НОВОВЕКОВНЕ ПОЛИТИЧКЕ ИДЕЈЕ У СРБА

Национална слобода за грађанску демократију

- Слобода од спољашњег нема нема сврхе без унутрашње слободе;
- Светозар Милетић, један од највећих српских националиста XIX века;
- Дилема о њему као либералном или радикалном мислиоцу;
- Његовом славенофилству претходио српски национализам (испољавао панславизам кроз ужи
национално-ослободилачки занос);
- 1848/9 тражи распарчавање Аустрије на 11 национално-државних ентитета, предлаже и
српску као засебну, државну покрајину;
- Залагао се за уједињење свих Срба, њихов живот у једној држави, а да то није Аустро-Угарска;
- Никада није отишао тако далеко у свом радикализму и претпоставио идеју националног
ослобођења идеји демократије; 
- Најбољи моменат за отпочињање националне борбе није онај кад Европа мотри на Србе и
њихове ослободилачке намере...
- Најрадикалнији по питању начина ослобођења Срба који су живели под Турцима;
- Захтеви за присаједињење Босне Србији, а Херцеговине Црној Гори – ухапшен у Угарској (под
оптужбом да жели да подигне устанак и Срем, Банат и Бачку уједини са Србијом);
- Заговорник не само парламентарних, него и револуционарних и оружаних метода
ослободилачке борбе;
- однос према Хрватима са великом резервом – захтева равноправност у пределима где Срба
има мање од Хрвата; страх од хрватског национализма; фантом велико-хрватске државе;
- ипак оставља могућност суживота у федерацији; 
- српски државни простор би се распростирао, осим Баната, Бачке и Срема, и преко Србије,
Зете и Македоније...
- остаје на захтеву националног, не бави се социјалним и економским питањем; 
- Милетић је себе сматрао либералом! Либерализам му је послужио пре као инспирација, него
као крута шема при стварању српског политичког покрета у Угарској;
- Једнака важност индивидуалне и националне као колективне слободе („Ми смо и Срби и
грађани“) – национално као колективно ослобођење схваћено као претпоставка досезања
индивидуалне слободе;
- Претходник модерног неолиберализма; идеја правде;
- Залагао се за слабу државу, али слабу Аустро-Угарску..
- Антиклерикализам (тешко подноси доминацију било које врсте)
- Инсистирање на начелу „уљуђења“ – „свестрано и хармонично усавршавање рода људског...“
- Класично либерално схватање права и дужности проширио националном димензијом;
- Толерантан однос према левици;
- НАЦИОНАЛ-ДЕМОКРАТА (либерални демократа је више када се говори о грађанској слободи,
а радикални онда када говори и дела у корист националне слободе)

Ристићевски принципи политике

- Сматра да народни језик има улогу неопходног и снажног градивног елемента и нације и
државе;
1
- Разликује типове влдара (лош-„распаљена славољубивост“, добар-„родољубивост“); али
између ова два идеализована типа, постоји још један- владари који имају и неке добре и лоше
особине;
- Мора бити видна веза владара са народом;
- Веран критичком методу;
- Његова прва дипломатска мисија у Цариграду - добијање градова од Турске 1867.
- Ристић, за разлику од Гарашанина, не машта о државном савезу јежнословенских народа;
- Стварање моћне националне државе – рачуна на две српске државе, Србију и ЦГ;
- Инструмент за решавање националног питања у помоћи неке од сила (А-У, Русија) – принцип:
користи реалну снагу великих уместо нереалних обећања још мањих од тебе; - зачетник
реалполитичког промишљања;
- Два ударна правца за ширење: југоисток и прелазак преко Дрине и припајање Босне;
- Модеран и либералан однос према штампи и јавном мњењу; критички приступ читалаца;
(први закон о штампи 1870)
- Интрареформистичка политика
- Присталица и креатор умерених реформи које иницира влада, никако маса;
- Значај политичког лобирања; принцип: све је важно у политици и ништа се не препушта
случају – политику претвара у све и све у политику;
- Главни тадашњи циљ – доношење новог, модерног устава – а да од Турске не тражи
одобрење за доношење истог (сазревање независности Србије)
- Већа унутрашња слобода јача државу и припрема је за велика дела на спољнополитичком
плану;
- Принцип политичке борбе
- Принцип важности перцепције политичке моћи
- Лојалност народу и његовом интересу изнад свега
- Покренуо ратом источно питање, Србија својим проблемом у центру међународних интереса)
- У рату главни циљеви Србије – ослобођење српског народа и територијално увећање „према
Југу“;
- Ристићев тадашњи концепт државе – реинкарнациони концепт; захтеве градио на границама
пре пораза 1371. и 1389.
- Ратни и спољнопол. принцип- што су Турци ратном победом узели, ратним поразом су дужни
да врате;
- Начело: Увек тражити и настојати остварити и у најнеповољнијим околностима максимумциљ,
а испод минимумциља никада не одступати;
- Принципи политичке пропаганде (војни успех н вреди много ако се не преточи у међународно
признати)
- Реал-политичка дипломатија
- Методи дипломатске активности никако нису били макијавелистички, већ немалипулантски и
демократски (циљ одређује средства)
- Спознаја предности вештине малих над силом великих

