AKADEMIJA ZA EKONOMIJU I BEZBEDNOST

35,581,.=$35('0(7

UVOD U BEZBEDNOST

priredio
PU0RPLU2VWRML

Beograd, 2011.

SADRAJ
1.

1. POJAM BEZBEDNOSTI I RIZIKA ................................................................ 6

1.1. B0NJE .................................................................................................. 6
1.2. RIZIK......................................................................................................................................... 12
1.2.1.
Upravljanje rizikom ................................................................................ 13
1.3. DEFINICIJA BEZBEDNOSTI I UPRAVLJANJE RIZIKOM ........................................................... 15
1.4. O POJMU BEZBEDNOSTI .............................................................................................. 16
1.4.1.
GU6DD0LMDONRYLREH]EHGQRVWLNDRVWDQMXIXQNFLMLLRUJDQL]DFLML ..... 16
1.4.1.1.
1.4.1.2.
1.4.1.3.
1.4.1.4.
1.4.1.5.

1.4.2.
1.4.2.1.

3UHRYODXMXDRGUHHQMDEH]EHGQRVWL ......................................................... 16
Bezbednost kao stanje ................................................................................. 17
Bezbednost kao funkcija ............................................................................. 18
Bezbednost kao organizacija....................................................................... 19
Bezbednost kao sistem ................................................................................ 20

dr Ramo Maslea o pojmu bezbednosti .................................................. 21

Etimologija pojma sigurnosti ...................................................................... 22

1.5. Z , BEDNOSTI ..................................................................................... 23

2. NAUKE BEZBEDNOSTI .................................................................................... 24
2.1. KONSTITUISANJE NAUKA BEZBDNOSTI ................................................................................ 24
2.2. O~,POLJE NAUKE O BEZBEDNOSTI ...................................................... 26
2.3. TEORIJA BEZBEDNOSTI, DR RAMO MASLEA ....................................................................... 29
2.4. MULTIDSCIPLINARNOST NAUKA BEZBEDNOSTI .................................................................. 31
3. DRAVA I FUNKCIJA BEZBEDNOSTI ......................................................... 33
3.1. SUVERENITET I IDENTITET .................................................................................................... 34
3.2. BEZBEDNOST KAO FUNKCI ~ .................................................................................. 36
3.2.1.
Bezbednost i strategija drave ................................................................ 38
3.2.2.
Politika i strategija nacionalne bezbednosti........................................... 39
4. PREVENCIJA I REPRESIJA............................................................................. 45
5. PROAKTIVNI I REAKTIVNI PRISTUP BEZBEDNOSTI ............................ 46
6. OSNOVNI OBLICI BEZBEDNOSTI................................................................. 48
6.1. POJAM BEZBEDNOSTI I REFERENTNI OBJEKTI ..................................................................... 48
6.2. NACIONALNA BEZBEDNOST ................................................................................................... 49
6.3. M0T .............................................................................................. 52
6.4. INDIVIDUALNA BEZBEDNOST ................................................................................................ 56
6.5. SOCIJETALNA BEZBEDNOST ................................................................................................... 58
6.6. GLOBALNA BEZBEDNOST ....................................................................................................... 60
6.7. ZAK ,EDNOSTI PREMA OBJEKTU....................................................... 61
6.8. PRIVATNA BEZBEDNOST ........................................................................................................ 62
6.8.1.
2VQRYHSULYDWQRJREH]EHHQMD.............................................................. 65

6.8.2.
'HODWQRVWLSULYDWQRJREH]EHHQMD ......................................................... 66
6.9. KORPORATIVNA BEZBEDNOST .............................................................................................. 70
6.9.1.
3RMPRYQRRGUHHQMHNRUSRUDWLYQHEH]EHGQRVWL...................................... 71
6.9.2.
Sadraji korporativne bezbednosti.......................................................... 73
6.9.3.
.RUSRUDWLYQRXSUDYOMDQMHEH]EHGQRXPDWHULMDOQHLLQWHOHNWXDOQH
svojine ..................................................................................................... 76
6.9.3.1.
6.9.3.2.

6YRMLQDLQDLQLREH]EHHQMD....................................................................... 77
Insajdersko trgovanje XQXWUDQMDNUDD.................................................... 78

6.10. UPRAVLJANJE BEZBEDNO* ................................................................................................ 79

6.10.1. 2UJDQL]DFLMDXSUDYOMDQMDEH]EHGQRX .................................................. 80
6.10.2. 6SHFLILQRVWLNRUSRUDWLYQHLQWHOHNWXDOQHVYRMLQH .................................... 81
7. ZASTITA TAJNOSTI.......................................................................................... 82
7.1. DRZAVNA ZASTITA TAJNIH PODATAKA ................................................................................ 82
7.1.1.
Opsti pojmovi.......................................................................................... 82
7.1.2.
Kancelarija Saveta saveta za nacionalnu bezbednost za zatitu tajnosti
podataka.................................................................................................. 83
7.1.3.
2GUHLYDQMHWDMQLKSRGDWDND .................................................................. 85
7.1.4.
Oznake tajnosti ....................................................................................... 85
7.1.5.
Stepeni tajnosti........................................................................................ 86
7.1.5.1.

7.1.6.
7.1.7.

2]QDDYDQMHVWUDQLKWDMQLKSRGDWDND........................................................... 86

Prestanak tajnosti istekom roka.............................................................. 87

Pristup tajnim podacima......................................................................... 87

7.1.7.1.
Bezbednosna provera .................................................................................. 87
7.1.7.1.1. Posebna bezbednosna provera ................................................................ 88
7.1.7.1.2. Pristup tajnim podacima bez sertifikata i bezbednosne provere ............. 88

7.1.8.
2VORERHQMHRGGXQRVWLXYDQMDWDMQRVWL .............................................. 89
7.2. POSLOVNA TAJNA .................................................................................................................... 89
7.3. PROFESIONALNA TAJNA ......................................................................................................... 91
7.4. ZAKON O ZATITI POSLOVNE TAJNE...................................................................................... 91
7.4.1.
1H]DNRQLWRSULEDYOMDQMHNRULHQMHLRWNULYDQMHLQIRUPDFLMHNRMD
predstavlja poslovnu tajnu...................................................................... 93
7.4.2.
Upotreba i otkrivanje podataka o testovima i rezultatima ispitivanja ... 93
7.5. ZATITA INSAJDERSKIH INFORMACIJA.................................................................................. 94
7.6. UPRAVLJANJE BEZBEDNO*   ........................................................................ 95
7.6.1.
Standardi serije ISO2700+..................................................................... 95
7.6.2.
ta je to sigurnost informacija?.............................................................. 96
7.6.3.
Koje su komponente sigurnosti informacija ........................................... 98
7.6.4.
6WDQGDUGL]DFLMDXREODVWLXSUDYOMDQMDVLJXUQRXLQIRUPDFLMD .............. 99
8. OBAVETAJNE SLUBE ................................................................................ 102
8.1. ORGANIZACIONE FORME Oe ~VAN SEDITA ................................... 103
8.2. PROCES OBAVETAJNE AKTIVNOSTI ................................................................................ 106
8.3. METODI ................................................................................................................................. 107
8.4. S~  RADA OBAVETAJNE S~ ................................................. 108
8.5.  ~............................................................................................................................. 110

9.

SISTEM NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE.............. 113

9.1. STRUKTURA SISTEMA NACIONALNE BEZBEDNOSTI ......................................................... 113
9.2. UPRAVLJANJE SISTEMOM NACIONALNE BEZBEDNOSTI ................................................... 114
9.2.1.
Savet za nacionalnu bezbednost ........................................................... 115
9.3. N,   SISTEMA NACIONALNE BEZBEDNOSTI ................................. 115
9.4. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE ............................................................................... 116
9.4.1.
Struktura sistema odbrane .................................................................... 116
9.4.2.
Upravljanje sistemom odbrane............................................................. 118
9.4.3.
1DHODIXQNFLRQLVDQMDVLVWHPDRGEUDQH ............................................... 119
9.4.4.
Resursi odbrane .................................................................................... 119
9.4.5.
Planiranje odbrane ............................................................................... 120
9.4.6.
Finansiranje odbrane ........................................................................... 121
9.4.7.
Organizacija Vojske Srbije ................................................................... 121
9.5. SEKTOR UNUTRANJIH POSLOVA ....................................................................................... 126
9.5.1.
Direkcija policije .................................................................................. 127
9.5.1.1.
9.5.1.2.

1DGOHQRVWSRVORYLLRYODHQMDSROLFLMH .................................................. 128

Kontrola rada policije i informisanje o njenom radu ................................ 130

9.6. OBAVETAJNO-BEZBEDNOSNI SISTEM .............................................................................. 131

9.6.1.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA)........................................... 132
9.6.2.
Vojnobezbednosna agencija (VBA) ...................................................... 132
9.6.3.
Vojnoobavetajna agencija (VOA) ....................................................... 134
9.6.4.
Dve slube pri Ministarstvu spoljnih poslova....................................... 135
9.6.5.
Koordinacija rada slubi ...................................................................... 135
9.6.6.
3ULPHQDSRVHEQLKPHUDLRYODHQMD.................................................... 136
9.6.7.
Demokratska kontrola i nadzor ............................................................ 137
9.7. IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI .......................................................................... 139
9.7.1.
Organizovani kriminal u Republici Srbiji............................................. 143
9.7.1.1.
Pojam i pojavni oblici ............................................................................... 143
9.7.1.2.
Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala .......................... 146
9.7.1.3.
Institucije, kapaciteti i sredstva za borbu protiv organizovanog kriminala147
9.7.1.3.1. Normativno-pravni okvir ...................................................................... 147
9.7.1.3.2. Institucionalni okvir za borbu protiv organizovanog kriminala .......... 148
9.7.1.3.3. Uspostavljanje novih organizacionih jedinica ...................................... 150
9.7.1.3.4. Kapaciteti za borbu protiv organizovanog kriminala........................... 151
9.7.1.3.5. *UDDQVNRGUXWYRLPHGLMLXERUELSURWLYRUJDQL]RYDQRJNULPLQDOD.. 152

9.7.2.
Strategija za borbu protiv korupcije..................................................... 153
9.8. OBLAST VANREDNIH SITUACIJA U REPUBLICI SRBIJI ....................................................... 157
9.8.1.
Pravni i strategijski okvir ..................................................................... 157
9.8.2.
Organizacija, upravljanje i procedure ................................................. 163
9.8.3.
Resursi .................................................................................................. 165
9.8.4.
Finansiranje.......................................................................................... 167
9.8.5.
Obuka.................................................................................................... 168
9.8.6.
Saradnja................................................................................................ 168
9.8.7.
Prikaz stanja elementarnih nepogoda i drugih stanja opasnosti ......... 170
9.8.7.1.

Elementarne nepogode .............................................................................. 171

5
9.8.7.1.1. Zemljotresi............................................................................................ 173
9.8.7.1.2. %XMLQHSRSODYH .................................................................................... 173
9.8.7.1.3. Klizita i odroni na padinama i kosinama............................................. 175
9.8.7.1.4. Nepovoljne i opasne atmosferske nepogode......................................... 176
9.8.7.1.5. 3RWHQFLMDOQRWHWQLKLGURPHWHRURORNLGRJDDML- pojave u Republici
Srbiji ..................................................................................................... 176
9.8.7.1.6. Epidemija zaraznih bolesti.................................................................... 177
9.8.7.1.7. 7HKQLNR-WHKQRORNHQHVUHH................................................................ 178
9.8.7.1.8. Poari .................................................................................................... 178
9.8.7.1.9. Dejstvo opasnih materija ...................................................................... 179
9.8.7.1.10. Hemijski udesi .................................................................................... 181
9.8.7.2.
Nuklearni i radijacioni akcidenti ............................................................... 182
9.8.7.2.1. Osmatranje, obavetavanje i alarmiranje .............................................. 183
9.8.7.2.2. 0HXQDURGQDVDUDGQMD.......................................................................... 183
9.8.7.2.3. Preventivne mere .................................................................................. 183
9.8.7.2.4. Zatitne mere ........................................................................................ 184
9.8.7.3.
3RVOHGLFHWHURULVWLNLKDNDWD...................................................................... 185

10.

1.

LITERATURA: .............................................................................................. 186

1. POJAM BEZBEDNOSTI I RIZIKA

3RWHNRX X QDXQRP EDYOMHQMX EH]EHGQRX DOL L X QMHQRM SUDNWLQRM
primeni, predstavlja nepostojanje opteprihvatljive definicije pojma bezbednosti. Moglo
EL VH UHL GD VH X QDXQLP UDGRYLPD PRH SURQDL RQROLNR GHILQLFLMD NROLNR SRVWRML
DXWRUD6NRURVYDNLDXWRURWNULYDQHSRWSXQRVWLOLQHGRVWDWNHXSRVWRMHLPGHILQLFLMDPD
koje pokuava upotpuniti postavljanjem novih. Pored ostalog, to je i posledica
proimDQMDEH]EHGQRVWLNUR]VYHREODVWLOMXGVNHHJ]LVWHQFLMHLGHORYDQMDNRMHVXUD]OLLWH
L VSHFLILQH SR VYRMRM SULURGL SD EL VH QD RVQRYX WRJD PRJOR JRYRULWL R UD]OLLWLP
oblicima ili vrstama, odnosno podeli bezbednosti.
8 YHLQL UDGRYD NRML REUDXMX SUREOHPDWLNX EH]EHGQRVWL XRDYD VH
konstatacija teorijske i normativno SUDYQHQHXUHHQRVWLRYHYHRPDYDQHREODVWLNRMD
]DX]LPDVYH]QDDMQLMHPHVWRLXORJXXSULYUHGQRPUD]YRMXLIXQNFLRQLVDQMXGUXWYDL
GUDYH -HGDQ RG X]URND WH QHXUHHQRVWL WUHED WUDLWL X optim osnovama nauke
EH]EHGQRVWL NRMD WDNRH MR XYHN WUDJD ]D RSWHSULKYDWOMLYRP WHRULMVNRP GHILQLFLMRP
pojma bezbednosti. To uglavnom rezultuje postavljanjem operacionalnih definicija za
SRWUHEHSRMHGLQDQLKLVWUDLYDQMDLUDGRYDLOLGHVNULSWLYQLPNRQVtatovanjem problema i
izbegavanjem teorijskog definisanja.
U traganju za adekvatnom definicijom polo se od problematike u novijim
UDGRYLPD GRPDLK DXWRUD X SHULRGX RG  JRGLQH DOL VH NDR SROD]QD RVQRYD
X]LPDMX GRVDGDQMD SULKYDHQD VKYDWDQMD EH]EHGQRVWL NRMD SRGORQD QDXQRM NULWLFL
HJ]LVWLUDMXGXLYUHPHQVNLSHULRGRGUHXMXLEH]EHGQRVWNDRQDXNXVWDQMHRUJDQL]DFLMX
L IXQNFLMX 3RWYULYDQMH RYH SROD]QH SUHWSRVWDYNH X] DQDOL]X QRYLMH EH]EHGQRVQH
SUREOHPDWLNH SRVHEQR X NRQWHNVWX PHXQDURGQLK LQWegracija i korporatizacije sa
SULYDWL]DFLMRPDNLSRMHGLQLKYHOLNLKGUDYQLKVLVWHPDRSUHGHOLORMHVPHORVW]DSRNXDM
L]YRHQMDSUHGORJDGHILQLFLMHEH]EHGQRVWL

1.1. %(=%('1267,2%(=%(ENJE
Pojam bezbednosti pojavljuje se u svim oblicima ljudske delatnosti sa svojom
SR]LWLYQRP VDGULQRP PHXWLP MR XYHN QHPD XQLYHU]DOQH WHRULMVNH GHILQLFLMH RYRJ
pojma koja bi se mogla primeniti u svim oblastima.
%H]EHGQRVW MH SRMDP VD YLHVWUXNLP ]QDDMHP 8 QDMRSWLMHP VPLVOX
SRGUD]XPHYDVORERGXRGVWUDKDSUHWQMLLIL]Lkog nasilja. Termin bezbednost danas se
NRULVWL ]D R]QDDYDQMH GDOHNR LUHJ SRMPD RG L]YRUQRJ ]QDHQMD MHU VH SRG QMLP

podrazumeva eljeno stanje 1 sistema, koje se postie eliminisanjem pretnji i rizika

koji dolaze iz i izvan sistema. 2
8 QDRM WHRULML L SUDNVL XRDYD VH GD QHGRXPLFH VWYDUDMX GYD SRMPD X
HQJOHVNRPMH]LNXNRMDXSUHYRGXQDQDLYLHGUXJLKMH]LND]QDHEH]EHGQRVWDWRVX
safety i security 8 QRYLMLP UDGRYLPD L QDRM SUDNVL XRDYD VH XSRWUHED SRMPD
sigurnosti, kojim se pokuava napraviti razlika u primeni pojma bezbednosti u
RGUHHQLP REODVWLPD NDR WR MH WR VOXDM X HQJOHVNRP MH]LNX 0HXWLP LVWL SUREOHP
SRVWRMLLXKUYDWVNRPMH]LNXJGHVLJXUQRVW]QDLEH]EHGQRVWLNDRsafety i kao security.
8 GRPDLP UDGRYLPD QRYLMHJ GDWXPD SULPHXMH VH GD DXWRUL XRDYDMX L QDJODDYDMX
RYRMSUREOHPDOLVHXQMLPDQHQDOD]LSUHGORJUHHQMDYHVHXJODYQRP]DGUDYDMXQD
QLYRXGHVNULSFLMHRWYDUDMXLSURVWRULSUREOHPDWLNX]DGDOMDLVWUDLYDQMD
7DNR GU 9RMLQ 'LPLWULMHYL 3 konstatuje da je raspravljanje o bezbednosti
VORHQR L RWHDQR L] YLH UD]ORJD SUL HPX VHPDQWLNL SUREOHPL QD NRMH VH SUL WRP
QDLOD]L QLVX ]D SRWFHQMLYDQMH WR QH ]QDL VDPR RWHDQR VSRUD]XPHYDQMH QHJR L
PRJXQRVW UD]OLLWRJ SRLPDQMD VXWLQH 'DOMH VPDWUD GD X VUSVNRKUYDWVNRP MH]LNRP
SRGUXMX]EXQMXMHRNROQRVWWRVHXRSWLFDMXQDOD]HL]UD]LEH]EHGQRVWLVLJXUQRVW
'U 0ODGHQ %DMDJL 4 NRQVWDWXMH GD UD]OLLWD ]QDHQMD X HQJOHVNRP MH]LNX
XND]XMXGDVH]DYLVQRRGNRQWHNVWDLOLQRJRSUHGHOMHQMD]DSRMDPEH]EHGQRVWLkoriste
UD]OLLWH UHL LOL LUD REMDQMHQMD SUL HPX VX QDMHL safety i security 7DNRH
NRQVWDWXMH GD QD QDHP JRYRUQRP SRGUXMX L]UD] security se prevodi dvojako kao
sigurnost i kao bezbednost, te da teorijske rasprave nisu za sada pruile validne
argXPHQWH]DWYUGQMXGDVHXVOXDMXVLJXUQRVWLLEH]EHGQRVWLUDGLRUD]OLLWLPWHUPLQLPD
LOL VLQRQLPLPD 0HXWLP SUL WRPH MH YHRPD GLVNXWDELOQD QMHJRYD WYUGQMD GD VH SRG
pojmom security podrazumeva stanje bezbednosti, sredstva za postizanje bezbednosti i
osHDM EH]EHGQRVWL 1DVXSURW WRPH UH]XOWDWL RYRJ UDGD XND]XMX GD VWDQMH L RVHDM
bezbednosti vie odgovaraju engleskom terminu safety.
,VWUDXMXL LVWX SUREOHPDWLNX QD )DNXOWHWX EH]EHGQRVWL 8QLYHU]LWHWD X
Beogradu, grupa autora 5 NRQVWDWXMH GD X LVWUDLYDNRm polju bezbednosnih nauka
EH]EHGQRVWLVLJXUQRVWPRHPRSRVPDWUDWLVDGLMDPHWUDOQRVXSURWQLKVWDQRYLWDLVOLQR
prethodnom, bezbednost vie vezuju za dravu, njene institucije, neke pravno - SROLWLNH
NDWHJRULMHGDNOHQHWRWRLVNOMXXMHRVHDMQRVWRGUHHQHSVLKLNHLOLXQXWUDQMHSRULYH
VYRMVWYHQH SUH VYHJD RYHNX NDR LYRP ELX 6 GUXJH VWUDQH VLJXUQRVW VPDWUDMX NDR
QHWR WR MH EOLH RYHNX NDR SRMHGLQFX LOL GHOX QHNH PDQMH ]DMHGQLFH LOL GUXWYHQH
JUXSH.DRLXSUHWKRGQLPVOXDMHYLPDXPHVWRNRQkretnog predloga reenja problema,
]DNOMXXMH VH GD VH SRPHQXWLP LVWUDLYDQMHP VDPR SRNUHH LGHMD GD RGQRV SRMPRYD

Delovi teksta koji su ovde i na narednim stranama naglaeni (bold) predstavljaju polazne osnove za
L]YRHQMHGHILQLFLMH
2
.RYDSURIGU0LWDU2SUHGHOMXMXLLQLRFLLIDNWRULQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLDXWRUL]RYDQRSUHGDYDQMH
Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2002., str. 3.
3
'LPLWULMHYL9RMLQ%H]EHGQRVWLSROLWLND]DMHGQLFD5HIRUPDVHNWRUDEH]EHGQRVWL- Zbornik radova, G
17 Institut i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2003., str. 20-21.
4
%DMDJL0ODGHQ2VQRYLEH]EHGQRVWL.ULPLQDOLVWLNR-policijska akademija, Beograd, 2007., str.11-13.
5
.RUGL%.RYDQGL06WDQDUHYL6/RNXVEH]EHGQRVWL)DNXOWHWFLYLOQHRGEUDQH%HRJUDG
str. 78-79.

sigurnosti i bezbednosti postane predmet nekih daljih istraivanja i usmeravanja panje

LVWUDLYDDXREODVWLEH]EHGQRVQLKQDXND
Prof.dr SaD 0LMDONRYL X HWLPRORNRM DQDOL]L SUHWSRVWDYOMD VH GD UH
EH]EHGQRVWLMHMH]QDHQMHYLHVPLVOHQRLHODVWLDQRYXHNRUHQHRGJUNRJL]UD]D
asphaleia (DVSKDOHLDNRML MH ]DSUDYR QHJDFLMD UHL sphallo WR X SUHYRGX ]QDL
JUHND X]URN SURSDVWL SURSDGDQMH VDSOLWDQMH SRUD] ]EXQMHQRVW UD]RDUDQMH 6DPLP
WLP DVSKDOHLD ]QDL L]EHJDYDQMH JUHNH X]URND SURSDVWL SRUD]D UD]RDUDQMD WR X
SUHQHVHQRP]QDHQMXSRGUD]XPHYDYODGDQMHVLWXDFLMRPVSUHDYDnje propasti, izvesnost
SREHGH SREHGX SURVSHULWHW SULVHEQRVW VUHX L VOLQR 2YRP UHMX VH SUYHQVWYHQR
R]QDDYD SRQDDQMH DNWLYQRVW IXQNFLMD RYHND NRMLP VH VWYDUD HOMHQR VWDQMH X
QMHJRYRP RNUXHQMX 2YD UH MH X RVQRYL WHUPLQD asfalialogija, kojim VH YH
R]QDDYDMXQDXNHREH]EHGQRVWL
Istovremeno, za bezbednost se u latinskom jeziku koristi(o) izraz securitas,
securus, securatis koji je izveden iz kovanice sine cura (sine bez i cura/curio
nevolja, zabrinutost, opreznost, panja, patnja, bol, zebnja, alost, tuga). Tako kovanica
sine cura (sinecure ]QDL EH] ]DEULQXWRVWL VORERGX RG RGVXVWYR EULJH EH] QHYROMH
PLUQRXPLU,VWRYUHPHQRL]UD]securus ]QDLVLJXUDQEH]EULDQSRX]GDQQHXVWUDLY
XYHUHQ VWDODQ YUVW RGDQ LVWLQLW se cura bez muke). Izraz securitas R]QDDYD
bezbrinost, slobodu od (odsustvo) opasnosti, staloenost, odsustvo duevnog
X]QHPLUDYDQMD PLUQRX LOL PLUQRX VYHVWL VSRNRMVWYR DOL L VLJXUQRVW L]YHVQRVW
VDPRSRX]GDQMH QHXVWUDLYRVW ]DWLHQRVW  =QDL ODWLQVNL NRUHQ UHL EH]EHGQRVW
XSRUHGRR]QDDYDVWDQMHOMXGVNRJXQXWUDQMHJPLUDVXEMHNWLYQDGLPHQ]LMDDOLLVWDQMH
HOMHQRJ RNUXHQMD RYHND NRMH PX GRQRVL XQXWUDQML PLU REMHNWLYQD GLPHQ]LMD
bezbednosti).
,] SRPHQXWLK ODWLQVNLK UHL L]YHGHQL VX L]UD]L ]D bezbednost u mnogim
jezicima. Svakako da su najprisutniji izrazi secure i safe, odnosno security i safety iz
engleskog jezika. 6
'D EL VH UD]MDVQLOH RYH MH]LNH QHGRXPLFH SRWUHEQR MH VDJOHGDWL ]QDHQMD L
SULPHQXHQJOHVNLKUHL
Safety je u engleskom jeziku imenica koja je izvedena od imenice i prideva
safe82NVIRUGVNRPUHQLNX 7 GDWDVXVOHGHDREMDQMHQMD
Safe

x
x
x

]DWLHQ RG QHNRJD LOL QHHJD ]DWLHQ RG VYDNH RSDVQRVWL LOL RWHHQMD
(povrede)
EH]IL]LNHRSDVQRVWLGDVHXUDGLQHWRLOLEH]IL]LNHRSDVQRVWL]DQHNRJD
EH]YHURYDWQRHGDHGRLGRIL]LNRJRWHHQMDSRYUHGHLOLRSDVQRVWL
EH]SRYUHGDRWHHQMDLOLJXELWDND

0LMDONRYL61DFLRQDOQDEH]EHGQRVW.ULPLQDOLVWLNR policijska akadeimija, Beograd, 2011.

Oxford Advanced Genie, File version 2.0.2.132, TEXTware A/S 1998, 1999, 2000., (elektronsko
izdanje).
The Oxford Dictionary of Modern English, Compiled by Joyce M. Hawkins, Second edition, Oxford
University press, Cankarjeva zaloba, Ljubljana, 1983.

x
x
x
x
Safety

x
x
x
x

PHVWRQDNRPHMHQHNREH]YHURYDWQRHRSDVQRVWLLOLGDEXGHL]JXEOMHQ
EH] UL]LND GD VH XUDGL QHWR QH XNOMXXMXL PQRJL LOL ELOR NDNDY UL]LN
EH]YHURYDWQRHGDHELWLSRJUHQRLOLSRUHPHWLWLQHWR
]DRVREXGDREDYOMDDNWLYQRVWLQDSDOMLYQDLQ
]D]DNRQGDED]LUDQDGREULPLQMHQLFDPD
biti bezbedan (safe) slobodan od rizika ili opasnosti, bezopasan
VWDQMH NRMH MH EH]EHGQR VDIH L ]DWLHQR RG RSDVQRVWL L RWHHQMD
(povreda)
stanje u kome ne postoji opasnost
mesto gde ste bezbedni (safe)

Security
U smislu zatite
x DNWLYQRVWL XNOMXHQH X ]DWLWX ]HPOMH ]JUDGH LOL OLQRVWL SURWLY QDSDGD
opasnosti, itd.
x odeljenje velike kompanije ili organizacije koje radi na zatiti njenih
zgrada opreme i osoblja
x ]DWLWDSURWLYQHHJORHJNRMHELVHPRJORGRJRGLWLXEXGXQRVWL
8VPLVOXRVHDQMDVUHHLOLEH]EHGQRVWL
x VWDQMHRVHDQMDVUHHLEH]EHGQRVWLRGRSDVQRVWLLOLEULJH
U smislu pozajmice (zaduenja)
x YUHGQHVWYDULNDRWRMHNXDNDGDVHVODHWHGDHWHMHGDWLQHNRPHDNR
QLVWHXPRJXQRVWLGDYUDWLWHQRYDFNRMLVWHSR]DMPLOLRGQMHJD
3RUHGWRJDLPDLVOHGHD]QDHQMD
x u smiVOXRJUDQLHQMDGRVWXSQRVWLXUD]PHQLGRNXPHQDWDLQIRUPDFLMDLWG
x EH]EHGQRVW VDIHW\ ]HPOMH LOL RUJDQL]DFLMH SURWLY SLMXQDH LOL NUDH LOL
druge opasnosti
x predmet kojim se daje garancija ili zajam
x sertifikat kojim se dokazuju vlasnitvo ili finansijske akcije ili obaveze ili
ulog.
.DGD VH SRJOHGD QMLKRYD SUDNWLQDSULPHQDXRDYD VH GD VH SRMDPsecurity
za bezbednost upotrebljava kada je u pitanju primena mera uz upotrebu sile da bi se
zatitilo od opasnosti i ugroavanja koja nastaju uz upotrebu sile. S toga bi ovom pojmu
XSUHYRGXYLHRGJRYDUDRSRMDPREH]EHHQMDXVUSVNRPMH]LNX0HXWLPRYDMSRMDP
VHXSRWUHEOMDYDL]DR]QDDYDQMHEH]EHGQRVWLLXGUXJLPREODVWLPDQSU]DEezbednost
inetrneta. Uopte, u engleskom govoru, kada se govori o bezbednosti s akcentom na
dravu i njene organe sa potencijalom sile, kao to su vojska i policija, upotrebljava se
pojam security.DGDVHJRYRULREH]EHGQRVWLVDREUDDMDXRSWHSDLVDQDglaskom na
policijsku delatnost u toj oblasti, upotrebljava se pojam safety. U samoj policijskoj
GHODWQRVWLNDGDMHUHRGHORYDQMXSROLFLMHVDDNFHQWRPQDSULPHQXVLOHXSRWUHEOMDYDVH
pojam security D NDGD MH UH R RSWLP XQXWUDQMLP L EH]EHGQRVQLP SRVlovima
EH]EHGQRVW VDREUDDMD OLQH NDUWH LWG XSRWUHEOMDYD VH SRMDP safety 0HXWLP X

10

SRMHGLQLP GUDYDPD 6$' SULPHXMX VH QD]LYL LVWRYHWQLK VHNWRUD MDYQH EH]EHGQRVWL L
kao public safety i kao public security. Na primer, teksaki renderi imaju oznaku public
safety LDNRSUHGVWDYOMDMXQDRUXDQXMHGLQLFXVDSROLFLMVNLPRYODHQMLPDNRMDGHOXMHSUH
svega, represivno s primenom sile. Nasuprot tome, bezbednost interneta, iako nema u
VHEL NODVLQX UHSUHVLYQX NRPSRQHQWX R]QDDYD VH NDR LQWHUQHW security. Ali, da bi na
engleskom jeziku iskazali da je mrea bezbedna, odnosno da je bilo ta bezbedno,
koristi se pojam safety (safety net, safety place...). Tako da, ako na nekom mestu dobro
IXQNFLRQLHREH]EHHQMHsecurity, karakteristika da je to bezbedno mesto biHLVND]DQD
kao safety ili safe place.
Dakle, i u samom engleskom jeziku nije jasno definisana razlika ova dva
SRMPDSDLKMHVWRJDYHRPDWHNRMDVQRUD]JUDQLLWLXSUHYRGX
Da li je upotreba dva pojma za bezbednost u engleskom jeziku, a upotreba
jedinstYHQRJ SRMPD EH]EHGQRVWL X VUSVNRP L NRG YHLQH GUXJLK MH]LND SRVOHGLFD
nesavrenosti ili savrenosti samih jezika ostaje problemsko pitanje za lingvistiku.
Pojmovima sigurnosti i osiguranja, u engleskom jeziku odgovaraju i pojmovi sure i
insurance.
Ako poHPR RG LQMHQLFH GD X VYLP MH]LFLPD SRMDP EH]EHGQRVWL safety), u
najoptijem smislu podrazumeva, slobodu od rizika, straha, pretnji, opasnosti i
XJURDYDQMD PRJOL EL ]DNOMXLWL GD VX VOLQL SRMPRYL - REH]EHHQMH VLJXUQRVW
osiguranje i zatita, nieg nivoa optosti od pojma bezbednosti, odnosno da su oni
SRMHGLQDQLVHJPHQWLXGRVWL]DQMXEH]EHGQRVWL
8 FLOMX SUDYLOQRJ SUHYRHQMD VD HQJOHVNRJ MH]LND PRJOD EL SRVOXLWL VOHGHD
komparacija:
BEZBEDNOST

SAFETY

2EH]EHHQMH

security

Sigurnost

assurance

Osiguranje

insurance

Zatita

protection

=DMHGQLND NDUDNWHULVWLND RYLK SRMPRYLPD MH VXSURWVWDYOMHQRVW SRMPRYLPD

ugroavanja, opasnosti i rizika.
3ULPDQD UD]OLLWLK WHUPLQD X HQJOHVNRP MH]LNX QH EL WUHEDOR GD GRYRGL GR
devalvacije jedinstvenog pojma i VKYDWDQMD EH]EHGQRVWL X VUSVNRP MH]LNX L XYRHQMD
QRYLK WHUPLQD =D R]QDDYDQMH QHNLK GUXJLK SRMPRYD NDR QSU RUJDQL]DFLRQR
UXNRYRHQMH XSUDYOMDQMH L SRVORYDQMH X HQJOHVNRP MH]LNX VH XSRWUHEOMDYD MHGLQVWYHQ
pojam menadmenta. To ne predstavlja smetnju da se u kontekstu shvati o kom terminu
]QDHQMDVHJRYRUL
2QR WR MH ]DMHGQLNR X RED SRMPD QD HQJOHVNRP MH]LNX MH delovanje radi
eliminisanja rizika, opasnosti i ugroavanja. Na primer, u vazduhoplovstvu,
posledice sudara dva vazduhoplova, koji nije izazYDQ QDVLOQLP SXWHP YH JUHNRP X

11

UDGX NRQWURORUD OHWHQMD LOL SLORWD LOL MH QDVWDR NDR SRVOHGLFD WHKQLNR tehnolokih
nedostataka u funkcionisanju samog sistema, mogu biti pogubnije i tee od poledica
QDVWDOLKRWPLFRPYD]GXKRSORYDLOLGUXJLPWHURULVWLNLm akcijama. Pored toga, bezbedno
RGYLMDQMH YD]GXQRJ VDREUDDMD safety QLMH PRJXH X] QDVLOQR LOL IL]LNR RPHWDQMH
RGQRVQRDNRIL]LNRREH]EHHQMHsecurity) nije ispunilo svoju funkciju.
7HRULMVNL SULVWXS ]D RED WHUPLQD MH LVWL WR GRND]XMH LQMHQLFa da je
NRORYDQMH L VWUXQR XVDYUDYDQMH ]D SLWDQMD EH]EHGQRVWL MHGLQVWYHQR 1D SULPHU
Nacionalna kola slubi bezbednosti u Klivlendu ima originalan naziv National School
Safety and Security Services, Cleveland (Ohio). Pored toga, teorijski deo programa
XSUDYOMDQMDEH]EHGQRXLXSUDYOMDQMDUL]LFLPDNRMHVXGDOH0HXQDURGQDRUJDQL]DFLMD
za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) i Evropska organizacija za bezbednost vazdune
SORYLGEH (XURFRQWURO VX LGHQWLQL ]D EH]EHGQRVW L VLJXUQRVW RGQRVQR ]D safety i
security na engleskom jeziku. Prema tome, bezbednost je jedinstvena nauka.
1DRVQRYXQDYHGHQHDQDOL]HPRHVH]DNOMXLWLGDMHQHSUDYLOQRXYRHQMHX
srpsku nauku pojma sigurnosti kao zamena za safety.
.DR WR MH QD SRHWNX LVWDNQXWR SRUHG SUREOHPDWLNH X novijem vremenu,
SROD]QH RVQRYH WUHED WUDLWL L X SRWYUHQLP WHRULMVNLP VKYDWDQMLPD EH]EHGQRVWL 7DNR
Vojni leksikon, u pokuaju teorijskog uoptavanja pojma bezbednosti, daje trojako
]QDHQMHRYRJSRMPDNDRVWDQMHRUJDQL]DFLMDLIXQNFLMD
Kao stanje, predstavlja ]DWLHQRVW nekog dobra, vrednosti, tekovine,
GUXWYD8SROLWLNR EH]EHGQRVQRPVPLVOXREXKYDWDFHORNXSQX]DWLHQRVWGUDYHRG
svih vidova subverzivne delatnosti spoljnjeg i unutranjeg neprijatelja i drugih tetnih
delatnosti i uticaja. S obzirom na opasnosti koje sobom nose delatnosti spoljnjeg i
unutranjeg neprijatelja, moe biti spoljnja i unutranja. Spoljna bezbednost odnosi se
na nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet drave, a unutranja na nesmetano
funkcionisanje konkretnog ustavnog poretka, odnosno drutveno SROLWLNRJ
HNRQRPVNRJLSUDYQRJVLVWHPDL]DWLHQRVWGUXJLKGREDUDYUHGQRVWLLREMHNDWD]DWLWH
Kao mehanizam zatite EH]EHGQRVW LPD UD]OLLWH REOLNH organizacionih
formi (dravnih i drutvenih organa i organizDFLMD L UD]OLLWLK REHOHMD zasnovanih i
regulisanih ustavnim i drugim zakonskim aktima ili odlukama SROLWLNHYODVWL
Kao funkcija bezbednost je nerazdvojni atribut drave i podrazumeva
vrenje poslova bezbednostiEH]RE]LUDQDGUXWYHQRXUHHQMHSROLWLNLVLVWHPLREOLN
vlasti. )XQNFLMDLRUJDQL]DFLMDEH]EHGQRVWLLQHVLVWHPEH]EHGQRVWL.
8 UHDOL]DFLML EH]EHGQRVWL NDR VWDQMD RUJDQL]DFLMH L IXQNFLMH X REH]EHHQMX
VSROMQMH L XQXWUDQMH ]DWLHQRVWL GUDYH L GUXWYD LVWRYUHPHQR XHVWYXMX GUDYQD
javna i bezbednost oruanih snaga. Svaka od njih predstavlja celinu za sebe, ali su u
komplementarnom odnosu posebne bezbednosti u odnosu na optu bezbednost kao
celinu 3RUHG RYLK SRVWRML L EH]EHGQRVW X WHKQLNRP VPLVOX EH]EHGQRVW VDREUDDMD,
veza itd. 8
DistLQNFLMD SRMPRYD NRMLPD VH UD]OLLWR R]QDDYD EH]EHGQRVW XRDYD VH X
Vojnom leksikonu kada daje definiciju bezbednosti letenja, koja je odgovara pojmu
safety. Po analogiji sa najoptijim shvatanjem pojma bezbednosti kao odsustva straha,
8

9RMQLOHNVLNRQ9RMQRL]GDYDNLzavod, Beograd, 1981., str. 56.,

12

rizika, opasnosti itGRYGHVHEH]EHGQRVWOHWHQMDRGUHXMHNDRlet bez udesa i nezgoda

vazduhoplova. Postie se preduzimanjem niza mera i postupaka i striktnim
pridravanjem odredbi pravila i propisa od strane svih lica koja organizuju,
REH]EHXMX L L]YUDYDMX OHWDNH ]DGDWNH 2EH]EHHQMH EH]EHGQRVWL MH MHGQD RG
QDMRGJRYRUQLMLKGXQRVWLNRPDQGLXVWDQRYDVOXELNRQWUROHOHWHQMDOHWDNRJRVREOMDL
RVREOMD VOXEL NRMH REH]EHXMH OHWHQMH 9 9H RYGH VH XRDYDMX PHDQMD SRMPRYD
EH]EHGQRVWLLREH]EHHQMDSDDNLSULPHQDVORenice REH]EHHQMHEH]EHGQRVWL2YRM
WYUGQMLLGHXSULORJLLQMHQLFDGDXGHILQLVDQMXSRMPDREH]EHHQMD vojni leksikon pod
njim podrazumeva jednu od funkcija bezbednosti. 10 S toga bi se moglo smatrati da je
EH]EHGQRVWLULSRMDPNRMLREXKYDWDLREH]EHHQMH0HXWLPRVWDMHQHGRXPLFDWDELX
WRPVOXDMX]QDLORREH]EHHQMHEH]EHGQRVWLLGDOLWDNYDVLQWDJPDXRSWHLPDVPLVOD
Apsolutna bezbednost je nedostian cilj. Nema ljudske aktivnosti i sistema
NRML MH QDSUDYLR RYHN L NRML EL PRJDR JDUDQWRYDWL DSVROXWQX EH]EHGQRVW WM
RVORERHQRVWRGUL]LND%H]EHGQRVWMHUHODWLYDQSRMDPSRPRXNRJDMHrizik, kao njegov
nerazdvojiv deo, prihvatljiv u sistemu. Bezbednost se, sve vie, posmatra kao
upravljanje rizikom. S toga, bezbednost je stanje u kome je rizik, od povrede osoba ili
RWHHQMD GREDUD UHGXNRYDQ GR LOL RGUDQ QD LOL LVSRG SULKYDWOMLYRJ QLYRD NUR]
kontinuiran proces identifikacije hazarda i upravljanja rizikom. 11 Ali, bezbednost nije
VDPR VWDQMH 2QD VXWLQVNL MHVWH L RUJDQL]DFLMD L IXQNFLMD NRMH WUHED GD RPRJXH
definisano stanje bezbednosti. U pokuaju dolaska do opteprihvatljive teorijske
definicije bezbednosti, treba pokuati odrediti njen predmet i sadraj. Ako se prihvata
konstatacija da apsolutna bezbednost ne postoji, te da je rizik njen sastavni deo, a
RUJDQL]DFLMD L IXQNFLMD LQH VLVWHP EH]EHGQRVWLWDGD EL VH UL]LNWMzatita protiv rizika
mogla uzeti za predmet bezbednosti. Pri tome, sadrinu EH]EHGQRVWL EL LQLOL
organizacioni mehanizmi zatite i poslovi. Kako je bezbednost nauka, ali i stanje, zatita
protiv rizika mora biti QDXQRzasnovana da bi se moglo dokazivati i proveravati stanje
bezbednosti.
Ovim se pRWYUXMHSROD]QDWHRULMVNDSRVWDYNDGDMHEH]EHGQRVW nauka, stanje
i sistem, a za dolazak do eljene definicije bezbednosti potrebna je kratka analiza
shvatanja rizika kao predmeta bezbednosti.

1.2. RIZIK
5L]LN VH GHILQLH NDR NRPELQDFLMD XHVWDORVWL LOL YHURYDWQRD GHDYDQMD
UL]LQLKGRJDDMDLPRJXLKSRVOHGLFDLOLQMLKRYHMDLQH
Da bi postigao bezbednosne ciljeve svaki rukovodilac treba da ima
kriterijume za procenjivanje rizika koji se odnose na njegovu organizaciju, kako bi

Isto., str. 56.

Vidi Isto, strana 338.
11
ICAO Safety Management Manual, Doc 9859 AN /460, International Civil Aviation Organization,
2005., part 1, Chapter 1.
10

13

preduzeli adekvatne mere i aktivnosti da ih preduprede. Neki rizici mogu biti

SULKYDHQLQHNLHOLPLQLVDQLGRNQHNLPRJXELWLUHGXNRYDQLGRQLYRDQDNRPHSRVWDMX
SULKYDWOMLYL2GOXNHRUL]LFLPDVX]DVQRYDQHQDUXNRYRHQMXLXSUDYOMDQMXPHQDGHULML
RGHJDSRWLHWHUPLQXSUDYOMDQje rizikom ili risk management. 12

1.2.1. UPRAVLJANJE RIZIKOM

3URFHVXSUDYOMDQMDUL]LNRPNRMLSUDWLORJLNLREUD]DFHPDWL]RYDQXVOHGHRM
slici sastoji se od tri osnova koraka:
1. Identifikacije potencijalnih opasnosti (hazarda) koji, kao rezultat, treba da
ponudi odgovor na pitanje ta je potencijalni rizik. Potencijalne opasnosti se mogu
LGHQWLILNRYDWL X WRNX LVWUDLYDQMD LQFLGHQDWD VSURYRHQMHP EH]EHGQRVQRJ QDG]RUD LOL
funkcionalne procene WLHQRJVLVWHPDLOLRUJDQL]DFLMH
2. Analiza UL]LND XNOMXHQ X SRWHQFLMDOQH RSDVQRVWL WM SUHGYLD PRJXQRVW
QMLKRYRJGRJDDQMDLVWHSHQMDLQHRGJRYDUMXLQDSLWDQMDNDNYDMHPRJXQRVWLNROLNH
ELMDLQHPRJDRELWLDNFLGHQWXJURDYDQMHX]URNRYDQLdentifikovanim hazardima.
3. Procena rizika, treba da odredi da li je organizacija pripremljena da prihvati
taj rizik, odnosno da li je organizacijski i tehnoloki sposobna da funkcionie sa
XRHQLPUL]LNRPDGDQHGRHGRDNFLGHQWD7RMHVWHSHQQDNRPHse vrednosti procene
L UDVXLYDQMD XYRGH X SURFHV RGOXLYDQMD XNOMXLYDQMHP UD]PDWUDQMD ]QDDMD
SUHGYLHQLKUL]LND
IDENTIFIKACIJA HAZARDA
ta je potencijalni hazard?
ANALIZA RIZIKA

Kakva je PRJXQRVW
akcidenta?

Kolike bi MDLQH
mogao biti akcident?
PROCENARIZIKA
Da li je nivo
rizika prihvatljiv?

Da li se rizik moe
eliminisati?

PRIHVATLJIV
RIZIK

Da li se rizik moe
redukovati?

Tolerabljiv
rizik

12

Isto.

Neprihvatljiv rizik

14

'DMXL RGJRYRUH QD WUL NOMXQD SLWDQMD R PRJXQRVWLPD SULKYDWOMLYRVWL

eliminacije ili redukcije rizika, procena rizika treba da RPRJXLGRQRHQMHRGOLNHQDWUL
nivoa, kao to je ilustrovano u tzv. trouglu tolerancije rizika na slici.
3ULKYDWOMLY UL]LN SRGUD]PHYD GD RGUHHQL VLVWHP LOL RUJDQL]DFLMD UHGRYQLP
aktivnostima, uz spoznaju identifikovanog hazarda, moe normalno funkcionisati bez
preduzimanja dodatnih mera.
Negativan odgovor na pitanje o prihvatljivosti rizika usmerava na drugi nivo
RGOXLYDQMD QD NRPH VH DQDOL]LUD PRJXQRVW HOLPLQDFLMH UL]LND SUHGX]LPDQMHP
adekvatnih aktivnosti.
$NR MH RGJRYRU R PRJXQRVWL HOLPLQDFLMH UL]LND QHJDWLYDQ QD WUHHP QLYRX
RGOXLYDQMDWUDLVHRGJRYRUQDSLWDQMHRPRJXQRVWLUHGXNFLMHUL]LNDSULPHQLKGRGDWQLK
mera i postupaka ili sistemskim izmenama. Redukcija rizika podrazumeva takve
aktivnosti i sistemske promene kojima se rizik, koji nije moJXHHOLPLQDVLWLGRYRGLQD
QLYRNRQWUROHQDNRPHQHPRHSURX]URNRYDWL]QDDMQHSRVOHGLFH
Rizike treba minimizirati ukoliko je to razumljivo primenljivo, odnosno
LPDMXLXYLGXEHQHILFLMHNRMHSURL]LOD]HL]
Rizik
njegovog prihvatanja i idu u korist resursa
(cena, vreme osoblje) potrebnih za neku
EXGXX UHGXNFLMX 7DM XNROLNR MH Neprihvatljiv
razumljivo princip minimiziranja rizika je region
nazvan ALARP 13 princip, ilustrovan u slici
3. 14, koja prikazuje trougao tolerancije
Region
UL]LNDSUHPDSURFHQLMDLQHLSRVOHGLFDNRMH
tolerancije
moe prouzrokovati.
ALARP
Tolerabljiv rizik je spremnost na
ivot sa rizikom tako da se osiguraju izvesne
EHQHILFLMH VD SRX]GDQRX GD MH SUDYLOQR
Prihvatljiv
NRQWUROLVDQ 7ROHULVDWL UL]LN QH ]QDL GD JD
region
VPDWUDPR EH]QDDMQLP LOL NDR QHWR WR
PRUDPR LJQRULVDWL YH NDR QHWR WR treba
da drimo pod nadzorom i redukujemo to
%H]QDDMDQ
MHSUHPRJXH 15
rizi
U tom smislu, primena ALARP
SULQFLSD LPD VYRMH ]QDHQMH GD VH UL]LN QH
Trougao tolerancije rizika (TOR)
SULNULYD YH GD VD QMLP RUJDQL]DFLMD EXGH
XSR]QDWDLVNUHQXWDSDQMDQDNULWLQHWDNHDUHGXNFLMDUL]LNDSULPHQRPGRGDWQih mera
da bude sprovedena tako da ne paralie namensko funkcionisanje sistema.

13

ALARP as low as reasonably practical.

EATMP Safety Policy: Implementation Guidance Material, Edition 1.2, Eurocontrol, 1999.
15
Isto.

14

15

1.3. DEFINICIJA BEZBEDNOSTI I UPRAVLJANJE RIZIKOM

Izvrena analiza dosadanjih shvatanja i definicija bezbednosti, u kojoj je

sadraj pojma bezbednosti traen u naglaenim deloviPD WHNVWD RSUHGHOLOD MH VOHGHX
definiciju:
Bezbednost je mehanizam zatite u kome se vrenjem poslova
EH]EHGQRVWL QD SURSLVDQ QDLQ NUR] NRQWLQXLUDQ L QDXQR ]DVQRYDQ SURFHV
identifikacije potencijalnih opasnosti i upravljanja rizikom, dolazi do stanja u
kome je rizik redukovan do prihvatljivog nivoa na kome je pod apsolutnom
kontrolom, tako da minimizira realnu opasnost po predmet zatite, dok se
NRQWLQXLWHWRPSURFHVDQDVWRMLSURJUHVLYQRVPDQMLYDWLGRPRJXQRVWLHOLPLQDFLMH.
8 FLOMX ODNHJ UD]XPHYDQMD L WXPDHQMD L]YHGHQH GHILQLFLMH SRWUHEQR MH
pokuati odUHGLWL]QDHQMHXSRWUHEOMHQLKSRMPRYD predmet zatite, opasnost i rizik:
Predmet zatite MH VYDND VWYDU LOL YUHGQRVW RG ]QDDMD ]D SRMHGLQFD
organizaciju, zajednicu, drutvo i dravu.
Opasnost predstavlja svaka aktivnost, sa namerom ili bez nje, koja uzrokuje
WHWXSRSUHGPHW]DWLWHLOL]QDDMQRXPDQMXMHQMHJRYXYUHGQRVW
Rizik ELSUHGVWDYOMDODYHURYDWQRDLOLPRJXQRVWGHMVWYDUHDOQHRSDVQRVWL
U odnosu na poreklo rizika koji dolaze spolja ili iz samog sistema,
RUJDQL]DFLMDLSRVORYLNRML]DMHGQRLQH VLVWHPXVPHUDYDMXGHMVWYRSURFHVD8VOXDMX
spoljnih rizika, aktivnosti procesa se usmeravaju na primenu odbrambenih ili zatitnih
mera, ali proces se moe usmeriti i na modifikaciju samog sistema (organizacije i
poslova), odnosno njegovu samonadgradnju, ukoliko se ustanovi da je redovno
funkcionisanje sistema neadekvatno suprotstavljeno rizicima ili ako greke u
funkcijama sistema mogu uzrokovati opasnost. Kada se radi o unutranjim rizicima,
proces se maksimalno usmerava na samonadgradnju i modifikaciju sistema.
U tom kontekstu, REH]EHHQMH EL SUHGVWDYOMDOD DNWLYQRVW SURFHVD
primarno usmerena na spoljne rizike, poreklom od namernih i nasilnih akata,
kojima se suprotstavljaju slube bezbednosti sa represivnim potencijalom.
Na osnovu tako postavljene i objanjene definicije moe se predloiti kao
SUDYLOQR SUHYRHQMH HQJOHVNLK SRMPRYD safety i security i njihova distinkcija na
VUSVNRPMH]LNXNDREH]EHGQRVWLREH]EHHQMH0HXWLP]DXVWDOMHQHL]UD]HNDRWR
su dravna ili javna bezbednost, teko bi se mogli prihvatiti termini dravno ili
MDYQR REH]EHHQMH DOL SRWSXQR RVQRYDQR VH PRH GRYHVWL X SLWDQMH LVSUDYQRVW
XYRHQMDSRMPDVLJXUQRVWLNDR]DPHQH]DMHGDQRGQDYHGHQLKHQJOHVNLKSRMPRYD

16

1.4. O POJMU BEZBEDNOSTI

1.4.1. '56$$0,-$/.29,2 BEZBEDNOSTI KAO STANJU, FUNKCIJI I
ORGANIZACIJI 16
2GUHHQMHEH]EHGQRVWLMHPXOWLGHILQLFLMVNRLQHXQLYHU]DOQR6YLVKYDWDMXLOLQD]LUX
QMHJRYR ]QDHQMH D PDOR NR XPH GD JD VDHWR L]ORL L REUD]ORL 1DVSRUQR MH GD X
najoptijem smislu, bezbednost postoji kada postoji i nesmetano se ispoljava (dostie se,
UD]YLMD L XQDSUHXMH PRH GD VH XLYD RQR WR MH ]D QDV YUHGQR L ]QDDMQR L NDGD MH
WDNYR VWDQMH RLJOHGQR L]YHVQR SUHGYLGLYR17 i kontrolisano, to podrazumeva i (nau)
sposobnost da ga zatitimo od neeljenih uticaja.
=QDi, bezbednost se moe smatrati procesom, a pre svega (eljenim) proizvodom
tog procesa stanjem. %LWL EH]EHGDQ ]QDL ELWL ]DWLHQ RG XWLFDMD QHHOMHQLK SRMDYD L
RVHDWL VH ]DWLHQLP VLJXUQLP EH] VWUDKD X SUHGYLGLYRP L NRQWUROLVDQRP DPELMHQWX.
Bezbednost je rezultanta odnosa-EDODQVD L]PHX VWYDUQH L SRWHQFLMDOQH XJURHQRVWL
UHIHUHQWQLK YUHGQRVWL L LQWHUHVD L SRVWRMHLK NDSDFLWHWD OMXGVNLK PDWHULMDOQLK
organizacionih i funkcionalnih) koji ih tite. Apsolutna bezbednost je idealna kategorija.
RHMX bezbednost je simbioza bezopasnosti (odsustvo pretnji) i sigurnosti (odsustvo
straha) u odnosu na izvesne vrednosti i interese.
1.4.1.1.

P5(29/$8-8$2'5((1JA BEZBEDNOSTI

U teoriji bezbednosnih, a ni u literaturi srodnih nauka, ne postoji jedinstveno

RGUHHQMH EH]EHGQRVWL 7UDGLFLRQDOQR X GRPDRM GRNWULQL L WHRULML EH]EHGQRVW VH
RGUHXMHNDRVWDQMHIXQNFLMDRUJDQLzacija i sistem, odnosno kao sve to zajedno. 18
HVWR MH L RGUHHQMH EH]EHGQRVWL NDR vrednosti, potrebe i interesa. Shvatanje
bezbednosti kao vrednosti u dobroj meri je ispravno, ali samo kada se bezbednost
posmatra u ontolokom PHWDIL]LNRP VPLVOX NDR LGHDOQD NDWHJRULMD RGQRVQR NDR
XQLYHU]DOQD X]YLHQD YUHGQRVW VYLK YUHGQRVWL 2YR VWRJD WR VH SUDNWLQR
bezbednost ne moe posmatrati nezavisno od konkretnih vrednosti, jer podrazumeva i

 
3RWUHED ]D EH]EHGQRX ]DVQLYD VH QD WHQML ND SUHGYLGOMLYRVWL L]YHsnosti u pogledu sudbine
QDMYDQLMLKGREDUDLYUHGQRVWLNRMLPDOLQRVWLXDLOLLUD]DMHGQLFDUDVSRODXLOLLPVWUHPH'LPLWULMHYL
9 %H]EHGQRVW L SROLWLND ]DMHGQLFD 3RMDP EH]EHGQRVWL X PHXQDURGQLP RGQRVLPD, Savez udruenja
pravnika Jugoslavije, Beograd, 1973, str. 738, u: Reforma sektora bezbednosti XU+DGL0,QVWLWXW
G 17 plus i CCVO, Beograd, 2003, str. 19.
18
6WDML/-Osnovi bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2003, str. 22.
16
17

17

VWDQMHQMLKRYH]DWLHQRVWLEH]EHGQRVWMHQDMYLLFLOMVDPRDNRLPMHRVLJXUDQRSVWDQDN
SRMHGLQFLJUXSHGUXWYDLGUDYHRVWYDULHRVWDOHYUHGQRVWLLFLOMHYH 19
To istovremHQR]QDLGDEH]EHGQRVWQLMHQLSRMHGLQDQLinteres: interesom moe
GD VH VPDWUD GRVWL]DQMH L XQDSUHLYDQMH EH]EHGQRVWL RGQRVQR ]DWLHQRVWL SRMHGLQLK
referentnih vrednosti.
1DM]DGQHVSRUQRMHGDMHEH]EHGQRVWMHGQDRGRVQRYQLKXURHQLKLQVWLQNWLYQLK
potreba SRMHGLQFD L NROHNWLYD EH] LMHJ MH ]DGRYROMHQMD RSVWDQDN QHPRJX 1MLPH VH
apostrofira subjektivna SVLKRORND GLPHQ]LMD EH]EHGQRVWL RGQRVQR OLQL ]QDDM
izvesnih vrednosti i motivisanost za njihovim dostizanjem, zatitom i uivanjem.
1.4.1.2.

BEZBEDNOST KAO STANJE

Kao stanje, bezbednost je objektivno odsustvo opasnosti po referentne vrednosti i

LQWHUHVHDOLLSULVXVWYRXVORYD]DQMLKRYRQHVPHWDQRGRVWL]DQMHUD]YRMLXLYDQMH1DMHH
je (ali i ne mora da bude) rezultat funkcije, organizacije i sistema bezbednosti.
,GHDOQR VWDQMH ]DWLHQRVWL L RVWYDULYRVWL YUHGQRVWL L LQWHUHVD MH QHPRJXH WR QH
LVNOMXXMH SRWUHEX QHSUHNLGQH WHQMH ND QMHQRP GRVWL]DQMX 2YR ]ERJ NRQVWDQWQRJ
GHORYDQMDRGUHHQLKRSDVQRVWLPDNDULRQLKNRMHQHGRYRGHXSLWDQMHRSVWDQDNvrednosti,
DOLRJUDQLDYDMXLOLRPHWDMXQMLKRYRQHVPHWDQRXLYDQMH6WRJDMHLDSVROXWQDbezbednost,
kao stanje idealno kontrolisane opasnosti po referentne subjekte i vrednosti, fikcija.
U tom smislu, bezbednost se moe sagledati u opsegu od idealne bezbednosti do
LGHDOQH QHEH]EHGQRVWL WM RG LGHDOQH ]DWLHQRVWL UHIHUHQWQLK YUHGQRVWL GR QMLKRYRJ
XQLWHQMD LOL WRWDOQRJ QHJLUDQMD 5H MH R GYH REUQXWR VUD]PHUQH L NRPSOHPHQWDUQH
GLPHQ]LMH MHGQH ]DPLOMHQH FHOLQH WR MH EH]EHGQRVW YHD QHEH]EHGQRVW Me manja, i
obrnuto.
6WDQMH EH]EHGQRVWL MH UHODWLYQD L GLQDPLQD SRMDYD NRMX GHWHUPLniu izvesni
standardi bezbednostiNRMLVXUD]OLLWLXRGQRVXQDYUHPHQVNXLSURVWRUQXGLVWDQFX3RMDYH
koje su nekad smatrane ugroaYDMXLP GDQDV VH QH GRLYOMDYDMX WDNo (npr.,
homoseksualizam), i obrnuto (npr., krvna osveta); ili, iste pojave se u nekim zemljama
VPDWUDMXGHVWUXNWLYQLPDXGUXJLPQHQSUEDYOMHQMHSURVWLWXFLMRP7UHWPDQRGUHHQLK
pojava zavisi od bezbednosnih standarda koji su plod tradicije, prakse, kulture, prava itd.,
ali i stavova pojedinaca ili kolektiva.
.DR VWDQMH EH]EHGQRVW VH LVND]XMH RSLVQR UHLPD SRSXW VWDELOQD QHVWDELOQD
]DGRYROMDYDMXD QH]DGRYROMDYDMXD SRYROMQD QHSRYROMQD XJURHQD UL]LQD VORHQD
QHMDVQD L VOLQR 7R WDNRH zahteva postojanje izvesnih standarda, odnosno kriterijuma i
indikatora na osnovu kojih se deskriSWLYQR RGUHXMX NRQNUHWQL QLYRL VWDQMD EH]EHGQRVWL X
drutvu i dravi. U zavisnosti od njihovog kvaliteta, preduzimaju se i konkretne

2GUHHQMHEH]EHGQRVWLNDRMHGQHRGYLWDOQLKYUHGQRVWLELORMHWLSLQR]DSHULRGSRVOH'UXJRJVYHWVNRJ
rata. Bezbednost nije shvatana kao primarni cilj svih drava u svako doba, nego kao jedna od nekoliko
GUDYQLKYUHGQRVWLLMLMH]QDDM]DYLVLRRGGUDYQHSROLWLNH0HXWLPNDVQLMHMHEH]EHGQRVWWXPDHQD
NDRYUHGQRVWNRMDSURLVWLHLLPDVPLVODVDPRGRNMHXIXQNFLMLGUXJLKYUHGQRVWLNRMHMHYDQRRXYDWLL
zatititi od pretnji. Baldwin, D. A.: Security Studies and the End of the Cold War, World Politics, Vol.
48, No 1, 1996, p. 127, 121.
19

18

bezbednosne mere i poslRYL QD ]DWLWL GUXWYHQLK YUHGQRVWL 0HXWLP SUHFL]QL VWDQGDUGL
RYDNYHYUVWHXPQRJLP]HPOMDPDNDRLXQDRMQHSRVWRMHRELQRVXQDHOQLL]DVQLYDMXVH
na iskustvenim bezbednosnim procenama i na naXQLP DQDOL]DPD VWUXQLK RYODHQLK L
odgovornih lica, pa viestruki standardi u ovoj sferi i nisu nepoznanica.
=QDL EH]EHGQRVW MH bezopasnost i povoljan (optimalan) kvalitativan status
referentnih vrednosti i interesa,DNRMHLVSUDYQRRYRRGUHHQMHMHQHVYHREXKYDWQRMHUVH
XVUHGVUHXMHQD]DWLHnost vrednosti i interesa kao produkt, a ne i na subjekte i procese koji
PX SUHWKRGH 1DM]DG ]D EH]EHGQRVW QLMH GRYROMQR RGVXVWYR RSDVQRVWL YH L SULVXVWYR
RVHDMDVLJXUQRVWL20
1.4.1.3.

BEZBEDNOST KAO FUNKCIJA

Bezbednost je i aktivnost, delovanje, delatnost, proces, odnosno ponaanje

XVPHUHQRNDGRVWL]DQMX]DWLWLLXQDSUHHQMXUHIHUHQWQLKYUHGQRVWLLLQWHUHVD8WRPVPLVOX
bezbednost je legitimna i legalna (samo)zatitna misija pojedinca, drutva, drave i
PHXQDURGQH ]DMHGQLFH ]DVQRYDQD QD QMLKRYLP OLQLP potrebama za opstankom i
razvojem. Bitne komponente funkcije bezbednosti su bezbednosni ciljevi, bezbednosno
delovanje i efekti dejstava, a njena filozofija postavljanje izvesnih vrednosti i interesa kao
ciljeva koji se dostiu izvesnim ponaanjem.
Svako ima instinktivnu potrebu da se samostalno, sopstvenim ponaanjem i
SRVWXSFLPDVWDUDROLQRMEH]EHGQRVWL7DNRHLPDSULURGQXPRUDOQXL]DNRQVNXREDYH]X
da brine o svojim potomcima. Najzad, svako bi trebalo da se stara i o bezbednosti drugih i
da ne ometa uivanje vrednosti i ostvarenje njihovih interesa.
2VLPWRJDVYDNLJUDDQLQMHGXDQGDVHVWDUDLREH]EHGQRVWLGUDYH8RGUHHQLP
VLWXDFLMDPD MH L ]DNRQVNL REDYH]DQ GD VH X WRPH OLQR aktivno angauje (npr., u odbrani
zemlje) ili da tome pasivno doprinosi (izbegavanjem saradnje sa neprijateljem zemlje, sa
RNXSDFLRQLP VQDJDPD L VO 7DNRH QLNR QHPD SUDYR GD SUL]QD VWUDQX YODVW QD WHULWRULML
svoje zemlje, kapitulaciju zemlje, otcepljenje dela teritorije itd.
8RGUHHQLPVLWXDFLMDPD]DNRQRGDYDFMHJUDDQLPDRPRJXLRGDVDPLRGOXHKRH
OL VH OLQR DQJDRYDWL X UHDOL]DFLML IXQNFLMH EH]EHGQRVWL UDXQDMXL QD QMLKRY PRUDO
VDPRVYHVW SDWULRWL]DP EH]EHGQRVQX NXOWXUX QSU XHH QD UHIHUHQGXPX QD NRMHP VH
RGOXXMHRSLWDQMLPDNRMDVXRGQHSRVUHGQRJ]QDDMD]DEH]EHGQRVWGUXWYDL]HPOMHNDR
WRVXRWFHSOMHQMHGHODWHULWRULMHXMHGLQMHQMHVGUXJRPGUDYRPVWXSDQMHXRGUHHQHYRMQH
HNRQRPVNHLVOLQHVDYH]HLXQLMHSULMDYOMLYDQMHL]YULRFDNULYLQRJGHOD]DNRMHQHSRVWRML
]DNRQVNDREDYH]DJUDDQDGa ga prijavi i sl.).
Dalje, ostvarivanje i zatita bezbednosti je jedna od osnovnih funkcija svake drave,
WRMHLMHGQDRGLGHMDQMHQRJQDVWDQND=DUD]OLNXRGJUDDQDNRMLXRGUHHQLPVLWXDFLMDPD
VDPLRGOXXMXRWRPHKRHOLVHDQJDRYDWLX]DWLWLRGUHHQLKYUHGQRVWLLLQWHUHVDGUDYD
LPD ]DNRQVNX REDYH]X GD QHSUHNLGQR RVWYDUXMH IXQNFLMX EH]EHGQRVWL 7R VH QDHOQR
novelira ustavnim aktom zemlje, a potom i serijom zakona. Drava formira organe koji su

20

Snow, D. M.: National Security for a New Era Globalization and Geopolitics After Iraq, Pearsonlongman, New York, 2008, p. 166.

19

specijalizovani za realizovanje funkcije bezbednosti8SUDYRRYGHVHMDYOMDMXGYHRSUHQH

tendencije: izgradnja jedinstvene funkcije bezbednosti naspram diferenciranja mnotva
SRWIXQNFLMD SR NULWHULMXPX VWUXQRVWL L VSHFLMDOL]DFLMH X REDYOMDQMX RGUHHQLK SRVORYD
bezbednosti. Najzad, evidentna je i (nejedinVWYHQD IXQNFLMD PHXQDURGQH L JOREDOQH
EH]EHGQRVWLNRMXSRVOLQRPNOMXXUHDOL]XMXGUDYHPHXQDURGQD]DMHGQLFDDQHUHWNRL
pojedinci i drutveni kolektivi.
=QDL, bezbednost je dostizanje stanja predvidivosti i kontrole nad pojavama i
procesima kojLVXXVPHUHQLNDUHIHUHQWQLPYUHGQRVWLPDLLQWHUHVLPDQDUDXQQHL]YHVQRVWL
LQHHOMHQLKGRJDDMD2YDNYRVKYDWDQMHMHWDNRHLVSUDYQRDOLLQHVYHREXKYDWQRMHULVWLH
GLQDPLQX NRPSRQHQWX EH]EHGQRVWL 6DJOHGDYDMXL MH X PDWHULMDOQRP DNFLRQRP VPLVOX
zanHPDUXMH LQMHQLFX GD RSWLPDOQD EH]EHGQRVW XRSWH QH PRUD GD EXGH SURGXNW FLOMDQRJ
OMXGVNRJGHORYDQMDYHSURVWRJRGVXVWYDRSDVQRVWLUDXQDMXLLRQHNRMHGROD]HL]SULURGHL
NRMHRYHNWHNRPRHGDNRQWUROLH
1.4.1.4.

BEZBEDNOST KAO ORGANIZACIJA

Bezbednost je i organizovan subjekt koji organizovano titi izvesne vrednosti i

LQWHUHVHLRUJDQL]RYDQRVHVXSURWVWDYOMDXJURDYDMXLPSRMDYDPD2YDMSULVWXSVHRVODQMDQD
shvatanje bezbednosti kao funkcije: organizacija i nastaje da bi vrila neku funkciju,
odnosno delatnost.21 Istovremeno, funkcija je pojava ireg obima jer moe da se realizuje i
PLPRRUJDQL]DFLMH2VQRYQLUD]ORJRUJDQL]RYDQMDXEH]EHGQRVWLMHQHPRJXQRVWSRMHGLQFD
da samostalno reava bezbednosne probleme.
Organizacija je kolektivno, sinhronizovano delovanje vie pojedinaca i grupa, s
vertikalnom i horizontalnom strukturom, podelom nadlenosti, poslova i zadataka,
formirana da po unapred definisanim pravilima ostvaruje izvesne ciljeve. U njenom
fokusu je RYek, odnosno ljudi NRML REDYOMDMX RGUHHQH GHODWQRVWL ,PD L]YHVQX
strukturuNDRUHODWLYQRSRVWRMDQRGQRVL]PHXHOHPHQDWDFHOLQH, odnosno poredak koji
je najpogodniji za dostizanje njenih ciljeva. Karakterie je i kolektivna svest o
]DMHGQLNLP YUHGQRVWLPD L LQWHUHVLPD NRML VH ]DMHGQLNL WLWH D NRMD MH GHWHUPLQLVDQD
L]YHVQLPQHSLVDQLPLSLVDQLPQHSUDYQLPSUDYQLPLHWLNLPpravilima ponaanja.
Bitna determinanta ovog shvatanja je struktura funkcije bezbednosti, odnosno
horizontalno i vertikalno distanFLUDQMH UD]OLLtih vrsta delatnosti u okviru funkcije jedne
RUJDQL]DFLMH 5H MH R W]Y SRGHOL UDGD L]PHX SRMHGLQLK GHORYD RUJDQL]DFLMH RGQRVQR R
partikularizaciji i specijalizaciji funkcije bezbednosti (potfunkcije bezbednosti).
Osim tradicionalne specijalizacije u bezbednosti (vojska, policija, obavetajne
slube), primetno je i formiranje novih specijalizoYDQLKRUJDQL]DFLMDNRMHREDYOMDMXUD]OLLWH
poslove bezbednosti, nova zanimanja, pa i privatizacija nekih potfunkcija bezbednosti od
strane nedravnih subjekata. Motivi su ekonomskog karaktera: sticanje dobiti pruanjem
zatite i drugih bezbednosnih usluga zainteresovanim referentnim objektima (tzv. privatna
21

Na primer, obavetajna sluba se kod nas tradicionalno poima u materijalnom smislu, kao funkcija
bezbednosti obavetajna delatnost i u formalnom smislu, kao organizacija bezbednosti
specijalizovana sluba bezbednosti 0LORHYL 0 Sistem dravne bezbednosti, Policijska akademija,
Beograd, 2001, str. 22.

20

bezbednost, industrija bezbednosti). Najzad, primetni su razni oblici organizovanja drava i

QHGUDYQLKVXEMHNDWD]DYUHQMHIXQNFLMHEH]EHGQRVWLQDPHXQDURGQRPQLYRX22
2YRRGUHHQMHEH]EHGQRVWLMHLVSUDYQRDOLLQHVYHREXKYDWQRRUJDQL]DFLMDQHPRUD
da bude efikasna i da proizvodi eljeno stanje bezbednosti; organizacija bezbednosti moe
da proizvodi i nebezbednost.23
1.4.1.5.

BEZBEDNOST KAO SISTEM

Bezbednost je i sistemKDUPRQLQDFHOLQDVSRVREQDGDVDPRVWDOQRIXQNFLRQLHX
izvesnom vremenskom i prostornom okruenju, sastavljena od vie horizontalno,
vertikalno i dijagonalno povezanih potcelina (podsistemi i mikrosistemi organizacije
bezbednosti), koje vre konkretne delatnosti (funkcije bezbednostiLMD]ELUQDUH]XOWDQWD
ima za cilj nesmetano dostizanje, uivanje i sveREXKYDWQX ]DWLHQRVW YUHGQRVWL L
interesa od ugroavanja (stanje bezbednosti).
'UXJLP UHLPD VLVWHP EH]EHGQRVWL MH VNODGQR GHORYDQMH YLH RUJDQL]DFLMD
EH]EHGQRVWL NRMH REDYOMDMX VSHFLILQH SRWIXQNFLMH EH]EHGQRVWL WR UH]XOWLUD L]YHVQLP
stDQMHPEH]EHGQRVWL=QDLRYDMSULVWXS]DVQRYDQMHQD]ELUQRPVKYDWDQMXEH]EHGQRVWL
NDR IXQNFLMH RUJDQL]DFLMH L VWDQMD 3UL WRP IXQNFLMD L RUJDQL]DFLMD LQH
metodoloki(akcioni) nivo bezbednosti (subjekti, aktivnosti i sredstva odgovor na
pitanja ko deOXMHQDNRMLQDLQNRMLPVUHGVWYLPDVNRMLPFLOMHP), a stanje bezbednosti
je njegov produkt (odgovor na pitanja ta smo dobili, da li smo to eleli, ta smo
izgubili).
$UKLWHNWXUD VLVWHPD EH]EHGQRVWL MH VOLQD SLUDPLGL L LQL MH YLH SRGVLVWHPD L
mikrosistema organizacija. Oni realizuju funkciju bezbednosti po prostornom
kriterijumu (teritorijalni princip), po kriterijumu vrste (pot) funkcije poslova
bezbednosti (linijski princip RGQRVQR QMLKRYRP NRPELQDFLMRP 1DHOQR HOHPHQWL
sistema bezbednosti u irem smislu su subjekti i snage, funkcija, poslovi, aktivnosti i
mere bezbednosti.
3RSXW RUJDQL]DFLMD L VLVWHPH EH]EHGQRVWL PRJX GD IRUPLUDMX JUDDQL L GUXJL
subjekti nedravnog sektora, drave na nacionalnom (nacionalni sistem bezbednosti) i
na nadnacionalnom nivou (nadnacionalni bezbednosni sistemi i mehanizmi).
Da bi se smatrao sistemom svaki, pa i sistem bezbednosti, mora da bude
funkcionalan, tj. da ostvaruje svrhu svog postojanja (da radi i da proizvodi eljene
rezultate). Sistemi bezbednosti VX VORHQL L QDHOQR VH VDVWRMH RG YLH VLVWHPVNLK L
organizaciono-funkcionalnih komponenti.
Sistemski nivo obuhvata deklarativnu komponentu kojom se definiu potrebe
osnivanja, svrha, ciljevi i delatnosti sistema; projektnu komponentu kojom se sistem
koncipira i organizuje; kadrovsku komponentu; materijalno-WHKQLNX NRPSRQHQWX,
RGQRVQRILQDQVLMVNDLWHKQLNDVUHGVWYDLRSUHPXnormativno-pravnu i kulturoloku
22

Na primer, vojne organizacije i blokovi, oblici policijske saradnje, transnacionalne bezbednosne kompanije i
DJHQFLMHPHXQDURGQHDVRFLMDFLMHQDFLRQDOQLKQHGUDYQLKVHNWRUDEH]EHGQRVWLLVOLQR
23
Na primer, policija, obavetajne slube, pravosudni organi i vojska u totalitarnim dravama sprovode teror
nad stanovnitvom i protivnicima reima.

21

komponentu NRMRP VH XUHXMX RVWDOH NRPSRQHQWH L W]Y korektivno-inovativnu

komponentu, kojom se uQDSUHXMXHOHPHWQLVLVWHPDEH]EHGQRVWL
Organizaciono-funkcionalni nivo obuhvata nominativnu komponentu kojom
se konkretnim podsistemima bezbednosti, u okviru dodeljenih potfunkcija, nalae
izvrenje konkretnih poslova i zadataka; metodoloku komponentu (u uem smislu) u
RNYLUX NRMH VH YUL L]ERU SRVWRMHLK LOL NRQVWUXLX QRYH SUHYHQWLYQH L UHSUHVLYQH
strategije i taktike realizovanja funkcije bezbednosti; delatnu komponentu kojom se
funkcija bezbednosti neposredno realizuje; DQDOLWLNR-SURJQRVWLNXNRPSRQHntu koja
podrava sve ostale potfunkcije bezbednosti i kontrolnu komponentu kojom se
iznutra i spolja kontrolie delovanje sistema bezbednosti.
Shvatanje bezbednosti kao sistema je ispravno i sveobuhvatno jer objedinjuje
VYDSUHWKRGQDRGUHHQMD

1.4.2. DR RAMO MASLEA O POJMU BEZBEDNOSTI 24

3RMDPVLJXUQRVWLQMHJRYVDGUDMLGUXWYHQXIXQNFLMXPRJXHMHUD]XPMHWLVDPR
ukoliko se ovaj fenomen posmatra sa interdisciplinarnog stanovita. Sami razvoj
VLJXUQRVWL XVORYL QMHJRYRJ SRVWDQND NDR L UD]OLLWL organizacioni oblici, uslovljeni su
razvojem ljudskog drutva. Njegove korjene jo nalazimo prije postojanja drave, a time
L SROLWLNR-pravnih normi, kada su sva drutva imala jednostavnu formu integracije.
Fundamentalna integraciona veza u okviru malih homogenih zajednica temeljila se na
pretpostavljenim trajnim odnosima. Tako da je ponaanje svakog pojedinca bilo
SUHGPHW NRQWLQXLUDQRJ SRQDDQMD =QDL GD MH VLJXUQRVW SRVWRMDOD L SULMH QDVWDQND
drave i prava. U predmodernim drutvima sigurnost se ostvarivala u organski
SRYH]DQLPVRFLMDOQLP]DMHGQLFDD2EDYH]DMHELODJRVSRGDUDGDSRGUHHQLPDREH]ELMHGL
SRWUHEQX VLJXUQRVW L ]DGRYROMHQMH QMLKRYLK SRWUHED NDR L REDYH]D SRGUHHQLK GD VH
pokoravaju njegovom autoritetu. U tim, kako ih nazivamo segmentarnim drutvima,
srodstvo je imalo obiljeja osnovne drutvene strukture i funkcije moralnog reguliranja
cjelokupnog odnosa u zajednici s posebnim osvrtom na sigurnosnu komponentu, kao
IDNWRUDJHQHUDOQHSUHYHQFLMHXVSUHDYDQMXRGUD]QLKREOLNDQDVLOMD
%XGXL GD su se ove male zajednice sa svojom strukturom i jednostavnim
VLVWHPRP GUXWYHQH NRQWUROH SRHOH PLMHQMDWL RGQRVQR HYROXLUDWL X YHOLND JUXSLUDQMD
sve vie se javljala potreba za novim oblicima regulacije i zatite u sigurnosnom smislu.
Taj evolutivni put razvoja, te raspadanje pojedinih zajednica kao i svi antagonizmi koji
su rezultat razdvojenosti pojedinaca u razvojnom procesu malih zajednica su osnovni
razlog za novim terminom sigurnosnog mehanizma. U tom smislu se zajednica od
najranijih vremena, a kasnije sve vie u liku svojih institucija i sistema, pojavljuje kao
glavni nosilac regulacije sistemskog legitimnog utjecaja na ponaanje ljudi, prema
unaprijed, unutar te iste zajednice, postavljenim kriterijima. Taj proces je pratio razvoj

24

dr Ramo Maslea, Teorije i sistemi sigurnosti, Magistrat, Sarajevo, 2001, str. 3-4.

