TEDNJA,INVESTICIJE I

FINANSIJSKI SISTEM

Prof. Dr Petrevska Miroslava

Studenti: Vesna Blagojevi 5-16/2011
Aleksandar ivanovi 5-30/2011

UVOD
Finansijski sistem ine one institucije u privredi koje
pomau usklaivanje tednje jedne osobe sa
invensticijom druge osobe. BDP je bruto domai
proizvod koji predstavlja ukupno stvoren domai
dohodak, kada zemlja tedi sve vei broj BDP-a vie je
resusrsa na raspolaganju za investiranje u kapital, a
poveanjem kapitala poveava se produktivnost zemlje i
njen ivotni standard.

Finansijske institucije u privredi SAD

Finansijske institucije u savremenim uslovima
predstavljaju preduslov postojanja i razvoja
finansisjkog trita, odnosno oni pomau
koordinisanje tedia I zajmotrailaca.
tedie su ljudi koji troe manje nego to zarade, a
zajmotraioci su ljudi koje troe vie nego to
zarade.
Finansijske institucije se mogu grupisati u dva dela
I to : finansijska trita I finansijske posrednike.

Finansijska trita
Finansijska trita se mogu posmatrati u irem i
uem smislu. U irem smislu, finansijska trita
postoje svuda gde se obavljaju finansijske
transakcije. U uem smislu, mogu se definisati kao
organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i
tranja za razliitim oblicima finansijskih
instrumenata (ili aktive).
Dva najvanija finansijska trita su : trite
obaveznica I trite akcija.

Trite obveznica
Kada neki gigantski proizvoa eli da izvri pozajmicu
kako bi finansirao izgradnju nove fabrike sredstva moe
da pozajmi od ire javnosti. To moe da uradi prodajom
obaveznica, ona predstavlja potvrdu o dugu gde su
navedene obaveze zajmoprimca prema vlasniku
obaveznica.

Trite obveznica
Tri najvanije karakteristike obveznica su :
Rok obveznice - vremenski period nakon kojeg
obveznica dospeva. Neke obveznice imaju rok od
nekoliko meseci a neke ak i od 30 godina.
Kreditni rizik to je verovatnoa da zajmoprimac
nee moi da isplati deo kamate ili glavnicu.
Poreski tretman nain na koji poreski zakoni
tretiraju kamatu ostvarenu od te obveznice.

Trite akcija
Gigantska preduzea mogu da prodaju svoje akcije i na
taj nain dou do sredstava za izgradnju nove fabrike.
Akcija prestavlja odreeno vlasnitvo u preduzeu.
Kada to preduzee proda akcije u vrednosti od npr.
Milion dolara tada svaka akcija predstavlja milioniti deo
vlasnitva nad preduzeem. Finansiranje akcionarskim
kapitalom ili dokapitalizacija je prodaja akcija da bi se
pridobio dodatni novac. Ako je to preduzee veoma
profitabilno vlasnici akcija stie korist od tog profita.

Trite akcija
Akcijama se trguje na organizovanim berzama.
Najvanije berze u SAD su Njujorka berza, Amerika
berza i NASDAQ.
Cene akcija po kojima se trguje na berzama se odreuju
po ponudi i potranji tih akcija.
Berzanski indeks rauna se kao prosek cena neke grupe
akcija. Najuveniji berzanski indeks jeste Dau Dons
Internenel Evrid ( Dow Jones Interanational
Average)
Average koji se rauna jo od 1896 godine.

Finansijski posrednici
Finansijski posrednici spadaju u finansijske
institucije preko kojih tedie mogu da ponude
sredstva onima koji trae zajam.
Dva najvanija finansijska posrednika su
banke i investicioni fondovi.

