AKADEMIJA ZA JAVNU BEZBEDNOST KOSOVA

FAKULTET ZA JAVNU BEZBEDNOST

PREDMET

Ilegalne Migracije, Stranci i Azil

TEMA

MIGRACIJE I SAVREMENI PROBLEMI BEZBEDNOSTI

PROFESOR PREDMETA IME STUDENTA

Dr.sc. Nexhat Jashari Stojan Denić

08. Decembar 2017

Sadržaj:
1. Uvod................................................................................................................................... 3
2. Pojam migracija................................................................................................................. 4
3. Vrste migracija................................................................................................................... 5
4. Uzroci migracija................................................................................................................. 6
5. Uticaj migracija na Kosovo (Profil migracija za 2014)..................................................... 7
5.1. Pozadina migracija na Kosovu……………………….................................................... 7
5.2. Podnošenja zahteva za odricanje od državljanstva……............................................... 10
5.3. Tražioci azila sa Kosova u državama članicama EU………………………………… 10
6. Politike i programi migracije i njihova efikasnost u upravljanju i rešavanju
razvojnih izazova…………………………………………………………………….… 10
6.1. Nacionalna strategija migracija i Akcioni plan za period od 2013 – 2018……........... 11
6.2. Strategija za dijasporu kao i Akcioni plan za period od 2013 – 2018…………........... 11
6.3. Nacionalna strategija za borbu protiv trgovine ljudima i Akcioni plan za
period od 2013-2019…………………………………………………………….......... 11
6.4. Nacionalna strategija Republike Kosovo za integrisano upravljanje
granicom i Akcioni plan za period od 2013-2018……………………………………. 12
6.5. Nacionalna strategija za reintegraciju repatriranih lica na Kosovu i
Akcioni plan za period od 2013-2017……………………………………………...… 12
7. Zakonski okvir u oblasti migracija…………………………………………………...… 12
7.1. Biletarni sporazumi o readmisiju, I migracionionim tokovima……………………… 13
8. Uticaj migracija na budući razvoj stanovništva………………………………………... 13
9. Zaključak.......................................................................................................................... 15
10. Literatura........................................................................................................................ 16

2
 1. Uvod

Bezbednost je prvobitno bila vezana za fizički opstanak ali kako se društvo

razvijalo tako su se razvijali i načini ugrožavanja bezbednosti pa i načini i potreba
postizanja što većeg nivoa bezbednosti.
Bezbednost je fenomen koji kroz istoriju razvoja ljudskog društva okupira pažnju
javnosti.Bez shvatanja pojma bezbednosti nemoguće je razumeti društvene odnose i suštinu
interesa različitih organizacija i institucija u svetu politike i ekonomije za ostvarivanje
ljudiskih potreba.
Bezbednost u savremenim uslovima podrazumeva stanje zaštite životno važnih
interesa ličnosti, društva i države od unutrašnjih i spoljašnjih pretnji političkog,
ekonomskog, socijalnog, vojnog, tehnogenog, ekološkog, informativnog i drugog
karaktera.
U savremenim uslovima država se smatra bezbednom ako postoji politička,
ekonomska i socijlna stabilnost u državi, bezuslovno ostvarivanje zakona i održavanje
pravnog poretka i razvoj međunarodne saradnje na osnovu partnerstva. Bezbednost mogu
ugroziti različiti sukobi, prodaja droge, prodaja oružja, kriminalne aktivnosti, degradacija
životne sredine, rast populacije, migracije stanovništva i drugo. Mnogi smatraju da će se
broj sukoba uvećati zbog vojno industrijskih kompleksa i neravnomerne raspoređenosti
sirovina i energenata.
Migraciona kretanja, o kojima ce biti reci u tekstu koji sledi, utiču da se nivo
bezbednosti jedne države spusti do kritičnih granica. Ne mora da znači da među migrantima
ima ekstremista, ali s obzirom da to može biti jedan od načina njihovog delovanja, mora da
se obrati posebna pažnja na tu mogućnost.

