UNIVERZITET ZA POSOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE BANJA LUKA

EVRO KAO PLATENO SREDSTVO

SEMINARSKI RAD

Predmet: Monetarne i javne finansije

Studij: Poslovne i finansijske studije Studijska grupa: Bankarstvo i berzansko poslovanje Porazi carine i budet Raunovodstvo i revizija

Banja Luka, decembar 2009.

Sadraj
UVOD.....................................................................................................................3 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. EVRIZACIJA...............................................................................................4 DOLARIZOVANE EKONOMIJE..................................................................5 PREDNOSTI I NEDOSTACI EVRIZACIJE.................................................6 RASPRAVE O EVRIZACIJI........................................................................7 ELEMENTI ZA PROCJENU EVRIZACIJE..................................................8 EVRO KAKO MEUNARODNA MONETA.................................................9 DIZAJN, KOVANICE, NOVANICE I SIMBOLI........................................11

ZAKLJUAK........................................................................................................13 LITERATURA.......................................................................................................14

UVOD
Evro je zvanina valuta ekonomske i monetrane unije Evropske unije i jedinstven valuta 300 miliona graana 16 zemalja Unije: Austrijem Belgije, Grke, Njemake, Italije, Slvenije, Malte, Slovake, Holandije, Luksemburkga, Portugala, Finske, Francuske i panije koje ine Evrozonu i Crne Gore, koja jo nije lanica Unije. Evro postoji na finansijkom tritu jo od 1999. godine, a kao valuta od 2002. Evrom upraclja Evropski sitem centralnih banaka (ESCB), koji se sastoji od Evropske entralne banke (ECB) i evroznoskih centalnih banaka koje upravljaju u dravama. ECB se nalazi u Frakfurtu na Majni (Njemaka).

1. EVRIZACIJA
Puna evrizacija je rijedak fenomen, ali poslednjih godina ona privlai veliku panju o emu svjedoi rastui broj radova posveeni ovoj problematici, kao i rastui broj zemalja koje se odluuju za uvoenje ovog sistema. Poslednjih decenija kao vrlo popularna solucija za male, zavisne, nezavisne i prije svega tranzicion ekonomije pojavila se evrizacija. Ona u stvari predstvalja sistem koji u najkraem znai korienje stabilne valute u jednoj zemlji koju izdaju monetarne vlasti druge zemlje. Evrizacija moe da bude: potpuna ili zvanina evrizacija i delimia ili nezvanina evrizacija. Zvanina ili potpuna dolaarizacija je kompletna monetarna unija sa stranom zemljom iz koje se valuta uvozi proglaavanjem strane valute zvaninim sredstvom plaanja i povlaenjem vlastite valute. Ptpun a evrizacija (dolarizacija) predstavlja ekstremnu formu valutnog odbora. Takva afirmacija strane valute se po pravilu varifikuje zakonom, a u odreenom sluaju i ustavom. Nezvanina dolarizacija se javlja kad ekonomski subjek jedne zemlje dre veliki dio svojih finansijskih sredstava u sredstvima denominiranih u stranoj valuti, gdje strana valuta nema svojstva zvaninog sredstva plaanja kao to ima domaa. Ona se javlja u vie oblika: dranje hartija od vrijednosti denominiraih u devizama, dranje deviza u keu, dranje depozita u devizama kod domaih banaka i dranje depozita u stranim bankama. Izmeu sistema valutnog odbora i evrizacije, iako su u dosta elemenata slini aranmani, postoje bitne razlike. Osnovne razlika je to je dolar stalan ili skoro stalan sistem. Naputanje sistrma dolarizacije je mnogo tee nego modifikovanje ili ukidanje valutnog odbora. Najvea korist od dolarizacije potie od kredibiliteta koji rezultira iz trajnosti sistema. Druga bitana razlika izmeu ova dva sistema sastoji se u tome to evrizacija omoguava lake integraciju u evropski platni sistem, kao i trite novca i kapitala evrozone. Da bi se to postiglo potrebno je da se u bankarskom sistemu uvedu zajednika regulaciona pravila koja vae u zemljama evroone to je posebno olakano prisustvom komercijalnih banaka iz EU na tritima trenzicionih zemalja.