- Предлагао да се у спорним крајевима између Србије и Бугарске примени плебисцит (право

самоодређења народа);
- Питање Старе Србије (полази од начела народности и доминантног државног концепта тада у
Европи- концепта националне државе)
- Полагао много на чињенице и интересе
- Највећу штету српском националном интересу наносе управо Срби својим издајама,
2
незнањем... највећа опасност долази изнутра;
- Највреднији добитак – статус независне, суверене државе;
- Потреба уздизања општих нада посебним, личним интересима;
- Заблуде пређашње српске дипломатије: нека од великих сила мора у свему да стане иза
Србије и да треба да са целим светом држи пошто пото добре односе;
- Ослобођење на првом месту!
- Династичко питање (сукоб интереса изм. Србије и ЦГ)
- Интерес великих сила је империјални и као такав општи
- Једини спас по Србију је стални биланс
- Принцип спољне политике – бити са великим само када су принуђени на сарадњу;
- Одбацио доминацију политике над науком;
- Унутрашњеполитичка оријентација- умерено слободоумљеи реформизам примерени не само
потребама, него и реалним могућностима српског друштва;
- Одбојност према иностраној помоћи у решавању српског унутрашњег питања;
- Концепт државе- снажна и независна национална држава која ће окупити сав српски народ;
Срби- народ са више вера (ипак проблем у Босни са муслиманским елементом - хтели би савез,
али никако јединство)
- Као националиста је истакао принцип о мањинама- што их је мање то боље; а као либерал-
ако их имамо, толеришемо их и третирамо као равноправне;
• Концепт претежно националне државе у неколико етапа:

1)прво- национално ослобођење као ослобођење од ислама и Порте;

2) потом са окупацијом БиХ, рођена је додатна свест о отетој српској земљи у оквиру А-У;
- Властољубље за Ристића – окренутост државника целим бићем државним обавезама;
- Брани народну скупштину;
- Разликује два типа странака: конзервативне и либералне; критеријум разликовања је однос
према демократским институцијама: „ако је конзервативна одржава, а ако је слободоумн,
шири установе народне“
- Штетан политички реваншионизам, обрачунавање са туђим грешкамау прошлости;
- Залагао за неокрњени ауторитет државне власти; лична политичка одговорност;
- Нема бољег средства за напредовање државе и потврђивање власти као демократске од
толеранције поражених;
- ЗАГОВОРНИК ПОЛИТИЧКОГ ЦЕНТРА (и левица и десница су екстреми који уносе нестабилност
у државу)
- Није зависио од моћи своје странке; већи од своје Либералне странке;

Бој на Косову 1831.