Banke
Banka - Na tritu obveznica i akcija mala preduzea teko
mogu da prikupe neophodna sredstva, zato je sitnom
preduzetniku jedino reenje pozajmica od banke. Banke
prikupljaju depozite ljudi koji ele da tede i na osnovu toga
odobravaju kredit ljudima koji ele da dobiju zajam. Banke
stiu profit tako to prave razliku izmedju kamatnih stopa .
Ulagaima isplauju kamatu na njihove depozite, dok
zajmoprimcima naplauju neto viu kamatu na odobrene
kredite, i ta razlika predstavlja njihovu profit.

Investicioni fondovi
To je institucija koja prodaje deonice iroj javnosti i
koristi taj novac da kupi portfolio akcija i obveznica.
Portfolio moe biti skup finansijskih sredstava koje
neki pojedinac ili poduzee poseduje. Moe se
sastojati od novca (gotovina, depoziti..) i od
vrednosnih papira (deonice, obveznice). Ako
vrednost portfolio opada akcionar trpi gubitak, a
ako raste akcionar od toga ima korist.

Investicioni fondovi
Ljudi koji poseduju diversifikovan portfolio akcija I obveznica snose
manji rizik. Diverzifikacija portfolia je ulaganje novca u razne
vrednosne papire radi disperzije rizika uspenosti pojedinih investicija.
Druga prednost investicionih fondova je to omoguava obinim
ljudima pristup vetinama profesionalnog upravljanja novcem.
Menaderi prate razvoj I budue izglede kompanija ije akcije kupuju.
Oni kupuju akcije onih kompanija koje po njihovom miljenju imaju
profitabilnu budunost, a prodaju akcije onih preduzea za koja misle
da nemaju ba svetlu budunost. Meutim finansijski ekonomisti
sumnjaju u tanost ovog drugog argument, jr smatraju da je teko
pobediti trite kupovinom dobrih a prodajom loih akcija.

tednja i investicije u raunima

nacionalnog dohotka
Raunovodstvo je nain definisanja brojeva I
njihovog sabiranja.
Raunovoa nacionalnog dohodka pomae
ekonomiji u celini da sabere svoje dohodke I
izdatke.
Pravila raunovodstva nacionalnog dohotka
obuhvataju nekoliko vanih indentiteta.
Indentitet je jednaina koja uvek mora da bude
tana.

tednja i investicije u raunima

nacionalnog dohotka
1. Sledea jednaina predstavlja indentitet jer svaki
dolar izdatka koji se pojavljuje na levoj strani javlja
se i u jednoj od etiri komponente na desnoj strani.
Y=C+I+G+NX
2. Prema sledeoj jednaini BDP predstavlja zbir
potronje, investicija i dravnih nabavki.
Y=C+I+G
3. Da bi videli ta nam predhodni indentitet moe
rei o finansijskim tritima oduzimamo C i G od obe
strane jednaine.
Y-C-G=I
Leva strana je ukupan dohodak u ekonomiji koji
preostane nakon plaanja potrinje i dravnih
izdataka.

BDP predstavlja
ukupne dohodke i
ukupne izdatke u
ekonomiji i se
oznaava sa Y, i on
se deli na etiri
komponente
rashoda,
potronju (C),
investicije (I),
dravni izdatci
(G), i neto izvoz
(NX).

tednja i investicije u raunima

nacionalnog dohotka

4. Prema sledeoj jednauni tednja je

jednaka investicijama.
S=I
5. Uzmimo razliku izmeu iznosa koji
drava ubira od domainstava u porezima i
iznosa koji vraa domainstvima u vidu
jednostranih plaanja i oznaimo ga sa T.
Tada nacionalna tednja se moe predstaviti
na sledei nain:
S=Y-C-G

BDP - Y, potronju
(C), investicije (I),
dravni izdatci (G),
i neto izvoz (NX).

tednja i investicije u raunima

nacionalnog dohotka
Investicije predstavljaju kupovinu novog
kapitala,pozajmica od banke radi izgradnje nove
kue ili prodaja akcija firme zbog zidanja nove
fabrike sve to doprinosi investicijama zemlje.
Individualna Razlika izmeu tednje i investicija
banke i ostale finansijske institucije ine
izvodljivim tako to omoguavaju da tednja
jedne osobe finansira investicije druge osobe.

