Univerzitet Union-Nikola Tesla u Beogradu

Fakultet za strateki i operativni menadment

Smer: Bezbednost

Predmet: Sistemi Bezbednosti

Seminarski rad

Sistemi bezbednosti Republike Srbije

Profesor:
Student:

Boidar Forca Amer

Hamidovi

Broj
indeksa: I0358-15

Novembar, 2016., Beograd

 Sadraj:
1. UVOD...4

2. Pojam Bezbednosti5

2.1 Savremeno shvatanje sistema bezbednosti...6

3.Elementi i sistem nacionalne bezbednosti...8

3.1 Struktura sistema nacionalne bezbednosti..10

4.Upravljanje sistemom nacionalne bezbednosti..11

5.Sistem odbrane Republike Srbije..12

5.1Struktura sistema odbrane...12

6.Obavetajno bezbednosni sistem.15

6.1Podela obavetajnih slubi16

Zakljuak....................................................................................21

3
 Literatura.....23
1.UVOD

Pitanje mesta i uloge bezbednosti (shvaene kao funkcije drave drutva), postavlja se
kao jedno od najvanijih pitanja opstanka i razvoja drave. Iz injenice da je drava bila i ostala
veoma vaan inilac u organizovanju bezbednosti (do razvoja graanskog drutva i jedini
inilac) i da je bezbednost ustavna institucija ona mora da poseduje odgovarajui sistem svoje
organizovanosti i ureenosti.

Sistem bezbednosti kao integralna delatnost svakog konkretnog drutva ukljuuje skup
inilaca i njihovih akcija u miru, vanrednim prilikama i u ratu. Svi inioci bezbednosti
meusobno su povezani na osnovu jedinstvenih naela pravnog poretka zemlje. Meutim, u
pokuaju odreenja pojmova "nacionalna bezbednost" i "sistem nacionalne bezbednosti", mora
se poi od odreenja sadraja i obima pojma bezbednost, kao funkcionalne sredine ukupnih
drutvenih napora usmerenih na opstanak i razvoj zajednice. Bezbednost je, u konceptualnom
smislu, toliko sporna da nije mogue pronai sporazum oko njenog znaenja. Osnovni sporovi u
definisanju tog pojma potiu od vrednosnih stavova, odnosno od vrednosti koje treba da se tite
(fizika i imovinska sigurnost, politika nezavisnost, teritorijalni integritet, meunarodni mir i
slino) i osnovnog subjekta koji je predmet zatite (graanin pojedinac, drava, meunarodna
zajednica, socijalna sigurnost, ekonomski sistem, ivotna sredina...).

Bezbednost je pojam sa viestrukim znaajem. U najoptijem smislu podrazumeva

slobodu od straha, pretnji i fizikog nasilja. Meutim, bezbednost ukljuuje i moralne, ideoloke
i normativne elemente, to je oduvek oteavalo njenu preciznu definiciju. U pitanju je drutveno
konstruisan koncept koji stie specifino znaenje samo unutar datog socijlanog konteksta.

Bezbednost kao svojstvo ukazuje nam na to da je re o nerazdvojenom atributu

drutvenog, prirodnog ili tehnikog subjekta koje moe biti bie (ovek, ivotinja, insekt i dr.),
ljudska ili prirodna tvorevina (drava, korporacija, medjunarodna organizacija i dr.) ili tehnika i
tehnoloka komponenta ureaj ili aparat (maina, most, automobil, nuklearna centrala i sl.), bez
kojeg taj subjekt ne bi mogao ni da postoji u svojoj funkciji.

4
 Dakle, svaki subjekt postoji dok ima minimum ispunjenosti uslova (standarda) za svaki
svoj opstanak (minimum bezbednosti). Bezbednost kao stanje definie se kao zamiljeni standard
zatienosti subjekta od svih oblika i nosilaca ugroavanja bez obzira na vreme i mesto njihovog
ispoljavanja i delovanja. Pri tome treba pomenuti da apsloutno stanje bezbednosti (zatienosti)
ne postoji.

Bezbednost ne podrazumeva one vrednosti, svojstva i stanja koja su joj po svom biu i
sadraju suprotni i spadaju u grupu ugroavajuih pojava, ponaanja i delovanja koja ini ovek,
proroda ili tehniki sistem. Drukije reeno bezbednost je samo ono to tei optem doprinosu,
olakanju, odranju i napretku oveka, drutva, prirode i svega to je ovek stvorio i to ga
okruuje

2. POJAM BEZBEDNOSTI

Savremeni problemi bezbednosti simptomi su strukturne krize savremenog svetskog

drutva i svojevrstan su spoj pitanja unutranje i meunarodne bezbednosti. Veliki je broj oblika
ugroavanja bezbednosti drava i regiona. Neki od njih su: lokalni i regionalni sukobi,
globalizacija i upotreba nuklearnog oruja, korupcija, delovanja destruktivnih sekti, organizovani
kriminal, mediji i medijski rat, kriminal i rat u sferi informatike, terorizam (naroito njegovi
savremeni oblici). Naroito je bitno pitanje unutranje bezbednosti. Oblici naruavanja
unutranje bezbednosti su takoe brojni: socijalna patologija (kriminalitet, narkomanija,
prostitucija, alkoholizam i kockanje,...), ekstremizam, ugroavanje bezbednosti saobraaja,
naruavanje javnog reda i mira, poari, ugroavanje ivotne sredine...