2. DOLARIZOVANE EKONOMIJE
Puna dolarizacija plateno sredstvo USD: a) Nezavisne drave: Istoni Timor, Maralska ostrva, Mikronezija, Oalau, Panama, Ekvador, El Salvador; b) Zavisne drave: Picairns Ostrva (Novi Zeland), Ostrva Kokoa (Velika Britanije) Britanska Djeviinska ostrva (Velika Britanija); c) Teritorije SDA: Gnam, Amerika Djeviinska ostrva, Portoriko, Amerika Samoa, Sjeverna Marjanska ostrva. Puna dolarizacija ostale valute: a) Nezavisne drave: Andora (evro), Sjeverni Kipar (turska lira), Kirbati (australijski dolar), Lihtentajn (vajcarski franak), Monako (evro), Nauri (australijski dolar), San Marino (dolar), Tuvala (australijski dolar), Crna Gora (evro), Vatikan (evro); b) Zavisne drave: OstrvaKokoa (australijski dolar), Kukova ostrva (novozelandski dolar), Norfoloka ostrva (australijski dolar), Sveta Helena (britanska funta), Tokelan (novozelandski dolar); c) Ostala podruija: Kosovo (evro) Zvanina djelimina dolarizacija dolar plateno sredstvo: Bahami, Komboda, Laos, Haiti i Liberija. Zvanina djelimina dolarizacija druge valute: Butan (indijski rupi), Bruneji (singapurski dolar), Kauska ostrva (britanska funta), Lesoto (junoafriki raud), Nambija (junoafriki raud), Tadzihistan (oivljena upotreba stranih valuta). ro se tie EU ona je izradila pristup od 3 koraka za monetarnu integraciju zemalja kandidata: 1. pridruivanje 2. ulazak u reim deviznog kursa (ERM 2) 3. potpune uee u ekonomskoj i monetarnoj uniji nako ispunjavanja kriterija konvercije, odnosno zvanino i stvarno pristupanje evrozoni.

3. PREDNOSTI I NEDOSTACI EVRIZACIJE

Osnovne prednosti evrizacije se sastoje u tome da to se evrizacija: a) Obezbjeuje maksimalan kredibilitet monetarne vlasti preko uvoenja jake valute jaa povjerenje javnosti u domau vlast b) Smanjuje inflacij i omoguava stabilizaciju domaih cijena c) Smanjuje valutni rizik time to sliminie mogunost delvalvacije d) Smanjuje rizik inozaduenja preko redukovanja valutnog rizika i smanjenja rizika kanjenja u plaanju e) Uspostavljena manja razlika kamatnih stopa f) Smanjenje transakcionih trokoava g) Omoguava vea transparentnost mjera bog upotrebe jake valute h) Podstie priliv svjeeg kapitala i) Pobojana fiskala disciplina bzdeta preko inflacionog finansiranja j) Olakava pristup evo tritu kapitala k) Smanjenje rizika likvidnosti i potrebu za devizicionim rezervama poto se evrizacijom olakava pristup irem tritu novca i kapitala te smanjuje devizno zaduivanje l) Smanjenje mogunosti za pojam bankarskih kriza Najvea prednost evrizacija sastoji se u tome da se njime eliminie rizik inozaduenja. Nie kamaatn stope i vea stabilnos u meunarodnom kretanju kapitala smanjuju trokove servisiranja inoobavez i pospjeuju investiranje i razvoj. Kvantitativna procjena potencijalnog pada kamatnih stopa je najnaglenija u zemljama u kojima CB slijedi viskoke (realne) kamatne stope. Osnovne slabosti ovog arannana su: Ogranienost raspoloivih elemenata i mogunosti uvoenja ekonomske politike, tako da se svi eksterni okovi direktno prenose na realni sektor (proizvodnju, zaposlenost, platu) Gubljenje emisione dobiti ili njeno odranje u korist emitenta preuzete valute Nepostojanje mogunosti kreditiranja u krajnoj distanci Odgovornost u domenu pravila masovne psihologije s obzirom na to da se radi o gubitku o jednoj od atributa dunosti i osjeaj inferionosti u onosu na druge drave koje uivaju monetatni suverenitet Vea mogunost negativnih posljedica po domae banke sa domaim kapitalom u odnosu na domae banke sa stranim kapitalom.