3
 2. Pojam migracija

Migracija (od latinske reči migratio – seljenje) je preseljavanje stanovništva s

jednog područja na drugo, trajnog ili privremenog karaktera, nezavisno od toga da li se
zbiva u granicama nacionalne teritorije ili među dvema zemljama. Odomaćeni strani termin
migracija u češćoj je upotrebi nego domaći preseljavanje stanovništva, koji označava samo
prostorna preseljavanja, dok se izraz migracija upotrebljava u širem smislu, i u smislu
promene zanimanja.
Kroz istoriju su se migracije događale u obliku dobrovoljnih migracija unutar jedne
oblasti ili između više njih, te prisilnih migracija (koje uključuju fenomene kao trgovinu
robljem i etničko čišćenje). Ljudi koji se nalaze u migraciji se nazivaju migranti, a ovisno o
kontekstu emigranti (iseljenici), imigranti (useljenici) ili doseljenici.
Migracije su povezane sa:
1. razvojem proizvodnih snaga,
2. reprodukcijom stanovništva
3. teritorjalnim razmeštajem,
4. strukturom stanovništva,
5. urbanizacijom.

Jedan od najvažnijih pokazatelja koji se koristi pri analizi migracija je migracioni

saldo. On predstavlja razliku između broja iseljenih i useljenih u određenij zemlji ili
regionu u toku jedne godine. Od migracionog salda zavisi: 1. dinamika broja stanovnika 2.
polno-starosna struktura 3. obim radne snage.
Prve velike migracije započele su nakon velikih geografskih otkrića.Samo u XIX i
prvoj polovini XX veka iz Evrope se iselilo u Novi Svet oko 50 miliona ljudi, pretežno u
Ameriku, Australiju i Novi Zeland.
Međunarodne migracije predstavljaju sastavni deo procesa globalizacije i dobro se
prilagođavaju njenim razvojnim procesima – tokom vremena se obim migracija povećava, a
njihove društvene i kulturne karakteristke se umnožavaju. Tehnološki razvoj značajno
povećava mogućnosti rasta obima privremenih i cirkularnih migracija, a sve veći broj
migranata se usmerava ka životu u dva ili više društava paralelno. U vremenu globalnih

4
migracionih tokova i sve veće mobilnosti radne snage u svetu nameće se potreba za stalnim
produbljivanjem teorijskih znanja kao osnove za razumevanje glavnih determinanti ovog
fenomena, a u cilju usmeravanja fokusa migracionih istraživanja ka što efikasnijem
savladavanju izazova i iskorišćavanju prednosti koje međunarodne migracije mogu da
donesu kako zemljama porekla, tako i zemljama odredišta ili tranzita.
Neki od najčešćih oblika migracija su: migracije radi zapošljavanja, migracije radi
obrazovanja ili usavršavanja, migracije u poslovne ili profesionalne svrhe, migracije radi
useljenja u drugu zemlju, migracije radi spajanja porodice i tako dalje.

3. Vrste migracija

Prema kriterijumu zemlje porekla migracije razlikuju se:

Emigracija - odseljavanje stanovništva
Imigracija - doseljavanje stanovništva
Emigracija – latinska reč (emigrare –iseliti se):
1. preseljenje iz domovine u neku stranu zemlju, koje može biti izazvano
ekonomskim političkim, religioznim ili drugim razlozima;
2. izbeglištvo, prebeglištvo, iseljeništvo u nekoj zemlji. To je proces odseljavanja
stanovništva s nekog prostora uzrokovan njegovim određenim, za stanovništvo odbojnim
faktorima, ili, češće, jačim privlačnim faktorima nekog drugog prostora, u koji se
stanovništvo seli.
Imigracija je proces doseljavanja stanovništva na neki prostor, uzrokovan njegovim
određenim, za stanovništvo privlačnim faktorima. Kod imigracije se razlikuju legalna
imigracija - doseljavanje stanovništva u skladu s pravnim propisima ili s pristankom države
na čiju teritoriju imigranti dolaze; te ilegalna imigracija - doseljavanje stanovništva koje
predstavlja kršenje pravnih propisa, odnosno protivno volji organa države na čiju se
teritoriju dolazi. Suprotno od emigracije.
Oba pojma se odnose na međunarodne migracije. Za zemlju iz koje se ljudi
iseljavaju, oni su emigranti, za zemlju u koju se useljavaju, imigranti.