Pojam nacionalna bezbednost prvi put upotrebljen je u delu Voltera Lipmana,U.S.

Foreign Policy (1943), ali je taj pojam tek nakon Drugog svetskog rata uao u iru upotrebu
ivezivao se za zatitu celovitosti suverenih drava. Povezivanjem pojma nacionalna
bezbednost s pojmom sistem, nastao je novi pojam sistem nacionalne bezbednosti sistem
koji ima sve karakteristike drutvenog sistema usmerenog ka postizanju i ouvanjuintegriteta
suverenih drava. Struktura i ciljevi tog sistema, od Drugog svetskog rata do danas,doiveli su
brojne i bitne izmene, ali su osnovne sistemske i kibernetske odrednice sistemaostale
nepromenjene. O pojmovima bezbednost i sistem nacionalne bezbednosti, ne postoji

5
jedinstven stav.1 Pitanje tane definicije bezbednosti i izgradnje jednog sutinski potvrenog
koncepta u oblasti bezbednosti, pre svega, jeste pitanje o definicijama iteorijskim
konstrukcijama koje su manje ili vie korisne ili znaajne, ali koje ne mogu da budu ni potpuno
tane ni potpuno netane. Pojam bezbednosti, uopteno uzet, moe da sedefinie i ire du
razliitih osa, davanjem odgovora na navedena pitanja i njihovimkoncentrisanjem u odreene
logiki zaokruene i skladne misaone celine. Istovremeno,uzaludno je i nemogue posmatrati
jedan nivo bezbednosti nezavisno od ostalih oni su uspecifinom odnosu meuuticaja i
meuzavisnosti.2

Bezbednost je pojam sa viestrukim znaajem. U najoptijem smislu podrazumeva

slobodu od straha, pretnji i fizikog nasilja. Meutim, bezbednost ukljuuje i moralne, ideoloke
i normativne elemente, to je oduvek oteavalo njenu preciznu definiciju. U pitanju je drutveno
konstruisan koncept koji stie specifino znaenje samo unutar datog socijlanog konteksta.

2.1. Savremeno shvatanje pojma bezbednosti

Bez obzira na to to pomenute definicije smatramo dobrim ostvarenjima u definisanju

pojma bezbednosti dananje shvatanje tog pojma zahteva da se ti pokuaji dopune novim
elementima koji blie odreuju savremeno shvatanje sadraja svojstva koje nayivamo
bezbednost.

Bezbednost je svojstvo nekog realnog drutvenog, prirodnog ili tehnikog subjekta (bia,
tvorevine ili stvari) ispoljeno kao uspostavljeno, odrano i unapreeno stanje i (li) vrednosti, a
koja se izraava kroz ispunjenost minimuma odreenih (bezbednosnih) standarda svojstvenih
tom subjektu, a to mu omoguava realnu osnovu za opstanak, kad rast i ravzoj bez obzira na
nosioce, oblike, vreme i mesto ugroavanja.

Iz definicije se vidi da je re o sloenoj kategoriji multidiscinliranog karaktera, pa treba

ukazati na njene elemente kako bi se lake shvatila sutina ovog pojma koji je opet posledica
sloenosti pojave o kojoj govorimo. Ti elementi definicije su:

1 Prof. dr. Mitovi, R. Ljubia: Opta sociologija, Beograd, 2003

2 Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 28

6
 - svojstvo;

- realni drustveni, prirodni, i tehniki subjekt;

- stanje i/ili vrednost;

- ispunjenost minimuma bezbednosnih standarda i

- omoguavanje opstanka, rada, rasta i razvoja.

Bezbednost kao svojstvo ukazuje nam na to da je re o nerazdvojenom atributu

drutvenog, prirodnog ili tehnikog subjekta koje moe biti bie (ovek, ivotinja, insekt i dr.),
ljudska ili prirodna tvorevina (drava, korporacija, medjunarodna organizacija i dr.) ili tehnika i
tehnoloka komponenta ureaj ili aparat (maina, most, automobil, nuklearna centrala i sl.), bez
kojeg taj subjekt ne bi mogao ni da postoji u svojoj funkciji.

Dakle, svaki subjekt postoji dok ima minimum ispunjenosti uslova (standarda) za svaki
svoj opstanak (minimum bezbednosti). Bezbednost kao stanje definie se kao zamiljeni standard
zatienosti subjekta od svih oblika i nosilaca ugroavanja bez obzira na vreme i mesto njihovog
ispoljavanja i delovanja. Pri tome treba pomenuti da apsloutno stanje bezbednosti (zatienosti)
ne postoji.3

Bezbednost ne podrazumeva one vrednosti, svojstva i stanja koja su joj po svom biu i
sadraju suprotni i spadaju u grupu ugroavajuih pojava, ponaanja i delovanja koja ini ovek,
proroda ili tehniki sistem. Drukije reeno bezbednost je samo ono to tei optem doprinosu,
olakanju, odranju i napretku oveka, drutva, prirode i svega to je ovek stvorio i to ga
okruuje.4

3 Dr Staji Ljubomir, Osnovi Bezbednosti. Beograd: Fakultet civilne odbrane, 2005. strana 32.

4 Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana

7
 3. ELEMENTI I SISTEM NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Elementi politike nacionalne bezbednosti ine: spoljna politika, ekonomska politika,

politika odbrane, politika unutranje bezbednosti, politika zatite ljudskih i manjinskih prava,
socijalna politika, i politika u drugim oblastima drutvenog ivota.