Jedan od najmerljivijih trokova unilateralne evrizacije jeste gubitak emisione dobiti koja se akumilira izdavanjem novca kao zakonskog sredstva plaanja. On se javlja u dva obilka i to kao troak stoka i troak toka. Oba troka su znaajna. Drugi hendikep unilateralng usvajanja strane valute jeste da monetarne vlasti ne mogu igrati ulogu utoita o u krajnjoj nudi, to nije sluaj u sistemu nacionalne CB koja u potpunosti uestvuju u monetarnoj uniju. Ovaj provlem u v eini tranzicionih ekonomija je donekle ublaen visokim ueem strani institucija u domaem bankarskom sektoru.

4. RASPRAVE O EVRIZACIJI
Ideju ravnog uvoenja evra prvi put je lansirao slovenaki premijer Drnovek u decembru 1996. godine kad je na sporednom sastanku Vijea Evrope u Dablinu reka da e Slovenije uiniti sve to moe da pridrui monetarnoj uniji to prije, moda ak i prije potpunog lanstav u EU. Od takve ideje se vrlo brzo odustalo nakon to je EU signalizirala da ne prihvata takav pristup. EU je 1998. transirala put monetarne integracije koja je uz neke izmjene i dopune, zadran kao osnovni pristup EU. Rasprava o evizaciji nije bila u ii do 1999. godine. Ubrzo nakon to je argentinski predsjednik Menem lansirao diskusiju o dolarizaciji u ovoj latinoamerikoj zemlji u januaru iste godine, Bratvski i Rostoski predloili su 1999. poljskim dnevnim novinama brzu unilateralnu evrizaciju u Poljskojm a u avgustu iste godine diskusija je poprimila meunarodne razmjene sa lankom Rostovskog u asopisu Financial Times (1999). U narednim mjesecima javna diskusija o ovom pitanju je intentivirana i drugim zemljama. Poetkom 2001. godine, ponovo je pokrenuta rasprava i idejaza uvoenje evra kao upotrebu vlute u zemljama pristupnicama. Ozbiljnost finansijske krize od 1997. do 1999. godine dala je novi podsticaj raspravi o politikama i reimima deviznog kursa. U toku ove rasprave, data je vea podrka miljenja da, u sve vie integrisanoj svjetskoj ekonomiji, reim srednjeg deviznog kursa je u sutini sklon spekulativnim upadima koji dovode do poremeaja i krize deviznog kursa bez obzira na razvoj ekonomije. Zbog toga se smatra da je jedini izvodljivi reim deviznog kursa tzv. Monomolistiko rijeenje, odnosno slobodno preomenjivi ili strukturno finansijski reimi.