22

sigurnosti kroz KLVWRULMX NRML MH LPDR UD]OLLWH IRUPH GMHORYDQMD X UD]QLP XVWURMHQLP
historijskim situacijama.
U historijskom razvoju drutva rijetki su pojmovi koji su u tolikoj mjeri
pominjani, a tako nedefinisani kao to su pojam sigurnosti. Koliko god bili saglasni u
WRPHGDWHUPLQVLJXUQRVWLPDGXJXKLVWRULMVNXXSRWUHEXXUD]QLPQDXQLPGLVFLSOLQDPD
L GD LPD UHOHYDQWQX XORJX X UD]PDWUDQMX VYHXNXSQH VLWXDFLMH YUHPHQD QDPHH VH
NUXFLMDOQR SLWDQMH VDJODVQRVWL X SRJOHGX QDLQD L ]QDQVWYHQH XSRWUHEH VDPRJ WHUPLQD
MnotYR MH WHRULMVNLK UD]PLOMDQMD XSRWUHEH VDPRJ WHUPLQD L UD]OLLWLK ]QDQVWYHQLK
pogleda na sigurnost, posebno ako znamo da se ovaj termin kao osnovna vrijednost
PHXOMXGVNLK RGQRVD NRULVWL X VYLP REODVWLPD LYRWD L UDGD 2WXGD L PQRJRVWUXNRVW
njegove upotrebHDOLVRVQRYQLPFLOMHPQDRXYDQMXLRVWYDULYDQMXVLJXUQRVWLJUDDQD
%H] RGJRYDUDMXHJ QLYRD VLJXUQRVWL QHPD QL LQGLYLGXDOQLK VORERGD JUDDQD 8 WRP
VPLVOX PRHPR VORERGQR UHL GD VLJXUQRVW LPD IXQNFLMX VOXHQMD 0HXWLP QLWL X
jednom drutvu se ne moe ostvariti maksimalna sigurnost, niti apsolutna sloboda. Radi
VH R SRWUHEL REH]ELMHHQMD UDYQRWHH L]PHX ]DMHGQLFH 8 WRP VPLVOX VH VORERGD L
VLJXUQRVW WUHEDMX SUHYDVKRGQR VKYDWLWL NDR YDULMDELOQH YHOLLQH V RE]LURP QD
divergentne, konfliktne i nepomirljive interese pojedinaca i grupa u svakom drutvu.
Istraivanje fenomena sigurnosti i sigurnosnih sistema i njihovo neposredno znanstveno
REMDQMHQMHLPSOLFLUDSRVHEDQQDJODVDNQDDQDOL]LLUD]XPMHYDQMXSROLWLNR-historijskih
SURFHVD L SROLWLNLK VLVWHPD 6WRJD HPR QDVWRMDWL GD VD RVMHDMHP ]QDQVWYHQH PMHUH
SURQLNQHPRXRVQRYQD VWDMDOLWDSRMHGLQLKDXWRUDNRULVWHLHVHQFLMDOQHSULND]HNRMLVX
SULVXWQLQDURLWRXSROLWRORNRMVRFLRORNRMLSUDYQRMOLWHUDWXUL
1.4.2.1.

ETIMOLOGIJA POJMA SIGURNOSTI

Sam pojam sigurnosti veoma je kompleksan i sloen drutveni fenomen. Kroz

KLVWRULMX SRG SRMPRP VLJXUQRVWL VX VH SRGUD]XPHYDOL UD]QL VDGUDML 3ROLWLND WHRULMD L
GRNWULQDQDYHGHQLSRMDPVHXGHILQLUDOLQDUD]OLLWHQDLQH(WLPRORNLSRVPDWUDQRL]UD]
sigurnRVWL SRWMHH RG ODWLQVNH ULMHL securitas - atis WR ]QDL VLJXUQRVW RGVXVWYR
RSDVQRVWLL]YMHVQRVWVDPRSRX]GDQMHQHXVWUDLYRVW]DWLHQRVWsecurus lat. - siguran,
EH]EULDQ SRX]GDQ QHXVWUDLY XYMHUHQ VWDODQ YUVW RGDQ LVWLQLW LWG QD]QDHQL
termin je posluio kao fundament za upotrebu u mnogim drugim zemljama. Tako da se
u engleskom jeziku koriste dva izraza: security i safety. Termin security se koristi u
smislu "nacionalne sigurnosti" (secure - siguran, osigurati) - national security; to
LPSOLFLUD RVWYDUHQMH L XYDQMH GUDYQRJ QDFLRQDOQRJ LQWHUHVD GRN WHUPLQ safety
R]QDDYDVSRVREQRVWGMHORYDQMDNDNRQHELGRORGRQHSRHOMQHVLJXUQRVQHVLWXDFLMHLOL
takvih prilika koje mogu uzrokovati i sigurnosne implikacije.
U francuskom jeziku postoje i koriste se izrazi securite i surete, dok se u ruskom
MH]LNX NRULVWL WHUPLQ EH]EMHGQRVW L ]QDL RGVXVWYR PDWHULMDOQH ELMHGH X LWDOLMDQVNRP
sigureza (siciramente - VLJXUQR VLJXUL X DOEDQVNRP GRN MH X 1MHPDNRM WDM L]UD]
sicherheit. Na naem govornom SRGUXMX NRULVWH VH GYD WHUPLQD NRMD VH UDYQRSUDYQR
upotrebljavaju. To su izrazi sigurnost i bezbjednost. Radi se gotovo o istovjetnom
]QDHQMX PDGD QLVX LVWRYMHWQL VLQRQLPL 1DLPH WHUPLQRORNL SRVPDWUDQR EH]EMHGQRVW

23

VH L]YRGL L] ULMHL EH]EMHGQR WR X VXWLQL SUHGVWDYOMD EH]RSDVQRVW REH]ELMHHQR V
QDMYHLP SRX]GDQMHP YUVWR RGOXQR EH] NROHEDQMD VWDOQR EH] SUHNLGD 1D GUXJRM
strani pojam sigurnost implicira stanje, odnosno osobina onoga koji je siguran, odnosno
WRMHVLJXUQR]QDLGDQHNRPLOLQHHPQHSULMHWLRSDVQRVWRGXJURDYDQMD.RQNUHWQLMH
UHHQR RGVXVWYR RSDVQRVWL EH]EMHGQRVW RGOXQRVW YUVWLQD JRWRYRVW MDVQRVW
RGUHHQRVWGRVOMHGQRVWLWG5LMHQLNVUSVNR-hrvatsko-hrvatskog jezika, izdanje, Matice
srpske, Matice hrvatske, Novi Sad, Zagreb, 1967.godine).
8SROLWLNRMHQFLNORSHGLMLDXWRULQDYRGHGDVHL]UD]EH]EMHGQRVWL]MHGQDDYDVD
WHUPLQRP VLJXUQRVW WR QLMH LVWR DOL QLVX GDOL REMDQMHQMH X HPX MH WD GLYHUJHQFLMD
7DNRHUXULMHQLNXPHXQDURGQRJMDYQRJSUDYDLMLMHDXWRU9ODGLmir Ibler ne postoji
RGUHGQLFDEH]EMHGQRVWYHVLJXUQRVW=DGUDWHPRVHQDNUDWNRPREMDQMHQMXWHUPLQD
VLJXUQRVWX1MHPDNRMWDQLMHQMHJRYDXSRWUHEDSUHPDYDHHP8VWDYX3RWRMHXVWDY
RVQRYQL SROLWLNR-pravni okvir za organizaciju ivota u jednoj dravi prema kojem
posebnu ulogu i odgovornost imaju organi za odravanje potrebnog nivoa sigurnosti,
onda je sasvim jasno da pitanja iz ove oblasti zauzimaju dominantno mjesto, jer bez
RGJRYDUDMXHJVWHSHQDVLJXUQRVWLQHPRHVHJRYRULWLRHJ]LVWHQFLMLRvjeka, odranju
drave i drutva u cjelini.

1.5. =$./-8$.232-08%(ZBEDNOSTI
%H]EHGQRVW VKYDHQD NDR ELWLVDQMH X NRQWUROLVDQRP UL]LNX MH MHGLQVWYHQD
QDXND VLVWHP L VWDQMH EH] RELUD QD UD]OLLWRVW MH]LNRJ L]UDDYDQMD X UD]OLLWLP
JRYRUQLPSRGUXMLPDLSULPHQXWHUPLQDXUD]OLLWLPREODVWLPDSULPHQH
1D QDFLRQDOQRP QLYRX NDGD MH UH R VUSVNRP MH]LNX GRVORYQR SUHYRHQMH
pojmova safety i security VD HQJOHVNRJ MH]LND GRYHOR MH GR XYRHQMD SRMPD VLJXUQRVWL
kojim se pokuava izraziti bezbednost u pojedinim oblastima primene gde ugroavanja
nisu izazvana namernim i nasilnim aktivnostima ljudskog faktora, kao zamena za eng.
safety i razlikovanje od bezbednosti kada se misli na dravu i primenu sile, gde se u
engleskom jeziku uglavnom koristi pojam security. MeXWLP SRMDP EH]EHGQRVWL MH X
srpskom jeziku jedinstven i uvek povezan sa pojmom ugroavanja, dok se sigurnost
odnosi uglavnom na materijalno stanje, subjektivno uverenje ili objektivnu garanciju.
3RUHGWRJDXYRHQMHXVUSVNLMH]LNLQDXNXGYDSRMPD]DR]QDDYDQMHEH]EHGQRVWLQH
PRH ELWL QDXQR SULKYDWOMLYR VDPR L] UD]ORJD WR X HQJOHVNRP MH]LNX HJ]LVWLUDMX GYD
SRMPD NRMD QLVX MDVQR UD]JUDQLHQD GRN VH UD]OLLWR NRULVWH X SRMHGLQLP JRYRUQLP
SRGUXMLPD2VQRYQLLQGLNDWRULNRMLSRWYUXMXL]YHGHQL]DNOMXDk su nazivi obrazovnih
XVWDQRYD EH]EHGQRVWL QD HQJOHVNRP MH]LNX NRML LPD ]DMHGQLNX RVQRYX
VDIHW\ VHFXULW\ L MHGLQVWYHQ WHRULMVNL SULVWXS XSUDYOMDQMX EH]EHGQRX NRMH MH
]DVQRYDQR QD MHGLQVWYHQRP XSUDYOMDQMX UL]LFLPD X UD]OLLWR R]QDHQLP REODVWLPD
primene bezbednosti.
.DR UH]XOWDW WHRULMVNRJ LVWUDLYDQMD X RYRP UDGX MH SRQXHQ SUHGORJ RSWH
GHILQLFLMH EH]EHGQRVWL NRMD XYDDYD L SRWYUXMH GRVDGDQMH UH]XOWDWH QD SURQDODHQMX
opteprihvatljive definicije, uz ugradnju osnovne zamisli nepostojanja apsolutne

24

bezbednosti i njenog shvatanja kao ivljenja i delovanja sa spoznajom i kontrolom

rizika u svim oblastima ljudske egzistencije. Takvo teorijsko definisanje bezbednosti,
SRUHG WRJD WR SUHGVWDYOMD SRNXDM QDXQRJ GRSULQRVD WHRULML EH]EHGQRVWL PRH
posluiWL NDR RVQRYD ]D DQDORJQR GHILQLVDQMH EH]EHGQRVWL X SRMHGLQDQLP REODVWLPD L
njihovim sistemskim elemenata, a posebno u oblasti privatne bezbednosti. Naravno, i
RYD GHILQLFLMD MH SRGORQD QDXQRM NULWLFL WDNR GD VH L QMHQ QLYR RSWRVWL PRH
relativizovati, jer se u osnovi odnosi na bezbednost nekog oblika organizacije.

2. NAUKE BEZBEDNOSTI

2.1. KONSTITUISANJE NAUKA BEZBDNOSTI 25

Promiljanje bezbednosti je sve manje povlastica uskog sloja drutvenom

LWDM GUDYQRP SRGHORP ]DGXHQMD SUHGRGUHHQLK SRMHGLQDFD L ustanova. U
PHXYUHPHQX YHRPD VX L]PHQMHQL ]DPLVDR EH]EHGQRVWL L SRVHEQR QMHQL GR VDGD
manje poznati izazovi i pretnje koje ugroavaju ne samo dravu, nego i pojedince,
GUXWYHQHJUXSHDQDUKLQRGUXWYRGUDYD%XOOXFHOLQLLOLSRMHGLQHQMHJRYHGHOove
i, sve vie, globalno drutvo u nastajanju, doveli do zahteva i opravdanja najireg
]DQLPDQMDVYLKRQLKNRMLRVHDMXLPLVOHGDLKRYDSLWDQMDGRWLX8PQRJLPVUHGLQDPD
SUL LQVWLWXWLPD NDWHGUDPD L LWDYLP XQLYHU]LWHWLPD L]XDYDQMH EH]EHGQRVWL MH YH
ustanovljeno kao - Nauka o bezbednosti. Pojedini izazovi, kao to su oni iz skupa tzv.
transnacionalnih - JOREDOQLK L]D]RYD L SUHWQML L]MHGQDDYDMX GRVWL]DQMH RXYDQMH L
XQDSUHHQMH EH]EHGQRVWL VD RSVWDQNRP RYHND L OMXGVNRJ GUXWYD SD DN L LYRWD QD
Zemlji. Otud je i ovaj napor jo jedan u nizu pokuaja da se mislima, u pokuaju
UD]XPHYDQMD UD]ORL L SUHYODGD RQD PR NRMD QLMH X VOXEL OHSRJ LVWLQLWRJ L GREURJ
(V. Solovjev).
U ekonomski razvijenom "zapadnom svetu", kao i u sklopu tzv. evroazijskih
XHQMD SRVHEQR X 5XVLML L .LQL YH YLH RG GYH GHFHQLMH UD]YLMD VH SURPLOMDQMH
bezbednosti u znatno obuhvatnijim okvirima, koji zahtevaju, ponekad bezuslovno,
gotovo sva pitanja drutvenih i jednog broja sa drutvenim "dodirnih" prirodnih nauka,
traeLSULVYHPXWRPHVDPDQMHLOLYLHXVSHKDRVORQDFXILOR]RILMLLXPHWDIL]LFL'RWOH
VXSRMHGLQFLLLWDYLQDURGLQDVWDQMHQLXEDONDQVNRPSURFHSXVYHWRYDNRMLVXQDURLWR
u protekloj deceniji in vivo, kao dramatis personae, doiveli korenito preoblikovanje
zamisli i prakse bezbednosti, uglavnom ostali zarobljenici njenih tradicionalnih
REUD]DFD UD]XPHYDQMD L WR MH ELOR SR QMLK SRJXEQR QDMYHH UWYH WDNYRJ PLOMHQMD L
SRQDDQMD /MXGLPD L QDURGLPD ]DKYDHQLP YLH RG GUXJLK NRYLWODFLPD QHUYR]QH
GRJDDMQH LVWRULMH %URGHO NRMH MH L]PHX RVWDORJ JHRJUDIVNL SRORDM JRWRYR
VXGELQVNLEDFLRXYUWORJEDONDQL]DFLMH06WHSLQHL]YHVQRVWMHSRVWDODVWDODQQDLQ
25

6LPL'1DXNDREH]EHGQRVWL6OXEHQLOLVW65-%HRJUDGVWU-13 i str. 131-133.

25

LYRWDDQHRHNLYDQLGRJDDMLRSWHPHVWR1DSUH]DQMHRVHDQMDGRNUDMQMLKJUDQLFD
podnoOMLYRVWL RVWDYOMDOR LP MH PDOR LOL QLPDOR SURVWRUD GD SRPRX PRL UD]XPD
domisle uzroke vlastitog udesa u celini. Dodue, u tom pogledu nisu predaleko otili ni
RQLNRMLVXVDEH]EHGQHXGDOMHQRVWLQHQDPHUQRDHVWRLVYHVQRVYRMRPGHODWQRX
XHVWYRYali u stvaranju i odravanju ovdanjeg komara. U pravom spletstvu saveta i
SRVUHGQLNLK QDSRUD PDOR QMLK MH ]DLVWD VKYDWDOR GD X SRJOHGX EH]EHGQRVWL L PLUD X
GDQDQMHP VYH JOREDOL]RYDQLMHP VYHWX QHPD RGYRMHQLK SLWDQMD L GRJDDMD VDPR
lokalnih ili samo UHJLRQDOQLKNUL]DYHGDMHUHRVSRMHQLPVXGRYLPDLGDMHVYHVD
svim u vezi" . Svejedno je, dalje, da li ove i ovakve tokove i procese objanjavamo kao
SURSUDWQH SRVOHGLFH VORHQH L XYHDQH PHX]DYLVQRVWL SURL]YRGH QHVOXHQRJ
tehnolokog dinamizmaLVKRGHQH]DGULYHJOREDOL]DFLMHLOLQHNDNRGUXJDLMH
U pogledu promiljanja i shvatanja stvarnog stanja bezbednosti, u svetu koji
VH WHKQRORNL VNXSLR  DOL MH MR GDOHNR RG SROLWLNRJ VDJODVMD SR PQRJLP VXGELQVNLP
SLWDQMLPDWHRUHWLDULVXXQDMEROMHP VOXDMXXVWDQMXGDDGKRFLSRVWIHVWXPXJODYQRP
RSLVXMXSRMHGLQHGRJDDMH3ULWRPHVHLQLGDQLMHSRGXSLWRPMHGLQRVSR]QDMDGDMHVYH
QHL]YHVQR 0QRJL SURFHVL QDLPH ]DSRLQMX L QHVWDMX L]QHQDGD UD]YLMDMXL VH HVWR X
RGQRVXPHXVREQRJLVNOMXLYDQMD8QMLKRYRPUD]XPHYDQMXSRVWRMHDVD]QDQMDNRMDVH
WLX QD SULPHU PHXQDURGQRJ LYRWD LOL PHXQDURGQRJ VLVWHPD NDR L GRVDGDQMLK
VKYDWDQMD EH]EHGQRVWL QLVX RG YHOLNH SRPRL X QDSRUX GD VH UDVWXPDH L REMDVQH RYL
EURGHORYVNL GRJDDML NUDWNRWUDMQL EOMHVNRYL NRML VH YUDDMX X WDPX L] NRMH VX
QHQDGDQRL]ELOL1HSRVWRMDQMHSRX]GDQLKREUD]DFDWXPDHQMDQHGDMHGDOMHRVQRYQL]D
R]ELOMQDQDXQRXWHPHOMHQDGXJRURQDSUHGYLDQMD
2WXGDXSULOR]LPDQDMYHHJEURMDQDXQLNDLSUDNWLDUDNRMLVHEDYHveoma
izmenjenom zamisli, ali i sistemima bezbednosti u okolnostima posle "hladnog rata",
nalazimo tako malo preko potrebnog podsticajnog razjanjavanja stvari, a tako mnogo
SUD]QRVORYOMHQMD NUXSQLP UHLPD 0 %HNRYL 3RPHQXWR WXPDUDQMH MH QDURLWR
viGOMLYR X QHPRJXQRVWL GD VH L]YUL ELOR NDNYR WUDMQLMH UD]YUVWDYDQMH L REMDQMHQMH
X]URND LQLODFD SRMDYD LOL GRJDDMD SRPRX NRMLK VH WHL GRND]LYDQMX XWLFDMD
WHNWRQVNLKSURPHQDNRMHVXVH]ELOHXPHXQDURGQLPRGQRVLPDSRVOHKODGQRJUDWD
na nunost preoblikovanja zamisli i sistema bezbednosti. Takvi prilozi se uglavnom
LVFUSOMXMX X QDEUDMDQMLPD VYLK GRVWXSQLK LQMHQLFD NDR L X SUDYOMHQMX VNHOD RG
uglavnom nepovratno prolih odnosa i stanja. Kada se takva ''zgrada saznanja'' zavri,
stvarnost odavQR QH VWDQXMH X QMRM3UHWSRVWDYNL L DQDOLWLNLK VUHGVWDYD SUHREOLNRYDQMD
]DPLVOL L VLVWHPD EH]EHGQRVWL ELOR MH L SRVOH KODGQRJ UDWD L LQLOH VX VH NDR  ODNR
RVWYDULYH0HXWLP SUHGPHW L]XDYDQMD VH WRNRP UDGD SRND]DR NDR YHRPD VORHQ L
promenljiv. Ne slXDMQRXEH]EHGQRVWLSRHYLRGSRMHGLQDQHGRJOREDOQHVDELUDMXVH
NDRXLQRMWDNLLVYHRGOLNHLSURWLYUHQRVWLPHXQDURGQLKRGQRVDLVYHWVNHSROLWLNHX
SURORJXWUHHJPLOHQLMXPD- NDGDRGEDFLPRUD]ORJHHNVNOX]LYL]PDHOLWL]PDLQDMHH
prisutne SRPRGQRVWL RVWDMH L GDOMH GRYROMQR XYHUOMLYLK RSUDYGDQMD ]D QDXQR
LVWUDLYDQMHEH]EHGQRVWLNRMDMHGDQDVLXGRJOHGQRMEXGXQRVWLSLWDQMHVYLKSLWDQMD]D
SRMHGLQFD]DELORNRMHGUXWYR]DXNXSQRRYHDQVWYR
Nauka o bezbednosti je u svetu ustanovljeQDMRSUHQHNROLNRGHFHQLMDSUDWHL
]DKWHYH VWYDUQRVWL SUHYD]LOD MH RJUDQLHQMD UDWRYRGVWYD L YRMQH VWUDWHJLMH - kao takva
L]XDYD VH L SUHGDMH QD VWRWLQDPD VSHFLMDOL]RYDQLK LQVWLWXWD NDWHGUL L XQLYHU]LWHWD 8

26

naoj zemlji je uglavnom pisano o pojedinim pojmovima kao i o konkretnim sistemima

bezbednosti - do sada nije, naime, bilo pokuaja da se jednim celovitim i
QHSURWLYUHQLP ILOR]RIVNLP L WHRULMVNR-metodolokim pristupom utemelji nauka o
bezbednosti.
Na primeru bezbednosti se, na primer, vie nego na drugim pitanjima
SRWYUXMH LVWLQLWRVW 5DVHORYH %HUWDQG 5XVVHOO RSDVNH NDNR QDP WHKQLNR-tehnoloki
napredak ne daje nikakva jemstva u pogledu istovremenog poboljanja ljudske prirode,
NDR L KDUPRQL]DFLMH RGQRVD L]PHX GUDYD 1DVXSURW WRPH YLVRNR Srefinjene veze i
QHSRMDPQR XVDYUHQD RUXMD SULPHUD UDGL RPRJXDYDMX GD VH L]EHJQX OMXGVNL VXVUHWL
OLFHP X OLFH WR VYH ]QDWQR RODNDYD LQMHQMH ]ORLQD NRML SR RNUXWQRVWL SUHPDXMX
VOLQH SULPHUH L]LVWRULMH QDVLOMD7HKQRORJLMD VH]DLVWD NUHWDOD X]OD]QRP OLQLMRP LMLMH
kraj teko dogledati u magli koju stvara neizvesnost opstanka ivota na Zemlji, ali to
nije uticalo na manje-vie nepromenljive odlike ljudske prirode.
2WXGDQLMHRVQRYDQRSUHGYLGHWLXSUNRVSRHWQRPRKUDEUHQMX]ERJL]UDHQH
WHQMHYHLQHQDURGDGDQDQMHJVYHWDGDGRVWLJQXRXYDMXLXQDSUHXMXEH]EHGQRVWQD
VYLPQLYRLPDSXWHPVDUDGQMHDQHNUR]QDGPHWDQMHXPRLWUDMQLPLULEH]EHGQRVW]D
sve stanovnike nae planete.
1D EH]EHGQRVW RG SRMHGLQDQH GR JOREDOQH GDOMH X GHFHQLMDPD SUHG nama
XWLFDH L YH VDGD YLGOMLYH UDYH SRVOHGLFH SURFHVD JOREDOL]DFLMH SUHEU]H GUXWYHQH
SURPHQH XYHDQMH HNRQRPVNH QHMHGQDNRVWL L]PHX RNHDQD VLURPDQLK L RVWUYFD
SUHERJDWLK NDR L SRWLVNLYDQMH HWQRQDFLRQDOQH YHUVNH UHMX NXOWXUQR-civilizacijske
samoELWQRVWL UD]OLLWLK GUXWYHQLK JUXSD L QDURGD 3RUHG WHURUL]PD W]Y DVLPHWULQLK
QHGUDYQLKUDWRYDUDWRYDHWYUWHJHQHUDFLMHQDVLOQLVXNRELHL]ELMDWLQHVDPRXQXWDU
SRMHGLQLK]HPDOMDNDNYLKMHQDMYLHELORNUDMHP;;YHNDQHJRLL]PHXGUDYD

2.2. O.9,5,,675$,9$.2POLJE NAUKE O BEZBEDNOSTI 26

9HRPDL]PHQMHQDSULURGDEH]EHGQRVQLKL]D]RYDLSUHWQMLRWHDYDMXWDNRHL
XWYULYDQMH SUDYRJ VUHGLWD NDR L RGUHLYDQMH JUDQLFD SUHGPHWD LVWUDLYDQMD VWXGLMD
EH]EHGQRVWLNDRQDXNH%H]XVUHGVUHLYDQMDQDXNHREH]EHGQRVWLQDRGUHHQDVDPR]D
nju svojstvena pitanja i probleme, postoji opasnost da se ukupan koncept razlije u irine
nauke o drutvu ili, vrati u njegove "preterano uske i preterano vojne" okvire i vidove,
tj. da se svede na vojnu strategiju koja se, kao to je poznato, preteno zanima
XSRWUHERPSULQXGQHVLOHVFLOMHPSRVWL]DQMDSROLWLNLKFLOMHYD
.DRVYRMHYUVQDSRYH]XMXDQDXNDNRMDVSDMDXQXWUDQMXLVSROMQXSROLWLNX
]DWLPUDWRYRGVWYRLYRMQXVWUDWHJLMXVDSROLWLNRPHNRQRPLMRPSROLWLNLm studijama i
"normativnom drutvenom teorijom", filozofiju sa psihologijom i antropologijom, ako
tome dodamo neophodna saznanja, na primer, hemije i biologije, za nauku o
bezbednosti nije lako da postavi jasne granice protezanju vlastitog proirenog koncepta,
LGDQDWDMQDLQRXYDVD]QDMQXQHSURWLYUHQRVWLDQDOLWLNXWDQRVW
26

6LPL'1auka o bezbednosti, Slubeni list SRJ, Beograd, 2002, str. 59-63.

27

'DMHSLWDQMHWDQRJXWYULYDQMDSUHGPHWDLVWUDLYDQMD]DQDXNXREH]EHGQRVWL
QH VDPR PHWRGRORNR L HSLVWHPRORNR QHJR L RQWRORNR VODH VH YHLQD RQLK NRML
promiljaju ovaj koncept u novim okolnostima. Dil Stins (Jill Steans), na primer,
osnovano smatra da nediskriminativno irenje koncepta bezbednosti pretvara ovu nauku
u krajnjem ishodu u nekakve studije ili disciplinu koja je "sve i nita". Iako nauka o
bezbednosti, nuno za QMHQ SRHWQL VWDGLMXP UD]YLWND HNOHNWLNL REXKYDWD NDR X
NHQJXURYRM WRUEL VD]QDQMD QDXNH R PHXQDURGQLP RGQRVLPD SROLWLNH QDXNH
LVWRULMH SROLWLNH HNRQRPLMH VRFLRORJLMH SVLKRORJLMH SRMHGLQLK SULURGQLK QDXND
filozofije uz, naravno, ratovodstvo L YRMQX VWUDWHJLMX WDQR XWYULYDQMH SUHGPHWD
istraivanja se ipak postavlja kao conditio sine gua non njenog ustanovljavanja kao
nauke.
=D YHLQX RQLK NRML L]XDYDMX EH]EHGQRVW ]DKYDOMXMXL SRPHQXWLP YHRPD
izmenjenim okolnostima, ona se sve manje poistoYHXMH VDPR VD VWUDWHJLMVNRP
QDFLRQDOQRP EH]EHGQRX QHNL PHXWLP L GDOMH QH SUDYH QHRSKRGQX UD]OLNX L]PHX
bezbednosnog izazova, bezbednosne pretnje i bezbednosnog pitanja. tavie, i oni koji
se navodno zalau za metodoloku i pojmovno-kategorijalnu strogost nauke o
EH]EHGQRVWLSRPHQXWHNRYDQLFHHVWRVWUXQRXSRWUHEOMDYDMXNDRVLQRQLPH
=QDDMWDQRJXWYULYDQMDVDGUDMDEH]EHGQRVQRJSLWDQMD]DRYXQDXNXQDMSUH
MHLVWDNDR%HUL%D]DQXXYHQRPGHOX

/MXGLGUDYHLVWUDK

3HRSOH6WDWHVDQG)HDU).
2QMHXSR]RULRQDRSDVQRVWRGQHNULWLNRJLUHQMDSROMDL]XDYDQMDQDXNHREH]EHGQRVWL
SRVHEQRNDGMHUHRVYHSULVXWQLMLPLVYHEURMQLMLPHNRORNLPSLWDQMLPDLSUREOHPLPD
QH SRULXL LP RJURPDQ ]QDDM ]D LYRW RYHND L GUXWYD RQ MH XND]DR QD SRWUebu
SRX]GDQRJ XWYULYDQMD NDGD MHGDQ HNRORNL SUREOHP SUHGVWDYOMD OHJLWLPQR SROMH
(predmet) istraivanja za nauku o bezbednosti. Primera radi, po zagovornicima
proirenog koncepta bezbednosti bilo koji problem vezan za prirodnu sredinu, jeste
istovremeno L EH]EHGQRVQL SUREOHP 1D GUXJRM VWUDQL VX RQL NRML RED]ULYLMH LVWLX GD
VDPRRQDHNRORNDSLWDQMDNRMDSUHWHGDX]URNXMXQDVLOQHVXNREHL]PHXRUJDQL]RYDQLK
SROLWLNLK]DMHGQLFDPRJXGDVHNYDOLILNXMXNDREH]EHGQRVQDSLWDQMDWHGDVHNDRWDNYD
L]XDYDMX X RNYLUX QDXNH R EH]EHGQRVWL 1HJGH QD VUHGLQL L]PHX RYDNYLK NUDMQMLK
shvatanja je miljenje Normana Majersa (Norman Mayers) koji smatra da uprkos
LQMHQLFL NDNR VYDNL HNRORNL SUREOHP QH YRGL QXQR QDVLOQRP VXNREX PRH VH LSDN
QDL X]URQD YH]D QD GXL URN L]PHX HNRORNLK SLWDQMD L SURPHQD X SROLWLNRP
delovanju.
Homer Dikson (Thomas Homer-Dixon) je ovakav stav pojasnio izdvajanjem
WULJUXSHHNRORNLKL]D]RYDLSUHWQMLEH]EHGQRVWLSUYDJUXSDVHRGQRVLQDPHXGUDYQH
sukobe koji izbijaju zbog polaJDQMDSUDYDLOLLVNRULDYDQMDQHREQRYOMLYLKLREQRYOMLYLK
prirodnih izvora; drugoj grupi pripadaju pokreti stanovnitva velikog obima koji su
uzrokovani "ekolokim udarima," a koji mogu da vode sukobima suprotstavljenih
LQWHUHVD L JUXSD VD UD]OLLWLP HWQRUHOLJLMVNLP LGHQWLWHWLPD L WUHD JUXSD VH RGQRVL QD
uruavanje drutvenih ustanova i na unutranju "socijetalnu nestabilnost" koje imaju
YHOLNXL]YHVQRVWGDSUHUDVWXXQDVLOQHVXNREHDNRMHVXX]URNRYDQHXJURDYDQMHPYHHJ
broja stanovnika zbog osiromaivanja pojedinih prirodnih izvora energije i sirovina,
]DJDLYDQMHPRNROLQHNOLPDWVNLKSURPHQDLWG

28

U odnosu na ovakva shvatanja Majersa i Homer-Diksona, na sasvim drugom

kraju, Mark Levi (Marc Levy) i, posebno Danijel Dedni (Daniel Deudneu), tvrde kako
pRYH]LYDWLQDRYDMQDLQHNRORNHSUREOHPHLQDFLRQDOQXEH]EHGQRVWWMPLOLWDUL]RYDWL
LK PRH GD GRYHGH GR R]ELOMQH NRQFHSWXDOQH NDR L SROLWLNR-delatne zabune u
poimanju bezbednosti.
1DMSRVOH SR QDHP PLOMHQMX QDMXSHDWOMLYLML SULPHU QHRGULYRVWL
be]REDOQRJ LUHQMD LVWUDLYDNRJ SROMD QDXNH R EH]EHGQRVWL GROD]L L] UHGRYD
SULYUHQLNDW]YNULWLNLKSULVWXSDPDORNRMHELSLWDQMHGUXWYHQLKRGQRVDXQXWUDQMLK
PHXQDURGQLK NDR L JOREDOQLK QDLPH RVWDOR L]YDQ OHJLWLPQRJ ]DQLPDQMD RYDNR
proirenog koncepta nauke o bezbednosti, ukoliko bismo prihvatili sve posledice koje
SURLVWLXL]UDQLMHQDYHGHQRJ*DOWXQJRYRJRGUHHQMDVWUXNWXUDOQRJQDVLOMD
2WXGD MH RG VXWLQVNRJ ]QDDMD ]D SUHGPHW QDXNH R EH]EHGQRVWL GD VH
SRX]GDQRRGUHGLNDGDLQDNRMLQDLQPQRJREURMQLQRYLL]D]RYLPHXNRMLPDVXLW]Y
pretnje bez neprijatelja (threats without enemies - Gwyn Prins) predstavljaju i stvarnu
bezbednosnu pretnju - OHJLWLPQRSROMHSURXDYDQMDSUHGPHWSURXDYDQMDNDRLRVQRYX
]DSUHGX]LPDQMHRGJRYDUDMXLK]DWLWnih radnji. Za takav naum nije od velike koristi, na
SULPHUQHGRYROMQRRGUHHQVWDY*YLQD3ULQVDSRNRPHMHYHVDPRSRVWRMDQMHSUHWQMH
RGUHXMXDFUWDEH]EHGQRVQRJSUREOHPD
Nasuprot navedenom Prinsovom stavu koji doputa skoro potpunu slobodu u
odreLYDQMX NRML VX VYH EH]EHGQRVQL L ]D]RYL LVWRYUHPHQR L EH]EHGQRVQH SUHWQMH
Dozef Naj i in Lin-Dons (Sean Lynn Jones), podstaknuti nediskriminativnim
irenjem predmeta nauka o bezbednosti, tvrde kako su: "Sredina pitanja studija
bezbednosti pitanja kojDVXSRYH]DQDVDPHXQDURGQLPQDVLOMHPNDRLGDMHUHIHUHQWQL
objekat i subjekat bezbednosti suverena drava".
Stefan Volt (Stephen Walt) u tom smislu dalje izotrava ovo svojevrsno
VYRHQMH QDXNH R EH]EHGQRVWL QD MHGQX X SRJOHGX SUHGPHWD SURLUHQX VWrategiju",
RGUHXMXLMHNDRLVWUDLYDQMHXVORYDNRMLLQHYHURYDWQLMRPXSRWUHERPVLOHQDLQQD
NRML XSRWUHED VLOH SRJDD SRMHGLQFH GUDYH L GUXWYD L SRVHEQH SRVWXSNH NRMH GUDYH
XVYDMDMXXQDPHULGDVHSULSUHPHLOLXNOMXHXUDW
.DR WR VH L] UHHQRJ PRH ]DNOMXLWL QDXND R EH]EHGQRVWL VLVWHP
EH]EHGQRVWLNDRL]DPLVDREH]EHGQRVWLVXRHQLVXVDYHOLNRPGLOHPRPVMHGQHVWUDQH
WUDGLFLRQDOQR RGUHHQMH EH]EHGQRVWL NRMH MH SUHRYODLYDOR VNRUR X SRWSXQRVWL X
SURWHNOLP VWROHLPD QH GDMH SRWUHEQL RVQov za pouzdano objanjenje mnogostrane,
YHRPD L]PHQMHQH L VNRUR QHSRMDYQR VORHQH SULURGH SRMHGLQDQH QDFLRQDOQH
PHXQDURGQH L QDVWDMXH JOREDOQH EH]EHGQRVWL 6 GUXJH VWUDQH HVWR L
nediskriminativno irenje definicije bezbednosti kao i predmeta, polja L]XDYDQMDQDXNH
R EH]EHGQRVWL SUHWL GD XLQL LWDY NRQFHSW UDVWHJOMLYLP L SRWSXQLR QHSRGHVQLP ]D
QDXQXDQDOL]X
'DELGDOMHNRQFHSWNDRWDNDYELRXFHORYOMHQ5DGRPLU'/XNLXSUNRV
SRPHQXWRM GLOHPL RQD ]DPLVDR VYDNDNR WUHED GD XNOMXL X VYRM Sredmet, pored
LVWUDLYDQMD X]URND VXNRED L VDPLK QDVLOQLK VXNRED L]PHX RUJDQL]RYDQLK SROLWLNLK
zajednica, i uslove koji pogoduju odustajanju od upotrebe sile i koji ustanovljavaju
RGQRVHWUDMQRJPLUDLSORGRWYRUQHVDUDGQMH5HHQRMH]LNRP-RKDQD*DOWXQJD, nauka o
EH]EHGQRVWL WUHED GD X VDGUDM VYRJ SUHGPHWD XNOMXL JURVVR PRGR REH GLPHQ]LMH

29

negativan (uzroci rata, itd.), ali i pozitivan vid (mir i saradnja, odnos demokratije i mira,
bezbednosti i udruivanja, kao i, najire, teoriju stabilnog i demokratskog mira).
=DGDWDNGDOMHJUDODQMLYDQMDLL]RWUDYDQMDSUHGPHWDQDXNHREH]EHGQRVWLWHNVWRMLSUHG
LVWUDLYDLPDXQDVWXSDMXHPYHNXWUHHJPLOHQLMXPD
1DMSRVOH RGUHHQMH NRMH QH SUHQHEUHJDYD YHRPD L]PHQMHQX SULURGX L
SRYHDQ EURM EH]EHGQRVQLK L]D]RYD L pretnji a, istovremeno, zadrava saznajnu
QHSURWLYUHQRVWLDQDOLWLNXSUHFL]QRVWGDRMH$GULMDQ+DMG-Prajs (Adrian Hyde- Price)
ND]DYL GD VX X VUHGLWX QDXNH EH]EHGQRVWL SUHWQMH YUHGQRVWLPD L QDLQX LYRWD
SROLWLNLK]DMHGQLFD]DMHGQRVDVXNRELPDSRsebno nasilnim sukobima". Hajd- Prajs je
MHGQLP RYDNYLP RGUHHQMHP XVSHR GD L]EHJQH RSDVQRVW REH]EHGQMLYDQMD
VHFXULWL]DWLRQ VNRUR VYLK GUXWYHQLK SLWDQMD DOL L QHSRWUHEQR VYRHQMH QDXNH R
bezbednosti na njen i dalje najvaniji, razume se, ne vie i jedini, ponekad i ponegde ni
SUYHQVWYHQL SUHGPHW LVWUDLYDNRJ ]DQLPDQMD - nasilne drutvene sukobe. Sa ovako
RGUHHQRPVDGULQRPSUHGPHWDLVWUDLYDQMDLL]XDYDQMDQDXNDREH]EHGQRVWLMHLQWHU
DOLDLXVDPRPVUFXVWXGLMDPHXQDURGQLKRGQRVD
Da stvari SRYRGRPRGUHLYDQMDVDGUDMDSUHGPHWDQDXNHREH]EHGQRVWLQLVX
niti jednostavne, a do sada ni dovoljno razjanjene, govori i Hajd-Prajsovo razlikovanje
WUL GQHYQD UHGD SLWDQMD VDYUHPHQLK VWXGLMD EH]EHGQRVWL SUYR UH MH R XSRWUHEL
vojne sile za posti]DQMHSROLWLNLKFLOMHYDGQHYQLUHGNRMLQDMVDHWLMHRVOLNDYDWHRULMX
UDWRYRWVWYD L QDLQ UD]PLOMDQMD .DUOD )RQ .ODX]HYLFD GUXJR GQHYQL UHG NRML VH
odnosi na shvatanja i upravljanje bezbednosnim pretnjama, rizicima i izazovima putem
diplomatskih pRVWXSDNDLGUDYQLNHGHODWQRVWL+DMG-Prajs najistaknutijeg predstavnika
RYDNYRJPLOMHQMDLGHODQMDYLGLXSROLWLFLNRMXMHYRGLRNQH]0HWHUQLKQDMSRVOHWUHL
GQHYQL UHG VDGUL SLWDQMD NRMD VH WLX LVWUDLYDQMD XVORYD PLUD RYGH VH QDYRGL NDR
idejni podsticaj filozofija Imanuela Kanta: premda, Hajd-Prajs ne bi pogreio ni da je
WUHX JUXSX GQHYQL UHG - SLWDQMD YH]DR ]D LPH QRUYHNRJ LVWUDLYDD PLUD -RKDQD
Galtunga).

2.3. TEORIJA BEZBEDNOSTI, DR RAMO MASLEA

Nauka o sigurnosti ukoliko ne bude aktivan pratilac svih promjena organi i

VOXEH VLJXUQRVWL QHH PRL XVSMHQR GD RVWYDUXMX VYRMX XVWDYQX L ]DNRQVNX IXQNFLMX
6YDNDNR RGVXVWYR WHRULMVNRJ SURPLOMDQMD SUREOHPDWLNH VLJXUQRVWL NRMD H UH]XOWLUDWL
cjelovitom objanjenju pojava sigurnosti, nuno implicira negativne tendencije u
VXRDYDQMXVDSUREOHPLPDVLJXUQRVQRJNDUDNWHUD7UHEDLPDWLXYLGXGDVXJUDDQLGDOL
RUJDQLPD RYODWHQMD L GXQRVWL NDNR EL LYMHOL X XUHHQRM VLJXUQRVQRM VUHGLQL ,] WLK
razloga oni mRUDMX VOLMHGLWL ORJLNX SURPMHQD L ELWL RNUHQXWL ND EXGXQRVWL V MDVQRP
namjerom da odgovore svim sigurnosnim izazovima koji prate savremeno drutvo.
6WRJD RHNLYDQD SRQDDQMD L UHDJLUDQMH QD]QDHQLK VOXEL PRUDMX GD VH WHPHOMH QD
uvjerenju da je njihova RVQRYQDEULJD]DWLWDDQHVSUMHDYDQMHOMXGVNLKVORERGD6DPR
QDWDMQDLQWHRULMDVLJXUQRVWLNDRVNXSSRWUHEQLK]QDQMDLVDGUDMQLKREMDQMHQMDPRH
GDWL GRSULQRV X LVWUDLYDQMX RGQRVQR SUDNWLQRM RSHUDFLRQDOL]DFLML SRVWDYOMHQLK

30

sigurnosnih hipoteza u toj oblasti sa svim zakonitostima nastajanja, kretanja i njihovog

utjecaja na stanje sigurnosti u pojedinim segmentima ivota i rada u drutvu.
1DXQRSULODHQMHSUREOHPDWLFLVLJXUQRVWLNDRLVYDNLGUXJLSURFHVPRUDELWL
integralan. Nova uloga teorije sigXUQRVWL QDPHH HJ]DNWQR QDXQR SULODHQMH
SUREOHPLPDSULODJRDYDQMHPHWRGDLVUHGVWDYDUDGLHOLPLQLVDQMDVYLKL]YRULWDLREOLND
XJURDYDQMD 1D]QDHQL NDX]DOQL SULVWXS X XVORYLPD PQRJRVWUXNLK SURWLYUMHQRVWL
SUHGVWDYOMD SRVHEQX RVQRYX L JDUDQFLMX GD H RUJDQL L VOXEH VLJXUQRVWL QDXQLP
SULODHQMHP SUREOHPLPD X] VWDOQX PRGHUQL]DFLMX L WHKQLNR XVDYUDYDQMH QHSUHNLGQR
REUD]RYDQMHL]JUDLYDQMHRGJRYDUDMXHJRGQRVDSUHPDJUDDQLPDPDV-medijima i dr.,
krajnje efikasno, zakonito, brzo i odmjereno reagirati u sloenim situacijama. To
implicira iskazivanje visokog nivoa inventivnosti, sposobnosti za rjeavanje prisutnih
problema, efikasnu procjenu sigurnosne situacije i izuzetnu operativnu snalaljivost u
razrjeavanju kompleksnih problema, demonstriranje zreORJ SULVWXSD UDVXLYDQMD L VO
Stoga moemo apostrofirati da teorije sigurnosti u okviru jednog drutva stvaraju
SUHWSRVWDYNHGDVLVWHPLVLJXUQRVWLVDEURMQLPSRGVLVWHPLPDSRVWDMXRWYRUHQLGLQDPLQL
VLVWHPL QD NRMH XWMHX SURPMHQH UD]YRM L VWDYRYL GUXWYD SULODJRDYDMXL VYRMH
organizaciono i funkcionalno djelovanje saglasno tim preobraajima. Pri tome se
moraju imati u vidu osnovne vrijednosti tokom izvravanja zadataka, a posebno zatita
ivota i potivanje ljudskog dostojanstva, nenaruivost integriteta, kao i relevantne
osnove sticanja povjerenja zajednice, potivanje i ponaanje u skladu sa demokratskim
SULQFLSLPD X VSURYRHQMX ]DNRQD 1D VYH RYH ]DKWMHYH QDXND R VLJXUQRVWL PRUD
RGJRYRULWL LPH VH VWYDUDMX RGJRYDUDMXH SUHWSRVWDYNH ]D DUWLNXODFLMX i preferiranje
QDXQHSULSUHPHQDWHPHOMXWHRULMVNLKLLVNXVWYHQLKVD]QDQMDXSUDNVLNDRLQDJODHQD
unutranja interakcija i kohezivnost sistema, s ciljem efikasnog i kontinuiranog
REDYOMDQMD ]DGDWDND L X] WDNDY VLVWHP NRQWUROH NRML H SRUHG KXPDQRJ SUistupa i
organizacije rada potivati osnovne principe ustavnosti i zakonitosti.
Na osnovu svega, moemo kazati da teorija sigurnosti kao interdisciplinarna
nauka sa multidisciplinarnim sistemskim metodolokim pristupom u uslovima
GLQDPLNLK PHX]DYLVQLK sloenih i konfliktnih odnosa u drutvu kompleksno
LVWUDXMHSURXDYDVLQWHWL]XMHLDQDOL]LUDVLJXUQRVQHSRMDYH7LPHVHSUXDQDXQLRNYLU
]D SURMHNW KLSRWH]D L UH]XOWDWD LVWUDLYDQMD D WR H SRVOXLWL VYLP LQVWLWXFLMDPD X
sistemu sigurnosti da na bazi sigurnosnih procjena i procjena ugroenosti, donesu takvu
HJ]DNWQX VLJXUQRVQX SROLWLNX LMH H LVKRGLWH ELWL REOLNRYDQMH SRHOMQLK VLJXUQRVQLK
FLOMHYD L VWUDWHJLMH QMLKRYRJ SUDNWLQRJ RVWYDUHQMD 7R LPSOLFLUD NRQWLQXLUDQ QDXQL
interes za cjelovitom proYMHURP QDVWDMDQMD SUDHQMD NUHWDQMD L XWMHFDMD VYLK REOLND
XJURHQRVWL QD VLJXUQRVQX VWDELOQRVW GUXWYD 0HXWLP DXWRQRPQRVW GMHORYDQMD VYLK
institucija se treba odvijati u ustavno-pravnim okvirima sa legitimnom civilnom
kontrolom. 27

27

Maslea R., Teorije i sistemi sigurnosti, Magistrat, Sarajevo, 2001, str. 108-109.

31

2.4. MULTIDSCIPLINARNOST NAUKA BEZBEDNOSTI 28

%H]EHGQRVQH QDXNH WUHED GD SURXDYDMX EH]EHGQRVW VD VYLK DVSHNDWD 1H
PRJX VH ]DQHPDULWL SULSDGQLFL RUJDQD EH]EHGQRVWL NDR OLQRVWL WR SURXDYD
SVLKRORJLMDQLWL]DNRQVNDRYODHQMDNRMLPVHEDYHUD]QHSUDYQHGLVFLSOLQHQLWLsredstva
NRMDVHNRULVWHXVLVWHPXEH]EHGQRVWLDNRMLPDVHPDKRPEDYHWHKQLNHQDXNH2WXGD
SURLVWLH GD MH QDXND R EH]EHGQRVWL LQWHUGLVFLSOLQDUQD RGQRVQR GD VDLPD ]QDQMD QL]D
GUXWYHQLKSDLSULURGQLKQDXND.DRQDXNDNRMDMHQDSRHWNXUD]YRMDQHPLQRvno se
RVODQMDQDYHSURYHUHQD]QDQMDLPHWRGHWLKW]YNRODWHUDOQLKQDXND
,SDN FLOM UD]YRMD QDXNH R EH]EHGQRVWL MHVWH GD VH NRQVWLWXLH DXWHQWLQD
QDXNDVDRVREHQLPNRQVWLWXHQWLPD3ULWRPRVODQMDQMHQDYHUD]YLMHQHQDXNHNROLNR
olakava, toliko otHDYD SXW GR DXWHQWLQH QDXNH 1DLPH GUXWYHQH SRMDYH NRMH VX X
YH]L VD EH]EHGQRX SURXDYDOH VX L SURXDYDMX WH NRODWHUDOQH QDXNH SUH VYLK
sociologija, psihologija i kriminalistika. Nauka o bezbednosti i dalje je "u zagrljaju" tih
nauka, iz kojih se WHNRL]YODLDGDSULWRPQHSRNLGDRVHWOMLYHQLWLXQLYHU]XPD]QDQMD
2GNRODWHUDOQLKQDXNDYDOMDX]HWL]QDQMDRVSHFLILQRPSUHGPHWXQDXNHREH]EHGQRVWLL
PHWRGHNRMLPDVHWDMSUHGPHWPRHVD]QDYDWL3ROD]HLRGWLK]QDQMDLVDWLPSUHGPHWX
SULODJRHQim) metodima, valja pokrenuti istraivanja predmeta nauke o bezbednosti da
ELVHGRELODDXWHQWLQD]QDQMDWHQDXNH
7UHEDLPDWLXYLGXGDMDYQRVWSDLRQDQDXQDQHSULKYDWDVDRGXHYOMHQMHP
NRQVWLWXLVDQMH QRYLK QDXND 7R MH VOXDM L VD QDXNRP R EH]EHGQRsti. Nisu retka
osporavanja, a ponegde i ironisanja pri pomenu te nauke. Ozbiljniji oponenti, uglavnom,
VPDWUDMX GD VH EH]EHGQRVW L]XDYD X RNYLULPD GUXJLK QDXND L GD QHPD RVQRYD ]D
konstituisanje posebne nauke. Oni drugi pak vide u organima bezbednosti sredstvo u
UXNDPD YODVWL VYRGHL LK QD SXNX SULPHQX VLOH 6PDWUDMX GD MH GHODWQRVW RUJDQD
bezbednosti trivijalna i da znanje o toj delatnosti ne prevazilazi nivo zdravog razuma i
LVNXVWYD 5D]XPH VH GD VX WDNYD VKYDWDQMD SRYUQD L HVWR SROLWLNL GR]LUDQD
6DYUHPHQR]QDQMHREH]EHGQRVWLWUHEDUD]YLMDWLNDRQDXNX]ERJYLHLQMHQLFD
1) Bezbednost je postala izrazito sloena drutvena pojava. Zapravo, sloene
VX GUXWYHQH SRMDYH X NRMLPD RUJDQL EH]EHGQRVWL LPDMX ]QDDMQX D HVWR GHOLNDWQX
ulogu. Veoma je irRN GLMDSD]RQ WLK SRMDYD SRHY RG VDVYLP MHGQRVWDYQLK QSU
humanitarnih, do vrlo sloenih, npr., oruanih. Organi bezbednosti su obavezni da tite
UHGLPLUDQHUHWNRLGUXWYHQLSRUHGDN3ULWRPVXLPRYODHQMDVWURJRUHJXOLVDQDD
SULPHQD WLK RYODHQMD MH X QMLKRYRM RGJRYRUQRVWL 7R ]QDL GD QSUSULPHQD VLOH
SRJRWRYR XSRWUHERP RUXMD VWRML X SUHFL]QRM SURFHQL VLWXDFLMH QDURLWR X SURFHQL
PRJXLK SRVOHGLFD 1D LVSLWX MH ]QDQMH DOL L VDYHVW RUJDQD EH]EHGQRVWL =ERJ VYHJD
toga, nauka o bezbednosti treba da uspostavi znanja i razvije moralni kodeks za
SRQDDQMDXGHOLNDWQLPGUXWYHQLPSRMDYDPDQSUJUDDQVNLPQHUHGLPD
2) Ogromno su narasle aglomeracije, sa svim derivatima civilizacije.
*HQHUDFLMH PLJUDQDWD QLVX SULODJRHQH XUEDQRP LYRWX PQRJREURjni su socijalni,

0LORHYL12VQRYLPHWRGRORJLMHEH]EHGQRVQLKQDXNDL]GDQMH3ROLFLMVNDDNDGHPLMD%HRJUDG
str. 20-22.
28

32

SVLKLNL SD L SROLWLNL SUREOHPL SRMHGLQDFD 8 QHPRL GD WH SUREOHPH UHDYDMX
SRMHGLQFLLOLJUXSHRGDMXVHGHYLMDQWQRPSRQDDQMXQHSUH]DMXLQLRGXSRWUHEHRUXMD
%XGXL GD MH GUXWYHQD SUHYHQWLYD VODED RVWDMX RUJDQL EH]EHGQRVWL GD se bore sa
QDUDVWDMXLP L HVWR EULOMLYR SODQLUDQLP NULPLQDORP =D XVSHK WH ERUEH YDOMD LPDWL
]QDQMDLYHWLQHYHHRG]QDQMDLYHWLQHNULPLQDODFD7RRUJDQLPDEH]EHGQRVWLWUHEDGD
SUXL QDXND EH] QDXNH ]GUDY UD]XP RVWDMH QD SRYULQL QHPRDQ GD SDULUD veto
smiljenom kriminalu.
8VORHQRMPXOWLHWQLNRMLPXOWLNXOWXUQRMVUHGLQLMDYOMDMXVHPQRJREURMQL
SUREOHPL PHX UD]QLP QHIRUPDOQLP JUXSDPD 1HUHWNR ]DRWUHQL RGQRVL PHX WLP
JUXSDPDGRYRGHGRVXNREDVDR]ELOMQLPSROLWLNLPSRVOHGLFDPDLUWYDPDBez obzira
QD GHORYDQMH SROLWLNLK IDNWRUD GD VXNREL SUHVWDQX RUJDQLPD EH]EHGQRVWL RVWDMH
GHOLNDWDQ GHR SRVOD QD QHSRVUHGQRP VPLULYDQMX 1LMH GRYROMQR D SRQHNDG QL PRJXH
IUXVWULUDQH JUXSH IL]LNL QHXWUDOLVDWL QHRSKRGQR MH GHORYDWL UD]XPRP VQDJRP
argumenata pa i emocijama.Da bi sve to bilo delotvorno, pripadnici organa bezbednosti
moraju biti svestrano obrazovani, moraju da poznaju psihologiju mase, psihopatologiju,
kulturu pojedinih neformalnih grupa, a pogotovo motivaciju koja ih vodi u, npr.,
HWQLNH NRQIHVLRQDOQH VRFLMDOQH QDYLMDNH L VO VXNREH 'DNOH RUJDQLPD EH]EHGQRVWL
VXSRWUHEQDQDXQD]QDQMD
6YHXHVWDOLMDSRMDYDWHURUL]PDPRWLYLVDQRJVHSDUDWL]PRPDSRPRJQXWRJ
RGL]YHVQLKPHXQDURGQLKIDNWRUDQDPHHRUJDQLPDEH]EHGQRVWLL]YRHQMHLQtenzivne
SURWLYWHURULVWLNH ERUEH 8NUXSQMDYDQMH WHURULVWLNLK JUXSD X YRMQH IRUPDFLMH LPD ]D
posledicu organizovanje krupnih jedinica organa bezbednosti koje fakat vode borbena
dejstva. Da bi u tome bile uspene, neophodno im je vojno znanje, pre svega, o
QDRUXDQMXWDNWLFLSURWLYWHURULVWLNHERUEHUXNRYRHQMXLNRPDQGRYDQMXIRUWLILNDFLMLL
brojnim postupcima prema neprijateljski raspoloenom stanovnitvu, propagandi itd. Uz
to, jedinice organa bezbednosti moraju biti vete u borbi, odnosno, dovoljno rutinirane
GDGHMVWYDYRGHVSUHWQREU]RHQHUJLQRLKUDEUR3RWSRUXVYHPXWRPHGDMHQDXNDEH]
QDXNHWHNRVHPRHRHNLYDWLXVSHK
 RYHN X RUJDQLPD EH]EHGQRVWL QLMH REMHNDW D MR PDQMH VUHGVWYR RQ MH
subjekat jer razmilja i, u zadatim uslovima, odluXMH2HNXMHVHGDEXGHLQLFLMDWLYDQL
LQYHQWLYDQ 5D]XPH VH WR LVNOMXXMH VDPRYROMX L GH]RUJDQL]DFLMX D SRGVWLH
sposobnosti pojedinaca da doprinesu izvravanju zadataka. Zbog nesporne autonomije
koju pripadnici organa bezbednosti imaju u sloenim zadaFLPDSRWUHEQDMHVSHFLILQD
QDXQRRVQRYDQDRUJDQL]DFLMD2QDREH]EHXMHMHGLQVWYHQRXVPHUDYDQMHMHGLQLFDRUJDQD
bezbednosti i njihovih pripadnika u izvravanju sloenih zadataka u odravanju javnog
UHGDLPLUDDSRJRWRYR]DGDWDNDXSURWLYWHURULVWLNLPGejstvima.
=ERJ WLK L QL]D GUXJLK LQMHQLFD RUJDQL EH]EHGQRVWL L QMLKRYD GHODWQRVW
WUHEDOR EL GD VH UD]YLMDMX QDXQR GD EH]EHGQRVQH QDXNH GROD]H GR VD]QDQMD QDXQLP
metodima i da pravnoj regulativi nudi proverena znanja. Istina, delatnost organa
bezbednRVWL QH SURXDYDMX VDPR EH]EHGQRVQH QDXNH 8SUDYR ]DWR WR MH WD GHODWQRVW
YHRPD VORHQD SRVWDOD MH SUHGPHW LVWUDLYDQMD PQRJLK QDXND L QDXQLK GLVFLSOLQD
6YDND RG QMLK LVWUDXMH GHODWQRVW RUJDQD EH]EHGQRVWL VD VYRJ DVSHNWD L RPRJXDYD
bezbednosnim naukaPD GD NRULVWH JRWRYH UH]XOWDWH 0HXWLP WR LK QH RVOREDD
REDYH]DGDGRNOMXQLK]QDQMDGROD]HVRSVWYHQLPLVWUDLYDNLPSRGXKYDWLPD

33

3. DRAVA I FUNKCIJA BEZBEDNOSTI

5HGUDYDSRWLHRGVORYHQVNRJJODJRODGUDWL8URPDQVNLPLJHUPDQVNLP
MH]LFLPDUHLHQJVWDWHIUHWDWQHPVWDDWLWDVWDWRSHVWDGRSRWLXRGODWLQVNHUHL
VWDWXV WR ]QDL VWDQMH 'UDYD REXKYDWD QDMYLX YODVW QDG VWDQRYQLWYRP NRMH LYL QD
jednoj teritoriji. Osim posedovanja ova tri elementa - efektivne vlasti, stanovnitva i
definisane teritorije - da bi postala drava jednu vlast moraju priznati druge drave. Ovi
uslovi nisu apsolutni, pa tako postoje neke drave koje nemaju efektivnu vlast na
jednom delu svoje teritorije (Srbija), definisanu teritoriju (npr. Izrael) ili pak
PHXQDURGQRSUL]QDQMHQSU7DMYDQ'UDYQDYODVWMHVXYHUHQDSRWRSUHPDXYHQRM
GHILQLFLML 0DNVD 9HEHUD SRVHGXMH PRQRSRO QDG OHJLWLPQRP XSRWUHERP IL]LNH VLOH
7DNRH GUDYD MH VXEMHNW PHXQDURGQRJ SUDYD L FHQWUDOQL PDGD QH L MHGLQL DNWHU X
PHXQDURGQRM SROLWLFL ,DNR VX SR PHXQDURGQRP SUDYX IRUPDOQR MHGQDNH SULQFLS
VXYHUHQH MHGQDNRVWL GUDYH VH PHXVREQR GRVWD UD]OLNXMX X RGQRVX QD YHOLLQX
WHULWRULMH SRSXODFLMH YRMQLK SROLWLNLK HNRQRPVNLK SRWHQFLMDOD LWG 3UHPD NULWHULMXPX
vojne sile moemo razlikovati supersile, velike sile, regionalne sile i male drave.
3UHPDNULWHULMXPXVQDJHRGQRVQRSUHPDNULWHULMXPXXQXWUDQMHVRFLRSROLWLNHNRKH]LMH
razlikujemo propale, posustale, slabe i jake drave. Jedna drava moe biti supersila, a i
dalje biti VODEDNDRWRMHWRVOXDMELRVD6665DOLLREUQXWR'UDYDPRHELWLPDODD
MDND NDR QD SULPHU +RODQGLMD 7DNRH SR GUDYQRP XUHHQMX GUDYH PRJX ELWL
monarhije ili republike. Danas je celokupna teritorija planete Zemlje, osim Antartika,
pod dravnoPYODX7UHQXWQRSRVWRMLXNXSQRPHXQDURGQRSUL]QDWHGUDYHNRMH
VXODQLFH2UJDQL]DFLMHXMHGLQMHQLKQDFLMD0HXWLPGUDYDQHSUHGVWDYOMDMHGLQLREOLN
SROLWLNRJRUJDQL]RYDQMDNRMLMHSRVWRMDRXLVWRULML3RUHGGUDYHSRVWRMDOLVXJUDGRYLdravH RGQRVQR SROLVL L LPSHULMH 'UDYD MH SRVWDOD GRPLQDQWDQ YLG SROLWLNRJ
RUJDQL]RYDQMDWHNQDNRQRNRQDQMDIHXGDOL]PDRGQRVQRQDSUHODVNXL]VUHGQMHJYHNDX
moderno doba. Na primer, u XI veku u Francuskoj je postojalo nekoliko stotina
dinastija" koje su se nadmetale za vlast. Krajem XII bilo ih je samo 16, a 1483. godine,
QDNRQ RNRQDQMD YODGDYLQH /XMD ;, SDULVND GLQDVWLMD %XUERQD LPDOD MH VDPR HWLUL
NRQNXUHQWDXERUEL]DGRPLQDFLMX5HGUDYDSRLQMHGDXOD]LXXSRWUHEXX]DSDGQRM
Evropi, pre svega u Italiji, u XVI veku. Korak po korak, prve moderne evropske drave,
apsolutne monarhije, centralizovale su svoju vlast i razvijale dravnu birokratiju vojsku, policiju, sudstvo itd. Prvobitno nastala u Evropi, moderna drava se, raspadom
evropskih imperiMDNDRPRGHOSROLWLNRJRUJDQL]RYDQMDSURLULODQDRVWDWDNVYHWD7RMH
SRVHEQRELRVOXDMWRNRPSURFHVDGHNRORQLMDOL]DFLMHXGUXJRMSRORYLQLGYDGHVHWRJYHND
NDGD MH EURM GUDYD X VYHWX GUDVWLQR SRYHDQ ,DNR MH GUDYD L GDOMH FHQWUDOQL DNWHU X
PHXQDURGnim odnosima, savremeni procesi globalizacije otvaraju prostor za nove
YLGRYHSROLWLNRJRUJDQL]RYDQMDNDRWRMHQDSULPHUSURFHVHYURSVNHLQWHJUDFLMH 29

0DWL 0LODQ'UDYDX (QFLNORSHGLMDSROLWLNH NXOWXUH XUHGQLN 0LODQ 0DWL %HRJUDG 6DYUHPHQD

administracija, 1993. Platon. Drava, Beograd: Dereta, 2005.
/XNL5DGRPLU'7HRULMDGUDYHLSUDYD%HRJUDG6DYUHPHQDDGPLQLVWUDFLMD
29

34

3.1. SUVERENITET I IDENTITET

5H VXYHUHQLWHW SRWLH RG VWDURIUDQFXVNH UHL VRYHUHLQ WR ]QDL JODYQL
vrhovni. Suverenost predstavlja svojstvo dravne vlasti, po kome ona predstavlja
QDMYLX YODVW QD RGUHHQRP SURVWRUX .RQFHSW VXYHUHQLWHWD QDVWDR MH X (YURSL WRNRP
XVI i XVII veka, a XVWROLHQMHSUYLSXWXPHXQDURGQRPSUDYX9HVWIDOVNLPPLURYQLP
sporazumom potpisanim 1648. godine. Suverenitet ima unutranju i spoljanju
GLPHQ]LMX 8QXWDU RGUHHQRJ SURVWRUD L X RGQRVX QD RGUHHQX SRSXODFLMX VXYHUHQLWHW
podrazumeva sposobnost vrhovnog GRQRHQMD L VSURYRHQMD RGOXND 3UHPD XYHQRM
GHILQLFLML &DUO 6FKPLWWD VXYHUHQ MH RQDM NRML RGOXXMH R YDQUHGQRP VWDQMX GDNOH RQD
YODVW NRMD LPD VSRVREQRVW QH VDPR GD VWYDUD YH L GD OHJLWLPQR VXVSHQGXMH LOL XNLGD
SRVWRMHLSUDYQLSRUHGDNXNROLNRWRSULlike nalau. U odnosu prema spolja, jedna vlast
MH VXYHUHQD XNROLNR MH VWHNOD PHXQDURGQR SUL]QDQMH GUXJLK PHXQDURGQR SUL]QDWLK
YODVWL 'DNOH X WHRULML MH VXYHUHQD YODVW QDGUHHQD VYLP XQXWUDQMLP YODVWLPD D
nezavisna je u odnosu na sve druge spoljne vlasti. To po logici stvari dovodi do
SRVWRMDQMD DQDUKLMH X PHXQDURGQLP RGQRVLPD RGQRVQR GR VWDQMD X NRPH QH SRVWRML
YUKRYQD PHXQDURGQD YODVW ,DNR MH VXYHUHQLWHW MHGDQ RG FHQWUDOQLK SRMPRYD
PHXQDURGQHSROLWLNHQMHJDSUDWLQHNROLNRNRQWURYHU]L3UYRSRstavlja se pitanje da li
MHUHRSUDYQRPLOLRSROLWLNRPSRMPX8NROLNRMHUHRSUDYQRPSRMPXSUREOHPMH
NDNR SUDYQR GHILQLVDWLPRJXQRVW XNLGDQMD VDPRJ SUDYQRJ SRUHWND 8NROLNR MH SRMDP
VWURJR SROLWLNL RQGD MH RQ SRGORDQ UD]OLLWLP LQWHUSUHWDFLMDPD koje zavise od
NRQWHNVWD L RG RGQRVD PRL 2YD GLOHPD RWYDUD MR QHND WHND SLWDQMD NDR WR MH QD
SULPHU SLWDQMH GD OL VH ]D MHGQX GUDYQX YODVW PRH UHL GD MH VXYHUHQD XNROLNR VDPR
SRVHGXMHPHXQDURGQRSUL]QDQMHDOLQHLHIHNWLYQXSROLWLNXPRGDQDsvojoj teritoriji
VYRMXVXYHUHQRVWVSURYRGLLOLSLWDQMHGDOLVDGUXJHVWUDQHPHXQDURGQRQHSUL]QDWXYODVW
NRMD WX HIHNWLYQX PR SRVHGXMH PRHPR WUHWLUDWL NDR VXYHUHQX YODVW .DNR ELVPR
razreili ovu dilemu, negativni suverenitet" koji podrazumeva samo nezavisnost u
odnosu na spoljne vlasti razlikujemo od pozitivnog suvereniteta" koji obuhvata i
PRJXQRVW HIHNWLYQRJ VSURYRHQMD WH YODVWL 'UDYH NRMH LPDMX VDPR QHJDWLYQL
VXYHUHQLWHW D WDNYLK MH SXQR SRJRWRYR PHX ]HPOMDPD X UD]YRMX QD]LYDMX VH
kvazidrave". Drugo pitanje koje se postavlja jeste gde lei suverenost - XJUDDQLPD
ili u dravi, odnosno kod suverenog vladara. Odgovor na ovo pitanje moe imati
]QDDMQHSRVOHGLFHSRPHXQDURGQXEH]EHGQRVW8NROLNRVXYHUHQRVWOHLXGUDYLRQGD
vojna intervencija preduzeta radi promene despotskog reima i uspostavljanja
demokratije, kao na primer ona koju su SAD i njene saveznice pokrenule protiv Iraka
JRGLQHRLJOHGQRXJURDYDVXYHUHQRVWWH]HPOMH8NROLNRSDNVXYHUHQRVWSRWLH
RG JUDDQD VSROMQD LQWHrvencija preduzeta radi uspostavljanja demokratije moe biti
RSUDYGDQD NDR REQRYD VXYHUHQRVWL L NDR WDNYD ELH X VDJODVMX VD PHXQDURGQLP
SUDYRP 7UHH GDQDV VH VYH YLH GRYRGL X SLWDQMH NRULVQRVW SRMPD VXYHUHQRVWL ]D
UD]XPHYDQMH PHXQDURGQH EH]EHGQRVWL 3UHPD RYRP WXPDHQMX GUDYH QLNDGD QLVX

Pojmovnik bezbednosne kulture, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.

35

bile u potpunosti suverene, a to pogotovo nisu u eri globalizacije i kompleksne

PHX]DYLVQRVWL 30
8QDMLUHPVPLVOXLGHQWLWHWMHVYHRQRWRSRMHGLQFDLOLJUXSXLQLRQLPWR
RQL MHVX 5H LGHQWLWHW SRWLH RG ODWLQVNLK UHL LGHP WR ]QDL LVWL L UHL LGHQWLGHP WR
]QDL L]QRYD ,GHQWLWHW XYHN LPD XQXWUDQMX VXEMHNWLYQX GLPHQ]LMX L VSROMDQMX
intersubjektivnu dimenziju. Unutranja dimenzija podrazumeva samorazumevanje, dok
VSROMDQMDGLPHQ]LMDREXKYDWDQDLQQDNRMLQas drugi razumeju. Na primer, Milo moe
VHEH VPDWUDWL PLUROMXELYLP PRPNRP 0HXWLP XNROLNR JD VH RVWDOL SRMHGLQFL SODH L
PLVOH GD MH DJUHVLYDQ QMHJRY PLUROMXELYL LGHQWLWHW QHH GREUR IXQNFLRQLVDWL X
drutvenim odnosima. Isto vai i za drutvene kolektive poput drava i nacija. Jedna
drava moe smatrati sebe velikom silom, ali ona takvom ne moe postati sve dok je
ostale velike sile ne priznaju kao takvu. Zbog toga to se identitet konstituie
uzajamnim delovanjem unutranje i spoljanje dimenzije, on je uvek promenljiv i zavisi
od drutvenog i istorijskog konteksta. Osim toga, kako pojedinci, tako i grupe mogu
LPDWLLVWRYUHPHQRQHNROLNRUD]OLLWLKLGHQWLWHWD1DSULPHU0DULMDMHLVWRYUHPHQRHQD
5RPNLQMD 6USNLQMD L (YURSOMDQND 1HNL WHRUHWLDUL VPDWUDMX GD VH SROLWLNL NROHNWLYQL
identitet prevashodno konstituie u odnosu na Drugost. Tako, isrctavanje granice u
RGQRVX QD RQR WR QLVPR LQL QDV RQLP WR MHVPR 8 WDNYRP WXPDHQMX MHGQD RG
centralnih funkcija spoljne i bezbednosne politike jeste odravanje takve granice
R]QDDYDQMHPEH]EHGQRVQLKSUHWQMLLRXYDQMHPWHULWRULMDOQRJLQWHJULWHWDLVXYHUHQLWHWD
Kada je individualni, odnosno kolektivni identitet ugroen, govorimo o (ne)bezbednosti
LGHQWLWHWD 'DQDV MH VYH XHVWDOLMD NUDD LGHQWLWHWD NRMD SRGrazumeva lano
SUHGVWDYOMDQMH XJODYQRP UDGL SULGRELMDQMD RGUHHQLK QH]DNRQLWLK PDWHULMDOQLK GRELWL
posebno preko interneta. Kada je ugroen kolektivni identitet, govorimo o socijetalnoj
(ne)bezbednosti. Neki od najkrvavijih konflikata dananjice zapravo su izazvani
RVHDQMHP VRFLMHWDOQH QHEH]EHGQRVWL RGUHHQLK GUXWYHQLK JUXSD QSU UDWRYL X
Jugoslaviji devedesetih godina, izraelsko-palestinski konflikt itd.). Zbog toga je
L]XDYDQMH NROHNWLYQRJ LGHQWLWHWD L]X]HWQR ]QDDMQR ]D UD]XPHYDQMH QDFLRQDOQH L
PHunarodne bezbednosti. 31

6DPDUGL6ORERGDQ6XYHUHQRVWX(QFLNORSHGLMDSROLWLNHNXOWXUHXUHGQLN0LODQ0DWL%HRJUDG
Savremena administracija, 1993.
Morgenthau, Hans, Politics Among Nations: The Struggle for Power and Peace, 7th edn, McGraw-Hill:
Guilford, 2005.
Isto.
31
Hansen, Lene. Security as practice: discourse analysis and the Bosnian War, New York: Routledge,
2006.
Cambell, David. Writing Security: United states Foreign Policy and the Politics of Identity, Minneapolis:
University of Minnesota Press, 1992. McSweeney, Bill. Security, Identity and Interests: a sociology of
International Relations, Cambridge: Cambridge University Press, 1999. Giddens, Anthony. Modernity
and Self Identity: Self and Society in the late Modern Age, Stanford: Stanford University Press, 1991.,
Isto.
30

36

3.2. BEZBEDNOST KAO FUNKCIJA DRAVE 32

3RMDPGUDYQHIXQNFLMHWXPDLVHu subjektivnom smislu, kao cilj, smisao ili

zadatak koji se postavlja pred dravu i u objektivnom smislu, kao uloga drave u drutvu
i dejstvo koje se time proizvodi, bez obzira na cilj i zadatak koji se pred nju postavljaju.
3ULVXWQRMHYLHRGUHHQMDGUDYQHIXQNFLMH
SUHPD VLQWHWLNRP JOHGLWX GUDYD LPD MHGQX IXQNFLMX RSWHGUXWYHQRJ
karaktera i od opteg interesa, sa mnotvom potfunkcija: pravda, sloboda, kultura,
QDFLRQDOQDPRLQGLYLGXDOQHVORERGH]DWLWDSUDYQRJSRUHWND]DWLWDRGGUXJLKGUDYD
opte dobro, odnosno osiguranje vitalnih drutvenih i dravnih vrednosti: mira, reda,
sigurnosti i poretka, WRSRGUD]XPHYDLUDFLRQDOQRVWHNRQRPLQRVWLSUDYGX. Kao takva,
GUDYQDIXQNFLMDMHIRUPXOLVDQMHQDPHWDQMHLRXYDQMHGUXWYHQRJSRUHWNDSROLWLNLP
VUHGVWYLPD SUH VYHJD SUDYRP LGHRORJLMRP L IL]LNRP VLORP GXKRYQRP L IL]LNRP
dominacijom);
SUHPD DQDOLWLNLP VKYDWDQMLPD IXQNFLMD GUDYH LPD SDUWLkularni karakter.
6PDWUD VH GD GUDYD REDYOMD RGUHHQX IXQNFLMX NDGD GROD]L GR RIRUPOMHQMD SRVHEQLK
organa za neku oblast delatnosti u kojoj se sistematski, opseno i trajno intervenie.
.ODVLQR VKYDWDQMH XSXXMH QD SRVWRMDQMH W]Y spoljne i unutranje funkcije drave.
Spoljna je funkcija zatite drutva od napada drugih drava bezbednost nacije
REXKYDWD YRMQX L VSROMQRSROLWLNX IXQNFLMX D XQXWUDQMD ]DWLWH SRMHGLQFD L QMHJRYH
sigurnosti unutar drave bezbednost pojedinca i njegovih prava (normativna,
SROLFLMVNDLSUDYRVXGQDDOLLSULYUHGQDVDREUDDMQDWHKQLNDNRPXQDOQDLQIRUPDWLYQD
L GUXJH IXQNFLMH *RWRYR VX LGHQWLQD VKYDWDQMD SR NRMLPD MH IXQNFLMD GUDYH
REH]EHHQMHSRUHWNDLVLJXUQRVWL ne samo spolja nego i iznutra;
SUHPD WUDGLFLRQDOQRP DQDOLWLNR-pravnom shvatanju, dravne funkcije se
dele na zakonodavnu, izvrnu i sudsku (WULMDOLVWLNH WHRULMH), odnosno na donoenje
pravnih normi i njihovo izvravanje (GXDOLVWLNH WHRULMH), tj. na dve glavne
zakonodavnu i vladavinsku i dve izvedene funkcije upravnu i sudsku (NYDGULDOLVWLNH
teorije);
prema shvatanju dravne funkcije kao sredstva regulacije i dominacije,
GUDYQD IXQNFLMD MH IRUPXOLVDQMH QDPHWDQMH L RXYDQMH GUXWYHQRJ SRUHWND L WR D X
funkciji opteg dobra, zasnovana na kompromisu i optimalnoj ravnotei interesa
UD]OLLWLK GUXWYHQLK VORMHYD L JUXSD drutvena regulacija); b) kao plod dominacije
LQWHUHVDRGUHHQLKGUXWYHQLKVORMHYDLJUXSDGRPLQDFLMDSROLWLNHLHNRQRPVNHPRL),
odnosno v) zasnovanog na zatiti interesa dominantnih grupa i optih interesa drutva,
jer se oni umnogome podudaraju (relativno jedinstvo interesne i regulativne funkcije).
U tom smislu, moe se govoriti o funkcijama regulacije, kontrole i distribucije, odnosno
o potfunkcijama poticaja, podupiranja, restrikcije i sankcionisanja u okviru regulativnodistributivne funkcije drave i

32

0LMDONRYL61DFLRQDOQDEH]EHGQRVW.ULPLQDOLVWLNR policijska akademija, Beograd, 2011.

