Модел управљања кризом

Преходна напомена
 Модел економске и монетарне уније:
комбинација ОМК и наднационалног модела
монетарне уније
 Монетарна унија – од 1999. године до данас: осам
године у редовном и 14 година у ванредном стању
 Криза ЕМУ – епицентар кризе институција
генерално и свих симултаних и потоњих кризних
ситауција – проблем имиграција од 2015; проблем
Ковид-19 од 2020.
 Узроци и ток кризе
 Током процеса интеграције, више случајева кризе у
систему; криза економске и монетарне уније (ЕМУ) – криза
система
 После Мастрихта, период већих интеграционих искушења:
- испуњавање услова конвергенције
- велико проширење
- пропадање уставног пројекта
 ЕМУ пројектована без претпоставке о кризи, као хибридна
творевина и функционално натегнути спој између
(макро)економске и монетарне политике
 Два упоредна режима управљања без чврсте системске везе
између централизованог монетарног система и јавних
финансија (финансијске стабилности)
 Системске слабости зоне евра
 Монетарни систем без подршке:
- јединствене макроекономске политике;
- сопствених извора прихода (фискалних
извора)
- механизама за антикризну политику
 Вишегодишње лутање институција и актера у
трагању за решењем кризе
 Слаби привредни показатељи у ДЧ и генерално у
ЕУ:
- стање БДП; раст незапослености; привредна
стагнација – рецесија – депресија
 Антикризна политика
 Опредељење ослучилаца: радикална антикризна
политика уместо реформе система
 Систем мера фактичког ванредног стања; очување
постојећег уз нове маханизме заштите

Интервенције у области економске политике

 Фокус интервенције: прекомерно задуживање ДЧ и
буџетски дефицит
 Случајеви; земље медитерана, Ирска и Белгија
 Антикризни меанизми:
- Европски фонд за финансијску стабилност , крај 2011
 - Наставак -

- Брза замена; Уговор о Европском

стабилизационом механизму (почетак 2012)
- Уговор о стабилизацији, координацији и
управљању ЕМУ (март, 2012)
 Два међувладина уговора ван правног поретка
Лисабонског уговора; паралегални систем
антикризних мера
 Немогућност ревизије основног уговора и
флексибилан приступ новим међудржавним
уговорима
 Разлика између “ступања на снагу” и “примене”
Уговора о стабилности...
 - Наставак -
 Кризни механизам као сурогат реформе – стварање
новог кризног поретка
 Садржина антикризног деловања: нови односи између
органа Уније и ДЧ у новом режиму: штедња –
надгледање – кажњавање
 Механизам строге финансијске дисциплине за државе
са прекомерним дугом
 Поступак:
- прекомерно задуживање свести на буџетски дефицит
од 3% БДП и јавни дуг на 60% од БДП;
- Комисија врши ex ante и ex post контролу буџета ДЧ
(европски семестар)
- неиспуњавање услова – казна од 0,5% БДП
- Дугорочна контрола – “тројка”
 Интервенције у области монетарне политике

 Мере без чврстог правног основа – закључци ЕС:

политичка одлука с јаким легитимитетом
 Стварање “банкарске уније” – успостављање
интегралног финансијског оквира за државе зоне евра
 Подршка пакету фискалне и буџетске дисциплине из
Уговора о стабилности...
 Установљење јединственог надзорног механизма за 60
највећих банака; кључна улога ЕЦБ
 Иницијатеиве председника ЕЦБ:
- Програм директних монетарних трансакција; новац за
откуп државних обвезница ЕЦБ обезбеђује емисијом
- Квантитативно попуштање – откуп дугова физичких и
правних лица од комерц. банака
Институционалне последице антикризне политике

