OSNOVNA PRAVA I DUŽNOSTI

DRŽAVA
 OSNOVNA PRAVA DRŽAVA
 Osnovna - apsolutna, neotuđiva i
neprikosnovena - pripadaju svakoj državi od
trenutka pojave u međunarodnoj zajednici, bez
posebnog priznanja.
 1. pravo na suverenost i nezavisnost
 2. pravo na samoodržanje
 3. pravo na jednakost
 4. pravo na saobraćaj
 5. pravo na poštovanje

 Ugovorna – proizlaze iz konkretnih ugovora.

 OSNOVNA PRAVA I DUŽNOSTI DRŽAVA

 Klasično shvatanje – prava se stiču nastankom

 Danas shvatanja o osnovnim pravima i
dužnostima država imaju ugovornu osnovu –
Povelja UN, član 2 nabraja osnovna onačela
 Dalje razrađena u Deklaraciji o načelima MP i
prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu
s Poveljom UN.
 POVELJA UN (ČL.2)

 Organizacija i njeni članovi postupaju u

sprovođenju ciljeva navedenih u članu 1 u
saglasnosti sa sledećim načelima:

 1. Organizacija počiva na načelu suverene
jednakosti svih svojih članova

 2. da bi svakom od njih osigurala prava i
povlastice koje proističu iz članstva, svi članovi
savesno ispunjavaju obaveze koje su preuzeli u
saglasnosti s ovom Poveljom

 POVELJA UN (ČL. 2)

 3. svi članovi rešavaju svoje međunarodne sporove

mirnim načinima, tako da međunarodni mir i bezbednost
kao ni pravda ne budu povređeni

 4. svi članovi se u svojim međunarodnim odnosima
uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe
sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke
nezavisnosti svake države, ili na svaki drugi način
nesaglasan s ciljevima Ujedinjenih nacija

 5. svi članovi daju Ujedinjenim nacijama svaku
pomoć u svakoj akciji koju one preduzimaju u skladu s
ovom Poveljom, i uzdržavaju se od davanja pomoći
svakoj državi protiv koje Ujedinjene nacije preduzi
maju preventivnu ili prinudnu akciju

 POVELJA UN (ČL. 2)

 6. Organizacija obezbeduje da države koje nisu članice

Ujedinjenih nacija postupaju u skladu s ovim načelima
u meri u kojoj je to potrebno radi održanja
međunarodnog mira i bezbednosti

 7. ništa u ovoj Povelji ne ovlašćuje Ujedinjene nacije da
se mešaju u pitanja koja se po suštini nalaze u
unutrašnjoj nadležnosti svake države niti zahteva od
članova da takva pitanja iznose na rešavanje na osnovu
ove Povelje; ali ovo načelo neće uticati na primenu
prinudnih mera predviđenih u glavi VII.
 DEKLARACIJA O NAČELIMA MP I
PRIJATELJSKIM ODNOSIMA I SARADNJI
DRŽAVA U SKLADU S POVELJOM UN
(1970)

 Zabrana pretnje ili upotrebe sile

 Dužnost mirnog rešavanja sporova
 Suverena jednakost država
 Nemešanje u unutrašnje poslove drugih država
 Dužnost saradnje s drugim državama
 Ravnopravnost i samoopredeljenje naroda
 Dužnost savesnog ispunjavanja preuzetih
obaveza
DEKLARACIJA O PRIJATELJSKIM ODNOSIMA
(1970)

 sadrži čuvenu klauzulu u kojoj se kaže da se ništa u odeljku

o samoopredeljenju “neće smatrati davanjem ovlašćenja ili
ohrabrivanjem na preduzimanje bilo kakvog akta kojim bi se
rasparčao ili ugrozio, u potpunosti ili delimično, teritorijalni integritet
ili političko jedinstvo suverenih i nezavisnih država, koje postupaju u
skladu s načelom jednakih prava i samoopredeljenjem naroda i stoga
imaju vladu koja predstavlja čitav narod koji pripada datoj teritoriji,
bez razlike po osnovu rase, vere ili boje kože.”

 afirmacija unutrašnjeg aspekta samoopredeljenja dodatno

biva ojačana, jer se zaštita teritorijalnog integriteta države
uslovljava reprezentativnošću vlade u pogledu rasnih i
verskih grupa koje nastanjuju državu.
 DEKLARACIJA O NEDOPUSTIVOSTI
INTERVENCIJE I MEŠANJA U UNUTRAŠNJE
STVARI DRŽAVA IZ 1981.