37

SUHPD VDYUHPHQRM WHRULML GUDYH L SUDYD IXQNFLMD GUDYH MH SROLWLND

IXQNFLMD NRMD REXKYDWD GHODWQRVWL SROLWLNRJ NRQVWLWXLVDQMD L SROLWLNH UHSURGXNFije
drutva, integrisanja drutva, regulisanja drutvenih odnosa i drutvenih sukoba,
distribucije prava, dunosti i dobara u drutvu, usmeravanja drutva. Time se ostvaruju
GUXWYHQH YUHGQRVWL PLUD UHGD VLJXUQRVWL SRUHWND SUDYLQRVWL GHORWYRUQRVWL
eNRQRPLQRVWL L FHOLVKRGQRVWL *HQHUDOQX IXQNFLMX GUDYH PRJXH MH NODVLILNRYDWL QD
SRWIXQNFLMH SUHPD NULWHULMXPX GUXWYHQH YUHGQRVWL NRMD VH RVWYDUXMH RGUHHQRP
GHODWQRX 33
Dravna funkcija je zapravo delatnost drave koja je usmerena ka vrenju
dravne YODVWLDRUJDQL]RYDQDMHLSUHGRGUHHQD]DRVWYDULYDQMHMHGQRJFLOMD'HODWQRVWL
GUDYH NRMH VWUHPH UD]OLLWLP SUDYQLP FLOMHYLPD VX IXQNFLMH GUDYH D GHODWQRVWL NRMH
streme jednom pravnom cilju obrazuju jednu funkciju drave. Dravna vlast vri se
brojniPLUD]OLLWLPREOLFLPDGHODWQRVWLGUDYHWMGUDYQLKRUJDQDLMLVXNRQDQLL]UD]L
UD]OLLWL VWYDUDQMH DSVWUDNWQLK RGUHGDED NRQNUHWQLK QDUHGEL LOL YUHQMH PDWHULMDOQLK
UDGQMLSDVXRWXGDLUD]OLLWHIXQNFLMHGUDYH 34
Kod nas je tradicionalno zastupljena tripartidna podela vlasti na
]DNRQRGDYQX L]YUQX L VXGVNX 'RYRGHL LK X NRUHODFLMX VD EH]EHGQRX PRH VH
]DNOMXLWL GD VH zakonodavnom funkcijom donose propisi kojima se garantuje
QHSULNRVQRYHQRVW YUHGQRVWL SRMHGLQFD GUXWYD GUDYH L PHXQDURGQH zajednice i
RUJDQL]XMH L VSURYRGL QMLKRYD ]DWLWD SRG SUHWQMRP VDQNFLMH RYODHQLK L RGJRYRUQLK
dravnih organa; izvrnom funkcijom VH NUR] VSURYRHQMH SURSLVD RPRJXDYD
dostizanje, uivanje i zatita izvesnih vrednosti i najzad, sudskom funkcijom se
raVYHWOMDYDMX GRJDDML NRMLPD VH XJURDYDMX YUHGQRVWL RGQRVQR XWYUXMH NULYLFD L
sankcioniu krivci.
Osim organa dravne vlasti, funkciju bezbednosti posredno ostvaruju i javne
VOXEH QSU ]GUDYVWYR VDREUDDM HOHNWURSULYUHGD SULYUHGD LWG DOL L PQRJL subjekti
QHGUDYQRJ VHNWRUD QHYODGLQH RUJDQL]DFLMH SUHGX]HD XGUXHQMD LWG L JUDDQL
1MLKRYH GHODWQRVWL VX QDMYHLP GHORP UHJXOLVDQH ]DNRQLPD L SRGOHX QDG]RUX RUJDQD
izvrne i sudske vlasti.
2LJOHGQRMHGDMHnajoptija funkcija drave zapravo funkcija bezbednosti, te
da je RVQRYQD LGHMD SROLWLNR-teritorijalnog organizovanja drutava u drave zapravo
QHSUHNLGQR WUDJDQMH ]D EH]EHGQRX SRMHGLQFD NROHNWLYD L GUDYH RG RSDVQRVWL NRMH
nastaju unutar njih i/ili dolaze spolja.
Ukoliko se sagledaju SRMHGLQDQH IXQNFLMH NRMH SURL]OD]H L] NRQNUHWQLMLK
ciljeva i delatnosti drave i njenih organa, moe se identifikovati vie dravnih funkcija,
QSU SROLWLND HNRQRPVND ILQDQVLMVND REUD]RYQD VDREUDDMQD ]GUDYVWYHQD WHKQLND
(javne slube), informativna, normativna, izvrna, pravosudna, odbrambena, policijska,
VSROMQRSROLWLNDLWG&LOMQHNLKRGQMLKGLUHNWQRMHEH]EHGQRVWRYHNDGUXWYDGUDYHL
PHXQDURGQH ]DMHGQLFH funkcije bezbednosti u uem smislu), dok su ostale, koje
primarno imaju drugi cilj, u funkciji pomenutih nivoa bezbednosti (instrumentalne

33
34

3UHPDLYNRYL0Isto, str. 298306.

0DUNRYL5Isto, str. 198.

38

potfunkcije bezbednosti u irem smislu). Do njihove sinergije i koordinacije dolazi u

okviru nacionalnog sistema bezbednosti.

3.2.1. BEZBEDNOST I STRATEGIJA DRAVE

Strategija 35 drave (tzv. nacionalna, totalna, visoka, generalna, opta
strategija) je relativno nova vrsta nacionalnih programa koji se ne odnose samo na rat i
sferu odbrane (tradicionalni model), nego na realizovanje svih dravnih funkcija u miru
LUDWXRGQRVQRQDQDLQHGRODVNDGUDYHGR HOMHQLKFLOMHYDLQLMHSUDNWLQRGHORYDQMH
zasnovano na optem programskom stanovitu o pravcima razvoja i opstanka drutva
NRMLP VH XWYUXMX QDMYLD GREUD YUHGQRVWL LQWHUHVL L FLOMHYL X]LPDMXL X RE]LU
LQWUDGUDYQHLLQWHUGUDYQHRGQRVHQDLQL]JUDGQMHSROLWLNHHNRQRPVNHLYRMQHPRLL
usmeravanje nacionalnih resursa u tim odnosima. 36
5H MH R RSWHP L LQWHJUDOQRP SURJUDPVNRP VWDQRYLWX ]D GRVWL]DQMH
RXYDQMH]DWLWXLXVSHDQUD]YRMYLWDOQLKQDFLRQDOQLKLGUDYQLKYUHGQRVWLLLQWHUHVDX]
angaovanje celokupnih umnih, duhovnih i materijalnih potencijala drave, kroz
ostvarivanje definisanih ciljeva u mirnodopskim i vanrednim okolnostima. Predstavlja
VNXS LVND]D X IRUPL SUDYLOD QDHOD L QRUPL NRML VH NRULVWH X GRQRHQMX GXJRURQLK
XSUDYOMDNLK DNFLMD X IXQNFLML UD]YRMD L ]DWLWH GUDYH L GUXWYD 3UDNWLQR WR MH RSWD
LGHMD R UHDOQRP LLOL YLUWXHOQRP XVPHUDYDQMX PRL GUDYH UDGL ]DWLWH L GRVWL]DQMD
najviih nacionalnih i dravnih interesa. 37
Strategija drave realizuje se kroz posebne i pojedinaQHVWUDWHJLMHNRMLPDVH
definiu nacionalni i dravni ciljevi NRMH WUHED GRVWLL QD SXWX RXYDQMD L XQDSUHHQMD
pojedinih dravnih vrednosti i realizovanja konkretnih interesa.
=QDL SRVHEQLP VWUDWHJLMDPD RSHUDFLRQDOL]XMX VH SRMHGLQL GHORYL GUDYQH
stratHJLMH D SRMHGLQDQLP VWUDWHJLMDPD UD]UDXMX VH SRVHEQH VWUDWHJLMH 3RMHGLQDQH
strategije operacionalizuju se izvesnim nacionalnim akcionim planovima, odnosno
dravnim projektima u okviru vie dravnih resora, kroz tzv. multisektorski pristup. To
VHRGQRVLLQDW]YSRVHEQHVWUDWHJLMHXNROLNRQLVXUD]UDHQHSRMHGLQDQLPVWUDWHJLMDPD
1DFLRQDOQLFLOMHYLXND]XMXQDWRWDWUHEDGRVWLLHPXWHLWLDSRVHEQHLSRMHGLQDQH
strategije, kao i nacionalni planovi akcije i projekti ukazuju na to NDNR LK GRVWLL
$NFLRQD L XSUDYOMDND NRPSRQHQWD X UHDOL]RYDQMX QDFLRQDOQLK FLOMHYD QD]LYD VH

Strategija JUstrats, strati vojska i agein, ago voditi; strategos YRMVNRYRDMHVNXSGHODWQRVWL
NRMH VX PHXVREQR SRYH]DQH UDGL SRVWL]DQMD RGUHHQRJ FLOMD 7R MH VYDNL EULOMLYR XWYUHQ SURMHNDW
XVPHUHQNDSRVWDYOMHQRPFLOMX7DGL/-Isto, str. 202203.
36
.RYD0Isto, str. 910.
37
Isto, str. 16, 26.
35

39

nacionalnom (ekonomskom, vojnom, tehnolokom, obrazovnom... bezbednosnom...

itd.) politikom. 38
Strategija moe, ali ne mora da postoji u pisanom obliku. Ako je pisana, ne
mora da bude u formi jedinstvenog dokumenta. Njena sutina je u svesti o potrebama
razvoja drutvenog i dravnog ivota, i u viziji efikasnih modela dostizanja prosperiteta.
,VWRYUHPHQRMHLGLQDPLQDDQMHQHSURPHQH]DYLVHRGVYHNROLNLKSURPHQD u dravi i
PHXQDURGQRP RNUXHQMX RGQRVQR RG GLQDPLNH EH]EHGQRVQLK L GUXJLK QDFLRQDOQLK
potreba. Stoga je neophodno da se stalno preispituje (monitoring i evaluacija) i revidira.
1DHOQR QDFLRQDOQX VWUDWHJLMX NRQFLSLUDMX QRVLRFL QDMYLH SROLWLNH YODVWL, a
YHULILNXMXSROLWLNHLGUXWYHQHVQDJH0HXWLPXQMHQRML]UDGLWUHEDORELGDXHVWYXMX
QDXQR-obrazovne ustanove, eksperti-pojedinci i drugi intelektualno-duhovni
SRWHQFLMDOL 7R VH HVWR SRYHUDYD PXOWLGLVFLSOLQDUQLP WLPRYLPD QDXQLK LQVWLWXWD
akadePLMDPD QDXND XQLYHU]LWHWVNLP L VWUXQLP XVWDQRYDPD D UHH W]Y YODGLQLP
HNVSHUWVNLPLQRYQLNLPJUXSDPDLYRMQLPDNDGHPLMDPD
6WUDWHJLMD SRGUD]XPHYD MDVDQ VWDY YODGH GD GRVWLJQH RGUHHQH FLOMHYH
priznanje da postoje problemi i iskazivanje volje da se oni ree. Stoga je to i javan
dokument. Naravno, neki njeni delovi mogu da budu poznati manjem krugu ljudi na
visokim dravnim poloajima.
,GHMD VWUDWHJLMH MH QH]DYLVQD L L]QDG VYDNH SROLWLNH RSFLMH MHU SURPRYLH
vitalne drutvene vrednosti i interese. Zato mora da ima izvestan kontinuitet7R]QDL
GD VH VD SURPHQRP JDUQLWXUH QD YODVWL QDVWDYOMD VD ]DSRHWLP UHDOL]RYDQMHP LGHMD
nacionalnog prosperiteta, koje su nekada negovane godinama, pa i vekovima.

3.2.2. POLITIKA I STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

UnapUHHQMH QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL L HILNDVQR VXSURWVWDYOMDQMH L]D]RYLPD
rizicima i pretnjama dravi i drutvu zahtevaju strateko planiranje i organizovanje
subjekata, snaga, mera, poslova i aktivnosti nacionalnog sistema bezbednosti, i oslanjanje
na mehanizPH PHXQDURGQH SRPRL L VDUDGQMH =DWR R]ELOMQH GUDYH NRQFLSLUDQMHP
politike i strategije nacionalne bezbednosti operacionalizuju dravnu strategiju u pogledu
zatite vitalnih vrednosti i interesa.
Svaka politika, pa i bezbednosna, jeste umetnost vladanja. Bezbednosna
politika MHXSUDYOMDNDLNRQNUHWQDGHODWQRVWSROLWLNLKVXEMHNDWDXVPHUHQDNDGRVWL]DQMXWR

Na prLPHU QDFLRQDOQL LQWHUHVL X SRJOHGX SULYUHGQRJ UD]YRMD ]HPOMH QDHOQR VH GHILQLX VWUDWHJLMRP
privrednog razvoja. Ona se operacionalizuje posebnim strategijama razvoja u dominantnim sektorima
privrede (npr., u poljoprivrednom, industrijskom, uslunom). Dalje, svaka od njih operacionalizuje se
SRMHGLQDQLPVWUDWHJLMDPD7DNRELVHVWUDWHJLMDUD]YRMDXVOXQRJVHNWRUDSULYUHGHUD]UDGLODVWUDWHJLMDPD
razvoja planinskog turizma, banjskog turizma, primorskog turizma, turizma na arheolokim i istorijskim
lokalitetLPD XJRVWLWHOMVWYD LWG 1DM]DG RYH EL VH VWUDWHJLMH RSHUDFLRQDOL]RYDOH RGUHHQLP DNFLRQLP
planovima ili projektima (npr., restauracijom istorijskih spomenika iz srednjeg veka, organizovanjem
kulturno-XPHWQLNLKSURJUDPDLNRORQLMDLWG9DQRMHQDJODVLti da bi ove strategije trebalo umreiti sa
GUXJLPVWUDWHJLMDPDQSUVDVDREUDDMQRPHQHUJHWVNRPLWG
38

40

vieg stepena nacionalne bezbednosti.39 To je skup pravila u skladu sa kojima se

EH]EHGQRVWUD]OXXMHRGQHEH]EHGQRVWLWHSRPRXNRMLKVHVSHFLILQLPGHMVWYLPDPHUDPD
i aktivnoVWLPDQHEH]EHGQRVWSULJXXMHQDUDXQEH]EHGQRVWL40 8LUHPVPLVOXLQLMHYLH
nacionalnih politika: spoljna, odbrambena, ekonomska, socijalna, ekoloka, zdravstvena,
energetska, obrazovna i druge politike, kojima se realizuju tzv. posebne dravne strategije.
3ROLWLNDQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLMHYODGLQSULVWXSEH]EHGQRVWLQMHQDRHNLYDQMDL
napori ka njihovom dostizDQMX 8NOMXXMH NUXSQH RGOXNH X EH]EHGQRVQRP VHNWRUX NRMH
XWLX QD VSROMQX L XQXWUDQMX EH]EHGQRVW GUDYH L GUXWYD =DVQLYD VH QD L]YHVQRP
SULKYDHQRP GRNWULQDUQR-SUDNWLQRP SULVWXSX EH]EHGQRVWL D UD]YLMD VH X RNYLUX
PHXQDURGQRJ L QDFLRQDOQRJ SUDYD L SROLWLNR-strategijskih dokumenata. Nije utemeljena
VDPRQDVKYDWDQMXSRWUHEDLSULRULWHWDQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLQDQMXXWLXLUD]QLVSROMQL
LQLRFL SULWLVFL L REDYH]H 6WRJD MH GLQDPLQD L SRGOHH VWDOQRP SUHLVSLWLYDQMX41
Bezbednosna politika kreira strategiju nacionalne bezbednosti; istovremeno, njen je
produkt, ali i sredstvo njene realizacije.
1DHOQR GYD VX SULVWXSD NUHLUDQMX EH]EHGQRVQH SROLWLNH 3UYL MH RGUHHQ
lokacijom bezbednosnog problema (drava, drutvo, grupe) i instrumentima njihovog
reavanja (prinuda ili pregovori). Kombinovanjem ovih varijabli dobija se est tipova
bezbednosnih politika, i to: politika UHDYDQMDPHXGUDYQLKVXNRED; politika reavanja
unutardravnih konflikata; SROLWLND VSUHDYDQMD NULPLQDOL]DFLMH QDFLRQDOQH HNRQRPLMH;
pROLWLNDL]EHJDYDQMDNRODSVDVODELKLOLSURSDGDMXLKGUDYD; politika institucionalizacije
demokratskih normi i institucija na regionalnom nivou i politika izgradnje efektivnog
sistema regionalne politike. Ove bezbednosne politke neretko se preklapaju i
komELQRYDQR VSURYRGH MHU MH L EH]EHGQRVQD VLWXDFLMD HVWR VNRSDQD VD YLH
bezbednosnih problema.
Drugi pristup bezbednosnoj politici zasniva se na institucionalnom i
normativnom okviru kojim se podravaju multilateralne mirovne misije, mirovne
operacije i operacije nametanja mira u pre-konfliktnim i post-konfliktnim regijama. On
LPDEURMQH GREUHVWUDQHDOLLVNOMXXMHLQWHUQHIXQNFLMHEH]EHGQRVQHSROLWLNHXVPHUHQH
ka civilnom drutvu. Takva bezbednosna politika ima dve funkcije izgradnja
institucija i reavanje konflikata, i obuhvata dva seta instrumenata pregovore
(ekonomija, politika i diplomatija) i prinudna sredstva (vojno intervenisanje i policijske
DNWLYQRVWL *HQHUDOQR HWLUL VX GRPLQDQWQD WLSD EH]EHGQRVQH SROLWLNH L WR politika
osiguranosti, usmerena ka post-konfliktnoj rekonstrukciji i izgradnji poverenja strana u
VXNREX QDMHH PHKDQL]PLPD SROLFLMVNH GHODWQRVWL L SRJUDQLQLK SRVORYD SRVWNRQIOLNWQRJ PRQLWRULQJD L SRPRL X HNRQRPVNRM UHNRQVWUXNFLML politika prevencije,
kontrolom naoruanjD L SUROLIHUDFLMH RUXMD NDR WHKQLNRP SRPRL X SROLWLNRM L
ekonomskoj reformi, od uspostavljanja civilno-vojnih odnosa do poboljanja
PRJXQRVWL]DGHPRNUDWVNRXSUDYOMDQMHLUD]YRMDWULQHHNRQRPLMHpolitika zatite, kao
interni i multilateralni napori da se upotpune tradicionalne funkcije zatite drutva od
SUHWQML ]GUDYVWYHQRM EH]EHGQRVWL SUHNRJUDQLQLK SUHQMWL WHURUL]PD RUJDQL]RYDQRJ

$QL$Varnostni sistem Republike Slovenije, str. 38.

6WDML/-Isto, str. 21.
41
Parliamentary Oversight of the Security Sector Principles, mechanisms and practices, p. 27.
39

40

41

kriminala i degradacije ivotne sredine i politika prisile, kojom se unilateralnim,

bilateralnim i multilateralnim vojnim intervenisanjem reavaju konflikti. I ove se
politike neretko kombinuju. 42
Bezbednosna politika ostvaruje se kroz: pravni sistem, strategiju nacionalne
bezbednosti i druge strategije, nacionalne planove akcija, svakodnevnu i tzv. ad hoc politiku
X KLWQLP VLWXDFLMDPD SROLWLNH RGOXNH L]YHVQLK GUDYQLK RUJDQD SUHGVHGQLND YODGH
SDUODPHQWDPLQLVWDUVWDYDRGOXNHXSUDYOMDNLKVWUXNWXUDQDFLRQDOQRJVLVWHPDEH]EHGQRVWL
]DVQRYDQLPQDLQVWUXNFLMDPDGUDYQLKRUJDQDLOLQD]DNRQVNLPRYODHQMLma, mehanizme
PHXQDURGQH VDUDGQMH LWG 6WRJD MH L RLJOHGQR GD MH UH R ]DX]LPDQMX MDVQRJ GUDYQRJ
NXUVD SUHPD YDQRP SLWDQMX RG ]QDDMD ]D QDFLRQDOQX D VYH HH L ]D PHXQDURGQX
bezbednost.
Strategija nacionalne bezbednosti je sistem komplementarnih normi iz oblasti
dravnih strategija koje se neposredno odnose na sistem bezbednosti i na realizovanje
VSHFLILQLK EH]EHGQRVQLK IXQNFLMD GUDYH X SROLWLNRM HNRQRPVNRM SUDYQRM WHKQRORNRM
edukativnoj, informativnoj, vojnoj, verskoj i drugim oblastima dravnog ivota. To je
FHORYLWLUHODWLYQRWUDMDQSURJUDPLMRPUHDOL]DFLMRPWUHEDGDVHRVWYDULVSROMQDLXQXWUDQMD
bezbednost drave u miru i ratu, kroz efikasno suprotstavljanje bezbednosnim izazovima,
UL]LFLPD L SUHWQMDPD 'UXJLP UHLPD WR MH VNXS LVNDza u formi pravila, principa i normi,
NRML VH NRULVWH X GRQRHQMX GXJRURQLK XSUDYOMDNLK DNFLMD X QDFLRQDOQRP VLVWHPX
bezbednosti, radi zatite nacionalnih i dravnih vrednosti i interesa.43 Treba je razlikovati od
strategije odbrane i vojne strategije.44
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije je najvii strateki dokument
LMRPVHUHDOL]DFLMRPWLWHQDFLRQDOQLLQWHUHVL5HSXEOLNH6UELMHRGL]D]RYDUL]LNDLSUHWQML
EH]EHGQRVWLXUD]OLLWLPREODVWLPDGUXWYHQRJLYRWD45
Polazne premise, osnovne determinante i konstituensi, a istovremeno i produkti
strategije nacionalne bezbednosti jesu:
nacionalni interesi, kao najoptija programska opredeljenja najviih dravnih
organa radi dostizanja i zatite nacionalnih vrednosti i potreba (npr., interes nacionalne
bezbednosti su demografska stabilnost i razvoj);
nacionalni ciljevi, odnosno precizno definisana i artikulisana namera drave
usmerena ka ostvarivanju nacionalnih interesa (npr., stimulisanje demografskog razvoja
XQDSUHHQMHP LYRWQRJ VWDQGDUGD VWanovnitva, ekonomskog razvoja, demokratije i
YODGDYLQHSUDYDSUDYDPDQMLQDVRFLMDOQHEH]EHGQRVWLJUDDQD]DWLPRXYDQMHPLGHQWLWHWD
VWLPXOLVDQMHPQDWDOLWHWDVWDQRYQLWYDVSUHDYDQMHPHPLJUDFLMHLWG
42

Opirnije, u National Security Cultures Patterns of Global Governance, str. 810.

.RYD0Isto, str. 82, 72.
44
Strategija odbrane (podsistem strategije drave i strategije nacionalne bezbednosti) je programsko
stanovite o angaovanju svih nacionalnih subjekata, kapaciteta i resursa u odbrani vitalnih drutvenih i
dravnih vrednosti i interesa od vojnih pretnji. Realizuje je vie subjekata vojnog i nevojnog, dravnog i
nedravnog sektora nacionalnog sistema bezbednosti i nadnacionalnih bezbednosnih mehanizama, a ne
samo vojska kao tradicionalni nosilac funkcije odbrane.
Vojna strategija (podsistem strategije drave i strategije odbraQH MH SURJUDPVNR VWDQRYLWH R QDLQX
ostvarivanja ustavne uloge vojske u zatiti nacionalnih vrednosti i interesa, odnosno osnovne smernice za
SULSUHPX L DQJDRYDQMH YRMVNH XNOMXXMXL L VPHUQLFH ]D SULSUHPX RVWDOLK VHJPHQDWD GUXWYD LMH MH
delovanje u IXQNFLMLRVWYDULYDQMDQMHQHRVQRYQHXORJH.RYD0Isto, str. 50.
45
ODQVWDYWDND=DNRQDRRGEUDQL
43

42

nacionalna politika, pod kojom se podrazumeva irok opseg mera i aktivnosti

koje usvaja i preduzima vlast drave, u raznim sferama dravnog i drutvenog ivota, na
QDFLRQDOQRP L PHXQDURGQRP QLYRX UDGL RVWYDULYDQMD GHILQLVDQLK QDFLRQDOQLK LQWHUHVD L
ciljeva;
bezbednosni interesi, tj. opredeljenja najviih dravnih organa o zatiti vitalnih
i drugih vrednosti. Njihovim dostizanjem stvaraju se pretpostavke za slobodan, pravedan i
VWDELODQ SROLWLNL HNRQRPVNL NXOWXUQL L VRFLMDOQL UD]YRM X] VDUDGQMX VD GUXJLP
GHPRNUDWVNLP GUDYDPD PHXQDURGQLP RUJDQLzacijama i institucijama (npr., teritorijalni
integritet i suverenitet Srbije u odnosu na Kosmet se, kao nacionalna vrednost, ostvaruje
realizovanjem izvesnih bezbednosnih interesa: povratak naih snaga bezbednosti na
Kosmet; povratak drugih dravnih organa; uspostavljanje kontrolisanog i optimalnog stanja
bezbednosti; uspostavljanje vladavine prava; povratak raseljenog stanovnitva; povratak
otete imovine raseljenim licima; normalizacija ekonomije i drutvenog ivota itd.);
bezbednosni ciljevi su u funkciji realizovanja bezbednosnih interesa. Formuliu
se u oblasti spoljne politike, ekonomije, unutranje bezbednosti, odbrane, obrazovanja,
QDXNHNXOWXUHLWGSDVXRVQRYD]DIRUPXOLVDQMHLVSURYRHQMHEH]EHGQRVQHSROLWLNHXWLP
drutvenim sferama (npr., SRPHQXWL EH]EHGQRVQL LQWHUHVL RVWYDULH VH GRVWL]DQMHP YLH
EH]EHGQRVQLKFLOMHYDORELUDQMHPNRGPHXQDURGQLKRUJDQL]DFLMDLGUXJLKYODGDGDSRGUH
QDHQDSRUHXEHLYDQMHPSUHGVWDYQLNDDOEDQVNRJLYOMDGDSULKYDWHNRPSURPLVQDUHHQMD
koja nudi naa vlada; REH]EHLYDQMHP SRGUNH GRPDH L LQRVWUDQH MDYQRVWL IRUPLUDQMHP
VWDELOQHYODGHVDMHGLQVWYHQLPNRQVWUXNWLYQLPVWDYRYLPDRQDLQLPDUHDYDQMDNRVPHWVNRJ
problema; prijemom Srbije u evroatlanske integracije itd.);
bezbednosna politika, kao konkretne mere i aktivnosti dravnih organa i
institucija koje se preduzimaju u raznim oblastima drutvenog ivota radi ostvarivanja
bezbednosnih ciljeva i interesa. Kao instrument strategije nacionalne bezbednosti, to je
sloen i trajan proces koji se realizuje kroz skoro sve segmente dravnih funkcija na
spoljnom i unutranjem planu, a ne samo kroz spoljnu, odbrambenu i vojnu politiku koje su
svojstvenije tradicionalnom konceptu nacionalne bezbednosti.46 Zato je u njenom
NRQFLSLUDQMX L VSURYRHQMX QHRSKRGDQ NRQVHQ]XV VYLK UHOHYDQWQLK SROLWLNLK VQDJD
zasnovan na objektivnim bezbednosnim procenamai
nacionalna odbranaSRGLPVHSRGUD]XPHYDNRPSOHNVDNWLYQRVWLXVPHUHQLK
ka odbijanju i eliminisanju svih oblika i metoda oruanog i neoruanog ugroavanja
bezbednosti zemlje.47
Ne postoje pravila o strukturi i sadraju strategija nacionalne bezbednosti.
5D]OLLWHVXRGVORHQLKWLYDVDUD]JUDQDWRPVWUXNWXURPGRQHIRUPDOQLKVWLORYDXNRMLPD
VH L]QRVH QDFLRQDOQL VWDYRYL *HQHUDOQR QMLPD VH XNUDWNR SURFHQMXMH SRVWRMHH VWDQMH
nacionalne bezbednosti, procenjuju se njegov razvoj i eventualna ugroenost i kreiraju
smernice za odgovor na potencijalne opasnosti i pretnje.
1DHOQRVWUDWHJLMDQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLVDGUL
46

Bezbednosna i odbrambena politika zemlje zavise od njenog vojno-SROLWLNRJLJHRVWUDWHJLMVNRJSRORDMDD

QDURLWRRGQMHQLKPHXQDURGQLKGUutveno-SROLWLNLKLHNRQRPVNLKRGQRVD,VWRYUHPHQR]DYLVHLRGYUVWHL
UDVSURVWUDQMHQRVWLGUDYQLKLQWHUHVDNDRLSRVWRMHLKLSRWHQFLMDOQLKL]D]RYDUL]LNDLSUHWQML
47
Na osnovu teksta .RYD 0 Isto, str. 7071, 125126, 132133. Poslednja sintagma se koristi u
QDMRSWLMHPVPLVOX]DR]QDDYDQMHfunkcije nacionalne bezbednosti (primedba S. M.).

43

uvod strategijske osnove nacionalne bezbednosti, u kojem se ukazuje na

SRWUHEX L UD]ORJH L]UDGH GRNXPHQWD QMHJRYX QDPHQX ]QDDM VYUKX L VPLVDR GHILQLFLMH
osnovnih pojmova;
bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, u kojem se definie stanje strategijskog
bezbednosnog okruenja. Navode se aktuelni i potencijalni izazovi, rizici i pretnje ljudskog,
SULURGQRJLWHKQLNR-tehnolokog porekla na globalnom, regionalnom i dravnom nivou, uz
naglaavanje onih koje se (in)direktno reflektuju na vitalne vrednosti i interese;
nacionalni bezbednosni interesi;
nacionalni bezbednosni ciljevi;
nacionalni sistem bezbednosti (struktura i funkcionisanje) i obaveze dravnih
podsistema u realizaciji strategije nacionalne bezbednosti;
upravljanje sistemom i u sistemu bezbednosti (mesto, uloga i zadaci dravnih
ustanova i inVWLWXFLMDUDGLXQDSUHHQMDQMHJRYHHILNDVQRVWLWRSRGUD]XPHYDLRVWYDULYDQMH
L]YHVQLK REOLND PHXQDURGQH VDUDGQMH L SDUWLFLSLUDQMD X QDGQDFLRQDOQLP EH]EHGQRVQLP
mehanizmima.48
,]UDGDVWUDWHJLMVNRJGRNXPHQWDQDMHHMHXQDGOHQRVWLYODGH]DLMLJDUDun
SULSUHPD QHNR VWUXQR WHOR NRMH MH QDMHH VDVWDYOMHQR RG SUDNWLDUD L WHRUHWLDUD
EH]EHGQRVWL RGEUDQH SUDYD SROLWLNH PHXQDURGQLK RGQRVD L VOLQR 1DMHH JD XVYDMD
SDUODPHQW UHH YODGD D SULPHQMXMH VH RG WUHQXWND VWXSDQMD QD VQDJX SR REMDYOjivanju u
slubenom glasilu. Sadraj dokumenta, u okvirima svojih nadlenosti, bukvalno realizuju
svi subjekti nacionalnog sistema bezbednosti kroz pomenute nacionalne politike. Osim
toga, mnogi elementi strategije nacionalne bezbednosti sadrani su u brojnim drugim
strategijama.
Strategija nacionalne bezbednosti ostvaruje se i kroz vie tzv. bezbednosnih
SRGVWUDWHJLMD NRMH VX QDHOQR XVPHUHQH ND RGUHHQLP VXEMHNWLPD EH]EHGQRVWL QSU
VWUDWHJLMDUHIRUPHRUXDQLKVQDJDNDUHDYDQMXRGUHHQLKYLGRYDLOLoblika bezbednosnih
problema (npr., strategija suprotstavljanja organizovanom kriminalu, odnosno trgovini
OMXGLPDNDUHDOL]RYDQMXRGUHHQHIXQNFLMHEH]EHGQRVWLNRMDMHXQDGOHQRVWLYLHVXEMHNDWD
bezbednosti (npr., strategija bezbednosti dravne granice), ka integraciji u oblik
PHXQDURGQHVDUDGQMHQSUVWUDWHJLMDSULGUXLYDQMD(YURSVNRMXQLML1$72LVO
Izraena je dilema o tome ta je starije, strategija bezbednosti ili bezbednosna
politika. Odgovor zavisi od pristupa: prema jednom shvatanju, bezbednosna politika je ira
kategorija na osnovu koje se i koncipira strategija nacionalne bezbednosti; prema drugom
shvatanju, bezbednosna politika je ui pojam kojim se zapravo realizuje strategija
QDFLRQDOQHEH]EHGQRVWL2EDSULVWXSDVXWDQD5HMHR direktno i obostrano srazmernim
kategorijama: od stepena razvijenosti bezbednosne kulture i bezbednosne politike zavisi i
koncept strategije nacionalne bezbednosti; obrnuto, sadraj strategije nacionalne
bezbednosti definie okvire bezbednosne politike u realizovanju njenih bitnih odrednica. To
su i NRPSOHPHQWDUQH GRSXQMXMXH NDWHJRULMH XSUDYR ]ERJ QMLKRYH GLQDPLQRVWL NRMD MH
SRVOHGLFD WXUEXOHQWQH L GLQDPLQH EH]EHGQRVQH VWYDUQRVWL NDR L ]ERJ WRJD WR VX QHNH
determinante politike i strategije nacionalne bezbednosti poznate samo njihovim kreatorima

48

Isto, str. 130131.

44

i realizatorima. Zato je najbolje koristiti sintagmu koncepcija bezbednosti, koja obuhvata

bezbednosnu strategiju i politiku.
1DNUDMXYDOMDQDJODVLWLGDMH6UELMDWHNXDSULOXJRGLQHVDLQLODSUHGORJ
jedinstveno definisanog i kodifikovanog dokumenta strategije nacionalne bezbednosti.49
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije50 je najvaniji i najvii
VWUDWHNL GRNXPHQW NRMLP VH XWYUXMX RVQRYH SROLWLNH EH]EHGQRVWL X ]DWLWL QDFLRQDOQLK
interesa Republike Srbije. Njome se analiziraju, identifikuju i definiu:
globalno, regionalno i bezbednosno okruenje Republike Srbije;
izazovi, rizici i pretnje nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije;
nacionalni interesi u oblasti bezbednosti;
FLOMHYLRVQRYQDQDHODLHOHPHQWLSROLWLNHQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWL
VWUXNWXUDQDHODIXQNFLRQLVDQMDLRGJRYRUQRVWLXVLVWHPXEH]EHGQRVWLL
materijalna i druga sredstva za njenu realizaciju.
Politika nacionalne bezbednosti51 je deo ukupne dravne politike i sprovodi se
NUR] XVNODHQ SURJUDP PHUD L DNWLYQRVWL NRMH GUDYD SUHGX]LPD UDGL GRVWL]DQMD FLOMHYD
politike nacionalne bezbednosti. Njenom rHDOL]DFLMRPVWYDUDMXVHSUHWSRVWDYNH]DSROLWLNL
ekonomski, socijalni, kulturni i ukupni drutveni razvoj Republike Srbije.
&LOMHYL SROLWLNH QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL 5HSXEOLNH 6UELMH VX MDDQMH
RGJRYDUDMXLKLQVWLWXFLMDLVSURYRHQMHHILNDVQLKPHUDLDNWLYnosti na bezbednosnom planu
radi zatite nacionalnih interesa i uspeno preventivno delovanje i savladavanje izazova,
UL]LND L SUHWQML EH]EHGQRVWL 7R SRGUD]XPHYD UD]YRM SROLWLNL L HNRQRPVNL VWDELOQRJ L
SURVSHULWHWQRJ GUXWYD XHH X L]JUDGQML SRYROMQRJ bezbednosnog okruenja na
UHJLRQDOQRPLJOREDOQRPQLYRXNUR]XNOMXLYDQMHXHYURSVNHLQWHJUDFLMHLRVWDOHUHJLRQDOQH
LPHXQDURGQHVWUXNWXUHLVDUDGQMXVDGUXJLPGHPRNUDWVNLPGUXWYLPD
3ROLWLND QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL 5HSXEOLNH 6UELMH ]DVQLYD VH QD QDHOLma
prevencije, prava na odbranu, kompatibilnosti, nedeljivosti bezbednosti i odgovornosti.
Njene osnovne komponente su spoljna politika, politika odbrane, politika unutranje
bezbednosti, ekonomska politika, socijalna politika i politike u drugim oblastima
GUXWYHQRJ LYRWD 8] WR XQDSUHHQMH REUD]RYDQMD QDXNH QDXQRLVWUDLYDNRJ UDGD
]DWLWHLYRWQHVUHGLQHNXOWXUHLGUXJLKREODVWLGUXWYHQRJLYRWDNDRLQMLKRYRXVNODLYDQMH
VDVWDQGDUGLPD(YURSVNHXQLMHLPDMXVWUDWHNL]QDDM]D]DWLWXQDFLRQDOQLh interesa.

2Q MH ELR SUHGPHW XVWULK MDYQLK QDXQLK L VNXSWLQVNLK SROHPLND L NULWLND RG WRJD GD JD MH VDLQLR
nekompetentan tim do toga da ga RGOLNXMX EURMQL WHUPLQRORNL ORJLNL VDGULQVNL L IXQNFLRQDOQL QHGRVWDFL
Ipak, predlog strategije je usvojen.
50
Vidi uvod 6WUDWHJLMH3ROD]LWH6WUDWHJLMHQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLLQHVXYHUHQLWHWLWHULWRULMDOQLLQWHJULWHW
Republike Srbije, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava,
potovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljQRSROLWLND RULMHQWDFLMD L XQDSUHHQMHVDUDGQMH VD
QDMXWLFDMQLMLP VXEMHNWLPD PHXQDURGQH ]DMHGQLFH L GUDYDPD X UHJLRQX 6WUDWHJLMD QDFLRQDOQH
EH]EHGQRVWL SRWYUXMH SULYUHQRVW 5HSXEOLNH 6UELMH RSWLP GHPRNUDWVNLP YUHGQRVWLPD PHXQDURGQRP
pravu i potovanju sopstvene dravotvorne tradicije. Opredeljenja iskazana u Strategiji nacionalne
bezbednosti izraavaju spremnost Republike Srbije da u okviru Organizacije ujedinjenih nacija, evropskih
LGUXJLKPHXQDURGQLKRUJDQL]DFLMDLUHJLRQDOQLKVWUXNWXUDGRSULQRVLL]JUDGQMLLXQDSUHHQMXVRSVWYHQH
regionalne i globalne bezbednosti. Pojedini delovi Strategije prikazani su u drugim delovima knjige.
51
Vidi glavu IV. Strategije Politika nacionalne bezbednosti.
49

45

=QDL X GRPDRM EH]EHGQRVQRM SUDNVL VWUDWHJLMRP EH]EHGQRVWL GHILQLX VH

smernice bezbednosne politike, a bezbednosnom politikom realizuje se strategija
bezbednosti.

4. PREVENCIJA I REPRESIJA
Prevencija (lat. praeventio) predstavlja postupke i mere koji se preduzimaju
GD EL VH VSUHLOR SUHGXSUHGLOR QHWR QHHOMHQR RGQRVQR GD EL VH VSUHLOD LOL RWNORQLOD
RSDVQRVW L ]DWLWLR REMHNDW QDSDGD 3UHYHQFLMD LOL SUHYHQWLYD X RVQRYQR ]QDHQMX
SUHGVWDYOMD VSUHDYDQMH QHNH EROHVWL SRUHPHHQRJ SRQDDQMD LOL SRMDYH NRMD RVWDYOMD
posledice na neke osobe ili grupe. Postoji primarna, sekundarna i tercijarna prevencija.
3ULPDUQDSUHYHQFLMDVHRGQRVLQDDNFLMHNRMHVHSUHGX]LPDMXNDNRELVHVSUHLODSRMDYD
uslova/uzroka koji dovode do bolesti ili socijalnih problema. Da bi se sprovodila
prevencija bolesti, neophodno je razvijati kvalitetne sanitarne sisteme, centre za
rekreaciju, parkove i sl. U socijalnoj zatiti, primarna prevencija podrazumeva
aktivnosti kojima se obavlja osnovna edukacija i socijalizacija ljudi (stanovanje,
RVQRYQR REUD]RYDQMH VWUXQR RVSRVREOMDYDQMH UD]YRM YHWLQD L VO 6HNXQGDUQD
SUHYHQFLMD VSURYRGL VHRQGD NDGDMH RSDVQRVWEROHVW YH QDVWXSLOD DOL VHMR XYHN QLMH
razvila. Tercijarna prevencija sprovodi se kako bi se ublaili negativni efekti nastali
GHORYDQMHP QHNH RSDVQRVWLEROHVWL 3UHYHQFLMD SUHGVWDYOMD RVQRYQR SRGUXMH GHORYDQMD
NRMLPVHVXSURWVWDYOMDQMDSUHVWXSQLWYXGHFHLRPODGLQH8WRPVPLVOXRQDMHQDMHH
RGUHHQD NDR VLVWHP UD]QRYUVQLK PHUD L DNWLvnosti koje dravni i drutveni subjekti
SUHGX]LPDMX UDGL VSUHDYDQMD SRMDYH L SRQDYOMDQMD SUHVWXSQLWYD 0HXWLP RYDM LVWL
SRMDP PRHR]QDDYDWLLSURFHVLMLMHNUDMQMLFLOMVWYDUDQMHXVORYDNRMLELRPRJXLOLL
podstakli pravilan socijalni razvoj indiviGXH 6YH WR SUDWL IRUPLUDQMH L XYULYDQMH
SURVRFLMDOQLK REOLND SRQDDQMD LPH VH SRVUHGQR GHOXMH QD VSUHDYDQMH LVSROMDYDQMD L
ponavljanja onih oblika ponaanja koji nose elemente prestupnitva. Prevencija
kriminaliteta obuhvata sve mere kojima se smanjXMH LOL NRMLPD VH QD GUXJL QDLQ
GRSULQRVLNYDQWLWDWLYQRPLNYDOLWDWLYQRPVPDQMHQMXNULPLQDOQLKUDGQML1DWDMQDLQVH
GLUHNWQLPRGYUDDQMHPRGNULPLQDOQLKDNWLYQRVWLLOLSROLWLNRPSUHYHQFLMHNRMDVPDQMXMH
SRWHQFLMDO ]D NULPLQDO L QMHJRYH X]URNH SRYHDYD RVHDQMH VLJXUQRVWL NRG JUDDQD
3UHYHQWLYQH PHUH VH QH RGQRVH VDPR QD NULPLQDO YH REXKYDWDMX L DQWLVRFLMDOQR
SRQDDQMH NRMH SUHGVWDYOMD QHNX YUVWX ID]H NRMD SUHWKRGL NULYLQRP GHOX NDR L QHNX
vrstu pogodnog ambijenta za vrenje kriminalne aktivnosti. Antisocijalno ponaanje
XJURDYD RVHDQMH VLJXUQRVWL NRG JUDDQD NRML LYH X WRP RNUXHQMX D ]QDDMQR
QDUXDYDLRVHDQMHRGJRYRUQRVWLQRVLODFDDQWLVRFLMDOQRJSRQDDQMDNRMLMHSRWUHEDQ]D
XHVWYRYDQMH WLK SRMHGLQDFD X LYRWX VYRMH ]DMHGQLFH 3UHYHQFLMRP EL WDNRH WUHEDOR
VPDQMLYDWL RVHDQMH VWUDKD RG NULPLQDOD MHU WDNDY VWUDK PRH ELWL WHWDQ LVWR NROLNR L
VDPNULPLQDOLPRHGRYHVWLGRSRYODHQMDSRMHGLQFDL]GUXWYHQRJLYRWDLGRJXELWND
poverenja u policiju i pravnu dravu. Mnogi rizici koji su sastavni deo svakodnevnog
ivotu mogu biti smanjeni preduzimanjem jednostavnih preventivnih mera. Tako, na
SULPHU UL]LN RG SURYDOH X GRPDLQVWYR PRH ELWL GUDVWLQR VPDQMHQ XNROLNR VH

46

SUHGX]PX VOHGHH SUHYHQWLYQH PHUH RVWDYOMDQMH XSDOMHQRJ VYHWOD QDNRQ naputanja

GRPDLQVWYD XJUDLYDQMH GRGDWQLK EUDYD QD YUDWD L SUR]RUH SRVWDYOMDQMH GRGDWQRJ
VSROMDQMHJ RVYHWOMHQMD XJUDLYDQMH SURWLYSURYDOQRJ DODUPD LLOL QDEDYOMDQMH SVD
XYDUD 52
U ostvarivanju opte i posebnih funkcija bezbednosti, sistem bezbednosti deluje na dva naLna:
a) preventivno, gde svojim postojanjem predstavlja instrument odvraDnja od
svih oblika i izvora ugroavanja i
b) represivno otklanjanjem uzroka ugroavanja i eliminisanjem njihovih nosilaca silom na pravno dozvoljen naLQ
Cilj preventivne aktivnosti je spreLti, ukloniti ili smanjiti bezbednosne rizike.
Preventivno delovanje obuhvata organizacione, tehQLke i druge preduzete mere i aktivnosti, da se spreLQDstanak ili barem ublae posledice pojedinih nesreDRGnosno olaka izvoHnje zatite, spasavanja i pomoL DNR GR QHsreH GRH 3UHventivu sprovode
nadlena ministarstva, lokalne zajednice, privredna drutva (preduzeD]Dvodi i druge
organizacije u skladu sa njihovom delatnoX
Preventivne mere i aktivnosti ureXje podUXno zakonodavstvo, planira se u
programima i planovima zatite pred prirodnim i drugim nesreDma, odnosno u planovima razvoja koji se odnose na pojedine delatnosti.

5. PROAKTIVNI I REAKTIVNI PRISTUP BEZBEDNOSTI

Rizike kojima su izloene organizacije moemo podeliti na spoljanje i
XQXWUDQMH 3RG VSROMDQMLP VH QDMHH SRGUD]XPHYDMX UL]LFL RG SURYDOD L NUDD
diverzija, napada na osoblje i ostali koji nastaju iz blieg i daljeg okruenja. Pod
unutranjim podrazumevamo rizike od sabotae, poara, havarija na postrojenjima, sve
YUVWHXQXWUDQMLKNUDDRGVWUDQHRVREOMDDOLLVYHRVWDOHYUVWHUL]LNDNRMLQDVWDMXXVOHG
VDPHGHODWQRVWLDPRJXLPDWLYHHSRVOHGLFHRGWHURULVWLNLKQDSDGDLOLGLYHU]LMDNDNR
po sebe, tako po okolinu ili korisnike njihovih usluga. Npr. sudar vazduhoplova,
polovila ili vozila i havarije na postrojenjima, mogu imati i mnogo tee posledice od
RWPLFD LOL SRGPHWDQMD RSDVQLK QDSUDYD 3RVPDWUDMXL UD]OLLWH REOLNH RUJDQL]DFLMD NDR
sisteme i rizike moemo posmatrati kao sistemske i vansistemske. U tom kontekstu
moemo govoriti i o optoj klasifikaciji ugroavanja bezbednosti na namerna i
nenamerna. Zakonska reenja sankcionisanja su usmerena na posledice i u odnosu na
njih traenje i sankcionisanje odgovornih pojedinaca. Takav pristup bezbednosti,
QD]LYDPRUHDNWLYQLPMHUXRVQRYLRQGHOXMHQDSRVOHGLFXLPRHPRUHLGDRQXQHNROLNR
3RSRYL-LWL, Branislava. Strategija socijalnog razvoja u prevenciji devijantnih ponaanja:
konceptualni okvir delovanja protektivnih faktora. u Istraivanja u defektologiji br. 4, 103-116. Beograd:
'HIHNWRORNLIDNXOWHW&HQWDU]DL]GDYDNXGHODWQRVW0LORVDYOMHYL0LORVDY'HYLMDFLMHLGUXWYR
%HRJUDG'UDJDQL.ULYRNDSL9ODGLPLU3UHYHQFLMDNULPLQDOLWHWD%HRJUDG3ROLFLMVNDDNDGHPLMD
2002.
Pojmovnik bezbednosne kulture, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.
52

47

ima opravdanje kada su u pitanju spoljanji ili vansistemski rizici, odnosno namerna
ugroavanja koja oni proizvode. 5D]OLLWL REOLFL RUJDQL]DFLMD NDR VLVWHPL IXQNFLRQLX
SR RGUHHQLP SUDYLOLPD NRMLK VX OMXGL NDR L]YULRFL X QMLPD GXQL GD VH SULGUDYDMX
LPHVHVWYDUDLRVQRYDVLVWHPD]DWLWHRGXJURDYDQMD0HXWLPLWHVLVWHPHNUHLUDMX
ljudi i u njima delaju kao sLVWHPVNL HOHPHQWL L WR QDMHH X LQWHUDNFLML VD VORHQLP
WHKQLNLP L YLVRNRVRILVWLFLUDQLP VLVWHPLPD SUL HPX QDVWDMX JUHNH L SURSXVWL NRML
rezultuju ugroavanjem.
3URDNWLYQL SULVWXS X]LPDMXL X RE]LU RYHND L QMHJRYX SRJUHLYRVW NDR
konstruktora i elemenat sistema, pa samim tim i sistemsku nesavrenost, ima za cilj da
kroz paljivu analizu svakog propusta ili ugroavanja, otkrije i eliminie uzrok i
PRGLILNXMH VLVWHP GD VSUHL QDVWDQDN JUHNH X] DNWLYQR XNOMXLYDQMH L RGJRYRUQRJ
pojedinca u tu analizu.
I] VOLNH VH YLGL GD L UHDNWLYQL SULVWXS LPD SRYUDWQR GHMVWYR QD XQDSUHHQMH
VLVWHPD MHU VH NUR] LVWUDJX XJURDYDQMD L QMLKRYLK SRVOHGLFD WDNRH RWNULYD VLVWHPVNH
nedostatke, ali ne deluje adekvatno na uzrok jer, pre svega, sankcionie odgovornog
nosioca u cLOMXVSUHDYDQMDSRQDYOMDQMDXLVWRPLOLVOLQRPREOLNXLVSROMDYDQMDSURSXVWD
Sistem propisa za normativno - pravno regulisanje bezbednosti predstavlja
neophodne elemente sistema zatite, ali propusti, greke i prekraji deavaju se i u
QDMEROMHXUHHQLPsistemima i pored svih pravila i propisa.
RIZICI

PROAKTIVNO

UNUTRANJI

SPOLJANJI
VANSISTEMSKI

UZROK

UGROAVANJA
NAMERNA

SISTEM ZATITE

BEZBEDNOST

SISTEMSKI

POSLEDICE
,67(,/,6/,1(

REAKTIVNO

NENAMERNA
mr Momir OVWRML

8RGQRVXQDWR]DGDWDNVLVWHPDXSUDYOMDQMDEH]EHGQRXMHGDSULPHQMXMXL
proaktivni pristup bezbednosti, sistem modifikuje do tog nivoa da ne dopusti nastanak
LOL PLQLPL]LUD PRJXQRVW JUHDND LSUHNUDMD NDR osnovnih uzroka ugroavanja, to se
postie kroz proces upravljanja rizikom.

48

6. OSNOVNI OBLICI BEZBEDNOSTI

3RWHNRX X QDXQRP EDYOMHQMX EH]EHGQRX DOL L X QMHQRM SUDNWLQRM
primeni, predstavlja nepostojanje opteprihvatljive definicije pojma bezbednosti. Pored
ostalog, to je i posledica proimanja bezbednosti kroz sve oblasti ljudske egzistencije i
GHORYDQMDNRMHVXUD]OLLWHLVSHFLILQHSRVYRMRMSULURGLSDELVHQDRVQRYXWRJDPRJOR
JRYRULWLRUD]OLLWLPREOLFLPDLOLYUVWDPDRGQRVQRSRGHOLEH]EHGQRsti. Ostaje dilema da
li pokuaj podele ili klasifikovanja bezbednosti doprinosi pojmovnom definisanju ili da li uopte treba pristupati podeli bez jasne definicije, uz konstatacije pojedinih autora
da je bezbednost jedinstvena i nedeljiva kategorija. MeXWLPVDPDSULPHQDEH]EHGQRVWL
X UD]OLLWLP REODVWLPD ]DKWHYD UD]OLLWH SULVWXSH L SULPHQX UD]OLLWLK VUHGVWDYD LPH
XSXXMHQDSRWUHEXSRGHOHUD]YUVWDYDQMDLOLNODVLILNRYDQMDEH]EHGQRVWL
$QDOL]LUDMXL SRMDP L VDGUDM EH]EHGQRVWL NDR L LUHQMH LVWUDLYDNRJ SROMD
QDXND EH]EHGQRVWL YHLQD DXWRUD SRSXW %X]DQD SRVWDYOMDMX RVQRYQD WHRULMVND
SUREOHPVNDSLWDQMDRGUHHQMDEH]EHGQRVWLXVPLVOXGDVHRGUHGL
referentni objekt bezbednosti
subjekt bezbednosti
priroda opasnosti ili vrsta rizika
potrebna sredstva
Pre prelaska na rad na pokuaju podele bezbednosti, ipak je potrebno
napraviti kratak osvrt na sutinu pojma bezbednosti.

6.1. POJAM BEZBEDNOSTI I REFERENTNI OBJEKTI

.DRWRMHYHUHHQRRSRMPXEH]EHGQRVWL koliko autora toliko i definicija.
0HXWLPRQRto se moe izdvojiti kao nesporno u svim definicijama, a odralo se do
GDQDV NDR RVQRYD ]D RGUHHQMH EH]EHGQRVWL SUHGVWDYOMD VKYDWDQMH EH]EHGQRVWL NDR
RUJDQL]DFLMH VWDQMD IXQNFLMH L QDXNH RGQRVQR NDR VWDQMD VLVWHPD L QDXNH 7DNRH
moe se konstatovaWL GD MH SUHYD]LHQR VKYDWDQMH EH]EHGQRVWL NDR RGVXVWYR LOL
nepostojanje opasnosti, uz opteprihvatljivo shvatanje da apsolutna bezbednost
predstavlja utopijski i nedostian cilj. U tom smislu pojam bezbednosti egzistira
uporedo sa pojmom potencijalne opasnosti ili rizika, odnosno bezbednost se sve vie
shvata kao bitisanje u spoznatom i kontrolisanom riziku koji postaje predmetom
EH]EHGQRVWL8XRHQRMWHRULMVNRMSRGHOLEH]EHGQRVWLDVOXHLVHSUHWKRGQRQDYHGHQLP
QDXQLPSUREOHPVNLPSLWDQMLPDL]GRVDGDQjih analiza pojma i sadraja bezbednosti, za
referentni objekt bezbednosti, kao osnovni kriterijum podele, moe se odrediti:
drava
pojedinac
drutvo ili drutvene grupe
PHXQDURGQD]DMHGQLFD
kolektiviteti

49

PHXWLPREMHNWEH]EHGQRVWLPRHELWLL
poslovna organizacija ili korporacija
GHODWQRVWLOLREODVWNDRWRMHUDGLQIRUPDFLMHVREUDDMLVO
8QDXFLLWHRULMVNLPUD]PDWUDQMLPDEH]EHGQRVWVHQDMHHYH]XMH]DGUDYXL
SRWHQFLMDOPRLLVLOHNRMLPGUDYDUDVSRODH8]LPDMXLGUDYXNDRUHIHUHQWQLREMHNDt
EH]EHGQRVWL QDMHL SRMPRYL VXnacionalna bezbednost, bezbednost drave i dravna
bezbednost.

6.2. NACIONALNA BEZBEDNOST

Pojam nacionalne bezbednosti, koji predstavlja sloenica sastavljena od

SRMPRYD QDFLRQDOQD L EH]EHGQRVW D NRML VX WDNRH nedovoljno razjanjeni u
VDYUHPHQRM WHRULML QLMH MDVQR RGUHHQ .DR L X VOXDMX RSWHJ SRMPD EH]EHGQRVWL X
OLWHUDWXUL VH PRH QDL PQRWYR GHILQLFLMD SRMPD QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL D SRMHGLQL
autori u svojim delima nude vie definicija.
Nacionalna bezbednRVW MH VSRVREQRVW GUDYH QDFLMH GD RSVWDQH WDNR WR H
]DWLWLWL VYRM WHULWRULMDOQL LQWHJULWHW L VXYHUHQLWHW RVWYDULWL SROLWLNX VDPRVWDOQRVW L X]
SRPRGUDYQLKDWULEXWD]DWLWLWLVYRMHXQXWUDQMHYUHGQRVWLRGVYLKREOLNDXJURDYDQMD
bez obzira na to da li dolaze spolja ili se nalaze unutar drave. Zatita osnovnih
vrednosti drutva zasniva se na aktivnosti nacionalnih bezbednosnih struktura u okviru
VSHFLILQRJ VLVWHPD EH]EHGQRVWL 6LVWHP EH]EHGQRVWL L]PHX RVWDORJ VOXL L ]D
uspostavljanje unutraQMH L VSROMDQMH UDYQRWHH X RNYLUX PHXQDURGQH ]DMHGQLFH 8
NRUSXV YUHGQRVWL NRMH VH XYDMX L XQDSUHXMX GHORYDQMHP VLVWHPD QDFLRQDOQH
EH]EHGQRVWL QDMHH VH XEUDMDMX LGHQWLWHW RSVWDQDN X QDMLUHP ]QDHQMX WH UHL
opstanak drave, nacionalni opstanak IL]LNR VDPRRGUDQMH WHULWRULMDOQL LQWHJULWHW
SROLWLNDVDPRVWDOQRVWNYDOLWHWLYRWDLGU1DFLRQDOQDEH]EHGQRVWVHGRYRGLXYH]XLOL
VHSRLVWRYHXMHVDGUDYQRPEH]EHGQRXSDVHUD]XPHLNDRVNXSVYLKEH]EHGQRVQLK
IXQNFLMD RGUHHQH SROLWLNH ]DMHGQLFH ,VWRYUHPHQR RQD VH NRULVWLWL L ]D WR GD R]QDL
nastojanja jedne nacije da organizovano ostvari i zatiti vitalne nacionalne interese.
Nacionalna bezbednost je u radovima mnogih autora predstavljena kao nesvodivo
jezgro nacionalnog interesa. Kada elimo da utvrdimo da li je u nekoj zemlji ostvarena
nacionalna bezbednost, posmatramo to da li ta nacija ivi u miru ili je u ratu, da li je
slobodna ili nije, kao i da li se razvija ili propada. Savremena nacionalna bezbednost
treba da delovanjem drave omRJXL YODGDYLQX ]DNRQD UDGL VWYDUDQMD RSWH NOLPH
pogodne za drutveno-HNRQRPVNL VRFLMDOQL L NXOWXUQL UD]YRM JUDDQD L ]DMHGQLFH X
celini. 53

6LPL 'UDJDQ 5 1DXND R EHzbednosti: Savremeni pristupi bezbednosti, Beograd: Slubeni list SRJ,
2002.
RUHYL2EUHQ/HNVLNRQEH]EHGQRVWL%HRJUDG3ULYUHGDSXEOLN
Mc Sweeney, Bill. Securitty, Identity, and Interests: A Sociology of International Relations, Cambridge:
Cambridge University Press, 1999.
Pojmovnik bezbednosne kulture, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.
53

50

%H] XSXWDQMD X GHWDOMQLMH DQDOL]H UD]OLLWLK SRNXDMD GHILQLVDQMD QDFLRQDOQH

bezbednosti, to bi zahtevalo mnogo vie prostora, u ovom radu se mogu izdvojiti, kao i
X VOXDMX RSWHJ SRMPD EH]EHGQRVWL RQL HOHPHQWL NRML VX QHVSRUQL LOL VX ]DMHGQLNL X
UD]OLLWLPSRNXDMLPDGHILQLVDQMDLSUHGVWDYOMDMXVDGULQXQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWL
drava kao objekt i subjekt nacionalne bezbednosti;
odbrana i kontrola nacionalne (dravne teritorije) na kopnu, vodi i u
vazduhu;
javna bezbednost ljudi i njihove svojine;
RXYDQMHLRGUDQMHQDFLRQDOQRJGUDYQRJVXYHUHQLWHWD
ostvarivanje osnovnih funkcija drutva:
9 socijalno-ekonomske,
9 drutveno-SROLWLNH
9 kulturne,
9 ekoloke,
9 privredne itd;
strategija i politika bezbednosti;
REH]EHHQMHXNXSQRJSRWHQFLMDODGUDYH
REH]EHHQMHQDFLRQDOQLKLQWHUHVD
REH]EHHQMHRGRUXDQLKQDSDGDLSULWLVDND
REH]EHHQMHRGXQXWUDQMLKVXEYHU]LMD
REH]EHHnje od erozija proklamovanih vrednosti kvalitetnog ivota;
VXEMHNWLYQLRVHDMEH]EHGQRVWLVSRNRMVWYDLEODJRVWDQMD
,]SUHWKRGQRJQDEUDMDQMDXRDYDVHLURNVSHNWDUHOHPHQDWDLGHODWQRVWLNRMH
REXKYDWD QDFLRQDOQD EH]EHGQRVW 5D]OLNXMXL SRMPRYH GUDYH L Grutva u savremenoj
WHRULML L SUDNVL PRH VH XRLWL GD RGUHHQL VDGUDML NRML SUHGVWDYOMDMX EH]EHGQRVW
drutva i pojedinaca, predstavljaju i sadraje nacionalne bezbednosti. Iz toga bi se
PRJOR]DNOMXLWLGDQLMHVDPRGUDYDREMHNWQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLYHRQDREXKYDWD
GUXWYHQXLSRMHGLQDQXEH]EHGQRVW1HRGUHHQRVWLQHSUHFL]QDGHILQLVDQRVWQDFLRQDOQH
bezbednosti doprinela je zloupotrebi ovog pojma za primenu politike sile u
PHXQDURGQLP RGQRVLPD 7DNR VH NUR] NRQFHSW ]DWLWH QDFLRQDOQLK LQWHUHVD u
QDFLRQDOQRM EH]EHGQRVWL RSUDYGDYDMX VYL SRVWXSFL X PHXQDURGQLP RGQRVQR
PHXGUDYQLPRGQRVLPDDSRVHEQRSULWLVFLLSULPHQDVLOH8L]MDYDPD]YDQLQLND6$'
L9HOLNH%ULWDQLMHHHVHPRJXXWLL]MDYHRQDLQXLYRWDNDRYLWDOQRPQDFLRQDOQRP
interesu i pravu da se zarad RXYDQMD QDLQD LYRWD vode ratovi na drugim
kontinentima i udaljenim zemljama koje nedemokratskim reimima i nepotovanjem
ljudskih prava, iako su ekonomski i vojno mnogo slabije, a geografski udaljene,
predstavljaju potencijalnu RSDVQRVWQMLKRYRPQDLQXLYRWDLQDWDMQDLQXJURDYDMX
njihovu nacionalnu bezbednost. Tokom hladnog rata kroz koncept nacionalnog interesa,
SRMDP QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL MH NRULHQ ]D RSUYDGDYDQMH VYLK SRVWXSDND D SRVHEQR
primene sile, u okviru politike suprotstavljenih blokova. U posthladnoratovskim
SURPHQDPD NUR] SUHREOLNRYDQMH PHXQDURGQLK RGQRVD NRML VH RJOHGDMX X QHVWDQNX
ELSRODUQRVWLNDRRVQRYLUDYQRWHHPRLX]SRMDYXJOREDOL]DFLMHLXQLSRODUQRVWLVD6$'
kao jedinom oruanom silom koja moe dD NRQWUROLH VYHW XRDYDMX VH L WHRULMVND
nastojanja za postavljanjem novih koncepta bezbednosti koji vode preoblikovanju i

51

daljem irenju pojma nacionalne bezbednosti kroz pojavu novih dimenzija bezbednosti,
kao to su ekonomska i ekoloka bezbednost, a da se pri svemu tome nastoji
PLQLPL]LUDWL LOL DN HOLPLQLVDWL ]QDDM GUDYH NDR VXEMHNWD L REMHNWD QDFLRQDOQH
bezbednosti. Tako je prof.dr. Smilja Avramov postavila pitanje koje ima konstantnu
aktuelnost u posthladnoratovskom preoblikovanju sveta i stvaranju tzv. novog
svetskog poretka GDOLHGUDYHRSVWDWLNDRRVQRYQLVXEMHNWLLREMHNWLEH]EHGQRVWL
LOLHSUHSXVWLWLWXXORJXQHGUDYQLPDNWHULPD"
WRVHWLHVDPRJSRMPDQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLXGRPDRMOLWHUDWXULPRJOR
EL VH ]DNOMXLWL GD MH RQ QDVWDR GRVORYQLP SUHYRHQMHP VD HQJOHVNRJ MH]LND SRMPD
national security L LQNRUSRUDFLMRP X GRPDH QDXQH UDGRYH X NRMLPD MH GRPLQLUDR
SRMDPEH]EHGQRVWLGUDYHNRMLMHXVWUDQRMOLWHUDWXULDSRVHEQRXRLJOHGQRQDUXHQLP
QDXQLP UDGRYLPD NRML SUHGVWDYOMDju teorijsku podrku globalizmu i globalizaciji,
SURLUHQXSRMDPQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLRPRJXDYDMXLQDSUHGRSLVDQH]ORXSRWUHEH
.DGDMHUHRRGUHHQMXEH]EHGQRVWLGUDYHDXYDDYDMXLSUHWKRGQRRSLVDQH
probleme i postavljenu definiciju opteg pojma bezbednosti, trebalo bi pokuati
nabrojati potencijalne opasnosti, odnosno rizike koji, kada izmaknu kontroli, ugroavaju
bezbednost drave, kao rizike od:
 oruanog napada spolja, odnosno oruane agresije na kopnu, vodi i u
vazduhu,
 oruane pobune ili WHURULVWLNLKQDSDGD
 XQXWUDQMLKQHPLUDQHUHGDLLVSROMDYDQMDJUDDQVNHQHSRVOXQRVWL
 svih oblika subverzivne delatnosti,
 sabotaa,
 diverzija,
 obavetajno L]YLDNHGHODWQRVWL
 psiholoko propagandne delatnosti,
 svih oblika kriminala,
 socio-patolokih pojava
 WHKQLNR-tehnololih akcidenata
 VDREUDDMQLKDNFLGHQDWD
U odnosu na pobrojane rizike, drava se pojavljuje kao objekat bezbednosti,
NRMLVHQHSRVUHGQRLOLSRVUHGQRREH]EHXMHDOLLRVQRYQLVXEMHNWEH]EHGQRVWLNRMLLPD
zadatak da sistemski obezbeGL GUDYX LOL REMHNWH RG ]QDDMD ]D GUDYX 8 RGQRVX QD
GUDYQH RUJDQH NDR VXEMHNWH EH]EHGQRVWL VUHGVWYD QDLQH L PHWRGH EH]EHGQRVQRJ
GHORYDQMDEH]EHGQRVWGUDYHVHVDGDYHXSUDNVLXVWDOMHQRLXRELDMHQRGLIHUHQFLUDQD
odbranu, javnu bezbednost i dravnu bezbednost.
Dravna bezbednost podrazumeva zatitu institucija drave i nosilaca vlasti.
2YDM SRMDP MH QDVWDR L]MHGQDDYDQMHP GUD-ve sa onima koji su u datom trenutku na
vlasti. Poto se dravna bezbednost vezuje za konkretan reim na vlasti, taj reLPHVWR
RGUHXMHNRLWDSUHGVWDYOMDQDMYHXSUHWQMXWRGRYRGLGRUD]QLK]ORXSRWUHED
3RMDP GUDYQH EH]EHGQRVWL HVWR VH SRLVWRYHXMH VD SRMPRP QDFLRQDOQH
EH]EHGQRVWL 0HXWLP QDFLRQDOQD EH]EHGQRVW REXKYDWD L SLWDQMD RSVWDQND GUDYH
teritorijalnog iQWHJULWHWD SROLWLNH VDPRVWDOQRVWL NYDOLWHWD LYRWD L GUXJR 3UHPD

52

SRMHGLQLP WXPDHQMLPD GUDYQD EH]EHGQRVW MHXQXWUDQMDD QDFLRQDOQD EH]EHGQRVW MH

VSROMDQMD EH]EHGQRVW GUDYH 8 6UELML VH RYDM SRMDP QDMHH SRLVWRYHXMH VD
nekadanjom Slubom dravne bezbednosti MUP (dananjom Bezbednosnoinformativnom agencijom), uglavnom zbog njenog naziva, ali se koristi i kao sinonim
za ostale slube bezbednosti u Jugoslaviji. 54

6.3. 0(81$52'1$%(=%('12ST
8QDMLUHPPRJXHP]QDHQMXSRMDPPHXQDURGQHEH]EHGQRVWLodnosi se na
stanje u kome deavanja unutar jedne drave ne ugroavaju druge drave i ljude koji u
QMLPDLYH7DNRGHILQLVDQDPHXQDURGQDEH]EHGQRVWSUHGVWDYOMDRGVXVWYRUDWDL]PHX
GUDYD DOL L RGVXVWYR GUXJLK SUHWQML NRMH PRJX SRJDDWL GYH LOL YLH GUava, poput
PHXQDURGQRJ WHURUL]PD QXNOHDUQLK DNFLGHQDWD WUDQVQDFLRQDOQRJ RUJDQL]RYDQRJ
NULPLQDOD NOLPDWVNLK SURPHQD LOHJDOQH SUHNRJUDQLQH PLJUDFLMH LWG 8 XHP VPLVOX
PHXQDURGQD EH]EHGQRVW SUHGVWDYOMD RQDM GHR PHXQDURGQH SROLWLNH NRML QDVWDMH NDGD
VX DNWHUL X PHXQDURGQLP RGQRVLPD VSUHPQL GD ]DSUHWH LOL GD XSRWUHEH VLOX NDNR EL
SRVWLJOL HOMHQL LVKRG 1HNL DXWRUL UD]OLNXMX PHXQDURGQX EH]EHGQRVW NRMD SUH VYHJD
XNOMXXMHGUDYHNDRSRVHGQLNHPRQRSRODQDOHJLWLPQXSULPHQXVLOHRGWUDQVQDFLRQDOQH
bezEHGQRVWL NRMD XNOMXXMH L RVWDOH SRGGUDYQH DNWHUH SRSXW WHURULVWLNLK JUXSD
klanova, organizovanih kriminalnih grupa itd. Iako je u praksi ponekad teko razlikovati
PHXQDURGQXRGQDFLRQDOQHLJOREDOQHEH]EHGQRVWLRYHNDWHJRULMHSULSDGDMXUD]OLLWLP
nivoima analize. Dok dravna bezbednost podrazumeva odsustvo pretnji unutar jedne
drave, globalna bezbednost podrazumeva odsustvo pretnji na globalnom nivou.
0HXQDURGQD EH]EHGQRVW VH QDOD]L L]PHX RYD GYD QLYRD DQDOL]H L PRH LPDWL
bilateralni, regionalni, NRQWLQHQWDOQL SD DN L LQWHUNRQWLQHQDWOQL NDUDNWHU 3RVWRMH
UD]OLLWLQDLQLGRVWL]DQMDPHXQDURGQHEH]EHGQRVWLLRQLVHNUHXRGGLSORPDWLMHSUHNR
ekonomskih i socijalnih sredstava, pa sve do pretnje i upotrebe vojne sile. 55
8]LPDMXL PHXQDURGQX ]DMHGQicu kao objekt bezbednosti, konceptualno
shvatanje PHXQDURGQHEH]EHGQRVWLSRGUD]XPHYDVWYDUDQMHPHXQDURGQRJVLVWHPD]D
UHDYDQMH VXNRED PHX UD]OLLWLP GUDYDPD .DR QDXQR SUREOHPVNR SLWDQMH PRH VH
postaviti dilema - GD OL WDNDY PHXQDURGQL VLVWHP WUHba da se uspostavi kao posebna
nezavisna funkcionalna celina ili kao prost zbir nacionalnih bezbednosti, odnosno zbir
VLVWHPD EH]EHGQRVWL SRMHGLQDQLK GUDYD 3RNXDML XVSRVWDYOMDQMD VLVWHPVNLK UHHQMD
NRQFHSWD PHXQDURGQH EH]EHGQRVWL NUR] /LJX QDURGD L 8Medinjene nacije, kojima se
QDVWRMDOD]DEUDQLWLXSRWUHEDVLOHLSUHWQMDVLORPXPHXGUDYQLPRGQRVLPDPRHVHUHL
'LPLWULMHYL 9RMLQ 3RMDP EH]EHGQRVWL X PHXQDURGQLP RGQRVLPD %HRJUDG 6DYH] XGUXHQMD
SUDYQLND -XJRVODYLMH  0LORHYL 0LODQ 6LVWHP GUDvne bezbednosti, Beograd: Policijska
akademija, 2001.,
Isto.
55
Robinson, Paul. Dictionary of International Security, Cambridge: Polity, 2008.,
Buzan, Bary and Waever, Ole. Regions and Powers: The Structure of International Security, Cambridge:
Cambridge University Press, 2003.,
Pojmovnik bezbednosne kulture, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.
54

53

da nisu dali eljene rezultate jer su politika primene i pretnje silom, kao i ponaanje
drava u obrascu bezbednosne dileme i dalje prisutni REOLFLSRQDDQMDXPHXQDURGQLP
odnosima i pored obaveza usvajanja optih vrednosti na kojima bi trebalo se temelje
PHXGUDYQLRGQRVL7HXQLYHU]DOQHYUHGQRVWLLLQWHUHVHGDRMH%UDXQNDR
Opstanak ljudske vrste (uslovi za razvoj tela i uma svakog pojedinca).
6PDQMHQMHEURMDXELVWDYDEUXWDOQLKSRVWXSDQMDSUHPDOMXGVNLPELLPD
2EH]EHHQMHXVORYD]D]GUDYLYRWOMXGL
=DWLWDJUDDQVNLKSUDYD
2XYDQMHNXOWXUQHUD]OLLWRVWL kulturni pluralizam.
2XYDQMHRVQRYQHSULURGQHHNRORJLMHLLYRWQHVUHGLQHplanete.
3RGL]DQMHRSWHJQLYRDRGJRYRUQRVWL]DGREURELWRYHDQVWYD
0HXWLP SRUHG UHDOQH XQLYHU]DOQRVWL RYDNR SRVWDYOMHQH RSWH YUHGQRVWL X
VPLVOX RVQRYD NRQFHSWD PHXQDURGQH EH]EHGQRVWL PRJOR EL VH UHL GD SUHGVWDYOMDMX
LGHDOLVWLNX ]DPLVDR VD JHQHUDOL]DFLMRP L XRSWHQRX NRMD RWYDUD PRJXQRVW
LQVWUXPHQWDOL]DFLMH L ]ORXSRWUHEH ]D SULPHQX VLOH X PHXQDURGQLP RGQRVLPD SRG
izgovorom zatite tih vrednosti, a u svrhu ostvarenja sasvim drugih ciljeva interesa.
6RE]LURPGDPHXQDURGQDEH]EHGQRVWSUHGVWDYOMDRHNLYDQMHGDGUDYDSUH
VYHJD QH EXGH QDSDGQXWD LOL GD GRELMH RGOXXMXX SRPR RG VDYH]QLND X VOXDMX
napada, a da se napadi i dalje deavaju, u teorijskom razmatranju moe se postaviti
SLWDQMH GLOHPH VYUVLVKRGQRVWL VWYDUDQMD PHXQDURGQRJ VLVWHPD WDko da se nailazi na
WHRULMVND VKYDWDQMD NRQFHSWD PHXQDURGQH EH]EHGQRVWL NDR WUDGLFLRQDOQRJ L
SUHYD]LHQRJ X] IDYRUL]RYDQMH NRQFHSWD kooperativne bezbednosti sa sistemima
kolektivne bezbednosti i kolektivne odbrane.
$QDOL]LUDMXL QDYHGHQX WHRULMX 'UDJDQ 6LPL ]DNOMXXMH GD XYDDYDMXL
VWYDUQRVW RGQRVD PRL NRML YROHQV-QROHQV X NUDMQMRM OLQLML RGUHXMX VWUXNWXUX
PHXQDURGQRJDOLLJOREDOQRJVLVWHPDVDGUDYDPDNRMHXVYHYLHRVSRUDYDQRMHVWR
SURWLYUHQRM XOR]L LQH L GDOMH QMLKRY VNHOHW X RED VOXDMD .RHQ LVSUDYQR XNOMXXMH X
VYRMPRGHOVDUDGQMHXEH]EHGQRVWLLGYHWUDGLFLRQDOQHXVWDQRYHPHXQDURGQLKRGQRVD
kolektivnu bezbednost i kolektivnu odbranu. Kolektivna odbrana i kolektivna
EH]EHGQRVW VX PHXWLP SRMPRYL L XVWDQRYH NRMH VX X QDMYHRM PHUL obeleile
PHXQDURGQX EH]EHGQRVW ;; YHND 2ED RYD NRQFHSWD SRGUD]XPHYDMX GXJRURQX
formalnu obavezu koju preuzima grupa drava s ciljem zatite interesa bezbednosti
VYRMLKODQRYD8VOXDMXLMHGQHLGUXJHSRPHQXWH]DPLVOLSROD]LVHRGSRMDYHPRLL
njenoJ RGOXXMXHJ XWLFDMD QD VWUXNWXUX PHXQDURGQRJ VLVWHPD oba koncepta, dalje,
X]LPDMX GUDYH ]D JODYQH VXEMHNWH L REMHNWH EH]EHGQRVWL 'DOMH ' 6LPL LVSUDYQR
]DNOMXXMH GD na prvi pogled ovako postavljena zamisao ima vie liberalnog
idealizma nego tR VWYDUQRVW PHXQDURGQLK RGQRVD DN L JOREDOL]RYDQH VYHWVNH
politike moe da podnese. Ovo posebno kad se uzme u obzir povratak istorije koji je
u protekloj deceniji pogodio Balkan i pojedine republike-drave biveg SSSR.
Kolektivna bezbednost je usmerena prema bezbednosti u samom sistemu i ima za cilj da
MH RVLJXUD RXYD L XQDSUHGL XQXWDU NUXJD GUDYD NRMH VX SUHX]HOH REDYH]H QD RVQRYX
MHGQRJ PHXQDURGQRJ XJRYRUD =D UD]OLNX RG NROHNWLYQH EH]EHGQRVWL XVWDQRYD

54

kolektivne odbrane, kao sui generis oblik saradnje u bezbednosti je usmerena spolja,
prema bliem i daljem okruenju sistema kolektivne odbrane. 56
8 RNYLUX PHXQDURGQH EH]EHGQRVWL %DMDJL 0ODGHQ SRVPDWUD UDYQRWHX
VQDJDLNROHNWLYQXEH]EHGQRVWNDRGYDREOLNDPHXQDURGQHEH]EHGQRVWL 57
0HXWLP RYDNYR VKYDWDQMH EL WUHEDOR X]HWL XVORYQR MHU DNR VH PHXQDURGQD
]DMHGQLFDRGUHXMHNDRNULWHULMXPSRGHOHEH]EHGQRVWLSUHPDSUHGPHWXRQGDNROHNWLYQD
EH]EHGQRVW PRH ELWL VDPR GHR PHXQDURGQH EH]EHGQRVWL MHU RQD SRGUD]XPHYD
bezbednosno udruivanje GUDYD VD SURNODPRYDQLP ]DMHGQLNLP YUHGQRVWLPD D X
sistemu kooperativne bezbednosti predstavlja prvi krug zatite individualne
bezbednosti i titi se sistemom kolektivne odbrane. Stoga, veoma diskutabilno je
posmatranje kolektivne bezbednosti van teorijskog sistema kooperativne bezbednosti i,
X]WRNDRSRVHEQRJREOLNDPHXQDURGQHEH]EHGQRVWL

KONCEPT SARADNJE U BEZBEDNOSTI

KOOPERATIVNA BEZBEDNOST HWLUL prstena

1DLGHDOLVWLNRVKYDWDQMHNROHNWLYQHEH]EHGQRVWLNDRREOLNDPHXQDURGQHEH]EHGQRVWL
QDYRGLWHRULMVND]DPLVDRGDXVLVWHPXNROHNWLYQHEH]EHGQRVWLGUDYHODQLFHSULKYDWDMX
bezbednost jedne drave kao brigu svih i obavezu kolektivnog odgovora na agresiju,

ire u 6,0, 'UDJDQ 1DXND R EH]EHGQRVWL 6OXEHQL OLVW 65- L )DNXOWHW SROLWLNLK QDXND %HRJUDG
2002., str. 87-89.
57
LUHX%$-$*,0ODGHQ2VQRYLEHzbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2007, str. 42-51.
56

55

GRN VH NDR ]DMHGQLNL FLOM SRVWDYOMD EH]EHGQRVW VYLK GUDYD ODQLFD VLVWHPD 8 RNYLUX
NROHNWLYQH EH]EHGQRVWL QD VYRMHYUVWDQ QDLQ HJ]LVWLUD L VSHFLILDQ EH]EHGQRVQL UHLP
kojim se postavljaju pravila za odravanje mira QDRVQRYXSULQFLSDGDHDNWDJUHVLMHRG
VWUDQH ELOR NRMH GUDYH QDLL QD ]DMHGQLNL RGJRYRU RVWDOLK 1D WDNYR VKYDWDQMH
RLJOHGQR VPLOMHQRQDYRGH LWHRUHWLDUL JOREDOL]PD L QHROLEHUDOL]PD NDRXWHPHOMLYDL
teorijskih osnova novog svetskog poretka. TakoQDSULPHU.LVLQGHUXVYRMRMXYHQRM
Diplomatiji, kolektivnu bezbednost teorijski osmiljava kao otpor svakoj pretnji miru,
EH] RE]LUD RG NRJD SRWLH LOL SURWLY NRJD MH XVPHUHQD 7DNR VH LQVWLWXFLMD NROHNWLYQH
bezbednosti uspostavlja i razvija u shvatanju da postoji potencijalni nepoznati agresor,
D VDPD LGHMD NROHNWLYQH EH]EHGQRVWL MH X RVQRYL GLMDPHWUDOQR VXSURWQD NODVLQRP
VDYH]QLWYXL VPDWUD VH GD SUHGVWDYOMD XQLYHU]DOQL SULQFLS ]DEUDQH UDWD 1D WDM QDLQ
kolektivna bezbednost se postavlja kao apstraktan teorijski model u kome su primenjeni
VLVWHPL X RNYLUX /LJH QDURGD L 8MHGLQMHQLK QDFLMD LPH VH QDVWRML SULND]DWL NDR
VYHREXKYDWDQPHXQDURGQLVLVWHPNRMLSRGUD]XPHYDRGULFDQMHRGXSRWUHEHYRMQHVLOHL
PLUQR UHDYDQMH VXNRED VD SULODJRDYDQMHP Vadraja nacionalnih interesa drava
RSWHSULKYDHQLP XQLYHU]DOQLP LQWHUHVLPD PHXQDURGQH ]DMHGQLFH NDR FHOLQH X]
LGHDOLVWLNLSRVWDYOMHQX]DPLVDRSUHYD]LODHQMDVWUDKDLL]JUDGQMHSRYHUHQMDXRGQRVLPD
drava.
Uz takve teorijske postavke sistem kolektivne EH]EHGQRVWLVHQDSRHWNX
YHND QDOD]L VH SUHG WHPHOMQLP SULVSLWLYDQMHP L SUHREOLNRYDQMHP 0HXWLP WDNR
uspostavljena institucija kolektivne bezbednosti, ne samo da se ne moe posmatrati kao
REOLN PHXQDURGQH EH]EHGQRVWL YDQ WHRULMVNRJ VLVWHPD NRRSHUDWLYQH EH]EHGQRVWL YH
takav bezbednosni kolektivitet moe predstavljati potencijalnu opasnost i izvor
XJURDYDQMDPHXQDURGQHEH]EHGQRVWLSRVPDWUDQHNDRREOLNEH]EHGQRVWLNRML]DREMHNW
EH]EHGQRVWLLPDFHORNXSQXPHXQDURGQX]DMHGQLFX2YRWLPSUHL]UD]ORJa to teorijski
koncept saradnje u bezbednosti, ili sistem kooperativne bezbednosti, predstavlja
strategijski sistem koji se formira oko nukleusa liberalno demokratskih drava,
PHXVREQR SRYH]DQLK X PUHX IRUPDOQLK L QHIRUPDOQLK DOLMDQVL L LQVWLWXFLMD Noje
NDUDNWHULX ]DMHGQLNH YUHGQRVWL SUDNWLQD L WUDQVSDUHQWQD HNRQRPVND SROLWLND L
odbrambena kooperacija. U sistemu kooperativne bezbednosti, nacionalni bezbednosni
FLOMHYLSRMHGLQDQLKGUDYDVXSRYH]DQLVDHWLULSRMDDQDREUXDEH]EHGQRVWL
Prvi oEUX3URPRYLVDQMH L]DWLWD OMXGVNLK SUDYD XQXWDU QMLKRYLK VRSVWYHQLK
JUDQLFDLEXGXHPSODQX,QGLYLGXDOQDEH]EHGQRVW
'UXJL REUX 2GUDYDQMH PLUD L VWDELOQRVWL XQXWDU QMLKRYRJ ]DMHGQLNRJ
prostora (Kolektivna bezbednost).
7UHLREUX=DMHGQLND]DWLta protiv spoljnje agresije (Kolektivna odbrana).
HWYUWL REUX $NWLYQR SURPRYLVDQMH VWDELOQRVWL X GUXJLP REODVWLPD JGH EL
NRQIOLNWL PRJOL SUHGVWDYOMDWL SUHWQMX QMLKRYRM ]DMHGQLNRM EH]EHGQRVWL NRULVWHL
SROLWLNHLQIRUPDFLRQHLYRMQHQDLQHDNRMHQHRphodno (Promovisanje stabilnosti) 58.