Политички процес у окружењу кризе

 Промењени унутрашњи односи на вертикалном (ДЧ-
Унија) и хоризонталном (између ДЧ) нивоу
- На вертикалној равни – знатна централизација
одлучивања и поред једногласног усвајања одлука (у ЕС и
СМ) = поремећај централизације
- На хоризонталној равни – различита дистрибуција
утицаја међу ДЧ – поремећај неједнакости
 Нове структурне релације:
- земље повериоци vs. земље дужници
- земље севера vs. земље југа
- богатије земље vs. сиромашније земље
 - Наставак -
 Протвуставни упад антикризних мера у домаће
уставне поретке; кршење искључивих надлежност ДЧ
 Уставносудски спорови у Грчкој и Поругалији;
спорови против домаћих влада; неспровођење судских
пресуда
 Отворено питање: да ли је контрола прекомерниг
задуживања морала да се спроводи преко политике
штедње
 Предлог Јануса Веруфакиса: реструктурација дуга или
његово делимично отписивање; позив на случај
Немачке 1953. године
Политички процес кризе и медијуму права
 Спорови на релацији државе чланице – национални –
судови – Суд правде ЕУ
 Лојалност већег броја уставних судова према новим
антикризним инструментима
 Савезни уставни суд Немачке (СУС); случај у којем
један суд штити своју државу од мера Уније (ЕФФС и
ЕСМ)
 Последице на цео антикризни пакет из 2012; питање:
да ли су нови уговори у складу са Основним законом
СРН
 Пример здруженог ефекта централизма и
неједнакости
 - Наставак -
 Прилагођавање СП ЕУ новом моделу управљања и
новим правилима; случај “Прингл” (2012) – да ли је
ЕСМ ultra vires
 Одговор СП: то је рационална антикризна мера за
очување монетаре уније и евра
 Де Вите и Јергес: питање о легитимности правног
дуализма
 Слично реаговање СП у једној кипарској тужби
 Директни спорови између СП ЕУ и СУС; СП бранио
мере ЕЦБ (директне монетарне трансакције и
квантитативно олакшавања) које су за СУС биле ultra
vires
 Институционалне последице кризног управљања

 Хијерархизација институционалног поретка;

хијерархијска равнотежа
 Превага међувладиних над надционалним институцијама;
и поред једногласности, управо се у ЕС, СМ и Еврогрупи
одлучивало на основу већег утицаја јачих учесника

Европски савет
 Све главне одлуке у кризној политици потицале су од њега;
политички ауторитет који је испољавао политичку моћ
 Одлуке ЕС биле су одлуке органа који је деловао у
фактичком ванредном стању; орган ван поретка поделе
власти
 - Наставак -
Еврогрупа
 Скраћени изданак ЕС; неформално тело које је Уговором
о стабилности унапређено у формалну институцију
 Важна улога у спровођењу политике фискалне и
финансијске дисциплине ДЧ зоне евра

Савет министара
 Две формације: Екофин и СОП (Савет министара за
опште послове)
- Екофин – пропрема одлука зоне евра о фискалној и
финансијској дисциплини
- СОП – праћење спровођења одлука у ДЧ
 - Наставак -
Комисија
 Најважнија оператувна улога у спровођењу европског
семестра; секундарна улога у припреми базичних одлука
 Знатно смањен политички утицај

Европска централна банка

 Изузетак међу наднационлним органима; интензиван
ангажман
 Од 2012 – 2014. напуштање технократске улоге из
основног уговора; активан политички чинилац у
доношење мера монетарне политике
 Улога финансијског стабилизатора у кризном и
посткризном периоду
 - Наставак -
Европски парламент
 Највећи политички губитник у кризи; без утицаја на
највећи број мера антикризне политике
 Питање о легалности мера – пребачено Суду правде

Суд правде
 Ангажман углавном у другом делу кризе када су домаћи
дудови постављали питања о законитости мера; без
деловања ex officio
 Пресуде у духу лојалности најважнијим политичким
играчима
 СП се одрекао тумачења правног садржаја и праних
последица антикризних мера; ограничавање на
процедуралној страни спорова