UJEDINJENE NACIJE: NASTANAK,

CILJEVI, NAČELA I ORGANI

Prof. dr Zoran Radivojević

Pravni fakultet u Nišu
Duhovne preteče
 Mislioci i državnici srednjeg i ranog
novog veka
 Ideja međunarodnog organizovanja
sadržana u različitim nacrtima i
planovima
 Ciljevi međunarodnog
organizovanja:
a) eliminacija sile i ratova
b) osiguranje trajnog mira
Predlozi i planovi za organizovanje
međunarodne zajednice
 Pjer Diboa (XIV vek): savez hrišćanskih sila
 Đorđe Pođebrad (XV vek): federacija hrišćanskih
vladara
 Maksimilijan Sili (XVI vek): podela Evrope na 15
država podjednake snage
 Emerik Krise (XVII vek): savez vladara sveta bez
obzira na veru
 Sent Pjer (XVIII vek): defanzivni savez
 Žan Žak Ruso (XVIII vek)
 Imanuel Kant (XVIII-XIX vek)
 Džeremi Betam (XIX vek)
 Vilijam Pen (XIX vek)
Institucionalne preteče
 Sveti savez (alijansa) 1815.-1848.
 Koncert evropskih velikih sila do I
svetskog rata
 Sistem ravnoteže snaga
 Društvo naroda 1920.-1939./1946.
 Sistem kolektivne bezbednosti
Društvo naroda
 osnovano Paktom koji je sastavni deo
Versajskih mirovnih ugovora
 organi: Skupština, Savet, Sekretarijat i
Stalni sud međunarodne pravde
 članstvo: pretežno evropske države
 delatnost: rivalstvo Francuske i
V.Britanije
 slabosti i razlozi neuspeha
 bilans rada i formalno raspuštanje
Proces stvaranja Ujedinjenih nacija
 Atlantska povelja
 Deklaracija Ujedinjenih nacija
 Moskovska deklaracija
 Konferencija u Dambarton Oksu i izrada
nacrta Povelje UN
 Jaltska konferencija
 Konferencija u San Francisku i
potpisivanje Povelje UN
 stupanje na snagu Povelje UN
Atlantska povelja
 zajednička izjava Ruzvelta i Čerčila na sastanku
održanom 14. avgusta 1941. godine u zalivu
Njufaundlendu
 svečana proklamacija sledećih načela posleratnog mira:
a) da se ubuduće neće vršiti teritorijalne promene koje ne
odgovaraju slobodno izraženoj volji naroda;
b) da svi narodi imaju pravo da izaberu oblik vladavine;
c) da svi narodi imaju podjednak pristup trgovini i
sirovinama;
d) da svi narodi sveta moraju napustiti upotrebu sile;
e) da se osnuju širi i stalni sistem opšte bezbednosti
 formalno nije potpisana i ne predstavlja pravnu obavezu
 prihvaćena na međusavezničkom sastanku u Londonu
24. septembra 1941.godine
Deklaracija Ujedinjenih nacija
 usvojena u Vašingtonu 1. januara
1942. godine
 potpisana od strane 26 država
članica antihitlerovske koalicije
 kasnije joj pristupila još 21 država
 predstavlja formalni pravni akt
 obrazovan vojni savez pod nazivom
"Ujedinjene nacije" koji se prvi put
zvanično upotrebljava
Moskovska deklaracija
 usvojena na Konferenciji vlada SAD,
SSSR-a, V.Britanije i Kine 30. oktobra
1943. godine
 predstavlja početni korak u procesu
pretvaranja ratnog saveza u posleratnu
mirovnu organizaciju
 prvi put spomenuta buduća međunarodna
organizacija koja će počivati na načelima
suverene jednakosti i univerzalnosti
Konferencija u Dambarton Oksu
 sastanak stručnjaka SAD, SSSR-a,
V.Britanije i Kine održan u
Vašingtonu od 21. avgusta do 7.
septembra 1944. godine
 izrađen prvi nacrt Povelje UN
 utvrđene granice saradnje, ciljevi i
struktura buduće organizacije
 ostalo nerešeno pitanje glasanja u
Savetu bezbednosti
Konferencija na Jalti
 sastanak Ruzvelta, Staljina i Čerčila
održan od 5. do 12. februara 1945.
godine
 postignut sporazum poznat kao
"Jaltska formula“
 prihvaćen kasnije kao čuveni čl.27
Povelje
Konferencija u San Francisku
 održana od 25. aprila do 26. juna
1945. godine
 učestvovalo 46 država
 usvojen konačan tekst Povelje UN
na osnovu nacrta iz Dambarton
Oksa
 Povelju potpisalo 50 država koje se
smatraju osnivačima UN
Stupanje na snagu Povelje UN
 prvi uslov: ratifikacija pet stalnih članova
Saveta bezbednosti
 drugi uslov: ratifikacija većine ostalih
država potpisnica
 depozitar ratifikacionih instrumenata
vlada SAD
 uslovi ispunjeni 24. oktobra 1945. godine
 prema zaključku Generalne skupštine iz
1947. godine 24. oktobar se svake godine
obeležava kao dan UN
Član 1: ciljevi Ujedinjenih nacija
 održavanje međunarodnog mira i bezbednosti;
 razvijanje prijateljskih odnosa među narodima
zasnovanih na poštovanju načela
ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda;
 ostvarenje međunarodne saradnje rešavanjem
međunarodnih problema ekonomske, socijalne,
kulturne ili humanitarne prirode i unapređenje i
podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih
sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili
veru
 stvaranje središta za usklađivanje akcija radi
ostvarivanja navedenih ciljeva
 Član 1: pravni značaj
 odredbe Povelje treba tumačiti tako
da su u funkciji ostvarivanja ciljeva
 ciljevi su izvor pravnih obaveza za
države članice
 ciljevi su okvir nadležnosti
organizacije
Član 2: načela Ujedinjenih nacija
1. Načelo suverene jednakosti država
2. Načelo savesnog ispunjavanja obaveza
3. Načelo mirnog rešavanja sporova
4. Načelo uzdržavanja od pretnje silom ili upotrebe
sile
5. Načelo pomaganja Organizaciji u ostvarivanju
akcija i uskraćivanje pomoći državi protiv koje
Organizacija preduzima akciju
6. Načelo obezbeđenja da i države nečlanice
postupaju u skladu sa ovim načelima kada je to
potrebno radi održavanja međunarodnog mira i
bezbednosti
7. Načelo unutrašnje nadležnosti država članica
 Načela Ujedinjenih nacija:
karakteristike