 Primena prava na samoopfredeljenje (spoljašnji

vid) ograničeno na narode pod kolonijalnom
dominacijom, rasističkim režimima i stranom
okupacijom.
 PGP I PESK (1966.)
 Član 1

 1. Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na

osnovu ovog prava oni slobodno određuju svoj politički
položaj i slobodno postižu svoj privredni, društveni i
kulturni razvoj.
 2. Radi ostvarenja svojih ciljeva, svi narodi mogu
slobodno raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i
izvorima bez ugrožavanja obaveza koje proizlaze iz
međunarodne privredne saradnje, zasnovane na
načelu uzajamne koristi i međunarodnom pravu. Ni u
kom slučaju narod ne može biti lišen sopstvenih
sredstava opstanka.
 3. Države ugovornice ovog Pakta ... dužne su da
olakšaju ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje
i da poštuju ovo pravo shodno odredbama Povelje UN.
NADLEŽNOST DRŽAVA

prof. dr Ivana Krstić

 NADLEŽNOST DRŽAVA

 Ovlašćenje države da donese pravna pravila i obezbedi

njihovu primenu i na taj način uredi odnose na svojoj
teritoriji.
 Unutrašnje pravo – krug poslova koje vrši određeni
državni organ ili više državnih organa (zakonodavni,
izvršni ili sudski). Unutrašnjim pravom vrši se
distribucija vlasti između različitih državnih organa.
 Međunarodno pravo – utvrđuje granice koje države,
kao i ostali subjekti međunarodnog prava, ne mogu
preći u vršenju nadležnosti, kao i načine rešavanja
sporova koji povodom vršenja nadležnosti nastanu.
 PRINCIPI I PRAVNI OSNOV
NADLEŽNOSTI

 1. Teritorijalni princip - teritorijalna

nadležnost
 2. Princip nacionalnosti:

 A. Aktivna personalna nadležnost – u odnosu

na učinioca dela
 B. Pasivna personalna nadležnost – u odnosu
na žrtvu
 3. Zaštitni princip – nadležnost od interesa za
državu
 4. Univerzalni princip – nadležnost od interesa
za međunarodnu zajednicu
 TERITORIJALNA NADLEŽNOST

 Predstavlja najčešći osnov nadležnosti

 Osnovno je pravilo da se za zločin izvršen na teritoriji
neke države sudi u toj državi
 Ovo načelo temelji se na političkoj potrebi afirmisanja
teritorijalnog suvereniteta, koje je navelo države da
odbace ranije načelo “personaliteta prava”
 BROJNE PREDNOSTI TERITORIJALNOG
NAČELA

 U pitanju je prostor na kome je najlakše prikupiti

dokaze
 Zaštita prava optuženog – poznaje pravo zemlje
koja mu sudi i jezik na kojem se odvija postupak
 Krivični proces treba da dovede do katarze –
žrtve, društvo, odgovornost sudija, advokata,
porote
OGRANIČENJE TERITORIJALNOG PRINCIPA

 Problem gonjenja - najteže zločine najčešće čine

državni zvaničnici, ili se čine uz njihovo
saučesništvo ili prećutnu saglasnost.