5
 Prema kriterijumu prostora razlikuju se:
Unutrašnje migracije - razvijaju se unutar nacionalnih ili državnih granica. One
dovode samo do demografskih promena na određenim delovima teritorije, ali ne utiču na
veličinu, porast i struturu stanovništva određene zemlje. Kod ovih migracija, dalje se
razlikuju migracije na kraćim, srednjim i udaljenim distancama.
Spoljašnje migracije – utiču na veličinu stanovništva i na nacionalnoj teritoriji jer
smanjuju broj i porast stanovništva emigracije dok istovremeno povećavaju broj i porast
stanovništva zemlje imigracije, vršeći i pri om promene u strukturi stanovništva.
Prema kriterijumu trajnosti razlikuju se:
Trajne migracije – imaju značaj po veličinu i strukturu stanovništva.
Sezonske i dnevne migracije – obuhvataju najčešće samo radnu snagu inemaju
značaj po veličinu i strukturu čitavog stanovništva.
Na početku 21.veka karakteristična su veoma velika kvalitativna i kvantitativna
kretanja u stanoviništvu. Ta kretanja karakterišu: veliki rast broja stanovnika; nepovoljan
raspored rasta broja stanovnika; nepovoljna struktura stanoviništva i velika migraciona
kretanja stanovništva. U ovom slučaju prinudne migracije na određenom prostoru mogu
izazvati političku nestabilnost u zemlji i regionu a time i narušavanje kapaciteta sistema
bezbednosti države ili država u regionu.

4. Uzroci migracija

Uzroci migracija mogu biti:

a) prirodni – epidemije, vremenske nepogode, katastrofe...
b) društveni – ratovi, politička nestabilnost, verska netrepeljivost,
c) ekonomski – glad, siromaštvo, težnja za boljim uslovima života..
Posledica migracija jeste prvenstveno promena u prostornom razmeštaju
stanovništva, odnosno gomilanje stanovništva u gradovima i industrijskim područjima, dok
na drugoj strani sela gube stanovništvo.

6
 5. Uticaj migracija na Kosovo (Profil migracija za 2014)

Vlada Kosova je, sa namerom da radi na ispunjavanju potreba za podacima o

migraciji, 2013. godine obrazovala Vladinu upravu za praćenje migracionih tokova na
Kosovu. VUM je priredio Profil migracija za 2014. godinu čiju izradu koordinira Odeljenje
za državljanstvo, azil i migracije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova kao
koordinator ove Uprave, u saradnji sa drugim domaćim i međunarodnim institucijama.
Profil migracija za 2014.godinu izrađen je sa ciljem da pruži podatke usredsređene
na migraciju i faktore koji utiču (potstcajni/privlačni )
Ovaj dokumenat ocenjen je važnim kako za domaće tako i za međunarodne
institucije. Pošto je Profil migracija sveobuhvatan dokumenat, sa podacima o migraciji kao
i o društveno-ekonomskim oblastima koje potencijalno utiču na pojavu migracije, kao
takav predstavlja značajan izvor za donosioce politika i odluka koji im može biti od koristi
u izradi koherentnih politika i strategija u oblasti migracije i razvoja.
Profil migracija za 2014.godinu, osim podataka o migraciji, sadrži i podatke iz
različitih društveno-ekonomskih oblasti, koji mogu poslužiti kao izvor informacija za
različite istraživače, analitičare, medije, akademski svet, različite univerzitete itd.
Profil migracija obuhvata podatke za 2014.godinu, sa analizama, preporukama,
predviđanjima i zaključcima. Podaci predstavljeni u ovom dokumentu predstavljaju
zapravo konačne podatke zvaničnih institucija koje su pozvane da se bave izradom,
vođenjem, analizom i raspodelom ovih podataka. Profil migracija za 2014, između ostalog,
predstavlja važan dokumenat i za proces
Priprema Profila migracija za 2014.godinu ne sadrži samo statističke podatke, već i
analizu sadašnje situacije sa migracionim tokovima, buduća predviđanja i tendencije
migracija, kao i relevantne preporuke za poboljšanjima u svim karikama lanca, u vezi sa
migracijom.

5.1. Pozadina migracija na Kosovu

Poslednjih godina zabeležena je emigracija kosovskog stanovništva i pored mera i
ograničenja na snazi za Kosovo (nepostojanje vizne liberalizacije sa Evropskom unijom).

