Univerzitet Union-Nikola Tesla u Beogradu

Fakultet za strateki i operativni menadment

Smer: Bezbednost
Predmet: Sistemi Bezbednosti

Seminarski rad

Sistemi odbrane

Profesor: Student:
Boidar Forca Amer
Hamidovi
Broj
indeksa: I0358-15

3
 Februar, 2017., Beograd
SADRAJ:

1.UVOD...............................................................................................................3

1.Struktura sistema odbrane.................................................................................5

2.Teorijsko odreenje sistema odbrane................................................................6

3.Istorijski razvoj..................................................................................................7

3.1 Istorijski razvoj sistema odbrane u starom veku.............................................7

3.2 Period od robovlasnitva do francuske buroarske revolucije........................8

3.3 Period od francuske buroaske revolucije do prvog svetskog rata.................9

3.4 Period izmeu prvog do kraja drugog svetskog rata.......................................9

3.5 Period posle drugog svetskog rata..................................................................10

4. Civilna odbrana u sistemu odbrane...................................................................10

5. Sistem odbrane na globalnom nivou.................................................................12

6. Sistem odbrane na regionalnom nivou..............................................................13

7. Sistem odbrane Republike Srbije......................................................................14

7.1 Upravljaki sistem odbrane.............................................................................14

7.2 Politika odbrane Republike Srbije...................................................................15

7.3 Ugroavanje sistema odbrane u domenu Srbije...............................................16

7.4 Finansiranje odbrane........................................................................................18

7.5 Savremeni sistem odbrane................................................................................18

ZAKLJUAK.......................................................................................................20

LITERATURA......................................................................................................21

4
 UVOD

U razvijenom obliku sistem odbrane javlja se tek u novije vreme. Neka njegova
obeleja, kao to su pravovremenost i sveobuhvatnost priprema za odbranu, us- postavljanje
organizacione strukture, definisanje nadlenosti, uoavaju se i u ranijim epohama. Obim i
znaaj odbrane zemlje, pa samim tim i uspostavljenog sistema odbrane, moe biti razliit i
gotovo uvek zavisi od stepena razvoja dru- tva i drutvenih odnosa. Na obim i strukturu
sistema odbrane uticaj ostvaruju i drugi inioci, a posebno unutranja i spoljna politika,
usvojeni strategijski i doktrinarni pogledi na nacionalnu bezbednost i odbranu, procene
meunarodnih odnosa, unutranja politika i ekonomska stabilnost i materijalne mogunosti
drutva.
Opti cilj i smisao postojanja i funkcionisanja sistema odbrane jeste ostvarivanje i
stalno unapreivanje odbrambenih interesa zemlje. Teorijsko odreenje sistema odbrane moe
se tumaiti sa strukturalnog i funkcionalnog aspekta. U funkcionalnom smislu, pod pojmom
sistem odbrane podrazumeva se funkcionalna celina podsistema i elemenata determinisanih
misijom ili osnovnom funkcijom koju sistem ostvaruje u drutvu. Funkcionalna celina
elemenata ima svoju osnovnu strukturu , koja opredeljuje karakteristike sistema ili funkciju
koju on ostvaruje. Tu strukturu ine tri osnovna podskupa elemenata sistema: elementi
fizike strukture sistema, koji ostvaruju cilje- ve sistema realizujui odreene funkcije i
zadatke; funkcije i zadaci, koji proizilaze iz namene sistema ili funkcije koju sistem ostvaruje
u svom okrue- nju i ciljevi sistema, koji proizilaze iz vizije i misije sistema odbrane. U
optem smislu, svaki sistem6 predstavlja skup objekata (delova, komponen- ti) sa relacijama
izmeu njih i njihovih atributa (osobina, svojstava) , pri emu relacije povezuju sistem u
celinu.
Shvatanje pojma odbrana je slino kod veine teoretiara, uz isticanje ma- njih
razlika. Na osnovu definicija koje se mogu nai u savremenoj literaturi, mo- e se izvesti
zakljuak da odbrana predstavlja ui deo bezbednosti, kao i niz ak- tivnosti, mera, postupaka i
snaga usmerenih ka stvaranju potencijala zemlje da se efikasno suprotstavi razliitim oblicima
ugroavanja dravnih vrednosti. Pojmovno odreenje sistema odbrane zastupljeno je u

5
literaturi i, zavisno od pristupa, postoje razliite definicije. Primenom osnovnih obeleja
sistemskog pristupa kao to su cilj, podsistemi i funkcije sistema odbrane, Luki defini- e
sistem odbrane kao ukupnu organizovanost, opremljenost i osposobljenost dr- ave, njenih
graana, vojske i drugih subjekata drutva (snaga odbrane) za odbranu njenog suvereniteta,
teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka.1
Odbrambeni sistem u korelaciji sa ostalim elementima sistema bezbednosti odgovoran
je za odbrambenu funkciju i prevashodno zatitu spoljne bezbednosti drave. Funkcije
odbrambenog sistema su: odvraanje od mogueg napadaa, odbrana teritorije, uee
pripadnika oruanih snaga u mirovnim misijama, zatita stanovnitva i materijalnih dobara,
kao i otklanjanje posledica ratnih razaranja i elementarnih nesrea i katastrofa.
Zatita odbrambenih interesa je jedinstvena funkcija drave i realizuje se kroz
vojnu i civilnu odbranu. Nosilac vojne odbrane je Vojska drave, ona brani zemlju od
oruanog ugroavanja spolja, a izvrava i druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom,
zakonom i principima medjunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile. Civilna odbrana je
deo jedinstvenog sistema odbrane. U ostvarivanju civilne odbrane angauju se dravni organi,
organi dravne uprave, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave,
privredna drutva, javne slube i ostali subjekti i snage sistema odbrane. Misije civilne
odbrane su: obezbedjivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane i zatita i
spasavanje.
Subjekti sistema odbrane su : gradjani, dravni organi, privredna drutva, druga
pravna lica, preduzetnici i Vojska. Snage odbrane su ljudski i materijalni potencijali drave,
odnosno organizovanje strukture subjekata sistema odbrane. U vremenu ubrzanog
tehnolokog razvoja ljudi su ostali najznaajniji resursi sistema odbrane. Upravljanje ljudskim
resursima se potvrdilo kao posebno znaajno zbog kompleksnosti i socijalne osetljivosti
problema pripadnika sistema i onih koji ga naputaju.
Izazovi, rizici i pretnje odbrane drave imaju kompleksan karakter, pa se sa slinim
sadrajem, obimom i intenzitetom mogu ispoljiti na globalnom, regionalnom i nacionalnom
nivou. Polazni kriterijum u razmatranju i navoenju izazova, rizika i pretnji jeste teina
posledica po bezbednost i odbranu, koje bi mogle da nastanu u sluaju njihovog ispoljavanja.2