Sistem bezbednosti se moe odrediti dvojako: kao nain organizovanja drutva za zatitu
od svih izvora i oblika ugroavanja i kao nain zatite osnovnih drutvenih vrednosti." Pitanje
koje se postavlja prilikom obrade pojma sistema bezbednosti jeste, ta se uzima u obzir pod tim
pojmom. Bez obzira na datu definiciju, sistem bezbednosti predstavlja veoma kompleksan
drutveni sistem, koji se sastoji od raznovrsnih inilaca, namenjenih ostvarivanju odreenog
drutvenog cilja.

Bezbednosni sistem u svom sastavu ukljuuje elemente kao to su: cilj ustanovljenja,
sredstva za postizanje cilja, organizaciju sistema, aktivnosti i mere za ostvarivanje cilja i funkciju
organizacije. Sistem bezbednosti predstavlja trajan sistem, obzirom da je drutvo stalno izloeno
opasnostima i rizicima svog ugroavanja. Iako je ovaj sistem sloen, za njega bi se moglo rei da
je veoma efikasan. Njegova efikasnost ne zavisi od njega samog ve od okolnosti u kojima
deluje, iz ega proizilazi da on ne predstavlja sam sebi svrhu, ve sredstvo za postizanje
odreenih ciljeva.5

"Funkcionisanje sistema bezbednosti povezano je sa ljudskim faktorom. Sistem

bezbednosti je sistem koji u najveoj meri zavisi od ljudske aktivnosti. To je iz razloga to su
ljudi (pojedinano ili organizovano), svojim delovanjem osnovni izvori ugroavanja bezbednosti
drutva."

Karakteristika sistema bezbednosti jeste, izmeu ostalog, i u tome to njegova efikasnost

ne zavisi od njega samog, ma kako on bio organizovan, ve i od relevantnih okolnosti koje ga
okruuju i u kojima deluje. Elementi sistema bezbednosti u irem smislu su: nosioci, subjekti i
snage, funkcija, poslovi, aktivnosti i mere.

5 Dr Ljubomir Staji, Mr Saa Mijalkovi i Svetlana Stanarevi, Bezbednosna kultura, Beograd

8
 Nosioci sistema bezbednosti su osnova baza organizacije i funkcionisanja sistema
bezbednosti. To je drava koja se vidovima i oblicima ugroavanja suprostavlja organizovano, i
drutvo koje se pored organizovanog, moe suprostavljati i neorganizovano.

Subjekti bezbednosti su organi, tela i institucije koji kroz obavljanje svojih redovnih
delatnosti direktno li indirektno ostvaruju funkciju bezbednosti ili doprinose njenoj realizaciji.
Dele se na: konvencionalne (koji obavljanjem delatnosti direktno ostvaruju funkciju
bezbednosti); nekonvencionalne (koji obavljanjem svoje redovne delatnosti indirektno ostvaruju
funkciju bezbednosti) i suplementarne subjekte bezbednosti (koji obavljanjem redovne delatnosti
doprinose realizaciji funkcije bezbednosti). Snage su posebno organizovane, obuene,
opremljene i ovlaene organzacione jedinice subjekata bezbednosti koje neposredno realizuju
odreeni vid poslova bezbednosti. Funkcija bezbednosti predstavljala bi najoptiju misiju
celokupnog drutva i same drave na zatiti i unapreenju sopstvene egzistencije i ouvanja
svojih linih i vitalnih vrednosti kao osnovnog i krajnjeg cilja. Ostvaruje se realizacijom
odreenih aktivnosti, poslova i mera.

Aktivnosti su element sistema bezbednosti pomou kojih se ostvaruje funkcionisanje

sistema na dva nivoa: unutranjem, s ciljem koncipiranja, organizovanja, uspostavljanja,
funkcionisanja i unapreenja samog sistema bezbednosti (sistemske aktivnosti) i spoljnom, radi
neutralisanja ugroavajuih pojava, odravanja i unapreenja stanja bezbednosti (funkcionalne
aktivnosti). Poslovi bezbednosti su radnje i postupci kojima se ostvaruju zadaci bezbednosti,
odnosno ciljevi sistema bezbednosti. Svaki od subjekata, odnosno snaga bezbednosti obavlja niz
zakonom odreenih i za njih specifinih poslova. Mere bezbednosti su radnje i postupci koje
sistem bezbednosti preduzima u odreenim po vitalne vrednosti drutva ugroavajuim
situacijama, s ciljem prelaska subjekata i snaga bezbednosti iz redovnog u stanje poviene
gotovosti za neutralisanje postojeih oblika ugroavanja.6