7
Emigracija građana Kosova bila je evidentna i u prošlosti usled različitih političko-
ekonomskih okolnosti.
Prema analizama sadržanim u Kosovskom izveštaju o migracijama, glavni
potisticajni činioci emigriranja bili su raznoliki, kao što su: porodično spajanje (46%),
društveno-ekonomski faktori (35%) ne zaobilazeći i političke, bolje obrazovanje itd.
Preliminarna procena (ASK) ukazuje da je broj kosovskih emigranata ili populacije
kosovskog porekla do kraja 2014. godine dostigao oko 820.000 stanovnika.
Uglavnom su emigrirali mladi starosne dobi od 25-44 godine, koji su sačinjavali
47.2% emigrantske populacije (glavna reproduktivna dob u smislu plodnosti i radne
sposobnosti) dok je dominirala starosna grupa lica od 30-34 godine sa 12.7%. Penzioneri
(preko 65 godina) su sačinjavali manji broj od oko 1.3 % kosovskih emigranata. Ovako
mali broj kosovskih emigranata, rezultat je činjenice da se emigrantska populacija odlazi u
penziju i vraća se da živi na Kosovu.
Na osnovu podataka proizašlih iz popisa stanovništva sprovedenog 2011.godine,
35% kosovskih emigranata iselili su se u Nemačku, u Švajcarsku 23% i Italiju 7%, dok su u
drugim evropskim zemljama kao i u Kanadi, Australiji itd. sačinjavali više od 35%
populacije kosovskih iseljenika. Prema procenama koje je realizovao ASK, počevši od
1969. godine, reprezentativan broj kosovskih stanovnika koji su se iselili sa Kosova (iz reda
svih zajednica) do meseca aprila 2011. godine procenjen je na oko 550.000 stanovnika. I
pored velikog iseljenja, na Kosovo se vratio manji broj lica koji su dugi niz godina bili u
iseljenju. Prema podacima proizašlim iz popisa stanovništva iz 2011.godine, na Kosovu
ima 128.808 imigranata (onih koji su se vratili) .
Procenjuje se da ukupan broj stanovnika Kosova 2014.godine iznosi 1.804.944
stanovnika takodje ove godine je zabeležio zabrinjavajući trend emigracije sa brojem od
nešto više od 45.000 emigranata. Emigracija u periodu od četiri godine od 2011-2014.
godine iznosila je oko 90.000 stanovnikaa.
Ova izražena emigracija uticaće i na strukturu stanovništva, na vitalnost koja će biti
evidentna u narednim godinama pošto se ocenjuje da najveći deo emigranata obuhvatao
muškarce i mlade, uglavnom od 15-49 godina (reproduktivno doba). Procenat stanovništva
koje živi u ruralnim područjima u 2011.godini iznosio je 61.7% dok je u gradskim
područjima iznosio 38.3% i pretpostavlja se da je tokom 2014. godine iznosio 61% u

8
seoskim i 39% u gradskim područjima. Pretpostavlja se da prosečna starosna dob
stanovništva na Kosovu u 2014. godini iznosi 30.8 godina
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, broj građana Kosova koji su se
udaljili sa Kosova 2014. godine sa ciljem da borave više od godinu dana van Kosova,
procenjen je na 45 333 stanovnika ili 2.51% rezidentnog stanovništva. Ovaj broj obuhvata
sve emigrante, bez obzira na razloge udaljavanja.
Kategorije emigranata, prema istim podacima najveci broj emigranata poslednjih
godina su ekonomski emigranti. Razlog za to je činjenica da Kosovo ima veliki broj
mladog življa koje je nezaposleno i koji prevashodno migracijom u zemlje EU ali i u druge
zemlje, misle da mogu da pronađu društveno-ekonomsku perspektivu.,osim ekonomskih
dominiraju i, socijalni, obrazovanje, kao i značajan broj slučajeva porodičnog spajanja
(brakova).
Potpuno tacan broj jos uvek nije poznat razlog za to je činjenica da se najveći broj
emigracija odigrava na nezakoniti način i oni ili članovi njihovih porodica ne vrše upis
(evidentiranje) lica koja se udalje sa Kosova. Ovakva izražena emigracija koja nije pod
kontrolom kosovskih institucija, dovela je i do poteškoća u potpunom evidentiranju broja
emigranata, uključujući i druge strukturne, starosne i rodne aspekte emigracije. Prema
različitim nezvaničnim i zvaničnim kosovskim izveštajima (uglavnom država u kojima su
imigranti smešteni) veci deo emigranata, sačinjavaju lica u vitalnoj starosnoj dobi (16-35
godina) kojima dominiraju muškarci.
Školovanje dece i obezbeđivanje bolje i bezbednije budućnosti za njih predstavlja
još jedan motiv na koji se često nalazi u odluci porodica da emigriraju odnosno prvi
dominantan razlog jeste zapošljavanje a drugi je školovanje dece
Prema podacima Agencije za statistike Kosova (2013) glavni razlozi za emigraciju
van zemlje poređani su na sledeći način: porodični razlozi 46%, zapošljavanje 35%,studije
1%, drugi razlozi 18%.
Ako pogledamo sve emigrante koji su tražili boravišnu dozvolu, prema razlozima,
navode se: porodično spajanje (81,3%), plaćene aktivnosti (4,5%), obrazovanje (2,6%) i
drugo (11,6%).