1
, ., , .: , , , 2006, . 15-49, 177216.
2
, .: , , , 1976, . 4849.

6
 1.Struktura sistema odbrane

Sistem odbrane se u literaturi esto oznaava kao strukturno sloen socio-tehniki

sistem, sa specifinim karakteristikama funkcionisanja u kontekstu delovanja razliitih
internih i eksternih faktora. Sainjen je od socijalnih i tehniko-tehnolokih podsistema i
elemenata.
U zavisnosti od pristupa, mogu se izvriti razliite dekompozicije sistema odbrane.
Uzimajui za osnov kibernetski pristup, podela se moe izvriti na upravljake i izvrne
organe, pri emu osnovne elemente i podsisteme sistema odbrane predstavljaju:
(1) organi upravljanja (subjekti koji odluuju o organizaci-ji, rukovode i upravljaju
sistemom)
(2) oruane snage (vojska, policija, snage za obezbeenje dravne granice i sline
formacije);
(3) obavetajne i bezbednosne slube ili agencije.

(4) snage civilne odbrane i civilne zatite

(5) nacionalna logistika sistema odbrane.

Upravljaki deo u strukturi sistema odbrane predstavljaju organi za konodavne i

izvrne vlasti. Na slici se moe uoiti da sistemom odbrane upravljaju Narodna skuptina,
predsednik Republike i Vlada Republike Srbije koji obezbeuju uslove za stabilno
funkcionisanje sistema u miru, ratnom i vanrednom stanju. Nadlenosti u upravljanju
sistemom odbrane su zakonski regulisane.
Takoe, moe se videti da izvrni deo, u strukturi sistema odbrane, ine: Ministarstvo
spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo
pravde, Ministarstvo finansija i bezbednosno-obavetajni sistem. Vojska Srbije je osnovni
subjekat sistema odbrane. Imajui u vidu njenu organizovanost i razvijene sposobnosti,
svakako predstavlja najznaajniju snagu u sprovoenju odbrane Republike Srbije. Struktura

7
sistema odbrane utvrena je Strategijom odbrane Republike Srbije. Elemente sistema odbrane
predstavljaju organi zakonodavne i izvrne vlasti, Vojska Srbije, civilna odbrana i drugi
subjekti znaajni za odbranu.
Sistem odbrane funkcionie u konkretnim prostornim i vremenskim uslovima, radi
ostvarivanja definisanih ciljeva i zadataka. Svoju mo temelji na sveukupnim ljudskim,
materijalno-tehnikim i duhovnim potencijalima naroda. Na taj nain ispoljava se totalitet
nacionalnog napora i opredeljenost drutva da se najvie nacionalne vrednosti i interesi brane
od ugroavanja svim raspoloivim resursima. Da bi sistem uspeno funkcionisao i ostvarivao
definisanu drutvenu ulogu, kao programski okvir, izrauje se strategija sistema odbrane.
Upotreba sistema odbrane u vanrednim situacijama razmatra se u Strategiji odbrane
Republike Srbije i definie kroz ostvarivanje odbrane zemlje preduzimanjem mera i
aktivnosti na zatiti i spasavanju ljudi i materijalnih dobara i ivotne sredine u vanrednom i
ratnom stanju.3

2. TEORIJSKO ODREDJENJE SISTEMA ODBRANE

Sistem odbrane predstavlja podsistem odvojeno, razmatra se kao zaseban sistem sa

svim svojim elementima. Sadri dva pojma: sistem i odbrana.
Pojam sistem potie od grke rei "sistema" ili "sistemos". Predstavlja skup objekata
sa relacijama izmedju njih i njihovih atributa. Relacije povezuju sistem u jednu celinu.
Svaki sistem se moe posmatrati sa dva aspekta: kao zatvoren sistem, to znai ne
uzimati u obzir uticaj okoline i razmenu energije koju sistem vri sa okolinom. I kao otvoren
sistem, to znai da je prisutan uticaj okoline i da se vri razmena energije sa okolinom.
Dva osnovna pogleda na sistem data su u funkcionalnom i strukturalnom smislu. U
funkcionalnom smislu, pod sistemo se podrazumeva funkcionalna celina elemenata sistema
koja je uslovljena njegovom funkcijom koju sistem ostvaruje u svom okruenju. A u
strukturalnom smislu, strukturu sistema ine tri osnovna podskupa elemenata: elementi
fizike strukture; f-je i zadaci koji proizilaze iz namene sistema; i ciljevi sistema.
Pojam odbrana ima vieslojno znaenje od fizike do kolektivne odbrane. Odbrane je
jedna od najvanijih funkcija drave. Odbrana zemlje podrazumeva oruane i druge aktivnosti
koje imaju za cilj da se zatiti i odbrani sloboda, nezavisnost, suverenitet, teritorijalna
3
, , 2010, . 32-35.