6 Mr Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011

9
 3.1 Struktura sistema nacionalne bezbednosti

Sistem nacionalne bezbednosti u irem smislu ine najvii organi zakonodavne, izvrne i
sudske vlasti: Narodna skuptina Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Savet za
nacionalnu bezbednost, Vlada, sudovi i tuilatva. U uem smislu, sistem nacionalne bezbednosti
ine: sistem odbrane, snage Ministarstva unutranjih poslova, bezbednosno-obavetajni sistem i
privremeno formirani organi i koordinaciona tela za pojedine krize. Sistem odbrane predstavlja
jedinstvenu, strukturno ureenu celinu snaga i subjekata odbrane iji je osnovni cilj zatita
interesa Republike Srbije od oruanog ugroavanja spolja. Vojska Srbije je osnovni subjekt
sistema odbrane.7

Snage Ministarstva unutranjih poslova su deo sistema nacionalne bezbednosti iji je cilj
zatita nacionalnih interesa u domenu unutranje bezbednosti. Policija je osnovna snaga
Ministarstva unutranjih poslova. Obavlja poslove zatite ivota, line i imovinske bezbednosti
graana, obezbeenja dravne granice, borbe protiv terorizma i oruanog ugroavanja iznutra i
druge poslove u skladu sa zakonom. Bezbednosno-obavetajni system je funkcionalno
objedinjen podsistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije koji ine Bezbednosno-
informativna agencija,Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobavetajna agencija. Njihove
nadlenosti, delokrug rada, ovlaenja, zadaci, meusobni odnosi i saradnja, kao i demokratska i
civilna kontrola njihovog rada, reguliu se zakonom. Poslove usklaivanja rada slubi
bezbednosti obavlja Biro za koordinaciju.

Poslove iz oblasti nacionalne bezbednosti obavljaju i organi dravne uprave, institucije

nadlene za pravosue, obrazovanje i naunu delatnost i zatitu ivotne sredine, zatitnik
graana, organi jedinica lokalne samouprave, subjekti iz oblasti privatnog obezbeenja,
organizacije civilnog drutva, mediji, pravna lica i graani koji doprinose ostvarivanju ciljeva
nacionalne bezbednosti.8

7 Kekovi, Zoran, Sistemi Bezbednosti, Beograd, Fakultet bezbednosti, 2009

8 Kekovi, Zoran, Sistemi Bezbednosti, Beograd, Fakultet bezbednosti, 2009str.132

10
 4. Upravljanje sistemom nacionalne bezbednosti

Sistemom nacionalne bezbednosti upravljaju dravni organi kao nosioci

zakonodavne i izvrne vlasti, radi dostizanja najpovoljnijeg stanja bezbednosti. Funkcije
upravljanja sistemom su planiranje, organizovanje, nareivanje, koordinacija i kontrola, i
sprovode se u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima. Narodna skuptina Republike
Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove sistema nacionalne bezbednosti ustavotvornom i
zakonodavnom delatnou. Narodna skuptina odluuje o ratu i miru, donosi zakone i druge
opte akte u oblasti nacionalne bezbednosti i nadzire rad Vlade i drugih organa odgovornih
Narodnoj skuptini, u skladu sa Ustavom i zakonom. Narodna skuptina, preko Odbora za
odbranu i bezbednost, ostvaruje nadzor i demokratsku i civilnu kontrolu nad sistemom
nacionalne bezbednosti.

Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje

Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike ukazuje na odreena
pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti, pokree njihovo reavanje i donosi akte iz
svoje nadlenosti. Vlada usmerava i usklauje rad organa dravne uprave u domenu nacionalne
bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom. Vlada predlae i realizuje politiku nacionalne
bezbednosti, usmerava i usklauje funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti,
obezbeuje materijalna i finansijska sredstva za potrebe sistema nacionalne bezbednosti, upravlja
delatnou dravnih organa, organa dravne uprave, ustanova i pravnih lica u oblasti ostvarivanja
nacionalne bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, i obezbeuje realizaciju meunarodnih
ugovora i sporazuma u oblasti nacionalne bezbednosti.Ministar spoljnih poslova, minister
odbrane, ministar unutranjih poslova i ministar finansija podnose izvetaje o stanju bezbednosti
iz domena svojih nadlenosti Narodnoj skuptini i Vladi. Ostali ministri i dravni funkcioneri, na
zahtev Vlade, Narodne skuptine Republike Srbije ili prema potrebi, podnose izvetaje iz
domena svojih nadlenosti. Direktor Bezbednosno - informativne agencije, director
Vojnobezbednosne agencije i direktor Vojnoobavetajne agencije najmanje jednom godinje, u
toku redovnog zasedanja Narodne skuptine, podnose redovni izvetaj o radu slube Odboru za
odbranu i bezbednost, a po potrebi i na zahtev Odbora dostavljaju vanredni izvetaj.9

9 Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Beograd, arpil 2009

11
 5. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Sistem odbrane Republike Srbije je deo sistema nacionalne bezbednosti i predstavlja

jedinstvenu, strukturno ureenu i funkcionalnu celinu snaga i subjekata odbrane iji je cilj zatita
odbrambenih interesa Republike Srbije. Zatita odbrambenih interesa je jedinstvena funkcija
drave i realizuje se kroz vojnu i civilnu odbranu. Nosilac vojne odbrane je Vojska Srbije, a u
ostvarivanju civilne odbrane angauju se dravni organi, organi dravne uprave, organi
autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna drutva, javne slube i
ostali subjekti i snage sistema odbrane. Subjekti sistema odbrane su: graani, dravni organi,
privredna drutva, druga pravna lica, preduzetnici i Vojska Srbije. Snage odbrane su ljudski i
materijalni potencijali Republike Srbije, odnosno organizovane strukture subjekata sistema
odbrane. Strategijom odbrane utvruju se struktura, upravljanje i naela funkcionisanja sistema
odbrane.10