9
 5.2. Podnošenja zahteva za odricanje od državljanstva
U skladu sa Zakonom o državljanstvu br. 04/L-215 koji je stupio na snagu 31. juna
2013, državljanstvo Republike Kosovo ee prekida u slucajajevima odricanjem
državljanstva i na osnovu međunarodnih ugovora.
Razlog za odricanje od državljanstva Republike Kosovo jeste dobijanje
državljanstva druge države, posebno evropskih država, pošto veliki broj istih ne dozvoljava
dvojno državljanstvo, Ovo posledično dovodi do pada u broju stanovnika sa kosovskim
državljanstvom.
Tokom 2014, Odseku za državljanstvo ukupno je podneto 5067 zahteva za
odricanje državljanstva (4832 pozitivne odluke, 39 negativnih odluka i 196 u iščekivanju
odluke), podaci ukazuju da je zabeležen veći broj odluka kod osoba muškog pola sa 52.4%
(2534) u poređenju sa osobama ženskog pola 47.6% (2299), dakle beleži se porast od 9.2%
kod osoba muškog pola.
5.3. Tražioci azila sa Kosova u državama članicama EU
U 2014.godine, od ukupnog broja kosovskih tražilaca azila u državama EU, najveći
broj tražilaca azila zabeležen je u Mađarskoj (55,90%), Nemačkoj (23,20%), Francuskoj
(7,20%), a u drugim državama 13,6%. Po polu, muškarci su sačinjavali 63,8%, a žene
36,2%. Porast u broju kosovskih tražilaca azila u državama EU u 2014. (38.395), u
poređenju sa 2013. (21.090) iznosi 82%, što je vrlo visoka cifra.
analiza za 2014 pokazuje da ubedljivo prednjači starosna grupa od “18-34” godine
(44,4% od ukupnog broja.

6. Politike i programi migracije i njihova efikasnost u upravljanju i rešavanju

razvojnih izazova
Jedan od prioriteta Republike Kosovo jeste i razvoj mehanizama za upravljanje
migracijom, kao i sprečavanje i smanjenje negativnih efekata koji proizilaze iz neregularnih
migracija. U tom smislu, Republika Kosovo, preduzela je niz radnji, na izradi i usvajanju
niza zakona i podzakonskih akata, strateških i drugih dokumenata.
Među ovima treba podvući Zakon o azilu, Zakon o strancima, Zakon o graničnoj
kontroli, Zakon o državljanstvu Kosova, Zakon o sprečavanju i borbi protiv trgovine
ljudima i zaštiti žrtava trgovine ljudima, Zakon o saradnji između organa uključenih u