- Босански Срби и хришћани и муслимани поразили султанову војску;
- Капетан Хусеин Градашчевић – Змај од Босне
- БиХ од 15. до 19. Века једна од управних области централизованог турског царства
- Опште слабљење Царства доприноси обликовању антицентралистичког покрета у Босни који
су предводили босански феудалци – муслимани; - тежња за аутономијом
- Задржавање више дажбина, иначе намењеним царској каси
- Током 18. и 19. века- спољне и унутрашње кризе
- Порта према Босни води прагматску политику
- У тексту, предмет интересовања: догађаји у време Махмуда II – реформа царства; укидање
3
институције 1826. – везир бежи у Београд;
- Нови везир- Абдурахман паша
- Експлоататорски и пљачкашки однос према становништву; довео до зближавања
православаца, муслимана и католика на истој територији;
- 1828. поновни устанци, у време руско-турског рата
- Мустафа-паша, скадарски везир водио антиреформистички и партикуларистички покрет
- Тајни војни савез за Милошем Обреновићем
- 1831. Окупио око себе немали број паша из Старе Србије, а и Албаније – решио да зада
Царству одлучујући ударац и примора цара на абдикацију;
- Млади капетан Хусеин Градашчевић изабран је за вођу покрета
- После пораза Мустафа-паше на планини Бабуни, Градашчевић не одустаје од рата
- Зашто?? (94. Стр)
- Руководећи политички принцип: Снага отпора и победе је у јединству!
- У почетку је заговарао јединство муслиманских првака
- На једној страни МУХАМЕДАНСТВО И ЕЛИТИЗАМ, а на другој: ОСЕЋАЈ ЗА СОЦИЈАЛНУ ПРАВДУ
И ПОТРЕБА ДА СЕ БОСНА ЕФИКАСНО ОДБРАНИ
- Одабран након битке за везира, није било слоге
- Реакционаран покрет
- У младом и непокорном турском службенику пробудио се Србин...
- Први везир који је позивао Србе да иду у бој против Турске и дозволио српском становништву
да се наоружа
- Тврдња коју је тешко доказати - да је Градашчевић тежио да се као Србин реваншира Турцима
за пораз из 1389.
- Пред бој се потписао ћирилицом, одбацивши титулу бега 
- Мит о Градашчевићу као освешћеном муслиману – етничком Србину
- Бој на Косову 1831.карактерише и моменат постојања трагова свести о српском пореклу; траг
свести о српском пореклу се пробудио само у етничкој, не у верској димензији

1. БОЈ НА КОСОВУ 1831. КАО ТРАГ СВЕСТИ О СРПСКОМ ЕТНИЧКОМ ПОРЕКЛУ КОД
БОСАНСКИХ МУСЛИМАНА

 Каква може бити свест о етничком пореклу? – индивидуална и колективна

 Да ли се код босанских Муслимана чешће испољава индивидуална или колективна

свест о српском етничком пореклу? – индивидуална

 Какво је било турско царство од 15. до 19. века? – строго централизовано

 Какав је положај Босна и Херцеговина имала у том царству? – једна од управно-

политичких и војних области

 Чему је допринело слабљење царства? – обликовању антицентралистичког покрета

4
  Када је и ко укинуо институцију јањичара? – султан Махмуд II, 1826.године

 Ко је предводио арбанашки антиреформистички и партикуларни покрет? – Мустафа-

паша, скадарски везир

 Када је започет његов поход на султанову војску и где је окончан? – Започет је марта
1831. и окончан на планини Бабуни (поражен у априлу исте године)

 Како гласи Градашчевићев руководећи политички принцип? – снага отпора, али и

победе је у јединству *** ово питање се понавља годинама

 Шта је заговарао Градашчевић? – јединство муслиманских, традиционално међусобно

завађених првака у Босни и Херцеговини (схватио је да то није могуће)

 Којим питањем се бави? – шта је народна слога / ко су сви?