5.1. Struktura sistema odbrane

Strukturu sistema odbrane, kao dela sistema nacionalne bezbednosti, ine organi
zakonodavne i izvrne vlasti Republike Srbije, Vojska Srbije, civilna odbrana i drugi subjekti
znaajni za odbranu. Organi zakonodavne i izvrne vlasti Republike Srbije u okviru svojih
redovnih nadlenosti i odgovornosti propisanih Ustavom i zakonom upravljaju sistemom
odbrane i obezbeuju pretpostavke za stabilno funkcionisanje sistema odbrane Republike
Srbije, kako u miru tako i u ratnom i vanrednom stanju.

Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava i druge misije i
zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu
sile. Misije i zadatke Vojske definie Narodna skuptina Republike Srbije u skladu sa Ustavom i
na osnovu neotuivog prava Republike Srbije na individualnu i kolektivnu odbranu, saglasno
lanu 51. Povelje UN i osnovnim principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile.
10 Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Beograd, arpil 2009str.46

12
 Misija Vojske Srbije:

odbrana Republike Srbije od oruanog ugroavanja spolja;

uee u izgradnji i ouvanju mira u region i svetu, i

podrka civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.

Dodeljene misije Vojska Srbije realizuje izvravanjem zadataka. Odbrana Republike

Srbije od oruanog ugroavanja spolja realizuje se kroz odvraanje od oruanog ugroavanja,
odbranu teritorije i odbranu vazdunog prostora. Uee u izgradnji i ouvanju mira u regionu i
svetu realizuje se ueem u meunarodnoj vojnoj saradnji i ueem u multinacionalnim
operacijama. Podrka civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti realizuje se
kroz pomo civilnim vlastima u suprotstavljanju unutranjem ugroavanju bezbednosti,
terorizmu, separatizmu i organizovanom kriminalu i kroz pomo civilnim vlastima u sluaju
prirodnih nepogoda i tehnikih i tehnolokih i drugih nesrea. Vojska obavlja i druge zadatke, na
osnovu odluke Narodne skuptine Republike Srbije.11Vojska se organizuje na strategijskom,
operativnom i taktikom nivou u komande, jedinice i ustanove. Osnove organizacijske strukture i
brojna veliina Vojske odreuju se u zavisnosti od procene ugroenosti bezbednosti
Republike Srbije, dodeljenih misija i zadataka, raspoloivih resursa i usvojenih standarda.

Vojska Srbije sastoji se od stalnog i rezervnog sastava. Vojska Srbije razvija sopstvene
sisteme obuke i logistike i oslanja se na raspoloive resurse drave. Civilna odbrana je deo
jedinstvenog sistema odbrane. Organizuje se na nivou Republike Srbije, autonomnih pokrajina i
jedinica lokalne samouprave.

Misije civilne odbrane su:

obezbeivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane,

zatita i spasavanje, i

uee u meunarodnim operacijama zatite i spasavanja.

11 Mr Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 116.

13
 Obezbeivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane realizuje se kroz sledee
zadatke: pripremu dravnih organa, organa dravne uprave, organa autonomnih pokrajina,
organa jedinica lokalne samouprave, privrednih drutava i drugih pravnih lica za funkcionisanje
u miru i u ratnom i vanrednom stanju; obezbeivanje uslova za ivot i rad graana u miru i u
ratnom i vanrednom stanju; obrazovanje i odbrambeno osposobljavanje graana i koordinaciju
aktivnosti sa ostalim institucijama znaajnim za odbranu.

Zatita i spasavanje realizuju se kroz osmatranje i obavetavanje, zatitu i spasavanje

ljudi, zatitu i sklanjanje materijalnih dobara i ouvanje ivotne sredine. Nosioci realizacije
zadataka zatite i spasavanja su snage civilne zatite. U aktivnostima zatite i spasavanja
angauju se i jedinice Vojske Srbije pod uslovima propisanim zakonom.Uee u meunarodnim
operacijama zatite i spasavanja ostvaruje se na osnovu meunarodnih i bilateralnih ugovora i
sporazuma, kao i u skladu sa ukazanom potrebom za otklanjanje posledica prirodnih i tehnikih i
tehnolokih katastrofa.

Civilna odbrana realizuje i druge zadatke na osnovu odluka zakonodavnih i izvrnih

organa vlasti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.Drugi
subjekti znaajni za odbranu Republike Srbije su institucije koje se bave poslovima iz oblasti
diplomatije, bezbednosti, ekonomije, obrazovanja, zdravstva, nauke i informisanja, kao i pravna
lica ija delatnost doprinosi funkcionisanju sistema odbrane. Nosioci poslova i delatnosti od
znaaja za odbranu obavljaju zadatke u koordinaciji sa subjektima sistema odbrane, u skladu sa
zakonom.

