Univerzitet Union-Nikola Tesla u Beogradu

Fakultet za strateki i operativni menadment

Smer: Bezbednost

Predmet: Sistemi Bezbednosti

Seminarski rad

Ujedinjene Nacije

Profesor:
Student:

Boidar Forca Amer

Hamidovi

Broj
indeksa: I0358-15

Januar, 2017., Beograd

 Sadraj
Uvod .......................................................................................................... 3
1. Istorija Ujedinjenih Naroda ......................................................................................... 3

2. Struktura ujedinjenih naroda ................................................................ 5

2.1. Reforma vea .............................................................................................................. 5
2.2. Dodatne ovlasti optoj skuptini ................................................................................. 6
2.3. Generalni sekretar .......................................................................................................
7
2.4. Izbor ............................................................................................................................. 7

3. Ciljevi i aktivnosti .................................................................................... 9

3.1Meunarodne konferencije .......................................................................................... 9
3.2Kontrola oruja i razoruanja .................................................................................... 10
3.3Mirovne misije ............................................................................................................ 11
3.4Ljudska prava ............................................................................................................. 12

4. Kritike i kontraverze ............................................................................. 15

5. Zakljuak ............................................................................................... 16

6. Literatura ............................................................................................... 18

Uvod

2
 Ujedinjeni narodi su krovna a ujedno i najvanija meunarodna organizacija u
dananjem svetu. Oni predstavljaju svojevrstan svetski parlament te samim tim i poligon za
mirno reavanje sukoba te za ostvarivanje raznih vrsta saradnje meu dravama lanicama.
UN je nakon 2. Svetskog rata kao organizacija proizaao iz neefikasne Lige naroda te je kao
osnovni cilj postojanja dobio zadatke odravanja svetskog mira, promicanja prijateljstva i
saradnje meu narodima i dravama te zajednikog reavanja problema. U ostvarivanju ovih
ciljeva UN-u je na raspolaganju velik broj raznih opcija, od pregovaranja i poticanja drugih na
pregovore, savetovanja pa sve do rezolucija Vea sigurnosti koje su obvezujue za drave
lanice.

No unato svim sredstvima i mogunostima koje UN ima na raspolaganju efikasnost

same organizacije u spreavanju i razrjeavanju sukoba esto je bila upitna. Razlozi tome lee
u injenici da je UN telo sastavljeno od drava lanica s razliitim, esto potpuno
suprostavljenim, interesima koje pokuavaju ostvariti. Takoe su unutar same organizacije
prisutne drave s toliko razliitim nainima vladanja, od kraljevina preko diktatorskih reima
pa sve do modernih parlamentarnih demokracija, koji ponekad bitno odreuju naine i stilove
meusobne komunikacije u ostvarivanju vlastitih ciljeva. Iako navedene injenice, same po
sebi, ne bi trebale predstavljati problem ipak osnovni zadatak UN-a, zbog nejednakosti svih
drava unutar samog sustava odluivanja u UN-u, postaje teko provediva u gotovo svim
situacijama kada je potrebno pomiriti tako velik broj razliitih gledita i interesa.

Nain na koji UN, kao i meunarodni odnosi, trenutno deluju moe se opisati kroz
'Sve su drave jednake, ali neke su jednakije od drugih' model funkcionisanja. Ova je
injenica posebno oita kad se sagledaju odnosi u Veu sigurnosti (VS). U ne malom broju
spornih situacija dogaa se da jedna od pet stalnih lanica VS-a ulaui veto blokira odluke
svih ostalih lanica, esto i protiv volje ostalih lanica koje sede u Optoj skuptini. Ovakvim
ponaanjem kojim se neuvaava miljenje drugih te sebino ostvarivanje samo vlastitih
interesa na tetu veine neprikladno je u udlovima dananje demokratije te se upravo radi toga
i namee pitanje: Dali je potrebno reformisati organizaciju Ujedinjenih naroda? Odgovor na
ovo pitanje sam se namee pa se kratko i jasno moe konstatirati da je organizaciji UN-a
doista hitno potrebna obnova kako bi na konstruktivniji, objektivniji i bri nain mogla
odgovoriti na izazove dananjeg svijeta. Ali to i kako reformirati? Prva, najbitnija i najhitnija
reforma bila bi reforma VS i procesa odluivanja u njemu. Time bi se ojaala uloga UN-a u

3
stvarnom rjeavanju sukoba a to bi otvorilo put drugim reformama kojima bi se sustav UN-a
dodatno demokratizirao. Upravo ta daljnja demokratizacija predstavljala bi drugu bitnu
reformu koja bi ukljuivala davanje dodatnih ovlasti Optojj skuptini i njeno pretvaranje iz
savetodavnog tela u telo koje bi predstavljalo svojevrstan, pravi svetski parlament s
mogunou ukidanja i izmena odluka VS. Trea potrebna reforma bila bi uvoenje stalne
vojske UN-a koja bi bila neovisna o volji samo pojedinih drava lanica. 1

1
https://sr.wikipedia.org/sr/5

4
 1. Istorija Ujedinjenih Nacija

Ujedinjeni Narodi nastali su 25.4.1945. godine, na konferenciji u San Franciscu.

