovodi odluke Evropskog suda za ljudska prava

Najvanije konvencije Saveta

Evrope
Evropska konvencija o ljudskim pravima usvojena
1950. godine
Evropska socijalna povelja usvojena 1961. godine
Konvencija o spreavanju muenja i drugih
svirepih, neovenih ili poniavajuih kazni ili
postupaka usvojena 1987. godine
Okvirna konvencija o pravima manjina usvojena
1995. godine

Evropska konvencija o ljudskim

pravima i osnovnim slobodama
1950. godine je usvojena Konvencija za
zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
1953. godine stupila na snagu -10 drava
ugovornica
1989. godine 23 drave ugovornice
1997. godine 40 drava ugovornica
2011. godine 47 drava ugovornica
Stupanjem na snagu protokola 14 i Lisabonskog ugovora,
stvoreni su uslovi za pregovore o pristupanju EU

EVROPSKA UNIJA (EU)

- Osnovana radi
ostvarivanja ekonomskih
ciljeva
- Zasnovana na 4 slobode
(ukidanje svih prepreka
slobodnom protoku robe,
ljudi, usluga i kapitala)

Ugovorom u Parizu 1951. - Evropska

zajednica za ugalj i elik
CILJ: zajednika kontrola nad datim resursima
- Stvaranje zajednikog trita uglja i elika
- Ukidanje trgovinskih ogranienja
- Ukidanje carina
- Uspostavljanje zajednike politike u oblasti
trgovine ugljem i elikom

Belgija, Savezna Republika Nemaka,

Francuska, Luksemburg, Italija, Holandija

Ugovorima u Rimu 1957. godine

1. Evropska zajednica za atomsku
energiju (EUROATOM)
2. Evopska ekonomska zajednica (EEZ)
CILJ EUROATOMA: kontrola nuklearne
politike i oruja
CILJ EEZ: stvaranje zajednikog
evropskog trita, carinske unije ,
ukidanje ogranienja trgovine i slobodno
kretanje ljudi i kapitala

1965. godine, 8. april- Brisel

- Ugovor o objedinjavanju Ugovor o
stvaranju jedinstvenog Saveta i
jedinstvene Komisije Evropskih
zajednica
- Sedite Saveta i Komisije je u Briselu
- Sedite Evropskog suda je u
Luksemburgu

 Ugovorom u Mastrihtu 1992.

godine stvara se Evropska uinija
Ugovorom u Nici 2000. godine
zaokruen je proces stvaranja EU
CILJ: reavanje pitanja
institucionalne regulative

Ugovor iz Lisabona decembar

2007. godine
- ratifikacija ugovora zavrena
u novembru 2009. godine

EVROPSKA UNIJA
TRI STUBA
EVROPSKE
UNIJE

I. EVROPSKE
ZAJEDNICE

II. ZAJEDNIKA
SPOLJNA
I BEZBEDNOSNA
POLITIKA

III. PRAVOSUE I
UNUTRANJI
POSLOVI

ORGANI EVROPSKE UNIJE

Komisija
Savet
Evropski savet
Evropski sud pravde
Evropski parlament
Evropska centralna banka
Finansijski sud

EVROPSKA KOMISIJA
(generalni direktorati)
JEDNA DRAVA JEDAN KOMESAR do 2014.
godine ogranien broj (2/3 drava lanica)
Savet predlae predsednika Komisije
kvalifikovanom veinom (odobrenje Evropskog
parlamenta)
Savet (kvalifikovanom veinom) usvaja listu
kandidata za komesare (na predlog drava
lanica)
predsednika i lanove postavlja Savet
(kvalifikovana veina) - Komisiju odobrava
Evropski parlament
Nadlenost: zakonodavna, upravna, izvrna, nadzor nad
sprovoenjem propisa EU, zastupanje u meunarodnim
odnosima, budetska pitanja

SAVET
Predstavnici drava lanica (ministri prema
resoru)
Savet za opte poslove (ministri spoljnih
poslova)
est meseci predsedavanje Savetom
nacionalni interesi drava lanica
jednoglasno odluivanje ili (u nekim
oblastima) kvalifikovana veina
Glasovi su rasporeeni meu dravama
lanicama prema njihovoj veliini onako
kako je utvreno ugovorima
odobrava zakonodavne predloge Komisije
ali moe i da pokrene zakonodavni proces.

EVROPSKI SAVET
efovi drava ili vlada zemalja lanica
bavi se pitanjima koja nisu mogli da
ree ministri u Savetu
pitanjima od stratekog znaaja za
organizaciju daljim razvojem
organizacije, reformom institucija,
prijemom novih lanica, vanim
spoljnopolitikim pitanjima itd

EVROPSKI PARLAMENT
predstavniko telo oko 500 miliona stanovnika
Evrope (736 poslanika)

neposredno izabrani poslanici

nastao kao konsultativno telo (predstavnici
nacionalnih parlamenata)
uestvuje u zakonodavnoj delatnosti
odobrava sastav Komisije
moe da izglasa nepoverenje Komisiji
ima nadzorna ovlaenja - moe da
postavlja pitanja i prima odgovore od svih
institucija i da formira anketne komisije
Lisabonski ugovor uvedena konsultativna
uloga nacionalnih parlamenata u
zakonodavnom postupku

EVROPSKI SUD PRAVDE

sud evropskih zajednica
jedan sudija iz svake drave lanice
opti pravobranioci - daju pravno miljenje
o predmetu i predlae sudu reenje
- 1989. stvoren je i Sud prvog stepena pri
Evropskom sudu pravde - sudi u
postupcima koje su pokrenula privatna lica
i u predmetima nelojalne konkurencije
- Lisabonski ugovor OPTI SUD
FINANSIJSKI SUD
- nema klasinu sudsku funkciju budetska
i finansijska kontrola

 FINANSIJSKI SUD
- nema klasinu sudsku funkciju
budetska i finansijska kontrola
EVROPSKA CENTRALNA BANKA
Lisabonski ugovor - monetarna
politika, finansijska stabilnost i platni
sistem

PRAVNI AKTI EU
Uredbe (regulations) - opti akti obavezuju sve lanice - neposredno primenjivi
(postaju deo pravnih sistema drava lanica
bez potrebe da se ratifikuju ili drukije unesu
u domae zakonodavstvo - NEPOSREDNA
PRIMENJIVOST - prava iz njih su utuiva pred
domaim sudovima IMAJU SUPREMATIJU nad
nacionalnim zakonodavstvom
Direktive (directives) - ne moraju da imaju
opti karakter lanice su obavezne da
postignu cilj a nain ostvarenja je u
nadlenosti domaeg zakonodavstva
Odluke - obavezuju samo lanice na koje se
odnose
Preporuke i miljenja - nemaju obavezujui
karakter

Korisni sajtovi za dalje

usavravanje
1. Ujedinjene nacije - http://www.un.org

2. Savet Evrope http ://www.coe.int

3. Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju - http://www.osce.org
4. Evropska unija - http://europa.eu