5. ELEMENTI ZA PROCJENU EVRIZACIJE

Iskustva velikog broja zemalja su pokazala da drastina monetarna reforma kakva je i evrizacija po pravilu ima uspjeha u inicijalnim fazama. To su potvrdili i sluajevi valutnog odbora (Bugarska i BiH), Avramoviev program u Srbiji, stabilizacioni program u Izraelu, dolarizacija u Panami i drugo. Postoje i istraivanja sa drugim zakljucima. Ona sugeriu da su dolarizovane ekonomije u odnosu na nedolarizovane: imaju znatno manju inflaciju, rasle po znatno manjoj stopi nego ostale, tj. nedolarizovane zemlje, dok su fiksalna kretanja bila slina za obe grupe zemalja, imale vee trokove u smislu manjeg investirana i rasta kao posljedice ekstremnih udara. Meutim, prilikom opte procjene ekonominosti i evrizacije treba poi od: makroekonomskih i strukturnih karaktera svake pojedine ekonomije, teorijskih postavki o zajednikoj valuti koje su generalno prihvaene, ali i kontrolizovane emparhijski rezultata zemalja koje su koristile stranu valutu (uglavnom ameriki dolar) kao zakonsko sredstvo plaanja. Istorijska iskustva u pogledu korienja strane valute kako zakonskog sredstva plaanja su relativno oskudne. Postoje samo nekoliko zemalja koje su izabrale ovakav monetarni reim u tako dueg vremenskog perioda. Trenutno, tek petnaestak nezavisnih zemalja ili podruija zvanino koristi meriki dolat ili neku drugu stranu valutu. Veina tih ekonomija je slaba, uz izuzetak Paname, Ekvadora i El Salvadora, a od ove tri samo je Panama primjer dugotrajne upotrebe dolarizacije (100 godina). to se tie Evrope, evrizacija je postala injenica na dve male teritorije Balkana (bive dijelove Jugoslavije), i to Crna Gora i Kosovo. Posmatrani period je prilino kratak za izvlaenje vrstih zakljuaka u evrizaciji u svakoj ekonomiji.

6. EVRO KAO MEUNARODNA MONETA

Pojava evra je svakako najznaajniji monetarni dogaaj 20. vijeka. Jo od cara Dioklecija, Evropljani su traili zajedniku valutu. Nakon 17 vijekova pojavio se evro. Evro je jedinstvena valuta zemalja evrozone. Ukazivajui znaaj evra Mandel istie da e on sigurno biti vaan kao i raspad bretonvundskog sistema 1971. ili kao prelazak na flukturajue devizne kureseve 1973. godine. Uvoenje evra moglo bi da bbude i znaajnije od ova dva dogaaja zato to: uvienje evra mijenja konfiguraciju meunarodnog monetarnog sistema dovodei ga u ravnopravan poloaj sa dolarom to nije bio sluaj sa nekadanjom zemljom sistema fiksnih sa fluktuirajuim kursevima, pojava evra ne simbolizuje samo pojavu nove evropske valute ve najavu potpuno nove razvojne putanje za vei dio tranzicionih zemalja preko povezivanja uvoenja samog procesa uvoenja monete sa dubokim tranzicionim promjenama, sa procesom koje se moe nezvati evrizacija, posbno sa privredama koje su zaostale u sprovoenju trnih reformi. Kao svaka roba, valute u svijetu imaju konkurentan odnos jedna prema drugoj. One mogu da se klasifikuju po hijararhijskom sistemu u kome su valute meunarodnih rezervi, prvenstveno ameriki dolar, evro, jen i vajcarski ffranak na samom vrhu, a valute zemlje CIE na dnu tog hijararhijskog rada. Stvarna pozicija valute zavisi od toga kako se u javnosti dre novana sredstva (monetarna aktiva), u kojoj valuti. Valuta je jaka, sa velikim kredibilitetom, ako je: stabilna u islovima inflacije, otpotna na velike oscilacije kursa i ako se svuda i slobodno zamjenjuje. Da bi neka valuta dobila status meunarodne valute ona mora da ispunjava odreenje uslove od kojih su najznaajniji: velika transakciona oblast, stabilna monetarna politika, odsustvo kontrole osim u izuzetnim sluajevima, postojanje jake drave, postojanje inicijalnog pokria u zlatu, uvjerenje javnosti o postojanju trejnosti i niske kamatne stope. Ako se svih sedam uslova testira za evro dobie se potvrdan rezultat, pa se bez dileme moe rei da je evro meunerodna moneta. Rezultati postignuti na poetku funkcionisanja nove monete su bili predmet mnogih diskusija. Ocjene su razliite i kreu se od onih da se osnovni ciljevi