14
 6. OBAVETAJNO BEZBEDNOSNI SISTEM

Svaka savremena drava nastoji da prikrije vlastite, a sazna tue (prijateljske i

neprijateljske) tajne namere. U tom smislu, isprepletenost i razliitost interesa u meunarodnim
odnosima, a posebno tajnovitost strategije njihovog ostvarivanja u svakoj dravi, uslovljava
obavetajnu i kontraobavetajnu delatnost. U tom procesu obavetajne slube imaju poseban
znaaj. Termin obavetajna sluba u svakodnevnoj upotrebi ima dvojako znaenje: 1) pod njim
se podrazumeva delatnost usmerena ka prikupljanju posebno uvanih podataka o institucijama
drugih zemalja ili sopstvenim unutranjim protivnicima koji deluju tajno i 2) to je posebna
dravna organizacija koja takve podatke prikuplja. Prema tome, termin obavetajna sluba se
podjednako odnosi na delatnost i organizaciju koja se njome bavi, inei tako njihovo jedinstvo.
12
Obavetajna sluba se danas definie kao specijalizovana, relativno samostalna institucija
dravnog aparata, ovlaena da legalnim, ali i tajnim sredstvima i metodama, prikuplja znaajne
obavetajne podatke i informacije o drugim dravama ili njenim institucijama i moguim
unutranjim protivnicima sopstvene drave, potrebne za voenje politike zemlje i preduzimanje
drugih postupaka u miru i u ratu i da sopstvenom aktivnou, samostalno ili u saradnji sa drugim
dravnim organima, sprovodi deo dravnih i politiki ciljeva zemlje. Iz pojma obavetajna
sluba, proistie da su:

1) obavetajne slube dravne organizacije i da su sastavni deo drave;

2) obavetajnom slubom rukovodi najui politiki vrh zemlje (ef drave, savet
ministara, komisija parlamenta i dr.);

3) da su relativno samostalne u odnosu na druge strukture dravnog aparata;

4) da legalnim, ali i tajnim sredstvima i metodama prikupljuju potrebne podatke i

5) da su zakonom ovlaene za realizaciju svoje delatnosti.

6.1. Podela obavetajnih slubi

12 , , , , 2000.

15
 Obavetajne slube se mogu podeliti na vie naina: prema mestu u dravnoj organizaciji
na centralne i resorne, prema nazivu na vojne i civilne, prema vrsti delatnosti na opte i
specijalizovane i prema blokovskoj podeljenosti na nacionalne i nadnacionalne. Danas u svakoj
razvijenoj zemlji postoji vei broj manje ili vie samostalnih organizacija, koje su meusobno
povezane i jedinstveno rukovoene, a ine obavetajni sistem zemlje. Meutim, zbog
naglaenosti njihove zatite, odnosno bezbednosne funkcije, esto se nazivaju i obavetajno-
bezbednosni sistem.

U naelu, jedna sluba je glavna, ima univerzalni karakter i naziva se centralna

obavetajna sluba. Ona ima vodee mesto i strategijskog je znaaja. Ostale su ue
specijalizovane i namenjene su za pribavljanje informacija iz pojedinih oblasti od interesa za
dravu, pa su kao takve ugraene u dravne resore (odbranu, spoljnu politiku, ekonomiju,
unutranje poslove i sl.) i nazivaju se resorne obavetajne slube.

Bez obzira na metodoloku podelu, danas u mnogim zemljama sveta postoje sledee vrste
obavetajnih slubi:

centralna obavetajna sluba;

vojnoobavetajna sluba;

obavetajna sluba Ministarstva inostranih poslova;

ekonomska obavetajna sluba;

nuklearna obavetajna sluba i

nadnacionalna obavetajna sluba.13

VOA

13 Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 223.

16
 Vojno-obavetajna agencija prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i
informacije o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima, ili namerama
stranih drava i njenih oruanih snaga, meunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca,
usmerenih protiv Vojske, Ministarstva odbrane, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane
zemlje. Podaci i informacije su vojnog, vojno-politikog, vojno-ekonomskog ili nauno-
tehnolokog karaktera.

U okviru svoje nadlenosti, Agencija:

organizuje i vri bezbednosnu zatitu ustanova i objekata Vojske i drave u inostranstvu,

pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane u inostranstvu, kao i lica koja su slubeno upuena u
inostranstvo, a zbog svoje delatnosti imaju pristup podacima koji predstavljaju dravnu ili vojnu
tajnu;

vri bezbednosnu i kontraobavetajnu zatitu svojih organa i pripadnika;

obezbeuje svoje snage, organe, pripadnike i objekte od protivpravnih radnji i pretnji;

prikupljene informacije obrauje, proverava, sreuje, procenjuje i titi od neovlaenog

davanja, menjanja, korienja, gubitka ili unitavanja;

osniva svoje organizacione strukture neophodne za izvravanje obavetajnih poslova i za

zatitu svojih saradnika;

titi opremu i sredstva koja koristi u radu od neovlaenog pristupa;

pribavlja, razvija i eksploatie, uz sopstvene licence i certifikate, informacijske sisteme,

sisteme veza i sisteme za prenos podataka, kao i sredstva za zatitu informacija od odliva
tehnikim kanalima;

organizuje specijalistike kurseve i centre za obuku svojih pripadnika, vri nauna

istraivanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja i

dostavlja informacije i izvetaje o svom radu.