58

COHEN, Richard, MIHALKA Mihael, Cooperative Security: New Horizons for International Order,
European Center for Securiti Studies George Marshall, 2001.

56

6.4. INDIVIDUALNA BEZBEDNOST

2GUHLYDQMH SRMHGLQFD NDR UHIHUHQWQRJ REMHNWD EH]EHGQRVWL XVWDQRYLOR MH
oblik LQGLYLGXDOQH LOL SRMHGLQDQH EH]EHGQRVWL L RWYRULOR QDXQL SUREOHP WHRULMVNRJ
UD]PDWUDQMDRGQRVDSRMHGLQDQHLQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWLRGQRVQREH]EHGQRVWLGUDYH
SUL HPX VH EH]EHGQRVW SRMHGLQDFD L GUXWYHQLK JUXSD NRMH WYRUH SRMHGLQFL SRVPDWUD
L]YDQ WUDGLFLRQDOQR VKYDHQH QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL SRVPDWUDMXL EH]EHGQRVW
SRMHGLQFD SRUHG IL]LNRJ XJURDYDQMD X VYHWOX GUXJLK VORHQLK IDNWRUD NDR WR VX
]GUDYOMH EODJRVWDQMH VORERGD LWG 8 RGQRVX QD SRWHNRH X UD]OLNRYDQMX VWYDUQRJ
VWDQMD NRMH VH RGUHXMH REMHNWLYQRP RFHQRP QD RVQRYX RGUHHQLh pokazatelja i
VXEMHNWLYQH RFHQH NDR UH]XOWDWD RVHDMD L GRLYOMDMD SRMHGLQFD QHNL WHRUHWLDUL SRSXW
Buzana, razlikuju subjektivnu i objektivnu bezbednost XYDDYDMXL VXEMHNWLYQL
RVHDMVWUDKDQDREMHNWLYQRVWDQMHVWYDUL8YDDYDMXLSULKYDHQXNRQVWDtaciju, prilikom
pokuaja definisanja pojma bezbednosti, da apsolutna bezbednost ne postoji, potpuno
odsustvo straha, pretnji ili opasnosti ne moe se uzimati kao kriterijum ocene
EH]EHGQRVWL YH QMLKRYR NRQWUROLVDQR SULVXVWYR WDNR GD EL VH VXEMHNWLYQD Eezbednost
mogla iskazati kao kontrolisano prisustvo straha, a objektivna bezbednost kao
kontrolisano prisustvo pretnji ili rizika. 59 6WUDK MH X VYDNRP VOXDMX SR]LWLYQD OMXGVND
RVRELQD L UHDNFLMD NRMRP VH LQLFLUD RGEUDPEHQL PHKDQL]DP RG XRHQLK SRWHQFLMDOQLh
RSDVQRVWLLOL UL]LND $OLNDGD WDNDYQRUPDODQ VWUDK NRML SRNUHH QD DNWLYQRVW ]DWLWH
RGSRWHQFLMDOQLKRSDVQRVWLL]D]RYHRSVHGQXWRVWEH]EHGQRXWDGDVHYHPRHJRYRULWL
R EROHVQRP VWUDKX LOL SDUDQRML 6OLDQ RVHDM RSVHGQXWRVWL EH]EHGQRX NRML Ve moe
QDL SRG SRMPRP VHNXULWL]DFLMH L]D]LYD SUHWHUDQR SUHGX]LPDQMH SROLFLMVNLK PHUD L
DNWLYQRVWL LOL GUXJLK SRYHDQLK PHUD EH]EHGQRVWL 1D SULPHU ULJRUR]QH PHUH
EH]EHGQRVWLNRMHVXSUHGX]HWHSRVOHWHURULVWLNLKQDSDGDQD6$'VHSWHPEUD
godine, u smislu pretresanja i kontrole putnika u vazdunom transportu, a posebno
SULNXSOMDQMH OLQLK SRGDWDND JUDDQD NRML SXWXMX X 6$' L]D]LYDMX VXEMHNWLYQL RVHDM
neslobode i ugroenosti.
3RVPDWUDMXL SRMHGLQFD X HSLFHQWUX EH]EHGQRVQLK REUXD VXEMHNWLYQD
SHUFHSFLMD LQGLYLGXDOQH EH]EHGQRVWL X .RHQRYRM WHRULML PRJOD EL L]D]YDWL RVHDM
]DUREOMHQRVWL L QHVORERGH SRMHGLQFD SUH]DWLHQRJ VD HWLUL EH]EHGQRVQD REUXD
1HGRVWDWDNEH]EHGQRVQH]DWLWHL]D]LYDRVHDMXJURHQRVWLDOLVOLDQRVHDML]D]LYDMXL
veliki sistemi bezbednosti sa jakim merama zatite.
7HKQLNR tehnolokim napretkom, a posebno razvojem globalnih
NRPXQLNDFLMDXSURFHVXJOREDOL]DFLMHNRMLMHRPRJXLRUD]PHQXLQIRUPDFLMDXUHDOQRP
YUHPHQX EH] NDQMHQMD VWYRUHQD MH PRJXQRVW DNWLYQRJ XWLFDMD pojedinca na sva
zbivanja na bilo kom delu planete. Stoga se individualna bezbednost, pored ostalog,
odnosi na poloaj i delovanje pojedinca u realnom okruenju i njegov odnos prema
SULURGL GUXJLP SRMHGLQFLPD GUXWYX GUDYL L PHXQDURGQRP RNUXHQMX DOi i na tzv.
pretnje bez neprijatelja koje mogu katastrofalno ugroziti, kako individualnu, tako i
QDFLRQDOQX SD L PHXQDURGQX LOL JOREDOQX EH]EHGQRVW 3RUHG WRJD LQGLYLGXDOQD
59

8SRUHGLVD%$-$*,0ODGHQ2VQRYLEH]bednosti, Policijska akademija, Beograd, 2007, str. 57.

57

bezbednost podrazumeva i ljudsku ili humanu bezbednost, koja se u literaturi sve

HHREUDXMHNDRSRVHEDQREOLNEH]EHGQRVWLNRMLREXKYDWD
- REH]EHHQMH RG KURQLQLK SUHWQML NDR WR VX JODG L UHSUHVLMD L ]DWLWX RG
L]QHQDGQLKSRUHPHDMDXVYDNRGQHYQRPLYRWX
- ekonomsku sigurnost,
- bezbednost i kvalitet hrane,
- bezbednost i zdravlje na radu,
- zdravstvenu zatitu
- OLQXLLPRYLQVNXEH]EHGQRVW
- bezbednost zajednice,
- REH]EHHQMHSROLWLNLKVORERGD
- slobode od siromatva i straha,
- nenasilne namerne pretnje krenja ljudskih prva od strane drave
- strukturalno nasilje drutvenih grupa, kao to je aparthejd , ugnjetavanje
ena...,
- strukturalno nasilje globalnog poretka (imperijalizam, odnos centar
SHULIHULMDSDGUD]YRMDWUHHJVYHWDXJOREDOL]DFLML
- pretnje od prirode i pretnje bez neprijatelja (bolesti, prirodne katastrofe i
SRUHPHDMLLVO).
/MXGVND EH]EHGQRVW RGQRVL VH QD ]DWLWX OLQH EH]EHGQRVWL SRMHGLQFD L QD
nepostojanje direktnih i indirektnih pretnji nasiljem. U najirem smislu ovaj pojam
]QDL PQRJR YLH RG QHSRVWRMDQMD QDVLOQRJ VXNRED 2Q REXKYDWD SRWRYDQMH OMXGVNLK
prava, SRVWRMDQMH GREUH YODGDYLQH PRJXQRVW REUD]RYDQMD L NRULHQMD ]GUDYVWYHQH
]DWLWHNDRLVWYDUDQMHXVORYDXNRMLPDHVYDNLSRMHGLQDFLPDWLPRJXQRVWLGDL]DEHUH
svoj put i ostvari svoj vlastiti potencijal. Ljudsku bezbednost treba razlikovati od
nacionalQHEH]EHGQRVWLMHUQMHQUHIHUHQWQLREMHNWLQHOMXGLL]DMHGQLFHDQHGUDYH
Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) prvi put je u svom godinjem
Izvetaju o ljudskom razvoju 1994. godine promovi-sao koncept ljudske bezbednosti i
opisao ga kao priVWXS RULMHQWLVDQ QD OMXGH SUH QHJR RULMHQWLVDQ QD GUDYX LMH VX
RVQRYQH NRPSRQHQWH RVORERHQRVW RYHND RG VWUDKD L RG RVNXGLFH 2YD YUVWD
EH]EHGQRVWLQXGLRYHNXVLJXUQRVWNRMDJDRVOREDDVWUDKDRGKURQLQLKSUHWQMLNDRWR
su glad, bolest i poliWLND UHSUHVLMD NDR L ]DWLWX RG L]QHQDGQLK L EROQLK UHPHHQMD
obrazaca svakodnevnog ivota". Prema objanjenju UNDP, novi model od drutava u
svetu zahteva preduzimanje dva nivoa hitnih promena, koje podrazumevaju prelaenje
SXWD RG LVNOMXLYRJ QDJODVNa na teritorijalnoj bezbednosti, ka mnogo snanijem
naglasku na ljudskoj bezbednosti..." i od bezbednosti koju prua oruje, ka bezbednosti
koja se ostvaruje odrivim ljudskim razvojem.
/LVWD SUHWQML OMXGVNRM EH]EHGQRVWL MH GXJDND DOL VH YHLQD QMLK PRH
razmatrati u okviru nekoliko kategorija:
1. Ekonomska bezbednost: nezaposlenost, nesigurnost zadravanja radnog
mesta, loi uslovi na radu, nejednakost pri-hoda, inflacija, slabo razvijene
PUHHVRFLMDOQRJRVLJXUDQMDLEHVNXQLWYR
2. Bezbednost koja se RGQRVL QD KUDQX SUREOHPL NRML VH RGQRVH QD IL]LNL L
ekonomski pristup zdravstveno ispravnoj hrani

58

3. Zdravstvena bezbednost: infektivne i parazitske bolesti, HIV i drugi virusi,

EROHVWLL]D]YDQH]DJDHQLPYD]GX-hom ili vodom, kao i neadekvatan pristup
zdravstvenim slubama.
4. Bezbednost ivotne sredine: degradacija lokalnih i globalnih eko-sistema,
nestaica vode, poplave i druge pri-URGQH NDWDVWURIH QHUDFLRQDOQR NUHQMH
XPD]DJDHQMHYRGHYD]GXKDL]HPOMLWD
5. /LQD EH]EHGQRVW IL]LNR QDVLOMH koje mogu vriti drava i kriminalne
organizacije, nasilje unutar porodica i na radnom mestu, kao i industrijski i
VDREUDDMQLXGHVL
6. %H]EHGQRVW]DMHGQLFHHWQLNHQDSHWRVWLLQDVLOQLVXNREL
7. 3ROLWLNDEH]EHGQRVWGUDYQDUHSUHVLMDLXJURDYDQMHOMXGskih prava. 60
8 SURXDYDQMX RGQRVD LQGLYLGXDOQH L QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL RGQRVQR
EH]EHGQRVWL GUDYH QDLOD]L VH L QD GUDYRFHQWULQH SRJOHGH SUHPD NRMLPD WUDMQD L
postojana zajednica predstavlja neophodan uslov i izvor individualnih ljudskih prava, ali
nijH VSRUQD PR GUDYH QDG SRMHGLQFLPD MHU RQD SRVHGXMH PRQRSRO VLOH WDNR GD VH
drava pojavljuje u kontrdiktornoj funkciji kao garant bezbednosti pojedinca i izvor
pretnji njegovoj bezbednosti. Poseban problem predstavlja pitanje ljudskih prava, kao
osnove LQGLYLGXDOQH EH]EHGQRVWL L SRGL]DQMH WLK SUREOHPD QD QLYR PHXQDURGQH
RGQRVQR NROHNWLYQH EH]EHGQRVWL L PRJXQRVWL LQVWUXPHQWDOL]DFLMH ]D SULPHQX SROLWLNH
VLOH UDGL RVWYDULYDQMD GUXJLK LQWHUHVD L FLOMHYD 3UHWKRGQR RSLVDQD PRJXQRVW W]Y
sekuritizacije kroz preterano podizanje bezbednosnih mera i aktivnosti, legalizuje
postupke prodiranja u ljudsku privatnost i krenje osnovnih ljudskih prava pod
izgovorom borbe protiv terorizma ili neke druge izraene opasnosti. Pitanje odnosa
QDFLRQDOQHLSRMHGLQDQHEH]bednosti, sa posebnim akcentom na ljudska prava, izraeno
MH L NUR] .RHQRYX WHRULMX NRRSHUDWLYQH EH]EHGQRVWL X LMHP HSLFHQWUX MH SRMHGLQDQD
KXPDQD EH]EHGQRVW L SRMHGLQDQL LQWHUHVL NRML VH XRNYLUHQL LQWHUHVQLP REUXHP
kolektivne bezbednosti usmerenim prvenstveno ka unutranjosti sistema, tite i od
VRSVWYHQH QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL X LVWRP FHQWUX 7DNR VH PRH SRVWDYLWL L QDXQR
problemsko pitanje GD OL SR WHRUHWLDULPD JOREDOL]PD L QHROLEHUDOL]PD QDFLRQDOQD
bezbednost treba uopte da postoji ako njene pojedince, od nje same, treba da titi
kolektivna bezbednost?

6.5. SOCIJETALNA BEZBEDNOST

Socijetalna bezbednost, odnosno bezbednost drutva moe imati vie

UD]OLLWLK ]QDHQMD 8 VWXGLMDPD EH]EHGQRVWL RQD VH QDMHH RGQRVL QD VWDELOQRVW
kolektivnog identiteta. U tom smislu, socijetalna bezbednost postoji onda kada je

'XOL 'UDJDQD XU /MXGVND EH]EHGQRVW ]ERUQLN UDGRYD , L ,, %HRJUDG )RQG ]D RWYRUHQR GUXWYR
 DVRSLV /MXGVND EH]EHGQRVW+XPDQ 6HFXULW\ %HRJUDG )DNXOWHW EH]EHGQRVWL 8QLYHU]LWHW X
Beogradu, 2005.
Pojmovnik bezbednosne kulture, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.
60

59

GUXWYR VSRVREQR GD RXYD VYRMH VXWLQVNH RVRELQH XVOHG SURPHQOMLYLK RNROQRVWL L
XSUNRV PRJXLP LOL VWYDUQLP SUHWQMDPD *ODYQL UHIHUHQWQL REMHNDW VRFLMHWDOQH
bezbednosti predstavlja dakle kolektivni identitet, odnosno skup ideja i praksi koje
RGUHHQH SRMHGLQFH LGHQWLILNXMX NDR SULSDGQLNH QHNH VRFLMDOQH JUXSH 8 GDQDQMHP
VYHWX LDNR WR QLMH RGXYHN ELOR WDNR QDMPRQLML NROHNWLYQL LGHQWLWHW MH QDFLRQDOQL
identitet. Pored nacionalnog, kolektivni identiteti drutvenih grupa mogu biti rasni,
verski, klasni, civilizacijski, rodni itd. Kolektivni identitet mogu ugroavati pretnje
poput nekontrolisanih migracija stanovnitva, kulturnog imperijalizma, secesionizma ili
integracijskih projekata. Drutva se protiv socijetalnih pretnji bezbednosti bore ili
VLPEROLNL SURJUDPLPD MDDQMD VRSVWYHQRJ NROHNWLYQRJ LGHQWLWHWD LOL XSRWUH-bom
SROLWLNLK LOL YRMQLK VUHGVWDYD 6RFLMHWDOQX EH]EHGQRVW WUHED UD]OLNRYDWL RG VRFLMDOQH
sigurnosti, koja se, pre svega, odQRVLQDHNRQRPVNXSRPRSRMHGLQFLPDNRMLVXVXRHQL
VD QH]DSRVOHQRX VLURPDWYRP LQYDOLGLWHWRP LOL QHNLP GUXJLP SUREOHPRP NRML LK
RQHPRJXDYDGDRVWYDUHPLQLPDOQHHNRQRPVNHXVORYH]DGRVWRMDQVWYHQLLYRW 61
Drutvena ili socijetalna bezbednost, kao poseban oblik, nastala je
RGUHLYDQMHPGUXWYDLOLGUXWYHQLKJUXSDNDRUHIHUHQWQRJREMHNWDEH]EHGQRVWL3URFHV
JOREDOL]DFLMH QRVL VD VRERP UD]OLLWH XWLFDMH NRML QD QHSULKYDWOMLY QDLQ PRJX PHQMDWL
vrednosti kao to su jezik, kultura, religijski i nacionalni iGHQWLWHWRELDMLLOLXWLFDMHNRML
XJURDYDMXXURHQLOMXGVNLRVHDM]DVDPRVSR]QDMRP
U nauci se razdvaja pojam bezbednosti drave od bezbednosti drutva, uz
naglasak da osnovni kriterijum bezbednosti drave predstavlja njen suverenitet, a
bezbednosti drutva identitet, tj. svest o pripadnosti zajednici. Kroz oba termina
proima se u biti egzistencija ili preivljavanje drave i drutva; drava koja izgubi
suverenitet prestaje da bude drava, a drutvo kad izgubi identitet prestaje da postoji kao
suverena jedinka. 62 Dakle, kada se govori o socijetalnoj bezbednosti, kao referentni
objekti bezbednosti posmatraju se drutvo i drutveni ali i nacionalni identitet, odnosno
identitet postaje predmetom bezbednosti.
Pojam suvereniteta je odavno izaao iz svojih tradicionalnih okvira i
SRGUD]XPHYD SUDYD GUDYD NDR ODQLFD PHXQDURGQH ]DMHGQLFH WDNR GD EL X WHRULML D
VDGD YH L SUDNVL NRRSHUDWLYQH EH]EHGQRVWL RSVWDR NDR RGULYL VXYHUHQLWHW 0HXWLP
pojam drutvenog identiteta je toliko egzaktan da ne bi mogao izdrati transformaciju u
odrivi identitet.

61

Buzan, Barry, Ole, Weaver and Wilde, Jaap de. Security: a New Framework for Analysis, London:
Lynne Rienner, 1998. McSweeney, Bill. Security, Identity and Interest: a Sociology of International
Relations, Cambridge: Cambridge University Press, 1999. Ole, Waever, Barry Buzan, Morten Kelstrup
and Pierre Lamaitre. Identity, Migration and the New Security Agenda in Europe, London: Pinter, 1993.
Pojmovnik bezbednosne kulture, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.
62

60

6.6. GLOBALNA BEZBEDNOST

Globalna bezbednost podrazumeva tenju ka odsustvu pretnji po ceo svet.

Kroz istoriju, bezbednost MH VKYDWDQD SUH VYHJD X XQXWDUGUDYQLP LOL PHXGUDYQLP
RNYLULPD 0HXWLP WHN  VX UD]YRMHP WHKQRORJLMH L SURFHVRP globalizacije tokom
dvadesetog veka nastale kako prve pretnje koje mogu ugroziti celu planetu zemlju , tako
i svest o njima. Pored razvoja oruja za masovno unitenje, a posebno nuklearnog
naoruanja, na razvoj koncepta globalne bezbednosti uticali su i izbijanje dva svetska
rataD]DWLPLL]ELMDQMH+ODGQRJUDWDXEU]DQRJOREDOQR]DJUHYDQMHSODQHWHLNRQDQR
SRHWDNVYHWVNRJUDWDSURWLYterorizma0HXWLPLGHMLRWRPHGDMHEH]EHGQRVWSODQHWH
nedeljiva pogodovali su i drugi faktori, poput osvajanja svemira (prvi snimci planete
=HPOMH QDLQMHQL L] OHWHOLFH $SROR  UD]YRMD JOREDOQH NXOWXUH VQLPDQMD KROLYXGVNLK
filmova o planetarnim katastURIDPD LQIRUPDWLNH UHYROXFLMH NDR L SRSXW LDNR
SDUDGRVNDOQRSRVWRMDQMDVYHMDHJDQWLJOREDOLVWLNRJSRNUHWD 63
5HJOREDOL]DFLMDSRWLHRGODWLQVNHUHLJOREXV- lopta, a kasnije se pod njim
podrazumeva zemaljska kugla. Globalizacija je proces irenja, produbljivanja i
XEU]DYDQMD VYHWVNH PHX]DYLVQRVWL X VYLP DVSHNWLPD PRGHUQRJ LYRWD SRHY RG
NXOWXUHSDVYHGRNULPLQDODRGQRVQRRGILQDQVLMDGRGXKRYQRVWL1DMHHVHVSRPLQMH
u kontekstu ekonomije, politike i kulture. Ekonomsku globalizaciju karakteriu
organizacija proizvodnje i obim razmene i-URP VYHWD 3ROLWLNX JOREDOL]DFLMX
NDUDNWHULH UDVSUDYD R EXGXQRVWL QDFLRQDOQLK GUDYD ]ERJ RSDGDQMD QMLKRYH PRL
.XOWXUQXJOREDOL]DFLMXRGOLNXMHPHDQMHUD]OLLWLKNXOWXUD3RMDPJOREDOL]DFLMDSRPLQMH
seu raspravama ekonomista od 1980. godine, a u drutvenim nau-kama u upotrebi je jo
od 1960-ih. Iako se smatra dugotrajnim procesom, ne postoji saglasnost o tome kada je
]DSRHW SURFHV JOREDOL]DFLMH 1DMHH VH VPDWUD GD JOREDOL]DFLMD SRLQMH QD-kon
zavretka Hladnog rata (1989-1990) nestankom bipolarnosti u svetu. Neki autori
VPDWUDMX GD NUDM 'UXJRJ VYHWVNRJ UDWD L IRUPLUDQMH PHXQDURGQLK RUJDQL]DFLMD
SUHGVWDYOMDMX SRHWDN SURFHVD JOREDOL]DFLMH D LPD L RQLK NRML VX PLOMHQMD GD
JOREDOL]DFLMD SRLQMH VD LQGXstrijskom revolucijom koja predstavlja prekretnicu u
HNRQRPVNRPUD]YRMX3RVOHGLFHJOREDOL]DFLMHVXUD]OLLWH9HDLPLJUDFLMDYHL]QDDM
PHXQDURGQLK RUJDQL]DFLMD 00) 6YHWVND EDQND UD]YRM JOREDOQRJ WULWD URED L
NDSLWDODSRYHDQMHGUXWYHQHQHMHGQDNRVWLSRUDVW]DJDHQMDSURPHQDNOLPHJOREDOQR
]DJUHYDQMH IRUPLUDQMH PHXQDURGQRJ NULYLQRJ VXGD L LUHQMH NRPXQLNDFLMD VDPR VX
QHNHRGQDM]QDDMQLMLKSRVOHGLFDJOREDOL]DFLMH 64
,PDMXLXYLGXGDVHXSURFHVXJOREDOL]DFLMHXRDYDMXSURWLYUHQLWUHQGRYLu
NRMLPD VX HNRQRPVNH L LQWHUHVQH LQWHJUDFLMH SUDHQH SROLWLNLP IUDJPHQWDFLMDPD
WHRUHWLDUL SRSXW +DQWLQJWRQD SRNXDYDMXL GD VDJOHGDMX EH]EHGQRVW VYHWD X QRYLP

63

Hough, Peter. Understanding Global Security, New York: Routledge, 2004.;

Isto.
64
0LPLFD$OMRDL%RJGDQRYL0DULMDXU6RFLRORNLUHQLN%HRJUDG=DYRG]DXGEHQLNH
9XOHWL9ODGLPLUGlobalizacija, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka "arko Zrenjanin", 2006.,
Isto.

61

uslovima i uvedu globalnu bezbednost kao poseban oblik, uvode i novi pojam globalne
multikulturalnosti na kome bi takva globalizovana bezbednost trebalo da se zasniva. Na
SURWLYUHQRVWL JOREDOL]DFLMH XND]LYDR MH L +DQUL .LVLGHU LVWLXL GD PHXQDURGQL
SRUHGDNX;;,YHNXREHOHDYDHQHWRWRQDSUYLSRJOHGGHOXMHSURWLYUHQR s jedne
strane dolazi do dezintegracije suverenih drava i nacionalnih teritorija, a s druge do
SURFHVDLQWHJUDFLMHQDUD]OLLWLPLQWHUHVQLPRVQRYDPD1DQLYRXPHXGUDYQLKRGQRVD
QRYLSRUHGDNXEXGXQRVWLHVYHYLHQDOLNRYDWLHYURSVNRPVLVWHPXGUDYDL];9,,,L
XIX veka nego rigidnim strukturama iz vremena hladnog rata. 65 0HXWLP
PHXQDURGQDSROLWLNDLGDOMHXVUHGLWXVYRJXVPHUHQMDLPDQDFLRQDOQLLGHQWLWHWWDNRGD
VHXJOREDOL]DFLMLSRUHGQDYHGHQLKSURWLYUHQLKWHQGHQFLMDXRDYDMXSUREOHPLLGHQWLWHWD
koji se manifestuju kroz:
- reafirmacije nacionalnih identiteta,
- UHDNFLMHHWQLNLKPDQMLQD
- stvaranje novih identiteta,
- IUDJPHQWDUQH LGHQWLWHWH NRML VH XWHPHOMXMX QD NODVL URGX UDVL L HWQLNRM
pripadnosti.
Ako se u analizi identiteta, kao predmeta bezbednosti, osvrnemo na Koenov
WHRULMVNLNRQFHSWNRRSHUDWLYQHEH]EHGQRVWLXRDYDVHGDXHSLFHQWUXEH]EHGQRVWLVWRML
pojedinac sa zagarantovanim pravima i slobodama koje, u istom bezbednosnom krugu
(prvom) titi sistem nacionalne bezbednosti, tako da ta prava i slobode proiri na
JOREDOQRSRGUXMHREH]EHHQRGRGDWQLPREUXLPDNROHNWLYQHEH]EHGQRVWLLNROHNWLYQH
odbrane. Ali, pojedinac je u prvom krugu deo nacionalnog entiteta kao drutvene
]DMHGQLFHNRMDLPDVYRMLGHQWLWHWREH]EHHQVXYHUHQLWHWRPGUDYH

6.7. =$./-8$.2PODELI BEZBEDNOSTI PREMA OBJEKTU

%H]EHGQRVW VKYDHQD NDR ELWLVDQMH X VSR]QDWRP L NRQWUROLVDQRP UL]LNX X
svim oblastima ljudske egzistencije, iako nije opteprihvatljivo definisana, u
savremenim teorijskim konceptima se nastoji podeliti uglavnom prema referentnom
REMHNWX NRML VH REH]EHXMH 8]LPDMXL NDR UHIHUHQWQL REMHNW EH]EHGQRVWL GUDYX
GUXWYRSRMHGLQFDLPHXQDURGQX]DMHGQLFXNDRRVQRYQLREOLFLEH]EHGQRVWLSRMDYOMXMX
VH QDFLRQDOQD VRFLMHWDOQD LQGLYLGXDOQD L PHXQDURGQD EH]EHGQRVW 8] SUHREOLNRYDnje
PHXQDURGQLK RGQRVD X SRVWKDODGQRUDWRYVNRP SHULRGX NDR WHRULMVND RVQRYD QRYRJ
svetskog poretka i globalizacije, pojavili su se novi teorijski koncepti u obliku saradnje
u bezbednosti ili kooperativne bezbednosti sa individualnom i kolektivnom
bezbednoXLNROHNWLYQRPRGEUDQRPNDRRVQRYQLPVDVWDYQLPREOLFLPD8SRMHGLQLP
WHRULMVNLP UDGRYLPD PRH VH XRLWL L]GYDMDQMH NROHNWLYQH EH]EHGQRVWL NDR SRVHEQH
NDWHJRULMH L QMHQR SUH]HQWRYDQMH NDR VDYUHPHQRJ REOLND WUDGLFLRQDOQR VKYDHQH
PHXQDURGQHEH]EHGQRVWL0RHVHXRLWLNRQWUDGLNWRUQRVWXVKYDWDQMXUD]XPHYDQMXL
definisanju nacionalne bezbednosti koja se u savremenim konceptima, poput Koenove

62

kooperativne bezbednosti, uopte i ne egzistira kao posebna kategorija, dok se kroz

L]MDYH ]YDQLQLND ]DSDGQLK VLOD proima nacionalna bezbednost koja u osnovi ima
QDLQLYRWDNDRYLWDOQLQDFLRQDOQLLQWHUHV i obaveza da se on titi u svim delovima
sveta gde se smatra ugroenim. Ovo dovodi do dileme o referentnom objektu
nacionalne bezbednosti. Zloupotreba pojma naciRQDOQH EH]EHGQRVWL XRDYDOD VH L X
YUHPHQXKODGQRJUDWD]DRSUDYGDQMHSULPHQHVLOHLSULWLVDNDXPHXQDURGQLPRGQRVLPD
D X SRVWKDODGQRUDWRYVNRP SHULRGX RSVWDMH NDR SUDYR MDHJ GD NUR] QMX WLWLDN L VYRM
QDLQ LYRWD X VYLP GHORYLPD VYHWD GRN WHRUHWLari globalizma i novog svetskog
poretka razvijaju koncepte za ostatak sveta, u kojima se nacionalna bezbednost utapa u
sistem kolektivne bezbednosti, a drave sve manje bivaju subjektima bezbednosti
XVWXSDMXL PHVWR QHGUDYQLP LOL QDGGUDYQLP DNWHULPD SRSXt raznih kolektiviteta,
PXOWLQDFLRQDOQLKNRUSRUDFLMDLPHXQDURGQLKRUJDQL]DFLMD8WDNYLPQRYLPNRQFHSWLPD
bezbednosti posebnu afirmaciju dobijaju individualna i socijetalna bezbednost koje se, u
konceptu kooperativne bezbednosti, tite sistemima kolektivne bezbednosti i kolektivne
odbrane. Proces globalizacije uspostavio je i globalne interese i vrednosti, tako da se
kao poseban oblik u savremenim teorijskim konceptima pojavljuje globalna bezbednost,
SRVWDYOMDMXLSLWDQMHJOREDOQRJREMHNWD]DWLWHDOLLpitanje suvereniteta i identiteta. Dok
MH SRMDP VXYHUHQLWHWD QD JOREDOL]RYDQRM PHXQDURGQRM VFHQL L]JXELR VPLVDR X VYRP
WUDGLFLRQDOQRP L]YRUQRP ]QDHQMX WDNR GD VH VDGD PRH SRVPDWUDWL NDR RGULYL
suverenitet, pojam identiteta je toliko egzaktan da bi teko mogao izdrati
transformaciju u odrivi identitet prelaskom iz okvira nacionalne bezbednosti, gde je
WLHQGUDYRPXRNYLUH]DWLWHVLVWHPDNROHNWLYQHEH]EHGQRVWLLNROHNWLYQHRGEUDQH

6.8. PRIVATNA BEZBEDNOST

Nema oficejelnog dokumenta kojim bi bilo odrHHQR ]QDHQMH SULYDWQH
EH]EHGQRVWL 6DP WHUPLQ PRH LPDWL GYRMDNR ]QDHQMH 0RH R]QDDYDWL SUXDQMH
usluga bezbednosti koje pruaju organizacije u privatnom vlasnitvu ili usluge, odnosno
poslove bezbednosti koji se vre na zahtev privatnih lica ili organizacija u privatnom
YODVQLWYX 0HXWLP QLMH LVNOMXHQD PRJXQRVW GD SRMHGLQL GUDYQL RUJDQL DQJDXMX
SULYDWQX RUJDQL]DFLMX ]D SUXDQMH RGUHHQLK EH]EHGQRVQLK XVOXJD 8 QDMLUHP VPLVOX
SRMDP SULYDWQD EH]EHGQRVW PRJDR EL GD R]QDL VYH EH]EHGQRVQH GHODWQRVti koje ne
REDYOMD GUDYD L QMHQL RUJDQL SD VH WDNR X WHRULML L SUDNVL VXVUHHPR L VD SRMPRP
nedravnog sektora bezbednosti.
6OLQL WHUPLQL VD NRMLPD EL WUHEDOR QDSUDYLWL GLVWLQNFLMX VX NRUSRUDWLYQD L
privredna ili industrijska bezbednost. Ovde, bi pre svega trebalo odrediti da li je
privatna bezbednost deo korporativne ili privredne bezbednosti kada su one u
organizacijama koje su u privatnom vlasnitvu ili obrnuto. S obzirom da je cilj ovoga
UDGD SUH VYHJD SRNXDM L]YRHQMD SUHGORJD RSWH GHILQLFLMH bezbednosti, kao
opteprihvatljive osnove za definisanje ostalih oblasti bezbednosti, a da bi definisanje
privatne bezbednosti zahtevalo dosta dodatnog prostora, ovaj deo se bavi samo
PRJXQRVWLPDSULPHQHSRQXHQHGHILQLFLMH]DGHILQLVDQMHSULYDWQHEH]EHGQosti.

63

6 RE]LURP QD RSWHSULKYDHQ VWDY GD DSVROXWQD EH]EHGQRVW QH SRVWRML VYDNL
SRMHGLQDFLRUJDQL]DFLMDVXL]ORHQLRGUHHQLPUL]LFLPDDQMLKRYXEH]EHGQRVWL]UDDYD
PRJXQRVW VSR]QDMH L NRQWUROH WLK UL]LND .DGD MH UH R RUJDQL]DFLMDPD SRWUHEQR MH
XRLWLUD]OLNXLSRVHEQRL]GYRMLWLUL]LNHNRMLGROD]HL]VDPRJVLVWHPDLRQHNRMLGROD]H
VSROMD 7R MH SRVHEQR ]QDDMQR ]D RUJDQL]DFLMH NRMH VH EDYH SURL]YRGQMRP RSDVQLK
materija i naprava, nuklearnu industriju, transportne organizacije i druge u kojima
toNRP REDYOMDQMD RVQRYQH GHODWQRVWL PRH GRL GR YHLK XJURDYDQMD L SRVOHGLFD D
VOLQH SRVOHGLFH PRH X]URNRYDWL L GHORYDQMH VSROMQLK IDNWRUD NDR WR VX QD SULPHU
GLYHU]LMH 8 RGQRVX QD SUHGORHQX GHILQLFLMX NRG RGUHLYDQMD SULYDWQH EH]EHGQRVWL
potrebno je, kao prvi korak u postupku definisanja, odrediti predmet zatite i
QDM]QDDMQLMHRSDVQRVWLRGNRMLKJDWUHEDWLWLWL
8NROLNR VH SULKYDWD ]QDHQMH SULYDWQH EH]EHGQRVWL NDR GHORYDQMH X RNYLUX
pomenutog nedravnog sektora bezbednosti, potrebno je definisati odnos sa dravnim
sektorom. Iako nedravni ili privatni sektor bezbednosti moe biti samostalan i
QH]DYLVDQXSUXDQMXXVOXJDEH]EHGQRVWLGUDYQLVHNWRUHVHVDVYLPVLJXUQRSRMDYLWL
kao regulativna i nadzorna komponenta u kvalitetu i regularnosti privatnih bezbednosni
delatnosti.
Posebno pitanje koje ne mora biti sadrano u definisanju privatne
EH]EHGQRVWL DOL EL WUHEDOR ELWL DQDOL]LUDQR SUL QMHQRP RGUHLYDQMX SUHGVWDYOMD VDP
RGQRVEH]EHGQRVWLLSULYDWQRJSUHGX]HD2YRWLPSUHWRVHXQRYLMRMposebno stranoj,
OLWHUDWXUL NRMD VH EDYL SULYDWQLP REH]EHHQMHP QDLOD]L QD WHUPLQ ,QGXVWU\ RI 3ULYDWH
Security Privreda privatne bezbednosti. Dakle, bezbednost postaje privredna delatnost
NRMD ]DUDXMH L VWYDUD SURILW 6DPD ILOR]RILMD L VPLVDR SRVWRMDQMD privatizovane
NRUSRUDFLMHMH WR YHD]DUDGD RVWYDUHQMH GRELWL L XYHDQMH NDSLWDOD 9H RYH RVQRYQH
NDUDNWHULVWLNHPRJXELWLVXSURWVWDYOMHQHSULPDUQRMIXQNFLMLEH]EHGQRVWL8]WRXYHDQMH
EH]EHGQRVWL SRMHGLQDQLK HQWLWHWD SRYHDYDQMHP PHUD L VUHGVWDYD REH]EHHQMD PRH
L]D]YDWL QHEH]EHGQRVW LOL RVHDM XJURHQRVWL SUHRVWDOH YHLQH NRMD QH PRH GD SODWL
REH]EHHQMHLOLGDL]D]RYHWUNXXREH]EHHQMX
Privatna bezbednosna kompanija (PBK) moe biti definisana kao jasno
strukturisana i hijerarhijski ustrojena registrovana korporativna asocijacija koja prua
XVOXJH EH]EHGQRVQRJ NDUDNWHUD WDNPLHL VH ]D GRELMDQMH SRVORYD VD GUXJLP WDNYLP
firmama na tritu. 66
Termin SULYDWQH ILUPH ]D REH]EHHQMH predstavlja prevod engleskog
termina Private Security Companies. U svom nazivu sad-ri odrednicu privatne to
XND]XMHQDQMLKRYXYODVQLNXVWUXNWXUXNDRLWHUPLQREH]EHHQMHNRMHMHGRVNRUDELOR
pod mono-SRORP GUDYH 3ULYDWQH ILUPH ]D REH]EHHQMH SUHGVWavljaju hijerarhijski
RUJDQL]RYDQHHNRQRPVNHVXEMHNWHNRMLQDWULWXQXGHXVOXJHREH]EHHQMD3ULYDWL]DFLMD
IXQNFLMH REH]EHHQMD QLMH QHSR]QDWD SRMDYD 0RQRSRO QDG XSRWUHERP IL]LNH VLOH NRML
LPDGUDYDSRVWRMLRGSRHWNDGHYHWQDHVWRJYHNDRGQRVQRRG1DSoleonovih ratova. Pre
RYRJSHULRGDELORMHGRVWDQDMDPQLNLKYRMVNLNRMHVXX]DPHQX]DQRYDFLOLSOHQQXGLOH

66

Kisinder H., Diplomatija I, Verzal press, Beograd, 1999.

Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja, Centar za civilno-vojne odnose,
Beograd, 2008., str.118.
66

64

XVOXJH REH]EHHQMD 1DNRQ ]DYUHWND +ODGQRJ UDWD SRHWNRP GHYHGHVHWLK JRGLQD

GYDGHVHWRJ YHND GROD]L GR EURMDQRJ VPDQMHQMD YHOLNLK DUPLMD SD VH na tritu
pojavljuje sedam miliona bivih vojnika. U ovom periodu dolazi i do marketizacije
MDYQHXSUDYHNRMDMHL]PHXRVWDORJXWLFDODLQDGHPRQRSROL]DFLMXIL]LNHVLOH9HOLNL
EURMSULYDWQLKILUPL]DREH]EHHQMHSRMDYOMXMHVHQDWULWXLQXGLXVOXJH koje su nekada
bile u domenu vojske ili policije. Procenjuje se da u Srbiji u ovom sektoru ima oko
30.000 ljudi. Neke od ovih firmi (Privatne vojne kompanije) pojavljuju se i u oruanim
VXNRELPDVNODSDMXLXJRYRUHVDYODGDPD]HPDOMDNRMHVXXNRQIOLNWX 67
Privatne vojne kompanije su hijerarhijski ustrojene firme koje pruaju vojne
usluge. Na pojavu ovih firmi uticala je marketizacija javne uprave, kojom je drava
L]JXELOD PRQRSRO QDG XSRWUHERP IL]LNH VLOH %URMDQR VPDQMHQMH OMXGVWYD YHOL-kih
armija obezbedilo je ovim kompanijama dovoljno radne snage, dok su sredstva za rad
obezbedile kupovinom jeftinog naoruanja iz perioda Hladnog rata. Za razliku od
SULYDWQLK ILUPL ]D REH]EHHQMH NRMH VX SULVXWQH X VYLP UHJLRQLPD SULYDWQH YRMQH
kompanije angaovane su X RUXDQLP VXNRELPD HVWR LK DQJDXMX YODGH XPHDQH X
sukobe kako bi umesto njih obavljale sporedne dunosti, poput za-tite objekata ili
NRQYRMD DOL L SRVORYH ORJLVWLNH 1HUHWNR VX XYXHQH X UDWRYH R HPX VYHGRH L
LQMHQLFHL]UDWRYDX$IULFLILUPH([HFXWLYH2XWFRPHVNRMDMHUDWRYDODXYLHDIULNLK
]HPDOMD ,UDNX ILUPD %ODFNZDWHU L QD %DONDQX ILUPD 035, NRMD MH REXDYDOD
KUYDWVNX L ERQMDNX YRMVNX 5DG RYDNYLK ILUPL YDQ JUDQLFD PDWLQe zemlje jo uvek
nije dobro zakonski regulisan, a nije ni u saglasju sa enevskom deklaracijom kojom se
XNRQIOLNWLPD]DEUDQMXMHDQJDRYDQMHSODHQLND 68
1DNUDMXMHGQRRGQDMYDQLMLKSLWDQMDNRGRGUHLYDQMDSUHGPHWD]DWLWHMH
SUHPD NRPH VX PHUH REH]EHHQMD XVPHUHQH" 1D SULPHU QLMH UHGDN VOXDM GD MH X
privatnim organizacijama FTO usmereno prvenstveno ka kontroli i nadziranju
VRSVWYHQLKUDGQLND,]WLKUD]ORJDVHSRVORGDYFLYHRPDHVWRRSUHGHOMXMX]DDQJDRYDQMH
SULYDWQLK DJHQFLMD ]D )72 XPHVWR RVQLYDQMD VRSVWYHQLK VOXEL VPDWUDMXL GD VH
sopstveni radnici obezEHHQMD IDPLOLMDUL]XMX VD RVWDOLP ]DSRVOHQLPD NRMH SRVORGDYDF
eli da kontrolie. Tu se Postavlja nameH SLWDQMH NROLNR VH WLPH XPDQMXMH HILNDVQRVW
)72 RG VSROMDQMLK UL]LND L XJURDYDQMD D SRVHEQR WR QD WDM QDLQ VDVYLP VLJXUQR
izostaje neophodna saradnja zaposlenih na postizanju celokupne bezbednosti
organizacije.
2GUHLYDQMH VDGUDMD SULYDWQH EH]EHGQRVWL X] NRQNUHWL]RYDQH QDSRPHQH ]D
RGUHLYDQMH SUHGPHWD ]DWLWH L YUVWD UL]LND VD SRQXHQLP SUHGORJRP RSWH GHILQLFLMH
bezbednosti trebalo bi da olaka adekvatno definisanje privatne bezbednosti, kao i
teorijsko i normativno-SUDYQRXUHHQMHRYHREODVWL

67

Singer, Peter W. Corporate Warriors, the rise of the privatized military industry, New York: Cornell
8QLYHUVLW\3HWURYL3UHGUDJ3ULYDWL]DFLMDEH]EHGQRVWLX6UELML%H]EHGQRVW=DSDGQRJ%DONDQD
br. 4, (2007) Mandel, Robert. Armies without states, Boulder: Lynne Rienner Publishers, 2002.;
Schreier, Fred and Caparini, Marina. Privatizing security: law, practice and governance of private military
and security companies, Geneva: Centre for the Democratic Control of Armed Forces (DCAF), 2005.;
Isto.
68
Isto.

65

6.8.1. OSNOVE PRIVATNOG OB(=%((1-$

6YH RUJDQL]DFLMH QH]DYLVQR RG QMLKRYH YUVWH L YHOLLQH VXRDYDMX VH VD
rizicima koji mogu uticati na ostvarivanje njihovih poslovnih ciljeva.
Ovi ciljevi se mogu odnositi na razne aktivnosti organizacije, od stratekih
ciljeva cele organizacije do ciljeva operacija, procesa i projekata koji se realizuju u
organizaciji i mogu se definisati preko drutvenih, zatitnih, bezbednosnih ishoda koji
se odnose na okruenje organizacije, zatim u vidu komercijalnih, finansijskih i
HNRQRPVNLKHIHNDWDNDRLGUXWYHQRJNXOWXUQRJLSROLWLNRJXJOHGDRJUDQL]DFLMH
Sve aktivnosti organizacije koje vode ostvarivanju njenih ciljeva sadre i
UL]LNHNRMLPDVHPRUDXSUDYOMDWL3URFHVXSUDYOMDQMDUL]LFLPDGRSULQRVLRGOXLYDQMXWDNR
WR X]LPD X RE]LU QHL]YHVQRVW L PRJXQRVW SRMDYH EXGXLK QDPHUDYDQLK LOL
QHQDPHUDYDQLKGRJDDMDLRNROQRVWLLQMLKRYLKXWLFDMDQDSULKYDHQHFLOMHYH
5DGL VSURYRHQja bezbednosne politike u dravi se stvara normativno
XUHHQMH GUDYQRJ L SULYDWQRJ VHNWRUD EH]EHGQRVWL 7R VH SRVWLH GRQRHQMHP
RGJRYDUDMXLKVWUDWHJLMDEODJRYUHPHQLPSULNXSOMDQMHPLUD]PHQRPLQIRUPDFLMDXYH]L
VD EH]EHGQRX NRRUGLQDFLMRP UDGD EH]EHGQRVQLK VOXEL MDDQMHP OMXGVNLK
materijalnih i ostalih bezbednosnih kapaciteta organizacija iz dravnog i privatnog
sektora.
Radi zatite ivota, imovine, ljudskih i manjinskih prava, ostvaruje se
saradnja dravnih organa sa drugim institucijama, ustanovama, lokalnim
samoupravama, strukovnim udruenjima, medijima, manjinskim zajednicama i
JUDDQLPD UDGL UD]YLMDQMD RGQRVD SRYHUHQMD L]JUDGQMH L MDDQMD SDUWQHUVWDYD X
UHDYDQMXSUREOHPDXYH]LVDEH]EHGQRX
'UDYQL RUJDQL L LQVWLWXFLMH L]JUDGQMRP L MDanjem jedinstvenog sistema
]DWLWH L UD]YLMDQMHP NDSDFLWHWD GUXWYD ]D XSUDYOMDQMH NUL]DPD WUHED GD RPRJXH
nastavak privrednih i poslovnih aktivnosti drutvene zajednice i u kriznim uslovima.
8QDSUHHQMHP WHKQLNLK OMXGVNLK RUJDQL]DFLRQLK L IXQNFLRQDOQih veza
LQWHURSHUDWLYQRVW L]PHX VYLK ]DLQWHUHVRYDQLK VWUDQD NRMLPD SULSDGD L SULYDWQR
REH]EHHQMH GUDYD XYD VYRM MDYQL LQWHUHV D WR VX ]DWLWD LYRWD ]GUDYOMD L LPRYLQH
JUDDQD
$NWLYQLP XHHP X L]UDGL GRQRHQMX L LPSOHPHQWDFLML PHXQDURGQLK
regionalnih i nacionalnih standarda iz svih oblasti drutvenog ivota, a posebno
GUXWYHQH EH]EHGQRVWL L PHQDGPHQWD UL]LFLPD NDR L X REODVWL SULYDWQRJ REH]EHHQMD
lica, imovine i poslovanja, bitno se doprinosi ostvarivanju dravnih ciljeva u vezi sa
bezbeGQRX

66

6.8.2. DELATNOSTI PRIVATNO*2%(=%((1-$

3ULYDWQR REH]EHHQMH REXKYDWD REH]EHHQMH OLFD LPRYLQH L SRVORYDQMD ]D
potrebe korisnika na tritu, za sopstvene potrebe organizacija, kao i detektivsku
delatnost.
Zatitna i samozatitna GHODWQRVWREDYOMDMXVHSUXDQMHPXVOXJDYLHUD]OLLWLK
vrsta. Svaka vrsta usluga u zatitnoj i samozatitnoj delatnosti ima vie kategorija za
NRMHMHSRWUHEQRGDVHGHILQLXRGJRYDUDMXL]DKWHYLNRMLPDVHSRVWLHRSWLPDODQQLYR
kvaliteta koji zadovoljava korisnika.
VRSTE

1. )L]LND zatita

2. 7HKQLND zatita

3. Menadment vrednostima

4. Menadment iz
kontrolnog centra

KATEGORIJE
)L]LND zatita objekata
)L]LND zatita lica
)L]LND zatita javnih skupova
Protivprovalna zatita
Protivpoarna zatita
Video-REH]EHHQMH
Kontrola pristupa i izlaska
Satelitsko SUDHQMH vozila (GPS)
Elektrohemijska zatita vrednosti
0HKDQLND zatita
Transport vrednosti
Centar za gotovinu
Rukovanje bankomatima
Informaciono-komunikacioni sistem za
menadment gotovinom
Menadment iz KC REH]EHHQMHP
stacionarnih objekata
Menadment iz KC REH]EHHQMHP
mobilnih objekata
Menadment iz KC patrolnim timovima

3ULYDWQR REH]EHHQMH MH LQGXVWULMVND JUDQD NRMDSURL]YRGL XVOXJH QDPHQMHQH

REH]EHHQMX OLFD LPRYLQH L SRVORYDQMD 2YD JUDQD REXKYDWD VOHGHH SRMDYQH REOLNH
delatnosti:
zatitnu delatnost
samozatitnu delatnost i
detektivsku delatnost.
8VOXJDPD L] ]DWLWQH L VDPR]DWLWQH GHODWQRVWL PRJX VH REH]EHLYDWL OLFD
LPRYLQDLSRVORYDQMHSUHNRVOHGHLKYUVWD
IL]LND]DWLWD
WHKQLND]DWLWD
menadment vrednostima i
menadment iz kontrolnog centra.
Samozatitna delatnost sadri iste vrste usluga kao i zatitna delatnost, samo
MH UD]OLND X YODVQLWYX SUHGPHWD ]DWLWH .RG ]DWLWQH GHODWQRVWL REH]EHXMX VH OLFD
imovina i poslovanje u vlasnitvu druge strane - odnosno korisnika usluge privatnog
REH]EHHQMD6DPR]DWLWQDGHOatnost obavlja se u organizacijama za sopstvene potrebe,

67

odnosno za zatitu sopstvene imovine, lica i poslovanja, angaovanjem svojih

zaposlenih i/ili autsorsing-om 69 pojedinih usluga privatnog REH]EHHQMD
Detektivska delatnost su poslovi prikupljanja i pruanja informacija u
REODVWLSULYDWQRJREH]EHHQMD
Zatitna delatnost se obavlja na tritu, za potrebe zainteresovanih strana i
SRRVQRYX]DNOMXHQLKXJRYRUDRSUXDQMXXVOXJDRGUHHQHYUVWH]DWLWH
Svaka od navedenih vrsta podeljena je u kategorije koje blie definiu
sadraje usluga zatitne, odnosno samozatitne delatnosti.
8VOXJH IL]LNH ]DWLWH SULPHQMXMX VH UDGL REH]EHHQMD OLFD LPRYLQH L
SRVORYDQMDSULPHQRPIL]LNLKPHUDLVUHGVWDYD]DWLWHEH]SUHWHQHXSRWUHEHWHKQLNLK
sredstava.
Kategorije fi]LNH ]DWLWH VX IL]LND ]DWLWD REMHNDWD IL]LND ]DWLWD OLFD L
IL]LND]DWLWDMDYQLKVNXSRYD
Primenjuju se u obimu koji zavisi od procene i plana tretiranja rizika.
)L]LND ]DWLWD REMHNDWD MH NDWHJRULMD IL]LNH ]DWLWH NRMD VH YUL SUHWHQRP
XSRWUHERP VOXEHQLND REH]EHHQMD VD ]DNRQVNLP RYODHQMLPD X FLOMX REH]EHHQMD
imovine korisnika.
)L]LND ]DWLWD OLFD MH NDWHJRULMD IL]LNH ]DWLWH NRMD VH YUL SUHWHQRP
XSRWUHERP VOXEHQLND REH]EHHQMD VD ]DNRQVNLP RYODHQMLPD X FLOMX REH]EHHQMD
lica.
)L]LND ]DWLWD MDYQLK VNXSRYD MH NDWHJRULMD IL]LNH ]DWLWH NRMD VH YUL
SUHWHQRP XSRWUHERP VOXEHQLND REH]EHHQMD VD ]DNRQVNLP RYODHQMLPD X FLOMX
REH]EHHQMD MDYQRJ UHGD L PLUD QD MDYQLP PHVWLPD QSU VSRUWVNH L NXOWXUQH
PDQLIHVWDFLMHRNXSOMDQMHJUDDQD
7HKQLND ]DWLWD je vrsWD ]DWLWQH GHODWQRVWL QDPHQMHQD REH]EHHQMX OLFD
LPRYLQH L SRVORYDQMD XSRWUHERP SRMHGLQDQLK LOL IXQNFLRQDOQR SRYH]DQLK
HOHNWURWHKQLNLKHOHNWURKHPLMVNLKLPHKDQLNLKVUHGVWDYD
6UHGVWYDWHKQLNH]DWLWHVOXH]DRGYUDDQMHUDQRRWNULYDQMHLXSR]RUHQMH na
LQFLGHQW NDR L ]D QDNQDGQX DQDOL]X GRJDDMD 3UHGVWDYOMDMX MHGDQ RG HOHPHQDWD ]D
NUHLUDQMHLXWYULYDQMH3,8.2 70 politike.
Protivprovalna zatita MH NDWHJRULMD WHKQLNH ]DWLWH QDPHQMHQD RGYUDDQMX
UDQRPRWNULYDQMXLXSR]RUHQMXQDGRJDDMQHRYODHQRg ulaska, ili drugu vrstu povrede
SURVWRUD WLHQRJ REMHNWD PRELOQRJ LOL VWDFLRQDUQRJ 8 ]DYLVQRVWL RG L]DEUDQH
konfiguracije RPRJXDYD L GHORYDQMH QD LQFLGHQW VD XGDOMHQH ORNDFLMH GR GRODVND
patrolnog tima.
Protivpoarna zatita MH NDWHJRULMD WHKQLNH zatite namenjena ranom
RWNULYDQMX L XSR]RUHQMX QD SRDU LOL SUHNRPHUQRJ SRYHDQMD WHPSHUDWXUH WLHQRJ
objekta (mobilnog ili stacionarnog). U zavisnosti od izabrane konfiguracije RPRJXDYD
i delovanje na incident sa udaljene lokacije do dolaska patrolnog tima.
DXWVRUVXVOXLYDQMHNRULVQLNDSUHNRSRGL]YRDDSDUWQHUDVDNRMLPRUJDQL]DFLMD- prualac usluge
LPD RGJRYDUDMXL SUDYQR-XUHHQ RGQRV NRML RPRJXDYD GD RQD RVWDMH RGJRYRUQD NRULVQLNX ]D SRVDR
SRYHUHQSRGL]YRDX
70
Pripravnost na incidente i upravljanje kontinuitetom operacija (u daljem tekstu: PIUKO, engl.
IPOCM)
69

68

.DWHJRUL]DFLMDXVOXJDSULYDWQRJREH]EHHQMD
GRANA

OBLAST

DELATNOST

VRSTA

KATEGORIJA
)L]LND]DWLWDREMHNDWD
(FZO)
)L]LND]DWLWDOLFD(FZL)
)L]LND]DWLWDMDYQLK
skupova (FZJS)

ZATITNA

),=,.$=$7,7$

2%(=%((1-(
LICA

Protiv-provalna zatita
Protiv-poarna zatita
Video REH]EHHQMH

7(+1,.$
ZATITA

Kontrola pristupa i izlaza

SDWHOLWVNRSUDHQMe
vozila (GPS)
Elektro-hemijska zatita
vrednosti

PRIVATNO
2%(=%((1-(

SAMOZATITNA

0HKDQLND]DWLWD

MENADMENT IZ
KONTROLNOG
CENTRA

Stacionarni objekti
Mobilni objekti
Patrolni timovi

MENADMENT
VREDNOSTIMA
Transport vrednosti
Centar za gotovinu

2%(=%((1-(
IMOVINE

DETEKTIVSKA

Rukovanja
bankomatima

2%(=%((1-(
POSLOVANJA

IK sistem za
menadment gotovinom

DETEKTIVSKE
USLUGE

Traenje izgubljenih lica

Aktivnosti privatnih
istraitelja
Aktivnosti detektiva u
trgovinskim radnjama
Aktivnosti agenata
osiguranja

Video-REH]EHHQMH MH NDWHJRULMD WHKQLNH ]DWLWH QDPHQMHQD RVPDWUDQMX

VQLPDQMX L RGYUDDQMX 8 ]DYLVQRVWL RG L]DEUDQH NRQILJXUDFLMH RPRJXDYD L IXQNFLMX
lokalnog i/ili internog i/ili daljinskog monitoringa.
Kontrola pristupa L L]ODVND MH NDWHJRULMD WHKQLNH ]DWLWH QDPHQMHQD ]D
NRQWUROLVDQMHNUHWDQMDOLFDYR]LODLUREHQDXWYUHQLPSULVWXSQLPLL]OD]QLPWDNDPD
Kontrola pristupa vri se preko sistema koji se sastoji od namenskog hardvera
LSULSDGDMXHJVRIWYHUDVDED]DPDSRdataka.
35,0(5 LWDL NDUWLFD LOL ELRPHWULMVNL LWDL ]D LGHQWLILNDFLMX RWLVND SUVWD
GODQDMHGQRJLOLREDRNDOLFDLSULSDGDMXLVRIWYHUVDED]DPDSRGDWDND
Kontrola pristupa/izlaska moe se vriti automatski sa ili bez prisustva
VOXEHQLND REH]EHHQja koji kontrolu pristupa/izlaska moe da obavlja i upotrebom
video kamera, interfona, rampi, automatskih kapija i dr.
6DWHOLWVNR SUDHQMH MH NDWHJRULMD WHKQLNH ]DWLWH XSRWUHERP VLVWHPD
globalnog pozicioniranja (GPS sistem). Namenjeno je daljinskom pozicioniranju i
SUDHQMX VWDWXVD WLHQRJ REMHNWD SULPHQRP WHKQRORJLMD NRMH RPRJXDYDMX SULMHP

69

VLJQDOD RG QDYLJDFLMVNLK VDWHOLWD UDVSRUHHQLK X RUELWL =HPOMH L SUHQRVRP SRGDWDND RG
*36XUHDMDGRNRULVQLNDSRVUHGVWYRPEHLQLKWHOHNRPXQLNDFLMVNLKPUHD
GPS VLVWHPVHQDMHHXJUDXMHXPRELOQHREMHNWHGUXPVNDYR]LODSORYLOD
NRQWHMQHULHOH]QLNHNRPSR]LFLMHLYD]GXKRSORYLDPRJXDMHSULPHQDL]DVDWHOLWVNR
SUDHQMHRVREDLGDOMLQVNLPRQLWRULQJVWDFLRQDUQLKREMHNDWD8JUDGQMRPGRGDWQHRSUHPH
PRJXDMH i alarmna funcija zatite lica i objekata.
Elektrohemijska zatita SDSLUQLK QRYDQLFD L YUHGQRVQLK SDSLUD MH NDWHJRULMD
WHKQLNH]DWLWHQDPHQMHQD]DQDPHUQRRWHLYDQMHSDSLUQRJQRYFDXRSWLFDMXLKDUWLMD
RG YUHGQRVWL X VOXDMHYLPD QHRYODHQRJ SULVWXSD, primenom specijalnih pigmenata
ERMHQDMHHMDUNRFUYHQHNRMLWUDMQRRERMHQRYDQLFXLWLPHMHVWDYOMDMXYDQRSWLFDMD
7DNR RWHHQH QRYDQLFH ]DPHQMXMX VH ]D LVSUDYQH X VNODGX VD SURSLVLPD 1DURGQH
banke Srbije.
0HKDQLND ]DWLWD MH NDWHJRULMD WHKQLNe zatite pokretne i nepokretne
imovine i lica, namenjena ]DVSUHDYDQMHSURYDOHQHRYODHQRJRGQRHQMDLPRYLQHLOL
RPHWDQMHQHRYODHQRJNUHWDQMDOLFDLYR]LOD.
Menadment vrednostima MH YUVWD XVOXJD REH]EHHQMD ]D UXNRYDQMH
vrednostima u mestu i transportu.
Kategorije menadmenta vrednostima su: transport vrednosti; centar za
gotovinu za poslovne banke i Narodnu banku Srbije; rukovanje bankomatima za
finansijske institucije i trgovine i informaciono-komunkacioni sistem za menadment
gotovinom.
Transport YUHGQRVWL SUHGVWDYOMD REH]EHHQMH SULMHPD WUDQVSRUWD SUHQRVD L
SUHYR]DRGYUDWDGRYUDWDLLVSRUXNHQRYDQLKLGUXJLKYUHGQRVWL
9UHGQRVWL X RYRP VPLVOX VX SDSLUQH L NRYDQH QRYDQLFH X QDFLRQDOQRM L
stranoj valuti, vrednosni papiri, plemeniti metali, GUDJR NDPHQMH SRNUHWQD XPHQLND
dobra i druge vrednosti.
Centar za gotovinu je mesto za bezbedno deponovanje, zatitu, preradu i
distribuciju gotovine u opticaju na tritu.
Narodna banka Srbije i druge finansijske institucije, mogu poslove bezbednog
deponovanja, zatite, prerade i distribucije gotovine u opticaju poveriti drugoj
organizaciji (autsors), odnosno organizaciji koja prua usluge Centra za gotovinu.
1D YHLQL EDQNRPDWD NRULVQLN VH LGHQWLILNXMH SODVWLQLP PDJQHWQLP LOL
drugim platnim karticama, koje sadre jedinstveni broj i druge bezbednosne informacije
NDRWRVXGDWXPLVWHNDYDHQMDNDUWLFHLGU%DQNRPDWLPDLWDVWDWXUXSRPRXNRMHVH
NRULVQLN LGHQWLILNXMH OLQLP LGHQWLILNDFLRQLP EURMHP 3,1 - personal identification
number).
Organizacije koje deponentima pruaju usluge bankomata, mogu poslove
REH]EHLYDQMD LVWLK SRYHULWL QHNRM GUXJRM RUJDQL]DFLML DXWVRUV RGQRVQR RUJDQL]DFLML
koja prua usluge rukovanja bankomatima.
Menadment iz kontrolnog centra je organizovani monitoring sa udaljenih
ORNDFLMD L XSUDYOMDQMH DODUPRP SULPOMHQLP RG VLVWHPD WHKQLNH ]DWLWH XJUDHQLK X
stacionarne i/ili mobilne objekte i/ili pridodatih osobama korisnika, kao i organizovanje
intervencije po alarmu upotrebom deurnog patrolnog tima u koordinaciji sa nadlenim
javnim slubama.

70

Kategorije menadmenta iz kontrolnog centra su: menadment iz kontrolnog

FHQWUD REH]EHHQMHP VWDFLRQDUQLK REMHNDWD PHQDGPHQW L] NRQWUROQRJ FHQWUD
REH]EHHQMHP PRELOQLK REMHNDWD L PHQDGPHQW L] NRQWUROQRJ FHQWUD SDWUROQLP
timovima.
Detektivska delatnost su poslovi prikupljanja i pruanja informacija u
REODVWLREH]EHHQMD
Kategorije detektivske delatnosti su: traenje izgubljenih lica, aktivnosti
privatnih istraitelja, aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama i aktivnosti agenata
osiguranja.
'HWHNWLYVNHDJHQFLMHVXRUJDQL]DFLMHNRMHVHEDYHGHWHNWLYVNRPGHODWQRX
'HWHNWLYVNRP GHODWQRX PRJX GD VH EDYH GHWHNWLYL VDPRVWDOQR NDR
preduzetnici, individualno ili u sklopu detektivske agencije.

6.9. KORPORATIVNA BEZBEDNOST 71

Poznato je da tehnoloku revoluciju, urbanizaciju i industrijalizaciju redovno

SUDWL L SRUDVW NODVLQRJ NULPLQDOLWHWD L GUXJLK DVRFLMDOQLK L DQWLVRFLMDOQLK SRMDYD 1D
XJURDYDQMHEH]EHGQRVWLOLFDLPRYLQHLSRVORYDQMDQHVXPQMLYRXWLHLVYHYHLEURMW]Y
opasnih stvari i "prljavih" tehnologija, tako da se s pravom moe govoriti i o novim
oblicima kriminaliteta: nuklearnom, ekolokom i drugima. U sferi privrednog
SRVORYDQMD VWDOQR MH SULVXWQD L DNFLGHQWDOQD RSDVQRVW MHU MRQL]XMXD ]UDHQMD RWURYQD
isparenja i drugi produkti moderne tehnologije konstantno prete destruktivnim
SRVOHGLFDPD 3RYUHPHQH WUDJHGLMH WLSD QXNOHDUQH KDYDULMH X HUQRELOX 8NUDMLQD LOL
hemijskog akcidenta u Bopalu (Indija) uvek iznova i jednako bolno opominju na
neophodnost adekvatnih mera zatite, a eksplozija skladita goriva u Heml Hepstadu
(QJOHVND NRMD MH SUHUDVOD X QDMYHL SRDU QD WOX (YURSH X SRVOHGQMLK SROD YHND
pokazuje da opasnosti podjednako vrebaju i najrazvijenije zemlje.
2YH RSDVQRVWL QHL]RVWDYQR QDPHX SRWUHEX VDYUHPHQRJ drutva da se
VYHREXKYDWQRLHQHUJLQRVXSURWVWDYLVYHPXWRR]ELOMQRXJURDYD]DSRVOHQHLPRYLQXL
SRVORYDQMH 7R VXSURWVWDYOMDQMH PRUD ELWL VWUXQR L NRQWLQXLUDQR L SHUPDQHQWQR PRUD
obuhvatati najiri spektar mera i radnji, kako na planu prevencije, tako i u pogledu
presecanja i saniranja eventualnih tetnih posledica. Zbog toga su privredni kolektivi, a
SRJRWRYRYHOLNLWHKQLNR-WHKQRORNLVLVWHPLSULQXHQLGDRUJDQL]XMXLDGHNYDWQHPHUH
predostronosti, te da maksimalnu panju posvete pitanjima obezbeHQMD L ]DWLWH 8
tom smislu je korporativna bezbednost sastavni deo organizacije rada i radnog procesa
NRML REXKYDWD YLH PHXVREQR NRPSOHPHQWDUQLK SRGVLVWHPD 'UXJLP UHLPD
organizaciona jedinica zaduena za bezbednost poslovne organizacije mora biti
pHUPDQHQWQR XNOMXHQD X PHKDQL]PH SRVORYQRJ XSUDYOMDQMD WDNR WR WLWL QRUPDOQR

0LORHYL 0 3RMDP L VDGUDML NRUSRUDWLYQH EH]EHGQRVWL 0HXQDURGQL QDXQL VNXS 'DQL
bezbjednosti, Zbornik radova, Fakultet za bezbjednost i zatitu, Banja Luka, 2010.

71

71

odvijanje poslovnih procesa, otklanja akutne bezbednosne probleme i stvara i stvara

bezbedne uslove za rad i proizvodnju.
Nesporno je da korporativna bezbednost po definiciji integralna bezbednost,
koja mora biti odgovorna i upravljati svim bezbednosnim procesima u poslovnom
VXEMHNWX6SRUQLVXPHXWLPQMHQLNRQNUHWQLVDGUDMLRGQRVQRVSRUQRMHNRMLELVHVYH
podsistemi bezbednosti i zatite poslovne organizacije mogli obuhvatiti terminom
NRUSRUDWLYQDEH]EHGQRVW=ERJWRJDHXGDOMHPWHNVWXELWLUHLRSRMPXLVDGUDMLPD
NRUSRUDWLYQH EH]EHGQRVWL LPH H VH L]YULWL L RGJRYDUDMXD GLVWLQNFLMD X RGQRVX QD
srodne pojave.

6.9.1. 32-029122'5((1-(.ORPORATIVNE BEZBEDNOSTI

Poznato MH GD VH ]DWLWL LPRYLQH X VRFLMDOLVWLNRP GUXWYHQR-produkcionom
VLVWHPX D QDURLWR X MXJRVORYHQVNRP LVNXVWYX VDPRXSUDYQRJ VRFLMDOL]PD QLMH
SRNODQMDODL]X]HWQDSDQMDLPDMXLXYLGXGDMHRQDGUXWYHQDLOLGUDYQDWHGDSULSDGD
radnom narodu. U tom VPLVOX VOXEH REH]EHHQMD ]DWLWH L NRQWUROH EH]EHGQRVWL
LPRYLQH SUHGX]HD VX ELOH UHODWLYQR L XJODYQRP RUJDQL]RYDQH SRJODYLWR SUHPD
VSROMQMHP RNUXHQMX L WR YHRPD HVWR QD QHGRYROMQR RUJDQL]RYDQ L HILNDVDQ QDLQ
=ORXSRWUHEH NUDH L UD]OLLWL REOLFL RWXHQMD LPRYLQH SUHGX]HD ELOL VX YHRPD HVWL L
raznovrsni. Ovome treba dodati i veoma suptilno, gubljenje i topljenje imovine usled
QHDGHNYDWQRJ L DOMNDYRJ D QHNDG L QHPDUQR ORH YRHQRJ NQMLJRYRGVWYD L HYLGHQFLMH
VWDQMDLPRYLQHSUHGX]HD 72
Istina, ugURDYDQMH EH]EHGQRVWL LPRYLQH SUHGX]HD MH RSWD SRMDYD X VYHWX
NRMD VH PDQLIHVWXMH QD YHRPD UD]OLLWH QDLQH ,SDN QMHQD ]DWLWD MH VYH EROMH
RUJDQL]RYDQD LPDMXL X YLGX PRWLYH YODVQLND LPRYLQH L NDSLWDOD WLWXODUD GD MH
VDXYDMX 8SUDYR QHGRYROMQD SUHFL]QRVW X RGUHLYDQMX SUDYLK WLWXODUD L YODVQLND
LPRYLQHSUHGX]HDQDURLWRXSUHOD]QLPVWDQMLPDLQMLKRYLPQHGHILQLVDQLPSR]LFLMDPD
YH]DQLK ]D VRFLMDOL]DP L SRHWDN WUDQ]LFLRQRJ SHULRGD GRGDWQR VX VWLPXOLVDOL UD]OLLWH
SRNXDMHQMHQRJRWXHQMDLX]XUSDcije, kao i nemarnog odravanja tokom poslednje dve
decenije na srpskim prostorima. Poslednjih godina se dolazi sve vie do iskustvene
VSR]QDMH DOL L GR SULKYDWDQMD NRULHQLK PRGHOD X VYHWX GD VX VUHGVWYD XORHQD X
poboljavanje korporativne bezbednosti, korisno utroena u odnosu na prevenciju i
VPDQMHQMH PDWHULMDOQLK JXELWDND UD]OLLWRJ SRUHNOD QDVWDOLK XSUDYR RG XJURDYDQMD
EH]EHGQRVWLSUHGX]HD 73
S druge strane, u praksi Republike Srbije dominira shvatanje po kome se
sadraji korporativne bezbednosti VYRGH QD SRVORYH L ]DGDWNH SULYDWQRJ REH]EHHQMD
NRMH YUH LQWHUQH VOXEH REH]EHHQMD - SRJRWRYR X YHOLNLP WHKQLNR-tehnoloki
VLVWHPLPD VDPR]DWLWQD GHODWQRVW 1DM]DG DQDOLWLNR VDJOHGDYDQMH SRND]XMH GD VX X
3HWURYL ' %H]EHGQRVW X NROL L NRUSRUDWLYQD EH]EHGQRVW Bezbednost u postmodrnom ambijentu
(zbornik radova), Centar za istraivanje nacionalne bezbednosti; Hanns Seidel Stiftung, Beograd, 2007,
str. 246 255.
73
Isto.
72

72

teoriji prisutne su i definicije iz kojih sHQHPRHSRX]GDQRQL]DNOMXLYDWLRNRQNUHWQLP

sadrajima korporativne bezbednosti. Takvo je, na primer, shvatanje po kome
NRUSRUDWLYQD EH]EHGQRVW NDR SRGVLVWHP QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL L LQLODF W]Y FLYLOQH
bezbednosti predstavlja deo bezbednosne strukture sa skupom drutvenih ciljeva, koji
usmeravaju poslovne aktivnosti privrednih subjekata i mere njihove drutvene
odgovornosti u skladu sa standardima i zakonom. 74
1H VSRUHL LQMHQLFX GD MH NRUSRUDWLYQD EH]EHGQRVW SODQVND RUJDQL]RYDQD L
na zakonu zasnovaQD VDPRVWDOQD LOL ]DMHGQLND GHODWQRVW L IXQNFLMD RUJDQL]DFLMD
XVPHUHQLK QD VRSVWYHQX ]DWLWX LOL ]DWLWX GUXJLK NDR L ]DWLWX RGJRYDUDMXLK OLFD
prostora, objekata, poslovanja ili delatnosti, a koji nisu pokriveni ekskluzivnom
zatitom dravnih organa, sigurno je da se korporativna bezbednost (corporate security)
QL X NRP VOXDMX QH PRH SRLVWRYHLYDWL VD SULYDWQRP EH]EHGQRX SULYDWH VHFXULW\
Ovo iz razloga to je privatna bezbednost realno znatno iri pojam od korporativne
bezbednosti.
Pored poslova SULYDWQRJ REH]EHHQMD OLFD SRVORYDQMD L LPRYLQH REMHNDWD
SURVWRUDLYUHGQRVWLSULYDWQDEH]EHGQRVWREXKYDWDLSRVORYHSULYDWQLKYRMQLKSUHGX]HD
L PQRJH GUXJH QD NRPHUFLMDOQRM RVQRYL UHDOL]RYDQH SRVORYH EH]EHGQRVWL SODHQLFL
privatizovane kaznene usWDQRYH UD]OLLWL REOLFL W]Y XHD JUDDQD X NRQWUROL
kriminaliteta, i dr. ). 75 7R ]QDL GD VH VXEMHNWL SULYDWQH EH]EHGQRVWL UHDOQR QH PRJX
svesti u okvir privatnih i(li) profesionalnih agencija, usmerenih na sopstvenu zatitu ili
zatitu drugih, kao i zDWLWX RGJRYDUDMXLK OLFD SURVWRUD REMHNDWD SRVORYDQMD LOL
delatnosti, niti se njihova aktivnost iscrpljuje u zatitnoj i samozatitnoj, pa ni
detektivskoj delatnosti.
6GUXJHVWUDQHSRMDPNRUSRUDWLYQHEH]EHGQRVWLVHQHPRHL]MHGQDDYDWLQL
sa pojmom SULYDWQRJ REH]EHHQMD D SRJRWRYX VH QMHJRYL VDGUDML QH PRJX
SRLVWRYHLYDWL VD SRVORYLPD L ]DGDFLPD LQWHUQLK VOXEH REH]EHHQMD X REDYH]QR
REH]EHHQLP REMHNWLPD RGQRVQR X MDYQLP SUHGX]HLPD L YHOLNLP WHKQLNR-tehnoloki
sistemima. Prema tome, pojam korporativne bezbednosti se sutinski razlikuje od pojma
XVOXJD SULYDWQRJ REH]EHHQMD X VPLVOX VWDQGDUGD 6536 $ /  1DLPH
korporativna bezbednost je po definiciji integralna bezbednost koja u sebi obuhvata sve
aspekte bezbednosti i zatite, ukljuXMXL SRVORYH SULNXSOMDQMD LQIRUPDFLMD L SURFHQH
rizika, zatite od poara, eksplozija i havarija i zatite bezbednosti i zdravlja na radu, itd.
1HPD VXPQMH GD HVHQFLMDOQL ]QDDM ]D IXQNFLRQLVDQMH NRUSRUDWLYQH
EH]EHGQRVWLLPDMXSRVORYLIL]LNRJLWHKQLNRJREH]EHHQMDOLFDLPRYLQHLSRVORYDQMD
DXRUJDQL]DFLRQRPVPLVOXLQWHUQLVXEMHNWLNRMLWRREH]EHHQMHRUJDQL]XMXWHHNVWHUQLL
LQWHUQL VXEMHNWL JD VSURYRGH X SUDNVL 'UXJLP UHLPD HSLFHQWDU NRUSRUDWLYQH
bezbednosti u Republici Srbiji predstavlja samR]DWLWQD GHODWQRVW X YHOLNLP WHKQLNRWHKQRORNL VLVWHPLPD WR L GRYRGL GR JUHDND X GHILQLVDQMX SRMPD L RGUHLYDQMX
VDGUDMDREXKYDHQLKWLPSRMPRP3UREOHPVHLGRGDWQRXVORQMDYDLQMHQLFRPGDQHNL
0DUNRYL S.: Osnovi korporativne i industrijske bezbednosti, Fakultet za pravne i poslovne studije,
Novi Sad, 2007, str. 21.
75
8SRUHGL0DWL*3UDYQLDVSHNWLIL]LNR-WHKQLNRJREH]EHHQMDXSULYDWQRPVHNWRUXEH]EHGQRVWL
Pravni informator-Beograd, br. 9/2006VWU.HVL=Privatni sektor u kontroli kriminaliteta, Dosije
studio, Novi Sad, 2009, str. 12-15 i dalje.
74

73

RGREDYH]QRREH]EHHQLKSRVORYQLKVXEMHNDWDQSUEDQke, pote. . ) mogu imati gotovo

VYH NDWHJRULMH XVOXJD SULYDWQRJ REH]EHHQMD WM ]DWLWQH RGQRVQR VDPR]DWLWQH
delatnosti (vidi sliku 1).
Ipak, po samoj prirodi stvari korporativna bezbednost mora da obuhvata i sve
druge aspekte bezbednosti i zatite, XNOMXXMXL SRVORYH SULNXSOMDQMD LQIRUPDFLMD L
procene rizika, zatite od poara, eksplozija i havarija, zatite bezbednosti i zdravlja na
radu, itd. Sutina je u tome da se u poslovnim subjektima, a pre svega u velikim
WHKQLNR-tehnoloki sistemima, moraju objediniti svi poslovi vezani za bezbednost i
zatitu. Saglasno smernicama Evropske Unije, u takvim kolektivima se insistira na
LQWHJUDOQRM EH]EHGQRVWL NRMD X VHEL REXKYDWD SRVORYH REH]EHHQMD X QDMLUHP VPLVOX
(security) i poslove zatite (safety). Smatra se da samo povezivanje svih takvih poslova,
bilo u istoj organizacionoj jedinici ili u vidu upravljanja od strane jedinstvenog
menadera bezbednosti, doprinosi delotvornijoj organizaciji, koordinaciji i kontroli
datih poslova a, samim tim, i racionalizDFLMLLXQDSUHHQMXXNXSQRJSRVORYDQMD.