Razlog formiranja UN-a je, primarno, ouvanje svjetskog mira te promicanje saradnje i
prijateljstva meu narodima. UN je rezultat moralnog rasta oveanstva i shvatanja da je mir
ljudima preko potreban te da rat i destrukcija ne predstavljaju nita pozitivnou napretku sveta.
tovie prevladalo je shvatanje da sledei, trei svetski rat ako do njega ikada doe,
ovjeanstvo nee preivjeti te je stoga prevencija takve mogunosti nuna. UN je u poetku
bio sastavljen od 50 drava lanica ali je njihov broj brzo rasao pa je danas dosegao broj od
193 drave lanice, to obuhvata sve savremene drave sveta s izuzetkom Vatikana. U samim
poetcima sedite Organizacije bilo je u Londonu da bi se kasnije preselilo u New York gdje
se nalazi i danas. Tokom svog dugog postojanja UN je, zbog svojeg specifinog naina
delovanja i esto nedovoljno delotvornog postupanja, bio izloen mnogim kritikama ali ostaje
injenica da je UN, ak i u ovakvom obliku u kakvom trenutno funkcionira, prvi povesni
uspeh oveanstva po pitanju saradnje i miroljubivog reavanja problema.

Izbijanje svetskih ratova kod naroda produbljuje oseaj o potrebi osnivanja

meunarodnog sistema koji bi funkcionisao u periodu nakon zavretka rata. Osnivanje
Organizacije ujedinjenih nacija i poetak delovanja njene Povelje predstavljali su veliki i
osobiti napredak u okviru meunarodnih organizacija. To je znailo da se prvi put u 5 Marsel
Mirl, Kriza oko Zaliva i novi svetski poredak, istoriji oveanstva osniva jedna velika
politika organizacija koja nosi meunarodno obeleje, a u svom sastavu ima stalne organe.2

Po okonanju Prvog svetskog rata 1918. godine, na sastanku zemalja pobednica na

Versajskoj konferenciji ukazano je na nove meunarodne probleme koji su se pojavili kao
posledica tog rata i na ogromnu tetu i patnju koju je taj rat ostavio. Radi boljeg suoavanja sa
bezbednosnim problemima i spreavanja mogunosti da se svetska zajednica ponovo izloi
novim ratnim pretnjama, na toj konferenciji je dogovoreno da se osnuje nova meunarodna
organizacija. Ona je osnovana 1919. godine i nazvana je Liga naroda. Prema Paktu Lige
naroda: Visoke strane potpisnice sporazuma su u cilju razvoja meusobne dravne saradnje i
realizacije mira i bezbednosti prihvatile obavezu o ne- primenjivanju sile, da rade na
uspostavljanju iskrenih odnosa meu dravama, utemeljenih na pravdi i dostojanstvu, kao i na
najpravednijem sprovoenju pravila meunarodnih prava, koja predstavljaju realnu osnovu za
meudravne odnose, da ouvaju pravdu i da potuju obaveze koje su navedene u ugovorima

2
Dr Ali Jusuf al ukri, Specijalizovane regionalne i meunarodne organizacije.

5
za meunarodne odnose.Radi ostvarivanja ovih ciljeva, osnovana je Liga naroda kao
integrisan sistem za ouvanje mira i spreavanje izbijanja ratova, i to putem sledeih
mehanizama:

1) mehanizama za ostvarivanje kolektivne bezbednosti.

2) mehanizama za mirno reavanje sukoba.

3) mehanizama za ograniavanje naoruavanja.

2. Struktura Ujedinjenih Nacija

Da bi se u potpunosti moglo pratiti argumente koji su ranije izneseni potrebno je

ostvariti kratak uvid u strukturu same organizacije UN-a i njeno funkcionisanje. UN se sastoji
od est osnovnih tela Opte skuptine, Vea sigurnosti, Ekonomskog i socijalnog vea,
Meunarodnog suda i Tajnitva. Svako od ovih tela igra bitnu ulogu u funkcionisanju
organizacije ali im mo varira i to ne nuno proporcionalno s veliinom tela.