tednja i investicije u Srbiji

Da graani sve vie tede mogao bi da ukae i podatak NBS-a da je do
30. septembra ove godine ukupna tednja u srpskim bankama iznosila
7,5 milijardi evra, od ega 98 odsto devizna, a dva odsto dinarska.
. Poslednje istraivanje koje bi moglo da pomogne u otkrivanju
specifinih karakteristika srpskih tedia sproveo je 2009. nakon Nedelje
tednje portal Krediti.rs, a tamo su potvrdili da su na osnovu klijenata
koji im se redovno javljaju zakljuili da se otada stanje nije mnogo
promenilo. Naime, u tom istraivanju uestvovalo je sedam banaka
(Erste banka, Metals, UniCredit, Moskovska, Societe Generale, AIK i
KBC), a korieni su i podaci NBS-a. Tada su otkrili da su 54,6 odsto
sluajeva vlasnici tednih knjiica zaposleni i oenjeni mukarci koji u
proseku imaju 52,3 godine i tede kako bi "na stranu" ostavili novac koji
e troiti u penziji. Meu tediama je najvie starijih od 55 godina (vie
od 40 odsto), a najmanje tede mladi do 30 godina (pet odsto).

tednja i investicije u Srbiji

Osnovni razlog tednje starijih od 60 godina jeste obezbeivanje
novca unucima za budue kolovanje, dok srednja generacija
tedi za putovanja ili ureenje stanova i kua. Mnogo je i onih
koji nemaju ideju u ta da uloe, pa uvaju "beli novac" da bi
izbegli bespotrebnu potronju. Ipak, najznaajniji je podatak da
prosean tedia u Srbiji oroava oko 8000 evra na godinu dana.
Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina "na tednju" dolazi
sve vie novca iz regiona (bivih republika Jugoslavije), ali i
Evrope, i to uglavnom Nemake, Engleske i Holandije, i oekuju
da e se tako i nastaviti. Procedura za dobijanje tedne knjiice
je jednostavna, a stranim klijentima je potreban samo paso.
Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani
biznis vezama ili gastarbajteri koji oroavaju godinje izmeu
10.000 i 30.000 evra, uglavnom u vodeim bankama.

Ukupna tednja graana kod poslovnih

2001.
godina....348
banaka
u Srbiji
2002. ..............759
2003. ..............1,0
2004. ..............1,4
U
2005. ..............2,02
2006. ..............3,3
2007. ..............5,1
2008. ..............4,7
2009. ..............6,0
2010. ..............6,945
2011. (do 30.9)..7,5

milionima evra

Trite zajmovnih sredstava

Zamisliemo da naa ekonomija ima samo jedno
finansijsko trite pod nazivom trite zajmovnih
sredstava. Sve tedie i zajmotraci odlaze tamo da bi
uloili tednju i da bi dobili svoje zajmove. Na tom
tritu postoji samo jedna kamatna stopa .
Ponuda zajmovnih sredstava potie od onih ljudi koji
koji ele da utede i daju kao pozajmicu. Dakle
tednja predstavlja izvor ponude zajmovnih sredstava.
Tranja za zajmovnim sredstvima potie od
domainstava i preduzetnika koji ele da uzmu
pozajmicu. Investicije predstavljaju izvor tranje za
zajmovnim sredstvima. Iznos koji zajmoprimci plaaju
za zajam i iznos koji zajmodavci stiu od svoje tednje
naziva se kamatna stopa.

Trite zajmovnih sredstava

Nominalna kamatna stopa jeste kamatna stopa
koja se obino objavljuje- novani prinos od tednje
i trokovi pozajmljivanja.
Realna kamatna stopa jeste nominalna kamatna
stopa korigovana za inflaciju.
Ponuda i potranja zavise od realne kamatne stope.