 Imaju poseban značaj u tumačenju

drugih odredaba Povelje
 Predstavljaju izvor konkretnih prava
i obaveza država članica
 Čine osnov nadležnosti i ovlašćenja
organa UN
 Nemaju podjednaku važnost i ulogu
Organi UN
 Prema nacrtu iz  Na Konferenciji u
Dambarton Oksa: San Francisku
- Generalna pridodati:
skupština - Ekonomski i
- Savet socijalni savet
bezbednosti - Starateljski
- Međunarodni savet
sud pravde
- Sekretarijat
Organi UN - podela
 redovni i vanredni
 stalni i povremeni
 plenarni i organi užeg sastava
 glavni i pomoćni
Odnos između organa
 Generalna skupština raspolaže opštom
nadležnošću
 ostali organi imaju posebne nadležnosti
 između Generalne skupštine i Saveta bezbednosti
postoji stroga podela nadležnosti
 Generalnoj skupštini hijerarhijski podređeni
Ekonomski i socijalni savet i Starateljski savet
 Međunarodni sud pravde potpuno nezavisan
 Sekretarijat obavlja administrativno-tehničke
poslove za potrebe ostalih organa
Generalna skupština - sastav
 plenarni organ
 svaka članica ima 5 delegata i 5
zamenika
 delegaciji mogu biti pridodati
savetnici i stručnjaci
 svaka članica ima jedan glas
Generalna skupština - saziv
 redovna zasedanja: počinju svake
godine trećeg utorka u septembru
 vanredna zasedanja: sazivaju se na
zahtev Saveta bezbednosti ili većine
članica
 hitna vanredna zasedanja: sazivaju
se u roku od 24 časa na osnovu
rezolucije "Ujedinjeni za mir"
Generalna skupština – način rada
 izbor predsednika i 21 potpresednika za svako
zasedanje
 rad se odvija u plenumu i glavnim komitetima
 glavni komiteti: (I) za politiku i bezbednost,
specijalni politički komitet, (II) za ekonomska i
finansijska pitanja, (III) za za socijalne,
humanitarne i kulturne probleme, (IV) za
starateljstvo i nesamoupravne teritorije
(tzv.kolonijalni komitet), (V) za administrativna i
budžetska pitanja i (VI) za pravna pitanja
 komiteti za postupak: Generalni komitet (Biro) i
Verifikacioni komitet
 ad hoc komiteti
Generalna skupština - nadležnost