8
celokupnost i ustavom utvrdjeno drutveno-politiko uredjenje. Neprikosnoveno je i
neotudjivo pravo svih gradjana, naroda i nacionalnih manjina i pravo i dunost svih drugih
drutvenih subjekata. U ostvarivanju odbrane radni ljudi i gradjani imaju brojne obaveze, a
najznaajnije su: vojna obaveza, obaveza uea u civilnoj odbrani i zatiti, obaveza
obuavanja za odbranu i zatitu, radna obaveza i materijalna obaveza. Sistem odbrane
sainjava struktura podsistema, elemenata, veza i procesa medjusobno uskladjenih tako da se
njegov cilj realizuje, odnosno da sistem odbrane ostvari svrhu i namenu utvrdjenu najviim
zakonskim aktima drave. Osnovni podsistemi sistema odbrane su: subjekti, obavetajne i
bezbednosne slube ili agenicije, oruane snage, snage civilne odbrane i civiline zatite,
nacionalna logistika sistema odbrane. Osnovni elementi sistema odbrane su: odbrambene
mere i aktivnosti, snage odbrane, poslovi odbrane i subjekti odbrane.
Predmet izuavanja sistema odbrane jeste sagledavanje karaktera i naina organizacije
odbrane drave, poev od velikih sila koje mogu izdvajati dovoljno sredstava za odbranu
svoje teritorije, do sistema odbrane malih i nerazvijenih zemalja koje ne mogu odvajati
znaajnija sredstva za svoju odbranu.4

3. ISTORIJSKI RAZVOJ

Istorijski razvoj sistema odbrane je neposredno uslovljen karakterom sukoba koji su

kontinuirano pratili razvoj ljudskog drutva. Razvoj sistema odbrane je prolazio kroz brojne
faze kao i ljudsko drutvo. Nastankom drave se radjala potreba njene odbrane od druge
strane, ime su tieni interesi i druge vrednosti odredjenog drutva. Uspenost sistema
odbrane svake drave, u direktnoj je zavisnosti od stepena razvoja ekonomije, drutvene i
politike stabilnosti drave i iugradjenosti institucija. Radi toga, razvoj sistema odbrane se
razmatra kroz vie znaajnih perioda.5

3.1. Period razvoja sistema odbrane u starom veku

U Kini, od sredine V veka pre nove ere, vojska je imala nekoliko stotina hiljada ljudi.
Bila je osposobljena za velike pohode. Kada nije bila u vojnim pohodima, vojska je

4
, ., , .: 1920-2000., , 2000, . 145-191.
5
, 1. 11, , , 1976

9
uestvovala u javnim radovima. Na taj nain je stvorena stajaa vojska , ime je unapredjena
efikasnost vojne delatnosti.
Za tako organizovanu vojsku je bilo neophodno uvodjenje vojnih zakona, kojima su
regulisana disciplinska pravila ponaanja, pravila o nagradama, kaznama i drugo. Jezgro
vojske su inili profesionalci, a ratovi koji su bili suvie teki i esti. Zbog toga su velike
drave da bi obezbedile veliku i jaku stajau vojsku, kojom su zapovedali profesionalni
oficiri, uvele regrutovanje seljaka.
U Grkoj u vreme Homerskog doba (XII - VIII v.p.n.e) bili su ugradjeni osnovni
elementi demokratskog odnosa prema odbrani, jer su svi sposobni ljudi bili ratnici i polazili
su u rat u drutvenim formacijama pod komandom svojih stareina.
Vojna obaveza je neposredno vezana za gradjanska prava i dunosti u dravi.
Obrazovana je narodna vojska, koja je po obuenosti imala obeleja regularne armije. Vojna
obaveza je trajala od 18 do 60 godina za operativnu vojsku; 40 do 60 godina za odbranu
zemlje, a kod Spartanaca je trajala od 20 do 60 godina. Posle grko- persijskih ratova,
uspostavljena je stajaa vojska u koju su primani stranci, oslobodjeni robovi, najamnici i
drugi robovi. Rimljani su odvajali ogromna materijalna sredstva za vodjenje ratova i
odravanje vojske. Zbog materijalnih trokova, preovladavalo je miljenje da vojni efektivi
moraju biti ogranieni. Manju brojnost, rimska vojska je nadoknadjivala izuzetnom
uvebanou, disciplinom, visokim moralom, organizacijom vojske, vetim komandovanjem i
profesionalizacijom.
Sastav, brojnost i borbeni kvalitet vojski starog veka je zavisio od naina popune, moi
drave i operativnih potreba u smislu ugroenosti interesa vladajue klase. U ovom periodu
nije bilo teorijskog i naunog pristupa sistemu odbrane drave.

3.2. Period od robovlasnitva do francuske buroaske revolucije

U vojskama robovlasnikih drava, celokupan sistem komandovanja se zasnivao na

neposrednom uticaju malog broja stareina i odredjivao je ishod oruanih sukoba. U
feudalnom drutvu, vojna obaveza se zasnivala na naelu narodnog poziva, a obuhvatao je sve
slobodne ljude. U najamnikim vojskama sredjnjeg veka, dominantno mesto su imali plemii
i posednici zemlje, a siromani slojevi drutva, u rat su pozivani samo u sluaju optih
sukoba. U srednjem veku, gradsko stanovnitvo je bilo oslobodjeno vojne obaveze, a vojsku
nisu sluili ni slobodni zemljoradnici. Za vojsku su regrutovani samo seljaci vezani za zemlju.