Opta skuptina je plenarni organ UN-a sastavljen od predstavnika svih drava lanica.
Svaka drava ima pravo na jedan glas, a odluke se donose obinom veinom dok je za
iznimno vana pitanja potrebna dvotreinska veina. Opta se skuptina bavi proceduralnim i
finansiskim pitanjima organizacije, odlukama o Povelji UN-a te sastavu razliitih vea unutar
organizacije. Ovlasti opte skuptine dosta su iroke ali su rezolucije koje skuptina donosi
neobvezujue pa skuptina ne moe uticati na pitanja koja razmatra Vee sigurnosti.

Vee sigurnosti UN-a najvanije je telo koje je zadueno za ispunjavanje osnovnog

zadatka organizacije, brige o miru u svetu. Sastoji se od 15 drava lanica, od kojih su 5
stalne lanice s pravom veta. VS je jedino tijelo UN-a koje moe donositi obvezujue
rezolucije te mu to daje iznimnu vanost i mo. Ekonomsko i socijalno vee (ECOSOC) je
telo koje sarauje Optom skuptinom po pitanjima ekonomske i socijalne saradnje te razvoja
u svetu. Vee se sastoji od 54 drave lanice koje bira Opta skuptina na mandat od tri
godine.

Meunarodni sud pravde (ICJ) sudsko je telo UN-a a nalazi se u Haagu u

Nizozemskoj. Osnovna mu je uloga pravno reavanje sporova meu dravama. Tajnitvo UN-

6
a je administrativno telo organizacije. Na elu tajnitva je Glavni tajnik kojemu pomau grupe
uradnika iz mnogih zemalja svijeta. 3

2.1. Reforma Vea sigurnosti

Kao to je ranije navedeno reforma VS UN-a je osnovna reforma od koje bi trebalo poeti
kako bi se poboljalo funkcionisanje Organizacije te poveala njegova uspenost pri,
prvenstveno i prioritetno mirnom, reavanju sukoba. Postoji nekoliko problema koji
onemoguavaju VS da pokae svoju punu mo i zaustavi mnoge sukobe jo i prije nego li su
zapoeli ili bar u ranoj fazi dok se jo nisu razbuktali. Najvei problem predstavljaju prevelike
ovlasti dane stalnim lanicama Vea sigurnosti u vidu prava veta. U dananjim modernim,
demokratskim vremenima nepojmljivo je da manjina, od samo 5 drava, odluuje u ime svih
ostalih 188 drava lanica organizacije.

Naalost upravo se to esto i dogaa. Opta skuptina u kojoj su predstavljene sve

drave lanice u potpunosti je podinjena volji VS u kojem stalne lanice imaju najveu mo i
uticaj i kroz njega posesivno tite uglavnom samo svoje interese. Drugim se reima to moe
opisati kao situacija u kojoj je volja 188 lanica zanemarena i podreena volji 5 lanica koje
kontroliraju VS. Mora se priznati da je ovo vrlo praktian nain legalnog zastupanja vlastitih
interesa ali to ne menja injenicu da je ovakav sastav odluivanja nepoten te da slui
nametanju volje manjine s ciljem odravanja vlasti manjine nad veinom. Ovakva bi se
situacija mogla promijeniti na vie naina.

Najbolji nain bio bi jednostavno smanjiti vlasti Vea sigurnosti ili bolje reeno dati
Optoj skuptini mogunost da nadglasa i izmeni odluke koje veina smatra nepotenima.
Vano je istaknuti da se ovde ne govori o ukidanju Vea sigurnosti ve o njegovom
pretvaranju u svojevrsnu nad dravnu verziju izvrne vlasti s mogunou vladanja dekretom.
Idealan bi sustav bio onaj gde bi opta skuptina preuzela na sebe ulogu zakonodavne vlasti
dok bi VS osiguravalo uvete za provedbu i samu provedbu tih odluka. Naravno, iznimno u
sluaju posebnih situacija i opasnih kriza te u sluajevima kada je pretnja miru izravna pa je
potrebna brza reakcija Veu sigurnosti bi bilo dozvoljeno svojevrsno vladanje dekretom tj.
Doputena bi mu bila mogunost donoenja rezolucija izravno kao to je to i do sad bila
praksa.
3
Dr Hasan Nafiah, Uloga Ujedinjenih nacija u obezbeivanju meunarodnog
mira i bezbednosti u okviru aktuelne svetske promene, Bejrut, 1996

7
 Drugi nain, koji nije idealan ali bi bar malo popravio dananju nepravednu situaciju,
bilo bi poveanje broja stalnih lanica Vea tako da se jo neke uticajne drave poput
Nemake, Indije i neke druge mnogoljudne i vane zemlje, ukljue u aktivniji proces
odluivanja i uticaja na svetsku politiku. Takoe bi moglo doi i do poveanja broja nestalnih
lanica ime bi se, barem malo, ublaio problem nejednake raspodele moi.