6.9.2. SADRAJI KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI

Korporativna bezbednost je u zapadnim zemljama postala dodatno vaan

fenomen usled imovinsko-pravnog razdvajanja u praksi titularnog vlasnitva i
menadersko-SUDYQH IXQNFLMH YRHQMD SUHGX]HD 2YDM IHQRPHQ MH X SUDNVL QDURLWR
vezan za tzv. postindustrijsko drutvo koje egzistira u poslednjih nekoliko decenija. 76
7RMHQDURLWRGRORGRL]UDDMDXVOXDMXDNFLRQDUVNRJNDSLWDOD]DGUXJDUVWYDRUWDNOXND
VD YLH RG GYD YODVQLND RGUHHQih oblika komanditnih drutava, podrunica
multinacionalnih korporacija, kartela i trustova, meovitih oblika svojine i sl.
8 WDNYLP VOXDMHYLPD NRML VX X SUDNVL VYH HL ELWQD MH UD]OLND X
UDVSRODJDQMX L YODVQLWYX NDR L XSUDYOMDQMX SUHGX]HD X RGQRVX QD VOXDMHYH SUHWHQR
LQRNRVQLKYODVQLNDDQDMHHLXSUDYOMDDNRMLVXELOLLVWDOLFDLOLL]LVWLKSRURGLFDLOLQD
QHNL GUXJL QHSRWLVWLNL QDLQ PHXVREQR GRGDWQR SRYH]DQL WR MH VWYDUDOR GRGDWQR
SRYHUHQMHLOLGYRODQLKRUWDNOXNDWRMHUDQLMLKGHFenija bio pretean oblik vlasnitva,
DOL L XSUDYOMDQMD YHLQH SUHGX]HD 1H]DYLVQR RG WRJD HILNDVQD
YLVRNRSURIHVLRQDOL]RYDQDVOXEDREH]EHHQMDNRMDLPDL]YHVQXGLVWDQFXLVDPRVWDOQRVW
u odnosu na unutranju hijerarhiju organizacije rada i samih zaposlenih u tom procesu,
SRVWDODMHVYHL]UDHQLMDSRWUHEDXFLOMXYHHJNYDOLWHWDNRUSRUDWLYQHEH]EHGQRVWL3RUHG
VSROMDQMHJ XJURDYDQMD EH]EHGQRVWL SUHGX]HD L QMHJRYH LPRYLQH QDURLWR MH YLVRN
rizik od unutranjih uzroka ugroavanja bezbednosti, a nekada su ovi faktori i
povezani. 77
Osnovni preduslov osiguranja korporativne bezbednosti, odnosno
IXQNFLRQLVDQMD VOXEH REH]EHHQMD SRVORYQRJ VXEMHNWD L LVSXQMHQMH QMHJRYH NUDMQMH
namene SRYHDQMH SURILWD L QHVPHWDQ UDG NUR] HILNDVQX ]DWLWX LPRYLQH OLFD L

76
77

O tome videti detaljnije: Draker P.: Postindustrijsko drutvo, *UPH3ULYUHGQLSUHJOHG%HRJUDG

3HWURYL'RSFLWVWU 255.

74

posloYDQMD SUHGVWDYOMD VYHVW PLOMHQMH VKYDWDQMH PHQDGPHQWD SUHGX]HD LOL

ustanove, kao i vlasnika kapitala o neophodnosti postojanja i funkcionisanja slube
REH]EHHQMD LPRYLQH OLFD L SRVORYDQMD 2YD VYHVW MH XJODYQRP XVORYOMHQD NRQNUHWQLP
koristima koje SUHGX]HH XVWDQRYD RGQRVQR YODVQLN PRH GD LPD RG VOXEH
REH]EHHQMDLPRYLQHOLFDLSRVORYDQMD 78
Saglasno doktrini i praksi evropskih zemalja sa visokorazvijenom trinom
ekonomijom i stabilnom demokratijom, funkcije korporativne bezbednosti obuhvataju:
administrativnu bezbednost (Administrative Security) SURFHGXUH L SROLWLNX IL]LNX L
WHKQLNX EH]EHGQRVW 2XW-Source/Proprietary) maina, postrojenja i objekata;
EH]EHGQRVW VYRMLQH L VSROMQLK SDUWQHUVWDYD 3HUVRQQHO 6HFXULW\ OLQX EH]EHGQRVW
(Protective Security) zatitu lica i zatitu na radu; zatitu od poara (Fire Security);
delovanje u vanrednim situacijama (Conttingency Planning); informacinu bezbednost
(Informattion Security); bezbednost mnenadera (Executive Security); bezbednost na
UD]OLLWLP SRVORYQLP GRJDDMLPD (YHQW 6HFXULW\ EH]EHGQRVW XJRYRUHQLK SRVORYD VD
dravnim strukturama; istrage (Investigations) program zatite od kriminaliteta; i
programi edukacije i razvoja bezbednosne kulture zaposlenih (Security Education
Awareness and Training Program). Njihov cilj je eliminacija svih rizika i ugroavanja
koji bi mogli uticati na poslovne aktivnosti.
3UHPD WRPH NRUSRUDWLYQD EH]EHGQRVW MH SHUPDQHQWQR XNOMXHQD X
mehanizme poslovnog upravljanja tako to titi normalno odvijanje poslovnih procesa,
otklanja akutne bezbednosne probleme i zaposlenima stvara bezbedne uslove za rad.
Konkretnije posmatrano, korporativna bezbednost radi na stvaranju planova i
VSURYRHQMX PHUD LML MH FLOM ]DWLWD NRULVQLND XVOXJD ]DWLWD ]DSRVOHQLK X SRVORYQRM
organizaciji, zatita imovine u vlasnitvu poslovne organizacije, zatita informacija i
reputacije poslovne organizacije od materijalnih teta, kriminalne delatnosti, itd. Stoga
je korporativna bezbednost sastavni deo procesa koji upravljaju poslovnim rizicima
unutar privrednog subjekta.
Svrha korporativne bezbednosti je popravljanje produktivnosti i podsticanje
NRQNXUHQWQRVWLWDNRGDEH]EHGQRVQHUL]LNHVPDQMLQDQDMPDQMXPRJXXPHUXNDRLGD
SULSUHPL PHUH NRMH VH SUHGX]LPDMX DNR GRH GR DNFLGHQWDRSDVQRsti i tete. Ulaganje
SRVORYQH RUJDQL]DFLMH X EH]EHGQRVQH VLVWHPH PRHPR WUHWLUDWL NDR SRYHDQMH XNXSQH
YUHGQRVWL WH RUJDQL]DFLMH LML MH FLOM SRYHDQMH SURGXNWLYQRVWL L NRQWLQXLWHWD SRVORYQLK
procesa. Osim svakodnevnih obaveza, korporativna bezbednost morDELWLXNOMXHQDLX
SURFHVHXYRHQMDQRYLKWHKQRORJLMDNDNRELSUHGYLGHODEH]EHGQRVQHUL]LNHLSUHGORLOD
PHUHNRMHELUL]LNHVPDQMLOHQDQDMPDQMXPRJXXPHUX 79
Pri tome se treba rukovoditi pravilima da se bezbednost ne moe
improvizovati, odnosno da bezbHGQRVWQLMHVDPRWHKQLNRQHJRMHLVWUDWHJLMVNRSLWDQMH
1DM]DG QD ED]L SUL]QDWLK SUDYLOD VWUXNH L GRVWXSQH VWUXQH OLWHUDWXUH X RYRM REODVWL
trebalo bi prikazati opis poslova organizacione jedinice za korporativnu bezbednost. Po
3HWURYL33ULYDWL]DFLMDEH]EHGQRVWLX6UELMLBezbednost Zapadnog Balkana-Beograd, br. 4/2007,
str. 14.
79
Uporedi. Campbell, G. K. : Measures and metrics in corporate security, CSO 06 2006; Brennan, J.;
Walker, S.: Security careers / Defining -REV &RPSHQVDWLRQ 4XDOLILNDWLRQVQDYHGHQR SUHPD 9HL 7
Korporativna sigurnost, Pota Zagreb, br. 3/2007, str. 38).
78

75

pravilu radi se o internoj slubi za poslove bezbednosti i zatite, a eventualno i(li) o

profesionalnoj agenciji koja postupa po planovima menadera bezbednosti poslovne
RUJDQL]DFLMH8VYDNRPVOXDMXRYGHMHUHRVOHGHLPDNWLYQRVWLPD
a) Prikupljanje informacija i procena rizika - jedinica za korporativnu
bezbednost odgovorna je za prikupljanje relevantnih informacija iz oblasti bezbednosti i
zatite, a koje mogu bitno uticati na bezbednost i zatitu zaposlenih, stranaka, reputaciju
i konkurentnost poslovne organizacije. Na osnovu tako prikupljenih podataka potrebno
MHVDLQLWLSURFHQXUL]LND
b) Pripremanje poslovne organizacije za vanredne situacije - jedinica za
korporativnu bezbednost odgovorna je i za spremnost poslovne organizacije da se zatiti
XVOXDMHYLPDYHOLNLKSUHYDUDQDSDGDNDWDVWURIDOQLKGRJDDMDPLQLUDQMDSURL]YRGQMH
od strane konkurentskih firmi ili pojedinaca, i sl. U tom smislu treba stalno kontrolisati
EH]EHGQRVQHPHUHLSODQRYHLREXDYDWL]DSRVOHQH
Y2EH]EHHQMHL]DWLWDYLWDOQLKLQWHUHVDSRVORYQH organizacije - REH]EHHQMH
integriteta poslovne organizacije, zaposlenih, procesa i nekretnina od tete i gubitaka
WDNRHMHMHGQDRGNOMXQLKRGJRYRUQRVWLMHGLQLFH]DNRUSRUDWLYQXEH]EHGQRVW3ULWRPH
ova jedinica titi nekretnine i finansije poslovne organizacije, ali i intelektualnu svojinu,
robnu marku, reputaciju, poslovne tajne (ugovori i sl. ), itd
g) Prevencija incidentnih situacija NOMXQD RGJRYRUQRVW MH DQDOL]D
informacija i kordiniranje aktivnosti sa licima u poslovnoj organizaciji i u dravnim
LQVWLWXFLMDPD NDNR EL VH SUHGYLGHOL PRJXL QDSDGL QD SRVORYQX RUJDQL]DFLMX RGQRVQR
NDNR EL VH VDLQLOH SUHYHQWLYQH SURFHGXUH 8 WRP VPLVOX MHGLQLFD ]D NRUSRUDWLYQX
bezbednost mora biti u stanju da razume konkretne izvore bezbednosnih problema i da
QDHDGHNYDWQDUHHQMD]DQMLKRYRRWNODQMDQMH
d) Reagovanje i upravljanje incidentnim situacijama i saniranje posledica jedinica za korporativnu bezbednost mora posvetiti maksimalnu panju povratku
poslovne organizacije u normalno radno stanje nakon incidentnih i akcidentnih situacija.
Takav povratak organizacije u normalno stanje mora koordinirati sa nadlenim
LQVWLWXFLMDPDL]RNUXHQMDSROLFLMDYRMVNDKLWQDSRPRLWG 80
,PDMXL X YLGX SRWUHEH LUH ]DWLWH OMXGL L LPRYLQH D SUHPD NRQNUHWQLP
potrebama radnog procesa, savremenim privrednim subjektima neophodan je pouzdan
normativno-operativni sistem zatite koji garantuje adekvatan nivo bezbednosti. To vai
za sva privredna drutva i preduzetnike, ali se u prvom redu odnosi na one privredne
kolektive koji obuhvataju gotovo sve segmente rada i izuzetno veliki broj tehnolokih
procesa. Osim toga, u velikim kolektivima s pravom se insistira na dodatnoj
ULJRUR]QRVWLSRSLWDQMX]DWLWHSRJRWRYXDNRVHUDGLRMDYQLPSUHGX]HLPDRGYLWDOQRJ
]QDDMD]DIXQkcionisanje drave i drutva u celini. Takvim je kolektivima neophodna i
adekvatna sluba informatike i analitike da bi se efikasno i blagovremeno ostvario uvid
u aktuelno stanje bezbednosti i preduzele adekvatne mere zatite.
U kontekstu aktuelnih tendencija u zemlji i svetu, korporativna bezbednost se
PRUDVWDUDWLGDSRVOXMHSRSULQFLSXHILNDVQRVWLLSURGXNWLYQRVWL7RNRQNUHWQR]QDLGD
3RVORYL MHGLQLFH ]D NRUSRUDWLYQX EH]EHGQRVW SRVORYQH RUJDQL]DFLMH SULND]DQL VX SUHPD 9HL 7 op.
cit. , str. 42.
80

76

je efikasnost slube potreba modernog poslovanja i obaveza sektora bezbednosti. Ona se

postie angaovanjem profesionaOQRJ NDGUD REXHQRJ L PRWLYLVDQRJ NRULHQMHP
VDYUHPHQLKWHKQLNLKVLVWHPD1DLQRUJDQL]DFLMHVDVWDYKLMHUDUKLMDXSUDYOMDQMDLREOLN
povezanosti i nadlenosti jedinice za korporativnu bezbednost u odnosu na organizaciju
u celini moe biti veoma raznovUVWDQLHVWR]DYLVLRGYUVWHGHODWQRVWLLRUJDQL]DFLRQH
strukture poslovne organizacije, kao i od stepena i vrsta bezbednosnih rizika i pretnji.
2YD REODVWX SUDNVL VYH YLH GRELMD QD ]QDDMX SRVHEQR NDGD VH LPDMX X YLGX SURFHVL
tranzicije, odnosno promene vlasnitva nad velikim brojem privrednih subjekata, koji u
Srbiji jo uvek traju.
Korporativna bezbednost je po definiciji integralna bezbednost koja u sebi
REXKYDWD VYH DVSHNWH EH]EHGQRVWL L ]DWLWH XNOMXXMXL SULNXSOMDQMH LQIRUPDFLMD L
procenu rizika, interne istrage, zatitu od poara, eksplozija i havarija, zatitu
materijalne i intelektualne svojine, informacionu bezbednost i zatitu bezbednosti i
]GUDYOMD QD UDGX ,SDN QHPD VXPQMH GD HVHQFLMDOQL ]QDDM ]D IXQNFLRQLVDQMH
korporativne bezbednosti LPDMXSRVORYLIL]LNRJLWHKQLNRJREH]EHHQMDOLFDLPRYLQHL
SRVORYDQMD D X RUJDQL]DFLRQRP VPLVOX LQWHUQL L HNVWHUQL VXEMHNWL NRML WR REH]EHHQMH
vre.

6.9.3. KORPORATIVNO UPRAVLJ$1-(%(=%('1280ATERIJALNE I

INTELEKTUALNE SVOJINE

Svedoci smo da je kroz tranzicione promene, proces globalizacije i

PHXQDURGQLK LQWHJUDFLMD NRMH SUDWL SUH VYHJD SURPHQD VYRMLQVNLK RGQRVD GROR GR
deregulacije tradicionalne dravne bezbednosne odgovornosti na individualne i
privredne subjekte, kako za sopstvenu bezbednost, tako i za bezbednost drugih za koju
su odgovorni kroz samu delatnost koju obavljaju, a posebno one korporacije koje
REDYOMDMX W]Y GHOHWQRVW VD SRYHDQLP UL]LNRP NDR WR VX VDREUDDMQD SHWURKHPLMVND
QXNOHDUQD L VOLQH GHODWQRVWL 6YH WR SUDWL L UD]YRM W]Ybezbednosne privrede, odnosno
organizacija koje, po trinim uslovima, pruaju usluge bezbednosti, a koje se
uglavnom odnose na FTO imovine i lica, kao tzv.outsourcing bezbednosne usluge, ili
pojedini subjekti razvijaju sopstvene slube bezbednosti tzv. insorcing koje obuhvataju i
druge oblike bezbednosti, kao to je bezbednost i zdravlje na radu i prevencija
akcidenata, koji mogu nastati u samom delatanom procesu, ili se pak kombinuju
outsorcing usluge za FTO i insorcing za ostale oblike bezbednosti. Sve oYR XWLH L QD
UD]YRM EH]EHGQRVWL NDR QDXNH X] SRWYULYDQMH MHGLQVWYHQLK EH]EHGQRVQLK QDXQLK
saznanja u svim oblicima primene. Shodno tome, cilj ove teme je da prikae ideju za
XVSRVWDYOMDQMHMHGLQVWYHQRJVLVWHPDXSUDYOMDQMDEH]EHGQRXXSULYUHGQLPVXEMHktima,
koji bi se na jedinstvenim osnovama nauke bezbednosti bavio, kako FTO u zatiti
PDWHULMDOQHVYRMLQHWDNRVYLPRVWDOLPEH]EHGQRVQLPUL]LFLPDSULHPXVHNDRVORHQLML
ili diskutabilni problemi jedinstvenog sistemskog bezbednosnog delovanja mogu
izdvojiti zatita tzv. neopipljive materijalne svojine, kao to je npr. akcijski kapital, i
zatita intelektualne svojine.

77

6.9.3.1.

692-,1$,1$,1,2%(=%((1-$

Oblike svojine moemo odrediti na osnovu skupa prava kojim se regulie

QDLQ UDVSRODJDODQMD 1D RVQRYX WRJD VH PRH UD]OLNRYDWL opipljiva (tangable)
materijalna svojina NRMD SRGUD]XPHYD IL]LNH VWYDUL RG neopipljive (intangable)
materijalne svojine, pod kojim podrazumevamo novac, hartije od vrednosti i akcijski
kapital i intelektualna svojina, kao oblik nematerijalne svojine pod kojim
SRGUD]XPHYDPR SURL]YRGH XPD LOL LQWHOHNWD NDR WR VX RWNULD LGHMH L]UD]L LGHMD L
VOLQR 3RG nematerijalnom svojinom podrazumevamo i sve poslovne informacije od
]QDDMD]DNRQNXUHQWQRVWNRUSRUDFLMHLQMHQLKSURL]YRGDQDWULWX
=D ]DWLWX RSLSOMLYH LOL IL]LNH PDWHULMDOQH VYRMLQH UD]YLMHQL VX L XVDYUHQL
VLVWHPLIL]LNR-WHKQLNRJREH]EHGMHQMDLPRYLQHLOLFD
Intelektualni proizvodi, kao oblik nematerijalne svojine, kao to su ideje,
L]UD]L LGHMD RWNULD L VO YHRPD HVWR LPDMX YHX XSRWUHEQX YUHGQRVW RG PDWHULMDOQH
VYRMLQH DOL ]ERJ VSHFLILQRVWL L WHNRD X GHILQLVDQMX VNXSD SUDYD NRML RGUHXMH
intelektualnu svojinu mnoJR WHH MH REH]EHGLWL RG RWXHQMD LOL NRULHQMD 7UL SR]QDWD
QDLQD QD NRMD VH YUL ]DWLWH LQWHOHNWXDOQH VYRMLQH VX NRSLUDMW SDWHQWLUDQMH L SRVORYQD
tajnost. 81
6LVWHP SURSLVD ]D ]DWLWX SRVORYQLK WDMQL RGUHXMH L LQIRUPDFLMH NRMH
korporacije ne mogu odreLYDWL NDR WDMQH L NRMH VH PRUDMX XLQLWL GRVWXSQLP NDNR
zaposlenima i onima koji su trino zainteresovani za njen rad ili ulaganje kapitala, tako
L LURM MDYQRVWL D WR SURL]LOD]L L L] HWLNLK REDYH]D W]Y GREULK SRVORYQLK RELDMD L
pravednog trita. Informacije imaju centralnu ulogu u savremenom poslovanju, tako da
SRVWRML QDSRQ L]PHX SRWUHED NRUSRUDFLMH ]D WDMQRX L SUDYD RQLK NRML VX X QMX
XNOMXHQL LOL L]ORHQL QMHQRP GHORYDQMX .UHDWLYDQ RGJRYRU QD WDM QDSRQ PRJOR EL
predstavljati sistemsko upravOMDQMH EH]EHGQRX X NRUSRUDFLML L PRJXQRVW QMHJRYH
efikasne primene i na ovu oblast.
Trinu utakmicu i globalizaciju trita prate i veoma razvijeni oblici
privredne pijunae na razvijenoj metodologiji usavrenog obavetajnog rada kroz
obavetajni proces koji u osnovi ima prikupljanje, analizu i procenu podataka i odvija se
kroz obavetajne cikluse. Shodno tome je utemeljena i metodologija funkcionisanja
MHGLQVWYHQRJ NRUSRUDWLYQRJ VLVWHPD XSUDYOMDQMD EH]EHGQRX VD LVWLP HOHPHQWLPD
upravljanja rizikom kUR]EH]EHGQRVQHFLNOXVHWRSRWYUXMHLVSUDYQRVWLGHMHXYRHQMD
takvog sistema u korporacije, koji se efikasno moe tome suprotstaviti jer funkcionie
na toj istoj takvoj metodologiji za sve oblike rizika.
3ULVOXNLYDQMH EHLQLK L PRELOQLK WHOHIRQD SUHGVtavlja jedan od najstarijih
WHKQLNLK PHWRGD SLMXQDH NRML SUDNWLQR QLMH PRJXH ]DEUDQLWL MHU VH NRPXQLNDFLMH
YUH UDGLR WDODVLPD NRML VH UHODWLYQR ODNR SD DN L VOXDMQR PRJX XKYDWLWL UDGLR
'HWDOMQLMHRVYRMLQLYLGLX'H'RUG5LDUG3RVORYQDHWLND)LOLS9LQML%HRJUDGVWUL
XSRUHGL VD $OHNVL ' =DWLWD LQWHOHNWXDOQRJ NDSLWDOD X NRQNXUHQWVNRM SULYUHGL Poslovna tajna i
ekonomska pijunaa kao izazovi savremenog drutva, Bezbednost 3/07, MUP R. Srbije, Beograd 2007,
str. 109-131.
81

78

XUHDMLPD 5D]YRM LQIRUPDWLNH WHKQRORJLMH X ]QDDMQRM PHUL XVlovljava savremeno

korporacijsko poslovanje, a privredna pijunaa i kriminal ulaze i u ovu oblast.
6LVWHPVNR XSUDYOMDQMH EH]EHGQRX NRMH RVREOMH SULKYDWL NDR SRPR L EHQHILW X UDGX
predstavlja osnovu na kojoj se i to moe urediti i kontrolisti.
Problem zatite poslovnih informacija odnosi se i na zatitu zloupotrebe od
VRSVWYHQLK VOXEHQLND WR PRHPR UHL GD SUHGVWDYOMD REOLN XQXWUDQMH NUDH NRML MH
veoma teko otkrivati i kontrolisati. Sistem propisa kojim se regulie bezbednost
korporacije i zatitDWDMQRVWLEH]RNYLUDMHGLQVWYHQRJVLVWHPDXSUDYOMDQMDEH]EHGQRX
YHRPD WHNR H VH SDULUDWL RYLP UL]LFLPD WR VH PRH SULND]DWL NUR] YHRPD VORHQ
problem insajderske trgovine.
6.9.3.2.

INSAJDERSKO TRGOVANJE 81875$1-$.5$$

Pod insajderskom informacijom se podrazumeva unutranja informacija koju

poseduje neko unutar kompanije, ali nije dostupna drugima van nje, a pored poslovne
tajne obuhvata strategiju i planove. Problemi se ispoljavaju kroz sukob interesa kada se
informacija koristi radi privatne dobiti, a na tetu kompanije, ili radi prednosti na tritu
QDG GUXJLPD NRML QLVX X NRPSDQLML D LPDMX SUDYR QD XHH SRG LVWLP WULQLP
XVORYLPD NDGD PDWHULMDOQX WHWX QH WUSL NRUSRUDFLMD YH VORERGQR WULWH
.DUDNWHULVWLQH SULPHUH WDNYRJ LQVDMGHUVNRJ WUJRYDQMD SUHGVWDYOMD NRULHQMH
informacija iz korporacijskih planova za kupovanje zemljita na kome korporacija
planira izgradnju infrastrukturnih objekata ili kupovine akcijskog kapitala drugih
kompanija koje korporacija namerava da kupi. U teoriji i praksi postoje i podeljena
PLOMHQMDLUD]OLLWD]DNRQVNDUHHQMD1SUX6$'MHLQVDMGHUVNRWUJRYDQMHQH]DNRQLWRL
VWURJRVDQNFLRQLVDQRGRNX1RYRP=HODQGXQLMHQH]DNRQLWRDNSRVWRMHLPLOMHQMDGD
RQRLQLWULWHHILNDVQLMLPWRXSRMHGLQDQLPVOXDMHYLPDPRHELWLLWDQRPHXWLP
RQR XVNUDXMH MHGQDND SUDYD QD WULWX RQLPD NRML QHPDMX LQIRUPDFLMX D QDUXDYD VH
poslovna etika i pravo na jednake uslove na tritu. Prema tome, pod pojmom insajder
moe se posmatrati svako ko poseduje informaciju koja nije javno dostupna, a na tritu
GDMH SUHGQRVW QDG GUXJLP 6SHFLILQRVW RYRJ IHQRPHQD RJOHGD VH X LQMHQLFL GD QHPD
HOHPHQDWDRGDYDQMDSRVORYQLKWDMQLYHVHRQHNRULVWHUDGLOLQLKLQWHUHVD 82
1DRVQRYXL]QHWRJPRHVH]DNOMXLWLGDWDNDYUL]LNUHDOQRHJ]LVWLUDL da su to
nedvosmisleno bezbednosni problemi koje sistem propisa i zatite tajnosti ne moe
HILNDVQR UHDYDWL D NDGD SRVOHGLFH QDVWDQX RQH QDQRVH SUDNWLQR QHQDGRNQDGLYX WHWX
po korporaciju i iru zajednicu. Efikasno reenje moe se potraiti u ideji stvaranja
RUJDQL]DFLRQRJVLVWHPDXSUDYOMDQMDEH]EHGQRXNDRSRGVLVWHPDXVLVWHPXXSUDYOMDQMD
organizacijom, koji bi se bavio svim oblicima rizika i ugroavanja na jedinstvenim
QDXQLPRVQRYDPDEH]EHGQRVWLLXSUDYOMDQMDUL]LNRP

2LQVDMGHUVNRP WUJRYDQMXYLGL'H'RUG5LDUG3RVORYQDHWLND)LOLS9LQML%HRJUDGVWU
321.
82

79

6.10. UPRAVLJANJE %(=%('128

Kod L]YRHQMD WHRULMVNH GHILQLFLMH EH]EHGQRVWL LVWDNQXWR MH GD EH]EHGQRVW
pored ostalog, uz organizaciju podrazumeva i kontinuiran proces spoznaje i kontrole
UL]LND6RE]LURPGDVHRUJDQL]DFLMRPLSURFHVLPDPRHXSUDYOMDWLVOHGL]DNOMXDNGDVH
moe upravlMDWLEH]EHGQRX
.RQWLQXLWHW SURFHVD XSUDYOMDQMD EH]EHGQRX SRVWLH VH QHSUHNLGQRX UDGD
bezbednosne organizacije na identifikaciji potencijalnih opasnosti, proceni rizika,
kontroli adekvatnosti procene i komunikaciji ili razmeni miljenja i iskustava o riziku,
QD RVQRYX HJD VH GRQRVL ]DNOMXDN R VSURYRHQMX DNFLMH ]D VPDQMHQMH UL]LND L
monitorisanju napretka kroz kontinuirane bezbednosne cikluse. Posebno je vano
napomenuti da se kroz komunikaciju i razmenu miljenja o riziku postigne irenje
bezbednosnih znanja u celokupnoj organizaciji i time doprinese da osoblje prihvati
VLVWHP XSUDYOMDQMD EH]EHGQRX NDR RODNLFX X QHVPHWDQRP IXQNFLRQLVDQMX 2YDNR
SRVWDYOMHQ PRGHO SURFHVD XSUDYOMDQMD EH]EHGQRX SULPHQOMLY MH X JRWRYR VYLP
REODVWLPD SULPHQH QDXQLK osnova bezbednosti. Sutina procesa je analogna
IXQNFLRQLVDQMX SULNXSOMDQMD REUDGH L NRULHQMD SRGDWDND X REDYHWDMQLP VOXEDPD L
NODVLQLPEH]EHGQRVQLPRUJDQL]DFLMDPDLPHVHSRWYUXMHSRHWQLWHRULMVNLVWDYGDMH
bezbednost jedinstvena nauka. U predmetnoj materiji, s obzirom na proaktivni pristup
bezbednosti, proces je usmeren na otkrivanje uzroka koji se nalaze u samim
RUJDQL]DFLMVNLPIXQNFLRQDOQLPLWHKQLNR-tehnolokim elementima svakog sistema.
'R QHRSKRGQLK SRGDWDND ]D RWNULYDQMH X]URND QDMHH se dolazi kroz
L]YHWDMHRDQDOL]DPDEH]EHGQRVQLKGRJDDMDNRMLSUHGVWDYOMDMXSROD]QXRVQRYXDOLRQL
QHH ELWL GRYROMQL ]D SRVWL]DQMH RVQRYQLK FLOMHYD SURDNWLYQRJ SULVWXSD EH]EHGQRVWL
1DM]QDDMQLML SRGDFL VH QDOD]H X VYDNRGQHYQRP IXQNFLRQLVDQMX RUJDQL]Dcije i
SRMHGLQDFD NRML HVWR L] UD]ORJD GD QH EXGX ]DSDHQL L QHJDWLYQR VKYDHQL RG VWUDQH
UXNRYRGVWYD MHGQRVWDYQR SUHXWH RGUHHQH VLVWHPVNH QHGRVWDWNH LOL RWNULYHQH
PRJXQRVWL EROMLK WHKQRORNLK L RSHUDWLYQLK SRVWXSDND 8 UDGQLNRP DUJRQX DOL L QD
ra]QLP QLYRLPD UXNRYRGVWYD WR VH PRH XWL NDR QH WDODVDM JOHGDM VYRMD SRVOD ]D
NRMH VL SODHQ WYRMH MH GD UDGL NDNR MH SURSLVDQR D RQL JRUH QHND PLVOH 9HRPD
HVWR L UXNRYRGLRFL QD QLLP QLYRLPD SULND]XMX VWDQMH X VYRMLP RUJDQL]DFLRQLP
delovima kao idealno, kako bi se viim rukovodiocima prikazali sposobnim da efikasno
VYHUHDYDMX8RELDMHQRWR]YXL kod mene je sve u najboljem redu, nema nikakvih
problema i propusta.
Neizbeno, bezbednosni problemi pokazuju nedostatke u procesu ljudskog
odlXLYDQMD 5XNRYRGLRFL YHRPD HVWR WR NRULVWH ]D NDQMDYDQMH L RWSXWDQMH QMLPD
QHSRGREQLK ]ERJ HJD RVREOMH PRH QHJDWLYQR UHDJRYDWL QD XYRHQMH SURJUDPD
XSUDYOMDQMDEH]EHGQRXXVOHGNRPELQDFLMHUDFLRQDOQLKLLUDFLRQDOQLKOMXGVNLKVWUDKRYD
ili nedostatka znanja. Bezbednost je veoma senzitivno pitanje. Ako osoblje vidi
XSUDYOMDQMH EH]EHGQRX NDR QDPHWDQMH GRGDWQLK SURYHUD L NRQWUROD X QMLKRYRP UDGX
RQLPRJXELWLSURWLYSDUWLFLSLUDQMDXXYRHQMXQRYHSUDNVH1DSULPHUSULURGQLVWUDKRYL
kao gubitak anse ]D QDSUHGRYDQMH JXELWDN SRVOD OLQD LQNULPLQDFLMD ND]QD LOL

80

odgovornost prilikom istrage incidenta, mogu imati negativne efekte na primarni cilj
SURJUDPDDWRMHRWNULYDQMHLHOLPLQLVDQMHX]URND/MXGLVHRELQRSURWLYHQDPHWQXWLP
SURPHQDPDQHPDUHLNROLNRRQHPRJXELWLEHQHILWQH7LSLQHUHDNFLMHSURWLYSURJUDPD
XSUDYOMDQMDEH]EHGQRXPRJOHELELWL=DWRXYRGHQRYLVLVWHP]DUPLUDGLPRQHWR
pogreno?, ili Opet nova papirologija. 83
3URJUDP XSUDYOMDQMD EH]EHGQRX QHH XVSHWL DNR VH QH XYDH SULrodne
OMXGVNH UHDNFLMH SULOLNRP LPSOHPHQWDFLMH QRYLK VLVWHPD L DNR VH X QMHJD QH XNOMXL
NRPSDQLMVNRRVREOMH1HNDGDVHWRXVRFLMDOLVWLNRPVLVWHPXQDVWRMDORSRVWLLNUR]W]Y
VLVWHP GUXWYHQH VDPR]DWLWH PHXWLP LDNR MH GROR GR WUDQ]LFLRQLK SURPHQD NRMe su
uslovile i organizacione promene, bezbednost kao funkcija podrazumeva profesionalno
YUHQMHSRVORYDEH]EHGQRVWLEH]RE]LUDQDGUXWYHQRXUHHQMHSROLWLNLVLVWHPLREOLN
vlasti, a to smo iz definicija izdvojili kao teorijski nesporno.

6.10.1. ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA BEZBEDNO8

Da bi se realizovao proaktivan pristup kroz opisani proces upravljanja

EH]EHGQRX QHRSKRGQD MH DGHNYDWQD VLVWHPVND RUJDQL]DFLMD LOL LQVWLWXFLRQDOL]DFLMD
bezbednosti ilustrovana u slici.
Minimum organizacije bezbednosti predstavljaju rukovodilac i specijalisti
EH]EHGQRVWL RUJDQL]RYDQL NDR SRVHEQD VOXED X RUJDQL]DFLML L QHSRVUHGQR SRGUHHQL
QDMYLHP UXNRYRGLRFX .DR SRGUND UXNRYRGLRFX EH]EHGQRVWL X YHLP L VORHQLMLP
organizacijama predlae se uspostavljanje komiteta bezbednosti na nivou organizacije i
operativnih jedinica.

Direktna povezanost i linija komunikacije najvieg rukovodioca i

UXNRYRGLRFD EH]EHGQRVWL WUHED GD RPRJXL SRWRYDQMH RVQRYQH SRVWDYNH XSUDYOMDQMD
83

EATMP Safety Policy: Implementation Guidance Material, Edition 1.2, Eurocontrol, Brisel, 1999.

81

rizikom, da rizici i saznanja organizacije bezbednosti budu uvaeni i analizirani na

QDMYLHP QLYRX UXNRYRHQMD WH GD DNFLMD QH EXGH JXHQD LOL XVSRUDYDQD
DGPLQLVWUDWLYQRP OLQLMRP UXNRYRHQMD 6 GUXJH VWUDQH UXNRYRGLRFL RUJDQL]DFLRQLK
jedinica, kao sistemskih komponenti, treba da budu informisani o rezultatima
XSUDYOMDQMD EH]EHGQRX X FHORNXSQRM RUJDQL]DFLML L XNOMXHQL X SURFHV XSUDYOMDQMD
EH]EHGQRXNUR]UDGXNRPLWHWLPDEH]EHGQRVWL%LWQRMHQDJODVLWLWRQDSUYLSRJOHG
izgleda kontradiktorno sa tradicionalnim shvatanjem bezbednosti, da rukovodilac
bezbHGQRVWL QH WUHED GD LPD SROLFLMVNX XORJX X VLVWHPX XSUDYOMDQMD EH]EHGQRX X
RUJDQL]DFLML YH VWUXQX L VDYHWRGDYQX WDNR GD EXGH RVRED RG SRYHUHQMD L IRNXVQD
WDND VYDNRJ SUHGORJD SREROMDQMD EH]EHGQRVWL L]YHWDYDQMD LOL RSVHUYDFLMH L GD
obezbedi povratnu spregu sa rukovodstvom na identifikovanju nedostataka sistema
]DWLWHLVSURYRGMHQMXSUHGORHQLKNRUHNWLYQLKDNFLMD2QQHWUHEDGDEXGHWDMNRMLL]ULH
PHUHLND]QHQLWLGDXWYUXMHLQGLYLGXDOQXRGJRYRUQRVW- to je nadlenost rukovodilaca
organizacionLKMHGLQLFDDOLRQWUHEDGDLPDPRJXQRVWGDQDJUDXMHNRGEH]EHGQRVQLK
poboljanja.
1DLQ QD NRML RUJDQL]DFLMD EH]EHGQRVWL WUHED GD EXGH XVSRVWDYOMDQD QDMYLH
]DYLVL RG SRVWRMHH RUJDQL]DFLRQH VWUXNWXUH 2GHOMHQMH EH]EHGQRVWL WUHED GD EXGH X
skladu sa vHOLLQRP RUJDQL]DFLMH 8 YHOLNLP RUJDQL]DFLMDPD NDR QH]DYLVQR RGHOMHQMH
VSHFLILQR NUHLUDQR XQXWDU RUJDQL]DFLMH 8 PDOLP RUJDQL]DFLMDPD WR EL PRJOR ELWL
VSHFLILQR RVREOMH X RUJDQL]DFLRQRM MHGLQLFL NRMH WUHED EH]EHGQRVQR HGXNRYDWL NDR
specijaliste bezbednosti uz obavljanje njihovih redovnih poslova. 84

6.10.2. 63(&,),1267,.25325ATIVNE INTELEKTUALNE SVOJINE

Poto smo skicirali idejni koncept korporativnog sistema upravljanja
EH]EHGQRXSRNXDMPRVDGDGDVDJOHGDPRVSHFLILQRVWLRVQRYQLKREOLNDLQWHOHNWXDOQH
svojine i kako se ona moe zatititi.
Osnovni oblici intelektualne svojine ili intelektualnih proizvoda u koje
NRUSRUDFLMHXODXNDSLWDOLQDNRMHSRODXSUDYRVPDWUDMXLGDLVWUDLYDLL]DSRVOHQLQD
njih nemaju pravo prilikom prelaska u druge korporacije, moemo podeliti u tri osnovne
grupe i to:
x rezultati istraivanja na stvaranju novih i konkurentnih proizvoda,
x SHUVRQDOQD SROLWLND L XSUDYOMDNH PHWRGH NRMLPD VH GLH SURGXNWLYQRVW L
konkurentnost, i
x SRGDFLRNOLMHQWLPDLLQIRUPDFLMHRQDLQXSRVORYDQMD
5H]XOWDWLLVWUDLYDQMDQDVWYDUDQMXQRYLKLNRQNXUHQWQLKSURL]YRGDQDMHHVX
UH]XOWDWWLPVNRJUDGDVWUXQMDND]DNRMHNRUSRUDFLMHREH]EHXMXVYHSRWUHEQHXVORYH]D
UDG L XVDYUDYDQMH PDWHULMDOQD VUHGVWYD L SODWX LVWUDLYDD ]D QMLKRY UDG 1DNRQ
patentirDQMD SURL]YRG SRVWDMH YODVQLWYR NRUSRUDFLMH DOL QLVX UHWNL VOXDMHYL GD
1DSULPHUQXNOHDUQDLQGXVWULMDSRVYHXMHXSUDYOMDQMXEH]EHGQRXRNRRGVYRMHWHNXHDNWLYHD
GUXJHYLVRNRUL]LQHSULYUHGQHJUDQHRNR
84

82

NRQNXUHQWVNH NRUSRUDFLMH SRWNXSOMXMX LOL SURVWR SUHRWLPDMX WDNYH VWUXQMDNH SUH

SDWHQWLUDQMD .RUSRUDFLMH X WDNYLP VOXDMHYLPD NDR QDMHL REOLN ]DWLWH SULPHQMXMX
ugovore kojima ]DSRVOHQH REDYH]XMX L SRVOH SUHVWDQND UDGQRJ RGQRVD 0HXWLP
SDWHQWLUDQMH QH VSUHDYD W]Y REUQXWR SURMHNWRYDQMH L VWYDUDQMH VOLQRJ SURL]YRGD VD
RGUHHQLP L]PHQDPD NRML PRH ELWL NRQNXUHQWQLML D HNVSHUWLPD VH QHPRH ]DEUDQLWL
da svoja znanja razvijaju i primenjuju u drugim organizacijama.
3HUVRQDOQD SROLWLND L XSUDYOMDNH PHWRGH NRMLPD VH GLH SURGXNWLYQRVW L
konkurentnost, predstavljaju menaderske vetine i intelektualne proizvode za koje se
smatra da se ne mogu prosto uzeti i primeniti svuda jer svDND ILUPD LPD VSHFLILDQ
organizacioni sklop, dinamiku i samu delatnost. Stoga se ne mogu zatititi patentom ili
kopirajtom iako njihova primena u konkurentskoj kompaniji realno nanosi tetu onoj u
kojoj su usavrene.
.RULHQMHSRGDWDNDRNOLMHQWLPDLLQIRUPDFLMDRQDLQXSRVORYDQMDSULOLNRP
prelaska zaposlenih u konkurentsku korporaciju odmah se moe okarakterisati kao
NUDD MHU SUHWSRVWDYOMD NRULHQMH GRNXPHQDWD NRML VX RGUHHQL NDR SRVORYQD WDMQD
0HXWLP]DSRVOHQLWHSRGDWNHPRJXGDSDPWHLNRULVWHEH]RWXHQMDGRNXPHQWDFLMHD
EH]PDWHULMDOQLKGRND]DMHYHRPDWHNRLOLQHPRJXHGRND]LYDWLWDNYXNUDX1DM]DGL
NRMDMHVYUKDNDGMHWHWDYHQDVWDOD"'DNOHUHDNWLYQLSULVWXSQHPHQMDQLWDSRWUHEDQ
je proaktivan pristup traenja sistemskog reenja pUHYHQFLMHQHHOMHQLKGRJDDMD

7. ZASTITA TAJNOSTI
7.1. DRZAVNA ZASTITA TAJNIH PODATAKA
7.1.1. OPSTI POJMOVI
x

x
x

podatak od interesa za Republiku Srbiju je svaki podatak ili dokument kojim

raspolae organ javne vlasti, koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenost,
zatitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu
bezbednost, odbranu, unutranje poslove i spoljne poslove;
tajni podatak je podatak od interesa za Republiku Srbiju koji je zakonom,
drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenom u skladu sa zakonom,
RGUHHQLR]QDHQRGUHHQLPVWHSHQRPWDMQRVWL
strani tajni podatak je podatak koji Republici Srbiji poveri strana drava ili
PHXQDURGQDRUJDQL]DFLMDX]REDYH]XGDJDXYDNDRWDMQLNDRLWDMQLSRGDWDNNRML
QDVWDQH X VDUDGQML 5HSXEOLNH 6UELMH VD GUXJLP GUDYDPD PHXQDURGQLP
RUJDQL]DFLMDPD L GUXJLP PHXQDURGQLP VXEMHNWLPD X VNODGX VD ]DNOMXHQLP
PHXQDURGQLP VSRUD]XPRP NRML MH VD VWUDQRP GUDYRP PHXQDURGQRP
RUJDQL]DFLMRPLOLGUXJLPPHXQDURGQLPVXEMHNWRP]DNOMXLOD5HSXEOLND6UELMD

83

x
x
x
x

x
x
x

x
x

dokument MHVYDNLQRVDSRGDWNDSDSLUPDJQHWQLLOLRSWLNLPHGLMGLVNHWD86%

memorija, smart kartica, kompakt disk, mikrofilm, video i audio zapis i dr.), na
kome je zapisan ili memorisan tajni podatak;
RGUHLYDQMH WDMQLK SRGDWDND je postupak kojim se podatak, u skladu sa ovim
]DNRQRPRGUHXMHNDRWDMQLL]DNRMLVHXWYUXMHVWHSHQLURNWDMQRVWL;
R]QDDYDQMH VWHSHQD WDMQRVWL MH R]QDDYDQMH WDMQRJ SRGDWND R]QDNDPD
"DRAVNA TAJNA", "STROGO POVERLJIVO", "POVERLJIVO" ili
"INTERNO";
organ javne vlasti je dravni organ, organ teritorijalne autonomije, organ jedinice
lokalne samouprave, organizacija koMRMMHSRYHUHQRYUHQMHMDYQLKRYODHQMDNDRL
pravno lice koje osniva dravni organ ili se finansira u celini, odnosno u pretenom
delu iz budeta, a koji postupa sa tajnim podacima, odnosno koji ih stvara,
SULEDYOMDXYDNRULVWLUD]PHQMXMHLOLQDGUXJLQDLQREUDXMH
bezbednosna provera je postupak koji pre izdavanja sertifikata za pristup tajnim
SRGDFLPD VSURYRGL QDGOHQL RUJDQ X FLOMX SULNXSOMDQMD SRGDWDND R PRJXLP
bezbednosnim rizicima i smetnjama u pogledu pouzdanosti za pristup tajnim
podacima;
teta MHQDUXDYDQMHLQWHUHVD5HSXEOLNH6UELMHQDVWDORNDRSRVOHGLFDQHRYODHQRJ
pristupa, otkrivanja, unitavanja i zloupotrebe tajnih podataka ili kao posledica
druge radnje obrade tajnih podataka i stranih tajnih podataka;
rukovalac tajnim podatkom MHIL]LNROLFHLOLRUJDQL]DFLRQDMHGLQLFDRUJDQDMDYQH
vlasti, koji preduzima mere zatite tajnih podataka u skladu sa odredbama ovog
zakona (u daljem tekstu: rukovalac);
korisnik tajnog podatka je dravljanin Republike Srbije ili pravno lice sa seditem
u Republici Srbiji, kome je izdat sertifikat od strane nadlenog organa, odnosno
VWUDQR IL]LNR LOL SUDYQR OLFH NRPH MH QD RVQRYX ]DNOMXHQRJ PHXQDURGQRJ
sporazuma izdata bezbednosna dozvola za pristup tajnim podacima (u daljem
tekstu: dozvola), kao i funkcioner organa javne vlasti koji na osnovu ovog zakona
LPDSUDYRSULVWXSDLNRULHQMDWDMQLKSRGDWDNDEH]L]GDYDQMDVHUWLILNDWD
bezbednosni rizik MHVWYDUQDPRJXQRVWQDUXDYDQMDEH]EHGQRVWLWDMQLKSRGDWDND
mere zatite su opte i posebne mere koje se SUHGX]LPDMXUDGLVSUHDYDQMDQDVWDQND
WHWHRGQRVQRPHUHNRMHVHRGQRVHQDRVWYDULYDQMHDGPLQLVWUDWLYQHLQIRUPDWLNRWHOHNRPXQLNDFLRQHSHUVRQDOQHLIL]LNHEH]EHGQRVWLWDMQLKSRGDWDNDLVWUDQLKWDMQLK
podataka.

7.1.2. KANCELARIJA SAVETA SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST ZA

ZATITU TAJNOSTI PODATAKA
.DQFHODULMD 6DYHWD MH VOXED 9ODGH VD VYRMVWYRP SUDYQRJ OLFD X LMRM VX
QDGOHQRVWLRGUHHQLSRVORYLVSURYRHQMDLNRQWUROHSULPHQHRYRJ]DNRQDLQDG]RUQDG
VSURYRHQMHP]DNRQDVDQDGOHQRVWLPDGD
x postupa po zahtevima za izdavanje sertifikata i dozvola;

84

x
x

x
x
x
x
x
x
x
x
x
x

REH]EHXMHSULPHQXVWDQGDUGDLSURSLVDXREODVWL]DWLWHWDMQLKSRGDWDND
VWDUD VH R L]YUDYDQMX SULKYDHQLK PHXQDURGQLK REDYH]D L ]DNOMXHQLK
PHXQDURGQLK VSRUD]XPD L]PHX 5HSXEOLNH 6UELMH L GUXJLh drava,
RGQRVQR PHXQDURGQLK RUJDQD L RUJDQL]DFLMD X REODVWL ]DWLWH WDMQLK
SRGDWDND L VDUDXMH VD RGJRYDUDMXLP RUJDQLPD VWUDQLK GUDYD L
PHXQDURGQLKRUJDQL]DFLMD
L]UDXMHLYRGL&HQWUDOQLUHJLVWDUVWUDQLKWDMQLKSRGDWDND
predlae obrazac bezbednosnog upitnika;
predlae obrazac preporuke, sertifikata i dozvole;
vodi evidenciju o izdatim sertifikatima, odnosno dozvolama, kao i
evidenciju o odbijanju izdavanja sertifikata, odnosno dozvola;
organizuje obuku korisnika tajnih podataka u skladu sa standardima i
propisima;
SUHGODH9ODGLSODQ]DWLWHWDMQLKSRGDWDND]DYDQUHGQHLKLWQHVOXDMHYH
opoziva tajnost podatka u skladu sa odredbama ovog zakona;
posle prestanka organa javne vlasti koji nemaju pravnog sledbenika,
obavlja poslove koji se odnose na zatitu tajnih podataka;
VDUDXMH VD RUJDQLPD MDYQH YODVWL X VSURYRHQMX RYRJ ]DNRQD X RNYLUX
svoje nadlenosti;
REDYOMD L GUXJH SRVORYH NRML VX SUHGYLHQL RYLP ]DNRQRP L SURSLVLPD
donetim na osnovu ovog zakona.

Direktor Kancelarije Saveta podnosi Vladi godinji izvetaj o aktivnostima u

okviru nadlenosti Kancelarije Saveta. Vlada postavlja i razreava direktora Kancelarije
Saveta, po pribavljenom miljenju Saveta za nacionalnu bezbednost. Direktor
Kancelarije Saveta se postavlja na vreme od pet godina, a isto lice moe biti postavljeno
najvie dva puta, mora da ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, koje ima
YLVRNXVWUXQXVSUHPXLQDMPDQMHGHVHWJRGLQDUDGQRJLVNXVWYDQDSRVORYLPDL]REODVWL
EH]EHGQRVWLLQHPRHELWLODQSROLWLNHVWUDQNH Direktor Kancelarije Saveta je dravni
slubenik na poloaju i odgovoran je Vladi i predsedniku Vlade. Direktoru Kancelarije
6DYHWDSUHVWDMHUDGQDSRORDMXL]UD]ORJDXWYUHQLK]DNRQRPNRMLPVHXUHXMXSUDYDL
dunosti dravnih slubenika, a razreava se V SRORDMD L] UD]ORJD XWYUHQLK ]DNRQRP
NRMLPVHXUHXMXSUDYDLGXQRVWLGUDYQLKVOXEHQLNDNDRLDNRSRVWDQHODQSROLWLNH
stranke.
Kancelarija Saveta ima zamenika direktora, koga postavlja Vlada, na predlog
direktora Kancelarije Saveta, na vreme od pet godina, pod istim uslovima koji vae za
GLUHNWRUD =DPHQLN GLUHNWRUD REDYOMD IXQNFLMX GLUHNWRUD .DQFHODULMH 6DYHWD X VOXDMX
RGVXVWYDVPUWLLVWHNDPDQGDWDUD]UHHQMDLSULYUHPHQHLOLWUDMQHVSUHHQRVWLGLUHNWRUD
Kancelarije Saveta da vri svoju funkciju.

85

7.1.3. 2'5(,9$1-(7$-1,+3ODATAKA
Kao tajni podatak moe se odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju
LMLP EL RWNULYDQMHP QHRYODHQRP OLFX QDVWDOD WHWD DNR MH SRWUHED ]DWLWH LQWHUHVD
Republike Srbije pretenija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog
]QDDMD
2GQRVLVHQDURLWRQD
x nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na
RGEUDPEHQHVSROMQRSROLWLNHEH]EHGQRVQHLREDYHWDMQHSRVORYHRUJDQD
javne vlasti;
x RGQRVH 5HSXEOLNH 6UELMH VD GUXJLP GUDYDPD PHXQDURGQLP
RUJDQL]DFLMDPDLGUXJLPPHXQDURGQLPVXEMHNWLPD
x VLVWHPH XUHDMH SURMHNWH SODQRYH L VWUXNWXUH NRML VX X YH]L VD WDMQLP
podacima;
x QDXQHLVWUDLYDNHWHKQRORNHHNRQRPVNHLILQDQVLMVNHSRVORYH koji su
u vezi sa tajnim podacima.
7DMQRVWSRGDWNDRGUHXMX RYODHQDOLFD
x predsednik Narodne skuptine;
x predsednik Republike;
x predsednik Vlade;
x rukovodilac organa javne vlasti;
x izabrani, postavljeni ili imenovani funkcioner organa javne vlasti koji je
]D RGUHLYDQMH WDMQLK SRGDWDND RYODHQ ]DNRQRP RGQRVQR SURSLVRP
donesenim na osnovu zakona, ili ga je za to pismeno ovlastio rukovodilac
organa javne vlasti;
x lice zaposleno u organu javne vlasti koje je za to pismeno ovlastio
rukovodilac tog organa.
OvlDHQDOLFDQHPRJXGDSUHQHVXRYODHQMDQDGUXJDOLFD

7.1.4. OZNAKE TAJNOSTI

'RNXPHQWNRMLVDGULWDMQHSRGDWNHR]QDDYDVH
x oznakom stepena tajnosti;
x QDLQRPSUHVWDQNDWDMQRVWL
x SRGDFLPDRRYODHQRPOLFX
x podacima o organu javne vlasti.
Podatak se smatra tajnim ako je dokument u kome je sadran podatak
R]QDHQVDPRVWHSHQRPWDMQRVWL

86

7.1.5. STEPENI TAJNOSTI

=DRGUHLYDQMHVWHSHQDWDMQRVWLSRGDWDNDPRJXVHSULPHQMLYDWLVDPRVOHGHL
stepeni tajnosti:
x '5$91$ 7$-1$ NRML VH RGUHXMH UDGL VSUHDYDQMD QDVWDQND
neotklonjive teke tete po interese Republike Srbije;
x 6752*2 329(5/-,92 NRML VH RGUHXMH UDGL VSUHDYDQMD QDVWDQND
teke tete po interese Republike Srbije;
x 329(5/-,92 NRML VH RGUHXMH UDGL VSUHDYDQMD QDVWDQND WHWH SR
interese Republike Srbije;
x ,17(512 NRML VH RGUHXMH UDGL VSUHDYDQMD QDVWDQND WHWH ]D UDG
odnosno obavljanje zadataka i poslova organa javne vlasti koji ih je
odredio.
%OLH NULWHULMXPH ]D RGUHLYDQMH VWHSHQD WDMQRVWL "DRAVNA TAJNA" i
6752*2329(5/-,92RGUHXMH9ODGDX]SUHWKRGQRSULEDYOMHQRPLOMHQMH6DYHWD
za nacionalnu bezbednost, a za "POVERLJIVO" i "INTERNO", na predlog nadlenog
ministra, odnosno rukovodioca organa javne vlasti.
7.1.5.1.

2=1$$9$1-(675$1,+TAJNIH PODATAKA

Dokument koji sadri strani tajni podatak zadrava oznaku stepena tajnosti
NRMLPMHR]QDHQXVWUDQRMGUDYLLOLPHXQDURGQRMRUJDQL]DFLML
3UL R]QDDYDQMX VWHSHQD WDMQRVWL GRNXPHQDWD ]D GRNXPHQWD QDPHQMHQD ]D
VDUDGQMX VD VWUDQLP GUDYDPD PHXQDrodnim organizacijama, odnosno drugim
VXEMHNWLPD PHXQDURGQRJ SUDYD PRJX VH NRULVWLWL R]QDNH VWHSHQD WDMQRVWL QD
engleskom jeziku i to:
x oznaka stepena tajnosti "TOP SECRET" odgovara oznaci stepena tajnosti
"DRAVNA TAJNA";
x oznaka stepena tajnosti "SECRET" odgovara oznaci stepena tajnosti
"STROGO POVERLJIVO";
x oznaka stepena tajnosti "CONFIDENTIAL" odgovara oznaci stepena
tajnosti "POVERLJIVO";
x oznaka stepena tajnosti "RESTRICTED" odgovara oznaci stepena tajnosti
"INTERNO".

87

7.1.6. PRESTANAK TAJNOSTI ISTEKOM ROKA

$NR SUHVWDQDN WDMQRVWL SRGDWND QLMH RGUHHQ WDMQRVW SUHVWDMH LVWHNRP URND
]DNRQVNRJURNDSUHPDVWHSHQXWDMQRVWLNRMLWHHRGGDQDRGUHLYDQMDWDMQRVWLSRGDWNDL
to:
x za podatak sa oznakom "DRAVNA TAJNA" - 30 godina;
x za podatak sa oznakom "STROGO POVERLJIVO" - 15 godina;
x za podatak sa oznakom "POVERLJIVO" - pet godina;
x za podatak sa oznakom "INTERNO" - dve godine.
$NR SRVOH LVWHND URND SRVWRMH UD]OR]L GD VH SRGDWDN L GDOMH XYD NDR WDMQL
RYODHQR OLFH PRH MHGQRP SURGXLWL URN ]D SUHVWDQDN WDMQRVWL Qajdue za vremenski
SHULRGXWYUHQ]DSRMHGLQHVWHSHQHWDMQRVWL
9ODGD PRHSURGXLWLURN]DSUHVWDQDNWDMQRVWL]DYUHPHQVNLSHULRGXWYUHQ
]DSRMHGLQHVWHSHQHWDMQRVWLXVOXDMHYLPD
x kada bi njihovo otkrivanje imalo nepopravljive teke tetne posledice po
QDFLRQDOQXEH]EHGQRVWLQDURLWRELWQHGUDYQHSROLWLNHHNRQRPVNHLOL
vojne interese Republike Srbije;
x NDGD MH WR SUHGYLHQR PHXQDURGQLP VSRUD]XPRP LOL GUXJLP
PHXQDURGQLPREDYH]DPD5HSXEOLNH6UELMH
x kada bi njihovo otkrivanje imalo nepopravljive teke posledice po
RVQRYQD OMXGVND L JUDDQVND SUDYD MHGQRJ LOL YLH OLFD LOL EL XJUR]LOR
bezbednost jednog ili vie lica.

7.1.7. PRISTUP TAJNIM PODACIMA

7.1.7.1.

BEZBEDNOSNA PROVERA

=D SULVWXS L NRULHQMH WDMQLK SRGDWDND YUL VH EH]EHGQRVQD SURYHUD X

zavisnosti od stepena tajnosti, i to:
x osnovna EH]EHGQRVQD SURYHUD ]D SRGDWNH R]QDHQH VWHSHQRP WDMQRVWL
"INTERNO" i "POVERLJIVO";
x potpuna EH]EHGQRVQD SURYHUD ]D SRGDWNH R]QDHQH VWHSHQRP WDMQRVWL
"STROGO POVERLJIVO";
x posebna EH]EHGQRVQD SURYHUD ]D SRGDWNH R]QDHQH VWHSHQRP WDMQRVWL
"DRAVNA TAJNA".
Bezbednosnu proveru vre nadleni organi i to
x Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije, za pristup tajnim
podacima i dokumentima stepena tajnosti "DRAVNA TAJNA" i
"STROGO POVERLJIVO" i za pristup tajnim podacima i dokumentima

88

stepena tajnosti "POVERLJIVO" i "INTERNO" za lica kojima je pristup

tajnim podacima i dokumentima potreban radi obavljanja funkcija ili
radnih dunosti u Bezbednosno-informativnoj agenciji.
x ministarstvo nadleno za unutranje poslov, za pristup tajnim podacima i
dokumentima stepena tajnosti "POVERLJIVO" i "INTERNO" i za
pristup tajnim podacima i dokumentima stepena tajnosti "STROGO
POVERLJIVO" za lica kojima je pristup tajnim podacima i
dokumentima tog stepena tajnosti potreban radi obavljanja funkcija ili
radnih dunosti u ministarstvu nadlenom za unutranje poslove
x Vojnobezbednosna agencija, za pristup tajnim podacima i dokumentima
svih stepena tajnosti za lica kojima je pristup tajnim podacima i
dokumentima potreban radi obavljanja funkcija ili radnih dunosti u
ministarstvu nadlenom za poslove odbrane i Vojsci Srbije.
Ovi organi su duni da u postupku vrenja bezbednosne provere ostvare
PHXVREQX VDUDGQMX D SRVHEQR X SRVWXSNX EH]EHGQRVQH SURYere za pristup tajnim
SRGDFLPD R]QDHQLP VWHSHQRP WDMQRVWL '5$91$ 7$-1$ L 6752*2
POVERLJIVO".

7.1.7.1.1.

POSEBNA BEZBEDNOSNA PROVERA

Posebna bezbednosna provera vri se kada se izdavanje sertifikata, odnosno

dozvole trai za podatke stepena tajnosti "DRAVNA TAJNA".
3RVHEQD EH]EHGQRVQD SURYHUD REXKYDWD SRUHG SURYHUH LQMHQLFD X RNYLUX
SRWSXQH EH]EHGQRVQH SURYHUH L SURYHUX LQMHQLFD RNROQRVWL L GRJDDMD L] SULYDWQRJ
ivota podnosioca zahteva, najmanje u poslednjih deset godina od dana podnoenja
zahteva za L]GDYDQMH VHUWLILNDWD NRMH EL X VOXDMX SRVWRMDQMD SUHGVWDYOMDOH RVQRY ]D
VXPQMX X QMHJRYX SRYHUOMLYRVW L SRX]GDQRVW D QDURLWR DNR VX QMHJRYH DNWLYQRVWL X
suprotnosti sa interesima Republike Srbije, ili ako je povezan sa stranim licima koja
mogu da ugUR]HEH]EHGQRVWLPHXQDURGQHLQWHUHVH5HSXEOLNH6UELMH

7.1.7.1.2.

PRISTUP TAJNIM PODACIMA BEZ SERTIFIKATA I

BEZBEDNOSNE PROVERE

3ULVWXSWDMQLPSRGDFLPDLNRULHQMHSRGDWDNDLGRNXPHQDWDELORNRJVWHSHQD
tajnosti bez izdavanja sertifikata, na osnovu funkcije i u cilju obavljanja poslova iz
njihove nadlenosti imaju predsednik Narodne skuptine, predsednik Republike i
predsednik Vlade.
Dravni organi koje bira Narodna skuptina, rukovodioci dravnih organa
koje bira Narodna skuptina, sudije Ustavnog suda i sudije, RYODHQL VX GD SULVWXSH
podacima svih stepena tajnosti koji su im potrebni za obavljanje poslova iz njihove
nadlenosti bez bezbednosne provere, a izuzetno imaju pravo na pristup tajnim

89

SRGDFLPD NRML VX R]QDHQL VWHSHQRP '5$91$ 7$-1$ L 6752*2

POVERLJIVO" uz prethodnu bezbednosnu proveru, ako je to potrebno za obavljanje
poslova iz njihove nadlenosti, ako se ti podaci odnose na:
x UDGQMH VSUHDYDQMD RWNULYDQMD LVWUDJH L JRQMHQMD ]D NULYLQD GHOD NRMH
VSURYRGH QDGOHQL GUDYQL RUJDQL GR RNRQDQMD LVtrage, odnosno
gonjenja;
x QDLQSULPHQHSRVHEQLKSRVWXSDNDLPHUDXSULEDYOMDQMXEH]EHGQRVQLKL
REDYHWDMQLKSRGDWDNDXNRQNUHWQRPVOXDMX
x pripadnike ministarstva nadlenog za unutranje poslove i slubi
bezbednosti sa prikrivenim identitetom, dok je to neophodno radi zatite
LYRWQLK LQWHUHVD RYLK OLFD RGQRVQR ODQRYD QMLKRYLK SRURGLFD LYRW
]GUDYOMHLIL]LNLLQWHJULWHW
x LGHQWLWHW VDGDQMLK L ELYLK VDUDGQLND VOXEL EH]EHGQRVWL RGQRVQR WUHLK
lica, dok je to neophodno potrebno radi zatite ivotnih interesa ovih lica,
RGQRVQRODQRYDQMLKRYLKSRURGLFDLYRW]GUDYOMHLIL]LNLLQWHJULWHW
/LFDNRMDLPDMXSULVWXSWDMQLPSRGDFLPDRYODHQDVXLGXQDGDXSRVWXSNX
NRMLYRGHLLQDHQDVYDNLVYUVLVKRGDQQDLQLRGVYDNRJD]DWLWHWDMQRVWSRGDWDNDNRMe
VXVD]QDOLLGDQDYHGHQLPWDMQLPSRGDFLPDODQDSULVWXSDMXOLQR

7.1.8. 26/2%2(1-(2''81267,89$1-$7$-1267,
Lice kome je izdat sertifikat, odnosno dozvola, te podatke ne moe da
upotrebljava u druge svrhe osim svrhe za koje je sertifikat, odnosno dozvola izdata.
Rukovodilac organa javne vlasti moe da na zahtev nadlenog organa
RVORERGL OLFH GXQRVWL XYDQMD WDMQRVWL SRGDWND SRVHEQRP RGOXNRP NRMRP H VH
predvideti i mere zatite tajnosti podataka, ali samo za namene i u obimu koji sadri
zahtev nadlenog organa, u skladu sa zakonom.
Na zahtev nadlenog organa, rukovodioca organa javne vlasti dunosti
XYDQMDWDMQRVWLSRGDWNDPRHRVORERGLWLRUJDQNRMLJDMHLPHQRYDRL]DEUDRRGQRVQR
SRVWDYLRRHPXREDYHWDYD.DQFHODULMX6DYHWD

7.2. POSLOVNA TAJNA

3RVORYQD WDMQD MH QHREMDYOMHQD LQMHQLFD X YH]L VD SRVORYDQMHP SULYUHGQRJ
GUXWYD SR]QDWD VDPR RGUHHQRP EURMX OLFD L X YH]L VD NRMRP SUHPD L]ULLWRM YROML
QDGOHQRJ RUJDQD SUHGX]HD LOL SUHPD RNROQRVWLPD SRG NRMLPD MH VD]QDWD  SRVWRML
obaveza da ne bude VDRSWHQDOLFLPD NRMLPD LQDH QLMH SR]QDWD RGQRVQR GRVWXSQD SR
prirodi posla. Predstavlja informacije koje jednom poslu stvaraju prednost pred
NRQNXUHQWLPD 1HRYODHQR SULEDYOMDQMH L RGDYDQMH SRG RGUHHQLP XVORYLPD
SUHGVWDYOMD NULYLQR GHOR 3RVORYQX WDjnu predstavlja samo onaj podatak koji je kao

90

SRVORYQD WDMQD RGUHHQ ]DNRQRP GUXJLP SURSLVLPD RSWLP DNWRP LOL RGOXNRP
QDGOHQRJ RUJDQD 7R MH SUDYQR ]DWLHQR VD]QDQMH R LQMHQLFL X YH]L VD SRVORYQLP
VXEMHNWRP NRMH VPH GD SRVHGXMH VDPR RGUHHQR OLFH LOL OLFD =DWLHQD MH UD]OLLWLP
propisima koji reguliu neku vrstu poslovanja i poslovnih odnosa, kao i odnosa pravnih
L IL]LNLK OLFD VD GUDYQLP RUJDQLPD 3RVORYQD WDMQD MH LQIRUPDFLMD R SRVORYDQMX
RGUHHQDRVQLYDNLPDNWRPDNWRPLOLXJRYRURPRUWDNDLOLXJRYRURPODQRYDGUXWYD
RGQRVQRRVQLYDNLPDNWRPLOLVWDWXWRPDNFLRQDUVNRJGUXWYD]DNRMXMHRLJOHGQRGDEL
SURX]URNRYDOD]QDWQXWHWXSULYUHGQRPGUXWYXDNRGRHXSRVHGWUHHJOLFD
Poslovnom tajnom mogu se smatrati dve grupe podataka
x koji su zakonom ili drugim propisom proglaeni poslovnom tajnom, i
x koji se smatraju poslovnom tajnom po odluci nadlenog organa.
Poslovnu tajnu predstavljaju informacije o:
x vrsti i strukturi osnovnih i obrtnih sredstava;
x proizvodnim kapacitetima i broju zaposlenih radnika u privrednoj
jedinici;
x proizvodnim i perspektivnim planovima;
x stanju zaliha sirovina i gotovih proizvoda;
x stanju kredita;
x kalkulaciji cena;
x XWYULYDQMXXVORYDXSRQXGDPDSUHNRQNXUVD
x NXSRSURGDMQLP XJRYRULPD VNORSOMHQLP VD GRPDLP i inostranim
partnerima;
x tehnolokim procesima proizvodnje;
x finansijskim rezultatima poslovanja;
x osvajanju nove proizvodnje po licenci i planovima osiguranja i
REH]EHHQMDXVWDQRYH
x dokumenta konstrukcionog i projektantskog biroa koja predstavljaju
novDWHKQLNDUHHQMDNDRL]DQDFUWHPRGHOHLRVWDOXGRNXPHQWDFLMX]D
QRYHSURL]YRGHNRMLQLVX]DWLHQLSDWHQWRP
x VYL GUXJL SRGDFL NRML VX QD SURSLVDQ QDLQ R]QDHQL NDR VOXEHQD
odnosno poslovna tajna.
Ne moe se smatrati poslovnom tajnom
x informacija LMH MH REMDYOMLYDQMH REDYH]QRXVNODGXVD ]DNRQRPLOL NRMH
su u vezi sa povredom zakona, dobre poslovne prakse ili principa
SRVORYQRJ PRUDOD XNOMXXMXL L LQIRUPDFLMX ]D NRMX SRVWRML RVQRYDQD
sumnja na postojanje korupcije;
x objavljivanje ovakvih informacija je zakonito, ako ima za cilj da zatiti
javni interes;

91

SULYUHGQRGUXWYRMHGXQRGDSUXLSRWSXQX]DWLWXOLFXNRMHSRVWXSDMXL
savesno u dobroj veri ukazuje nadlenim organima na postojanje
korupcije.

Menadmentu privrednog drutva je dato

x mRJXQRVW GD VRSVWYHQLP DNWRP SUHFL]QR RGUHGL NRMH LQIRUPDFLMH
predstavljaju poslovnu tajnu;
x REDYH]D GD NDR SRVORYQX WDMQX QH RGUHXMH JRGLQMH L]YHWDMH RGUHGEH
statuta i druge isprave i podatke koji su po svom karakteru javni.
Odgovornost za nepridravaQMH REDYH]H XYDQMD SRVORYQH WDMQH SULYUHGQRJ
drutva moe biti
x radnopravna,
x materijalna i
x ND]QHQRSUDYQDNULYLQDLSUHNUDMQD
,]GDYDQMHLQHRYODHQRSULEDYOMDQMHSRVORYQHWDMQHSUHGVWDYOMDNULYLQRGHOR

7.3. PROFESIONALNA TAJNA

Profesionalna tajna se u uporednom pravu shvata se kao "posebna podvrsta

SRVORYQH WDMQH 3UHGVWDYOMD SRGDWNH R OLQRP L SRGURGLQRP LYRWX NRMH VD]QDMX
svetenici, advokati, zravstveni i socijalni radnici, i druge osobe (javni belenik,
psiholog i sl.) u obavljanju svog poziva. =DWLWRP WDNYLK LQIRUPDFLMD RLJOHGQR VH QH
WLWLNRQNXUHQWQRVWQDWULWXYHSUHVYHJDVIHUDSULYDWQRVWLSRMHGLQDFDLSRURGLFD

7.4. ZAKON O ZATITI POSLOVNE TAJNE

Poslovna tajna se pravno regulie zakonom o zatiti poslovne tajne kojim se

XUHXMHVHpravna zatita poslovne tajne od svih radnji nelojalne konkurencije.
Informacijama koje se tite kao poslovna tajna u smislu zakona smatraju se
QDURLWR ILQDQVLMVNL HNRQRPVNL SRVORYQL QDXQL WHKQLNL WHKQRORNL SURL]YRGQL
podaci, studije, testovi, rH]XOWDWLLVWUDLYDQMDXNOMXXMXLLIRUPXOXFUWHSODQSURMHNDW
prototip, kod, model, kompilaciju, program, metod, tehniku, postupak, obavetenje ili
XSXWVWYRLQWHUQRJNDUDNWHUDLVOLQREH]RE]LUDQDNRMLQDLQVXVDXYDQLLOLNRPSLOLUDQL
Pravo na ]DWLWXSRVORYQHWDMQHLPDGRPDHLOLVWUDQRIL]LNRLSUDYQROLFHX
skladu sa odredbama zakona.
/LFH NRMH QD RVQRYX ]DNRQD NRQWUROLH NRULHQMH SRVORYQH WDMQH VPDWUD VH
draocem poslovne tajne.
Po Zakonu o zatiti poslovne tajne, poslovnom tajnom ne smatra se
LQIRUPDFLMDNRMDMHR]QDHQDNDR

92

x
x

SRVORYQDWDMQDUDGLSULNULYDQMDNULYLQRJGHODSUHNRUDHQMDRYODHQMDLOL
zloupotrebe slubenog poloaja ili drugog nezakonitog akta ili
postupanja
x GRPDHJLOLVWUDQRJIL]LNRJLSUDYQRJOLFD
x informacije za koje je posebnim zakonima propisano da ne mogu
predstavljati
x poslovnu tajnu.
Poslovnom tajnom, u smislu zakona, smatra se bilo koja informacija koja ima
NRPHUFLMDOQXYUHGQRVW]DWRWRQLMHRSWHSR]QDWDQLWLMHGRVWXSQDWUHLPOLFLPDNRMDEL
QMHQLP NRULHQMHP Lli saoptavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist, i koja je od
VWUDQH QMHQRJ GUDRFD ]DWLHQD RGJRYDUDMXLP PHUDPD X VNODGX VD ]DNRQRP
SRVORYQRP SROLWLNRP XJRYRUQLP REDYH]DPD LOL RGJRYDUDMXLP VWDQGDUGLPD X FLOMX
RXYDQMD QMHQH WDMQRVWL D LMH EL VDRSWDYDQMH WUHHP OLFX PRJOR QDQHWL WHWX GUDRFX
poslovne tajne.
Poslovnom tajnom, smatraju se i:
x QHRWNULYHQL SRGDFL R WHVWRYLPD LOL GUXJL SRGDFL LMH VWYDUDQMH ]DKWHYD
RGJRYDUDMXL QDSRU L WURNRYH NRML VH SRGQRVH GUDYQLP RUJDQLPD UDGL
dobijanja dozvole za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih
sredstava ili poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova
hemijska jedinjenja, kao i radi dobijanja akata kojima se dozvoljava
stavljanje u promet biocidnih proizvoda;
x drugi podaci koji su posebnim zakonom, drugim propisom ili aktom
pravnog lica proglaeni poslovnom tajnom.
=DWLWD SRGDWDND EOLH VH XUHXMH SRVHEQLP ]DNRQLPD NRMLPD VH XUHXMX
uslovi i postupak za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava, registracija,
kontrola, promet, uvoz i primena sredstava za zatitu bilja u poljoprivredi i umarstvu,
odnosno uslovi i postupci za stavljanje u promet biocidnih proizvoda.
Poslovna tajna koja sadri podatak od interesa za Republiku Srbiju smatra se
tajnim podatkom i titi se po odredbama ]DNRQDNRMLPVHXUHXMHWDMQRVWSRGDWDND
0HUH]DWLWHSRVORYQHWDMQH]DNRQDRGUHXMXVHXVNODGXVDSURFHQRPUL]LND
RG QH]DNRQLWRJ SULEDYOMDQMD NRULHQMD L RWNULYDQMD LQIRUPDFLMH NRMD SUHGVWDYOMD
poslovnu tajnu.
Trajanje zatite poslovnom tajnom traje sve dok su informacije koje
SUHGVWDYOMDMXWXWDMQXXYDQHNDRSRYHUOMLYH
'UDODF SRVORYQH WDMQH PRH QD GUXJR OLFH GD SUHQHVH SUDYR NRULHQMD
poslovne tajne.
3ULEDYOMDQMH NRULHQMH RGQRVQR RWNULYDQMH LQIRUPDFLMH NRMD SUHGVWDYOMD
poslovnu tajnu drugim licima dozvoljeno je i bez saglasnosti draoca, ako je izvreno u
VNODGX VD ]DNRQRP RGQRVQR QD QDLQ NRML QLMH X VXSURWQRVWL VD GREULP SRVORYQLP
RELDMLPD
8VOXDMXVSRUDOLFHNRMHWYUGLGDMHLQIRUPDFLMHNRMHSUHGVWDYOMDMXSRVORYQX
tajnu pribavilo ili RWNULORRGQRVQRGDLKNRULVWLQD]DNRQLWQDLQXVNODGXVD]DNRQRP
duno je da to i dokae.

93

7.4.1. NEZAKONITO PRIBAVLJA1-(.25,(1-(,27KRIVANJE

INFORMACIJE KOJA PREDSTAVLJA POSLOVNU TAJNU

Svaka radnja preduzeta u okviru industrijskih ili komercijalnih aktivnosti koja

]D SRVOHGLFX LPD RWNULYDQMH SULEDYOMDQMH RGQRVQR NRULHQMH LQIRUPDFLMH NRMD
SUHGVWDYOMD SRVORYQX WDMQX EH] VDJODVQRVWL GUDRFD SRVORYQH WDMQHL QDQDLQ VXSURWDQ
]DNRQXLGREULPSRVORYQLPRELDMLPDVPDWUDHVHGHORPQHORMDOQHNRQNXUHQFLMH.
3RGQDLQRPVXSURWQLPGREULPSRVORYQLPRELDMLPDSRGUD]XPHYDVHVYDND
radnja preduzeta u cilju utakmice na tritu kojom se nanosi ili se moe naneti teta
NRQNXUHQWXLOLGUXJRPIL]LNRPRGQRVQRSUDYQRPOLFXDQDURLWR
x SRYUHGDXJRYRUQLKRGUHGDEDRXYanju poslovne tajne;
x zloupotreba poslovnog poverenja;
x industrijska ili komercijalna pijunaa;
x prevara;
x QDYRHQMHQDELORNRMXQDYHGHQXUDGQMX
x SULEDYOMDQMHLQIRUPDFLMHNRMDSUHGVWDYOMDSRVORYQXWDMQXRGVWUDQHWUHLK
lica koja znaju ili su bila duna da znaju da ta informacija predstavlja
SRVORYQXWDMQXLGDMHSULEDYOMHQDRGOLFDXLMHPMH]DNRQLWRPSRVHGX

7.4.2. UPOTREBA I OTKRIVANJE PODATAKA O TESTOVIMA I

REZULTATIMA ISPITIVANJA

Svaka radnja preduzeta u okviru industrijskih ili komercijalnih aktivnosti koja

VH VDVWRML LOL ]D SRVOHGLFX LPD XSRWUHEX SURWLYQX GREULP SRVORYQLP RELDMLPD LOL
RWNULYDQMHSRGDWDNDVPDWUDHVHGHORPQHORMDOQHNRQNXUHQFLMH1DYHGHQLSRGDFLPRJX
ELWLRWNULYHQLSRGMHGQLPRGVOHGHLKXVORYD
x da organ nadlean za izdavanje dozvole za stavljanje u promet lekova,
odnosno medicinskih sredstava, organ nadlean za registrovanje
poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska
jedinjenja, organ nadlean za donoenje akata kojim se dozvoljava
stavljanje u promet biocidnih proizvoda ili dravni organ nadlean za
RVWYDULYDQMHSUDYDQDSULVWXSLQIRUPDFLMDPDRGMDYQRJ]QDDMDXWYUGLGD
je takvo otkrivanje neophodno za zatitu javnosti;
x da su preduzete radnje kojima se pre otkrivanja podataka osigurava da
RQLEXGX]DWLHQLRGXSRWUHEHSURWLYQHGREULPSRVORYQLPRELDMLPD
x GDGUDODFSRGDWDNDL]ULLWRXSLVPHQRPREOLNXRGREULQMLKRYRRWNULYDQMH
6YDNRGRPDHLVWUDQRIL]LNRLSUDYQROLFHNRMHQDRVQRYX]DNRQDNRQWUROLH
SRVORYQXWDMQXLPDSUDYRGDGUXJLPOLFLPD]DEUDQLGDQHRYODHQRSULEave, otkriju ili
NRULVWHSRVORYQXWDMQXQDQDLQNRMLMHVXSURWDQ]DNRQXLGREULPSRVORYQLPRELDMLPD

94

Povredom poslovne tajne smatra se svako nezakonito pribavljanje, otkrivanje

LOLNRULHQMHSRVORYQHWDMQH
.Ne smatra se povredom poslovne tajne saoptavanje informacija ako je ono
XLQMHQRQDGOHQLP RUJDQLPD LOL MDYQRVWLLVNOMXLYRUDGL XND]LYDQMD QDSRVWRMDQMH GHOD
kanjivog zakonom.