 Šta činiti kada država nije sposobna ili voljna da

sudi za najteže zločine?
 NAČELO AKTIVNOG DRŽAVLJANSTVA

 U nekim državama sudovi su nadležni za određena

krivična dela koja njeni državljani učine u
inostranstvu.
 Motiv: da se državljani države ponašaju u skladu s
njenim pravom
 Razlog: da se sopstveni državljani ne izručuju
državama gde je zločin izvršen.
 NAČELO PASIVNOG DRŽAVLJANSTVA

 Država može biti nadležna za krivična dela koja se

izvrše nad njenim državljanima u inostranstvu
 Motiv: potreba da se zaštite državljani koji žive ili
imaju prebivalište u inostranstvu i nepoverenje u
jurisdikciju strane države.
 Kako je učinilac u inostranstvu, odnosna država će
uvek morati da zahteva njegovo izručenje
 Načelo dvostruke inkriminacije – načelo zakonitosti
 ZAŠTITNA NADLEŽNOST

 Postoji onda kada ne postoji veza po

teritorijalnom ili personalnom osnovu, već po
osnovu zaštite nekih partikularnih interesa
konkretne države (npr. falsifikovanje novca).

 U pitanju je zaštita pojedinačnih interesa neke

države.
 UNIVERZALNA NADLEŽNOST

 Svaka država je ovlašćena da pokrene postupak

protiv lica koja su okrivljena za međunarodne
zločine, bez obzira na mesto gde je zločin izvršen,
na državljanstvo žrtve ili učinioca.
 Ovo načelo prvi put je prihvaćeno u 17. veku za
delo piratstva (danas u vodama Somalije, odnosno
u Adenskom zalivu i zapadnom delu Indijskog
okeanaČ pretnja ekonomskoj bezbednosti jer oko
30% nafte i 20% globalne trgovine prolazi ovim
vodama.
 Motiv: da se države zajednički bore protiv
kriminaliteta koji ih sve pogađa.
 OSNOV ZA UNIVERZALNU NADLEŽNOST

 Ozbiljnost zločina koji vređa interese celokupne

zajednice

 Nedostatak ili neizvesnost povodom postojanja

foruma koji štiti fundamentalne vrednosti
međunarodne zajednice
DELA ZA KOJA SE PRIZNAJE

 Genocid
 Ratni zločini

 Zločini protiv čovečnosti

 Tortura

 Prisilni nestanci

 Ropstvo i trgovina robljem

 Lista nije opšte prihvaćena

PRVI SUDSKI POSTUPAK

 Slučaj Ajhman (Eichmann) 1962, nacista otet u

Buenos Airesu.


VRHOVNI SUD IZRAELA:


“Ne samo da svi zločini koji se stavljaju na teret

žaliocu imaju međunarodni karakter, već su i
njihove ubistvene posledice tako rasprostranjene
i sveobuhvatne, da su potresle i same temelje
međunarodne zajednice.”

 Osuđen i obešen 1962. godine

 https://www.youtube.com/watch?v=w8y1C8KrpN
E
 UNIVERZALNA NADLEŽNOST
 - nema međunarodne konvencije koja je izričito
prihvata

 Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina

genocida (1948) – Teritorijalna država ili
međunarodni sud
 Ženevske konvencije (1949) - da traži učinioce
ratnih zločina, da im sudi, ili da ih preda drugoj
državi radi suđenja
 Konvencija protiv torture i međunarodna
konvencija o zaštiti svih lica od prisilnog
nestanka
DVA OBLIKA UNIVERZALNOSTI

Uslovna univerzalna nadležnost

Apsolutna univerzalna nadležnost
 USLOVNA UNIVERZALNA
NADLEŽNOST

 Samo država koja okrivljenog drži u pritvoru

može da sudi ovom licu. Dakle, prisustvo
okrivljenog na teritoriji jeste uslov za zasnivanje
nadležnosti

 Najveći broj država prihvata ovaj oblik: Austrija,

Nemačka, Švajcarska, Francuska
 APSOLUTNA UNIVERZALNA
NADLEŽNOST

 Država može goniti lica okrivljena za međunarodne

zločine bez obzira na njihovo državljanstvo, mesto
gde je zločin izvršen, državljanstvo žrtve i bez
obzira na to da li je okrivljeni uhapšen ili na bilo
koji način prisutan na teritoriji države foruma ili
nije.

 Dozvoljava otpočinjanje istražnih radnji i

prikupljanje dokaza čak i kada lice nije u toj zemlji.
 APSOLUTNA UNIVERZALNA
NADLEŽNOST

 U ovom slučaju krivični postupak može se povesti

samo onda kada država po načelu teritorijaliteta
ili državljanstva ne povede postupak.