U svakom sluaju injenica je da koji god oblik reforme VS preferirali reforma

ostaje nunost i da e se neke stvari u budunosti morati promeniti u uslovima, ne vie
bipolarnog ili unipolarnog sveta, ve multipolarnog sastava meunarodnih odnosa.4

2.2. Dodatne vlasi Optoj skuptini

Opta skuptina je, kao to je ranije spomenuto, plenarni organ Ujedinjenih nacija te su
u njoj predstavljene sve drave lanice. Takoe, vlasti Opte skuptine zahvataju irok krug
delovanja same Organizacije te time utiu na mnoga polja njenog delovanja. Naalost njihov
je uticaj na samu svetsku sigurnosnu politiku vrlo malen te je njihova uloga po sigurnosnim
pitanjima i pitanjima mira u svetu ograniena na ulogu savetodavaca i predlagaa. Glavna
mana ovakvog odnosa lei u injenici da se ovim nainom funkcioniranja iz odluivanja o
vrlo bitnim, sigurnosnim pitanjima iskljuuje upravo one veina koje se upravo ta pitanja i
tiu.

U dananje doba razvijene demokratije nikako se ne bi smelo dogaati da su neke

drave i dalje jednakije od drugih. Reenje ovakvih neloginih i neprimerenih odnosa moglo
bi se pronai u, ve spomenutom, prenosu veih ovlasti na Optu skuptinu kojoj bi se
dozvolilo funkcionisanje kao odreenoj vrsti svetskog parlamenta. Naime Opta bi skuptina
u tom sluaju postala zakonodavna vlast koja bi bila sposobna donositi obvezujue rezolucije
glasanjem svih predstavnika to bi joj dalo demokratski legitimitet.

Iako bi u iznimnim situacijama VS trebalo biti dozvoljeno donoenje hitnih rezolucija

za koje se glasovanje u opoj skuptini ne moe ekati ipak bi skuptina imala mogunost
kasnijim, naknadnim, glasovanjem te rezolucije ukinuti ili izmijeniti. Ovakav sustav pridonio
bi veoj saradnji i daleko vie prijateljskim oseajima meu narodima eliminsajuem
antagonizme koji se stvaraju zbog injenice da neki, iako neosporno moni, imaju

4
Dr Obrad Rai i dr Vojin Dimitrijevi, Meunarodne organizacije, etvrto
izdanje, Beograd, 1988

8
nezasluenu mo nad ivotima svih drugih. Zar nije cilj UN-a upravo promovisanje takve
saradnje te ruenje starih barijera i prepreka dobrim odnosima meu narodima? Ukoliko je to
zaista tako onda je nuno potrebno vee ovlasti dati tijelu u kojemu su zastupljeni svi koji
sudjeluju u radu UN-a. 5

2.3. Izbor

Povelja Ujedinjenih nacija daje malo pravila za izbor generalnog sekretara. Povelja kae da
generalnog sekretara mora imenovati Generalna skuptina na preporuku Saveta bezbednosti.
Tokom godina proces izbora se menjao, ali je uvek zahtevao pozitivan stav svih pet lanica
Saveta bezbednosti koje poseduju pravo veta. [4]

Spisak generalnih sekretara

Drava
Broj. Ime Od Do Napomene
porekla
2. februar 10. novembar
1 Trigve Li Norveka podneo ostavku
1946. 1952.
18. septembar poginuo u avionskoj
2 Dag Hamareld vedska 10. april 1953.
1961. nesrei iznad Afrike
30. novembar
3 U Tant Burma 1. januar 1972.
1961.
1. januar
4 Kurt Valdhajm Austrija 1. januar 1982.
1972.
Havijer Perez de 1. januar
5 Peru 1. januar 1992.
Kueljar 1982.
Butros Butros 1. januar
6 Egipat 1. januar 1997.
Gali 1992.
1. januar
7 Kofi Anan Gana 1. januar 2007.
1997.
Juna 1. januar
8 Ban Ki-Mun
Koreja 2007.