7.5. ZATITA INSAJDERSKIH INFORMACIJA

Insajderske informacije VX LQIRUPDFLMH R WDQR RGUHHQLP LQMHQLFDPD NRMH
nisu javno objavljene, odnose se direktno ili indirektno na jednog ili vie izdavalaca
finansijskih instrumenata ili na jedan ili vie finansijskih instrumenata, a koje bi, da su
MDYQRREMDYOMHQHYHURYDWQRLPDOH]QDDMDQXWLFDMQDFHQXWLKILQDQVLMVNLKLQVWUXPenata
ili na cenu izvedenih finansijskih instrumenata.
=QDDMDQ XWLFDM SRVWRML DNR EL UD]XPQL XODJD YHURYDWQR X]HR X RE]LU WDNYX
informaciju kao deo osnove za donoenje svojih investicionih odluka.
Zabranjeno je svakom licu koje poseduje insajdersku informaciju da tu
informaciju upotrebi QHSRVUHGQRLOLSRVUHGQRSULVWLFDQMXRWXHQMXLSRNXDMXVWLFDQMD
LOLRWXHQMD]DVRSVWYHQLUDXQLOL]DUDXQWUHHJOLFDILQDQVLMVNLKLQVWUXPHQDWDQDNRMH
se ta informacija odnosi.
Primenjuje se na lice koje poseduje insajderske informacije putem:
x ODQVWYD X XSUDYQLP LOL QDG]RUQLP RUJDQLPD L]GDYDRFD LOL MDYQRJ
drutva;
x XHDXNDSLWDOXL]GDYDRFDLOLMDYQRJGUXWYD
x pristupa informacijama do kojih dolazi obavljanjem dunosti na radnom
mestu, vrenjem profesije ili drugih dunosti;
x NULYLQLKGHODNRMHMHSRLQLOR
Zakonom tritu kapitala manipulacije na tritu, iRULHQMH RWNULYDQMH L
SUHSRUXLYDQMHinsajderskih informacija i nHRYODHQRSUXDQMHLQYHVWLFLRQLKXVOXJD
SUHGVWDYOMDMXNULYLQRGHORVD]DSUHHQRPND]QRP zatvora od jedne do osam godina i
QRYDQRPND]QRP

95

7.6. UPRAVLJANJE BEZBEDNO8,1)250$&,-$

7.6.1. STANDARDI SERIJE ISO2700+ 85
5H]LPH 3ULPHQD VDYUHPHQLK LQIRUPDFLRQLK WHKQRORJLMD RPRJXDYD EROMX
komunikaciju organizacije sa svojom okolinom. U takvim uslovima informacione
YUHGQRVWL RUJDQL]DFLMH VH VXRDYDMX VD EURMQLP VLJXUQRVQLP SUHWQMDPD 6OHGHL WR X
radu3) se predstavlja koncept sigurnosti informacija i serija standarda ISO/IEC 27000
koja daje harmonizovani pristup razvoju, implementaciji i odravanju menadment
VLVWHPD ]D VLJXUQRVW LQIRUPDFLMD ,606 .OMXQH UHL VLJXUQRVW LQIRUPDFLMD
menadment sistem, ISMS
Savremeno poslovanje je danas nezamislivo bez primene informacionih
tehnologija. Informacije postaju vaan resurs od koga zavisi opstanak i razvoja
RUJDQL]DFLMH2UJDQL]DFLMHSRVWDMXVYHRWYRUHQLMHSRYH]XMXLVYRMHLQIRUPDFLRQHUHVXUVH
VD NXSFLPD GREDYOMDLPD L RVWDOLm komintentima. Ovo dovodi do pojave brojnih
VLJXUQRVQLK SULMHWQML NDR WR VX UDXQDUVNH SUHYDUH SLMXQDH VDERWDH YDQGDOL]PL
SRDUL SRSODYH L VO WHWH QDQHVHQH RUJDQL]DFLMDPD X REOLNX ]ORXGQRJ NRGD
UDXQDUVNRJKDNHULVDQMDLXVNUDLYDQMDXVOXJHMH sve prisutnija pojava.
%H]RE]LUDXNRPREOLNXVHXYDMXSRWKUDQMXMXLQIRUPDFLMHPRUDMXGDEXGX
DGHNYDWQR ]DWLHQH 'D EL VH RVLJXUDOD DGHNYDWQD ]DWLWD LQIRUPDFLMD VYL NRULVQLFL
moraju da budu familijarni sa konceptom i merama zatite koje se zahtevaju.
=DWLWD LQIRUPDFLMD RXYDQMH QMLKRYH SRYHUOMLYRVWL LQWHJULWHWD RGQRVQR
celovitosti i raspolooivosti postaje od primarne vanosti. Sigurnost informacija je
PQRJR YLH RG NRULHQMD RGJRYDUDMXLK WHKQLNLK UHHQMD NRMH QXGH VDYUHPHQH
informacione tehnologije. Jer kao to je navedeno u /1/ "Ako mislite da tehnologijom
moete retit va sigurnosni problem onda vi ne razumete ni problem ni tehnologiju".
2VODQMDMXLVHQDNRQFHSWGDMHVLJXUQRVWLQIRUPDFLMDPQRJRYLHRGSULPHQH
VDYUHPHQLK WHKQLNLK UHenja koje nude informacione tehnologije, razvijeni svet (pre
svih Velika Britanija kroz nacionalno telo za standardizaciju BSI) opredelio se za razvoj
RGJRYDUDMXLK VWDQGDUGD NRML SRNULYDMX RYX REODVW 7DNR VX VUHGLQRP GHYHGHVHWLK
godina prolog veka nastali prvi standardi BS 7799-1 i BS 7799-2. Razvoj ovih
VWDQGDUGD MH RG GYHKLOMDGLWH JRGLQH SUHX]HOD 0HXQDURGQD RUJDQL]DFLMD ]D
VWDQGDUGL]DFLMX ,62 ]DMHQR VD 0HXQDURGQRP HOHNWURWHKQLNRP NRPLVLMRP ,(&
NUR]]DMHGQLNLWHKQLNLNRPLWHW-7&
6OHGHLWR u ovom radu se predstavlja koncept sigurnosti informacija i serija
standarda ISO/IEC 27000 koja podrava ovaj koncept.

 0           
 
2007.
85

96

7.6.2. TA JE TO SIGURNOST INFORMACIJA?

,QIRUPDFLMD MH SRGDWDN VD RGUHHQLP ]QDHQMHP RGQRVQR ]QDQMH NRMH VH
moe preneti na bilo koji naLQSLVPRPDXGLRYL]XHOQRHOHNWURQVNLLOLQDQHNLGUXJL
QDLQ
Informacije mogu da budu:
x tampane ili napisane na papiru
x odloene (memorisane) elektronski
x prenesene potom ili elektronskim putem
x prikazane na korporacijskom veb sajtu
x verbalne izgovorene u konverzaciji
x znanje vetine zaposlenih
,QIRUPDFLMH L QMLPD SULSDGDMXL SRGDFL ]DWLP SURFHVL L VLVWHPL KDUGYHUVNL
softverski, mreni itd.) koji se koriste za njihovo generisanje, obradu, prenos,
memorisanje kao i pristup predstavljaju vaan deo poslovne imovine organizacije koju
je potrebno pULNODGQR ]DWLWLWL DNR VH HOL QRUPDOQR SRVORYDQMH NRMH H REH]EHGLWL
opstanak i razvoj. Ovaj zahtev postaje sve vaniji zbog distribuirane poslovne okoline
organizacije u kojoj su informacije izloene ranjivostima usled velikog broja pretnji
(opasnosti) (slika 2.1).
Bez obzira u kom se obliku informacije nalaze ili koje se sredstvo koristi za
njihovu prenos, raspodelu i odolaganje (memorisanje) informacije moraju da budu
DGHNYDWQR]DWLHQH,62,(&

Nezavisno od prirode informacioni resursi (informacione vrednosti) (tabela

PRJXGDLPDMXMHGQXLOLYLHVOHGHLKNDUDNWHULVWLND
x Prepoznati su na nivou organizacije kao entitet koji ima vrednost
x Ne mogu lako da budu zamenjeni bez utroka resursa kao to su: novac,
vetine zaposlenih, vreme itd.
x LQH LGHQWLWHW RUJDQL]DFLMH EH] NRJD SRVORYDQMH RUJDQL]DFLMH PRH GD
bude ugroeno

97

x
x
x

Osnovni ciljevi zatite informacija u nekoj organizaciji je da se obezbedi:

kontinuitet poslovanja i
minimizira rike od potencijalnih teta (havarija)

2YR VH SRVWLH SUHYHQFLMRP LQFLGHQWQLK GRJRDMD L UHGXNRYDQMHP QMLKRYRJ

potencijalnog uticaja.
'HILQLVDQMH LPSOHPHQWDFLMD RGUDYDQMH L XQDSUHHQMH NRQFHSWD VLJXUQRVWL
informacija moe biti od presudne vanosti za ostvarivanje i odravanje konkurentnosti,
GRWRND QRYDQLK VUHGVWDYD L REH]EHHQMD SURILWDELOQRVWL NDR L ]DGRYROMHQMD ]DNRQVNLK
odredbi i osiguranja poslovnog ugled organizacije.
Sigurnost informacija je podjednako vana malim i veliki kao i javnim i
privatnim RUJDQL]DFLMDPD 3RYH]DQRVW MDYQLK L SULYDWQLK UDXQDUVNLK PUHD L GHOMHQMH
informacija oteavaju kontrolu pristupa informacijama. U takvim uslovima oblici
FHQWUDOL]RYDQH NRQWUROH QLVX GHORWYRUQL 2GQRVQR SULPHQD WHKQLNLK UHHQMD
RGJRYDUDMXH RSUHPH L SURL]YRGD YLH QLMH GRYROMQD GD EL RVLJXUDOD RGJRYDUDMXH
XSUDYOMDQMHVLJXUQRXLQIRUPDFLMD
6LJXUQRVW LQIRUPDFLMD QLMH LVNOMXLYL SUREOHP LQIRUPDFLRQLK WHKQRORJLMD ,7
YH MH WR SRVORYQL SUREOHP 2SWH MH PLOMHQMH GD SULPHQRP RGJRYDUDMXLK
tehnologije se reava samo jedan deo problema sigurnosti informacija.
'DQDV VH VLJXUQRVW LQIRUPDFLMD SRVWLH SULPHQRP RGJRYDUDMXLK NRQWUROD
(eng. control), koje se odnose na politiku sigurnosti, poslovne procese, procedure,
strukturu organizacije i funkcije hardvera i softvera (sistemskog i aplikativnog).
Kontrole vane za RUJDQL]DFLMX VD ]DNRQVNH WDNH JOHGLWD VX D ]DWLWD
LQIRUPDFLMDLWDMQRVWLOLQLKSRGDWDNDEXYDQMHRUJDQL]DFLRQLKL]YMHWDMDFSRWLYDQMH
prava intelektualnog vlasnitva. Kontrole koje u praksi postiu dobre rezulate kod
implementacije koncepta sigurnosti informacija su: a) sigurnosna politika; b) raspodela
odgovornosti za sigurnosti informacija; c) svest o neophodnosti zatite informacija,
obrazovanje i obuka zaposlenih; d) ispravno procesiranje podataka u aplikacijama; e)

98

upravljanje ranjivostima (slabostima) informacionih resursa; f) upravljanje

NRQWLQXLWHWRPSRVORYDQMDJXSUDYOMDQMHVLJXUQRVQLPLQFLGHQWLPDLXQDSUHHQMHVLVWHPD
Navedene kontrole je potrebno osmisliti, implementirati, nadzirati,
SUHLVSLWLYDWL L XQDSUHLYDWL NDNR EL VH RVLJXUDlo ispunjenje poslovnih i sigurnosnih
zahteva organizacije.
8SUDYOMDQMH VLJXUQRX LQIRUPDFLMD ]DKWHYD XNOMXLYDQMH VYLK ]DSRVHQLK X
RUJDQL]DFLMLDYUORHVWRMHSRWUHEQDSRPRVSROMQLKNRQVXOWDQDWD
Razvojem, implementacijom i sertifikacijom menadment sistema za
VLJXUQRVWLQIRUPDFLMD,606,QIRUPDWLRQ6HFXULW\0DQDJHPHQW6\VWHPSUXDRGUHHQL
QLYR SRYHUHQMD NRG NRPLQWHQDWD PHQDGPHQWD GRHQLDUD L ]DSRVOHQLK GD H QMLKRYH
informacije adekvatno biti ]DWLHQH

7.6.3. KOJE SU KOMPONENTE SIGURNOSTI INFORMACIJA

Sigurnost informacija obuhvata primenu mera zatite podataka koji su na

obradi, ili su pothranjeni ili je u toku njihov prenos od gubitaka (slika2.2):
x SRYHUOMLYRVWL 2GQRVL VH QD ]DWLWX RGUHHQLK Sodataka, odnosno
informacija od bilo kakvog namernog ili nenamernog otkrivanja
QHRYODHQLPRVREDPD
x FHORYLWRVWL LQWHJULWHWD 2GQRVL VH QD RVLJXUDQMH WDQRVWL L FHORYLWRVWL
LQIRUPDFLMD L QD RQHPRJXDYDQMH QHRYODHQH SURPHQH QMLKRYRJ
sadraja)
x raspoloivosti (Odnosi se na ta da su relevantne informacije u
YUHPHQVNL SULKYDWOMLYLP WHUPLQLPD UDVSRORLYH RGJRYDUDMXLP
subjektima)
x NDRLVSUHDYDQMHJXELWNDFHORYLWRVWLi raspoloivosti samih sistema.

99

6LJXUQRVQHPHUHXNOMXXMXPHKDQL]PHLSURFHGXUHNRMHVH implementiraju u
cilju:

x
x
x
x

RGYUDDQMD
prevencije
detekcije i
RSUDYNH RG XWLFDMD LQFLGHQWQLK GRJDDMD D NRML GHOXMX QD SRYHUOMLYRVW
FHORYLWRVW L UDVSRORLYRVW SRGDWDND L RGJRYDUDMXLK VHUYLVD L UHVXUVD
XNOMXXMXLL]YHWDYDQMHRVLJXUQRVQLPLQFLGHQWLPD

Sigurnost informacija je ustvari proces upravljanja rizikom. Menadment

sigurnosti bi trebao da bude deo ukupnog menadmenta rizicima a sigurnost informacija
je samo jedan aspekt ukupne sigurnosti organizacije.
Upravljanje rizicima mora da bude stalan, kontinuiran proces poto su rizici
sami po sebi promenjivi, a s druge strane stalno se generiu novi kao odraz promenjivog
RNUXHQMDXNRPHRUJDQL]DFLMDRVWYDUXMHVYRMXPLVLMX2YR]QDLGDMHQHRSKRGQRGDVH
SHULRGLQRSUHLVSLWXMXUL]LFLNDRLSUHWQMHLVOabosti informacionih resursa. Ovo je upravo
RQRQDHPXED]LUDPHQDGPHQWVLVWHP]DVLJXUQRVWLQIRUPDFLMD,QIRUPDWLRQ6HFXULW\
Management System - ISMS).
Jedan harmonizovani proces uspostavljanja ISMS-a dat je u standardu
ISO/IEC 27001:2005. Uspostavljanje ISMS sistema koji ispunjava zahteve ISO/IEC
27001 mora da se realizuje kroz projekat koji podrazumeva primenu metoda i tehnika
projekt menadmenta.

7.6.4. STANDARDIZACIJA U OBLASTI UPRAVLJANJA SI*85128

INFORMACIJA
0HXQDURGQD RUJDQL]DFLMD ]D VWDQGDUGL]DFLMX ,62 L 0HXQDURGQD
HOHNWURWHKQLND NRPLVLMD ,(& VX RVQRYDOL ]DMHGQLNL WHKQLNL NRPLWHW -7& X RNYLUX
koga radi stalni komitet SC27 (ISO/IEC JTC1/SC27 "IT Security Technique") koji se
bavi razvojem standarda u oblasti sigurnosti IT sistema. Ovaj komitet je pokrenuo novu
seriju standarda ISO/IEC 27000. Ovo je familija standarda o ISMS (menadment
sistemu za sigurnost informacija) koja je planirana da se razvije u narednih 5-7 godina.
3ODQLUDQRMHGDRYXVHULMXVOLNDLQH
x ISO/IEC 27000 ISMS - 2VQRYHLUHQLNSRMPRYD
x ISO/IEC 27001 ISMS -Zahtevi
x ,62,(&,62,(&HSRVWDWLSRVOHJRGLQH- Kodeks
postupaka (dobra praksa) za upravljanje sigurnosti informacija
x ISO/IEC 27003 -ISMS Uputstvo za implementaciju
x ISO/IEC 27004 -Merenja u menadmentu sigurnosti informacija
x ISO/IEC 27005 -Menademt rizika sigurnosti informacija
Za sada su objavljena samo dva standarda iz ove serije. To si ISO/IEC
27001:2005 i ISO/IEC 17799:2005 (slika 3.1)

100

Standard ISO/IEC 17799:2005 definie kodeks dobre poslovne praksa u

REODVWLVLJXUQRVWLLQIRUPDFLMDLWDYVWDQGDUGED]LUDQDMHGDQHVWVLJXUQRVQLKNDWHJRULMD
(poglavlja) koje pokrivaju sve aspekte sigurnosti informacija. Te kategorije su:
x Sigurnosna politika
x Organizacija za sigurnost informacija
x Upravljanje resursima
x Sigurnost ljudskih resursa
x )L]LNDVLJXUQRVW
x Upravljanje komunikacijama i operacijama
x Kontrola pristupa
x Nabavka, razvoj i odravanje informacionih sistema
x Upravljanje sigurnosnim incidentima
x Upravljanje kontinuitetom poslovnih procesa
x 8VNODLYDQMHVD]DNRQVNLPLGUXJLPSURSLVLPD
Svaka od navedenih sigurnosnih kategorija definie sigurnosne ciljeve kao i
kontrole koje je potrebno sprovesti da bi se ispunili ti ciljevi. Vano je napomenuti da se
NRQWUROHGHILQLXNDRQDLQXSUDYOMDQMDUL]LFLPDWRSRGUD]XPHYDSROLWLNHSURFHGXUH

101

XSXWVWYD RUJDQL]DFLRQH VWUXNWXUH NRMH PRJX GD EXGX DGPLQLVWUDWLYQH WHKQLNH

XSUDYOMDNHLOLSUDYQH
Paralelno sa ovim standardom razvijan je standard (ISO/IEC 27001) koji
definie zahteva koje menadment sistem za sigurnost informacija mora da zadovolji i
po kome se sprovodi sertifikacija ISMS ako se to zahteva. Ovi zahtevi baziraju na
ciljevima i kontrolama (dobroj poslovnoj praksi) koje su definisane u standardu
ISO/IEC 17799.
Ceo koncept sigurnosti informacija koji je definisan u standardima ISO/IEC
27001 i ISO/IEC 17799 bazira na konceptu upravljanja (menadmentu) rizicima. Ocena
rizika je definisana kao ocena pretnji informacijam (pretnje koje dovode do povrede
poverljivosti, integriteta i raspoloivosti informacija) njihovog uticaja na informacije i
QD UDQMLYRVW VODERVW LQIRUPDFLMD L LQIRUPDFLRQLK VLVWHPD NDR L YHURYDWQRH QMLKRYH
pojave.
Upravljanje (menaddment) rizikom je definisan kao proces identifikacije,
NRQWUROH L XPDQMLYDQMD LOL HOLPLQDFLMH VLJXUQRVQLK UL]LND NRML PRJX GD XWLX QD
informacije i informacione sisteme a koji mora da bude finansijski opravdan.
=DNOMXDN
,QIRUPDFLRQH WHKQRORJLMH LJUDMX ]QDDMQX Xlogu u razvoju i odravanju
NRQNXUHQWQRVWL VDYUHPHQLK RUJDQL]DFLMD 8YRHQMH LQWHUQHWD LQWUDQHWD HOHNWURQVNRJ
SRVORYDQMDLWG]QDDMQRMHXQDSUHGLORVSRVREQRVWRUJDQL]DFLMDGDEU]RUHDJXMXQDVWDOQH
promene koje se deavaju u okolini u kojoj organizacije ostvaruje svoje poslovne
aktivnosti. Bez primene ovih tehnologija one teko mogu da preive na tritu koje se
sve vie globalizuje.
Otvaranje informacionih resursa organizacije prema spoljnjem svetu ima i
svoje negativne strane. Informacije i informacioni resursi (hardverski i softverski)
L]ORHQL VX EURMQLP VLJXUQRVQLP SUHWQMDPD NDR WR VX UDXQDUVNH SUHYDUH LQGXVWULMVNH
pijunae, hakerske sabotae, virusi itd. Opstanak organizacija je u direktnoj vezi sa
njenom sposobnosti da zatiti svoje informacione vrednosti. Tako koncept zatite,
odnosno sigurnosti informacija izbija u prvi plan.
Savremena poslovna praksa pokazuje da problem sigurnosti informacija nije
LVNOMXLYLSUREOHPLQIRUPDFLRQLKWHKQRORJLMDQHJRMHWRYLHSRVORYQLSUREOHPNRMLP
mora da se pozabavi najvii nivo menadmenta organizacije. U njenoj sri je problem
upravljanja (menadment) rizicima.
Serija standarda ISO/IEC 27000, odnosno njeni standardi ISO/IEC
27001:2005 i ISO/IEC 17799:2005 daju jedan harmonizovani pristup upravljanju
rizicima kojim su izloene informacione vrednostu u organizaciji kroz razvoj,
implementaciju i odravanje menadment sistema za sigurnost informacija (Information
Security Management System - ISMS).

102

8. OBAVETAJNE SLUBE 86
8 VWUXQRM OLWHUDWXUL SRVWRML YLH UD]OLLWLK SULVWXSD SUL RGUHLYDQMX SRMPD
obavetajne aktivnosti i obavetajne slube. Zbog toga je neophodno naglasiti da je
PHX GRPDLP DXWRULPD UDQLMH SUHRYODGDYDOR PLOMHQMH SUHPD NRPH VH REDYHWDMQD
sluba definisala u formalnom i materijalnom smislu, odnosno pod pojmom obavetajne
slube podrazumevala se i obavetajna aktivnost i organizacija te aktivnosti. Prema
jednoj od takvih definicija, obavetajna sluba je organizovana aktivnost ili
organizacija XVWDQRYD NRMD SR ]DKWHYX L LQWHQFLMDPD YRGHLK SROLWLNLK VQDJD
SULNXSOMD SURFHQMXMH L SUH]HQWLUD YRGHLP SROLWLNLP VWUXNWXUDPD NODVH LOL GUDYH
RGUHHQH SRGDWNH R SURWLYQiku, titi sopstvene interese od protivnika i angauje se na
GUXJLP DNWLYQRVWLPD NRMLPD VH GRSULQRVL RVWYDUHQMX RGUHHQLK SROLWLNLK FLOMHYD 1D
VOLDQ QDLQ RGUHXMH VH L GHILQLFLMD VDYUHPHQH REDYHWDMQH VOXEH SUHPD NRMRM MH X
materijalnom smislu, savremena obavetajna sluba drutveno-istorijski i klasno
uslovljena i organizovana aktivnost obavetajnog, kontraobavetajnog i subverzivnog
VDGUDMD SUHPD SURWLYQLNX SUHNR DJHQWXUH PHWRGRP NRULHQMD OHJDOQLK PRJXQRVWL L
GUXJLP QDLQLPD L VUHGVWYLPD V FLOMHP RVWYDULYDQMD RGUHHQH SROLWLNH L ]DWLWH QMHQLK
tajni. U organizacionom smislu, savremena obavetajna sluba je specijalizovani deo
nacionalnog, nadnacionalnog i subnacionalnog aparata koji se bavi navedenim
aktivnostima. 87
Prema tome, pod obavetajnom slubom podrazumevamo specijalizovanu
RUJDQL]DFLMX GUDYQRJ DSDUDWD NRMD VSHFLILQLP PHWRGLPD L VUHGVWYLPD VSURYRGL
obavetajne, bezbednosne, subverzivne i druge aktivnosti, s ciljem zatite unutranje i
spoljne bezbednosti i realizacije stratekih ciljeva sopstvene drave, kao i zatite
interesa same te slube.
1DHOQR X]HYL REDYHWDMQH VOXEH LPDMX GYRVWUXNX XORJX 6 MHGQH VWUDQH VX
dune da prikupe tajne podatke o stranim dravama ili organizacijama, da ih analiziraju i
na osnovu toga izvre potrebne procene kako bi rukovodstvo uspenije kreiralo, odnosno
VSURYRGLORVYRMXSROLWLNX,VWRYUHPHQRVXGXQHGDVSHFLILQRPDNWLYQRX]DWLWHWDMQH
SRGDWNH X VRSVWYHQRM GUDYL RQHPRJXDYDMXL HILNDVQR GHORYDQMH REDYHWDMQLK VOXEL
drugih zemalja. I u pogledu subverzivnog delovanja uloga obavetajnih slubi se dvojako
PDQLIHVWXMH SRJRWRYR NDGD MH UH R VOXEDPD YHOLNLK VLOD 1DLPH V MHGQH VWUDQH RQH
tajno deluju prema drugim dravama radi ostvarenja vitalnih dravnih ciljeva, a s druge
strane, tajnim metoGLPD VSUHDYDMX LVWX WDNYX VXEYHU]LYQX GHODWQRVW VWUDQLK GUDYD
usmerenu prema sopstvenoj zemlji.
2EDYHWDMQD DNWLYQRVW SUHGVWDYOMD VSHFLILQX GUXWYHQX DNWLYQRVW XVPHUHQX
prema spoljanjim i unutranjim protivnicima, tj. aktuelnim ili potencijalnim

0LORHYL06LVWHPGUDYQHEH]EHGQRVWL.ULPLQDOLVWLNR-policijska akademija, Beograd, 2001.

RUHYL Obren, Osnovi dravne bezbednosti opti deo, VUP, Beograd,  VWU  0DUMDQRYL
Miroslav, Savremena obavetajna sluba RGUHLYDQMH RSWHJ SRMPD L RUJDQL]DFLMH (magistarski rad),
%HRJUDGVWU2RGUHLYDQMXSRMPDREDYHWDMQHVOXEHXPDWHULMDOQRPLIRUPDOQRPVPLVOX
vidi: Nahtigal Ivan, Strane obavetajne slube i njihova delatnost protiv SFRJ &HQWDU ]D VWUXQR
usavravanje SSUP, Beograd, 1971, str. 79 i dalje.
86

87

103

QHSULMDWHOMLPD RGUHHQH GUDYH LOL GUXWYHQH JUXSH LML VX SUHGPHWL LQWHUHVRYDQMD
SUYHQVWYHQR QDMVXSWLOQLMH L QDMEROMH XYDQH WDMQH VWUDQLK GUDYD L GUXJLK GUXWYHQLK
subjekata, a koje se preduzimaju s ciljem realizacije vitalnih interesa drave, odnosno
druge drutvene grupe. ,] WRJD SURLVWLH GD REDYHWDMQX DNWLYQRVW WUHED UD]OLNRYDWL RG
LQIRUPDWLYQH L L]YLDNH GHODWQRVWL LML MH FLOM GRODHQMH GRSRGDWDND LVNOMXLYR MDYQRJ
karaktera. 88 1DVXSURW WRPH FLOM REDYHWDMQH DNWLYQRVWL MH GRODHQMH GR VSHFLILQih
informacija, po pravilu tajnog (prikrivenog), a samo izuzetno i javnog karaktera.
Preciznije, svrha obavetajne aktivnosti obavetajne slube jeste dolaenje do
VSHFLILQLKSRYHUOMLYLKLQIRUPDFLMDNRMHVXRG]QDDMD]DRXYDQMHSRVWRMHHJSRUHWND
vlastLLOL]DQMHJRYX]DWLWXRGQRVQR]DUHDOL]DFLMXRVWDOLKVWUDWHNLKLQWHUHVDRGUHHQH
GUDYHLOLGUXJRJRGJRYDUDMXHJHQWLWHWD
S druge strane, organizacionu strukturu savremenih obavetajnih slubi po
YHUWLNDOQRP QLYRX EH] RE]LUD QD PDQMH LOL YHH UD]OLNH LQH VOHGHL QLYRL
organizovanja:
centrala obavetajne slube,
centar obavetajne slube,
podcentar obavetajne slube,
punkt obavetajne slube (obavetajni punkt) i
GHWDLUDQLXJUDHQLREDYHWDMDF
1DYHGHQD RUJDQL]DFLRQD VWUXNWXUD QLMH NRQDQD jer na nju u svakom
NRQNUHWQRPVOXDMXXWLXUHDOQHSRWUHEHVOXEHLREMHNWLYQDRSHUDWLYQDVLWXDFLMD

8.1. ORGANIZACIONE FORME OBAVETAJNE SLUBE IZVAN

SEDITA

Obavetajni centar je organizaciona jedinica obavetajne slube koja

QHSRVUHGQR RUJDQL]XMH L SULNXSOMD RGUHHQH REDYHWDMQH SRGDWNH L L]YUDYD GUXJH
]DGDWNH 3ROD]HL RG NRQNUHWQLK SUHGPHWD L FLOMHYD GHORYDQMD REDYHWDMQH VOXEH
obavetajni centar se angauje na realizaciji programa i planova prikupljanja
obavetajnih podataka osmiljenih i definisanih u centrali obavetajne slube. U tom
smislu on predstavlja osnovnu izvrnu jedinicu obavetajne slube u celini. Uz
neposrednu primenu obavetajnih metoda i sredstava, osnovna funkcija obavetajnog
centra jeste stvaranje stalnih izvora podataka prema ciljevima (objektima i prostorima)
koji su predmet obavetajnog istraivanja, a zatim i organizovanje neposrednog
prikupljanja obavetajnih podataka i njihovog neprekidnog i blagovremenog dostavljanja
FHQWUDOLVOXEH=DKWHYLQRVLODFDSROLWLNHYODVWLSUHPDREDYHWDMQRMVOXELPRJXXVORYLWL
GD FHQWDU EXGH DQJDRYDQ L QD L]YUDYDQMX GUXJLK ]DGDWDND QD SULPHU GD XHVWYXMH X
realizaciji tajnih subverzivnih aktivnosti. Ipak, njegov prevashodni zadatak jeste da
1DVXSURW WRPH QHNL DXWRUL REDYHWDMQL UDG L]MHGQDDYDMX VD VYDNLP SULURGQLP QDVWRMDQMHP ]D
postizanje one vrste znanja QDNRMHPRHGDVHRVORQLXVSHDQWRNGHORYDQMD3RSRYL8JOMHDop. cit.,
VWULGHLGDOMHRGWRJDWYUGHLGDMHWDMQRREDYHWDYDQMHLQKHUHQWQRJRWRYRVYDNRPLYRPELXV
WLPWRJDQHNLYUHVYHVQRGUXJLSRGVYHVQRDWUHLEHVYHVQR
88

104

RUJDQL]XMH NODVLQD REDYHWDMQD LVWUDLYDQMD SUHPD XWYUHQLP VWUDWHNLP WDNWLNLP L

operativnim ciljevima (druge drave, regioni, obavetajno interesantni objekti i sl.).
Obavetajna sluba osniva svoje centre zavisno od prirode obavetajnih
zadataka i njihove sloenosti, tako da se centar formira u zemlji ili u inostranstvu, a u
VYDNRPVOXDMXQDPHVWXVDNRMHJVHVYLREDYHWDMQL]DGDFLPRJXXVSHQRHILNDVQRLX
QDMYHRMWDMQRVWLUHDOL]RYDWLQHVDPRXPLUXYHLXUDWQLPXVOovima. Pri tom se vodi
UDXQDRWRPHGDVHREDYHWDMQLFHQWULXLQRVWUDQVWYXORFLUDMXQDPHVWLPDNRMDVHQDOD]H
QD ]QDDMQLP VWUDWHJLMVNLP LOL RSHUDWLYQLP SUDYFLPD D X VRSVWYHQRM ]HPOML QD
magistralnim pravcima. Na osnovu dosadanje obavetajne prakse mogX VH XRLWL WUL
QDLQDRGQRVQRWULORNDFLMHJGHVHREDYHWDMQLFHQWULIRUPLUDMX7RVX
WHULWRULMD GRPDH GUDYH RELQR ORNDFLMH X] JUDQLFX VD VXVHGQRP
dravom ukoliko je ona predmet obavetajnog interesovanja. Pri tom mogu biti locirani
u okviru postojeLK WHULWRULMDOQLK MHGLQLFD VOXEL EH]EHGQRVWL JUDQLQH WUXSH SROLFLMH
DQGDUPHULMH ILQDQVLMVNH VWUDH L VO L NDR VDPRVWDOQD LQVWLWXFLMD VD ILNWLYQLP SRNULHP
VDREUDDMQLELURLLVO
teritorija drave prema kojoj je usmereno obavetajno istraivanje, pri
HPXVHREDYHWDMQLFHQWDUNDPXIOLUDXGLSORPDWVNLPLNRQ]XODUQLP PLVLMDPDYRMQLP
bazama, ekspoziturama privrednih organizacija, kulturno-informativnim centrima,
dopisnitvima sredstava javnog informisanja i drugim nediplomatskim
predstavnitvima)'HORYDQMHREDYHWDMQRJFHQWUDVDWLKORNDFLMDQHWUHEDSRLVWRYHLYDWL
VD REDYHWDMQRP DNWLYQRX GLSORPDWVNLK L GUXJLK SUHGVWDYQLND NRULHQMHP
PRJXQRVWL]DOHJDOQRSULNXSOMDQMHREDYHWDMQLKSRGDWDNDL
WHULWRULMDWUHHGUDYHX]OHJHQGLUDQMHNDRXSUHWKRGQRPVOXDMX
U pogledu horizontalne organizacije, obavetajni centar ima gotovo sve
funkcije kao i centrala, ali je na niem nivou i manjeg obima. Izuzetak su samo jedinice
]D SRVORYH L ]DGDWNH NRML VH YUH LVNOMXLYR X VHGLWX VOXEH VDUDGQMD VD VWUDQim
slubama, kolovanje kadrova i sl.). Kao i centrala slube i centar ima svoju unutranju
organizacionu strukturu, a njegove jedinice mogu biti organizovane kao odseci, referati
ili grupe obavetajaca. Pored grupa obavetajaca u centru su angaovane i grupe
VWUXQMDND NRML VH EDYH SLWDQMLPD RGUDYDQMD YH]H L]UDGH LIUL L NRGRYD L]UDGH
SULPHQMHQLKIRWRDXGLRLGUXJLKWHKQLNLKVUHGVWDYDNRMDVHNRULVWHXREDYHWDMQRPUDGX
LVOLQR8QXWUDQMDRUJDQL]DFLMDL]YUDYDQMDSRVORYDL]DGDWDNDREDYHWDMQRJFHQtra je
JRWRYR LGHQWLQD RUJDQL]DFLRQRM MHGLQLFL ]D RSHUDWLYQH SRVORYH X FHQWUDOL REDYHWDMQH
VOXEH &HQWUDOQH REDYHWDMQH VOXEH YHOLNLK VLOD REUD]XMX FHQWUH ]D YHOLND SRGUXMD
regione, u okviru kontinenta, potkontinenta, kontinentalnog vojita, ratita L VOLQR D
REDYHWDMQH VOXEH VUHGQMLK L PDOLK ]HPDOMD RUJDQL]XMX LK QDHOQR ]D UDG SUHPD
VXVHGQLP]HPOMDPDL]X]HWQR]DUDGSUHPDLULPSRGUXMLPD6YDNDVOXEDQDVWRMLGD
jedan isti centar deluje u mirnodopskim i ratnim uslovima. Ukoliko je takav zahtev
neizvodljiv, obavetajne slube stvaraju centar za ratne uslove, koji je u miru pasivan
konzerviran.
Obavetajni podcentar je nii nivo organizovanja obavetajne slube. Kao
deo organizacije obavetajne slube po vertikalnom principu, podcentar moe biti
SRWLQMHQ REDYHWDMQRP FHQWUX NDR QMHJRY VDVWDYQL GHR LOL QHSRVUHGQR FHQWUDOL
obavetajne slube. Njegov operativni kadar QDMHH MH DQJDRYDQ QD QHSRVUHGQRP

105

SULNXSOMDQMX REDYHWDMQLK SRGDWDND SULPHQRP VYLK PHWRGD L VUHGVWDYD NDUDNWHULVWLQLK

za obavetajnu slubu. Podcentar se formira na onim lokacijama koje pruaju optimalne
PRJXQRVWL]DXVSHQRLHILNDVQRVSURYRHQMHVYLKREDYHWDMQLK]DGDWDNDLREH]EHXMH
pri tom, maksimalnu tajnost u radu. S obzirom na problematiku obavetajnog
LVWUDLYDQMD REDYHWDMQD LOL VXEYHU]LYQD GHODWQRVW SUHPD RGUHHQRP JHRJUDIVNRP
prostoru, gradu, ili konkretnoj ustanovi ili obavetajno inteUHVDQWQRM OLQRVWL L X
SRGFHQWUXSRVWRMLOLQLMVNDVSHFLMDOL]DFLMD.DGURYVNXVWUXNWXUXSRGFHQWUDXJODYQRPLQH
obavetajci. Oni se angauju na organizaciji agenturnih uporita koja koriste kao stalne
ili povremene izvore obavetajnih podataka. Predmet interesovanja operativnog kadra
obavetajnog podcentra ui je od predmeta interesovanja obavetajnog centra. Tako, na
SULPHU FHQWDU RUJDQL]XMH REDYHWDMQD LVWUDLYDQMD LWDYH VWUDQH GUDYH GRN SRGFHQWDU
obavetajno deluje prema uoj teritoriji date drave. Takav raspored poslova moe se u
RGUHHQLP VLWXDFLMDPD PHQMDWL ]DYLVQR RG XNXSQLK SRWUHED REDYHWDMQH VOXEH L
SURFHQDPRJXQRVWLSRGFHQWUDGDSUHGX]LPDLLUHRSHUDWLYQH]DKYDWH
3RGFHQWULVHL]EH]EHGQRVQLKUD]ORJDWDNRHORNDFLMVNLNDPXIOLUDMXQDVOLDn
QDLQ NDR L REDYHWDMQL FHQWUL QH VDPR X ]HPOML QHJR L X LQRVWUDQstvu (DKP, filijale
multinacionalnih kompanija i sl.). Sigurno je da obavetajni podcentri na teritoriji onih
zemalja prema kojima je usmerena njihova obavetajna delatnost predstavljaju najvaniji
WLSSRGFHQWDUDMHUVHQMLKRYRPDNWLYQRXVDWDNYHORNDFLMHELWQRSREROMDYDHILNDVQRVW
ukupnog obavetajnog rada, na primer, obavetajni podcentar (stanica) CIA u Moskvi.
Obavetajni punkt je najnii kolektivni organizacioni nivo obavetajne
slube i strogo je namenski. 89 6DLQMDYD JD SULYUHPHQR L]GYRMHQD JUXSD REDYHWDMDFD
LMDMHDNWLYQRVWXVPHUHQDXSUDYFXUHDOL]DFLMHNRQNUHWQRJREDYHWDMQRJ]DGDWNDSUHPD
RGUHHQRM SUREOHPDWLFL OLQLML UDGD L NRQNUHWQRM WHULWRULML 3XQNW VH IRUPLUD QD RVQRYX
potreba centra ili podcentra obavetajne slube i deluje na osnovu uputstava svog
RVQLYDD,]X]HWQRUDGREDYHWDMQRJSXQNWDPRHELWLXVPHUDYDQLGLUHNWQRL]FHQWUDOH
2Q SRVWRML L GHOXMH SULYUHPHQR GR RNRQDQMD NRQNUHWQRJ REDYHWDMQRJ LVWUDLYDQMD L
locira se duboko zakamufliran na teritoriji sopstvene drave ili strane drave (manje DK
PLVLMHQRYLQVNDSUHGVWDYQLWYDLVO8SRJOHGXQMLKRYRJXJUDLYDQMDLNDPXIODHYDH
prethodno navedeni principi, s tim to u ratnim uslovima imaju isti tretman kao i
konzervirani centri. Po zavretku obavetajnog istraivanja, odnosno realizacije
NRQNUHWQRJ]DGDWNDSXQNWXQDHOXSUHVWDMHGDUDGLLJDVLVHDOLSRVWRMHLL]X]HFLRGWRJ
pravila. 90 .DGDUREDYHWDMQRJSXQNWDLQLYHRPDPDODJUXSDREDYHWDMDFDGYDGRpet),
koji se postavljaju radi obavetajne obrade i reavanja nekog konkretnog pitanja. Bira ih
RVQLYD SXQNWDL] VRSVWYHQLK UHGRYD WR ]QDLGD VX GR QMHJRYRJ RVQLYDQMD ELOL VWDOQL
kadar centra ili podcentra obavetajne slube. U obavetajnoj teoriji i praksi zapadnih
]HPDOMDSRVHEQR6$'REDYHWDMQLSXQNWRYLVHQD]LYDMXED]DPDLHVWRVHORFLUDMXX

89

Britanska obavetajna sluba je u Drugom svetskom ratu obrazovala punkt u Oslu, samo sa zadatkom
GDXWYUGLVWDQMH]DOLKDGLMDPDQDWDXWUH]RULPDEDQDNDLSULYDWQLKSRVHGQLNDNDRLGDQDELORNRMLQDLQ
pribavi dijamante neophodne za vojnu industriju i dostavi ih u Englesku. Taj punkt je formacijski imao tri
operativca MHGQRJPDMRUDLQMHJRYDGYDSRPRQLND
90
1HPDND YRMQRREDYHWDMQD VOXED Abver otkrila je delovanje obavetajnog punkta poljske
REDYHWDMQH VOXEH V JURILFRP 3RWRFNL QD HOX NRML MH X &ULNYHQici kontinuirano delovao sve do
kapitulacije Italije 1943. godine, uprkos tome to se predratna Poljska kao drava i njen obavetajni i
upravni aparat raspao jo 1939. godine.

106

konzulate (npr. baza CIA u Madrasu Indija i sl.).

8JUDHQL REDYHWDMDF je legendirani (kamuflirani) pripadnik operativnog
sastava obavetajnog centra ili FHQWUDOH REDYHWDMQH VOXEH NRML MH XJUDHQ X ELOR NRMX
neobavetajnu instituciju u zemlji ili u inostranstvu, s tim to je smeten (detairan) na
mesto sa kojeg ima najpovoljnije uslove da realizuje najtee i najsloenije zadatke u
okviru obavetajnih istraivanja. On, po pravilu, izvrava specijalizovane zadatke u
RNYLUXNODVLQRJREOLNDUDGD7DNRQDSULPHU]DGDFLXJUDHQRJREDYHWDMFDPRJXELWL
L]XDYDQMHOLFDVFLOMHPVWYDUDQMDSRMHGLQDQLKDJHQWXUQLKXSRULWDLOLDJHQWXUQHPUHH
odravanje veze sa agenturom, istraivanje konkretnog obavetajnog problema, odnosno
SULNXSOMDQMHQDMVXSWLOQLMLKREDYHWDMQLKSRGDWDNDLVOLQR1DM]DG]DYLVQRRGSULURGHL
YUVWH NRQNUHWQRJ ]DGDWND XJUDLYDQMH REDYHWDMFD PRH GD VH YUL X LQVWLWXFLMH
sopstvene zemlje ili one strane drave prema kojoj se obavetajno deluje.

8.2. PROCES OBAVETAJNE AKTIVNOSTI

Obavetajna aktivnost (intelligence) predstavlja jedinstvo vie faza delovanja,

u koje spadaju: opaanje obavetajnog problema, definisanje konkretnih potreba i
zahteva, prikupljanje obavetajnih podataka, njihova obrada i analiza, tj. procena,
LQWHUSUHWDFLMD LQWHJUDFLMD L WXPDHQMH NDR L GLVWULEXFLMD REDYHWDMQLK LQIRUPDFLMD 7DM
SRVWXSDN GRODHQMD GR VLQWHWL]RYDQRJ REDYHWDMQRJ VD]QDQMD NRMH VH X UD]OLLWLP
vidovimD REDYHWDMQLK GRNXPHQDWD GRVWDYOMD QD NRULHQMH NUDMQMLP NRULVQLFLPD
predstavlja proces obavetajne aktivnosti (obavetajni ciklus). Analiza toka obavetajne
DNWLYQRVWL NDUDNWHULVWLQRJ ]D VDYUHPHQH REDYHWDMQH VOXEH SRND]XMH GD MH X SLWDQMX
sloen proces, koji se sastoji iz pet faza: 1) planiranje i organizovanje obavetajnog
istraivanja (izbor metoda i postupaka); 2) prikupljanje obavetajnih podataka; 3)
obrada i analiza obavetajnih saznanja (klasifikovanje, procenjivanje, analiziranje,
interpretacija i objedinjavanje obavetajnih podataka); 4) izrada zavrnih obavetajnih
dokumenata i 5) ustupanje zavrnih obavetajnih dokumenata krajnjim korisnicima (sl.
5).
7RP FLNOXVX SUHWKRGL RGJRYDUDMXD LQLFLMDWLYD WM DQDOL]D REDYHWDMQLK
potreba i zahteva i donoenje odluke o pokretanju obavetajnog istraivanja. Do toga se
PRHGRLLQWHUQR QDRVQRYXSUHWKRGQLKREDYHWDMQLKVD]QDQMDLWHNXHJREDYHWDMQRJ
rada, ili eksterno QDRVQRYXVD]QDQMDRRGUHHQRPSUREOHPXNRMLREDYHWDMQRMVOXEL
u vidu konkretnog zadatka postavljaju nosioci najvie vlasti, kao subjekti procesa
SROLWLNRJRGOXLYDQMD8VYDNRPVOXDMXXVPHUDYDQMHUDGDREDYHWDMQHVOXEHLPDGYH
osnovne dimenzije: jednu, koja se odnosi na smer aktivnosti i drugu, koja se odnosi na
njeno trajanjH3UHPDVPHUXREDYHWDMQDDNWLYQRVWVHGLUHNWLYQRXSXXMHQDVSROMQLLOL
XQXWUDQMLSODQGRNSUHPDWUDMDQMXWRXVPHUDYDQMHPRHELWLNUDWNRURQRVUHGQMRURQR
LGXJRURQR
Ustupanjem zavrnih dokumenata krajnjim korisnicima, i eventualno,
njihovom dodaWQRP LQWHUSUHWDFLMRP RNRQDYD VH SURFHV REDYHWDMQH GHODWQRVWL
6DJODVQRWRPHRYLPELWUHEDORGDVHRNRQDLDNWLYQRVWREDYHWDMQHVOXEHVRE]LURP

107

QD SULPDUQX GHODWQRVW L ]DNRQVND RYODHQMD WLK VOXEL 0HXWLP REDYHWDMQL

rukovodioci u pojedinim situDFLMDPDXHVWYXMXLXGDOMHPWRNXSROLWLNRJRGOXLYDQMD
RGSUHGODJDQMDSUDYDFDGHORYDQMDSUHNRL]ERUDVUHGVWDYDLVSROMQRSROLWLNLKSRVWXSDND
do planiranja i organizovanja konkretne akcije. Tu se obavetajne slube mogu pojaviti
kao neposredni ili posrHGQL XHVQLFL SRVHEQR NDGD MH UH R SODQLUDQMX L UHDOL]DFLML
subverzivnih sadraja. Na tom nivou obavetajna aktivnost se kombinuje sa
UD]QRYUVQLP VURGQLP DNWLYQRVWLPD WDMQH VXEYHU]LYQH DNWLYQRVWL SUL HPX UXNRYRGQL
nivoi obavetajnih slubi analizirajXWHDNWLYQRVWLSUDHQMHXVSHQRVWLDNFLMHLSODQLUDMX
naredne obavetajne i srodne aktivnosti

8.3. METODI

Sutina obavetajnih metoda delovanja obavetajne slube jeste konspirativno

SULNXSOMDQMH ]DWLHQLK SRGDWDND 'DNOH REDYHWDMQD VOXED GROD]L GR tajni protivnika
SUYHQVWYHQR QD WDMDQ L SRWDMDQ QDLQ 6 WLP X YH]L NRULVWH VH RQL L]YRUL REDYHWDMQLK
SRGDWDND NRMLPD VX UHDOQR GRVWXSQL RGUHHQL SRGDFL WDMQRJ NDUDNWHUD NRML VX RG
YLWDOQRJ LQWHUHVD ]D SURWLYQLND 7R QH LVNOMXXMH VLWXDFLMX GD H L]YRUL pored
prikupljanja podataka i informacija takvog karaktera, prikupiti i sve druge podatke i
dostupna saznanja, koja mogu posluiti krajnjim korisnicima za kreiranje politike, kao i
]D RVPLOMDYDQMH XNXSQH VWUDWHJLMH SRVWL]DQMD ]DGRYROMDYDMXHJ VWHSHQD XQXtranje i
spoljne bezbednosti vlastite drave. U skladu sa izborom konkretnog metoda delovanja
REDYHWDMQHVOXEHRGUHXMXVHLNRQNUHWQLL]YRUL]DGDWLREDYHWDMQL]DGDWDN
8 ED]LQH PHWRGH GHORYDQMD REDYHWDMQLK VOXEL RGQRVQR X NRQVSLUDWLYQH
metode prikupljanja obavetajnih podataka ubrajamo:
DJHQWXUQLNODVLQLPHWRG
PHWRGLQILOWUDFLMHWDMQRJXJUDLYDQMDREDYHWDMFDXVWUXNWXUHSURWLYQLND
PHWRGWDMQRJNRULHQMDWHKQLNLKVUHGVWDYDL
metod potajnog (prikrivenog) prikupljanja podataka.
U zapadnoj obavetajnoj teoriji metodi obavetajnog delovanja u uem
VPLVOXDSRVHEQRDJHQWXUQLPHWRGL]MHGQDDYDMXVHVD+80,17DNWLYQRVWLPDLOLMR
ue sa tajnim prikupljanjem obavetajnih podataka (clandestine collection). Pri tom
termin tajno prikupljanje posmatra se kao drugi izraz za pijunau, koja podrazumeva
NRULHQMH OMXGVNLK L]YRUD L WHKQLNLK SULVOXQLK XUHDMD XJUDHQLK X REMHNWH
obavetajnog interesovanja od strane ljudi. 91 Dakle, sinonim izraza prikupljanje
REDYHWDMQLKLQIRUPDFLMDSRPRXSHUVRQalnih izvora (human collectionMHVWHNODVLQD
pijunaa (clasical espionage 0HXWLP SRLVWRYHLYDQMH NODVLQH SLMXQDH WR X
VXWLQL ]QDL DJHQWXUQRJ PHWRGD VD SXQLP VDGUDMHP L]UD]D +80,17 VXWLQVNL MH
pogreno. HUMINT je ira kategorija od pijunae, i on podrazumeva i prikupljanje

91
Pfaltzgraff Robert L.Jr. (ed.), Intelligence Policy and National Security, Archon Books, Hamden,
Connecticut, 1981, p. 253; Godson Roy (ed.), Intelligence Requirements for the 1980s: Elements of
Intelligence, Nacional Strategy Information Center, Inc., Washington D.C. 1979, pp. 3743.

108

javnih informacija tajnim izvorima, dok je pijunaa neposredno usmerena na

vrbovanje i upravljanje agentima (recruiting and handling of agents), da bi se otkrile
SURWLYQLNH WDMQH RGQRVQR ]DWLHQL SRGDFL 8 WRP VPLVlu, pijunaa podrazumeva
NRULHQMH UD]QRYUVQLK WHKQLND SULNXSOMDQMD VD]QDQMD RG SULVOXNLYDQMD SRPRX
VSHFLMDOQR SULODJRHQLK WHKQLNLK VUHGVWDYD SUHNR W]Y REDYHWDMQLK SURYDOD L NUDD
(break-in and thefts), do obavetavanja preko agenata. Prema tome, termin HUMINT
SUHGVWDYOMD VLQWHWLNL L]UD] NRMLP VH R]QDDYDMX REOLFL SULNXSOMDQMD REDYHWDMQLK
informacija iz personalnih izvora (human sources collection), pod kojima se
podrazumeva:
1) tajno prikupljanje obavetajnih informacija primenom agenturnog metoda,
RGQRVQRSRPRXWDMQLKDJHQDWDclandestine agents);
 SULNXSOMDQMH SRGDWDND L] RWYRUHQLK L]YRUD 26,17 SUL HPX VH LPDMX X
YLGXVUHGVWYDLQIRUPLVDQMDVWUXQLDVRSLVLQDXQLUDGRYLNQMLJHLVO
3) podaci koje prikupljaju obavetajni dezerteri (defectors), emigranti
(migrs) i putnici (travelers). 92
,] WRJD VH PRH ]DNOMXLWL GD SULNXSOMDQMH REDYHWDMQLK LQIRUPDFLMD L]
personalnih izvora (HUMINT), pored agenturnog i ostalih konspirativnih metoda,
podrazumeva i primenu tzv. islednog metoda, jer sX L]YRUL SRGDWDND WDNRH RGUHHQH
NDWHJRULMHOMXGLSUHEH]LHPLJUDQWLLGUNDRLQDXQLKPHWRGDDNRLKUHDOL]XMXXQDSUHG
SULSUHPOMHQDLREXHQDOLFDDQDOL]DVDGUDMDGRNXPHQDWD

8.4. SUBVERZIVNI SADRAJI RADA OBAVETAJNE SLUBE

Tajne subverzivne akWLYQRVWLNDRPHWRGVSROMQRSROLWLNRJGHORYDQMDGUDYDX

tesnoj su vezi sa razvojem savremenih bezbednosno-obavetajnih slubi i sistema.
1DLPH MR SULOLNRP RGUHLYDQMD SRMPD REDYHWDMQH VOXEH QDJODVLOL VPR GD RQD NDR
specijalizovana ustanova dravnog aparata, u savremenim uslovima prvenstveno deluje
QD VSURYRHQMX ]D QMX NDUDNWHULVWLQLK REDYHWDMQLK DNWLYQRVWL WDMQH L SULNULYHQH
REDYHWDMQHDNWLYQRVWLLNRULHQMHOHJDOQLKPRJXQRVWL]DREDYHWDMQRGHORYDQMHNRMH
su u funkciji ostvarenja definisanog koncepta nacionalne bezbednosti date drave i
QMHQLKVSROMQRSROLWLNLKFLOMHYDSRVHEQRXGHOXGHILQLVDQMDVSROMQRSROLWLNHVLWXDFLMHL
LVWRYUHPHQRQDVSURYRHQMXQHREDYHWDMQLKGHMVWDYD subverzivnih sadraja, vezanih
za neposrednu realizaciju spoljnoSROLWLNLK FLOMHYD 7DNR VH REDYHWDMQH VOXEH
SRMDYOMXMXNDRSRVUHGQLFLRGQRVQRLQVWUXPHQWLNRMLVDYHL]DEUDQLPVSROMQRSROLWLNLP
VUHGVWYLPD RGUHXMX SULURGX VSROMQRSROLWLNLK SRVWXSDND ,QDH L]UD] VXEYHU]LMD RG
latinskog izraza subversio WR]QDi prevrat, razaranje, ruenje), u najoptijem smislu,
R]QDDYD VORHQL REOLN LQVWLWXFLRQDOQRJ QDVLOMD NRMH NDUDNWHULH LQGLUHNWQD L GLUHNWQD
primena svih oblika sile, i moe biti javna ili tajna. Subverzivne aktivnosti na najirem,
PHXQDURGQRP SODQX YH]DQH VX]D QDVWXSDQMH GUDYD VD SR]LFLMH PRL L SULPHQH VLOH
SUHPD GUXJLP PHXQDURGQLP VXEMHNWLPD SUYHQVWYHQR GUXJLP GUDYDPD V FLOMHP
92

Fain Tyrus G., op. cit., p. 111, 112; Richelson Jeffrey T., US Intelligence Comunity, pp. 266268.

109

QMLKRYRJ SRWLQMDYDQMD VRSVWYHQLP LQWHUHVLPD 3UHPD WRPH VXEYHU]LYQH DNWLYQRVWL

SUHGVWDYOMDMXVSHFLILQHREOLNHPDQLIHVWDFLMHVLOHXPHXQDURGQLPRGQRVLPD
8 DPHULNRM REDYHWDMQRM OLWHUDWXUL ]D VXEYHU]LYQD GHMVWYD NRULVWL VH QD]LY
tajne akcije (Covert Action), koji je nastao neposredno posle Drugog svetskog rata i
vezuje se za tzv. Bizelovu doktrinu. 93 U Sovjetskom Savezu se za ta dejstva koristio
naziv aktivne mere, pod kojim su se podrazumevale aktivnosti kojima se nastojao
izvriti uticaj na zbivanja u drugim dravama. U novijoj jugoslovenskoj literaturi, te
DNWLYQRVWL VH RGUHXMX NDR YUHPHQVNL QHOLPLWLUDQH VXEYHU]LYne aktivnosti
QHNRQYHQFLRQDOQRJ NDUDNWHUD SUYHQVWYHQR SRVUHGRYDQH L] LQRVWUDQVWYD SRPRX NRMLK
VH SRGULYD SROLWLND HNRQRPVND YRMQD L PRUDOQD XQXWUDQMD L VSROMQRSROLWLND PR L
ugled neke drave, s ciljem stvaranja uslova za obaranje njene legitimne vlade
QHOHJLWLPQLP WDMQLP PHWRGLPD L XVWROLHQMD QRYH YODGH NRODERUDQWVNH X RGQRVX QD
zainteresovanu inostranu silu. 94
8VYDNRPVOXDMXVXWLQDWLKDNWLYQRVWLVDVWRMLVHXSUHGX]LPDQMXUD]QRYUVQLK
psiholoko-SURSDJDQGQLK SUHYUDWQLNLK L VOLQLK GHVWUXN-tivnih dejstava, s ciljem
destabilizovanja drave nad kojom se eli uspostaviti ili odrati dominacija. Strateki
FLOM WDNYLK DNWLYQRVWL MHVWH GHVWDELOL]DFLMD RGUHHQRJ GUXWYHQR-SROLWLNRJ VLVWHPD
L]QXWUDSRPRXUD]QRYUVQLKSRGULYDNLKLUXLODNLKDNWLYQosti. Na osnovu prethodnog
(obavetajnog) istraivanja date drave i upoznavanja prilika u njoj i na objektu
neposrednog napada, prikupljaju se neophodna saznanja za dalji subverzivni
QHREDYHWDMQL QDVWXS SUHPD QMRM .RULVWHL X SUYRP UHGX NDUDNWHULVWLQe izvore i
sredstva obavetajne slube (agenturnu mreu i dr.) planiraju se, organizuju i izvode
WDNYDGHMVWYDNRMLPDVHLULQH]DGRYROMVWYRNRGVWDQRYQLWYDSUHPDSRVWRMHRMSROLWLNRM
situaciji u napadnutoj dravi, stvara atmosfera nesigurnosti, panike i nepoverenja kod
VWDQRYQLWYDLVODEHVQDJHRQLKNRMLELPRJOLDNWLYQRGDXHVWYXMXXRGEUDQLQDSDGQXWH
drave. Ukoliko su u toj fazi postignuti eljeni efekti, samim tim su stvoreni i uslovi za
QDUHGQH VXEYHU]LYQH DNWLYQRVWL RGQRVQR ]D L]YRHQMH DNDWD WHUora, diverzija, sabotaa,
GUDYQLK XGDUD SXHYD L VSHFLMDOQLK RSHUDFLMD SD L ]D GLUHNWQX DJUHVLMX QD QDSDGQXWX
]HPOMX 'DNOH X SULPHQL VSHFLILQLK REOLND VLOH X PHXQDURGQLP RGQRVLPD V FLOMHP
GHVWDELOL]DFLMH LOL L]YRHQMD DJUHVLMH QD RGUHHQX GUDYX MHGQX RG NOMXQLK XORJD
draveagresori poveravaju obavetajnim slubama koje se u tom pravcu angauju
primenom raznovrsnih obavetajnih i subverzivnih neobavetajnih sadraja rada, s tim
WR VH QMLKRYD DNWLYQRVW WHPHOML QD QHSRVUHGQRP L]YRHQMX LOL SRVUHGQRP XHX X
subverzivnim aktivnostima.
Tajne subverzivne aktivnosti obavetajne slube ispoljavaju se u vidu:
psiholoko-propagandnih, gerilskih i protivgerilskih i nekonvencionalnih dejstava. Pri
tom je izraz nekonvencionalna dejstva posledica saznaQMD GD VX X PHXQDURGQRP
SUDYXWDNYDGHMVWYDGHORP]DEUDQMHQDDGHORPLQHGHILQLVDQDWR]QDLGDVXVXSURWQD
93
Bizelova doktrina (filozofija) podrazumeva kompleks subverzivnih mera i aktivnosti protiv zemlje koja
je objekt specijalnog rata tajno pomaganje opozicije, crna propaganda, podrivanje ekonomske
RVQRYLFH SRGPLLYDQMH L YUERYDQMH IXQNFLRQHUD WDMQD REXND HPLJUDQDWD L ]DNOMXQR VD RWYRUHQLP
angaovanjem oruanih snaga SAD. Opirnije: Marchetti Victor; Marks John D., The CIA and the Cult of
Intelligence, Alfred A. Knopf Publisher, New York, 1974, rr. 379397.
94
7RGRURYL %RNR 9LOL 'XDQ Krize: Izazivanje i upravljanje drutvenim krizama, Grafomark,
Beograd, 1997, str. 65, 66.

110

onome to je dogovoreno, to odgovara sporazumu, to se dri ustaljenih navika i

RELDMDLVOLQR
1D RSWHP SODQX VQDJH NRMH XHVWYXMX X L]YRenju tajnih subverzivnih
aktivnosti mogu se podeliti na osnovne snage i snage za podrku. Neke od njih
neposredno izvode subverzivna dejstva, dok druge imaju osnovnu funkciju da obezbede
potrebne materijalne, organizacione i druge uslove za pripremu i izYRHQMH WDNYLK
DNWLYQRVWL QSU VSHFLMDOQL NDPSRYL ]D REXNX WUDQVSRUWQH RUJDQL]DFLMH QDXQH
LQVWLWXFLMH LWG 3UHPD WRPH X VQDJH ]D L]YRHQMH VXEYHU]LYQLK DNWLYQRVWL VSDGDMX 
organi i tela koji rukovode i usmeravaju subverzivne aktivnosti i koji, po pravilu,
LPDMXLVWXLOLVOLQXIXQNFLMXLXREDYHWDMQRMGHODWQRVWLREDYHWDMQHVOXEHLGUXJH
(neobavetajne) institucije, organizacije, udruenja i subjekti koji imaju objektivne
PRJXQRVWL SULNULYHQRJ UHDOL]RYDQMD RGUHHQLK WDMQLK DNWLYQRVWL VUHdstva javnog
informisanja, kvazihumanitarne organizacije, finansijske institucije itd.); 3) specijalne
formacije i jedinice, tj. snage za specijalne operacije u obavetajnim slubama i armiji i
delovi regularnih vojnih jedinica na koje se tajne subverzivne aktivnosti oslanjaju
ORJLVWLNLLXVYDNRPGUXJRPSRJOHGXSULSDGQLFLHNVWUHPQHSROLWLNHHPLJUDFLMHNRML
X SROLWLNRM ERUEL ]DJRYDUDMX L YUH WHURUL]DP L  QRVLRFL XQXWUDQMHJ HNVWUHPL]PD L
terorizma u ciljanoj zemlji.

8.5. PIJUNAA

U najtenjoj vezi sa problemom definisanja predmeta obavetajne aktivnosti,

odnosno sadrine i metoda rada obavetajne slube jeste fenomen pijunae. Termin
SLMXQDD XKRHQMH RELQR VH YH]XMH ]D IUDQFXVNL L]UD] HVSLRQQDJH L LWDOLMDQVNX
UH VSLRQH LDNR MH X VWYDUL QHPDNRJ SRUHNOD 2ILFLMHOQR MH SUYL SXW XSRWUHEOMHQ X
ODQXQHPDNRJ9RMQRJNULYLQRJ]DNRQLND&RUSXVLXULVPLOLWDULVGRQHWRJ
JRGLQHX)UDQNIXUWXQD0DMQL.DVQLMHVHWDML]UD]PHQMDWMSURLUXMHVYRMH]QDHQMH8
savremenim uslovima, SLMXQDD VH HVWR WUHWLUD NDR VLQRQLP ]D REDYHWDMQX DNWLYQRVW
XRSWH V WLP WR VH SRQHNDG L]MHGQDDYD DN L VD XNXSQRP GHODWQRX REDYHWDMQH
slube. 95 7DNYRVKYDWDQMHMHLHWLPRORNLLVXWLQVNLQHSULKYDWOMLYREXGXLGDMHSRMDP
obavetajne aktivnosti znatno iri od pojma pijunae RHPXMHGRQHNOHYHELORUHL
Ovom prilikom napominjemo samo da procenjeni udeo pijunae u ukupnoj
obavetajnoj aktivnosti iznosi svega 10DMRMHQLLSRVWRWDNXHDSLMXQDHX
ukupnoj delatnosti savremenih obavetajnih slubi.
pijunaa se moe grubo odrediti kao ilegalna konspirativna aktivnost
obavetajne slube, koja se sastoji u tajnom ili potajnom (prikrivenom), odnosno na
SUHYDUDQ QDLQ L]YUHQRP SULNXSOMDQMX WDMQLK SRGDWDND R VWUDQLP GUDYDPD YRMQLP
bORNRYLPDLPHXQDURGQLPRUJDQL]DFLMDPD=DNRQRGDYFLYHLQHVDYUHPHQLKGUDYD
95

Kerhnave Hugo (Postanak pijunae, s.n., s.l., s.a.,str. 1) navodi da se manje-vie opravdano pijunaom
naziva svako pULNXSOMDQMHREDYHWHQMDLXKRHQMHEH]YDQMVNRJQDVLOMDNDRLVYHRQRWREH]ERUEHQDQRVLWHWX
protivniku. Tako se smatra pijunaom vrenje sabotae, izazivanje pobuna i izdajstva u redovima protivnika,
WHWQDSURSDJDQGDLVOLQR.

111

NULYLQLP GHORP SLMXQDH VPDWUDMX QHRYODHQX SUHGDMX VWUDQRM GUDYL LOL

PHXQDURGQRMRUJDQL]DFLMLSRGDWDNDNRMLVX]YDQLQRLOLL]ULLWRR]QDHQLNDRWDMQL
kao i samo prikupljaQMHWDNYLKSRGDWDNDXQDYHGHQRMQDPHUL7R]QDLGDSLMXQDD
QHL]RVWDYQR VDGUL HOHPHQW LQRVWUDQRVWL RGQRVQR GD SR GHILQLFLML LPD PHXQDURGQL
NDUDNWHU SLMXQDD VH UDQLMH SULPHQMLYDOD LVNOMXLYR X UDWX GRN VH GDQDV V
podjednakim intenzitetom primenjuje i u miru. U doba mira ona je sredstvo za
RVWYDUHQMH SROLWLNRJ WHKQRORNRJ L HNRQRPVNRJ SUHLPXVWYD L VYHVWUDQR
REH]EHHQMHRGHYHQWXDOQRJUDWDGRNMHXUDWQRGREDVUHGVWYR]DSRVWL]DQMHYRMQLK
XVSHKD L RGUHLYDQMH EXGXH SROLWLNH PLUD 6D VWDQRYLWD PHXQDURGQRJ SUDYD
pijunaa u miru nije dozvoljena, a njeno regulisanje preputeno je nacionalnim
NULYLQLP ]DNRQRGDYVWYLPD NRMD ]D WR GHOR SUHGYLDMX GXJH YUHPHQVNH ND]QH LOL
pak smrtnu kaznu. 96
pijunaa u doba rata WDNRH SUHGVWDYOMD GHOR NRMH VH HQHUJLQR VX]ELMD L
RWURNDQMDYDLDNRQLMH]DEUDQMHQDSRPHXQDURGQRPUDWQRPSUDYX2WURSRVWXSDQMH
VDSLMXQLPDXRYRPVOXDMXQHSUHGVWDYOMDND]QXQHJRUDWQXPHUXVDPRRGEUDQH3UHPD
WRPHUDWQLSLMXQNRMLMHXKYDHQQDGHOXQHXLYD]DWLWXPHXQDURGQRJratnog prava,
DOL L QH RGJRYDUD ]D NUHQMH PHXQDURGQRJ SUDYD 2Q PRH ELWL NDQMHQ ]D NULYLQR
delo pijunae po odredbama nacionalnog zakonodavstva drave protiv koje je
pijunirao, s tim to nad njim ne moe biti izvrena kazna bez prethodno odranog
suHQMD 2VLP WRJD XNROLNR QLMH XKYDHQ X L]YUHQMX LQ IODQJUDQWL QMHJRY GHOLNW SR
pravilu, zastareva odmah poto uspeno realizuje zadatak i vrati se vojsci kojoj pripada,
odnosno poto prebegne na teritoriju pod njenom kontrolom. Ukoliko kasnije bude
zDUREOMHQNDRSULSDGQLNQHSULMDWHOMVNHRUXDQHVLOHVPDWUDHVHUDWQLP]DUREOMHQLNRPL
QHHPXVHVXGLWL]DUDQLMHSRLQMHQXSLMXQDX RVLPDNRMHWRPSULOLNRPSRLQLRUDWQL
]ORLQ 3UHPD SUDYLOLPD PHXQDURGQRJ UDWQRJ SUDYD UDQLMH EDYOMHQMH SLMXQDRP Qe
PRH VH X]HWL NDR RWHDYDMXD RNROQRVW DNR WDNYRP OLFX EXGH VXHQR ]D GRFQLMH
L]YUHQDGHOD/LFXRVXHQRP]DUDWQXSLMXQDXNRMHQDNRQL]ULFDQMDSUHVXGHSREHJQH
WDSUHVXGDQHHELWLL]YUHQDDNRNDVQLMHEXGH]DUREOMHQ
Treba naglasiti da se pravila PHXQDURGQRJ UDWQRJ SUDYD RGQRVH VDPR QD
SLMXQDX NRMX YUH QHSULMDWHOMHYL GUDYOMDQL FLYLOQD L YRMQD OLFD 6YRMH JUDDQH L
GUDYOMDQH WUHLK ]HPDOMD NRML SLMXQLUDMX X NRULVW QHSULMDWHOMD VYH GUDYH NDQMDYDMX
prema odredbama sopstvenog materijalnog i SURFHVQRJ NULYLQRJ ]DNRQRGDYVWYD
6WDQRYQLFL UDWRP RNXSLUDQRJ SRGUXMD WDNRH VH VWURJR NDQMDYDMX ]D SLMXQDX
2NXSDFLRQH YODVWL PRJX LP ]D WR GHOR L]UHL L VPUWQX ND]QX SRG XVORYRP GDMH WDNYD
VDQNFLMD]DSLMXQDXSUHGYLHQDX]DNRQLPDNRMLVXELOLQD VQD]LXSRHWNXRNXSDFLMH 97
Prema tome, ratnom pijunaom koju vri neprijatelj protiv neprijatelja smatra se samo
RQR SULNXSOMDQMH LOL WUDHQMH SRGDWDND ]D UDXQ QHSULMDWHOMD R SRORDMX FLOMHYLPD L
namerama oruanih snaga u zoni operacija, koje je izvreno na tajni, prikriveni ili
SUHYDUQL QDLQ REPDQD =ERJ WRJD VH SUHPD PHXQDURGQRP SUDYX SLMXQLPD QH
smatraju vojnici koji neprerueni prodru u zonu neprijateljske vojske s ciljem

96
3RPHQXWLQHPDNL]DNRQLNL]JRGLQHSUHGYLDRMHVPUWQXND]QXQHVDPR]DXKYDHQRJSLMXQD
nego i za svako lice koje svom oficiru ne prijavi stranog pijuna ili sumnjivu osobu.
97
Andrassy Juraj, 0HXQDURGQRSUDYR, kolska knjiga, Zagreb, 1954, str. 302.

112

SULNXSOMDQMDSRYHUOMLYLKREDYHWHQMDL]YLDQMHLQDVLOQRL]YLDQMHkao vojna, odnosno

nevojna lica koja prenose obavetenja svojoj ili neprijateljskoj vojsci javno. Najzad,
]DUREOMHQDYRMQDOLFDNRMDVXRYODHQRL]GDYDODQDUHHQMDLXSXWVWYDUDWQLPSLMXQLPD
WDNRH VH VPDWUDMX UDWQLP ]DUREOMHQLFLPD L QH PRH LP VH VXGLWL za podstrekavanje i
SRPDJDQMH UDWQH SLMXQDH 7DNYR VKYDWDQMH SURLVWLH L] LGHQWLQLK GHILQLFLMD SLMXQD
NRMX VDGUH RGUHGEH ODQD  +DNRJ SUDYLOQLND R YRHQMX UDWD L]  JRGLQH L
Protokola I iz 1977. godine. 98
SLMXQDD SUHPD WRPH QDMHH SRGUD]Xmeva prikupljanje obavetajnih
SRGDWDND RGQRVQR GR]QDYDQMH SURWLYQLNLK WDMQL NRMH VSURYRGH REDYHWDMQH VOXEH
primenom agenturnog i drugih tajnih metoda. pijunaa, u navedenom smislu,
predstavlja sinonim za obavetajni rad, tj. najstariji i najvaniji deo aktivnosti
obavetajnih slubi koji se naziva obavetajna delatnost. S druge strane, pod
subverzivnom pijunaom se podrazumeva i takva subverzivna (neobavetajna)
DNWLYQRVW LML MH FLOM L]D]LYDQMH UD]QLK REOLND VWUDKD GHIHWL]PD L QHSRYHUHQMD X
VYUVLVKRGQRVW SUXDQMD RWSRUD RQLP VQDJDPD NRMH SUHGX]LPDMX WDNYX SRGULYDNX
GHODWQRVW 6 RE]LURP QD WR GD H SLMXQDD NDo modalitet obavetajnog rada biti
svestrano razmotrena u okviru problematike metoda obavetajnog delovanja, u daljem
WHNVWX EDYLHPR VH QHREDYHWDMQRP VXEYHU]LYQRP NRPSRQHQWRP SLMXQDH NDR
jednim od oblika nekonvencionalnog delovanja obavetajnih slubi i, samim tim,
jednim od najteih oblika ugroavanja bezbednosti drave. Naime, dok obavetajne
slube u primeni agenturnog metoda za prikupljanje obavetajnih podataka nastoje da
QD VYDNL QDLQ VDNULMX VYRMX SLMXQVNX GHODWQRVW L QMHQH L]YRUH RG VYLK posebno od
drave koja je njome napadnuta, u primeni pijunae kao subverzivnog dejstva koristi se
VDVYLP GUXNLML SULVWXS 1DM]DG L VDPD SLMXQDD L]D]LYD VXEYHU]LYQH HIHNWH PDGD VH
ona, po pravilu, javlja paralelno sa drugim vidovima nekonvencionalnih i psiholokih
dejstava.
Pripreme agresije nagone obavetajne slube agresivne drave da
LQWHQ]LYLUDMX REDYHWDMQR LVWUDLYDQMH EXGXH UWYH DJUHVLMH 8SUDYR WD SRMDDQD
DNWLYQRVW DJHQDWD GRYRGL GR QMLKRYRJ RWNULYDQMD L KDSHQMD 8HVWDOR L PDVRYQLMH
VXHQMe otkrivenim pijunima stvara dodatno uznemirenje javnosti zemlje rtve, poto
VHVWLHSUHGVWDYDRSRVWRMHLPLSUHGVWRMHLPRSDVQRVWLPD7DNYRX]QHPLUHQMHXWLHQD
promene u ivotnom ritmu ljudi, negativno se odraava na proizvodni elan i stvara
SRUHPHDje na tritu (stvaranje zaliha, crna berza i sl.). Ukoliko je obelodanjena
SLMXQDD LURNR UDVSURVWUDQMHQD LOL YLVRNR SODVLUDQD XWROLNR VX YHL QMHQL VXEYHU]LYQL
HIHNWL X] SUHWSRVWDYNX GD VYH WR SUDWL RGJRYDUDMXL SXEOLFLWHW =ERJ WRJD VXEYHU]LYQX
pijXQDX SR SUDYLOXL NDUDNWHULHSRMDDQL SXEOLFLWHW NRMLP VH SRUHG YH SRVWLJQXWLK
obavetajnih, odnosno subverzivnih efekata, kod stanovnitva napadnute zemlje nastoje
L]D]YDWL UHDNFLMH NDR WR VX NROHNWLYQD SVLKLND VWDQMD ]DEULQXWRVWL X]QHPLUHQRVWL L

O pijunai s DVSHNWDNULYLQRJLPHXQDURGQRJMDYQRJSUDYDRSLUQLMH(UDVPXV Johanes, Der Geheim

Nachrichtendienst, Musterschmidt, Gtingen, 1952; Stanger Ronald J. (ed.), Essays of Espionage and
International Law, Ohio State University Press, Columbus, 1962; Cohen-Jonathan Gerard; Kovar, Robert,
Lespionnage en temps de paix, in: Annuaire Franais de Droit International, vol. 6/60, pp. 239255;
Gusy Christoph, Spionage im Vlkerrecht, in: Neue Zeitschrift fr Vehrrecht, no. 5/84, pp. 187199 i
VOLQR

98

113

VWUDKDQHSULMDWQRJL]QHQDHQMDDSRQHNDGLRND
3URLVWLHGDVXEYHU]LYQXSLMXQDXNDRVSROMQRSROLWLNLSRVWXSDNNDUDNWHULH
izuzetna agresivnost i meanje u unutranje stvari drugih zemalja. Kao jedan od vidova
subverzivnih sadraja rada obavetajne sOXEH RQD VH SULPHQMXMH L SRMHGLQDQR DOL L
zajedno sa drugim vidovima tajnih subverzivnih aktivnosti, kada je pijunaa u funkciji
REH]EHHQMD XVORYD ]D VSURYRHQMH QDMWHLK REOLND VXEYHU]LMH NDR WR VX L]D]LYDQMH L
upravljanje drutvenim krizama i preYUDWQLND GHMVWYD =ERJ YHRPD WHWQLK SRVOHGLFD
koje subverzivna pijunaa moe izazvati kod irokih slojeva stanovnitva, napadnuta
]HPOMD QDVWRML GD X SRWSXQRVWL SULNULMH RWNULYDQMH VWUDQLK SLMXQD LOL VH X VOXDMHYLPD
kada se oni otkriju i uhapse od javnosti skrivaju podaci o tome koliko je visoko bio
WDNDY SLMXQ XJUDHQ X GRPDH VWUXNWXUH NDNYH MH UH]XOWDWH SRVWLJDR GR PRPHQWD
KDSHQMDLVOLQR$NRQHSRVWRMLPRJXQRVWGDVHSRWSXQRRGMDYQRVWLVDNULMXSLMXQVNH
DIHUH RQGD VH RELQR L]GDMX VDPR NUDWND L WXUD VDRSWHQMD R RWNULYDQMX VOXDMD
SLMXQDHLRSRHWNXVXGVNRJSURFHVDSURWLYSRLQLRFD

9. SISTEM NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE

SRBIJE
Sistem nacionalne bezbednosti predstavlja normativno, strukturno i
IXQNFLRQDOQR XUHHQX FHOLQX HOHPHQDWD LMRP VH GHODWQRX RVWYDUXMH ]DWLWD
nacionalnih interesa Republike Srbije.