Organizacija VOA sastoji se od upravnog i izvrnog dela, a organizovana je na

savremenim principima i u skladu sa svetskim standardima. Misija - Obavetajna podrka

17
dravnog rukovodstva Republike Srbije i Vojske Srbije, kao i njihovih pripadnika, u zemlji i
inostranstvu. Ciljevi - Osnovni ciljevi koji se postavljaju pred VOA: spreavanje
iznenaenja i obezbeenje podataka o bezbednosnoj situaciji u bliem i irem okruenju,
sa teitem na otkrivanju i praenju snaga i namera potencijalnog neprijatelja, teroristikih i
ekstremistikih snaga, te prikupljanju drugih podataka o vojnim, politikim i ekonomskim
aktivnostima koji mogu biti od uticaja na bezbednost zemlje.

BIA

Bezbednosno-informativna agencija obavlja poslove koji se odnose na: zatitu

bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i spreavanje delatnosti usmerenih ka podrivanju ili
ruenju Ustavom utvrenog poretka Republike Srbije; istraivanje, prikupljanje, obradu i
procenu bezbednosno-obavetajnih podataka i saznanja od znaaja za bezbednost Republike
Srbije i informisanje nadlenih dravnih organa o tim podacima, kao i druge poslove odreene
zakonom. Radom Agencije rukovodi direktor koga postavlja i razreava Vlada. U Agenciji se
obrazuju posebne organizacione jedinice za obavljanje bezbednosnih poslova iz njenog
delokruga.

Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadlenosti primenjuje odgovarajue operativne

metode, mere i radnje, kao i odgovarajua operativno-tehnika sredstva kojima se obezbeuje
prikupljanje podataka i obavetenja radi otklanjanja i spreavanja delatnosti usmerenih ka
podrivanju ili ruenju Ustavom utvrenog poretka, ugroavanju bezbednosti u zemlji i, u vezi s
tim, preduzima druge potrebne mere i radnje na osnovu zakona i propisa donetih u skladu sa
zakonom. Odluku o primeni mera i metoda donosi direktor Agencija ili lice koje on ovlasti.
Pripadnici Agencije rasporeeni u posebne organizacione jedinice u otkrivanju, praenju,
dokumentovanju, spreavanju, suzbijanju i presecanju delatnosti organizacija i lica usmerenih ka
vrenju organizovanog kriminala i krivinih dela sa elementom inostranosti, unutranjeg i
meunarodnog terorizma i najteih oblika krivinih dela protiv ovenosti i meunarodnog prava
i protiv Ustavom utvrenog poretka i bezbednosti Republike, primenjuju ovlaenja, kao i
ovlaena slubena lica ministarstva nadlenog za unutranje poslove.

18
 Savet za dravnu bezbednost je radno telo Vlade Republike Srbije, koje ine predsednik,
zamenik i deset lanova i u ijem delokrugu je da: utvruju prioritete dravne bezbednosti i, s
tim u vezi, razmatra programsku orijentaciju BIA i predloga drugih akata od znaaja za dravnu
bezbednost, kao i stanje u ovoj oblasti, i probleme uoene u radu Agencije; usmerava rad
Agencije i saradnju koju Agencija ostvaruje sa nadlenim dravnim organima, telima i slubama
u zemlji i inostranstvu; upravlja kriznim situacijama i nalae mere za suprotstavljanje aktima
terorizma; kontrolie zakonitost rada Agencije, naroito sa gledita potovanja ljudskih prava i
metoda i sredstava, odnosno mera i radnji koje Agencija preduzima u obavljanju poslova iz ovog
delokruga i u pogledu utroka sredstava za rad Agencije.14

VBA

Vojno-bezbednosna agencija:

otkriva, prati, spreava, suzbija i preseca obavetajne i druge delatnosti stranih

slubi, organizacija i lica usmerenih protiv Vojske i Ministarstva odbrane;

otkriva, prati, spreava, suzbija i preseca unutranji i meunarodni terorizam i

subverzivne aktivnosti usmerene protiv komandi, jedinica i ustanova Vojske i
Ministarstva odbrane i otkriva, istrauje i dokumentuje krivina dela iz
nadlenosti vojnih sudova, kao to su: krivina dela protiv ustavnog ureenja i
bezbednosti zemlje, protiv ovenosti i meunarodnog prava i najtea krivina
dela sa elementima organizovanog kriminala.15

U okviru svoje nadlenosti, Agencija:

14 Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 121

15 Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 151

19
 vri bezbednosnu i kontraobavetajnu zatitu komandi, jedinica i ustanova Vojske
i Ministarstva odbrane;

vri kontraobavetajnu zatitu najviih vojnih rukovodilaca Ministarstva odbrane;

organizuje i vri preventivni bezbednosni rad u komandama, jedinicama i ustanovama

prikupljene informacije obrauje, proverava, sreuje, procenjuje i titi od

neovlaenog otkrivanja, davanja, menjanja, korienja, gubitka ili
unitavanja;obezbeuje i titi svoje snage, organe, pripadnike i objekte od
protivpravnih radnji i pretnji;

titi opremu i sredstva koja koristi u radu od neovlaenog pristupa;primenjuje i

kontrolie primenu mere zatite podataka koji predstavljaju dravnu, slubenu ili
vojnu tajnu u Vojsci i Ministarstvu odbrane;

vri bezbednosne provere lica za prijem na rad i rasporeivanje dunosti u Vojsci i

Ministarstvu odbrane;vri bezbednosnu proveru lica koja treba da budu primljena
na rad u Agenciji i lica koja sarauju sa slubom;organizuje specijalistike
kurseve i centre za obuku svojih pripadnika, vri nauna istraivanja, formira
arhive i objavljuje sopstvena izdanja i dostavlja informacije i izvetaje o svom
radu.16

ZAKLJUAK

16 Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 134.