 Осамостаљивање од неког значи? – приближавање неком другом

 Где се одиграо бој 1831? – код Липљана, на Косову

 Захтеви босанских побуњеника?

o Задржавање старог правног и обичајног поретка у БиХ без увођења икаквих

реформи

o Да се за везира у БиХ убудуће поставља домородац

o Да се Хусеин-бег одмах призна за босанског везира

 Да ли је Градашчевић оставио икакав траг на државничком плану? – Не

 Шта је водио Градашчевића и као политичара и као војсковођу? – интерес

***понавља се питање

 Назив за специјалне преводиоце-писаре? – јазарџије

2. НАЦИОНАЛНА СЛОБОДА ЗА ГРАЂАНСКУ ДЕМОКРАТИЈУ

 Ко је био војвођанска перјаница демократских мисли? – Светозар Милетић (поред њега

и Михаило Полит-Десанчић и Слободан Јовановић)

 Одакле потиче највећи број анализа Милетићевог политичког ангажмана? – од

славенофилства

 Кроз шта је Милетић испољавао свој панславизам? – кроз ужи национално-

ослободилачки занос

 У чему је тражио гаранцију за спас српства? – у националном ослобођењу свих Словена

5
 Шта предлаже у периоду 1848-49? – распарчавање Аустрије на 11 национално-
државних ентитета и посебну српску ( не југословенску или српскохрватску) државну
покрајину – конфедеративну јединицу

 На чему би била заснована та конфедеративна јединица? – на демократији не само

људи него и народа и држава

 За шта се залагао Милетић? - За уједињење свих Срба, њихов живот у једној држави
под условом да то не буде Аустро-Угарска

 Милетићев принцип? – Ми смо и Срби и грађани

 Када је најбољи тренутак за отпочињање националне борбе за ослобођење и

уједињење српског народа? – онда када велике силе не мотреба на Србе и њихове
ослободилачке намере

 Назив Милетићевог чланка због којег је био осуђен? –,,Дакле, мира ради – рат“

 Какве методе је заговарао? Парламентарне, тајне, оружане, револуционарне методе

ослободилачке борбе

 Шта је Хрватска према Милетићу? – једна од три покрајине које чине Троједницу
(Словенија, Далмација, Хрватска)

 Шта захтева тамо где има мање Срба него Хрвата? – равноправност

 Како доживљава национални и демократски интерес? – као јединствен

 Које је најсветлије право човека и народа? – одбрана

 Да ли Милетић критикује неки народ или његову власт? – само власт

 Да ли се борио за економско ослобођење српског народа? – не

 Програм Ђорђа Стратимировића је зачетак које политике? – нотабилитетске

 Када је донет програм нотабилитета познат као Великокиндски? 13.априла 1884.

 Да ли је Милетић себе сматрао либералом? – да

 Чиме је замењена идеја о индивидуалној слободи као најсветијем природном праву

појединца? Идејом о једнакој важности индивидуалне и националне као колективне
слободе – МИ СМО И СРБИ И ГРАЂАНИ

 Шта је претпоставка досезања индивидуалне слободе? Национално као колективно

ослобођење

 Која је најбитнија димензија слободе? – слобода ЗА

 За какву државу се залагао? – слабу (либерално схватање)

 Да ли је заговарао ослобођење од клерикалних стега? – да

 Како квалификују Милетића? – као хуманисту-утописту

6
  На којим начелима инсистира? – на начелу ,,уљуђења“

 Да ли код Милетића може да се говори о постојању концепта радикалне демократије?

– не

 Иницира рађање какве свести? – политичке

 Да ли је више био класични либерал или национал-демократа? – национал-демократа

 Либерални демократа је кад? – када говори о грађанској слободи

 Радикални демократа је кад? – када говори о националној слободи

3. РИСТИЋЕВСКИ ПРИНЦИПИ ПОЛИТИКЕ

 Према Ристићу, који је неопходан и снажан градивни елемент нације и државе? – језик