9.1. STRUKTURA SISTEMA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

6LVWHP QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL X LUHP VPLVOX LQH QDMYLL RUJDQL
zakonodavne, izvrne i sudske vlasti: Narodna skuptina Republike Srbije, predsednik
Republike Srbije, Savet za nacionalnu bezbednost, Vlada, sudovi i tuilatva.
8 XHP VPLVOX VLVWHP QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL LQH VLVWHP RGEUDQH VQDJH
Ministarstva unutranjih poslova, bezbednosno-obavetajni sistem i privremeno
formirani organi i koordinaciona tela za pojedine krize.
6LVWHP RGEUDQH SUHGVWDYOMD MHGLQVWYHQX VWUXNWXUQR XUHHQX FHOLQX VQDJD L
VXEMHNDWD RGEUDQH LML MH RVQRYQL FLOM ]DWLWD LQWHUHVD 5HSXEOLNH 6UELMH RG RUXDQRJ
ugroavanja spolja. Vojska Srbije je osnovni subjekt sistema odbrane.
Snage Ministarstva unutranjih poslova su deo sistema nacionalne
EH]EHGQRVWL LML MH FLOM ]DWLWD QDFLRQDOQLK LQWHUHVD X GRPHQX XQXWUDQMH EH]EHGQRVWL
Policija je osnovna snaga Ministarstva unutranjih poslova. Obavlja poslove zatite
ivRWD OLQH L LPRYLQVNH EH]EHGQRVWL JUDDQD REH]EHHQMD GUDYQH JUDQLFH ERUEH
protiv terorizma i oruanog ugroavanja iznutra i druge poslove u skladu sa zakonom.
Bezbednosno-obavetajni sistem je funkcionalno objedinjen podsistem
nacionalne bezbednosti RHSXEOLNH6UELMHNRMLLQH%H]EHGQRVQR-informativna agencija,

114

Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobavetajna agencija. Njihove nadlenosti, delokrug

UDGD RYODHQMD ]DGDFL PHXVREQL RGQRVL L VDUDGQMD NDR L GHPRNUDWVND L FLYLOQD
kontrola njihovog rada, regXOLX VH ]DNRQRP 3RVORYH XVNODLYDQMD UDGD VOXEL
bezbednosti obavlja Biro za koordinaciju.
Poslove iz oblasti nacionalne bezbednosti obavljaju i organi dravne uprave,
LQVWLWXFLMH QDGOHQH ]D SUDYRVXH REUD]RYDQMH L QDXQX GHODWQRVW L ]DWLWX LYRWQH
srHGLQH =DWLWQLN JUDDQD RUJDQL MHGLQLFD ORNDOQH VDPRXSUDYH VXEMHNWL L] REODVWL
SULYDWQRJREH]EHHQMDRUJDQL]DFLMHFLYLOQRJGUXWYDPHGLMLSUDYQDOLFDLJUDDQLNRML
doprinose ostvarivanju ciljeva nacionalne bezbednosti.

9.2. UPRAVLJANJE SISTEMOM NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Sistemom nacionalne bezbednosti upravljaju dravni organi kao nosioci

zakonodavne i izvrne vlasti, radi dostizanja najpovoljnijeg stanja bezbednosti. Funkcije
XSUDYOMDQMDVLVWHPRPVXSODQLUDQMHRUJDQL]RYDQMHQDUHLYDQMHNRRUGLQDcija i kontrola,
i sprovode se u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima.
Narodna skuptina Republike Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove
VLVWHPD QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL XVWDYRWYRUQRP L ]DNRQRGDYQRP GHODWQRX 1DURGQD
VNXSWLQDRGOXXMHRUDWX i miru, donosi zakone i druge opte akte u oblasti nacionalne
bezbednosti i nadzire rad Vlade i drugih organa odgovornih Narodnoj skuptini, u
skladu sa Ustavom i zakonom. Narodna skuptina, preko Odbora za odbranu i
bezbednost, ostvaruje nadzor i demokratsku i civilnu kontrolu nad sistemom nacionalne
bezbednosti.
Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i
komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike
XND]XMH QD RGUHHQD SLWDQMD L SUREOHPH L] GRPHQD QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL SRNUHH
njihovo reavanje i donosi akte iz svoje nadlenosti.
9ODGDXVPHUDYDLXVNODXMHUDGRUJDQDGUDYQHXSUDYHXGRPHQXQDFLRQDOQH
bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom. Vlada predlae i realizuje politiku
nacionalne EH]EHGQRVWL XVPHUDYD L XVNODXMH IXQNFLRQLVDQMH VLVWHPD QDFLRQDOQH
EH]EHGQRVWLREH]EHXMHPDWHULMDOQDLILQDQVLMVNDVUHGVWYD]DSRWUHEHVLVWHPDQDFLRQDOQH
EH]EHGQRVWL XSUDYOMD GHODWQRX GUDYQLK RUJDQD RUJDQD GUDYQH XSUDYH XVWDQRYD L
pravnih lica u oblasti ostvarivanja nacionalne bezbednosti, u skladu sa Ustavom i
]DNRQRP L REH]EHXMH UHDOL]DFLMX PHXQDURGQLK XJRYRUD L VSRUD]XPD X REODVWL
nacionalne bezbednosti.
Ministar spoljnih poslova, ministar odbrane, ministar unutranjih poslova i
ministar finansija podnose izvetaje o stanju bezbednosti iz domena svojih nadlenosti
Narodnoj skuptini i Vladi. Ostali ministri i dravni funkcioneri, na zahtev Vlade,
Narodne skuptine Republike Srbije ili prema potrebi, podnose izvetaje iz domena
svojih nadlenosti. Direktor Bezbednosno-informativne agencije, direktor
Vojnobezbednosne agencije i direktor Vojnoobavetajne agencije najmanje jednom
godinje, u toku redovnog zasedanja Narodne skuptine, podnose redovni izvetaj o

115

radu slube Odboru za odbranu i bezbednost, a po potrebi i na zahtev Odbora

dostavljaju vanredni izvetaj.
Funkcionisanjem sistema nacionalne bezbednosti, zasnovanim na
VSURYRHQMX 8VWDYD ]DNRQD L GUXJLK SURSLVD PHXVREQRM VDUDGQML L NRPSDWLELOQRVWL
njegovih elemenata, i saradnjom sa sistemima nacionalne bezbednosti na globalnom i
regionalnom nivou stvaraju se uslovi za ostvarivanje nacionalnih interesa Republike
Srbije.

9.2.1. SAVET ZA NACIONALNU BEZBEDNOST

6DYHW ]D QDFLRQDOQX EH]EHGQRVW XWYUXMH RVQRYH SROLWLNH QDFLRQDOQH
bezbednosti i definie RVQRYQHPHUHLDNWLYQRVWLQDRXYDQMXLXQDSUHHQMXQDFLRQDOQH
bezbednosti i zatiti vitalnih nacionalnih interesa Republike Srbije.
U okviru svojih nadlenosti Savet za nacionalnu bezbednost razmatra pitanja
NRMD VX ]QDDMQD ]D QDFLRQDOQX EH]EHGQRVW L IXnkcionisanje elemenata sistema
EH]EHGQRVWL QMLKRYX PHXVREQX VDUDGQMX L VDUDGQMX VD GUXJLP QDGOHQLP RUJDQLPD
dravne uprave, kao i saradnju sa organima i slubama bezbednosti drugih drava i
PHXQDURGQLK RUJDQL]DFLMD 3RUHG WRJD UD]PDWUD SUHGORJH QDGOHnih dravnih organa
]D REODVW RGEUDQH L XQXWUDQMH SRVORYH L VOXEH EH]EHGQRVWL XVPHUDYD L XVNODXMH UDG
HOHPHQDWD VLVWHPD QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL L SUHGODH PHUH ]D XQDSUHHQMH VWDQMD
bezbednosti i ostvarivanje ciljeva politike nacionalne bezbednosti.
Sastav Saveta za nacionalnu bezbednost, pored predsednika Republike Srbije,
LQHQDMYLLSUHGVWDYQLFLRUJDQDL]YUQHYODVWLLSUHGVWDYQLFLNOMXQLKHOHPHQDWDVLVWHPD
nacionalne bezbednosti, kao to su Vojska i bezbednosno-obavetajni sistem. U radu
Saveta za QDFLRQDOQX EH]EHGQRVW SR SRWUHEL XHVWYXMX L UXNRYRGLRFL GUXJLK GUDYQLK
RUJDQDLLQVWLWXFLMDLGUXJDOLFDNRMDQLVXODQRYL6DYHWD
Savet za nacionalnu bezbednost prati, koordinira rad elemenata sistema
QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL XWYUXMH QLYR XVSHQRVWL Srimene Strategije nacionalne
EH]EHGQRVWL L SUHGODH DGHNYDWQH PHUH ]D QMHQR LQRYLUDQMH X VNODGX VD ]QDDMHP
SURPHQDLQLODFDNRMHMHRGUHXMX6WUXQHLWHKQLNHXVORYHUDGD6DYHWD]DQDFLRQDOQX
EH]EHGQRVWREH]EHXMH.DQFHODULMDVDYHWD]DQDFLRQDOQXEH]EHdnost.

9.3. 1$(/$)81.&,21,6$1-A SISTEMA NACIONALNE

BEZBEDNOSTI

Funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti ostvaruje se uz uvaavanje

RVQRYQLK QDHOD XVWDYQRVWL L ]DNRQLWRVWL MHGLQVWYD QHSUHNLGQRVWL SRX]GDQRVWL
profesionalnosti, prilagodljivosti, efiNDVQRVWLQHSULVWUDVQRVWLLSROLWLNHQHXWUDOQRVWLNDR
i otvorenosti za kontrolu, u skladu sa zakonom.

116

Sistem nacionalne bezbednosti je pod demokratskom i civilnom kontrolom,

koju sprovode Narodna skuptina, predsednik Republike, Vlada, Savet za nacionalnu
bezbednost, drugi dravni organi i javnost, u skladu sa zakonom.
1DYHGHQD QDHOD IXQNFLRQLVDQMD VLVWHPD QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL ]DVQRYDQD
VX QD RVQRYQLP XVWDYQLP L ]DNRQVNLP UHHQMLPD NDR L PHXQDURGQR SULKYDHQLP
REDYH]DPDLVWDQGDUGLPDLMLMH Republika Srbija potpisnik ili pravni sledbenik.
6SHFLILQRVWIXQNFLRQLVDQMDSRMHGLQLKGHORYDVLVWHPDQDFLRQDOQHEH]EHGQRVWL
LVND]XMHVHNUR]SRVHEQDQDHODXWYUHQDXQRUPDWLYQLPLGRNWULQDUQLPGRNXPHQWLPD

9.4. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Sistem odbrane Republike Srbije je deo sistema nacionalne bezbednosti i

SUHGVWDYOMD MHGLQVWYHQX VWUXNWXUQR XUHHQX L IXQNFLRQDOQX FHOLQX VQDJD L VXEMHNDWD
RGEUDQHLMLMHFLOM]DWLWDRGEUDPEHQLKLQWHUHVD5HSXEOLNH6UELMH
Zatita odbrambenih interesa je jedinstvena funkcija drave i realizuje se kroz
vojnu i civilnu odbranu. Nosilac vojne odbrane je Vojska Srbije, a u ostvarivanju civilne
odbrane angauju se dravni organi, organi dravne uprave, organi autonomnih
pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna drutva, javne slube i ostali
subjekti i snage sistema odbrane.
6XEMHNWL VLVWHPD RGEUDQH VX JUDDQL GUDYQL RUJDQL SULYUHGQD GUXWYD
druga pravna lica, preduzetnici i Vojska Srbije. Snage odbrane su ljudski i materijalni
potencijali Republike Srbije, odnosno organizovane strukture subjekata sistema
odbrane.
6WUDWHJLMRPRGEUDQHXWYUXMXVHVWUXNWXUDXSUDYOMDQMHLQDHODIXQNFLRQLVDQMD
sistema odbrane.

9.4.1. STRUKTURA SISTEMA ODBRANE

6WUXNWXUX VLVWHPD RGEUDQH NDR GHOD VLVWHPD QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL LQe
organi zakonodavne i izvrne vlasti Republike Srbije, Vojska Srbije, civilna odbrana i
GUXJLVXEMHNWL]QDDMQL]DRGEUDQX
Organi zakonodavne i izvrne vlasti Republike Srbije u okviru svojih
redovnih nadlenosti i odgovornosti propisanih Ustavom i zakonom upravljaju
VLVWHPRP RGEUDQH L REH]EHXMX SUHWSRVWDYNH ]D VWDELOQR IXQNFLRQLVDQMH VLVWHPD
odbrane Republike Srbije, kako u miru tako i u ratnom i vanrednom stanju.
Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava i druge
misije i ]DGDWNHXVNODGXVD8VWDYRP]DNRQRPLSULQFLSLPDPHXQDURGQRJSUDYDNRML
reguliu upotrebu sile.
Misije i zadatke Vojske definie Narodna skuptina Republike Srbije u skladu
VD8VWDYRPLQDRVQRYXQHRWXLYRJSUDYD5HSXEOLNH6UELMHQDLQGLYLGXDOQXLNROHNWivnu

117

RGEUDQX VDJODVQR ODQX  3RYHOMH 81 L RVQRYQLP SULQFLSLPD PHXQDURGQRJ SUDYD
koji reguliu upotrebu sile.
Misije Vojske Srbije su:
x odbrana Republike Srbije od oruanog ugroavanja spolja,
x XHHXL]JUDGQMLLRXYDQMXPLUDXUHJLRQXLVYHWXL
x podrka civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama
bezbednosti.
Dodeljene misije Vojska Srbije realizuje izvravanjem zadataka.
Odbrana Republike Srbije od oruanog ugroavanja spolja realizuje se kroz
RGYUDDQMHRGRUXDQRJXJURDYDQMDodbranu teritorije i odbranu vazdunog prostora.
8HHXL]JUDGQMLLRXYDQMXPLUDXUHJLRQXLVYHWXUHDOL]XMHVHXHHPX
PHXQDURGQRMYRMQRMVDUDGQMLLXHHPXPXOWLQDFLRQDOQLPRSHUDFLMDPD
Podrka civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti realizuje
VH NUR] SRPR FLYLOQLP YODVWLPD X VXSURWVWDYOMDQMX XQXWUDQMHP XJURDYDQMX
EH]EHGQRVWLWHURUL]PXVHSDUDWL]PXLRUJDQL]RYDQRPNULPLQDOXLNUR]SRPRFLYLOQLP
YODVWLPDXVOXDMXSULURGQLKQHSRJRGDLWHKQLNLKLWHKQRORNLKLGUXJLKQHVUHD.
Vojska obavlja i druge zadatke, na osnovu odluke Narodne skuptine
Republike Srbije.
9RMVND VH RUJDQL]XMH QD VWUDWHJLMVNRP RSHUDWLYQRP L WDNWLNRP QLYRX X
NRPDQGHMHGLQLFHLXVWDQRYH2VQRYHRUJDQL]DFLMVNHVWUXNWXUHLEURMQDYHOLLQD9RMVNH
RGUHXMX VH u zavisnosti od procene ugroenosti bezbednosti Republike Srbije,
dodeljenih misija i zadataka, raspoloivih resursa i usvojenih standarda.
Vojska Srbije sastoji se od stalnog i rezervnog sastava. Vojska Srbije razvija
sopstvene sisteme obuke i logistike i oslanja se na raspoloive resurse drave.
Civilna odbrana je deo jedinstvenog sistema odbrane. Organizuje se na nivou
Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Misije civilne odbrane su:
x REH]EHLYDQMHSUHWSRVWDYNL]DIXQNFLRQLsanje sistema odbrane,
x zatita i spasavanje, i
x XHHXPHXQDURGQLPRSHUDFLMDPD]DWLWHLVSDVDYDQMD
2EH]EHLYDQMH SUHWSRVWDYNL ]D IXQNFLRQLVDQMH VLVWHPD RGEUDQH UHDOL]XMH VH
NUR] VOHGHH ]DGDWNH SULSUHPX GUDYQLK RUJDQD RUJDQD GUDYQH XSUDYH RUJDQD
autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne samouprave, privrednih drutava i drugih
SUDYQLK OLFD ]D IXQNFLRQLVDQMH X PLUX L X UDWQRP L YDQUHGQRP VWDQMX REH]EHLYDQMH
XVORYD ]D LYRW L UDG JUDDQD X PLUX L X UDWQRP L YDQUHGQRP VWDQMX REUD]RYDQMH L
odbraPEHQRRVSRVREOMDYDQMHJUDDQDLNRRUGLQDFLMXDNWLYQRVWLVDRVWDOLPLQVWLWXFLMDPD
]QDDMQLP]DRGEUDQX
Zatita i spasavanje realizuju se kroz osmatranje i obavetavanje, zatitu i
VSDVDYDQMH OMXGL ]DWLWX L VNODQMDQMH PDWHULMDOQLK GREDUD L RXYDQMH LYRWQe sredine.
Nosioci realizacije zadataka zatite i spasavanja su snage civilne zatite. U aktivnostima
zatite i spasavanja angauju se i jedinice Vojske Srbije pod uslovima propisanim
zakonom.

118

8HH X PHXQDURGQLP RSHUDFLMDPD ]DWLWH L VSDVDYDQMD RVWYDUXMe se na

RVQRYXPHXQDURGQLKLELODWHUDOQLKXJRYRUDLVSRUD]XPDNDRLXVNODGXVDXND]DQRP
SRWUHERP]DRWNODQMDQMHSRVOHGLFDSULURGQLKLWHKQLNLKLWHKQRORNLKNDWDVWURID
Civilna odbrana realizuje i druge zadatke na osnovu odluka zakonodavnih i
izvrnih organa vlasti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne
samouprave.
'UXJL VXEMHNWL ]QDDMQL ]D RGEUDQX 5HSXEOLNH 6UELMH VX LQVWLWXFLMH NRMH VH
bave poslovima iz oblasti diplomatije, bezbednosti, ekonomije, obrazovanja, zdravstva,
nauke i inIRUPLVDQMDNDRLSUDYQDOLFDLMDGHODWQRVWGRSULQRVLIXQNFLRQLVDQMXVLVWHPD
RGEUDQH 1RVLRFL SRVORYD L GHODWQRVWL RG ]QDDMD ]D RGEUDQX REDYOMDMX ]DGDWNH X
koordinaciji sa subjektima sistema odbrane, u skladu sa zakonom.

9.4.2. UPRAVLJANJE SISTEMOM ODBRANE

Upravljanje sistemom odbrane predstavlja proces usmeravanja subjekata

sistema odbrane u izvravanju njihovih misija i zadataka. Upravljanjem sistemom
RGEUDQH REH]EHXMH VH GHORYDQMH L HILNDVQR UHDJRYDQMH VLVWHPD RGEUDQH QD L]D]RYH
rizike i pretnje odbrani Republike Srbije.
Sistemom odbrane upravljaju Narodna skuptina Republike Srbije,
predsednik Republike, Vlada i Ministarstvo odbrane.
Organi koji upravljaju sistemom odbrane donose i usvajaju:
x zakone, opte akte i druge propise iz oblasti odbrane,
x strategijsko-doktrinarne dokumente,
x Plan odbrane Republike Srbije,
x finansijski plan odbrane,
x planove i programe razvoja i funkcionisanja sistema odbrane, i
x GUXJDGRNXPHQWDRG]QDDMD]DVLVWHPRGEUDQH
Narodna skuptina Republike Srbije donosi zakone i druge opte akte u
oblasti odbrane, ostvaruje demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i sistema
RGEUDQHXFHOLQLLRGOXXMHRYLVLQLVUHGVWDYD]DILQDQVLUDQMHSRWUHEDRGEUDQH
Predsednik Republike komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu.
9ODGDXWYUXMH i vodi politiku odbrane, usvaja i predlae Narodnoj skuptini
Republike Srbije strategijsko-doktrinarne i planske dokumente u oblasti odbrane,
ILQDQVLMVNL SODQ RGEUDQH ]DNRQH L GUXJH RSWH DNWH L GRQRVL RGOXNH RG ]QDDMD ]D
odbranu zemlje.
Ministarstvo odbrane obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na:
SROLWLNX RGEUDQH L VWUDWHJLMVNR SODQLUDQMH PHXQDURGQX VDUDGQMX X REODVWL RGEUDQH
planiranje odbrane, pripreme Vojske Srbije, dravnih organa, privrednih drutava,
GUXJLKSUDYQLKOLFDLJUDDQD]Dizvravanje zadataka u oblasti odbrane i obavlja i druge
poslove, u skladu sa zakonom.
*HQHUDOWDE 9RMVNH 6UELMH NDR QDMYLL VWUXQL L WDEQL RUJDQL]DFLRQL GHR
Ministarstva odbrane za pripremu i upotrebu Vojske Srbije, sprovodi pripreme,

119

upotrebu, komandovanje i kontrolu komandi i jedinica Vojske Srbije, u skladu sa

]DNRQRPRGOXNDPDSODQRYLPDLQDUHHQMLPDQDGOHQLKGUDYQLKRUJDQD.RQWLQXLUDQR
L]JUDXMH RSHUDWLYQH L IXQNFLRQDOQH VSRVREQRVWL NRPDQGL L MHGLQLFD 9RMVNH 6UELMH UDGL
to uspenijeg izvravanMDXWYUHQLKPLVLMDL]DGDWDND
8SUDYOMDQMHLUXNRYRHQMHFLYLOQRPRGEUDQRPLGUXJLPVXEMHNWLPD]QDDMQLP
za odbranu deo je jedinstvenog upravljanja sistemom odbrane i sprovodi se u okviru
dravnih organa, organa dravne uprave, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica
lokalne samouprave, privrednih drutava i drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.

9.4.3. 1$(/$)81.&,21,6$1-A SISTEMA ODBRANE

2VQRYQD QDHOD IXQNFLRQLVDQMD VLVWHPD RGEUDQH VX MHGLQVWYR QHSUHNLGQRVW
efektivnost, pouzdanost, efikasnost, profesionalnost, prilagodljivost, sveobuhvat-nost,
kooperativnost, interoperabilnost i transparentnost.
1DHODIXQNFLRQLVDQMDVLVWHPDRGEUDQH]DVQRYDQDVXQDRVQRYQLPXVWDYQLPL
]DNRQVNLP RGUHGEDPD 3RYHOML 81 PHXQDURGQRP SUDYX SRVHEQR PHXQDURGQRP
humanitarnom pravu, osnovnim pravnim instrumentima iz oblasti ljudskih prava, kao i
drugim podzakonskim aktima.
.UHDWLYQD SULPHQD QDYHGHQLK QDHOD GRSULQRVL XVSHQRP IXQNFLRQLVDQMX
sistema odbrane i izvravanju njegovih misija i zadataka.

9.4.4. RESURSI ODBRANE

Osnovni resursi odbrane Republike Srbije jesu ljudski i materijalni resursi.

=DVQLYDMXVHQDGHPRJUDIVNLPLHNRQRPVNLPPRJXQRVWLPDGUXWYD
5HVXUVLRGEUDQH]QDDMQRXWLXQDIXQNFLRQLVDQMHVLVWHPDRGEUDQHLQMHJRYX
sposobnost da odgovori na izazove, rizike i pretnje bezbednosti i u funkciji su zatite
odbrambenih interesa Republike Srbije.
/MXGVNH UHVXUVH RGEUDQH LQL GHPRJUDIVNL SRWHQFLMDO 5HSXEOLNH 6UELMH NRML
SRGOHHREDYH]LRGEUDQHLNRMLMHVSRVREDQLREXHQ]DXNOMXLYDQMHXVLVWHPRGEUDQH
Materijalni resursi odbrane obuhvataju prirodne, privredne, finansijske,
LQIRUPDFLRQHWHKQLNR-tehnoloke i druge potencijale Republike Srbije koji se angauju
za potrebe odbrane.
Angaovanje ljudskih i materijalnih resursa za potrebe sistema odbrane
XUHXMHVHzakonom. Rezerve resursa se planiraju i planski angauju.
1DGOHQL GUDYQL RUJDQL L LQVWLWXFLMH VX REDYH]QL GD RPRJXH HILNDVQX
podrku sistemu odbrane radi njegovog kontinuiranog razvoja.
Republika Srbija, u skladu sa svojim nacionalnim interesima, odrava i
razvija sposobnosti i potencijale namenske industrije, samostalno i u saradnji sa drugim
dravama.

120

Stanje resursa odbrane adekvatno zahtevima sistema odbrane je od vitalnog

]QDDMD L L]LVNXMH QMLKRYR VWDOQR UD]YLMDQMH RGUDYDQMH L XQDSUHLYDQMH GR QLYoa
JRWRYRVWLNRMLHJDUDQWRYDWLLVSXQMDYDQMHQMLKRYLKIXQNFLMD
5HVXUVL RGEUDQH VH L]JUDXMX ]D SRWUHEH RGEUDQH L ]DWLWH RGEUDPEHQLK
LQWHUHVD 5HSXEOLNH 6UELMH SUHYHQFLMH VXNRED L NUL]D L RXYDQMD PLUD L VWDELOQRVWL X
regionu i svetu.

9.4.5. PLANIRANJE ODBRANE

3ODQLUDQMH RGEUDQH LPD SULPDUQL ]QDDM X SURFHVX XSUDYOMDQMD VLVWHPRP
RGEUDQH 6LVWHP SODQLUDQMD RGEUDQH REH]EHXMH L]JUDGQMX SRWUHEQLK VSRVREQRVWL
funkcionisanje i razvoj sistema odbrane, racionalno angaovanje raspoloivih resursa
odbrane i transparentnost raspolaganja finansijskim sredstvima za potrebe odbrane.
3ODQLUDQMH RGEUDQH VH ]DVQLYD QD UHDOQLP HNRQRPVNLP PRJXQRVWLPD
Republike Srbije, ciljevima i zadacima sistema odbrane, proceni bezbednosti,
definisanim prioritetima i preuzetim obavezama. U procesu planiranja jasno se definiu
GXJRURQL VUHGQMRURQL L JRGLQML SULRULWHWL L REH]EHXMH HNRQRPLQD L HILNDVQD
upotreba sredstava odobrenih za potrebe odbrane.
Planiranje odbrane ostvaruje se kroz izradu strategijsko-doktrinarnih
dokumenata, planove i programe razvoja sistema odbrane i planiranje upotrebe snaga.
3ROD]LWH ]D SODQLUDQMH RGEUDQH LQL GHILQLVDQMH VWUDWHJLMVNLK L GRNWULQDUQLK
opredeljenja u Strategiji odbrane, Doktrini Vojske Srbije, doktrinama na operativnom
nivou komandovanja, funkcionalnim doktrinama i drugim doktrinarnim dokumentima
nieg nivoa.
1D RVQRYX VWUDWHJLMVNLK RSUHGHOMHQMD L XWYUHQLK SRWUHED VLVWHP SODQLUDQMD
programiranja, budetiranja i izvrenja, kroz izradu planova i programa razvoja,
neposredno definie upravljanje resursima odbrane u funkciji izgradnje sposobnosti za
dodeljene misije i zadatke.
Planiranje upotrebe snaga ostvaruje se kroz izradu planova odbrane i planova
upotrebe snaga u konkretnim uslovima reavanja rizika i pretnji bezbednosti. Izrada
planova odbrane SRGUD]XPHYD XWYULYDQMH PHUD DNWLYQRVWL L VQDJD ]D IXQNFLRQLVDQMH
sistema odbrane u ratnom i vanrednom stanju, a obuhvata izradu Plana odbrane
Republike Srbije i planova odbrane dravnih organa, organa lokalne samouprave,
privrednih drutava, drugih pravnLKOLFDLSUHGX]HWQLNDRG]QDDMD]DRGEUDQX3ODQRYL
odbrane dravnih organa i organa lokalne samouprave, privrednih subjekata i drugih
SUDYQLKOLFDRG]QDDMD]DRGEUDQXVDVWDYQLVXGHR3ODQDRGEUDQH5HSXEOLNH6UELMH

121

9.4.6. FINANSIRANJE ODBRANE

Finansiranje odbrane vri se na godinjem nivou iz budeta Republike Srbije.

.DR GRSXQVNL QDLQ ILQDQVLUDQMD PRJX VH NRULVWLWL VUHGVWYD L] VRSVWYHQLK SULKRGD L
GUXJLKSULKRGDSUHGYLHQLK=DNRQRPREXGHWX
U skladu sa Uputstvom za pripremu budeta Republike Srbije, Ministarstvo
RGEUDQH ]D VYDNX EXGHWVNX JRGLQX L]UDXMH SUHGORJ ILQDQVLMVNRJ SODQD RGEUDQH
SRVHEQRYRGHLUDXQDGDWDMSODQEXGHXVNODHQVDSODQRYLPDLSURJUDPLPDUD]YRMDL
funkcionisanja sistema odbrane.
Transparentnost u planiranju i finansiranju odbrane ostvaruje se kroz
budetsku proceduru izrade, donoenja, izvravanja, kontrole i revizije budeta.
Planiranje, izrada, donoenje i izvrenje finansijskog plana odbrane vri se na osnovu
jedinstvene budetske klasifikacije.
Ministarstvo odbrane je odgovorQR ]D EXGHWVNR UDXQRYRGVWYR VRSVWYHQLK
WUDQVDNFLMDLL]YHWDYDQMHSUHPDXWYUHQRMPHWRGRORJLML0LQLVWDUVWYDILQDQVLMD7DNRH
Ministarstvo odbrane podnosi izvetaje o vojnim izdacima OEBS-u i drugim
VSHFLMDOL]RYDQLP PHXQDURGQLP RUJDQL]DFLMDPD QD RVQRYX SULKYDHQLK PHXQDURGQLK
REDYH]D]DVQRYDQLKQDUDWLILNRYDQLPPHXQDURGQLPNRQYHQFLMDPD
Kontrola i revizija se vre u svim fazama planiranja i finansiranja odbrane,
kao interna i eksterna. Internu kontrolu i reviziju vre nadleni organi Ministarstva
odbUDQH(NVWHUQXNRQWUROXLUHYL]LMXUHDOL]XMXRYODHQLRUJDQL5HSXEOLNH6UELMH

9.4.7. ORGANIZACIJA VOJSKE SRBIJE

Vojska Srbije funkcionalno je organizovana je u vidove, rodove i slube.

9RMVNRPRSHUDWLYQRNRPDQGXMH*HQHUDOWDENRMLVHVDVWRMLVWUXQLKRUJDQDod 8 uprava
i 2 odeljenja), zdruene operativne komande, komande za obuku i komandi vidova.
*HQHUDOWDE MH QDMYLL VWUXQL L WDEQL RUJDQL]DFLRQL GHR 9RMVNH 6UELMH
nadlean za njenu pripremu i upotrebu u miru i ratu.
-HGLQLFH GLUHNWQR SRWLQMHQH *HQHUDOWDEX VX *DUGD &HQWUDOQD ORJLVWLND
baza, Brigada veze i 224. centar za elektronska dejstva.
8VDVWDYX*HQHUDOWDED9RMVNH6UELMHQDOD]HVHVOHGHHRUJDQL]DFLMVNHFHOLQH
x Zdruena operativna komanda
x Uprava za ljudske resurse (J-1)
x Uprava za obavetajno-L]YLDNHSRVORYH--2)
x Uprava za operativne poslove (J-3)
x Uprava za logistiku (J-4)
x Uprava za planiranje i razvoj (J-5)
x Uprava za telekomunikacije i informatiku (J-6)
x Uprava za obuku i doktrinu (J-7)
x Odeljenje za finansije (J-8)

122

x Odeljenje za civilno-vojno saradnju (J-9)

x Uprava vojne policije.
=GUXHQD RSHUDWLYQD NRPDQGD QDGOHQD MH ]D UXNRYRHQMH L RSHUDWLYQR
komandovanje Vojskom.
2SHUDWLYQX NRPDQGX LQH  SUHGVWDYQLFL RVWDOLK FHOLQD *HQHUDOWDED D SR
potrebi i komande operativnih nivoa srpske vojske, da bi se uspeno planirala i
REMHGLQLODLQWHUYLGRYVNDGHMVWYDUD]OLLWLKVDVWDYD9RMVNHDOLLRVWDOLKHOHPHQDWDVLVWHPD
odbrane Republike Srbije. Komanda priprema dokumenta i planove za komandovanje
jedinicama Vojske u operacijama, koje su odgovor bezbedonosnih struktura zemlje na
aktuelnu krizu.
Vidovi Vojske su:
x Kopnena vojska (KoV) i
x Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana (V i PVO).
Rodovi su:
x peadija,
x oklopne jedinice,
x artiljerija,
x ininjerija,
x artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva,
x avijacija,
x UHQHMHGLQLFHL
x jedinice za elektronska dejstva.
6OXEH9RMVNHGHOHVHQDRSWHLORJLVWLNH
Opte slube su:
x kadrovska,
x telekomunikacije,
x obavetajna,
x bezbednosna,
x LQIRUPDWLND
x atomsko-bioloko-hemijska,
x vazduno osmatranje i javljanje
x geodetska,
x pravna,
x finansijska i
x meteoroloka i navigacijska sluba.
/RJLVWLNHVOXEHVX
x WHKQLND
x intendantska,
x sanitetska,

123

x
x
x

VDREUDDMQD
veterinarska i
JUDHYLQVNDVOXED

Kopnena vojska je najmasovniji i najstariji vid vojske. Njena organizacija,

VDVWDY RUXMH L RSUHPD SULODJRHQLVXGRGHOMHQLP PLVLMDPD L ]DGDFLPD 9RMVNH 6UELMH
pre svega za dejstva na kopnu.
Komanda KoV je u Niu.
Osnovni zadaci
x
RGYUDDQMHRGRUXDQRJXJURDYDQMD
x
odbrana teritorije,
x
REH]EHHQMH XVORYD ]D PRELOL]DFLMX L UD]YRM 9RMVNH L GUXJLK RUJDQD L
organizacija sistema odbrane,
x
XHHXPLURYQLPRSHUDFLMDPDLPHXQDURGQRMYRMQRMVDUDGQMLL
x
podrka civilnim vlastima u suprotstavljanju nevojnim izazovima,
rizicima i pretnjama bezbednosti

Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana je vid Vojske koji

REMHGLQMDYDURGRYHLVOXEHLMLVXRUJDQL]DFLMDVDVWDYRUXMHLRSUHPDSULODJRHQL]D
L]YRHQMHERUEHQLKGHMVWDYDSRFLOMHYLPDXYD]GXQRPSURVWRUXLQD]HPOML
Komanda ViPVO je stacionirana u Zemunu.
Osnovni zadaci
x kontrola vazdunog prostora,
x RGYUDDQMHRGDJUHVLMHYD]GXKRSORYQLKVQDJDLVSUHDYDQMHL]QHQDHQMD
x protivvazduhoplovna odrana teritorije i snaga Vojske
x vazduhoplovna vatrena podrka,
x L]YLDQMHL]YD]GXQRJSURVWRUD
x prevoenje vazdunim putem,
x XHH X SUXDQMX SRPRL VWDQRYQLWYX X VOXDMX SULURGQLK QHSRJRGD L
katastrofa i
x XHHXPLURYQLPRSHUDFLMDPDLPHXQDURGQRMYRMQRMVDUDGQML

124

Komanda za obuku formirana je 23. aprila 2007. godine, od delova jedinica

Operativnih snaga, Kopnenih snaga i Vazduhoplovstva i PVO. Time je izvreno
objedinjavanje sedam teritorijalnih centara za osnovnu obuku i pet centara za
VWUXQRVSHFLMDOLVWLNXREXNXYLGRYDURGRYDi slubi (KoV, V i PVO, ABHO, logistike,
veze i informatike). Danas se u sastavu Komande za obuku, pored centara za obuku,
nalaze i komande za razvoj teritorijalnih brigada, poligoni za obuku i strelita.
Komanda za obuku je smetena u Beogradu, a centri za obuku i komande za
UD]YRMWHULWRULMDOQLKEULJDGDQDOD]HVHX6RPERUX3DQHYX-DNRYX9DOMHYX=DMHDUX
Kruevcu, Leskovcu, Poarevcu, Batajnici i Gornjem Milanovcu.
Zadaci
8FHQWULPD]DREXNXRUJDQL]XMHVHLL]YRGLRSWDYRMQDREXNDLYRMQRVWUXQR
osposobljavanje pripadnika Vojske Srbije svih struktura, od vojnika do oficira, kao i
SULSDGQLND GUXJLK VQDJD RGEUDQH D SRVWRML L PRJXQRVW REXNH SULSDGQLND VWUDQLK
armija.

125

126

9.5. SEKTOR UNUTRANJIH POSLOVA 99

Poslovi bezbednosti, poznatiji kao unutranji poslovi, u nadlenosti su

0LQLVWDUVWYD XQXWUDQMLK SRVORYD 2YDM UHVRU ]QDDMDQ MH ]D QHVPHWDQR RVWYDULYDQMH
VORERGDLSUDYDJUDDQDSUDYDRUJDQL]DFLMDLEH]EHGQRVWLJUDDQDLGUDYH Organizacija
VXEMHNWD NRML VH WUDGLFLRQDOQR VWDUD R W]Y XQXWUDQMRM EH]EHGQRVWL GUDYH L JUDDQD MH
sloena.

Organizacija Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije100

99

Mijalkovi-

127

1D HOX 0LQLVWDUVWYD MH PLQLVWDU NRPH X UDGX DVLVWLUDMX dravni sekretar,
SRPRQLFLPLQLVWUDNabinet ministra i sekretarijat 0LQLVWDUVWYDQDLMHPMHHOXVHNUHWDU
Ministarstva.
6WUXNWXUX 0LQLVWDUVWYD LQL pet velikih celina: Direkcija policije, Sektor za
analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije, Sektor finansija, ljudskih
UHVXUVDL]DMHGQLNLKSRVORYD6HNWRUXQXWUDQMHNRQWUROHL6HNWRU]DYDQUHGQHVLWXDFLMH
Najzad, treba naglasiti i to da u okviru Ministarstva nadlenog za unutranje
poslove pojedine organizacione jedinice obavljaju obavetajno-bezbednosne poslove
tzv. obavetajne komponente MUP-a QSU X RNYLUX 8SUDYH NULPLQDOLVWLNH SROLFLMH
*UDQLQHSROLFLMHDQGDUPHULMH6SHFLMDOQHDQWLWHURULVWLNHMHGLQLFHLWG

9.5.1. DIREKCIJA POLICIJE

'LUHNFLMDSROLFLMHREDYOMD]DNRQRPXWYUHQHSROLFLMVNHLGUXJHSRVORYHSUXD
podrku vladavini prava u demokratskom drutvu i odgovorna je za bezbednost.
Obavljanjem policijskih poslova policija svima prua zatitu prava i sloboda. Pri tom,
SROLFLMD SRMHGLQD SUDYD L VORERGH PRH GD RJUDQLL DOL VDPR SRG XVORYLPD L QD QDLQ
NRMLMHXWYUHQ8VWDYRPL]DNRQRP 101
U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u seditu, policijska
uprava za grad %HRJUDGSRGUXQHSROLFLMVNHXSUDYHLSROLFLMVNHVWDQLFH=DREDYOMDQMH
policijskih poslova u seditu Direkcije policije obrazuju se uprave, u seditu policijske
uprave za grad Beograd obrazuju se uprave i policijske stanice u optinama, u seditu
SRGUXQH policijske uprave obrazuju se odeljenja, a van sedita policijske stanice u
optinama. Organizacione jedinice u seditu obrazuju se tako da su po linijskom
SULQFLSX UDGQR SRYH]DQH VD RGJRYDUDMXLP RUJDQL]DFLRQLP MHGLQLFDPD L SRVORYLPD
SRGUXQLKSROLFLMVkih uprava i stanica ili tako da poslove iz svog delokruga obavljaju na
LWDYRPSRGUXMXQDNRMHPMHQDGOHQR0LQLVWDUVWYR
Direkcijom policije rukovodi direktor policije, organizacionim jedinicama u
VHGLWX L SRGUXQLP SROLFLMVNLP XSUDYDPD UXNRYRGH QDHOnici uprava, a policijskim
stanicama komandiri. Angaovanje specijalnih jedinica policije za posebne
EH]EHGQRVQH]DGDWNHPRJXHMHX]SUHWKRGQRRGREUHQMHPLQLVWUD
U okviru Direkcije policije funkcionie vie uprava: 8SUDYD NULPLQDOLVWLNH
policije, Uprava policije, 8SUDYD ]D REH]EHHQMH -HGLQLFD ]D ]DWLWX XHVQLND X
NULYLQRPSRVWXSNX8SUDYDVDREUDDMQHSROLFLMH8SUDYDJUDQLQHSROLFLMH8SUDYD]D
upravne poslove, Operativni centar, zatim vie specijalnih jedinica: andarmerija,
6SHFLMDOQD DQWLWHURULVWLND MHGLQLFD 3URWLYWHURULVWLND MHGLQLFD i Helikopterska jednica,
NDRL3UHJRYDUDNLWLP083-a.

Vidi 6XERL ' Organizacija i poslovi policije .ULPLQDOLVWLNR-policijska akademija, Beograd,

2010.
101
=ERJ]QDDMD]DEH]EHGQRVWJUDDQDLGUDYHRUJDQL]DFLMDLIXQNcija policije regulisani su posebnim
Zakonom o policiji, Slubeni glasnik RSEURMYLGLO

100

128

Direkcija policije na teritoriji Republike prati i analizira stanje bezbednosti, a

QDURLWR SRMDYH NRMH SRJRGXMX QDVWDMDQMX L UD]YRMX NULPLQDOD XVNODXMH XVPHUDYD L
NRQWUROLH UDG SRGUXQLK SROLFLMVNLK XSUDYD QHSRVUHGQR XHVWYXMH X REDYOMDQMX
RGUHHQLK VORHQLMLK SRVORYD L] GHORNUXJD SRGUXQLK SROLFLMVNLK XSUDYD REH]EHXMH
VSURYRHQMHPHXQDURGQLKXJRYRUDRSROLFLMVNRMVDUDGQMLLGUXJLKPHXQDURGQLKDNDWD
]D NRMH MH QDGOHQD RUJDQL]XMH L VSURYRGL NULPLQDOLVWLND YHWDHQMD VWYDUD SRWUHEQH
uslove za odravanje i podizanje osposobljenosti i spremnosti policije za delovanje u
vanrednim uslovima; u policijskim poslovima doprinosi bezbednosno-policijskoj i
nastavno-QDXQRMDNWLYQRVWL
Policijske poslove obavljaju policijski slubenici, odnosno uniformisani i
QHXQLIRUPLVDQL ]DSRVOHQL NRML SULPHQMXMX SROLFLMVND RYODHQMD RYODHQa slubena
lica L ]DSRVOHQL QD SRVHEQLP LOL RGUHHQLP GXQRVWLPD LML VX SRVORYL X QHSRVUHGQRM
YH]L VD SROLFLMVNLP SRVORYLPD 5H MH R SRVORYLPD SURWLYSRDUQH ]DWLWH L]GDYDQMD
oruja, posebne registracije i izdavanje dozvola, izdavanja i evidencije poverljivih
iGHQWLILNDFLRQLK GRNXPHQDWD NULYLQLK HYLGHQFLMD L GUXJLK SRVHEQLK HYLGHQFLMD NDR L
druge poslove koji imaju bezbednosni i poverljivi karakter.
Ministarstvo unutranjih poslova moe da obrazuje i SRPRQX SROLFLMX za
L]YUDYDQMH SROLFLMVNLK ]DGDWDND X VOXajevima kada treba nadoknaditi angaovanje
velikog broja policijskih slubenika za izvravanje zadataka visokog bezbednosnog
UL]LND X SULURGQLP L GUXJLP QHVUHDPD ]D REH]EHLYDQMH GUDYQH JUDQLFH X GUXJLP
VOXDMHYLPD NDG MH WHH XJURHQD XQXWUDQMD EH]EHGQRVW L X VOXDMHYLPD YDQUHGQRJ LOL
ratnog stanja.
9.5.1.1.

NADLENOST, POSLOVI ,29/$(1-$32/,&,-E

Policija preduzima mere iz nadlenosti Ministarstva unutranjih poslova radi

ostvarivanja javne bezbednosti.102 Osim toga, preduzima i hitne mere koje su neophodne za
otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu, kad ne mogu da ih pravovremeno
SUHGX]PX GUXJL QDGOHQL RUJDQL 3UXD L SRPR RUJDQLPD GUDYQH XSUDYH RUJDQLPD
teritorijalne autonomije i lokalne sDPRXSUDYH SUDYQLP L IL]LNLP OLFLPD X VOXDMX RSWH
opasnosti izazvane prirodnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugroavanja.
1DM]DG DNRVH SUL L]YUHQMXDNDWD GUDYQLK RUJDQDL SUDYQLK OLFD VDMDYQLP RYODHQMLPD
RVQRYDQR RHNXMH RWSRU SROLFLMD H LP QD QMLKRY SLVDQL ]DKWHY SUXDQMHP SRPRL
RPRJXLWLVSURYRHQMHL]YUHQMDasistencija).
Konkretnije, policijski poslovi su:
 EH]EHGQRVQD]DWLWDLYRWDSUDYDVORERGDLOLQRJLQWHJULWHWDOLFDNDRL
podrka vladavini prava;
 bezbednosna zatita imovine;
 VSUHDYDQMHRWNULYDQMHLUDVYHWOMDYDQMHNULYLQLKGHODSUHNUDMDLGUXJLK
delikata, drugi vidovi suprotstavljanja kriminalu i otklanjanje njegovih
organizovanih i drugih oblika;
102

9LGLO3, 1013, 3233, 6, 19, 187, 3031, 3538 Zakona o policiji.

129

 RWNULYDQMHLKYDWDQMHL]YULODFDNULYLQLKGHODLSUHNUDMDLdrugih lica za
NRMLPDVHWUDJDLQMLKRYRSULYRHQMHQDGOHQLPRUJDQLPD
 RGUDYDQMH MDYQRJ UHGD SUXDQMH SRPRL X VOXDMX RSDVQRVWL L SUXDQMH
GUXJHEH]EHGQRVQHSRPRLRQLPDNRMLPDMHQHRSKRGQD
 UHJXOLVDQMH NRQWUROD SUXDQMH SRPRL L QDG]RU X VDREUDDMX na
putevima;
 REH]EHLYDQMH RGUHHQLK MDYQLK VNXSRYD OLQRVWL RUJDQD REMHNDWD L
prostora;
 QDG]RU L REH]EHLYDQMH GUDYQH JUDQLFH NRQWUROD SUHODHQMD GUDYQH
JUDQLFHVSURYRHQMHUHLPDXJUDQLQRPSRMDVXLXWYULYDQMHLUHDYDQMH
JUDQLQLKLQFLGHQDWDLdrugih povreda dravne granice;
 L]YUDYDQMH]DGDWDNDXWYUHQLKSURSLVLPDRVWUDQFLPD
 L]YUDYDQMHGUXJLK]DGDWDNDXWYUHQLK]DNRQRPLSRG]DNRQVNLPDNWLPD
3ROLFLMVNL SRVORYL REDYOMDMX VH V FLOMHP L QD QDLQ GD VH VYDNRP REH]EHGL
jednaka zatita bezbednosti, prava i sloboda, primeni zakon i podri vladavina prava.
2EDYOMDQMH SROLFLMVNLK SRVORYD ]DVQLYD VH QD QDHOLPD SURIHVLRQDOL]PD VDUDGQMH
]DNRQLWRVWL X UDGX L VUD]PHUQRVWL X SULPHQL SROLFLMVNLK RYODHQMD NDR L QD SULQFLSX
supsidijarnosti. U obavljanju policijskih poslova mogu da se primenjuju samo mere i
VUHGVWYD SULQXGH NRML VX SUHGYLHQL ]DNRQRP L NRMLPD VH QDMSURIHVLRQDOQLML UH]XOWDW
postie bez nepotrebnih tetnih posledica ili gubljenja vremena.
Radi obavljanja policijskih poslova, Ministarstvo ovlDHQLP VOXEHQLP
OLFLPD L]GDMH VOXEHQX ]QDNX L VOXEHQX OHJLWLPDFLMX D SROLFLMVNLP VOXEHQLFLPD
VOXEHQX OHJLWLPDFLMX 2YODHQR VOXEHQR OLFH LPD SUDYR L GXQRVW GD QRVL VOXEHQR
oruje i municiju, a policijski slubenik moe da nosi oruje ako je to RGUHHQR X
slubenoj legitimaciji.
Radi ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine, policija u preduzimanju mera
VDUDXMH VD RUJDQLPD WHULWRULMDOQH DXWRQRPLMH L ORNDOQH VDPRXSUDYH ,VWRYUHPHQR
SROLFLMD VDUDXMH L VD GUXJLP RUJDQLPD L XVWDQRYDPD QHYODGLQLP i drugim
organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim
SRMHGLQFLPD UDGL UD]YLMDQMD SDUWQHUVWYD X VSUHDYDQMX LOL RWNULYDQMX GHOLNDWD L QMLKRYLK
XLQLODFDLRVWYDULYDQMDGUXJLKEH]EHGQRVQLKFLOMHYD
Ministarstvo unutranjih SRVORYD RVWYDUXMH L PHXQDURGQX VDUDGQMX L WR QD
QLYRX PLQLVWDUD RGUHHQLK SUHGVWDYQLND PLQLVWDUVWDYD L RUJDQL]XMH PHXQDURGQX
VDUDGQMX ]D SRWUHEH SROLFLMH 1D RSHUDWLYQRP QLYRX SROLFLMD VDUDXMH VD LQRVWUDQLP L
PHXQDURGQLP SROLFLMVNLP VOXEDPD X VNODGX VD PHXQDURGQLP XJRYRULPD L
principom uzajamnosti. 103 1D ]DKWHY PHXQDURGQLK RUJDQL]DFLMD LOL QD RVQRYX
PHXGUDYQLKVSRUD]XPDLMDMH5HSXEOLND6UELMDODQLFDLOLSRWSLVQLFDSROLFLMDPRHX
LQRVWUDQVWYXGDXHVWYXMHXL]YUDYDQMXSROLFLMVNLKLOLGUXJLKPirnodopskih zadataka. O
WRPHRGOXXMH9ODGDQDSUHGORJPLQLVWUD
6 WLP X YH]L SROLFLMD PRH GD QD XWYUHQL QDLQ UD]PHQMXMH SRGDWNH L REDYHWHQMD SUHGX]LPD
]DMHGQLNLXWYUHQHPHUHSURWLYWHURUL]PDRUJDQL]RYDQRJNULPLQDODLOHJDOQLKPLJUDFLMDLGUXJLKREOLND
PHXQDURGQRJNULPLQDODLQDUXDYDQMDEH]EHGQRVWLJUDQLFHNDRLGDREDYOMDRGUHHQHSROLFLMVNHSRVORYH
u inostranstvu, u saradnji sa policijama drugih drava.

103

130

1DM]DG SRVHEQR MH ]QDDMQD VDUDGQMD SROLFLMH L %H]EHGQRVQR-informativne

DJHQFLMH0LQLVWDULGLUHNWRU$JHQFLMHQDRVQRYX]DNRQDNRMLPDVHXUHXMHQDGOHQRVW
ovih subjekata bezbednosti, spoUD]XPQRXWYUXMXREDYH]QHREOLNHLQDLQRVWYDULYDQMD
saradnje u pitanjima od interesa za bezbednost ljudi i imovine, odnosno za bezbednost i
XVWDYQL SRUHGDN 5HSXEOLNH 6UELMH 6DUDGQMD VH QDURLWR RGQRVL QD PHXVREQR
obavetavanje, razmenu podataka i saznDQMD RG ]QDDMD ]D L]YUDYDQMH ]DGDWDND L]
QDGOHQRVWL 0LQLVWDUVWYD RGQRVQR $JHQFLMH SUXDQMH QHSRVUHGQH IL]LNH VWUXQH
WHKQLNH L GUXJH PHXVREQH SRPRL L SUHGX]LPDQMH ]DMHGQLNLK PHUD L DNWLYQRVWL RG
interesa za jednovremenu zatitu i ostvarivanje bezbednosti ljudi i imovine i
bezbednosti Republike Srbije.
8 REDYOMDQMX SROLFLMVNLK SRVORYD RYODHQD VOXEHQD OLFD LPDMX SROLFLMVND
RYODHQMD NRMD VX XWYUHQD =DNRQRP R SROLFLML L GUXJLP ]DNRQLPD L WR XSR]RUHQMH L
QDUHHQMH SURYHUD L XWYULYDQMH LGHQWiteta lica i identifikacija predmeta; pozivanje;
GRYRHQMH ]DGUDYDQMH OLFD L SULYUHPHQR RJUDQLHQMH VORERGH NUHWDQMD WUDHQMH
obavetenja; privremeno oduzimanje predmeta; pregled prostora, objekata i
dokumentacije i protiv-WHURULVWLNLSUHJOHG]DXVWDYljanje i pregledanje lica, predmeta i
VDREUDDMQLK VUHGVWDYD REH]EHHQMH L SUHJOHG PHVWD GRJDDMD XSRWUHED WXHJ
VDREUDDMQRJVUHGVWYDLVUHGVWYDYH]HSULMHPSULMDYDRXLQMHQRPNULYLQRPGHOXMDYQR
raspisivanje nagrade; snimanje na javnim mestima; poligrafsko testiranje; policijsko
opseUYLUDQMHWUDJDQMH]DOLFLPDLSUHGPHWLPD]DWLWDUWDYDNULYLQLKGHODLGUXJLKOLFD
SULNXSOMDQMH REUDGD L NRULHQMH OLQLK SRGDWDND PHUH FLOMDQH SRWUDJH XSRWUHED
sredstava prinude. 104
Prilikom primene policijskih RYODHQMD RYODHQR VOXEHQR OLFH SRVWXSD X
skladu sa zakonom i drugim propisom i potuje standarde postavljene Evropskom
konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima
Ujedinjenih nacija o upotrebi sile i vatrenog oruja od strane slubenih lica koja
VSURYRGH]DNRQ(YURSVNLPNRGHNVRPSROLFLMVNHHWLNHLGUXJLPPHXQDURGQLPDNWLPD
koji se odnose na policiju.
9.5.1.2.

KONTROLA RADA POLICIJE I INFORMISANJE O NJENOM RADU

Policija podlee spoljanjoj i unutranjoj kontroli, a duna je i da informie javnost

o svojim aktivnostima.105
Spoljanju kontrolu rada policije vre Narodna skuptina, Vlada, nadleni
SUDYRVXGQL RUJDQL RUJDQL GUDYQH XSUDYH QDGOHQL ]D RGUHHQH SRVORYH QDG]RUD L GUXJL
]DNRQRPRYODHQLRUJDQLLWHOD2YLVXEMHNWLLPDMXRYODHQMDGDSULVWXSHRGJRYDUDMXLP
informacijama, kontaktiraju sa nadlenim policijskim slubenicima, da dobiju odgovore na
SLWDQMDLGUXJD]DNRQRPXWYUHQDSUDYD

Sredstva prinude obuhvataju primenu: IL]LNH VQDJH VOXEHQH SDOLFH VUHGVWDYD ]D YH]LYDQMH
specijalnih vozila, slubenih pasa, slubenih konja, sredsWDYD ]D ]DSUHDYDQMH XUHDMD ]D L]EDFLYDQMH
mlazeva vode, hemijskih sredstava, posebnih vrsta oruja i eksplozivnih sredstava i vatrenog oruja.
105
9LGLO174, 180, 5 i 9 Zakona o policiji.

104

131

Unutranju kontrolu rada policije sprovodi Sektor unutranje kontrole policije.

1MLPH UXNRYRGL QDHOQLN 6HNWRUD XQXWUDQMH NRQWUROH NRML UHGRYQR L SHULRGLQR SRGQRVL
ministru izvetaje o radu Sektora. Osim zakonitosti, u fokusu kontrole rada policije su
potovanje i zatita ljudskih prava pri izvravanju policijskih zadataka i primeni policijskih
RYODHQMD 3RVWXSD QD RVQRYX SUHGORJD SULWXEL L SUHGVWDYNL IL]LNLK L SUDYQLK OLFD
povodom pisanih REUDDQMD SULSDGQLND SROLFLMH L SR VRSVWYHQRM LQLFLMDWLYL RGQRVQR QD
osnovu prikupljenih obavetenja i drugih saznanja.
2YDM6HNWRULQLBiro Sektora unutranje kontrole i Uprava za poslove unutranje
kontrole policije NRMD LPD WUL RGHOHQMD 2GHOHQMH ]D NULPLQDOLVWLNR-operativne poslove
2GVHN]DWDMQL]YXQLLRSWLNLQDG]RURVXPQMLHQRJL2GVHN]DNULPLQDOLVWLNR-operativne
SRVORYH 2GHOHQMH ]D SUHYHQWLYQR SRVWXSDQMH UDG SR SUHGVWDYNDPD L DQDOLWLNRinformatiNHSRVORYH2GVHN]DSUHYHQWLYQRSRVWXSDQMHLUDGSRSUHGVWDYNDPDL2GVHN]D
DQDOLWLNR-LQIRUPDWLNH SRVORYH L 2GHOMHQMH ]D NRRUGLQDFLMX UDGD &HQWDUD VD UHJLRQDOQLP
centrima u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Kragujevcu.
Njen osnovni cilj je suprotstavljanje svim nezakonitostima i neprofesionalnim
postupcima policijskih slubenika, odnosno depolitizacija, dekriminalizacija,
decentralizacija i demilitarizacija policije. Stoga svako ima pravo da Ministarstvu podnese
pritubu protiv policijskog slubenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom
UDGQMRPSROLFLMVNRJVOXEHQLNDSRYUHHQDSUDYDLOLVORERGH
Policija je duna da objektivno informie javnost o svojim aktivnostima, ne
RWNULYDMXL SRYHUOMLYH LQIRUPDFLMH NDR L GD  QHSRVUHGQR LQIRUPLH SRMHGLQFH L pravna
OLFD R SLWDQMLPD L] VYRJ GHORNUXJD ]D LMH UHDYDQMH SRVWRML QMLKRY RVQRYDQ LQWHUHV
Ministar unutranjih poslova jedanput godinje, a po zahtevu Narodne skuptine ili
XND]DQRM SRWUHEL L HH Narodnoj skuptini podnosi izvetaj o radu Ministarstva i
stanju bezbednosti u Republici Srbiji, a Odboru za odbranu i unutranje poslove, na
njegov zahtev, i izvetaje o pitanjima iz njegovog delokruga.

9.6. OBAVETAJNO-BEZBEDNOSNI SISTEM

Zakonom o osnovama XUHHQMD VOXEL EH]EHGQRVWL 5HSXEOLNH 6UELMH NRML MH
usvojen 11. decembra 2007. JRGLQHXWYUHQRMHSRVWRMDQMHWULEH]EHGQRVQR-obavetajne
slube (dalje u tekstu: slube bezbednosti). Prva je Bezbednosno-informativna agencija
%,$NRMDSUHGVWDYOMDFLYLOQXVOXEXGLUHNWQRSRGUHHQX9ODGLNDRLVOXEXNRMD ima
VWDWXV SRVHEQH UHSXEOLNH RUJDQL]DFLMH 9RMQREH]EHGQRVQD DJHQFLMD 9%$ L
Vojnoobave-tajna agencija (VOA) vojne su slube, organizovane kao organi uprave u
VDVWDYX 0LQLVWDUVWYD RGEUDQH L SRGUHHQH PLQLVWUX RGEUDQH L 9ODGL .RRUGLQDFLMD
njihovog rada LQDG]RUQDGUDGRPVOXELXUHHQLVXQDYH-GHQLP=DNRQRPGRNVXQDLQ
QMLKRYH RUJDQL]DFLMH ]DGDFL L RYODHQMD NDR L GUXJD SLWDQMD XUHHQL SRVHEQLP
zakonima. Do donoenja tih zakona primenjuju se odredbe Zakona o Bezbednosnoinformativnoj agenciji iz 2002. godine, kao i odredbe Zakona o slubama bezbednosti
Savezne Republike Jugoslavije, donetog iste godine, ukoliko nisu u suprotnosti sa
=DNRQRPRRVQRYDPDXUHHQMDVOXELEH]EHGQRVWL5HSXEOLNH6UELMHYLGHWLODQWRJ

132

=DNRQDNRMLXWYUXMHREDYH]XGRQRenja novih zakona o slubama bezbednosti, ali ne i

rok u kome ti zakoni treba da budu doneti).

9.6.1. BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA (BIA)

Bezbedonosno-informativna agencija je nastala 2002. godine transformacijom

Resora dravne bezbednosti (RDB) u nezavisnu vladinu
agenciju kada je RDB izdvojen iz Ministarstva unutranjih
poslova Republike Srbije (MUP) i od njega stvorena BIA.
$XWRQRPDQ VWDWXV NRML %,$ LPD REH]EHXMH MRM WR GD EXGH
SRVHEQDUHSXEOLNDRUJD-QL]DFLMDNRMDMHSRGUHHQDQHSRVUHGQR
9ODGL 1D HOu BIA nalazi se direktor koga po-stavlja i
razreava Vlada. Po svojim zadacima, ona predstavlja centralnu
bezbedno-sno-obavetajnu slubu, nadlenu kako za obavetajne, tako i za
kontraobavetajne i bezbednosne poslove. Pripadnici BIA imaju pravo da primenjuju
SROLFLMVND RYODHQMD SULOLNRP REDYOMDQMD EH]EHGQRVQLK SRVORYD 8 WH SRVORYH VSDGDMX
RWNULYDQMHSUDHQMHVSUHDYDQMHLSUHVHFDQMHGHODWQRVWLRUJDQL]DFLMDLOLFDXVPHUHQLKND
vrenju organizo-YDQRJNULPLQDODLNULYLQLKGHODVDHOHPHQWRPLQRVWUDQRJunutranjeg
L PHXQDURG-QRJ WHURUL]PD L QDMWHLK REOLND NULYLQLK GHOD SURWLY RYHQRVWL L
PHXQDURGQRJSUDYDNDRLSURWLY8VWDYRPXWYUHQRJSRUHWNDLEH]EHGQRVWL5HSXEOLNH
Srbije.

9.6.2. VOJNOBEZBEDNOSNA AGENCIJA (VBA)

Vojnobezbednosna agencija je kontraobavetajna sluba Vojske Srbije, koja

je nastala iz Kontraobavetajne slube (KOS) Vojske Jugoslavije (VJ). Reformom
slubi bezbed-nosti izvrenom 2002. godine KOS je
preimenovana u VBA i izmetena iz Uprave bez-bednosti
Generaltaba VJ, te stavljena pod direktnu kontrolu ministra
odbrane. Tako danas VBA predstavlja organizacijsku jedinicu i
VWUXQL RUJDQ 0LQLVWDUVWYD RGEUDQH NRML MH QDGOHDQ ]D
NRQWUDREDYHWDMQX L SURWLYWHURULVWLNX ]DWLWX 9RMVNH 6UELMH L
Ministarstva odbrane. U njene zadatke spada i otkrivanje,
LVWUDLYDQMH L GRNXPHQWRYDQMH NULYLQLK GHOD SRLQMHQLK SURWLY
XVWDYQRJ XUHHQMD L EH]EHGQRVWL 5HSXEOLNH 6UELMH L SURWLY RYHQRVWL L PHXQDURGQRJ
prava, kao i najteih NULYLQLK GHOD VD HOHPHQWLPD RUganizovanog kriminala. Tokom
obavljanja tih zadataka pripadnici VBA mogu upotrebiti oruje u nunoj odbrani i u
NUDMQMRM QXGL NDR L SULOLNRP OLDYDQD VORERGH OLFD ]DWHHQRJ X L]YUHQMX NULYLQRJ
dela, koje prua oruani otpor.

133

Misija Vojnobezbednosne agencije jeste staranje o bezbednosti sistema

odbrane planiranje, organizovanje i realizacija poslova i zadataka iz kontraobavetajne
i bezbednosne funkcije.
Nadlenosti:
27.5,9$1-( 35$(1-( 635($9$1-( 68=%,-$1-(  L
PRESECANJE obavetajne i druge delatnosti stranih slubi, organizacija i
lica usmerenih protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, unutranjeg i
PHXQDURGQRJWHURUL]PDLVXEYHU]LYQLKDNWLYQRVWLXVPHUHQLKSrotiv komandi,
jedinica i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

27.5,9$1-( ,675$,9$1-( L '2.80(1729$1-( NULYLQLK GHOD

SURWLYXVWDYQRJXUHHQMDLEH]EHGQRVWL5HSXEOLNH6UELMHSURWLYRYHQRVWLL
PHXQDURGQRJSUDYDWHQDMWHLKNULYLQLKdela sa elementima organizovanog
NULPLQDOD NDGD VH NDR XLQLRFL SRMDYOMXMX YRMQD L FLYLOQD OLFD QD VOXEL X
0LQLVWDUVWYXRGEUDQHL9RMVFL6UELMHLOLNDGDMHQHNRRGQDYHGHQLKNULYLQLK
dela usmereno protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
U okviru svoje nadlenosti, Vojnobezbednosna agencija ostvaruje zadatke
NRMLVXSURSLVDQLODQRP=DNRQDRVOXEDPDEH]EHGQRVWL65-
8VNODGXVD=DNRQRPSULSDGQLFL9%$RYODHQLVXGD
prikupljaju podatke (i primenom posebnih metoda i sredstava za tajno
prikuplMDQMHSRGDWDNDO 32),
HYLGHQWLUDMXSRGDWNHO35),
QRVHLSULPHQMXMXRUXMHLGUXJDVUHGVWYDSULQXGHO
SULPHQMXMX SROLFLMVND RYODHQMD X VNODGX VD =DNRQLNRP R NULYLQRP
SRVWXSNXOVW

134

9.6.3. VOJNOOBAVETAJNA AGENCIJA (VOA)

Vojnoobavetajna agencija predstavlja obavetajnu slubu Vojske Srbije koja

se nalazi u sastavu Ministarstva odbrane. Njen glavni zadatak je da prikuplja, analizira,
proFHQMXMH L GRVWDYOMD SRGDWNH L LQIRUPDFLMH YRMQRJ YRMQRSROLWLNRJ
vojnoekonomskoJ LOL QDXQR-tehnolokog karaktera) o potencijalnim i realnim
opasnostima, aktivnostima i planovima ili namerama stranih drava i njihovih oruanih
VQDJDPHXQDURGQLKLVWUDQLKRUJDQL]DFLMDJUXSDLSRMHGLQDFD
koje su usmerene protiv Ministarstva odbra-ne, Vojske Srbije,
suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane Republike
6UELMH 6WUDWHNL SUHJOHG RGEUDQH SUHGYLD VSDMDQMH GYH YRMQH
agencije - VBA i VOA u jednu slubu meovitog tipa", u
kojoj bi, dakle, bile objedinjene vojna obavetajna i vojna
NRQWUDREDYHWDMQDIXQNFLMD7DLGHMDPHXWLPQLMHQDODVYRMH
PHVWRXQRYRP=DNRQXRRVQRYDPDXUHHQMDVOXELEH]EHGQRVWL5HSXEOLNH6UELMHNRML
XODQXJRYRULRRYLPYRMQLPVOXEDPD

Organizacija VOA sastoji se od upravnog i izvrnog dela, a organizovana je

na savremenim principima i u skladu sa svetskim standardima
Misija - Obavetajna podrka dravnog rukovodstva Republike Srbije i
Vojske Srbije, kao i njihovih pripadnika, u zemlji i inostranstvu.
Ciljevi - Osnovni ciljevi koji se postavljaMX SUHG 92$ VSUHDYDQMH
L]QHQDHQMD L REH]EHHQMH SRGDWDND R EH]EHGQRVQRM VLWXDFLML X EOLHP L LUHP
RNUXHQMX VD WHLWHP QD RWNULYDQMX L SUDHQMX VQDJD L QDPHUD SRWHQFLMDOQRJ
QHSULMDWHOMD WHURULVWLNLK L HNVWUHPLVWLNLK VQDJD WH SULNXSOMDQMX GUXJLK Sodataka o
YRMQLPSROLWLNLPLHNRQRPVNLPDNWLYQRVWLPDNRMLPRJXELWLRGXWLFDMDQDEH]EHGQRVW
zemlje.
Zadaci - 7HLQL ]DGDFL 92$ SURLVWLX L] QDGOHQRVWL NRMH VX SURSLVDQH
Zakonom o slubama bezbednosti, a to su:
RWNULYDQMH SUDHQMH SULNXSOMDQMH L REUDGD SRGDWDND R YRMQLP SODQRYLPD L
DNWLYQRVWLPDVWUDQLKGUDYDLQMLKRYLK26PHXQDURGQLKWHURULVWLNLKJUXSD
stranih organizacija i pojedinaca koji mogu ugroziti odbranu RS;

135

izrada, klasifikacija, zatita i distribucija zavrnih obavetajnih dokumenata i

njihovo dostavljanje korisnicima;
saradnja sa stranim slubama i realizacija aktivnosti u sistemu kolektivne
bezbednosti, predstavljanje i zastupanje interesa MO Republike Srbije preko
izaslanstava odbrane.
NadleQRVWL GHORNUXJ UDGD RYODHQMD ]DGDWDND PHXVREQLK RGQRVD
saradnje i kontrole regulisani su i definisani Pravilnikom o unutranjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta

9.6.4. DVE SLUBE PRI MINISTARSTVU SPOLJNIH POSLOVA

=DNRQRRVQRYDPDXUHHQMDVOXbi bezbednosti Republike Srbije ne pominje
slube koje postoje pri Ministarstvu spoljnih poslova - Sluba za istraivanje i
dokumentaciju i Sluba bezbednosti - na osnovu Zakona o slubama bezbednosti SRJ.
7DNRHRQHVHQHSRPLQMXQLX=DNRQXRVSROMQLPposlovima. U Zakonu o osnovama
XUHHQMDVOXELEH]EHGQRVWL5HSXEOLNH6UELMHQLMHL]ULLWRXWYUHQRNDGDRQHSUHVWDMXVD
UDGRPLSURSLVDQRWDHELWLVD]DSRVOHQLPDRSUHPRPGRNXPHQWLPDLDUKLYDPDNRMH
su bile u posedu tih slubi.

9.6.5. KOORDINACIJA RADA SLUBI

Donedavno u Srbiji nije, a pre toga ni u SRJ, ni u SCG, postojalo jedinstveno

WHOR NRMH EL NRRUGLQLUDOR WLYQR XVNODLYDOR UDG VOXEL EH]EHGQRVWL 7DM QHGRVWDWDN MH
bitno uticao na ostvarivanje jedinstva funkcionisanja bezbednosno-obavetajnog
sistema. UVYDMDQMHP=DNRQDRRVQRYDPDXUHHQMDVOXELEH]EHGQRVWL5HSXEOLNH6UELMH
krajem 2007. godine, kao i formiranjem Savet za nacionalnu bezbednost, taj problem je
QRUPDWLYQR L QDGDPR VH VWYDUQR SUHYD]LHQ 6DYHW ]D QDFLRQDOQX EH]EHGQRVW MH
zaduen da koordiQLUDLXVPHUDYDUDGVOXELEH]EHGQRVWLODQRYL6DYHWDVXSUHGVHGQLN
5HSXEOLNH SUHGVHGQLN 9ODGH PLQLVWUL RGEUDQH XQXWUDQMLK SRVORYD L SUDYGH QDHOQLN
Generaltaba Vojske Srbije i direktori slubi bezbednosti. Sednice Saveta odravaju se
po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Sednicama Saveta predsedava predsednik
5HSXEOLNHNRMLLSRWSLVXMH]DNOMXNHLGUXJHDNWHNRMH6DYHWXVYRML2VLPNRRUGLQDFLMHL
usmeravanja slubi, ovo telo nadleno je i za njihovu kontrolu. Pored tog tela, istim
Zakonom obrazovan je i Biro za koordinaciju. On operativno usklaXMH UDG VOXEL
EH]EHGQRVWL L L]YUDYD ]DNOMXNH 6DYHWD ]D QDFLRQDOQX EH]EHGQRVW D LQH JD GLUHNWRUL
VOXEL L VHNUHWDU 6DYHWD 8 UDGX %LURD PRJX XHVWYRYDWL L SUHGVWDYQLFL 0LQLVWDUVWYD
spoljnih poslova, GLUHNWRU SROLFLMH L QDHOQLFL XSUDYD SROLFLMH 5HSXEOLNL MDYQL WXLODF
direktor Uprave carina, kao i rukovodioci drugih dravnih organa, organizacija i
institucija.

136

9.6.6. PRIMENA POSEBNIH MER$,29/$(1-$

Dve slube bezbednosti BIA i VBA imaju pravo na primenu mera tajnog
SULNXSOMDQMD SRGDWDND NRMLPD VH SULYUHPHQR RJUDQLDYDMX SRMHGLQD OMXGVND SUDYD L
slobode. Tako, na primer, direktor BIA ima zakonsko pravo da naloi mere kojima se
RGVWXSD RG QDHOD QHSRYUHGLYRVWL SLVDPD L GUXJLK VUHGVWDYD RSWHQMD Dli mu je za to
SRWUHEQDSLVPHQDVDJODVQRVWSUHGVHGQLND9UKRYQRJVXGD6UELMHLOLRYODHQRJVXGLMHWRJ
suda.
Odobrene mere mogu se primenjivati najdue est meseci, a na osnovu novog
predloga direktora Agencije mogu se produiti jo jedanput najdue za est meseci. U
VOXDMX 9%$ ]D WDMQL QDG]RU QDG NRPXQLNDFLMDPD NDR L ]D WDMQL QDG]RU RGQRVQR ]D
SUDHQMHLSULVPRWUXOLFDX]NRULHQMHWHKQLNLKVUHGVWDYD]DGRNXPHQWRYDQMHSRWUHEQR
je imati prethodnu pismenu saglasnost istranog sudije nadlenog suda. Obe slube
imaju pravo da u svom radu koriste mere tajnog prikupljanja dokumenata i prodora u
JUXSHNDRLGDNRULVWHWDMQHVDUDGQLNHLODQHLGHQWLWHWH7DNRHRYHVOXEHLPDMXSUDYR
GD SULPHQMXMX SRVHEQD RYODHQMD SUHPD =DNRQX R NULYLQRP SRVWXSNX 8 WH PHre
spadaju nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim
WHKQLNLP VUHGVWYLPD NDR L RSWLND VQLPDQMD OLFD =DNRQRP MH SURSLVDQ SRVWXSDN
GDYDQMD RGREUHQMD ]D SULPHQX PHUD WDMQRJ SULNXSOMDQMD SRGDWDND WH VX XWYUHQD
NULYLQDGHOD povodom kojih se takve mere mogu preduzeti. Za izdavanje takve naredbe
=DNRQ RYODXMH LVWUDQRJ VXGLMX D X QDUHGEL VH QDYRGL RELP L WUDMDQMH PHUH 0HUH
PRJXWUDMDWLWULPHVHFDX]PRJXQRVWSURGXHQMD]DMRWULPHVHFD2YDM=DNRQWDNRH
RYODXMH%,$GD]DNULYLQRJRQMHQMHXLQLODFDNULYLQLKGHODRUJDQL]RYDQRJNULPLQDOD
moe, osim prethodno navedenih mera, koristiti jo i mere pruanja simulovanih
poslovnih usluga, sklapanja simulovanih pravnih poslova, kontrole poslovanja
RGUHHQLK OLFD L DQJDRYDQMH SULNULYHQRJ LVOHGQLND 8 RYRP VOXDMX VXG RGREUDYD
SULPHQXUHHQLKPHUDQDHVWPHVHFLDRQHVHPRJXSURGXLWLQDMYLHGYDSXWDLWRX
trajanju po tri meseca.
3RG SRVHEQLP PHUDPD L RYODHQMLPD QDMHH VH SRGUD]XPHYDMX PHUH
tajnog prikupljanja podatakDNRMLPDVHSULYUHPHQRRJUDQLDYDMXSRMHGLQDOMXGVNDSUDYD
i slobode. Na primer:
tajni nadzor telekomunikacionih usluga, delatnosti i prometa:
9 tajni nadzor sadraja komunikacija
9 tajni nadzor podataka o telekomunikacionom prometu
9 tajni nadzor lokacije korisnika
9 WDMQLQDG]RUPHXQDURGQLKWHOHNRPXQLNDFLRQLKYH]D
tajni nadzor potanskih i drugih poiljaka
WDMQLQDG]RULWHKQLNRVQLPDQMHXQXWUDQMRVWLREMHNDWD]DWYRUHQLK prostora i
predmeta
WDMQLSUHWUHVSUHELYDOLWDRVXPQMLHQRJLK
WDMQRSUDHQMHLmotrenje osoba na otvorenom prostoru i javnim mestima
WDMQRWHKQLNRVQLPDQMHRVREDQDRWYRUHQRPSURVWRUXLMDYQLP mestima
tajni otkup dokumenata i predmeta.