 Opšta nadležnost
- ovlašćenje da raspravlja o svim
pitanjima i predmetima koji ulaze u
delokrug Povelje ili se odnose na
bilo koji organ
- izuzetak su sporovi i situacije koje
raspravlja Savet bezbednosti
Generalna skupština – nadležnost
(2)
 posebne nadležnosti:
a) ovlašćenja kao predstavnički
organ;
b) kontrolna ovlašćenja;
c) finansijska ovlašćenja;
d) izborne funkcije;
e) ostala ovlašćenja
Generalna skupština – pravna
priroda
 sličnosti i razlike u odnosu na
nacionalne parlamente
 sličnosti i razlike u odnosu na
diplomatske konferencije
 sui generis karakter
Savet bezbednosti - sastav
 15 članova
 5 stalnih članova: SAD, Rusija, V.Britanija,
Francuska i Kina
 10 nestalnih članova koje bira Generalna
skupština na 2 godine bez mogućnosti reizbora
 kriterijumi za izbor:
a) doprinos miru i bezbednosti
b) pravilna regionalna raspodela (5 iz Azije i
Afrike, 1 iz Istočne Evrope, 2 iz Latinske Amerike
i 2 i Zapadne Evrope i ostalih država)
Savet vezbednosti – metod rada
 organ akcije: mogućnost sastajanja u
svako doba
 sednice u sedištu UN
 sastancima rukovodi predsednik sa
mandatom od mesec dana
 predsednici se smenjuju po azbučnom
redu
 pravo učešća u radu država koje nisu
članovi Saveta bez prava glasa
 pomoćni organi: stalni i ad hoc
Savet bezbednosti - nadležnost
 mirno rešavanje sporova (Glava VI)
 preventivne i prinudne mere za
osiguranje mira (Glava VII)
 korišćenje regionalnih organizacija i
ustanova (Glava VIII)
 starateljski sistem (GlavaXII)
 izborne funkcije
Savet bezbednosti - glasanje
 svaki član raspolaže jednim glasom
 odluke se donose većinom od 9 potvrdnih
glasova
 za odluke o pitanjima postupka 9 bilo
kojih glasova
 za materijalne odluke među 9 glasova
moraju biti glasovi stalnih članova
(negativni glas – tzv. veto)
 kod odluka o mirnom rešavanju sporova
strana u sporu mora se uzdržati (nemo
iudex in re sua)
Ekonomski i socijalni savet – sastav
i način rada

 54 članova koje bira Generalna skupština

na 3 godine uz mogućnost reizbora
 vodi se računa o zastupljenosti svih
delova sveta
 sastaje se redovno dva puta godišnje
 vanredna zasedanja
 odluke se donose prostom većinom
prisutnih i glasalih
Ekonomski i socijalni savet –
unutrašnja organizacija
 osniva različite pomoćne organe
 funkcionalne komisije (za zapošljavanje,
javne finansije, prava čoveka, položaj
žena, opojne droge, statistiku i dr.)
 regionalne ekonomske komisije (za
Evropu, Latinsku Ameriku, Aziju i Pacifik,
Afriku i Zapadnu Aziju)
 dugoročni programi (za životnu sredinu,
kontrolu opojnih droga, Komesarijat za
izbeglice, Konferencija o trgovini i razvoju
i sl)
Ekonomski i socijalni savet -
nadležnost

 izrada ili podsticanje izrade studija i

izveštaja o ekonomskim, socijalnim,
kulturnim, vaspitnim, zadravstvenim i
srodnim predmetima
 davanje preporuka o ovim pitanjima
drugim glavnim organima
 podnošenje preporuka koje se tiču
poštovanja prava čoveka i osnovnih
sloboda
Ekonomski i socijalni savet -
delatnost