Funkcija generalnog sekretara u je opisana kao ''glavni administrativni slubenik''

organizacije. Neki su u poetku smatrali da bi uloga generalnog sekretara trebala da bude
isto administrativna. Prvi generalni sekretar smatrao je da mu je uloga da bude i da deluje
5
Marsel Merl, Sociologija meunarodnih odnosa, Kairo, 1986

9
kao lider-govornik. Od tada svaki generalni sekretar raspravlja o globalnim temama i
problemima i oime organizacije i koristi svoj poloaj kako bi posredovao u sporovima.
Generalni sekretar se imenuje na mandat od pet godina. Oni obino slue dva mandata ali
ponekad i jedan. Generalnog sekretara imenuje Generalna Skuptina na preporuku Saveta
bezbednosti. Stoga, izboru podleu pravo veta. Prema konvenciji, funkcija se rotira prema
geografskim regionima, ali poto je Butros Butros-Gali iz Egipta odsluio samo jedan mandat,
njegov naslednik je izabran takoe iz Afrike. Kada je Anan odsluio svoj prvi mandat, zemlje
lanice su bile impresionirane njegovim radom tako da je imenovan za jo jedan mandat na
dunosti uprkos injenici da bi sledei Generalni sekretar trebalo da bude iz Azije. Jo nijedan
generalni sekretar nije izabran iz Severne Amerike ili Okeanije.

Shodno meunarodnoj politici i mehanizmima politikih kompromisa, postoji puno

slinosti izmeu procesa i ciljeva izbora generalnog sekretara i izbora vodeih figura u
meunarodnim organizacijama, ukljuujui tu i izbor Papa u Rimokatolikoj crkvi.6

6
Dr Obrad Rai i dr Vojin Dimitrijevi, Meunarodne organizacije, etvrto
izdanje, Beograd

10
 3. Ciljevi i aktivnosti

3.1. Meunarodne konferencije

Zemlje lanice UN i njene agencije upravljaju i odluuju o administrativnim pitanjima

na redovnim sastancima koji se odravaju svake godine. Upravna tela sainjena od zemalja
lanica ukljuuju ne samo generalnu skuptinu, ekonomski i socijalni savet i savet
bezbednosti, ve i tela koja upravljaju svim ostalim agencijama UN. Na primer, svetska
zdravstvena skuptina i izvrni odbor nadgledaju rad Svetske zdravstvene organizacije.

Ako se neko pitanje smatra posebno znaajnim, generalna skuptina moe

organizovati meunarodnu konferenciju kako bi privukla svetsku panju i stvorila konsenzus
za koordiniranu akciju. Skoranji primeri su:

Konferencija Ujedinjenih nacija o odrivom razvoju u Rio de eneiru, Brazil, juna

1992, dovela je do stvaranja UN komisije o odrivom razvoju kako bi se ubrzali
zakljuci doneseni Planom 21, konanim tekstom sporazuma vlada zemalja koje su
pregovarale u okviru UNCED-u;
Meunarodna konferencija o razvoju, odrana u Kairu, Egipat, septembra 1994,
odobrila je program buduih akcija za reavanje vanih problema i meuodnosa
izmeu drutva i odrivog razvoja u narednih 20 godina;

Svetski samit o unapreenju trgovinskih odnosa, odran oktobra 1994 u Kolumbusu u

Ohaju, koji je delom sponzorisala Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNKTR),
grada Kolumbusa, i privatnog sektora, fokusirao se na pitanja korienja savremenih
informacionih tehnologija u cilju proirenja meunarodne trgovinske razmene;

Svetski samit za drutveni razvoj, odran marta 1995 u Kopenhagenu, Danska,

apelovano je na nacionalnu odgovornost za odrivi razvoj i obavezao zemlje na vee
ulaganje u osnovno kolstvo, zdravstveno osiguranje, kao i ansu za zapoljavanje za
sve, ukljuujui ene i devojke;

11
 etvrta svetska konferencija o pravima ena, odrana u Pekingu, Kina, septembra
1995, tei da ubrza implementaciju istorijskih sporazuma postignutih na Treoj
svetskoj konferenciji o pravima ena odranoj u Najrobiju, Kenija, tokom 1985;

Druga konferencija Ujedinjenih nacija o ljudskim naseljima, sazvana juna 1996 u

Istanbulu, Turska, razmatrala je izazove razvoja i odravanja ljudskih naselja u 21.
veku.7

3.2. Kontrola oruja i razoruanje

Povelja Ujedinjenih nacija iz 1945. razmatra sistem regulacije koji e osigurati

minimalno korienje ljudskih i ekonomskih resursa u svetu za oruane snage. Pojava
nuklearnog oruja se javila samo nekoliko nedelja posle potpisivanja Povelje i obezbedila
trenutni podsticaj za sprovoenje koncepta kontrole naoruanja i razoruanje. U istinu, prva
rezolucija prvog sastanka generalne skuptine (24. januara 1946) bila je naslovljena
Stvaranje komisije za bavljenje problemima nastalim otkriem atomske energije i sazvala je
komisiju da naini konkretne predloge za spreavanje naoruavanja atomskim orujem i bilo
kojim drugim orujem sposobnim za masovno unitenje.