10
integrisano upravljanje granicom, Strategiju borbe protiv trgovine ljudima, Strategiju
reintegracije repatriranih lica itd.
Takođe, Vlada Republike Kosovo sklopila je jedan broj sporazuma u oblasti
migracije, bilateralnih sporazuma za readmisiju lica koji ne ispunjavaju ili ne ispunjavaju
više uslove za boravak u odnosnoj državi, policijske saradnje i u procesu je pregovora o
jednom broju ovakvih sporazuma sa drugim državama. Cilj je ovih politika da se upravlja
procesom migracije u svim oblicima u kojima se pojavi i da se ojača saradnja sa susednim
državama sa ciljem da se spreči neregularna migracija i da se suzbije trgovina ljudima i
krijumčarenje migranata. Problem neregularnih migracija tesno je povezan sa procesom
evropskih integracija i vizne liberalizacije. Iz svih gore navedenih razloga Vlada republike
kosova uradila je vise nacionalnih planova I strategija u cilju pracenja procesa migracije
kao sto dole sledi:
6.1. Nacionalna strategija migracija i Akcioni plan za period od 2013 – 2018.
Predstavlja glavni nacionalni dokumenat politika u oblasti migracija.Opšti cilj ove
strategije jeste da unapredi transparentan i efikasan sistem upravljanja redovnim
migracijama, i da spreči i smanji sve vidove ilegalnih migracija.
6.2. Strategija za dijasporu kao i Akcioni plan za period od 2013 – 2018
Kao prvi strateški dokumenat, koji ima za cilj da obezbedi unapređenje političkih i
socijalnih prava dijaspore, očuvanje kulturnog i jezičkog identiteta dijaspore, izbegavanje
asimilacije, pomoć u integraciji u zemljama u kojima žive i maksimalne pravne i
administrativne olakšice za sve one koji žele da potpomognu ekonomski razvoj Kosova.
6.3. Nacionalna strategija za borbu protiv trgovine ljudima i Akcioni plan za
period od 2013-2019.
Glavni je nacionalni dokumenat politike za sprečavanje i suzbijanje trgovine
ljudima.Ista ima za cilj da unapredi koordinaciju i uskladi međuinstitucionalne radnje, da
intenzivira krivično gonjenje i kažnjavanje prestupnika zakona koji izvrše ovakav vid
krivičnog dela i da obezbedi poboljšanje kvaliteta usluga koje se pružaju žrtvama trgovine
ljudima.

11
 6.4. Nacionalna strategija Republike Kosovo za integrisano upravljanje granicom
i Akcioni plan za period od 2013-2018
Predstavlja glavni nacionalni dokumenat politika za upravljanje i kontrolu državne
granice. Svrha iste jeste kontrola i delotvoran nadzor državne granice, nacionalna i
međunarodna saradnja svih nadležnih organa uključenih u obezbeđivanje granice i
olakšavanje slobode kretanja ljudi i robe i uspostavljanje efikasnog i efektivnog sistema za
int
6.5. Nacionalna strategija za reintegraciju repatriranih lica na Kosovu i Akcioni
plan za period od 2013-2017
Ppredstavlja glavni nacionalni dokumenat politika za reintegraciju repatriranih
lica.Svrha iste jeste reintegracija repatriranih kosovskih državljana, stvaranjem
odgovarajućih uslova za održivu reintegraciju u društvu.

7. Zakonski okvir u oblasti migracija

Oblast migracije na Kosovu uređena je sledećim zakonodavstvom:

Zakon br. 04/l-069 o strancima
Zakon br. 04/L-073 o azilu,
Zakon br. 04/L-072 o kontroli i nadzoru državne granice
Zakon br. 04/l-216 o saradnji između organa uključenih u integrisano upravljanje
granicom
Zakon br. 04/l-218 o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava
trgovine ljudima,
Zakon br. 04/L-076 o policiji,
Zakon br. 03/L-208 o readmisiji
Zakon br. 04/l-003 o građanskom statusu:
D3.2. Bilateralna saradnja u oblasti migracija

12
 7.1 Biletarni sporazumi o readmisiju, I migracionionim tokovima

Kosovo je tokom 2014.godine nastavilo sa pregovorima i sa potpisivanjem

bilateralnih sporazuma u oblasti migracija za readmisiju i policijsku saradnju.
U oblasti readmisije, Republika Kosovo je 15.aprila 2014. potpisala Sporazum o
“readmisiji lica koja borave bez dozvole” između Vlade Republike Kosovo i Vlade
Republike Italije. U oblasti policijske saradnje, Kosovska policija potpisala je sporazum sa
Crnom Gorom marta 2014.
Tokom 2014, MUP je organizovao redovne sastanke sa migracionim atašeima u
diplomatskim i konzularnim predstavništvima akreditovanim na Kosovu, sa ciljem da se
razmene podaci i da se porazgovara o izazovima u oblasti azila i migracije. Sa ciljem da se
dalje razviju politike, međunarodna i regionalna saradnja kao i da se podignu institucionalni
kapaciteti u ovoj oblasti, treba pristupiti sprovođenju preporuka koje slede:
- Nastavak pregovora i potpisivanje bilateralnih i multilateralnih sporazuma u
oblasti migracije;
- Unapređivanje saradnje i članstva u regionalnim, evropskim i međunarodnim
inicijativama u oblasti migracije;
- Nastavak rasprostiranja mreža za izdavanje viza putem diplomatskih i konzularnih
predstavništava;
- Produžetak i intenziviranje aktivnosti podizanja svesti sa ciljem sprečavanja
ilegalnih migracija;
- Podizanje kapaciteta relevantnih institucija uključujući Vladinu upravu za praćenje
migracionih tokova, u vezi sa upravljanjem azilom i migracijama.