10
 Najamnici - profesionalni vojnici se pojavljuju rano, jo u starom Egiptu. Zastupljeni
su u periodima kada drava ojaa, kada je u stanju da prikupi potrebna sredstva za izdravanje
profesionalaca. Vojske Srednjeg veka su bile sastavljene, uglavnom, od kopnene vojske i
mornarice. Primarni znaaj je imala kopnena vojska, a u njoj konjica. 6

3.3. Period od francuske buroaske revolucije do kraja prvog svetskog rata

Sistemi odbrane su u periodu do kraja I svetskog rata poprimali razliita

organizacijsko-formacijska obeleja, pod uticajem razliitih inilaca. U tom periodu,
mirnodopske vojske su postale institucije za obuku gradjana za rat. U veini evropskih
zemalja uspostavljen je sistem regrutovanja, uvedena je evidencija vojnih obveznika,
planirana popuna ratnih jedinica i ustanovljena je mirnodopska i ratna formacija vojske.
Sistemi odbrane se zasnivaju na izgradnji vojski, popunom, putem sistema opte vojne
obaveze. Kod opte vojne obaveze su postojala tri sistema popune: sistem stalne vojske
(stajae), sistem narodne vojske (teritorijalna, milicija) i meoviti sistem. Najee je
prihvatan meoviti sistem. U miru je veinom postojalo kadrovsko jezgro, 10 - 20% ratnog
sastava, a u ratu se stvarala ratna armija mobilizacijom rezerve. Stvaranjem milionskih vojski
i angaovanjem snaga i sredstava u ratu, u prvi plan je izbilo pitanje rukovodjenja vojskom.
efovi drava su bili vrhovni komandanti sa vojnim savetnikom, nezavisno od Generaltaba.

3.4. Period izmedju prvog i kraja drugog svetskog rata

U periodu izmedju dva svetska rata i u toku drugog svetskog rata, desile su se
sutinske promene u pogledu teorijskih stavova o sistemima odbrane i vojsci, njenoj
organizaciji, pripremi, opremanju, angaovanju i obezbedjenju.
Popuna vojske ljudstvom je ostvarena na vie naina: kadrovska popuna, najamnika
popuna i kombinovana popuna. Odbrana vojske u ovom periodu zavisi od dosta inilaca: od
tipa vojske, organizacije, stukture oruane sile i vojske, rukovodjenje vojskom, oruja i
opreme, njihovih priprema. Na osnovu iskustva iz istorije ratova, pobdjivale su vojske koje su
imale: dublju i istrajniju pozadinu, moniju ekonomsku bazu, jedinstvo vlasti i naroda, vre
moralne osnove oruanih snaga, jau volju naroda za pobedom, bolje naoruanje i opremu i

6
(), , 217, ,
, 2014.

11
kvalitetniji komandni kadar. Ovaj period razvoja organizacije vojske i sistema odbrane je
esto nazivan mainskim periodom, periodom modernizacije, mehanizacije i motorizacije.
Karakterisala ga je: pojava masovnih vojski, sloena borbena tehnika i oprema, nastajanje
novih rodova, vidova i slubi i razvoj i proizvodnja oruja za masovno unitavanje.

3.5. Period posle drugog svetskog rata

Posle drugog svetskog rata do danas, neprestano je bio prisutan proces usloavanja
strukture sistema odbrane i vojski u pogledu porasta kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja
ljudstva, oruja i opreme za realizovanje razliitih zadataka u oruanoj borbi. Nadmonost u
materijalnim resursima se nije pokazala kao garant pobede u oruanim sukobima i oruanoj
borbi, ali je predstavljala veoma bitan inilac borbene moi jedinica vojske u ratu.
Kao specifina funkcija vojne organizacije, vojno rukovodjenje je imalo tri bitna
obeleja: normativno-pravno, socioloko i psiholoko-moralno. Moralni aspekt vojnog
rukovodjenja je bio usmeren ka ljudskom faktoru, odnosno njegovom subjektu. Osim
kvalitativnih svojstava ljudskog faktora na efikasnost komandovanje, uticalo je jo niz faktora
i to: organizacija vojske, ratna vetina, materijalne mogunosti drave, opremljenost vojske,
vojna doktrina, odnosi u vojsci, nivoi komandovanja, metodi dejstva jedinica u oruanoj borbi
i obuenost i uvebanost jedinica i komandi.
Uspenost sistema odbrane svake drave je u direktnoj zavisnosti od stepena razvitka
ekonomije, drutvene i politike stabilnosti drave i izgradjenosti institucija. Ovaj period
karakterie teorijsko utemeljenje sistema odbrane. 7

4. Civilna odbrana u sistemu odbrane

Slino nastajanju i razvoju sistema odbrane, i civilna odbrana se u razvijenom obliku

javlja tek u novije vreme. Razvoj civilne odbrane presudno je zavisio od stepena razvoja
drutva i drutvenih odnosa. Koreni civilne odbrane uoavaju se u formiranju milicijskih
grupacija u dravama robovlasnike epohe kao i kasnije u epohi feudalizma, kada se javlja
obaveza opteg narodnog poziva. U irim razmerama civilna odbrana se uoava u vreme