Podsticaji za tednju

tednja predstavlja vanu dugoronu determinantu

produktivnosti jedne zemlje.
Mnogi ekonomisti tvrde da poreski zakoni destimuliu
tednju u SAD. Federalna vlada ubira prihod
oporezovanjem dohodaka, ukljuujui i dohodak od
kamata i dividendi. Porez na dohodak od kamata znatno
smanjuje budui prinos od sadanje tednje pa samim tim
smanjuje podsticaj za tednju kod ljudi. Mnogi ekonomisti
predlagali su reformu poreskih zakona u cilju stimulisanja
tednje.
Bill Arer iz Teksasa je predloio da se sadanji porez na
dohodak zameni porezom na potrnju. Tako se dohodak
koji se tedi ne bi bio oporezovan sve dok se utedjevina ne
potroi.

Slika 2 Poveanje ponude zajmovnih sredstava

Kamatna
stopa

Ponuda,S1

1. Poreski podsticaji
za tednju poveavaju
ponudu zajmovnih
sredstava . . .

5%
4%
2. . . . to
smanjuje
ravnotenu
kamatnu stopu . . .

S2

Tranja

$1.200

$1.600

3. . . . i poveava ravnotenu
koliinu zajmovnih sredstava.

Zajmovna sredstva
(milijarde dolara)

Podsticaji za potronju
Kada neko preduzee odlui da gradi novu fabriku ili
kupuje novu opremu, tada to preduzee dobija
poreske olakice koje daje Kongres.
Poto poreske olakice ne bi uticale na iznos koji
domainstva tede po svakoj datoj kamatnoj stopi one
ne bi uticale na ponudu zajmovnih sredstava. Poto bi
preduzea imala podsticaj da poveaju investicije pri
svakoj kamatnoj stopi, traena koliina zajmovnih
sredstava bila bi vea .
Kada bi se reformom poreskih zakona podstaklo vee
investiranje, rezultat bi bile vie kamatne stope i vea
tednja.

Deficiti i suficiti dravnog budeta

Budetski deficit predstavlja prevelike dravne
rashode u odnosu na poreski prihod. Vlade
finansiraju budetske deficite tako to pozajmljuju
na tritu obveznica, a akomulacija zaduenja vlade
u prolosti naziva se dravni dug.
Budetski suficit je viak poreskog prihoda u
odnosu na dravne rashode, moe da se koristi za
otplatu jednog dela dravnog duga. Drava ima
uravnoteen budet ako je dravna potronja
jednaka poreskom prihodu.
Kada vlada smanji nacionalnu tednju padom u
budetski deficit, kamatna stopa raste, a investicije
se smanjuju.

Slika 4 Efekat deficita dravnog budeta

Kamatna
stopa

S2

Ponuda,S1
1. Budetski deficit
smanjuje ponudu
zajmovnih
sredstava . . .

6%
5%
2. . . .to dovodi
do porasta
ravnotene
kamatne stope. . .

Tranja

$800

$1.200

3. . . . i smanjenja ravnotene
koliine zajmovnih sredstava.

Zajmovna sredstva
(milijarde dolara)

Zakljuak
Finansijska trita povezuju sadanjost i
budunost. tedie nude zajmovna sredstva,
jer ele da jedan deo svog dohodka pretvore u
buduu kupovnu mo. Dok zajmotraioci to
ine jer ele da investiraju danas kako bi u
budunosti imali dodatni kapital, za
proizvodnju dobara i usluga.

Zakljuak
Jedan od 10 principa ekonomije glasi da
trita obino predstavljaju dobar nain
organizovanja ekonomske aktivnosti, i taj
princip primenljiv je i na finansijska trita.
Kada ponudu i potranju za zajmovnim
sredstvima , finanskijska trita dovedu u
ravnoteu, to pomae da se oskudni resursi
ekonomije alociraju na nain koji e
obezbediti njihovo najefikasnije korienje.