 Mali broj država priznaje ovo načelo: špansko,

belgijsko, italijansko zakonodavstvo.
 ŠPANSKA JURISDIKCIJA
 Tražili od Ujedinjenog Kraljevstva izručenje Pinoče
(bivšeg čileanskog diktatora)
 Podigli optužnice protiv:

 Gvatemalanskih državnika zbog genocida u

Gvatemali
 Državnika El Salvadora za za ubistvo čest jezuistkih
sveštenika
 Argentinskog vojnog oficira za zločine protiv
čovečnosti tokom tzv. Prljavog rata

 Ograničili nadležnost za dela koja uključuju žrtve španske

državljane, učinioce koji se nalaze u Španiji ili za dela protiv
interesa Španije
 NEDOSTACI

 Ako optuženi ne dođe na teritoriju zemlje foruma,

ili ne bude izručen toj zemlji, obezvrediće se
značaj vođenja ovakvih postupaka

 Može dovesti do kršenja osnovnih prava

optuženog

 Otežano utvrđivanje činjenica

 Može voditi izbijanju međunarodnih sporova

 Mogućnost postojanja raznolikih odluka

 PRIGOVORI NAČELU UNIVERZALNOSTI

 Politički

 Pravni

 Praktični
 POLITIČKI ARGUMENTI

 Otežava odvijanje međunarodnih diplomatskih

odnosa ukoliko su u pitanju aktuelni državni
zvaničnici

 Može voditi međunarodnim tenzijama

 Suprotno je načelu nacionalnog suvereniteta

teritorijalne države
 PRAVNI ARGUMENTI

 Neki autori smatraju da nema dovoljno dokaza

da međunarodno pravo dopušta u.n.

 Pogrešna primena međunarodnog prava od

strane domaćih sudija

 Različita interpretacija normi međ. prava

 Problem sa obezbeđenjem procesno-pravnih

pretpostavki tokom postupka
 PRAKTIČNI ARGUMENTI

 Nemogućnost pribavljanja dokaza

 Materijalni momenat u pribavljanju dokaza

 Duže trajanje postupka

PREPORUKA ZA PRAVILNU PRIMENU UN

 Suđenje od strane nadležnog i redovnog suda

 Obuka učesnika u postupku

 Lice mora biti prisutno na teritoriji

 Moraju biti obezbeđene procesno-pravne

pretpostavke tokom suđenja
 Obezbeđenje zasnivanja univerzalne nadležnosti
u dobroj veri
 Uključivanje univerzalne nadležnosti u buduće
međunarodne ugovore
 SLUČAJ JORGIĆ

 Državljanin BiH srpskog porekla, rođen 1946,

boravio je legalno u Nemačkoj od 1969. do 1992.
kada se vratio u Kostajnicu. Krajem 1995. godine
je uhapšen prilikom ulaska u Nemačku zbog
osnovane sumnje da je učinio genocid kao vođa
paravojne grupe u Doboju između maja i
septembra 1992.

 Osuđen je 1997. na doživotnu robiju za ubistvo 22

osobe u jednom događaju, 7 u drugom i jednog u
trećem događaju za koji se teretio.
 FEDERALNI SUD NEMAČKE

 - nema odredbe u međunarodnom pravu koja

zabranjuje univerzalnu nadležnost

 - član 6. Konvencije o genocidu ne navodi

univerzalnu nadležnost, ali je ni ne zabranjuje

 - Haški tribunal nije prihvatio da preuzme slučaj

 Ustavni sud Nemačke – ova nadležnost se priznaje

samo za najteže zločine koji predstavljaju pretnju
međunarodnoj zajednici
 EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
 Podnosilac predstavke:

 Nemački sudovi nemaju nadležnost da ga osude

 Nije imao pravično suđenje

 Njegova osuda za genocid predstavlja kršenje

principa zakonitosti jer domaći sudovi prihvataju
široku definiciju genocida koja nema osnovu u
međunarodnom pravu – traži se uništenje grupe
kao društvene jedinice, a nije neophodno biološko
uništenje
 ESLJP
 Država:

 Postoji veza sa predmetom – dugotrajan boravak

lica na teritoriji Nemačke i učešće Nemačke u
mirovnoj misiji u BiH

 Konvencija protiv genocida donosi samo

minimalne standarde i univerzalna nadležnost za
genocid je dozvoljena u običajnom pravu
 JORGIĆ PROTIV NEMAČKE , PRESUDA
(2007)

 - član 6. Konvencije protiv genocida ne zabranjuje

univerzalnu nadležnost, već samo nameće
obavezu onima koji moraju da ga gone

 - genocid je jedan od najtežih zločina i treba da

bude podvrgnut univerzalnoj nadležnosti, koju
nemački sistem poznaje. Štaviše, član 1.
Konvencije nameće erga omnes obavezu
državama da spreče i kazne genocid, čija zabrana
predstavlja deo jus cogens-a
 KONFLIKT NADLEŽNOSTI
 Slučaj Lokerbi
 21. decembra 1988. godine na škotski gradić Lokerbi,
pao je američki Boing 747. U tom napadu poginulo je
259 ljudi. Osumnjičena su dva libijska državljana za
koje se sumnjalo da su kao libijski agenti podmetnuli
bombu.
 Osnov nadležnosti – Montrealska konvencija o
suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv
bezbednosti civilnog vazduhoplovstva (1971)
 Libija – aktivni personalni princip, lica se nalaze na
njenoj teritoriji
 SAD – pasivni personalni princip i registracija aviona

 VB – teritorijalni i pasivni personalni princip

 RAZVOJ DOGAĐAJA

 Libija je pozvala obe zemlje da pruže pomoć u istrazi, i

međunarodnu zajednicu da nadzire suđenje
 4. januar 1989. SAD su srušile dva libijska izviđačka
aviona u međunarodnim vodama kao odgovor na
nesreću
 SB usvojio u januaru 1992. rezoluciju 731, gde traži
saradnju i uspostavljanje odgovornosti za obaranje
aviona
 Libija podnosi tužbu MSP u martu 1992. zbog povrede
suvereniteta –
 SB u rezoluciji 748 nameće sankcije Libiji za
nesaradnju, proširio sankcije u rezoluciji 883
 EPILOG

 MSP – odbio zahtev za privremenim merama, ali se

oglasio nadležnim

 Libija i SAD su obavestile MSP o dogovoru da

odustanu od postupka

 Dogovor da se suđenje održio pred škotskim sudom

koji će biti izmešten na teritoriju Holandije
 Jedno lice je oslobođeno, a drugo osuđeno na doživotnu
kaznu zatvora – pušten zbog teške bolesti 2009, a
umro 2012. u Tripoliju

 https://www.youtube.com/watch?v=jPZVoHt5nTc
 ZADACI
 Državljanin SAD je učinio krivično delo
pronevere u Nemačkoj.
 Po kom osnovu može da mu sudi Nemačka, a po
kom SAD?


 Državljanin Srbije je prouzrokovao saobraćajnu

nesreću u Makedoniji, u kojoj je petoro lica
izgubilo život: troje državljana Grčke i dvoje
državljana Turske.
 Po kom osnovu može da mu sudi Srbija, a po kom
Grčka i Turska? Da li može da mu sudi
Makedonija i ako da, po kom osnovu?

 ZADACI

 Državljanin Maroka je ukrao automobil u

Tunisu.
 Po kom osnovu može da mu sudi Tunis? A
Maroko? A Srbija?


 Državljanin Ruande je izvršio delo genocida u

Ruandi i našao se na teritoriji Austrije koja ga je
uhapsila.
 Da li može da mu se sudi u Austriji i po kom
osnovu?
 ZADACI

 Državljanin Srbije je izvršio ratne zločine u Bosni

i Hercegovini i pobegao u Švajcarsku. U
Švajcarskoj postoje procesne prepreke da mu se
sudi, pa Španija zahteva njegovo izručenje radi
suđenja.

 Da li Španija može da zasnuje nadležnost u

konkretnom slučaju?