UN su organizovale nekoliko foruma o pitanjima multilateralnog razoruavanja.

Glavni su Prva komisija Generalne skuptine i UN komisija za razoruanje. Tema dnevnog
reda je ukljuivala i razmatranje moguih prednosti zabrane nuklearnih proba, kontrolu
naoruavanja u svemiru, napore ka zabrani korienja hemijskog oruja, unitenje nuklearnog
i konvencionalnog oruja, stvaranje zona bez nuklearnog oruja, smanjenje vojnih budeta, i
mere za jaanje meunarodne bezbednosti.8

Konferencija o razoruanju predstavlja forum meunarodne zajednice u kome se

pregovara o multilateralnoj kontroli oruja i razoruanju. Ima 66 lanova iz svih krajeva
sveta, ukljuujui pet glavnih nuklearnih sila (Narodna Republika Kina, Francuska, Rusija,
Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD). Iako konferencija ne predstavlja formalno organizaciju UN,
povezana je sa UN preko linog predstavnika generalnog sekretara; ovaj predstavnik ima
ulogu generalnog sekretara konferencije. Rezolucije Generalne skuptine esto zahtevaju

7
Z. Dragii, K. Radovi, 2014.
8
Sistem kolektivne bezbednosti UN izmeu mita i realnosti,
Kairo, 1994

12
razmatranje vanih pitanja razoruanja na konferenciji. Zauzvrat, konferencija podnosi
godinji izvetaj svojih aktivnosti skuptini.

3.3. Mirovne misije

1.Izbegliki kamp posle sukoba u Darfuru

Mirovne snage UN se esto alju u razliite regione gde postoje oruani sukobi, u cilju
sprovoenja uslova mirovnih pregovora i kako bi onemoguili dalji nastavak borbi, na primer
u Istonom Timoru do sticanja nezavisnosti 2001. Ove snage obezbeuju zemlje lanice
Ujedinjenih nacija. Sve mirovne misije UN mora prvo odobriti Savet bezbednosti.

Osnivai Ujedinjenih nacija su se nadali da e organizacija delovati u cilju spreavanja

sukoba izmeu naroda i tako onemoguiti budue ratove, irenjem ideala kolektivne
bezbednosti. Ova nadanja se nisu u potpunosti obistinila. Tokom Hladnog rata (od 1947. pa
sve do 1991), podela sveta na neprijateljske blokove je znaajno oteala stvaranje mirovnih
sporazuma. Po zavretku Hladnog rata, ponovo su se javili zahtevi za UN da postane agencija
za postizanje svetskog mira i meusaradnje, kako su nekoliko desetina vojnih sukoba i dalje
trajali irom sveta. Meutim, raspad Sovjetskog Saveza je takoe ostavio SAD u jedinstvenoj
poziciji globalne dominacije, stvarajui nove izazove za UN.

Mirovne misije se finansiraju oporezivanjem, izdvajanjem dela sredstava redovnog

budeta, ali i ukljuenjem dodatnih sredstava pet stalnih lanica Saveta bezbednosti, koje
moraju odobriti sve mirovne operacije. Ova dodatna sredstva slue za popunjavanje budeta
jer se daje popust na porez manje razvijenim zemljama. Decembra 2000, izmenjena je visina
poreza za redovan budet i za mirovne operacije. Visina poreza za mirovne operacije je

13
formirana tako da se menja na svakih est meseci i i projektovana je tako da bude oko 27% u
2003.

Ukupni trokovi mirovnih misija UN su dostigli vrhunac izmeu 1994. i 1995.; krajem
1995. ukupni trokovi su bili neto vie od 3,5 milijarde amerikih dolara. Ukupni trokovi
mirovnih misija UN za 2000, ukljuujui operacije koje se finansiraju iz redovnog budeta
UN kao i iz budeta za mirovne misije, iznosili su negde oko 2,2 milijarde amerikih dolara.

Mirovne snage Ujedinjenih nacija su 1988. dobile Nobelovu nagradu za mir. U 2001,
UN i tadanji generalni sekretar UN Kofi Anan dobili su Nobelovu nagradu za mir za trud za
stvaranje organizovanijeg i mirnijeg sveta.

UN odrava vei broj medalja Ujedinjenih nacija koje se dodeljuju vojnim licima pri
UN. Prvo takvo odlikovanje koje se pojavilo bilo je Medalja za slubu Ujedinjenih nacija,
koja se dodeljivala snagama UN koje su uestvovale u Korejskom ratu. NATO medalja je
stvorena na slinom principu i obe se smatraju meunarodnim, a ne vojnim odlikovanjima.