7
, ., , .: , , , 2006

12
buroaskih revolucija u kojima ideje jednakosti i slobode postaju snana pokretaka snaga
borbe najirih slojeva u ruenju feudalnog drutva i uspostavljanju novih nacionalnih drava.
Proleterske revolucije stvaraju pretpostavke za organizovanje i konstituisanje civilne odbrane
kroz opte i masovno uee radnikih i seljakih struktura u organizovanju za oruanu borbu
i odbranu. Ozbiljniji oblici organizovanja drutva u uspostavi civilne odbrane javljaju se
razvojem ideje o naoruanom narodu kao obliku vojnog organizovanja odreene drutvene
zajednice ili njenog dela (klase), kojim se obezbeuje masovno angaovanje ljudskog i
materijalnog potencijala u voenju oruane borbe i u vrenju priprema za odbranu.
U periodu izmeu dva svetska rata uoava se novi pristup u organizovanju civilne
odbrane, koji je zasnovan na pretpostavci da pripreme za rat zahtevaju masovno angaovanje
celokupnog stanovnitva i sveukupnih potencijala drutva. Potreba da se u periodu mira
organizuje veliki broj drutvenih delatnosti i vre pripreme za rat nametnula je da se, u nekim
dravama, kao deo nacionalne odbrane, organizuje masovna civilna zatita, formiraju razne
poluvojne organizacije za obuku omladine i vre pripreme za preorijentaciju privrede na ratnu
proizvodnju.
Posle Drugog svetskog rata, koji je imao obeleja totalnog rata, bez jasne granice
izmeu fronta i pozadine, ideja o civilnoj odbrani razvija se kroz razne vidove optenarodnog
organizovanja. Optenarodna odbrana razvija se kao sistem odbrambenog organizovanja
drutva koji se zasniva na optem naoruanju i aktivnom ueu naroda i angaovanju svih
materijalnih potencijala zemlje u odbrambenim pripremama i izvoenju odbrane. Nastanak
hladnoratovskog perioda i polarizacija sveta na bogate i siromane, vojniki jake i slabe,
razvijene i nerazvijene, blokovska podela, trka u nuklearnom naoruavanju, kao posledicu
ima bitno razliit odnos prema ratu i miru, a to znai i prema problemima odbrane u sluaju
oruanog sukoba. Polazei od tih razlika, i celokupni kompleks civilne, odnosno nacionalne
odbrane dobijao je razliite razmere i tretman.
U posleratnoj Jugoslaviji civilna odbrana se postepeno razvijala kao koncept
optenarodne odbrane i drutvene samozatite, 43 sve do raspada SFRJ 1992. godine.
Konceptualno zasnovana na samoupravnim i socijalistikim drutvenimodnosima, jednakosti
naroda i narodnosti, sa decentralizovanim nadlenostima federacije prema republikama
lanicama, optenarodna odbrana trebalo je da predstavlja drutveno ostvarenje teorije o
naoruanom narodu i najire organizovan oblik suprotstavljanja eventualnom agresoru u ratu,
odnosno opasnostima po drutvo u miru.
Danas je u Republici Srbiji zatita odbrambenih interesa jedinstvena funkcija drave
koja se realizuje kroz vojnu i civilnu odbranu. Najoptije posmatrano, svrha organizovanja

13
civilne odbrane ogleda se u pripremama drutva za funkcionisanje u vanrednim situacijama u
miru, ratnom i vanrednom stanju. Znaaj civilne odbrane utemeljen je u koncipiranim
misijama i zadacima Prema Zakonu o odbrani Republike Srbije: Civilnu odbranu ostvaruju
dravni organi i organi uprave, organi autonomnih pokrajina i lokalne samouprave, privredna
drutva i javne slube i ostali subjekti i snage sistema odbrane. Kao deo jedinstvenog sistema
odbrane, civilna odbrana se organizuje na nivou Republike Srbije, autonomnih pokrajina i
lokalne samouprave, privrednih drutava i drugih pravnih lica, radi zatite i spasavanja i
obezbeenja uslova za ivot i rad graana i zadovoljenja potreba snaga odbrane u vanrednom
i ratnomm stanju.
Realizacijom misija i izvravanjem zadataka civilne odbrane stvaraju se neophodni
uslovi za nesmetano funkcionisanje sistema odbrane. Zatita i spasavanje stanovnitva u
uslovima vanrednih situacija i okolnostima ratnog i vanrednog stanja zakonski su regulisani.
U ostvarivanju civilne odbrane u okviru jedinstvenog sistema odbrane Republike Srbije,
zatita i spasavanje zauzima veoma znaajno mesto, sa zadacima koji u teitu imaju zatitu i
spasavanje ljudi, sklanjanje materijalnih dobara i ouvanje ivotne sredine. Imajui u vidu da
prirodne i tehniko-tehnoloke nesree ne poznaju dravne granice, kao misija civilne
odbrane definisana je i potreba za koordiniranom i planskom saradnjom na meunarodnom
nivou. Sa aspekta upotrebe u vanrednim situacijama, civilna odbrana u sistemu odbrane
Republike Srbije ima vanu ulogu, koja se posebno istie u pripremi namenskih snaga i
obezbeivanju potrebnih resursa za sprovoenje aktivnosti zatite i spasavanja stanovnitva i
materijalnih dobara. Kontekst funkcionisanja civilne odbrane nije potpuno zaiveo. Prate ga
odreeni problemi u zakonskim regulativama, nadlenostima i samom funkcionisanju
lokalnih samouprava. To je proces pred kojim su putevi izgradnje jo nedefinisani, a posebno
uslovljeni materijalnim i finansijskim sredstvima. Ostaju nereena mnoga pitanja iz te oblasti,
posebno pitanja osposobljenog i obuenog kadra koji uspeno moe upravljati takvim
sistemom.8

5. SISTEM ODBRANE NA GLOBALNOM NIVOU

8
, .: , , , 2014, . 9. 20.