20
 Strategija sistema bezbednosti predstavlja izraz saglasnosti relevantnih politikih
inilaca, dravnih institucija, organizacija civilnog drutva I graana pri utvrivanju opteg
pristupa i naina ostvarivanja zatite nacionalnih interesa, u skladu sa aktuelnim I procenjenim
izazovima, rizicima i pretnjama Republike Srbije. Strategija je zasnovana na savremenim
teorijskim saznanjima u oblastima bezbednosti, nacionalnim iskustvima i bezbednosnim
potrebama drutva, kao i iskustvima drugih drava u kreiranju sistema nacionalne bezbednosti i
reevanju rizika i pretnji bezbednosti.

Strategija bezbednosti je document kojim se javnost transparentno stavlja na uvid kljuna

srateska opredeljenja u jaanju nacionalne bezbednost i izraavanja opredeljnosti Republike
Srbije da aktivno doprinosi i izgradnji i unapreenju regionalne i globalne bezbednosti.
Savremena drutvena kretanja su obeleena dinaminim promenama u meunarodnim odnosima,
koji nagovetavaju, da e se pored postojeih pojaviti i novi izazovi, rizici i pretnje bezbednosti,
na koje je potrebno pravovremeno i adekvatno reagovati.Zbog toga strategiju nacionalne
bezbednosti treba blagovremeno prilagoavati uslovima u kojima se implementira, u funkciji
zatite nacionalnih interesa.

Sprovoenje u delo stavova sadranih u strategiji zahteva, kordinirano angaovanje svih

drutvenih organa i drugih subjekata koji se bave poslovima bezbednosti.Na taj nain se
ostvaruje potpuno integrisano funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije je polazni document u kojem su date osnove
za ureenje bezbednosti drave, kroz delatnosti na svim nivoima organizovanja drutva.Ona
predstavlja osnovu za izgradnju strategije spoljne politike, strategije ekonomskog razvoja,
strategije odbrane , strategije unutranje bezbednosti , i strategije u drugim oblasima ivota.

On predstavlja dinamian document i njegovo stalno unapreenje i prilagoavanje je

Trajan zadatak nadlenih dravnih organa .Pordrka javnosti i drutvenih institucija je bitan
preduslov za ostvarivanje viskog stepena mobilnosti i raspoloivih resursa i kordinacija rada
dravnih radi ostvarivanja stratekih ciljeva politike nacionalne bezbednosti , a time i
pretpostavke delotvornosti ove strategije i svih strateskih dokumenata.

21
 O pojmovima bezbednost i sistem nacionalne bezbednosti, ne postoji jedinstven stav.
Pitanje tane definicije bezbednosti i izgradnje jednog sutinski potvrenog koncepta u
oblasti bezbednosti, pre svega, jeste pitanje o definicijama i teorijskim konstrukcijama koje su
manje ili vie korisne ili znaajne, ali koje ne mogu da budu ni potpuno tane ni potpuno
netane. U sistemu nacionalne bezbednosti ulazne veliine su najee informacije o
bezbednosno bitnim uticajima iz okruenja, koji mogu biti povoljni ili nepovoljni po bezbednost
drave, nekog njenog dela ili odreene aktivnosti. Izlazne veliine su reakcije sistema ili
njegovih pojedinih delova. Na primer, postojanje teritorijalnog spora sa susednom dravom i
pogoranje diplomatskih odnosa s njom ukazuje na postojanje kriznog potencijala u bilateralnim
odnosima. Sistem nacionalne bezbednosti, u kojem ga mi danas poznajemo, nastao je razvojem
nacionalnih drava i kapitalistikog naina proizvodnje.Savet je telo Republike Srbije koje
obavlja odreene poslove i zadatke iz oblasti nacionalne bezbednosti.

22
 LITERATURA:

Prof dr. Ljubomir Staji: Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008.

Prof. dr. Mitovi, R. Ljubia: Opta sociologija, Beograd, 2003.

Dr Ljubomir Staji, Mr Saa Mijalkovi i Svetlana Stanarevi, Bezbednosna kultura,

Beograd 2004.

Mr Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011

Radovi, dr Tomislav. Osnovi bezbednosti. Ni: Visoka kola strukovnih studija za

kriminalistiku i bezbednost, 2011.

Kekovi, Zoran, Sistemi Bezbednosti, Beograd, Fakultet bezbednosti, 2009

Dr Staji Ljubomir, Osnovi Bezbednosti. Beograd: Fakultet civilne odbrane, 2005

., , : , 2003.

, , , , , 2000.

Ostoji Momir, Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011

23
24