 priprema nacrta konvencija

 sazivanje međunarodnih
konferencija
 zaključivanje sporazuma o
povezivanju
 usklađivanje rada specijalizovanih
agencija
 pružanje obaveštenja i pomoći
Savetu bezbednosti
Starateljski savet - sastav
 Broj članova nije unapred utvrđen
 Tri kategorije članova:
a) članovi koji upravljaju teritorijama pod
starateljstvom
b) stalni članovi Saveta bezbednosti koji
ne upravljaju ovim teritorijama
c) članovi izabrani od Generalne skupštine
na 3 godine
 Ravnoteža između članova koji upravljaju
i ne upravljaju teritorijama pod
starateljstvom
Starateljski savet – način rada
 redovna zasedanja dva puta
godišnje
 vanredna zasedanja
 bira predsednika i potpresednika
 odluke se donose običnom većinom
prisutnih i glasalih
 od 1994. godine se ne sastaje
Sekretarijat - sastav
 administrativni organ
 članovi nisu predstavnici država
 biraju se u ličnom svojstvu
 regrutuju se na osnovu pravilne
geografske raspodele
 sastoji se od generalnog sekretara i
osoblja
Generalni sekretar
 najviši administrativni službenik
 bira ga Generalna skupština na
preporuku Saveta bezbednosti
 mandat pet godina uz mogućnost
reizbora
Generalni skretar – funkcije
 administrativno-tehničke
- učešće u radu drugih glavnih organa
- obavljanje zadataka koje mu oni povere
- priprema dnevnog reda sastanaka ovih organa
- podnošenje godišnjeg izveštaja o radu
- priprema izveštaja o nesamoupravnim teritorijama
- registrovanje i objavljivanje međunarodnih ugovora
- priprema budžeta i kontrola izdataka
 političke
- skreće pažnju Savetu bezbednosti na pitanja koja
mogu da ugroze mir i bezbednost
- obaveštava Generalnu skupštinu o pitanjima koja su na
dnevnom redu Saveta bezbednosti
Sekretarijat – administrativni aparat
 osoblje raspoređeno u kancelarije, odeljenja i
biroe
- kancelarije (generalnog sekretara, visokog
predstavnika za nerazvijene zemlje, koordinatora
za bezbednost, UN u Ženevi, Beču i Najrobiju)
- biroi (za unutrašnji nadzor, pravne poslove,
koordinaciju humanitarnih poslova, narkotike i
kriminal)deljenje za pitanja mira i bezbednosti
- odeljenja (za političke poslove, poslove
razoružanja, mirovne operacije, ekonomske i
socijalne poslove, organizaciju konferencija i
sednica, odnose sa javnošću i organizaciju)
Međunarodni sud pravde - sastav
 15 sudija izabranih na devet godina uz
mogućnost reizbora
 uslovi za izbor: visoke moralne osobine,
stručnost i zastupljenost najvažnijih
oblika civilazacije i glavnih pravnih
sistema
 državljanostvo nije uslov, ali dvojica ne
mogu biti iz iste države
 biraju ih zajedno Generalna skupština i
Savet bezbednosti
 imenovanje ad hoc sudija
Sudije - nezavisnost
 diplomatski imuniteti i privilegije
 nemogućnost opoziva od strane
država ili drugih organa UN
 opoziv moguć samo na osnovu
jednoglasne odluke ostalih sudija
 plate i penzije iz budžeta UN
Međunarodni sud pravde – način
rada

 sedište u Hagu
 kvorum za rad prisustvo 9 sudija
 zaseda u plenumu i većima
 veća od trojice ili više sudija
 veća od petorice sudija za sporove
po skraćenom postupku
Stranačka sposobnost
 strane u sporu mogu biti samo države i
to:
- sve države članice UN
- države nečlanice koje pristupe Statutu
- države nečlanice koje nisu strane Statuta
 međunarodne organizacije i pojedinci
(fizička i pravna lica) ne mogu biti strane
u sporu
Međunarodni sud pravde -
nadležnost

 parnična nadležnost – suđenje u

sporovima koje iznesu strane na
rešavanje
 savetodavna nadležnost – davanje
savetodavnih mišljenja na zahtev
ovlašćenih organa i organizacija
 konsensualni karkater nadležnosti
Parnična nadležnost – načini
zasnivanja

 kompromis
 kompromisorna klauzula i ugovori o
sudskom rešavanju sporova
 fakultativna klauzula
 prećutnim ili neformalnim putem
(forum prorogatum)
Savetodavna nadležnost - uslovi
 organi ili organizacije moraju biti
ovlašćeni da traže mišljenje
 mišljenje se mora tražiti o pravnom
pitanju
 pitanje se mora nalaziti u okviru
delatnosti organa ili organizacije koja traži
mišljenje
 sud ima diskreciono pravo da prihvati ili
odbije zahtev za mišljenjem
Postupak rešavanja sporova –
pokretanje, zastupanje i jezici

 saopštavanje kompomisa
 pismenim zahtevom (tužbom)
 zastupnici (agenti), savetnici i
advokati
 službeni jezici francuski i engleski
Incidentni postupci
 Privremene mere
 Intervencija (mešanje) trećeg
Pismena faza postupka
 podnesak – memoar
 protivpodnesak – konramemoar
 replika tužioca
 duplika tuženog
 prethodni prigovori
Usmena faza postupka
 saslušanje zastupnika, savetnika i
advokata
 izvođenje dokaza: saslušanje
svedoka i veštaka, čitanje dokaznog
materijala i sprovođenje viđaja
 završna reč
 većanje
 objavljivanje presude
Presuda
 sastavni delovi
 izdvojena i pojedinačna mišljenja
 tumačenje presude
 obnova postupka
 izvršenje presude
Savetodavna mišljenja
 pravna neobaveznost
 veliki moralni autoritet
 prihvatanje mišljenja kao
obaveznog