ispunjeni, pa do onih da nova moneta nee da izradi sve jeu konkurenciju supranika dolara i jena. Ako se posmatra odnos glavnih moneta preko njihovog meusobnog pariteta uoava se poetni pad evra u odnosu na dolar za vie od 15%, a u odnosu na jen 20%. Ova tradicija je nastavljena i u 2000. godini, kad je evro u odnosu na dolar pao ispod 0,85. Osjetljivost evra se tumai na razne naine od kojih su posebno isticani pomanjaknje strukturnih reformi, i neunifikovana fiskalna politika u evrozoni. Potom se ECB uzdravala od intervencije ne smatrajui da su oscilacije kursa opasne. Dalja kretanja ne svijetskom tritu novca su ila u prilog apresijacije evra, koja je u 2006. godini iznosila 11% u odnosu na dolar, sa tedencijom daljeg rasta. Trend jaanja evra prema dolaru poeo je 2001. godine, a posebno je intenzivan 2007. zbog krize na finansijskom tritu SAD i snanog smanjenja referentne kamatne stope na dolar. Na nivou od 1,6 dolara za evro, koliko je priblino iznosio krajem aprila 2008., evro bi bio procjenjen za 30% u odnosu na dolar. Uvoenjem evra pjavio se trei stud i meunarodnoj valutnoj arhiekturi pored dolara i jena. U ekonomskoj podjeli svijeta situacija je poneto drugaija. Naime, procjenjuje se da je krajem prolog vijeka ukupan bruto domai proizvod (BDP) u svijetu mogao da bude udvostruen i sa istom strukturom kontributova tom rezultatu. Ukupne devizne rezerve u svijetu krajem vijeka izosile su 1.600 milijardi amerikih dolara (bez zlata) od ega 1.200 milijardi u dolarima, a 400 milijardi u drugim valutama. Oekivalo se da bi 2010. godine devizne rezerve trebalo da izose 3.200 milijardi amerikih dolara. Iskustvo je pokazalo da se devizne rezerve uvostuuje svakih 10 12 godina.predpostvlja se da bi tranja za dolarom trebala da se zadri na dostignutom nivou, a da bi 2010. tranja za evrom trebala da bude kao i tranja za dolarom, tako da bi 2010. godine, svijetske devizne rezerve trebalo da se sastoje od: 1.200 milijardi dolara u dolarima 1.200 milijardi dolara u evrima 800 milijardi dolara u drugim valutama Ove prognoze mogu da budu osporene novijim kretanjima deviznih rezervi velikih ekonomija sa brzim razvojem kao to su Kina i Rusija, ali se time znaaj evra kao meunarodna moneta umanjuje. iroka upotreba evra u meunarodnom finansijskom sistemu pokazuje njeno globalno prisustvo kroz: stalni rast evra denominiranih dravnih harija od vrijednosti (2006. godine udio ovih hartija bio je jedna treina od ukupnih, nasuprot 44% denominiranih u dolaru); velike meunarodne bankarske institucije denominiraju kredite u evro; od ukupnog dnevnog prometa na deviznim tritima 40% se odvija u evru, tako da je evro druga po vnosti valuta kojom se trguje; evro se sve vie koristi u fakturisaju i plaanju u meunarodnoj trgovini ne samo u evrozoni, nego i izmeu treih zemalja; evro se sve vie koristi kao valuta rezervi;

nekoliko zemalja je vrsto vezalo vlastite valute za evro.