8.Uticaj migracija na budući razvoj stanovništva

Migracije su snažan pokretač populacionih promena.Migranti su uglavnom mladi

ljudi, tako da njihova konstantna dugoročna emigracija može izmeniti starosnu strukturu
stanovništva u zemlji iz koje emigriraju.Kod zemalja u kojima u migracijama preovlađuju
žene, polna struktura takođe može biti narušena. Migracije direktno utiču na broj rođenih,
jer smanjuju populaciju potencijalnih majki. Parovi često emigriraju sa svojom decom koja

13
su rođena pre emigracije. Ovi faktori doprinose podrivanju starosne piramide. Pored ovih
direktnih demografskih posledica, takođe se javljaju i indirektne ekonomske i socijalne
posledice. Demografski procesi utiču na ponudu radne snage, što može biti posebno štetno
kada su emigranti dobro obrazovani i kada se ne vraćaju. U zavisnosti od obrazovne i
profesionalne strukture emigranata, produktivnost i inovativnost privrede može trpeti
posledice. Veliki manjkovi u starosnim grupama mladih mogu vremenom dovesti do
smanjenja brige o starima u okviru porodice.

14
 9. Zaključak

Dolazak većeg broja ljudi na neku teritoriju između ostalog može dovesti do
epidemija raznih bolesti, stoga treba preduzeti mere da se zaraženima pruži neophodna
pomoć kako bi se sprečilo dalje širenje. Kada se radi o velikom broju ljudi nemoguće je sve
proveriti, ali se mora obratiti pažnja kako bi se propusti sveli na minimum.
Treba imati razumevanja da su imigranti morali da napuste svoju matičnu državu i
dođu u nepoznatu sredinu. Ali, bez obzira na to mora postojati doza opreznosti zato što
terorističke organizacije uvek nalaze nove načine za delovanje i ne možemo znati da li su
ekstremisti među imigrantima. Potrebno je uvek budi korak ispred onih koji mogu na bilo
koji način da ugrože bezbednost države.
Dosadašnja iskustva sa postupcima Islamske države i posebne psihološko-
propagandne delatnosti njene organizacije čine neverovatnim da će propustiti priliku da
kroz talas migranata u EU inflitriraju obučene i odane ekstremiste, ljude sa iskustvom iz
borbi. Prirodno, ako su na svom zadatku oni ga neće učiniti prepoznatljivim. Za
obaveštajno-bezbednosnu zajednicu regiona najbezbolnije je propustiti migrante kroz svoj
prostor što brže, ne zalazeći puno u biografije ljudi koji žele da idu u EU. Doduše,
mogućnosti preventivnog rada su na niskom nivou kada se ima u vidu da dolazi previše
ljudi iz regiona čiji jezik i navike nisu poznati domaćim bezbednosnim službama

15
 10. Literatura

Zakon br. 04/l-069 o strancima

Zakon br. 04/L-073 o azilu,
Zakon br. 03/L-208 o readmisiji
Literatura koja je obradjena na casovima o migraciji.
protokol o statusu izbeglica (1967)
državna strategija za migraciju i plan delovanja 2013-2018
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobodaŽenevska
konvencija o statusu izbeglica 1951
Zastita migranata prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i Evropskoj
socijalnoj povelji
Socijalni Uticaj Emigracija i Migracija Selo-Grad u Centralnoj i Istočnoj Evropi
Profil migracija za 2014

Internet izvori:
http://elementarium.cpn.rs/teme/fenomen-migracija/
http://www.nationalgeographic.rs/vesti/7074-fenomen-migracija.html
https://bs.wikipedia.org/wiki/Migracija
http://www.egeografija.org/?p=122,

16