14
 Globalni integracioni procesi, kompleksnost i dinamika meunarodnih odnosa, kao i
porast nestabilnosti i nepredvidivosti u svetu predstavljaju kljune parametre u procesu
iznalaenja odgovarajueg modela odbrambenog organizovanja savremenih drutava.
Snaan razvoj informaciono-komunikacione tehnologije i intenziviranje ekonomskih
integracionih tokova ubrzali su globalizaciju skoro svih aspekata meunarodnih odnosa.
Poveana meuzavisnost drava na globalnom planu umanjuje opasnosti od tradicionalnih
vojnih pretnji. Terorizam, organizovani kriminal, proliferacija oruja za masovno unitenje,
etniki i verski ekstremizam, ilegalne migracije, kao i prekomerna eksploatacija energetskih
resursa i njihov sve izraeniji deficit predstavljaju dinamian splet uzroka rizika i pretnji
bezbednosti u mnogim dravama i regionima sveta.
Efekti ekonomskih kriza smanjie mogunosti drava da samostalno obezbede
adekvatne kapacitete i sposobnosti za odbranu. Opasnosti sa kojima se suoava savremeni
svet ukazuju na duboku meuzavisnost drava i regiona, rizika i pretnji. Nametnuli su potrebu
jaanja naela saradnje i kooperativnog pristupa odbrani nacionalnih drava.
Osnovu kooperativnog pristupa ine dijalog, partnerstvo i zajedniko delovanje drava
i drugih subjekata u meunarodnoj zajednici na dostizanju, ouvanju i unapreenju
bezbednosti. Takav koncept podrazumeva usaglaene aktivnosti u oblasti bezbednosti,
odbrane, politike i ekonomije i predstavlja vaan doprinos jaanju mira i stabilnosti u
meunarodnoj zajednici.

6. 1SISTEM ODBRANE NA REGIONALNOM NIVOU

Drave evroatlantskog prostora nastoje da svoju odbranu izgrauju i unapreuju u

sistemu kolektivne odbrane u okviru kojeg su obavezane na zajedniko delovanje,
koordinirano korienje odbrambenih kapaciteta i angaovanje ljudskih i materijalnih resursa
drava lanica Severnoatlantskog saveza u sluaju napada na neku od njih. Za jaanje
evropske bezbednosti posebno je znaajan NATO program Partnerstvo za mir, kao irok okvir
politike, bezbednosne i odbrambene saradnje i zajednikog delovanja drava lanica. U
ostvarivanju ciljeva upravljanja krizama I stabilizacije stanja, vana je uloga evropske
bezbednosni I odbrambene politike.
Problemi evropske odbrane su najizraeniji u regionu jugoistone Evrope, iji
geostrategijski i geopolitiki znaaj moe biti uzrok pojava regionalnih i meunarodnih kriza.

15
Problem koji se svojom teinom i sloenou posebno izdvaja jeste pokuaj nametanja
nelegalne promene meunarodno priznatih granica Republike Srbije kroz proces reavanja
statusa Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, to moe da dovede do dugotrajne
nestabilnosti i ugroavanja bezbednosti u regionu.
Zatitu suverenosti i teritorijalne celovitosti drava u regionu dodatno ugroavaju
prisutne separatistike tenje, etnike i verske tenzije, terorizam, organizovani kriminal,
prvenstveno ilegalna trgovina narkoticima, trgovina ljudima i korupcija.
Mir i stabilnost su vani preduslovi za ukljuivanje i uee drava jugoistone Evrope
u evropskim i evroatlantskim integracijama. One su upuene na zajedniko delovanje na
suzbijanju negativnih procesa koji ugroavaju njihove vitalne nacionalne interese.

7. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Sistem odbrane Republike Srbije je deo sistema nacionalne bezbednosti i predstavlja

jedinstvenu, strukturno uredjenu i funkcionalnu celinu snaga i subjekata odbrane iji je cilj
zatita odbrambenih interesa Republike Srbije.
Vitalni odbrambeni interesi Republike Srbije su:
ouvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije i
zatita bezbednosti gradjana
izgradnja poverenja, unapredjenje bezbednosti i stabilnosti u regionu
saradnja i partnerstvo sa medjunarodnim bezbednosnim organizacijama i
institucijama demokratskih drava
Strukturu sistema odbrane ine upravljaki i izvrni deo, cenei pri tome ulogu koji
organi zakonodavne i izvrne vlasti Republike Srbije imaju u okviru svojih redovnih
nadlenosti i odgovornosti propisanih Ustavom i zakonom, u obezbedjivanju potrebnih
pretpostavki za stabilno funkcionisanje sistema odbrane Republike Srbije, kako u miru, tako i
u ratnom i vanrednom stanju.9

7.1. Upravljaki sistem odbrane

9
, 116, 2007.