3.4. Ljudska prava

Tenja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog stvaranja UN. Zverstva iz Drugog
svetskog rata i genocid stvorilo je konsenzus da nova organizacija mora delovati u cilju
spreavanja slinih tragedija u budunosti. Najraniji zadatak je bilo stvaranje pravne osnove
za razmatranje i postupanje po albama o krenjima ljudskih prava.

Povelja Ujedinjenih nacija obavezuje sve zemlje lanice na promovisanje

univerzalnog potovanja svih, i pridravanje ljudskim pravima i na uzimanje zajednikih i
odvojenih akcija ka stvaranju takvog sveta. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, iako
pravno neobavezujua, usvojila je Generalna skuptina UN 1948. godine kao zajedniki
standard za sve. Skuptina redovno preispituje potovanje ljudskih prava. UN komisija o
potovanju ljudskih prava (UNHCR), pod pokroviteljstvom EKOSOC-a, je primarno telo UN
zadueno za promovisanje ljudskih prava, pre svega putem ispitivanja i ponude tehnike
pomoi. Kao to je dogovoreno, Visoki komesar za ljudska prava je zvanino jedini
odgovorni za sve aktivnosti UN vezane za ljudska prava.

Ujedinjene nacije i njene agencije su glavni podravaoci i implementatori principa

stvorenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Glavni zadatak je podravanje

14
zemalja koje se nalaze u tranziciji ka demokratiji. Tehnika podrka u obezbeivanju
slobodnih i fer izbora, poboljanje pravosudnih sistema, stvaranje ustava, edukacija o
ljudskim pravima, i transformisanje vojnih pokreta u politike partije su znaajno doprinele
demokratizaciji irom sveta.

UN takoe znaajno podravaju prava ena za aktivno uee u politikom,

ekonomskom, i drutvenom ivotu u svojim zemljama. UN doprinose podizanju svesti o
ljudskim pravima preko sporazuma i preko obraanja panje na zloupotrebe preko rezolucija
generalne skuptine i saveta bezbednosti kao i preko presuda Meunarodnog suda pravde.9

4. Kritike i kontroverze

Ujedinjene nacije su osnovale sile pobednice po zavretku Drugog svetskog rata s

nadom da e delovati u cilju spreavanja konflikta izmeu nacija i uiniti budue ratove
nemoguim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki
nain i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica
Drugog svetskog rata ine stalne lanove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene
Amerike Drave, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo,
Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).

Najnoviji izvetaji tvrde da je korupcija rairena u organizacijama Ujedinjenih nacija

irom sveta , a naroito u granama ija delatnost je u vezi sa pruanjem finansijske pomoi
namenjene podrci i misiji odravanja mira u raznim delovima sveta.U tom smislu,
Organizacija ujedinjenih nacija priznala je da ipak postoji korupcija u njenim organima ije
aktivnosti se tiu odravanja mira i za koje se, kako se procenjuje, izdvaja suma od vie
stotina miliona dolara. Ove manipulacije otkrivene su uz pomo unutranje kontrole koja
deluje u okviru Ujedinjenih nacija.
Najpoznatiji sluaj korupcije u istoriji UN je sluaj u vezi sa programom nafta za
hranu, koji se odvijao u domenu nadlenosti Organizacije. Ovaj program formiran je
sredinom devedesetih godina (prolog veka) da bi se omoguilo Iraku, koji je bio pod

9
Meunarodni postupci za zatitu ljudskih prava str.123

15
sankcijama UN, da dobija hranu i lekove u zamenu za naftu koju proda. Program je doiveo
estoku kritiku od strane tzv. Folkerove komisije,80 koja je otkrila korupciju u njegovom
funkcionisanju. Meutim, nije bilo posebnog reagovanja, iako su lanice Saveta bezbednosti
bile dobro upoznate sa ovim sluajem.

16
 Zakljuak

Ujedinjene nacije su osnovane po zavretku Drugog svetskog rata od strane sila

pobednica s nadom da e delovati u cilju spreavanja konflikta izmenu nacija i uiniti budue
ratove nemoguim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na
neki nain i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica
Drugog svetskog rata ine stalne lanove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene
Amerike Drave, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo,
Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).

U skorije vreme javljaju se sve jai zahtevi za reformisanjem Ujedinjenih nacija. Ali
postoji malo jasnoe, a jo manje konsenzusa, o tome kako je reformisati. Neki ele da UN
igraju znaajniju ili efikasniju ulogu u svetskim zbivanjima, dok drugi ele da se njena uloga
svede na humanitarnu. U 2004. i 2005, optube za pogreno upravljanje i korupciju koje se
odnose na program nafta za hranu, za Irak pod vlau Sadama Huseina, doveli su do jo jaih
poziva za reforme. Zvanian program reforme je pokrenuo tadanji Generalni sekretar
Ujedinjenih nacija Kofi Anan, nedugo poto je zapoeo svoj prvi termin 1. januara, 1997.
Reforme ukljuuju promenu stalnog lanstva Saveta bezbednosti (koji trenutno odslikava
odnos snaga iz 1945. godine); stvaranje transparentnijeg, odgovornijeg i efikasnijeg
birokratskog sistema, stvaranje demokratinijeg sistema UN i uvonenje menunarodne takse za
proizvodnju oruja.

Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava je pokazao deliminu zabrinutost po pitanju

sprovonenja reformi UN. Novembra 2004, stupio je na snagu zakon H.R. 4818 o stvaranju
dvopartijske komisije koja bi podnela izvetaj kongresu o tome kako stvoriti UN efikasnijim u
ostvarenju ciljeva njene Povelje. Komisijom, koja je poela sa radom januara 2005,
predsedavaju bivi predsedavajui Predstavnikog doma NJut Gingri i bivi vona veine u
Senatu, Dord D. Miel. Juna 2005, komisija je objavila izvetaj pod nazivom Ameriki
interesi i reforma UN: izvetaj komisije po pitanju Ujedinjenih nacija,[5][6] uz brojne
preporuke kako da se poboljaju UN.10

10
Adbul Hadi Bu Talib, "Konacno se rodio stalni medjunarodni sud", novine
"Bliski istok", London, 10.07.2002, broj 8625.

17
Vano je napomenuti da je danas, u epohi intenzivnog razvoja tehnologije, informatike,
komunikacija i saobraaja, re meunarodne zajednice postala realnost. Meunarodna
zajednica je meusobno vezana ekonomskim, politikim, kulturnim i socijalnim vezama koje
su neophodne za komunikaciju izmeu razliitih drava i nacija. Pored toga, postoje neki
problemi svetskih dimenzija koji po svojim posledicama mogu biti vrlo opasni na dravnom i
socijalnom nivou i obuhvatiti mnoge drave, kao to su ekoloki problemi i klima, zdravlje,
glad i siromatvo, nepismenost i emigracija. Reavanje takvih problema meu dravama
ponekad dovodi do ratova i korienja oruja za masovno unitenje, itd.
Zbog toga je neophodno postojanje razliitih meunarodnih organizacija za reavanje
problema koji su bitni u sadanjosti i u budunosti. Zato je veliki broj meunarodnih
organizacija imao vanu ulogu u reavanju mnogih humanitarnih i politikih pitanja. Meu
tim organizacijama najvanije su: Crveni krst, Unicef, Unesko, Organizacija za ljudska prava,
Svetska zdravstvena organizacija, Generalna skuptina UN, Meunarodni monetarni fond, itd.
Dok su humanitarne meunarodne organizacije vrile neophodne funkcije u razliitim
delovima sveta, meunarodne politike institucije nisu pozitivno delovale u tom smislu i nisu
izvrile dunosti koje su se od njih oekivale.
Razlog tome je to obavezne meunarodne rezolucije mogu biti usvojene od strane
Saveta bezbednosti ije su glavne lanice pet stranih drava sa pravom veta, to je dovelo do
toga da OUN izgubi svoj politiki kredibilitet i u velikoj meri i svoj meunarodni legitimitet.
U vreme kad Savet bezbednosti poziva na irenje demokratije u razliitim regionima sveta,
ovaj organ istovremeno koristi najvei oblik diktature u meunarodnim odnosima. Tako su
rezolucije koje su usvojene u vreme vladavine jedne sile sainjene u skladu sa interesima
jakih i dominantnih lanica u Savetu bezbednosti.

18
 Literatura

Milenko Kreo, Meunarodno javno pravo drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje,

Beograd, 2008.

Grupa autora, Opta enciklopedija, BIGZ, Beograd, 2004.

Rodoljub Etinski, Meunarodno javno pravo, Novi Sad, 2007.

Smilja Avramov, Meunarodno javno pravo, Beograd, 1986.

Juraj Andrasi Meunarodno javno pravo, Zagreb, 1970.

Zoran Radivojevi Meunarodno javno pravo, Struna knjiga, Beograd, 1991.

www.google.com

Dr Abdula bin Salim al Zahrani, Zavrna lekcija hladnog rata, magazin Al

Jazeera, br. 8, 5. 11. 2002

Adbul Hadi Bu Talib, "Konacno se rodio stalni medjunarodni sud", novine

"Bliski istok", London, 10.07.2002, broj 8625.

Ahmad Burgul, "Dzon Bolton i nevidljiva agenda", novine "Al Taura", Damask,
22.06.2006

www.wikipedia.com.

19