Trenutno evro zona obuhvata 15 zemalja EU, a za Dansku i vedsku poslije neuspjelih referenduma se moe govoriti samo o eventualnom uvoenju, dok je zamjena britanske funte evrom jo uvijek koliko ekonomsko tako i politiko, a moda i psiholoko pitanje. Takoe je znaajno da se intenzivno odvija proces pripreme za uvoenje evra u skoro svim novoprimjenjujuim lanicama EU. Veliku promjenu u strukturi koenja valuta u meunarodnoj razmjeni donijelo bi napitanje obrauna i fakturisanje nafte u dolarima, o emu se u poslednje vrijeme sve vie govori. U tom kontekstu devizni kurs izmeu dolara i evra postae najznaajnija cijena na svijetu. Ova predpostavka bi znaila da ni Evropa ni SAD nee teiti veim fluktuacijama kurseva svojih valuta, to bi moglo da rezultira politikom japanskog jena koja ga nee voditi znaajnijem odstupanju od kursa dolar-evro. Ako bi se kretanje deviznih kurseva odvijala prema poetku druge decenije ovog vijeka oznai povratak na vrijeme stabilnijih deviznih kurseva, ukoliko se globalna ekonomija ne suoi sa velikim potresima. Pored toga vrlo vaan pokazatelj snage evra je i injenica da se on danas koristi kao valuta sidro u preko 50 zemalja svijeta. Devizni reim u ovim zemljama su vrlo raznoliki (unilaterna evrizacija, valutni odbor, upravljano flotiranje i sl.). Slian pokzatelj jaanje meunarodne uloge evra je njegovo korienje u zemljama susjedima EU, prvenstveno na Balkanu, evropskom dijelu Zajednice nezavisnih drava, srednjem Istoku i sjevernoj Africi. Takoe, 14 zemalja (bive zone francuskog franka) u cenralnoj i zapadnoj Africi odrava vezivanje evra. Evro u stvari igre veliku ulogu u kreiranju sistema deviznih reima na nekoliko kontinenata.

7. DIZAJN, KOVANICE, NOVANICE I SIMBOLI

EVRO KOVANICE

Lica kovanica evra su iste za sve drave, dok se naliija razlikuju od drave do drave. Kovanice postoje u sledeim apoenima: 1 cent 2 centa 5 centi 10 centi 20 centi 50 centi

 1 evro 2 evro EVRO NOVANICE

Postoji sedam evro novanica, sve su razliite veliine i boje. 5 evra siva boja na njoj je predstvaljen stil vizit karte 10 evra crvena boja na njoj je predstavljen stil romatike 20 evra plava boja na njoj je predstavljen stil gotike 50 evra smea boja na njoj je predstvaljen stil baroka 100 evra zelena boja na njoj je predstvaljen stil rokokoa 200 evra uta boja na njoj je predstvljen moderan stil gradnje 500 evra ljubiasta boja na njoj je predstvaljea savremene evropska arhitektura DIZAJN Na prednjoj strani novanice nalaze se kapije koje predstvaljaju otvorenost i gostoprimstvo zemalja lanica EU, dok se na poleini nalaze mostovi koji simbolizuju zajednitvo i meusobnu saradnju zemalja. Znak evra je stilizovano slov E koje podsea na slovo C (latinino C) sa dve crte na crti (). SIMBOLIKA NA NOVANICAMA Mostovi, prozoti i prelazi su simboli evropskog duha, otvorenosti i saradnje 12 zvjezdica Evropske unije su simboli dinaminosti i harmonije dananje Evrope. Mostovi slue isto komunikaciji i kooperaciji Evrope sa ostatkom svijeta.

ZAKLJUAK
Ekonomska slika i politika svijeta je podloena stalnim promjenama. Intenziviranje ekonomije i religijskih integracija, te nezaustavljanje procesa globalizacije, doveli su do toga da standardni instrumenti ekonomske politike ne mogu da se koriste na isti nain i da moraju da se mijenjaju. Zbog toga je izbor obilika monetarne politike i reima deviznog kursa postao jedno od najznaajnijih pitanja. Promjene sutine i sadraja sistema monetarne politike i reima devizog kursa kroz istoriju, pokazuje stalno smanjenje njihovog znaenja i mogunosti uticaja na opta ekonomska i industrijska kretanja. Ova pojava je posebno uoljiva poslednjih decenija kod malih otvorenih ekonomija u tranziciji, keje su pod snanim uticajem velikih ekonomskih i politikih promjena. Monetarna vlast zemalja u tranziciji, iako formalno jesu, a praktino nisu imale neograniena diskreciona prava u voenju monetarne i devizne politike.

LITERATURA 1. Ekonomija monetarne unije, Paul De Grauwe (prevela sa engleskog na srpski i pregovor napisala dr Ljuljana Lui), Novi Sad, 2004. 2. Monetarna politika, devizni kurs i monetarna unija, Simeun Vilendei, Banja Luka, 2008.