16
 Narodna skuptina Republike Srbije donosi zakone i druge opte akte u oblasti
odbrane, ostvaruje demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i sistema odbrane u celini i
odluuje o visini sredstava za finansiranje potreba odbrane.
Predsednik Republike komanduje Vojskom, u skladu sa zakonom.
Vlada utvrdjuje i vodi politiku odbrane, usvaja i predlae Narodnoj skuptini
Republike Srbije strategijsko-doktrirane i planske dokumente u oblasti odbrane, budet za
potrebe odbrane, zakone i druge opte akte i donosi odluke od znaaja za odbranu zemlje.
Ministarstvo odbrane obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na:
politiku odbrane i strategijsko planiranje;
medjunarodnu saradnju u oblasti odbrane i vojnu saradnju;
planiranje i pripremanje Vojske Srbije, dravnih organa, privrednih drutava, drugih
pravnih lica i gradjana za izvravanje zadataka u oblasti odbrane Republike Srbije;
sprovodi mere zatite i spasavanje, obavlje i druge poslove u skladu sa zakonom.
Generaltab Vojske Srbije vri pripremu, upotrebu, komandovanje i kontrolu
Vojske Srbije i izgradjuje i kontrolie njene operativne i funkcionalne sposobnosti, u skladu sa
zakonom i ovlaenjima predsednika Republike i ministra odbrane.10

7.2. Politika odbrane Republike Srbije

Politika odbrane je usmerena na stvaranje odgovarajuih unutranjih i spoljnih,

politikih, ekonomskih, socijalnih, vojnih i drugih uslova za ouvanje i zatitu odbrambenih
interesa Republike Srbije.
Temelji se na jaanju vlastitih odbrambenih kapaciteta, saradnji sa demokratskim i
miroljubivim dravama, evropskoj spoljnopolitikoj orijentaciji i sposobnosti za aktivno
uee u procesima saradnje i zajednikog delovanja sa drugim dravama i subjektima
meunarodnih odnosa u izgradnji nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Republika Srbija podrava pozitivne procese u savremenom svetu i zalae se za mir i
smanjenje opasnosti od svih vrsta sukoba i nasilja i jaanje uzajamnog poverenja i saradnje
kao vane pretpostavke unapreenja meunarodnog mira. Odluna je da svim raspoloivim
ljudskim i materijalnim resursima zatiti svoju suverenost, teritorijalnu celovitost i
bezbednost. Takodje naglaava svoju privreenost viziji o nedeljivosti bezbednosti, kao i
spremnost da prihvati standarde odbrambenog organizovanja demokratskih drutva.

10
, ., , ., , .: ,
, 4/2011, , 2011.

17
 Sektor za politiku odbrane planira, organizuje I realizuje sadraje iz domena razvoja
sistema odbrane, medjunarodne vojne saradnje, naune delatnosti I integracije nae drave u
evroatlantske bezbednosne kulture.
Sektor za politiku odbrane je osnovna unutranja jedinica Ministarstva odbrane
nadlena za:
1. izradu strategijskih i doktrinarnih dokumenata
2. planiranjem naune delatnosti
3. razvojem sistema odbrane
4. planiranjem i organizovanjem medjunarodne vojne saradnje
5. sprovodjenjem medjunarodnih sporazuma i konvencija
6. sprovodjenjem medjunarodnih integracija i misija
7. vojnoekonomskom saradnjom

Slika br.1Sektro za politiku

7.3. Ugroenost bezbednosti Srbije u domenu odbrane

Sistem odbrane Republike Srbije treba u budunosti da izgradi sposobnosti za:

uee u medjunarodnim mirovnim operacijama upravljanje krizama, uee u humanitarnim
operacijama i zajednikim vojnim veabama podrku civilnim vlastima u suprotstavljanju ne-
vojnim pretnjama bezbednosti, poput terorizma, organizovanog kriminala, prirodnih
nepogoda i industrijskih i dr. katastrofa. Na izgradnju novih sposobnosti najvei uticaj imaju

18
sledei inioci: izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, procesi u Republici Srbiji I reenje statusa
Kosova i Metohije dostignuti stepen ukljuenosti u evro-atlantske bezbednosne integracije
ekonomske i demografske mogunosti Republike Srbije dostignuti stepen doktrinarne,
normativne i organizacione razvijenosti sistema odbrane i Vojske strana iskustva i
medjunarodni standardi.
Izazovi, rizici i pretnje odbrani Republike Srbije imaju kompleksan karakter, pa
bezbednost Republike Srbije, u domenu odbrane, moe da bude ugroena:
Agresija na Republiku Srbiju smatra se malo verovatnom, a moe da nastane kao
posledica oruanih sukoba globalnog ili regionalnog karaktera prouzrokovanih, pre svega,
suprotstavljenim interesima velikih sila ili drava u regionu.
Oruanom pobuna, kao specifian oblik oruanog nasilja iji je cilj ostvarivanje
interesa neustavnim i nasilnim putem.
Protivpravno jednostrano proglaenje nezavisnost Kosova. Reenje koje se ne zasniva
na Ustavu Republike Srbije, medjunarodnom pravu, Povelji UN i zavrnom aktu OEBS-a iz
Helsinkija moe da doprinese da kriza I potencijalna eskalacija nasilja na tom prostoru
postanu izvor dugotrajne nestabilnosti regiona.
Terorizam predstavlja znaajnu pretnju nacionalnoj, regionalnoj i globalnoj
bezbednosti. Republika Srbija moe biti ugroena teroristikim delovanjem, kako neposredno
tako i kroz korienje njene teritorije za pripremu i izvoenje teroristikih akcija u drugim
dravama.
Separatistike tenje predstavljaju izvor stalnog bezbednosnog rizika i direktnu pretnju
teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije.
Nacionalni i verski ekstremizam, kao i raspirivanje nacionalne i verske mrnje,
netrpeljivosti i iskljuivosti, koji imaju korene u sukobima na etnikoj i verskoj osnovi, u
blioj i daljoj prolosti, predstavljaju pretnju nacionalnim interesima Republike Srbije.
Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije posebno se ispoljava u oblastima
ilegalne trgovine narkoticima, trgovine ljudima i ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-
finansijskoj sferi i proliferaciji konvencionalnog oruja i oruja za masovno unitenje.
Elementarne nepogode i hemijske, bioloke, nuklearne, tehnike i tehnoloke nesree
stalna su bezbednosna pretnja za Republiku Srbiju, njeno stanovnitvo, materijalna dobra i
ivotnu sredinu.
Sajber pretnja. Razvojem savremenih informacionih tehnologija koje su bitan deo
sistemskog ureenja i ostvarivanja funkcija drave, nastaju nove okolnosti za delovanje