 Како се назива рана фаза Ристићевог деловања? – рани политичко-књижевни

романтизам

 Какве владаре разлику? – добре и лоше

 Ко је идеалан владар према Ристићевом схватању? – Његош

 Разлика између Ристићеве и Гарашанинове политичке концепције? – Ристић не

заговара никакав савез јужнословенских или балканских народа

 Ристићев принцип? – користи реалну снагу великих уместо нереалних обећања још
мањих од тебе

 За шта се Ристић везивао? – за српски национални интерес (не за велике силе)

 Када започиње своју интрареформистичку политику и где? -1860. у радовима ,,Реформе

у Србији“, ,,Законитост“

 Ристић је присталица каквих реформи? – оних које иницира власт, а никада маса
(умерене реформе)

 Ристићев принцип политичког делања? – Све је важно у политици и ништа се не

препушта случају

 Ристићев главни тадашњи циљ? – Доношење новог, модерног устава

 Улогу чега у уздизању народа је наглашавао? – улогу образовања

 Да ли је већи део народа за реформу или револуцију? – реформу

 Разлике између легалног и легитимног? – прво важи у философији, друго у политици и

државној управи

 Неопходно је, према Ристићу, правити разлику између чега? – толерисања и признања
7
 Ристићев општи акциони принцип? – Треба знати како и моћи када се може

 Ристићев принцип политичке борбе? – одбрана и критика

 Да ли треба демонстрирати моћ? –да

 Ристићев принцип важности перцепције политичке моћи? – Заслуге се пред масу

износе само у тренуцима политичких избора

 Шта је светиња у приватном животу, а шта у јавном? – пријатељ у приватном, у јавном –

народ

 Главни циљеви Србије?

o Ослобођење српског народа

o Територијално увећање Србије као државе ,,према Југу“ који треба да

резултирају њеном коначном независношћу од Турске

 Ристићев концепт државе? – класични реинкарнациони концепт

 Водећи ратни и спољнополитички принцип? – Оно што су Турци ратном победом

узели, ратним поразом су дужни да врате ***

 Ристићево начело политичке акције? – Увек тражити и настојати остварити и у

најнеповољнијим, једнако као и у најповољнијим околностима максимумциљ, а
испод граница минимумциља никада не одступати ***

 Принципи политичке пропаганде? – Војни успех не вреди много ако се не преточи у

међународно признати политички успех

 Каква је била Ристићева дипломатија? – Реал-политичка

 Како схвата дипломатију? – Као вирту

 Ристићево правило? – Ако се оно што је уложено у политичкој пропаганди не исплати

данас, исплатиће се сутра

 Каква је била Ристићева дипломатска активност? – неманипулантска и демократска

 Политичка стратегија? – спознаја предности вештине малих над силом великих

 На шта је Ристић много полагао? – на чињенице и интересе

 Ко може да нанесе највећу штету српском националном интересу? – Срби својим

издајама, незнањем и глупошћу

 Шта је био највреднији добитак? – Статус независне, суверене државе

 Шта подразумева геополитички положај Србије? – Сукоб са великим силама

 Које питање отвара сукоб интереса између Србије и Црне Горе? – династичко

 Какав је интерес великих сила? – империјални и општи

8
 Шта је једини спас по Србију? – стални баланс

 Ристићев принцип спољне политике? – Бити са великим само када су принуђени на

сарадњу

 Да ли је Ристић одбацио доминацију политике над науком иако је био политичар? – да

 Ристићева унутрашњополитичка оријентација? – умерено слободоумље и реформизам

примерени не само потребама него и реалним могућностима српског друштва

 Да ли су Срби народ са више вера? – да

 Које интересе разликује? – Интересе за повезаношћу од интереса за уједињењем

 Као националиста је истакао који принцип? –о мањинама

 Ристићев концепт државе? – Концепт националне државе чију величину треба

остварити у неколико етапа, а прва је национално ослобођење

 По акционом темпераменту Ристић је био? – елитиста

 Колико типова странака разликује? –два

 Које су то странке? – конзервативне и либералне

 За какав ауторитет државне власти се залагао? – за неокрњени

 Каква је политичка одговорност? – лична

 Да ли је био заговорник политичког центра? – да