19
razliitih grupa i nedravnih aktera u ostvarivanju njihovih ciljeva. Na taj nain moe da doe
do ugroavanja funkcionisanja bitnih elemenata sistema odbrane.11
7.4. Finansiranje odbrane

Finansiranje odbrane vri se na godinjem nivou iz budeta Republike Srbije. Kao

dopunski nain finansiranja mogu se koristiti sredstva iz sopstvenih prihoda i drugih prihoda
predvienih Zakonom o budetu.
U skladu sa Uputstvom za pripremu budeta Republike Srbije, Ministarstvo odbrane
za svaku budetsku godinu izrauje predlog finansijskog plana odbrane, posebno vodei
rauna da taj plan bude usklaen sa planovima i programima razvoja i funkcionisanja sistema
odbrane. Transparentnost u planiranju i finansiranju odbrane ostvaruje se kroz budetsku
proceduru izrade, donoenja, izvravanja, kontrole i revizije budeta. Planiranje, izrada,
donoenje i izvrenje finansijskog plana odbrane vri se na osnovu jedinstvene budetske
klasifikacije. Ministarstvo odbrane je odgovorno za budetsko raunovodstvo sopstvenih
transakcija i izvetavanje, prema utvrenoj metodologiji Ministarstva finansija. Takoe,
Ministarstvo odbrane podnosi izvetaje o vojnim izdacima OEBS-u i drugim specijalizovanim
meunarodnim organizacijama na osnovu prihvaenih meunarodnih obaveza zasnovanih na
ratifikovanim meunarodnim konvencijama.
Kontrola i revizija se vre u svim fazama planiranja i finansiranja odbrane, kao interna
i eksterna. Internu kontrolu i reviziju vre nadleni organi Ministarstva odbrane. Eksternu
kontrolu i reviziju realizuju ovlaeni organi Republike Srbije. 12

7.5. Savremeni sistem odbrane

Ministar odbrane u Vladi Republike Srbije, Dragan utanovac, je ocenio da Vojna

akademija treba da bude jedan od oslonaca savremenog drutva i da steena znanja primenjuje
u interesu sistema odbrane i gradjana Srbije.
On je na sveanoj akademiji 16. marta 2012., povodom obeleavanja dana vojne
akademije, istakao da su programi ove akademije namenjeni kolovanju i usavravanju kadra,
sposobnog da prepozna i razume savremene izazove, rizike i pretnje.

11
., .: 1920-2000, , 2000
12
, . .; , ,
, 1974.

20
 Prvi korak u sistemu Evropske unije e biti korak Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije. Oekuje se poetak konanih pregovora o prikljuenju ministarstva Evropskoj
odbrambenoj agenciji.
utanovac je kazao da je Evropska odbrambena agencija vana i zbog razvoja
odbrambene industrije i da e imati veliki podsticaj u istraivanju i razvoju.
Takodje je istakao da je u poslednje etiri godine viestruko povean izvoz naoruanja
i vojne opreme i u odnosu na broj zaposlenih i veliinu zemlje, Srbija je velika sila u izvozu.13

13
, ., , .: , , , 2006.

21
 ZAKLJUAK

Sistem odbrane predstavlja postojeu i projektovanu strukturu, pripremljenost i

funkcionisanje snaga odbrane drava ili koalicija usmerenih na zatitu najviih nacionalnih
vrednosti od svih oblika ugroavanja. Oznaava jedinstven, celovit sistem planiranja,
organizovanja i pripremanja snaga za realizaciju misija i zadataka u miru i ratu. Kroz
funkcionisanje sistema odbrane se angauju celokupni odbrambeni potencijali i resursi
drava.
Sistem odbrane ima svoj predmet izuavanja, ima svoju teoriju, ima svoje metode
izraavanja i proverljiv je u praksi. Proverava se odbranom teritorije u pojedinim periodima i
odbrani suvereniteta i teritorijalne celokupnosti.
U svetu su organizovani po razliitim modelima, zavisno od: opredeljenja drava u
zatiti nacionalnih interesa; stanja medjunarodnih odnosa; interesa zemalja u izgradnji "novog
svetskog poretka"; izvrenje procene moguih izazova i pretnje bezbednosti odredjene zemlje;
uspostavljenih odnosa sa prijateljskim, susednim i partnerskim zemljama; ekonomskog stanja
odredjene zemlje; stanja ljudskih i gradjanskih prava; nivoa demokratskih procesa i uea u
borbi protiv terorizma.
Svaka drava ima svoj poseban sistem odbrane. Odbrana je zadatak i obaveza celog
drutva i gradjana, a ne samo vojske.
Uspenost sistema odbrane svake drave je u direktnoj zavisnosti od stepena razvitka
ekonomije, drutvene i politike stabilnosti drave i izgradjenosti institucija.

22
 LITERATURA:

1., ., , .: , , , 2006, .
15-49, 177216.

2. , .: , , , 1976,
. 4849.

3. , , 2010, . 32-35

4. , ., , .: 1920-2000., , 2000,
. 145-191

5. , 1. 11, , , 1976

6. (), , 217,
, , 2014.

7. , ., , .: , , , 2006

8. , .: , , , 2014.

9. ., .: 1920-2000, .

10. www.google.com

11. www.wikipedia.com

12. www.knjigezaskidanje.com

23