137

.DGD VX RYH PHUH X SLWDQMX SUDYL VH UD]OLND L]PHX RQLK NRMH SUHGVWDYOMDMX
blai oblik krenja ljudskih prava i onih koje predstavljaju tei oblik njihovog krenja,
WH MH ]D SULPHQX RYLK SRVOHGQMLK QDMHH SRWUHEQR SUHWKRGQR GRELWL SLVPHQX VXGVNX
saglasnost.
.
9.6.7. DEMOKRATSKA KONTROLA I NADZOR

Demokratsku civilnu kontrolu i nadzor nad radom slubi bezbednosti u

VWDELOQLP GHPRNUDWVNLP HH REDYOMDMXSDUODPHQWL]YUQD YODVW VXGVNLRUJDQLVDYHWL
]D QDFLRQDOQX EH]EHGQRVW UHYL]RUVNL RPEXGVPDQ L LQVWLWXFLMH JUDDQVNRJ GUXWYD nevladine organizacije, mediji i javnost. Od svih pomenutih institucija, parlament ima,
zajedno sa svojim odborima za bezbednosna pitanja ili specijalizovanim kontrolnim
telima, centralnu ulogu u kontroli i nadzoru nad radom slubi bezbednosti u svim
]HPOMDPD86UELMLMH8VWDYRPRGJRGLQHXWYUHQRGD1DURGQDVNXSWLQDQDG]LUH
UDG VOXEL EH]EHGQRVWL ODQ  L RQD WDM QDG]RU RVWYDUXMH QHSRVUHGQR L SRVUHGVWYRP
svog Odbora za odbranu i bezbednost. Odbor se sastoji od sedamnaest poslanika, a na
QMHJRYRP HOX MH SRVODQLN L] RSR]LFLRQH SDUWLMH 1DURGQD VNXSWLQD XVYDMD ]DNRQH L
strategijska dokumenta (Strategija nacionalne bezbednosti) kojima se normativno
XUHXMHLXVPHUDYDUDGVOXELEH]EHG-nosti, odobravaju budetska sredstva za njihov rad
i raspolae drugim parlamentarnim sredstvima za vrenje nadzora. Prema Zakonu o
BIA, direktor te slube u obavezi je da dva puta godinje Skuptini, odnosno Odboru i
Vladi, podnese izvetaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti u Srbiji.
=DNRQ R RVQRYDPD XUHHQMD VOXEL EH]EHGQRVWL 5HSXEOLNH 6UELMH GHWDOMQR
XUHXMH QDG]RUQD RYODHQMD QDGlenog Odbora za odbranu i bezbednost Narodne
VNXSWLQH 2GERU QDG]LUH XVWDYQRVW L ]DNRQLWRVW UDGD VOXEL EH]EHGQRVWL XVNODHQRVW
rada slubi bezbednosti sa Strategijom nacionalne bezbednosti, Strategijom odbrane i
bezbednosno-obavetajnom politikom Republike 6UELMHSRWRYDQMHSROLWLNHLGHRORNH
i interesne neutralnosti u radu slubi bezbednosti; zakonitost primene posebnih
postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, kao i zakonitost troenja budetskih i
drugih sredstava za rad. Uz to, Odbor razmatra i usvaja izvetaje o radu slubi
bezbednosti; razmatra predloge zakona, drugih propisa i optih akata iz nadlenosti
VOXELEH]EHGQRVWLUD]PDWUDSUHGORJHSHWLFLMHLSUHGVWDYNHJUDDQDXSXHQH1DURGQRM
VNXSWLQL X YH]L VD UDGRP VOXEL EH]EHGQRVWL SRNUHH inicijative i podnosi predloge
]DNRQD L] QDGOHQRVWL VOXEL XWYUXMH LQMHQLFH R XRHQLP QH]DNRQLWRVWLPD LOL
QHSUDYLOQRVWLPD X UDGX VOXEL L QMLKRYLK SULSDGQLND L R WRPH GRQRVL ]DNOMXNH L
L]YHWDYD 1DURGQX VNXSWLQX R VYRMLP ]DNOMXFLPD L SUHGOR]LPD 7DNRH 2GERU LPD
pravo da izvri nepo-sredni nadzor nad radom slubi bezbednosti, a direktori slubi
GXQL VX GD WRP SULOLNRP QMHJRYLP ODQRYLPD RPRJXH SULVWXS X SURVWRULMH VOXEH
dozvole uvid u dokumentaciju, prue podatke i informacije o radu slubi i odgovore na
QMLKRYD SLWDQMD 1DUDYQR ODQRYLPD 2GERUD QHH ELWL QD UDVSRODJDQMX SRGDFL NRML EL
mogli da ugroze operacije koje su u toku, podaci o identitetu slubenika sa prikrivenim
LGHQWLWHWRP VDUDGQLND VOXEL EH]EHGQRVWL L WUHLK OLFD NRMLPD EL RWNULYDQje podataka

138

moglo da kodi, podaci o metodama pribavljanja obavetajnih i bezbednosnih podataka

L QDLQX SULPHQH SRVHEQLK SRVWXSDND L PHUD SRGDFL L LQIRUPDFLMH NRMH VX SULEDYOMHQH
UD]PHQRP VD VWUDQLP VOXEDPD L PHXQDURGQLP RUJDQL]DFLMDPD NDR QL WDMQL SRdaci i
informacije drugih dravnih organa u posedu slubi.
0HXWLP2GERU]DRGEUDQXLEH]EHGQRVWVXRDYDVHVDGYDNUXSQDSUREOHPD
NRML PX RJUDQLDYDMX HILNDVQRVW UDGD 3UYL SUREOHP RGQRVL VH QD QHSRVWRMDQMH MDVQLK
NULWHULMXPD ]D RGUHLYDQMH QLYRD WDMQRVWi dokumenata koji nastaju u radu slubi
bezbednosti, postupak njihove klasifikacije i deklasifikacije, izdavanje sertifikata za
pristup klasifikovanim podacima, ali i na propisane kazne za odavanje tajne. S tim u
YH]LODQRYL2GERUDQH]QDMXNRMHLQIRUPDFije imaju pravo da trae i dobiju od slubi, a
ovaj bi problem trebalo GDEXGHSUHYD]LHQKLWQLPXVYDjanjem Zakona o zatiti tajnosti
SRGDWDND'UXJLSUREOHPVDNRMLPVH2GERUVXRDYDMHVWHQMHJRYDUHODWLYQDEURMQRVWL
iroka nadlenost. Naime, Odbor pokriva celokupni sektor bezbednosti, to od njegovih
ODQRYD ]DKH-YD GD SRVHGXMX VWUXQD ]QDQMD R VOXEDPD EH]EHGQRVWL YRMVFL L SROLFLML
Taj problem jo vie dolazi do izraaja kada se na umu ima to da je jedan poslanik
LVWRYUHPHQR ODQ YLH UD]OLLWLK VNXStinskih odbora. Zbog ovoga poslanici ne mogu
efikasno obavljati svoj posao u odborima. Pored Odbora nadlenog za bezbednost i
Odbor za finansije, time to kontrolie zakonitost troenja budeta, nadzire i kontrolie
rad slubi bezbednosti. Pored Narodne skuptine i Saveta za nacionalnu bezbednost,
]QDDMQR PHVWR X NRQWURli slubi bezbednosti ima i Vlada. Ona postavlja direktore i
druge funkcionere slubi bezbednosti i ima pravo da ih razrei dunosti onda kada nije
]DGRYROMQD QMLKRYLP UDGRP 7DNRH 9ODGD Lma u odnosu na slube korpus
IXQNFLRQDOQLK RUJDQL]DFLRQLK L SHUVRQDOQLK RYODHQMD NRMD LQDH NDUDNWHULX QMHQH
RGQRVH VD RUJDQLPD GUDYQH XSUDYH XNOMXXMXL X WR L SUDYR GD XVNODXMH L XVPHUDYD
njihov rad i ponitava njihove nezakonite akte. S obzirom QDUD]OLLWVWDWXV%,$NRMDMH
SRVHEQD UHSXEOLND RUJDQL]DFLMD L YRMQLK VOXEL NRMH VX X VDVWDYX 0LQLVWDUVWYD
odbrane), BIA se nalazi pod neposrednom kontrolom Vlade, dok su vojne slube pod
neposrednom kontrolom ministra odbrane, a po-tom i Vlade. U skladu s tim, ministar
RGEUDQH LPD QL] RYODHQMD X RGQRVX QD YRMQH VOXEH EH]EHGQRVWL L SUHG 9ODGRP LPD
odgovornost za njihov rad. Sudska kontrola se zasniva najpre na kontroli zakonitosti
mera tajnog prikupljanja podataka, odnosno ostvaruje se time to slube bezbednosti za
QMLKRYX]DNRQVNXXSRWUHEXPRUDMXGRELWLSLVPHQXVXGVNXVDJODVQRVW7DNRHVXGRYLVX
QDGOHQL GD RGOXXMX R ]DNRQLWRVWL NRQDQLK XSUDYQLK DNDWD X XSUDYQRP VSRUX R
HYHQWXDOQRM NULYLQRM RGJRYRUQRVWL SULSDGQLND VOXEL NDR L R QDNQDGL WHte koju one
QDQHVXJUDDQLPD7DNYHQDGOHQRVWLLPDMXRNUXQLVXGRYLL9UKRYQLVXG6UELMH
3RUHGRYLKRUJDQDRGUHHQXXORJXXQDG]RUXQDGUDGRPVOXELEH]EHGQRVWL
imaju i nedavno formirane institucije - =DWLWQLN JUDDQD RPEXGVPDQ 3RYHUHQLN ]D
informacLMH RG MDYQRJ ]QDDja i Dravna revizorska institucija. Ombudsman je
QH]DYLVQL GUDYQL RUJDQ NRML SUHGVWDYOMD VSHFLILDQ YLG VSROjne kontrole rada uprave.
FormiUDQMHUDGL]DWLWHLXQDSUHHQMDVORERGDLSUDYDRYHNDDGHOXMHDXWRULWHWRPVYRMH
javne funkcLMH 6YDNR IL]LNR LOL SUDYQR GRPDH LOL VWUDQR OLFH NRMH VPDWUD GD VX PX
DNWRP UDGQMRP LOL QHLQMHQMHP RUJDQD XSUDYH SRYUHHQD SUDYD PRH GD SRGQHVH
SULWXEX =DWLWQLNX JUDDQD 2PEXGVPDQ SRNUHH SRVWXSDN SR SULWXEL JUDDQD LOL SR
sopstvenoj inicijativi. Vanost ove institucije ogleda se u tome to ona ne kontrolie

139

VDPRIRUPDOQRSRWRYDQMH]DNRQDYHLHWLQRVWQHSULVWUDVQRVWLNRUHNWQRVWXUDGXNDR
i potovanje dostojanstva pojedinca u kontaktu sa javnom administracijom. Poverenik
za informacije od MDYQRJ ]QDDMD WUHEa da doprinese uklanjanju tradicionalne
]DWYRUHQRVWLVOXELEH]EHGQRVWLNDRLMDDQMXNDSDFLWHWDMDYQRVWLSRWUHEQLK]DNRQWUROX
QMLKRYRJ UDGD 'UDYQD UHYL]RUVND LQVWLWXFLMD LPD ]QDDMQX XORJX X QDG]RUX L NRQWUROL
troenja budetskih sUHGVWDYD VYLK GUDYQLK LQVWLWXFLMD WH H LPDWL SUDYR XYLGD L X
VWUXNWXUX EXGHWD VOXEL EH]EHGQRVWL ,PDMXL X YLGX WR GD VH UDGL R QRYRIRUPLUDQLP
institucijama, jo uvek je rano oceniti njihov rad.
No, dosadanje iskustvo, posebno ono sa Poverenikom za informacije od
MDYQRJ]QDDMDXND]XMHQDPQDWRGDVHSUHGLQVWLWXFLMHNRMHWUHEDGDNRQWUROLXYODVW
HVWR SRVWDYOMDMX SUHSUHNH MR X ID]L IRUPLUDQMD SRSXW RQLK NDR WR VX NDQMHQMH
prilikom odobravanja akta o sistematizaciji i prilikom dodele odgovarajXLK SURVWRULMD
LOLILQDQVLMVNLKVUHGVWDYD]DUDG7HSUHSUHNHHVWRSRVWDMXVUD]PHUQRYHHRQGDNDGDVH
SRNDH GD QHND LQVWLWXFLMD ]DLVWD GHOXMH QH]DYLVQR RG SROLWLNLK VWUXNWXUD NDR L RQGD
NDGDVYRMSRVDRUDGLSUHGDQR7DNRHLPDMXLXYLGXWRGDVXSRslanici u Parlamentu
L]DEUDOL ODQRYH 'UDYQH UHYL]RUVNH LQVWLWXFLMH YHOLNRMH SLWDQMH NROLNRH RQL XVYRP
UDGXELWLQH]DYLVQLXRGQRVXQDSROLWLNHSDUWLMH.RQDQRLQVWLWXFLMHFLYLOQRJGUXWYDD
QDMSUH XGUXHQMD JUDDQD LVWUDLYDNL FHQWUL L PHGLML PRJX GD SUHGVWDYOMDMX ]QDDMDQ
instrument nadzora nad radom slubi bezbednosti, kao to to pokazuje praksa u mnogim
razvijenim demokratskim drutvima. Osnov njihovog interesovanja za rad institucija
EH]EHGQRVWL MH SUDYR JUDDQD QD VRSVWYHQX EH]EHGQRVW L Xestvovanje u upravljanju
javnim poslovima, a pretpostavka za vrenje te kontrole je pristup informacijama od
MDYQRJ]QDDMD

9.7. IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI

Republika Srbija je opredeljena da na osnovama razvoja demokratskih

procesa, evropske VSROMQRSROLWLNH RULMHQWDFLMH L SROLWLNH VDUDGQMH L MDDQMD PHUD
SRYHUHQMD X UHJLRQX L]JUDXMH VRSVWYHQX EH]EHGQRVW WR MHLQLMH]QDDMQLP LQLRFHP
UHJLRQDOQHEH]EHGQRVQHVDUDGQMHLSRX]GDQLPSDUWQHURPXPHXQDURGQLPRGQRVLPD
Bez obzira na pozitivne rezXOWDWHXMDDQMXEH]EHGQRVQRJSRORDMD5HSXEOLNH
6UELMH L GDOMH SRVWRMH ]QDDMQL L]D]RYL UL]LFL L SUHWQMH QMHQRM EH]EHGQRVWL 3RVOHGLFH
YLHJRGLQMHJ JUDDQVNRJ UDWD YRHQRJ QD SURVWRULPD QHNDGDQMH 6RFLMDOLVWLNH
)HGHUDWLYQH 5HSXEOLNH -XJRVODYLMH PHXQDrodne izolacije Savezne Republike
-XJRVODYLMHL1$72ERPEDUGRYDQMDL]UDHQLSUREOHPLWUDQ]LFLMHNDRLNOMXQLSUREOHPL
globalne i regionalne bezbednosti, u znatnoj meri se reflektuju na bezbednost Republike
Srbije i mogu ugroziti njenu stabilnost i mir.
Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti Republike Srbije imaju kompleksan
NDUDNWHU SD VH VD VOLQLP VDGUDMHP RELPRP L LQWHQ]LWHWRP PRJX LVSROMLWL QD
globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Polazni kriterijum u razmatranju i
QDYRHQMXL]D]RYDUL]LNDLpretnji jeste teina posledica po bezbednost Republike Srbije
NRMHELPRJOHGDQDVWDQXXVOXDMXQMLKRYRJLVSROMDYDQMD

140

2SDVQRVWRGRUXDQHDJUHVLMHQD5HSXEOLNX6UELMX]QDDMQRMHVPDQMHQDDOL
QLMH X SRWSXQRVWL LVNOMXHQD D PRH GD QDVWDQH NDR SRVOHGLFD oruanih sukoba
globalnog ili regionalnog karaktera prouzrokovanih suprotstavljenim interesima velikih
sila ili drava u regionu.
6HSDUDWLVWLNH WHQMH SRMHGLQLK QDFLRQDOLVWLNLK L YHUVNLK HNVWUHPLVWLNLK
grupa predstavljaju izvor stalnog bezbednosnog rizika i direktnu pretnju teritorijalnoj
FHORYLWRVWL5HSXEOLNH6UELMH6HSDUDWLVWLNDQDVWRMDQMDGHODDOEDQVNHQDFLRQDOQHPDQMLQH
na Kosovu i Metohiji, koja su kulminirala protivpravnim jednostranim proglaenjem
nezavisnosti Kosova, direktna su pretnja teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije i
jedan od najozbiljnijih bezbednosnih izazova u regionu. Takva nastojanja mogu
SRGVWDL LUHQMH VHSDUDWLVWLNLK LGHMD L WDNR SRVWDWL IDNWRU GHVWDELOL]DFLMH X GUXJLP
delovima Republike Srbije i irem regionu.
ProtivpraYQRMHGQRVWUDQRSURJODHQDQH]DYLVQRVW.RVRYDSUHGVWDYOMDQDMYHX
pretnju bezbednosti Republike Srbije. Nametanje jednostranog reenja suprotno Povelji
81 L PHXQDURGQRP SUDYX GRSULQRVL GD WDM SURVWRU SRVWDQH GXJRWUDMQL IDNWRU
nestabilnosti u regionu. PotRYDQMH OMXGVNLK L PDQMLQVNLK SUDYD L VSURYRHQMH
GHPRNUDWVNLK VWDQGDUGD QDURLWR X SRJOHGX EH]EHGQRVWL L ]DWLWH VUSVNRJ L GUXJRJ
nealbanskog stanovnitva, odrivog povratka prognanih i interno raseljenih lica i
decentralizacije Kosova i Metohije, ne ostvaruje se u skladu sa proklamovanim
FLOMHYLPD PHXQDURGQH ]DMHGQLFH 1HSRYROMDQ UD]YRM VWDQMD EH]EHGQRVWL L SULPHQD
Sveobuhvatnog predloga za reenje statusa Kosova (Ahtisarijev plan), koji nije
SULKYDHQX6DYHWXEH]EHGQRVWL8MHGLQMHQLKQDFLMDPRHGDLzazove eskalaciju nasilja
na Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije i
destabilizacije regiona. Tome doprinosi i formiranje paravojnih, tzv. Kosovskih
EH]EHGQRVQLK VQDJD NRMH SUHGVWDYOMDMX R]ELOMQX SUHWQMX SRVWRMHHP reimu regionalne
kontrole naoruanja i ugroavaju ravnoteu u regionu.
Bezbednost Republike Srbije moe da bude ugroena i oruanom pobunom,
NDRVSHFLILQLPREOLNRPRUXDQRJVXNREDPRWLYLVDQRJQHXVWDYQRPLQDVLOQRPWHQMRP
za SURPHQRPJUDQLFD7DNRHVSorovi uz upotrebu oruja mogu nastati i kao posledica
HVNDODFLMHWHURUL]PDLJUDQLQLKWHULWRULMDOQLKLGUXJLKVSRURYD
Terorizam MH MHGDQ RG QDMYHLK UL]LND L SUHWQML ]D JOREDOQX UHJLRQDOQX L
nacionalnu bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je i
sa nasilnim verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma, Republika Srbija
PRH ELWL PHWD WHURULVWLNRJ GHORYDQMD NDNR QHSRVUHGQR WDNR L NRULHQMHP QMHQH
WHULWRULMH]DSULSUHPXLL]YRHQMHWHURULVWLNLKDNFLMDXGUXJLP]HPljama. Sa stanovita
EH]EHGQRVQLK UL]LND L SUHWQML VD NRMLPD VH VXRDYD 5HSXEOLND 6UELMD SRVHEQR MH
]QDDMQD YH]D WHURUL]PD VD VYLP REOLFLPD RUJDQL]RYDQRJ WUDQVQDFLRQDOQRJ L
SUHNRJUDQLQRJNULPLQDOD
Proliferacija oruja za masovno unitenje predstavlja SRWHQFLMDOQRQDMYHX
pretnju globalnoj i evropskoj bezbednosti, a samim tim i realnu pretnju bezbednosti
5HSXEOLNH6UELMH2SDVQRVWGDRUXMH]DPDVRYQRXQLWHQMHGRHXSRVHGVWUXNWXUDQDG
NRMLPD GUDYD QHPD NRQWUROX SRVHEQR WHURULVWLNLK JUXSD L SRMHGLQaca, predstavlja
posebnu pretnju bezbednosti.

141

Nacionalni i verski ekstremizamNRMLLPDNRUHQHXVXNRELPDQDHWQLNRML

YHUVNRM RVQRYL X EOLRM L GDOMRM SURORVWL SUHGVWDYOMD IDNWRU UL]LND L ]QDDMQX SUHWQMX
bezbednosti. Sporost u demokratizaciji ekonomskLK L SROLWLNLK SURFHVD PRH ]QDWQR
GRSULQHWLSRUDVWXPHXHWQLNLKWHQ]LMDLQMLKRYRPSRWHQFLMDOQRPSUHUDVWDQMXXVXNREH
Obavetajna delatnost koju strane obavetajne organizacije sprovode kroz
nezakonito i prikriveno delovanje, predstavlja realnu pretnju bezbednosti Republike
6UELMH 2VWYDUXMH VH NUR] VODEOMHQMH QMHQLK SROLWLNLK HNRQRPVNLK L EH]EHGQRVQLK
kapaciteta i kroz uticaj na smer i dinamiku drutvenih procesa, suprotno nacionalnim
interesima. Kombinacija tradicionalnih obavetajnih metoda sa sredstvima sofisticiranih
PRJXQRVWLRWHDYDRWNULYDQMHQMLKRYRJGHORYDQMD
Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije, a posebno na Kosovu i
0HWRKLMLLVSROMDYDVHQDURLWRXREODVWLPDQHGR]YROMHQHWUJRYLQHQDUNRWLFLPDWUJRYLQH
ljudima i ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi, proliferaciji
NRQYHQFLRQDOQRJ RUXMD L PRJXQRsti proliferacije oruja za masovno unitenje. Po
svom karakteru, organizovani kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i
ukupnom razvoju drave i drutva.
Korupcija ugroava temeljne vrednosti drutva i dovodi do opadanja
poverenja u institucije GUDYH RWHDYDQMD VSURYRHQMD VXWLQVNLK UHIRUPL XVSRUDYDQMD
procesa tranzicije, ekonomskog razvoja, priliva stranih investicija i integracionih
procesa i do destabilizacije prilika u zemlji i regionu.
Problemi ekonomskog razvoja Republike Srbije usled viegodinjih
HNRQRPVNLKVDQNFLMDLXQLWHQMDYLWDOQLKREMHNDWDSULYUHGQHLVDREUDDMQHLQIUDVWUXNWXUH
tokom NATO bombardovanja imaju za posledicu brojne nepovoljne drutvene pojave,
NRMH VX SR VYRP XNXSQRP XLQNX ]QDDMDQ IDNWRU UL]LND X SURFHVX WUDQ]LFLMH. Visoka
stopa nezaposlenosti i siromatvo znatnog dela stanovnitva, uz prisustvo velikog broja
prognanih i interno raseljenih lica, potencijalna su arita ozbiljnih socijalnih i
SROLWLNLK WHQ]LMD NRMH PRJX SURL]YHVWL VWDQMH YLVRNRJ UL]LND 2GOD]DN
visoNRREUD]RYDQRJ NDGUD L] ]HPOMH X]URNRYDQ QHPRJXQRX DGHNYDWQRJ
zapoljavanja i vrednovanja rada, umanjuje izglede za bri ekonomski i svaki drugi
oporavak zemlje oslanjanjem na sopstvene resurse.
(QHUJHWVND PHX]DYLVQRVW i osetljivost infrastrukture za proizvodnju i
transport energenata, kao i neizbean trend iscrpljivanja izvora neobnovljivih
energetskih resursa, predstavljaju realnu osnovu ugroavanja energetske bezbednosti i
realan izazov stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije.
Neravnomeran privredni i demografski razvoj Republike Srbije, koji je u
prolosti bio snaan izvor kriza, i dalje predstavlja rizik po bezbednost na ovom
SURVWRUX5D]OLLWVWHSHQSULYUHGQHUD]YLMHQRVWLSRMHGLQLKUHJLRQDXVSUH]LVDQMLKRYLP
demografskim karakteristikama, uzURNXMH SRMDYX YHLK PLJUDFLMD VWDQRYQLWYD L]
QHUD]YLMHQLK ND UD]YLMHQLP UHJLRQLPD L] SRGUXMD L]UD]LWH SUHQDVHOMHQRVWL L]D]YDQH
GHPRJUDIVNRP HNVSOR]LMRP ND SRGUXMLPD VD L]UDHQRP SRMDYRP GHSRSXODFLMH
Demografski trendovi i migracije, pored socijalnih problema i rasta kriminala, mogu
dovesti do porasta nestabilnosti i nastanka rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije.
Nereen status i teak poloaj izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica
sa prostora Republike Hrvatske, Republike Bosne i Hercegovine i Autonomne Pokrajine

142

Kosovo i Metohija, spora realizacija njihovog povratka i negarantovanje bezbednog

opstanka, kao i nereavanje sudbine nestalih sa tih prostora oteavaju normalizaciju
odnosa na prostoru nekadanje SFRJ i predstavljaju potencijalni izvor nestabilnosti u
regionu.
1HGRYUHQ SURFHV UD]JUDQLHQMD L]PHX GUDYD QHNDGDQMH 6)5SUHGVWDYOMD SRWHQFLMDOQL L]YRU VXNRED L RWHDYD XVSRVWDYOMDQMH SXQH VDUDGQMH L]PHX
drava. Svaki pokuaj neadekvatnog reavanja pitanja prava i zatite nacionalnih
PDQMLQDXGUDYDPDUHJLRQDPRHELWL]QDDMDQL]YRUQHVWDELOQRVWL
Nekontrolisano troenje prirodnih resursa i ugroavanje ivotne sredine
YHMHGRVWLJORR]ELOMQHUD]PHUH7RVHSUYHQVWYHQRRGQRVLQDSUHNRPHUQXHNVSORDWDFLMX
uma, nekontrolisano raspolaganje energetskim potencijalima, obradivim zemljitem i
L]YRULPDSLWNHYRGH]DJDLYDQMHYD]GXKDYRGHQLKWRNRYDL]HPOMLWDLQHNRQWUROLVDQR
odlaganje otpada. Pored nenadoknadive materijalne tete, takvim postupanjem izazvaju
se nepovoljne promene u makro i mikro klimi i ozbiljno ugroava pravo ljudi na ivot u
zdravoj sredini.
3RVOHGLFHHOHPHQWDUQLKQHSRJRGDLWHKQLNLKLWHKQRORNLKQHVUHDNDRL
XJURDYDQMHLYRWQHVUHGLQHL]GUDYOMDJUDDQD usled radioloke, hemijske i bioloke
kontaminacije, stalni su bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovnitvo i
PDWHULMDOQD GREUD =QDDMDQ UL]LN SUHGVWDYOMDMX WHKQRORNH QHVUHH X NRMLPD HIHNWL
GHMVWYD RSDVQLK PDWHULMD PRJX ]DKYDWLWL QH VDPR WHULWRULMX 5HSXEOLNH 6UELMH YH L
susedne drave. ivotnu sredinu dodatno ugroavaju i objekti sa visokim stepenom
rizika u zemljama regiona, kao i privredni objekti sa tehnologijom koja ne zadovoljava
PHXQDURGQHHNRORNHVWDQGDUGH
Opasnosti povezane sa pojavljivanjem i irenjem infektivnih bolesti kod
ljudi i zaUD]DNRGLYRWLQMDSUHGVWDYOMDMXEH]EHGQRVQLUL]LNNRMLELXEXGXQRVWLPRJDR
biti sve izraeniji.
Narkomanija, kao sve izraeniji drutveni problem, dobija i karakter
EH]EHGQRVQRJSUREOHPDLXWLHQDSRUDVWEURMDWHNLKNULYLQLKGHOD
Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i
GUXWYR SRVWDMH VYH L]UDHQLML SUREOHP L GRELMD NDUDNWHU VYH ]QDDMQLMHJ EH]EHGQRVQRJ
rizika.
7HQGHQFLMD SRYHDQRJ NRULHQMD LQIRUPDFLRQR-komunikacionih tehnologija
SUDHQD MH NRQVWDQWQLP SRYHDQMHP UL]Lka od visokotehnolokog kriminala i
ugroavanja informacionih i telekomunikacionih sistema. Rizik u ovom pogledu
SRVWRML RG XJURDYDQMD VSROMD DOL L X PRJXQRVWL ]ORXSRWUHEH SRGDWDND R JUDDQLPD L
pravnim licima.
Promena klime na globalnom nivou, posebno globalno zagrevanje
negativno se odraava na promenu biodiverziteta u ekosistemima i dovodi do
SRUHPHDMDXSROMRSULYUHGQRMSURL]YRGQMLQDSURVWRUX5HSXEOLNH6UELMHWRELPRJORGD
ima implikacije na njenu ukupnu bezbednost i ekonomsku stabilnost.
PrisutnL VX L GUXJL UL]LFL L SUHWQMH EH]EHGQRVWL VD PDQMRP LOL YHRP
YHURYDWQRRP LVSROMDYDQMD L SUHSR]QDYDQMD NDR WR VX: zloupotreba novih
WHKQRORJLMD L QDXQLK GRVWLJQXD X REODVWL LQIRUPDWLNH JHQHWVNRJ LQHQMHULQJD
PHGLFLQH PHWHRURORJLMH L GUXJLK QDXQLK REODVWL 6SHFLILQRVW RYLK EH]EHGQRVQLK

143

L]D]RYDUL]LNDLSUHWQMLMHVWHVPDQMHQDPRJXQRVWQMLKRYRJEODJRYUHPHQRJRWNULYDQMDL
preventivnog delovanja. Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti na globalnom, regionalnom
i nacionalnom nivou stalno se umnoavaju i menjaju karakter, intenzitet i oblike
ispoljavanja.
6DGUDMRELPLYHURYDWQRDLVSROMDYDQMDL]D]RYDUL]LNDLSUHWQMLEH]EHGQRVWL
5HSXEOLNH 6UELMH QHSRVUHGQR XWLX QD GHILQLVDQMH SROLWLNH QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL L
L]JUDLYDQMHDGHNYDWQLKVSRVREQRVWLsistema nacionalne bezbednosti.

9.7.1. ORGANIZOVANI KRIMINAL U REPUBLICI SRBIJI

9.7.1.1.

POJAM I POJAVNI OBLICI

Organizovani kriminal je izrazito tetna pojava za drutva u bilo kojoj fazi

razvoja, a posebno za ona koja se nalaze u fazi tranzicije i demokratskog preobraaja.
2Q ]DGLUH X VYH VIHUH GUXWYD XQLWDYD LYRWH L SULLQMDYD YHOLNX PDWHULMDOQX WHWX
SURGXNXMH L SRGVWLH GUXJH YUVWH NULPLQDOD X]URNXMH RVHDQMH VWUDKD L EH]QDD L
naruava integritet i ugled dravnih institucija i drave u celini.
OrganizoYDQL NULPLQDO SRGUD]XPHYD YUHQMH NULYLQLK GHOD RG VWUDQH
organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Pod organizovanom kriminalnom
JUXSRPSRGUD]XPHYDVHJUXSDRGWULLOLYLHOLFDNRMDSRVWRMLRGUHHQRYUHPHLGHOXMH
sporazumno u cilju vrenja MHGQRJ LOL YLH NULYLQLK GHOD ]D NRMD MH SURSLVDQD ND]QD
]DWYRUDRGHWLULJRGLQHLOLWHDND]QDUDGLVWLFDQMDSRVUHGQRLOLQHSRVUHGQRILQDQVLMVNH
ili druge koristi.
x
x
x
x
x
x
x

=QDDMQHNDUDNWHULVWLNHRUJDQL]RYDQRJNULPLQDODVXVOHGHH
VYDNLODQNULPLQDOQHRUJDQL]DFLMHLPDXQDSUHGRGUHHQLRGQRVQRRLJOHGQR
odredivi zadatak ili ulogu;
delatnost kriminalne organizacije planirana je na due vreme ili za
QHRJUDQLHQLYUHPHQVNLSHULRG
GHODWQRVW RUJDQL]DFLMH ]DVQLYD VH QD SULPHQL RGUHHQLK SUDYLOD XQXWUDQMH
kontUROHLGLVFLSOLQHODQRYD
GHODWQRVWRUJDQL]DFLMHSODQLUDVHLYULXPHXQDURGQLPUD]PHUDPD
u vrenju delatnosti primenjuje se nasilje, zastraivanje ili da postoji
spremnost za njihovu primenu;
u vrenju delatnosti koriste se privredne ili poslovne strukture, pranje novca i
QH]DNRQLWRVWHHQHGRELWL
SRVWRML XWLFDM RUJDQL]DFLMH LOL QMHQRJ GHOD QD SROLWLNX YODVW VUHGVWYD MDYQRJ
informisanja, zakonodavnu, izvrnu ili sudsku vlast ili na druge vane
GUXWYHQHLOLHNRQRPVNHLQLRFH

Procenjuje se da u Republici Srbiji deluje vie organizovanih kriminalnih

grupa (u daljem tekstu: OKG) koje su regionalo povezane sa istim takvim grupama u

144

zemljama u okruenju i ire, a najvie sa grupama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine,

Rumunije, Republike Hrvatske, Republike Makedonije, Republike Bugarske i
Republike Albanije. OKG ostvaruju veoma tetan uticaj na privredni i ekonomski
razvoj Republike Srbije. Osnovni metod njihovog delovanja je ulaganje velikih suma
QHOHJDOQR VWHHQRJ QRYFD X OHJDOQH WRNRYH NDR L ]D NRUXPpiranje pripadnika dravne
DGPLQLVWUDFLMHNDNRELVHGRORGR]DWLHQLKLQIRUPDFLMDLRVWYDULRXWLFDMQDWRNLLVKRG
NULYLQRJSURJRQD1HPRJXHMHSUHFL]QRL]UDXQDWLPDWHULMDOQR-finansijsku tetu koju
Republici Srbiji nanosi organizovani kriminal, ali je sasvim sigurno da je ona velikih
razmera.
Na teritoriji AP Kosova i Metohije deluje veliki broj OKG sa izraenom
hijerarhijskom strukturom uspostavljenom na familijarnim odnosima koje se preteno
EDYH NULMXPDUHQMHP RSRMQLK GURJD L SVLKRDNWLYQLK VXSVWDQci, trgovinom ljudima i
OMXGVNLP RUJDQLPD NULMXPDUHQMHP OMXGL PHXQDURGQLP NULMXPDUHQMHP PRWRUQLK
YR]LOD NULMXPDUHQMHP RUXMD L HNVSOR]LYD DNFL]QH UREH L GUXJLK NULYLQLK GHOD VD
elementima nasilja. Ove grupe su povezane sa pojedinim OKG na teritoriji centralne
6UELMH L $3 9RMYRGLQH L  GUXJLP 2.* X ]HPOMDPD UHJLRQD D GHR LOHJDOQR VWHHQLK
VUHGVWDYDSUHXVPHUDYDMXQDILQDQVLUDQMHWHURULVWLNLKRUJDQL]DFLMD
6SHFLILQRVWDNWLYQRVWLRUJDQL]RYDQRJNULPLQDODX5HSXEOLFL6UELMLMHSUHWQMD
po nacionalnu bezEHGQRVWWR]DKWHYDSRMDDQRDQJDRYDQMHEH]EHGQRVQLKVOXEL
Pojavni oblici organizovanog kriminala zastupljeni u Republici Srbiji su:
WUJRYLQD QDUNRWLFLPD L]QXGH RWPLFH XFHQH WUJRYLQD OMXGLPD NULMXPDUHQMH OMXGL
korupcija, pranje novca, zloupotreba slubenog poloaja, falsifikovanje novca i drugih
VUHGVWDYD SODDQMD SURVWLWXFLMD WUJRYLQD RUXMHP L HNVSOR]LYQLP PDWHULMDPD
PHXQDURGQR NULMXPDUHQMH YR]LOD NULMXPDUHQMH DNFL]QH UREH L YLVRNRWHKQRORNL
kriminal.
Poloaj Republike Srbije i njeno mesWR QD PHXQDURGQRP SXWX GURJH
GRSULQRVH GD YHOLNH NROLLQH GURJH SUROD]H DOL VH L ]DGUDYDMX X QDRM ]HPOML 3URFHVL
dezintegracije prethodnog drutvenog sistema sa uspostavljanjem novog, koji je tek u
formiranju, zajedno sa porastom organizovanog kriminala, prostitucije, trgovine ljudima
i generalno osiromaenje nacije samo su doprineli intenziviranju problema vezanog za
droge. Ekonomski gubici za drutvo zbog trgovine drogama, ilegalnih tokova novca i
WUDQVDNFLMD VX RJURPQL NRMH L]PHX RVWDORJ SURGXNXMX L YHOLNH WURNRYH OHHQMD
]DYLVQLND QMLKRYH VRFLMDOQH ]DWLWH L GU 3RQXGD RSRMQLK GURJD QD GRPDHP WULWX
direktno zavisi od njenog kretanja na evropskom i svetskom tritu.
.ULYLQD GHOD VD HOHPHQWLPD QDVLOMD NDR WR VX RWPLFH L]QXGH L XFHQH
NDUDNWHULX VSHFLILQH HNRQRPVNH L GUXWYHQH SULOLNH X 5HSXEOLFL 6UELML 6DGDQMD
HNRQRPVNDNUL]DQDVYHWVNRPQLYRXNRMDHYHURYDWQR]DKYDWLWLLQDX]HPOMXXWLFDH
QD SRUDVW NULYLQLK GHOD VD HOHPHQWLPD QDVLOMD L VSHFLMDOL]DFLMX RUJDQL]RYDQLK
kriminalnLKJUXSD]DYUHQMHRYLKNULYLQLKGHODNDRLSRYH]LYDQMHVD2.*XRNUXHQMX
Deo zapadnog Balkana, a samim tim i Republika Srbija, postala je izvorite
WUJRYLQHRUXMDQDURLWRQDNRQRUXDQLKNRQIOLNDWDXSRVOHGQMRMGHFHQLMLSURORJYHND
koje je preostaOR NDR YHOLNL YLDN QDRUXDQMD =D NULMXPDUHQMH RUXMD 5HSXEOLND
Srbija je tranzitna zemlja, ali i zemlja izvorita i odredita.

145

3UREOHPDWLNX PHXQDURGQRJ NULMXPDUHQMD PRWRUQLK YR]LOD NDUDNWHULX

povezivanje kriminalnih grupa u regionu i ire, sa jasniPSRGHODPDSRVORYDVWYDUDMXL
PUHQX VWUXNWXUX NUDH L SUHYDUH X YH]L VD RVLJXUDQMHP DXWRPRELOD VNXSRFHQLK
autobusa, kamiona i radnih maina, falsifikovanje dokumentacije i povezivanje sa
JUDQLQLPGUDYQLPVOXEHQLFLPDUDGLQHVPHWDQRJSURODVND
PosledQMLK JRGLQD 5HSXEOLND 6UELMD VH RVLP WUDQ]LWD LOL RGUHGLWD HH
SRMDYOMXMH L NDR ]HPOMD SRUHNOD UWDYD WUJRYLQH OMXGLPD QDMHH X FLOMX VHNVXDOQH L
radne eksploatacije. Republika Srbija se nalazi u centru tranzitnih ruta za legalan i
ilegalan promet rRED L OMXGL ,PDMXL WR X YLGX QL] JRGLQD XQD]DG VH XSUDYR
EDONDQVNRP UXWRP ND ]HPOMDPD (YURSVNH XQLMH YULOR NULMXPDUHQMH GUDYOMDQD
afroazijskih zemalja, kao i lica albanske i turske nacionalnosti. U pojavi ilegalnih
migracija preko teritorije Republike Srbije kao tranzitne zemlje, poslednjih godina je
VYH SULVXWQLMD L HNRQRPVND PLJUDFLMD GRPDHJ VWDQRYQLWYD 1DYHGHQRP SRJRGXMH L
status dela teritorije Republike Srbije, AP Kosova i Metohije, iz kog pravca je
SRVOHGQMLK JRGLQD UHJLVWURYDQ QDMYHL EURM ilegalnih ulazaka na teritoriju centralne
Srbije.
.RUXSFLMDSUHGVWDYOMDR]ELOMDQGUXWYHQLSUREOHPLQMHQHUD]PHUHQLMHPRJXH
utvrditi. Postoje indicije da je takozvana tamna brojka kriminala u ovoj oblasti daleko
YHD LPDMXL X YLGX RERVWUDQX NRULVW Oica koje prima i koje daje mito. Korupcija je
RGQRV NRML VH ]DVQLYD ]ORXSRWUHERP RYODHQMD X MDYQRP LOL SULYDWQRP VHNWRUX X FLOMX
VWLFDQMD OLQH NRULVWL LOL NRULVWL ]D GUXJRJD 2UJDQL]RYDQL NULPLQDO QHRGYRMLYR MH
povezan sa korupcijom, a pre svega u dravQLP RUJDQLPD 8 VOXDMHYLPD NRUXSFLMH X
dravnim organima, organizacijama i javnim slubama naruavana je zakonska
SURFHGXUD SURIHVLRQDOQD HWLND L PRUDO VWUXNRYQD SUDYLOD L SRYUHLYDQD VX SUDYD
JUDDQD QD VRFLMDOQX ]DWLWX REUD]RYDQMH PHGLFLQVNL WUHWPDQ IHU L SUDYLQR VXHQMH
.RUXSFLMRPVXSRVHEQRSRJRHQLREUD]RYQLL]GUDYVWYHQLVHNWRUORNDOQDVDPRXSUDYD
SUDYRVXHFDULQDLSROLFLMD
3UDQMHQRYFDSUHGVWDYOMDVSRML]PHXRSWHJLSULYUHGQRJNULPLQDODLMHGDQMH
od bitnijih faktora organizovanog krimLQDOD 8RHQH WHQGHQFLMH XND]XMX GD VH QRYDF
VWHHQYUHQMHPSUHGLNDWQLKNULYLQLKGHODXODHXNXSRYLQXQHSRNUHWQRVWLLOXNVX]QLK
GREDUDQDWHULWRULML5HSXEOLNH6UELMH7DNRHQH]DNRQLWRVWHHQQRYDFWUDQVIHULHVHYDQ
granica Republike Srbije na privatnH UDXQH IL]LNLK OLFD NDR L QD UDXQH RII VKRUH
ILUPLNRMHVHRVQLYDMX]DWXQDPHQX3ULVXWQDMHLWHQGHQFLMDGDQRYDFVWHHQYUHQMHP
SUHGLNDWQLK  NULYLQLK GHOD L] REODVWL RSWHJ NULPLQDOD VH SODVLUD X OHJDOQH WRNRYH SUL
HPX VH NRULVWH VSHFLMDOL]RYDQD OLFD L] REODVWL ILQDQVLMD ]D SUDQMH QRYFD 8RHQD MH
SRMDYDGDVHQRYDFVWHHQQDQHOHJDODQQDLQXLQRVWUDQVWYXXQRVLX]HPOMXIL]LNLLOL
SXWHP EDQNDUVNLK WUDQVIHUD L XODH X QHNUHWQLQH X 5HSXEOLFL 6UELML HPX SRJRGXMH
nepostojanje ili nezadovoljavDMXD SULPHQD SURSLVD R SRUHNOX LPRYLQH 3URFHV
SULYDWL]DFLMH X 5HSXEOLFL 6UELML X YHOLNRM PHUL RPRJXXMH XODJDQMHSUOMDYRJ QRYFD X
kupovinu pravnih lica koja se privatizuju.
1DNRQXYRHQMDMHGLQVWYHQHHYURSVNHYDOXWHXRHQRMHGDNULPLQDOQHJUXSH
u Republici Srbiji, koje se bave falsifikovanjem novca i njegovom distribucijom,
XJODYQRP IDOVLILNXMX (YUR QRYDQLFH D GD VX QRYDQLFH GRPDH YDOXWH L DPHULNRJ
GRODUDVYHUHHSUHGPHWIDOVLILNRYDQMD3RUHGRUJDQL]RYDQRJIDOVLILNRYDQMDQRYFDVYH

146

VX HL VOXDMHYL X NRMLPD SRMHGLQLFL X] SRPR VDYUHPHQH UDXQDUVNH RSUHPH YUH
L]UDGX IDOVLILNRYDQRJ QRYFD WR X EXGXQRVWL PRH ELWL YHOLNL SUREOHP V RE]LURP QD
SRWHQFLMDOQXPDVRYQRVWRYDNYLKVOXDMHYD2VLPVOXDMHYDIDOVLILNRYDQMDQRYFDWRNRP
2008. godine, na WHULWRULML 5HSXEOLNH 6UELMH XRHQR MH L SRVWRMDQMH RUJDQL]RYDQLK
kriminalnih grupa koje se bave falsifikovanjem i zloupotrebom platnih kartica, koje su
VYHHHVUHGVWYRSODDQMDXQDRM]HPOML
Trenutna situacija u oblasti visokotehnolokog kriminala uND]XMHQDLQMHQLFX
GDMHVWRSDSRUDVWDRYHYUVWHNULPLQDODLEURMDSRYUDWQLNDXL]YUHQMXRYLKNULYLQLKGHOD
YHOLND QDURLWR X GRPHQX QHRYODHQRJ SULVWXSD ]DWLHQRP UDXQDUX UDXQDUVNRM
mrei i elektronskoj obradi podataka, i povredi prava intelektualne svojine. Tokom
 JRGLQH ]DEHOHHQ MH HQRUPQR YHOLNL EURM QHRYODHQRJ SULVWXSD ]DWLHQLP
UDXQDULPD L UDXQDUVNLP PUHDPD NRML VH RGQRVH QD LQWHUQHW SUH]HQWDFLMH NDNR
9ODGLQLK LQVWLWXFLMD WDNR L QD LQWHUQHW SUH]HQWDFLMH SUDYQLK L IL]LNLK OLFD L] Republike
6UELMH 7DNRH RUJDQL]RYDQH NULPLQDOQH JUXSH ]D NULMXPDUHQMH QDUNRWLND
IDOVLILNRYDQMHQRYFDWUJRYLQXOMXGLPDSUDQMDQRYFDVYHYLHNRULVWHPRJXQRVWLQRYLK
WHKQRORJLMD ]D RVWYDULYDQMH PHXVREQH NRPXQLNDFLMH NRMD VH RJOHGD X SULPHQL 9R,3
tehnologije, elektronske pote, instant mesindera (MSN, ICQ, i dr.).
3UHGYLD VH GD H EXGXL SHULRG YLVRNRWHKQRORNRJ NULPLQDOD NDUDNWHULVDWL
YHH XNOMXLYDQMH RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD X NRULHQMH UDXQDUD SULOLNRP GLVWULEXFLMH
opojnih droga, zloupotrebe dece, zloupotrebe platnih kartica, zatim u prostituciji,
trgovini ljudskim organima, elektronskom transferu novca koji nudi atraktivne
PRJXQRVWL]DEU]RLSRX]GDQRSUDQMHQRYFDYHHPXNOMXLYDQMXPDOROHWQLKOLFDX
L]YUHQMHWHLKNULYLQLKGHODNUDLidentiteta i zloupotrebi u elektronskoj trgovini.
9.7.1.2.

FAKTORI KOJI POGODUJU RAZVOJU ORGANIZOVANOG

KRIMINALA

Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala u Republici Srbiji su

EURMQL D SR YUVWL L LQWHQ]LWHWX VOLQL VX IDNWRULPD LVWRYUVQH SRMDYH NRMD je zahvatila
]HPOMH X WUDQ]LFLML 3RVHEQR VX XWLFDMQL VOHGHL IDNWRUL VLURPDWYR L YLVRN VWHSHQ
nezaposlenosti, struktura vlasnitva i svojinska transformacija, korupcija, geotranzitni
poloaj zemlje, neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje propisa, nedostatak
profesionalizma i zloupotreba savremenih tehnologija.
3UHGYLD VH GD H QD GDOMH NUHWDQMH L UD]YRM RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD X
5HSXEOLFL 6UELML YDULUDMXLP LQWHQ]LWHWRP XWLFDWL VYL QDYHGHQL IDNWRUL DOL L VYHWVND
HNRQRPVNDNUL]DSRYHDQWUHQGkonzumiranja opojnih droga i psihoaktivnih supstanci,
XODJDQMH QRYFD VWHHQRJ L]YUHQMHP NULYLQLK GHOD X OHJDOQH WRNRYH HNVSDQ]LMD
visokotehnolokog kriminala, ekoloki kriminal i dr.
Upravo iz ovih razloga, neophodno je da Strategija predvidi kontinuiran
integrisan proces mera i metoda svih dravnih organa u borbi protiv organizovanog
kriminala.

147
9.7.1.3.

9.7.1.3.1.

INSTITUCIJE, KAPACITETI I SREDSTVA ZA BORBU PROTIV

ORGANIZOVANOG KRIMINALA
NORMATIVNO-PRAVNI OKVIR

6WUDWHJLMD MH XWHPHOMHQD QD VYLP YDHLP ]DNRQLPD NRQYHQFLMama,

bilateralnim i multilateralnim ugovorima, kao i drugim pravnim aktima donetim i
usvojenim do dana stupanja na snagu ove strategije. Republika Srbija je u proteklom
periodu ratifikovala najvanije konvencije koje se odnose na borbu protiv
organizovanog kriminala.
Uspostavljanje savremenog i sveobuhvatnog zakonskog okvira u skladu sa
UHOHYDQWQLPPHXQDURGQLPVWDQGDUGLPDSUHGVWDYOMDMHGDQRGNOMXQLKVLVWHPVNLKXVORYD
za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala u Republici Srbiji. Svi dravni organi
koji su nadleni za borbu protiv organizovanog kriminala vre procenu delotvornosti
]DNRQVNRJRNYLUDLVWDUDMXVHRQMHJRYRPXQDSUHHQMXXVNODGXVDSRWUHEDPD
1DGOHQRVW RYODHQMD L SRVWXSDQMH VYLK GUDYQLK RUJDQD NRML XHVWYXMX X
borbi protiv organizovDQRJ NULPLQDOD XUHXMH YLH ]DNRQD RG NRMLK VX QDMYDQLML
.ULYLQL ]DNRQLN 6OXEHQL JODVQLN 56 EU  -ispravka, 107/05-ispravka),
=DNRQLNRNULYLQRPSRVWXSNX6OXEHQLOLVW65-EUL6OXEHQLJODVQLN
RS, br. 58/04, 85/05-GU]DNRQLL=DNRQLNRNULYLQRPSRVWXSNX
(Slubeni glasnik RS, br. 46/06, 49/07 i 122/08), Zakon o policiji (Slubeni glasnik
RS, broj 101/05), Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju
organizovanog kriminala (Slubeni glasnik RS, br. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03-US,
67/03, 29/04, 58/04-GU]DNRQ  L  =DNRQ R RVQRYDPD XUHHQMD VOXEL
bezbednosti Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 116/07), Zakon o slubama
bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (Slubeni list SRJ, broj 37/02 i Slubeni
list Srbije i Crne Gore, broj 17/04), Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji
(Slubeni glasnik RS, broj 42/02), Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz
NULYLQRJGHOD6OXEHQLJODVQLN56Eroj 97/08), Zakon o odgovornosti pravnih lica
]DNULYLQDGHOD6OXEHQLJODVQLN56EURM=DNRQRSURJUDPX]DWLWHXHVQLND
X NULYLQRP SRVWXSNX 6OXEHQL JODVQLN 56 EURM  &DULQVNL ]DNRQ 6OXEHQL
glasnik RS, br. 73/03, 61/05, 85/05-dr.zakon i 62/06-GU]DNRQ =DNRQ R VSUHDYDQMX
pranja novca (Slubeni glasnik RS, br. 107/05, 117/05-ispravka i 62/06-dr.zakon),
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Slubeni glasnik RS, br. 80/02,
84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr.zakon, 62/06-dr.zakon i
 =DNRQ R L]YUHQMX NULYLQLK VDQNFLMD 6OXEHQL JODVQLN 56 EURM  L
Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog
kriminala (Slubeni glasnik RS, broj 61/05).
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja je sastavni deo Odluke o
XWYULYDQMX1DFLRQDOQHVWUDWHJLMHSURWLYNRUXSFLMH6OXEHQLJODVQLN56EURM
SUHGYLDQL]SUHSRUXNDNRMHVHRGQRVHQDERUEXSURWLYNRUXSFLMH2YDVWUDWHJLMDpored
ostalog, sadri i preporuke koje se odnose na doslednu primenu propisa o obaveznom
RGX]LPDQMX NRULVWL NRMD SRWLH RG NRUXSFLMH NDR L L]UDGX XSXWVWYD R SRVWXSDQMX VD
privremeno oduzetom, zamrznutom i oduzetom imovinskom koristi.

148

8=DNRQLNXRNULYLQRm postupku sadrane su posebne odredbe o postupku

]DNULYLQDGHODRUJDQL]RYDQRJNULPLQDODRSRVWXSNXRGX]LPDQMDSUHGPHWDLLPRYLQVNH
NRULVWL L SRVWXSNX PHXQDURGQH VDUDGQMH X RWNULYDQMX L NULYLQRP JRQMHQMX XLQLODFD
NULYLQLKGHODRUJDQL]RYDQRJNULPLQDOD7DNRHVDGUDQHVXLRGUHGEHNRMHVHRGQRVH
QD VYHGRND VDUDGQLND RVWYDULYDQMH XYLGD X UDXQ EDQNDUVNH LOL GUXJH ILQDQVLMVNH
organizacije, privremenu obustavu isplate odnosno izdavanja sumnjivog novca,
vrednosnih papira ili predmeta. Pored primene merD L] O  L  RYRJ ]DNRQLND
regulisana je i primena mera pruanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje
simulovanih pravnih poslova i angaovanje prikrivenih islednika, kontrolisanih
isporuka, kao i privremeno oduzimanje predmeta i imovinske koristi i van uslova
SUHGYLHQLKRGUHGEDPDOGRLOGRRYRJ]DNRQLND
Status svedoka saradnika, uloga prikrivenog islednika, obim kontrolisane
LVSRUXNH PRJXQRVW SULPHQH VSHFLMDOQLK LVWUDQLK WHKQLND L X ID]L SULSUHPDQMD
NULYLQRJGHODRUJDQL]RYDQRJNULPLQDODNRULHQMHYLGHR-konferencijske veze prilikom
VDVOXDQMD RNULYOMHQRJ LOL RVXHQRJ OLFD SRVHEDQ SULWYRUVNL L ]DWYRUVNL UHLP ]D
RUJDQL]DWRUH NULPLQDOQH RUJDQL]DFLMH SRWRYDQMH PHXQDURGQLK VWDQGDUGD SUDYD QD
odbranu, samo su neka oGSLWDQMDNRMDVX]DNRQLPDYHSUHGYLHQDDOLELLKWUHEDORQD
RGJRYDUDMXLQDLQXUHGLWL]DNRQLPD

9.7.1.3.2.

INSTITUCIONALNI OKVIR ZA BORBU PROTIV

ORGANIZOVANOG KRIMINALA

9ODGD NDR QRVLODF L]YUQH YODVWL XVPHUDYD L XVNODXMH UDG RUJDQD GUDYQH
XSUDYH L YUL QDG]RU QDG QMLKRYLP UDGRP 3ROLWLND YROMD 9ODGH L GUXJLK VXEMHNDWD
SROLWLNRJVLVWHPDLPDYHRPDYDQXXORJXXERUELSURWLYRUJDQL]RYDQRJNULPLQDOD2G
reenosti i sposREQRVWL LQLODFD SROLWLNRJ VLVWHPD GD VH REUDXQDMX VD RUJDQL]RYDQLP
NULPLQDORP ]DYLVL QMHQ XVSHK =ERJ WRJD SRVWRMDQMH L VWDELOQRVW SROLWLNH YROMH
XVYDMDQMHLVSURYRHQMHRGJRYDUDMXLKSURSLVDNDRLMDDQMHGUDYQLKRUJDQDRGQRVQR
institucionalnog oNYLUDLSROLWLNHSUHGVWDYOMDMXXVORYH]DVSURYRHQMH6WUDWHJLMH
1D RVQRYX YDHHJ ]DNRQRGDYVWYD QRVLRFL ERUEH SURWLY RUJDQL]RYDQRJ
kriminala su: Ministarstvo unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija
(BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) kao organ uprave u sastavu Ministarstva
RGEUDQH 0LQLVWDUVWYR SUDYGH L 0LQLVWDUVWYR ILQDQVLMD 8SUDYD ]D VSUHDYDQMH SUDQMD
novca, Poreska uprava, Uprava carina).
=DNRQRP VH XUHXMH RUJDQL]DFLMD L QDGOHQRVW GUDYQLK RUJDQD X VX]ELMDQMX
organizovanog kriminala, i formirani su specijalizovani dravni organi za borbu protiv
organizovanog kriminala, i to:
x posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala Specijalno
tuilatvo u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu;
x sluba za borbu protiv organizovanog kriminala (u daljem tekstu: SBPOK), u
okviru Ministarstva unutranjih poslova;
x posebno odeljenje u Okrunom sudu u Beogradu;

149

x posebna pritvorska jedinica u Okrunom zatvoru u Beogradu.

Ministarstvo unutranjih poslova raspolae posebno organizovanim,
oprHPOMHQLP L REXHQLP RUJDQL]DFLRQLP MHGLQLFDPD ]D ERUEX SURWLY RUJDQL]RYDQRJ
NULPLQDOD 8SUDYD NULPLQDOLVWLNH SROLFLMH REMHGLQMXMH VYH MHGLQLFH NRMH XHVWYXMX X
ERUELSURWLYRUJDQL]RYDQRJNULPLQDODPHXNRMLPDMH6%32.QRVLODFWLKDNWLYQRVWL8
okviru SBPOK-a funkcioniu organizacioni delovi koji se bave suzbijanjem
organizovanog kriminala iz oblasti narkotika, opteg, finansijskog i visokotehnolokog
kriminala (Odeljenje formirano 2008. godine).
Ministarstvo pravde - Posebna odeljenja sudova i posebno odeljenje
WXLODWYD QDGOHQD ]D SRVWXSDQMH X NULYLQLP GHOLPD RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD X
SRWSXQRVWLVXPDWHULMDOQRLWHKQLNLRSUHPOMHQD
8 5HSXEOLNRP MDYQRP WXLODWYX  JRGLQH RVQRYDQR MH SRVHEQR
RGHOMHQMH NRMH VH EDYL NULYLQLP GHOLPD NRUXSFLMH L NULYLQLP GHOLPD SULYUHGQRJ
NULPLQDODNRMDVXSRYH]DQDVDNRUXSFLMRP7DNRHVSHFLMDOL]RYDQDRGHOMHQMDIRUPLUDQD
VXXHWLULRNUXQDWXLODWYDX%HRJUDGX1RYRP6DGX1LXL.UDJXMHYFX1DYHGHQD
RGHOMHQMD SRVWXSDMX X WHNLP VOXDMHYLPD NRUXSFLMH RGQRVQR VOXDMHYLPD YLVRNH
korupcije.
8 VDVWDYX 0LQLVWDUVWYD ILQDQVLMD QDOD]H VH 8SUDYD ]D VSUHDYDQMH SUDQMD
novca, Poreska uprava i Uprava carina.
8SUDYD ]D VSUHDYDQMH SUDQMD QRYFD RYODHQD MH GD SULEDYOMD DQDOL]LUD L
razmenjuje podatke i informacije u vezi sa pranjem novca sa nadlenim dravnim
RUJDQLPDNDRLVURGQLPVOXEDPDGUXJLKGUDYDLPHXQDURGQLPRUJDQL]DFLMDPD
U okviru Poreske uprave formiran je Sektor poreske policije, kao posebna
RUJDQL]DFLRQD MHGLQLFD QDGOHQD ]D RWNULYDQMH SRUHVNLK NULYLQLK dela i njihovih
XLQLODFD
U Upravi carina formiran je Sektor za kontrolu primene carinskih propisa koji
XVYRPVDVWDYXLPDRGHOMHQMD]DVX]ELMDQMHNULMXPDUHQMD]DWLWXLQWHOHNWXDOQHVYRMLQH
carinske istrage, obavetajne poslove i analizu i upravljanje rizikom, koja svoju
delatnost obavljaju i u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala.
Bezbednosno-informativna agencija u okviru svojih nadlenosti obavlja i
SRVORYH NRML VX X YH]L VD ERUERP SURWLY PHXQDURGQRJ RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD
RGQRVQR VWUXQim poslovima i zadacima otkrivanja, istraivanja i dokumentovanja
najteih oblika organizovanog kriminala sa elementima inostranosti. U BezbednosnoLQIRUPDWLYQRM DJHQFLML VX QD RVQRYX RGJRYDUDMXLK SRG]DNRQVNLK DNDWD IRUPLUDQH
organizacione jedinice koje se bave poslovima i zadacima u vezi sa suprotstavljanjem
PHXQDURGQRP RUJDQL]RYDQRP NULPLQDOX X VNODGX VD ]DNRQRP L VPHUQLFDPD NRMH
GRELMDRG9ODGH$JHQFLMDMHXVSRVWDYLODVDUDGQMXVDYHLPEURMHPVOXELEH]EHGQRVWL
VXVHGQLK]HPDOMD]HPDOMD-XJRLVWRQHEvrope i Evropske unije, kao i srodnim slubama
drugih zemalja.
Vojnobezbednosna agencija u okviru svojih nadlenosti otkriva, istrauje i
GRNXPHQWXMHNULYLQDGHODVDHOHPHQWLPDRUJDQL]RYDQRJNULPLQDODXQXWDU0LQLVWDUVWYD
odbrane i Vojske Srbije ili koja su usmerena prema Ministarstvu odbrane i Vojsci
6UELMH89RMQREH]EHGQRVQRMDJHQFLMLVXQDRVQRYXRGJRYDUDMXLKSRG]DNRQVNLKDNDWD

150

formirane organizacione jedinice za suprotstavljanje organizovanom kriminalu.

Vojnobezbednosna agencija je u oblasti suprotstavljanja organizovanom kriminalu
ostvarila saradnju sa srodnim slubama u zemlji i inostranstvu.
6DUDGQMD PHX VXEMHNWLPD X ERUEL SURWLY RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD MH
XVSRVWDYOMHQDVDPRJXQRXXQDSUHHQMDX]DMHGQLNLPLVWUDJDPDUD]PHQLSRGDWDNDL
uspostavanju efikasnijeg informacionog sistema.
Radna tela Vlade obrazuju se radi davanja miljenja i predloga u pitanjima iz
QDGOHQRVWL 9ODGH L XVNODLYDQMD VWDYRYD RUJDQD GUDYQH XSUDYH 9ODGD PRH GD
obrazuje povremena radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadlenosti i
GDYDQMDSUHGORJDPLOMHQMDLVWUXQLKREUD]ORHQMD8FLOMXGDOMHJXQDSUHHQMDVDUDGQMH
L]PHX SROLFLMVNLK L SUDYRVXGQLK RUJDQD L SREROMDQMD UD]PHQH LQIRUPDFLMD L
NRRUGLQDFLMHPHXGUDYQLPRUJDQLPDXVSRVWDYLHVHSUL9ODGL, radno koordinaciono
WHOR]DSUDYRVXHLXQXWUDQMHSRVORYHNRMHHVHEDYLWLSLWDQMLPDL]REODVWLSUDYRVXDL
XQXWUDQMLKSRVORYD2YRWHORHLQLWLSUHGVWDYQLFLQDGOHQLKGUDYQLKRUJDQD]DREODVW
SUDYRVXDLXQXWUDQMLKSRVORYDNDRLRVWDOLKGUDYQLK organa po pozivu.
Ostali dravni organi, organi uprave, teritorijalne autonomije, lokalne
VDPRXSUDYH L MDYQLK VOXEL SUHGVWDYOMDMX ELWDQ LQLODF X ERUEL SURWLY RUJDQL]RYDQRJ
kriminala.

9.7.1.3.3.

USPOSTAVLJANJE NOVIH ORGANIZACIONIH JEDINICA

Potreba za fleksibilnim odgovorom na sve savremene oblike organizovanog

NULPLQDOD NRMH NDUDNWHULX VORHQRVW GLQDPLQRVW L SURPHQD SRMDYQLK REOLND ]DKWHYD
PRJXQRVW RVQLYDQMD QRYLK RUJDQL]DFLRQLK MHGLQLFD X VNODGX VD ]DNRQVNLP RNYLURP L
budetskim sredstvima.
1RYLP =DNRQRP R RGX]LPDQMX LPRYLQH SURLVWHNOH L] NULYLQRJ GHOD
SUHGYLHQR MH GD VH X RNYLUX 0LQLVWDUVWYD XQXWUDQMLK SRVORYD IRUPLUD RUJDQL]DFLRQD
MHGLQLFD QDGOHQD ]D ILQDQVLMVNX LVWUDJX NRMD RWNULYD LPRYLQX SURLVWHNOX L] NULYLQRJ
dela i vri druge poslove u skladu sa navedenim zakonom, a u okviru Ministarstva
SUDYGH MH SUHGYLHQR IRUPLUDQMH 'LUHNFLMH ]D XSUDYOMDQMH RGX]HWRP LPRYLQRP NRMD EL
YULOD XSUDYOMDQMH SURFHQX XYDQMH L SURGDMX LPRYLQH SURLVWHNOH L] NULYLQRJ GHOD
7DNRH SUHGYLHQL VX posebni postupci privremenog i trajnog oduzimanja imovine
SURLVWHNOHL]NULYLQRJGHOD
Novim Zakonom o javnom tuilatvu (Slubeni glasnik RS, broj 116/08),
SUHGYLHQR MH RVQLYDQMH 7XLODWYD ]D RUJDQL]RYDQL NULPLQDO NDR WXLODWYD SRVHEQH
nadlenosti NRMHVHRVQLYD]DWHULWRULMX5HSXEOLNH6UELMH,VWLP]DNRQRPSUHGYLHQRMH
GDRYRWXLODWYRPRHGDLPDRGHOMHQMDYDQVYRJVHGLWD3UHGYLHQRMHGD5HSXEOLNL
javni tuilac moe da ovlasti Tuioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom
predmetu L] QDGOHQRVWL GUXJRJ WXLRFD UDGL HILNDVQLMHJ YRHQMD SRVWXSND LOL GUXJLK
YDQLKUD]ORJD2YDM]DNRQHVHSULPHQMLYDWLRGMDQXDUDJRGLQHGRNDGDHELWL
L]DEUDQ7XLODF]DRUJDQL]RYDQLNULPLQDOQMHJRYL]DPHQLFLLELHSUHX]HWLSUHGPHWL]D
koje je bilo nadleno Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala koje je
obrazovano u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu.

151

9.7.1.3.4.

KAPACITETI ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Sve dravne organe koji su nadleni za borbu protiv organizovanog kriminala

karakterie kadrovska nepopunjenost, kako u broju tako i u kvalitetu. Na jednoj strani
postoji tendencija odliva kvalitetnih i iskusnih kadrova u druge dravne organe i
SULYDWQL VHNWRU NRML LK SULYODL QHXSRUHGLYR EROMLP PDWHULMDOQLP XVORYLPD UDGD a na
drugoj priliv mladih i neiskusnih slubenika kojima u velikoj meri nedostaju znanja i
vetine koji su potrebni za uspenu borbu protiv organizovanog kriminala. Da bi bili
stvoreni kvalitetni kadrovi za borbu protiv organizovanog kriminala potreban je proces
viegodinjeg neposrednog angaovanja na tim poslovima i stalno osposobljavanje i
XVDYUDYDQMH]DUD]OLLWHYUVWHVSHFLMDOL]DFLMH
Specijalizacija kadrova za borbu protiv organizovanog kriminala, kao proces,
za sada nema trajni karakter, niti postoML UD]YLMHQ VLVWHP REXNH NRML EL RPRJXDYDR
kontinuirano sticanje potrebnih kompetencija. Ona se sada ostvaruje povremeno, kroz
VHPLQDUH RNUXJOH VWRORYH SUDNWLQH REXNH VWXGLMVNH SRVHWH L GU 3RVHEQR MH SRWUHEQD
UDGL VDJOHGDYDQMD VSHFLILQRVWL RUJDQL]RYanog kriminala, usavravanja metoda borbe,
taktike istraivanja i dokumentovanja savremenih oblika kriminala, primene specijalnih
LVWUDQLK WHKQLND VSURYRHQMD ILQDQVLMVNLK LVWUDJD L HILNDVQRJ RGX]LPDQMD LPRYLQH
SURLVWHNOH L]YUHQMHP NULYLQLK GHOD LPSOHPHQWDFLMH PHXQDURGQLK  VWDQGDUGD
razvijanja pravne regulative i u drugim oblastima.
Ulaganje u modernizaciju infrastrukture i opreme je neprestana potreba,
QDURLWRXSRJOHGXVWDQGDUGL]RYDQRVWLLVDYUHPHQRVWLLPDMXLXYLGXVLVWHPHLRSUHPX
koju danas kRULVWH RUJDQL]RYDQH NULPLQDOQH JUXSH 2YLP VH RPRJXDYD LQWHJUDFLMD L
EU]D UHDNFLMD VYLK UHOHYDQWQLK GUDYQLK RUJDQD L REH]EHXMH NRQWLQXLUDQD L HILNDVQD
borba protiv organizovanog kriminala.
3RWUHEQD VUHGVWYD ]D VSURYRHQMH DNWLYQRVWL REH]EHXMX VH L] Eudeta
5HSXEOLNH6UELMH2VQRYQLFLOMHYL6WUDWHJLMHHELWLUHDOL]RYDQLNUR]UD]OLLWHDNWLYQRVWL
GUDYQLK RUJDQD L PHXQDURGQLK VXEMHNDWD 3RVHEQH DNWLYQRVWL NRMH WUHED VSURYHVWL MH
uspostavljanje mehanizama i instrumenata planiranja finansiranja kako iz budeta
5HSXEOLNH6UELMHWDNRLL]PHXQDURGQLKIRQGRYDLLQVWUXPHQDWDILQDQVLUDQMD8RHQD
MH L SRWUHED ]D SRYHDQRP NRRUGLQDFLMRP PHXQDURGQLK IRQGRYD L LQVWUXPHQDWD
finansiranja.
Proaktivan pristup u borbi protiv organizovanog kriminala nosi u sebi
perVSHNWLYXSURPHQDXQDLPXNXSQLPPRJXQRVWLPDLSRGUD]XPHYDL]PHXRVWDORJ
NRRUGLQDFLMX L EROMH NRULHQMH REDYHWDMQLK SRGDWDND NDR L LQIRUPDFLMD SURLVWHNOLK L]
VWUDWHNH DQDOL]H QSU UL]LND L SURFHQH SUHWQML XQDSUHHQMH ]QDQMD SRMDDQX
PHXVREQX VDUDGQMX GUDYQLK RUJDQD HILNDVQLMH VSURYRHQMH SRVWRMHLK ]DNRQD
primenu najboljih iskustava iz prakse i povezivanje informacionih mrea i baza
podataka nadlenih dravnih organa, kao i razvijanje regionalne saradnje na svim
nivoima.
Organizovani kriminal predstavlja pretnju i rizik po nacionalnu bezbednost
WR ]DKWHYD SRMDDQ NULPLQDOLVWLNR-obavetajni rad i razmenu podataka. Iako je

152

VDUDGQMD EH]EHGQRVQLK L REDYHWDMQLK VOXEL QD ]DGRYROMDYDMXHP QLYRX WUHED

UD]PRWULWL PRJXQRVW GDOMHJ XQDSUHHQMD UD]Yoja ove saradnje ka jo efikasnijem
VLVWHPX ]DVQRYDQRP QD QRYLP VD]QDQMLPD L LVNXVWYLPD NDNR GRPDLK WDNR L VWUDQLK
subjekata u borbi protiv organizovanog kriminala. Informacije se razmenjuju, ali
SRVWRMH EURMQL LQIRUPDFLRQL VLVWHPL L]PHX NRMLK QH SRVWRML ]DGRYROMDYDMXD
koordinacija.
3UHYHQWLYQL REOLN ERUEH SURWLY RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD REXKYDWD UD]OLLWH
DNWLYQRVWL NRMLPD VH XPDQMXMX PRJXQRVWL YUHQMD NULYLQLK GHOD L SREROMDYDMX
GUXWYHQLLQLRFLNRMLVSUHDYDMXQDVWDQDNLUD]YRMRUJDQL]RYDQRJNULPLnala. Pored toga,
on doprinosi obavetavanju i zatiti rtava organizovanog kriminala to uslovljava
VDUDGQMX L SRYH]LYDQMH DNWHUD SUHYHQFLMH QD VYLP QLYRLPD 7DNRH YDQR PHVWR EL
PRUDOD GD LPD SURFHQD PRJXHJ XWLFDMD RGUHHQLK ]DNRQVNLK UHHQMD QD SUHYHnciju
organizovanog kriminala.
Nedostatak adekvatne strategijske analize je jedan od bitnih faktora koji
RWHDYDERUEXSURWLYRUJDQL]RYDQRJNULPLQDOD6WUDWHJLMVNDDQDOL]DNRMDL]PHXRVWDORJ
REXKYDWD L DQDOL]X SRVWRMHLK UL]LND L SURFHQX SUHWQML X] SRMDan obavetajni rad,
preduslov je za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala.

9.7.1.3.5.

*5$$16.2'58792,MEDIJI U BORBI PROTIV

ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Kompleksnost borbe protiv organizovanog kriminala kao drutvene pojave

zahteva aktivnu ulogu celokupnog GUXWYD SUH VYHJD JUDDQVWYD ,QWHUHV JUDDQVNRJ
GUXWYD GD EXGH ]DWLHQR RG RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD SUHGVWDYOMD YDDQ SRWHQFLMDO ]D
VDUDGQMX VD QDGOHQLP GUDYQLP RUJDQLPD 7DNRH SRVWRMH PQRJREURMQL VLPSWRPL
RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD NRMH JUDDQL ]DSDDju, kao to su kriminalne aktivnosti,
sumnjiva ponaanja, posledice i drugo.
Napori dravnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala ne mogu da
GDMX RGJRYDUDMXH UH]XOWDWH EH] SRGUNH JUDDQD 2QL VX MHGDQ RG JODYQLK REMHNDWD
]DWLWH 6WUDWHJLMH DOL L QMHQ DNWHU 6WUDWHJLMRP H VH SUXLWL PRJXQRVW ]D UD]YLMDQMH
VYHVWLJUDDna o dalekosenim posledicama organizovanog kriminala.
8GUXHQMDJUDDQDVWUXNRYQDLSURIHVLRQDOQDXGUXHQMDWDNRHPRJXGDXRH
probleme u vezi sa novim pojavnim oblicima organizovanog kriminala. Saradnja
specijalizovanih dravnih organa sa njima moe dD EXGH RG YHOLNRJ ]QDDMD SULOLNRP
XRDYDQMDQRYLKSRMDYQLKREOLNDRUJDQL]RYDQRJNULPLQDOD
0HGLML L QMLKRY QHVXPQMLY XWLFDM QD GUXWYR VYDNDNR SUHGVWDYOMDMX ]QDDMDQ
gotovo nezaobilazan faktor u borbi protiv organizovanog kriminala, posebno kroz
objektivno izvetavanje o pojavnim oblicima, afirmaciju postignutih rezultata, kao i
ukazivanje na tetne posledice koje ova pojava ima na drutvo u celini, u meri koja ne
XWLHQDYRHQMHSRVWXSDNDSURWLYXLQLODFDNULYLQLKGHODRUJDQL]RYDQRJNULPLQDOD8
isto vUHPH VDPD SULURGD L ILQDQVLMVND PR RUJDQL]RYDQRJ NULPLQDOD QDPHH XYHN
prisutnu opasnost ostvarivanja uticaja na medije radi profilisanja javnog mnjenja i
skretanja panje javnosti sa aktivnosti pojedinih kriminalnih grupa.

153

9.7.2. STRATEGIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Raireno je shvatanje da je korupcija jedan od teih drutvenih problema i da

GRVDGDQMH PHUH X UD]UDXQDYDQMX VD QMRP QLVX ELOH GRYROMQH 8VSHQD ERUED SURWLY
NRUXSFLMHMHGDQMHRGLQLODFDNRMLVHFHQLXSURFHVXSULVWXSDQMD(YURSVNRMXQLMLNDRL
pri proceni usaglaenosti sa standardima Saveta Evrope. Evaluacija grupe zemalja za
ERUEXSURWLYNRUXSFLMH6DYHWD(YURSH*5(&2NRMDVHRHNXMHWRNRPJRGLQH
ELH ]QDDMQD ]D YUHGQRYDQMH XVSHQRVWL LQVWLWXFLRQDOQRJL ]DNRQVNRJ RNYLUD NDRL ]D
ocenu antikRUXSFLMVNHVWUDWHJLMHWRMHMHGDQRGELWQLKXVORYDWUHHJVWXEDSULGUXLYDQMD
Evropskoj uniji.
Nedovoljna je drutvena svest da je svaki oblik korupcije tetan, kao i da
korupcija nije samo mito. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije (u daljem
WHNVWX6WUDWHJLMDLPD]DFLOMGDXREOLLLSUHSRUXLPHUHNRMHHXNUDWNRPVUHGQMHP
i dugom roku doprineti suzbijanju korupcije. Korupcija se javlja tamo gde postoje: a)
PRJXQRVW L E LQWHUHV 6WUDWHJLMD VH XVPHUDYD QD RED RYD  LQLRFD 0RJXQRVWL se
moraju uklanjati sistemskim reformama, a interesi eliminisati merama kojima se
SRYHDYDUL]LNLVPDQMXMHNRULVWRGNRUXSFLMH
6WUDWHJLMDREXKYDWDWULNOMXQDHOHPHQWD
a) efikasnu primenu antikorupcijskih propisa;
b) prevenciju, koja podrazumeva RWNODQMDQMHPRJXQRVWL]DNRUXSFLMXL
YSRGL]DQMHVYHVWLLREUD]RYDQMHMDYQRVWLUDGLMDYQHSRGUNH]DVSURYRHQMH
antikorupcijske strategije.
Svi elementi Strategije moraju da se primenjuju istovremeno i koordinirano.
Time se postie da jedan drugoJSRGUDYDMXSDMHQMLKRYRXNXSQRGHMVWYRMDH
3UHSRUXNH 6WUDWHJLMH NRQNUHWL]RYDH VH $NFLRQLP SODQRP X NRPH  H VH
SUHGYLGHWL SRMHGLQDQH DNWLYQRVWL VXEMHNWL NRML H LK SUHGX]LPDWL L URNRYL ]D QMLKRYR
ostvarivanje.
Vladavina prava u efikasnim institucijama, uz laku dostupnost pravde i
jednostavne i transparente postupke, moe se ostvariti doslednim i bezizuzetnim
VSURYRHQMHP6WUDWHJLMHL$NFLRQRJSODQDLQMLKRYLPSUDYRYUHPHQLPXVNODLYDQMHPVD
problemima.
1. Definicija korupcije
.RUXSFLMD MH RGQRV NRML VH ]DVQLYD ]ORXSRWUHERP RYODHQMD X MDYQRP LOL
SULYDWQRPVHNWRUXXFLOMXVWLFDQMDOLQHNRULVWLLOLNRULVWL]DGUXJRJD
2. 0HXQDURGQLVWDQGDUGL
D'RVWLJQXWLPHXQDURGQLVWDQGDUGL
Ratifikovane su:
x Konvencija Ujedinjenih Nacija protiv korupcije;
x Konvencija Ujedinjenih Nacija protiv transnacionalnog

154

x organizovanog kriminala;
x .ULYLQRSUDYQDNRQYHQFLMD6DYHWD(YURSHRNRUXSFLML
x Konvencija Saveta Evrope o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji
x SULKRGDVWHHQLKNULPLQDORP
Potpisana je:
x *UDDQVNRSUDYQDNRQYHQFLMD6DYHWD(YURSHRNRUXSFLML
8HHXLQLFLMDWLYDPD]DERUEXSURWLYNRUXSFLMH
x Grupa drava za borbu protiv korupcije (GRECO);
x Program Saveta Evrope protiv korupcije i organizovanog kriminala
x u Evropi (PACO);
x Program Saveta Evrope protiv korupcije i organizovanog kriminala
x XMXJRLVWRQRM(YURSL2&72386
x $QWLNRUXSFLMVNDLQLFLMDWLYD3DNWD]DVWDELOQRVWMXJRLVWRQH(YURSH
x (SPAI);
x Izabrani komitet eksperata Saveta Evrope za evaluaciju mera za
x VSUHDYDQMHSUDQMDQRYFD021(<9$/
x 3URFHVVDUDGQMH]HPDOMDXMXJRLVWRQRM(YURSL6((&3
x 3URJUDP0HXQDURGQHWUJRYLQVNHNRPRUH]DERUEXSURWLY
x korupcije.
E%XGXLQHRSKRGQLVWDQGDUGL
3RWUHEQRMHUDWLILNRYDWLVOHGHHPHXQDURGQHXJRYRUe:
x *UDDQVNRSUDYQDNRQYHQFLMD6DYHWD(YURSHRNRUXSFLML
x 'RGDWQL SURWRNRO X] .ULYLQRSUDYQX NRQYHQFLMX R NRUXSFLML 6DYHWD
Evrope.
3. Pretpostavke Strategije
x 3ROLWLNDYROMD
x 3RWRYDQMHVORERGDLSUDYDJUDDQD
x Realnost, trajnost, doslednost, postupnost i koordinacija ostvarivanja;
x Sveobuhvatnost i jedinstvenost primene u odnosu na tipove i subjekte
korupcije;
x 8VNODHQRVWSUHYHQWLYQLKUHSUHVLYQLKLHGXNDWLYQLKPHUD
x 1DG]RU L RGJRYRUQRVW ]D VSURYRHnje Strategije, uz jasno definisane
obaveze i rokove;
x 3HULRGLQR RFHQMLYDQMH SRVWLJQXWLK UH]XOWDWD L XVNODLYDQMH VD QRYLP
potrebama;
x 6DUDGQMDMDYQRJLSULYDWQRJVHNWRUDFLYLOQRJGUXWYDLJUDDQD
4. Ciljevi
Cilj Strategije je smanjenje korupcije i postizanje antikorupcijske kulture na
QLYRXUD]YLMHQLKHYURSVNLK]HPDOMDNUR]RVWYDUHQMHVOHGHLKFLOMHYD
x trajno otklanjanje uslova za nastanak i razvoj korupcije;

155

x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x

ustanovljavanje pravnog i institucionalnog okvira za prevenciju i

suzbijanje korupcije;
GRVOHGQR XVSRVWDYOMDQMH NULYLQH L PRralne odgovornosti za
nezakonite radnje;
XVSRVWDYOMDQMHHOMHQLKHWLNLKVWDQGDUGD
HILNDVQDSULPHQDPHXQDURGQRXVWDQRYOMHQLKVWDQGDUGDXRYRMREODVWL
WUDQVSDUHQWQR ILQDQVLUDQMH SROLWLNLK VWUDQDND L]ERUD NDR L L]ERUQLK
kampanja;
VSUHDYDQMHVXNREDLQWHUHVDXMDYQRPVHNWRUX
]DNRQLWRLRGJRYRUQRVSURYRHQMHRGOXND
SRYHDQMH HILNDVQRVWL RUJDQD QDGOHQLK ]D VSURYRHQMH ]DNRQD L
nadzornih institucija;
UHIRUPD GUDYQH XSUDYH X FLOMX YHH SURIHVLRQDOQRVWL L
transparentnosti;
otvoreni i transparentni postupci plaQLUDQMD L NRULHQMD EXGHWVNLK
VUHGVWDYDLMDYQDNRQWURODNRULHQMDEXGHWVNLKVUHGVWDYD
REXND L SRPR SULYDWQRP VHNWRUX X VSURYRHQMX PHUD SURWLY
korupcije;
definisanje uloge medija u borbi protiv korupcije;
stiPXOLVDQMHJUDDQDGDVHXNOMXHXERUEXSURWLYNRUXSFLMH
saradnja i podizanje opte svesti o pravima i obavezama dravnih
RUJDQD SULYUHGQLK VXEMHNDWD FLYLOQRJ GUXWYD L JUDDQD X RGQRVX QD
korupciju;
XNOMXLYDQMHXUHJLRQDOQXLPHXQDURGQXERUEXSURWiv korupcije.

Korupcija predstavlja ozbiljan drutveni problem. Na to ukazuju stavovi

JUDDQD GHNODULVDQL SULRULWHWL SROLWLNLK VWUDQDND L DQDOL]H PHXQDURGQLK RUJDQL]DFLMD
5D]PHUH NRUXSFLMH QLMH PRJXH XWYUGLWL =DWR VH ]D SURFHQX QMHQH UDVSURVWUDQMHQRsti
HVWRNRULVWHLVWUDLYDQMDMDYQRJPQMHQMDLDQDOL]HSHUFepcije korupcije, sprovedene na
kvalifikovanom uzorku, uz sve neophodne ograde.
8 SRVOHGQMLK QHNROLNR JRGLQD JUDDQL NRUXSFLMX VYUVWDYDMX SR YDQRVWL QD
HWYUWRPHVWRSUREOHPDXGUXWYXL]Dsiromatva, nezaposlenosti i opteg kriminala).
,VWUDLYDQMDMDYQRJPQMHQMDXND]XMXQDWRGDJUDDQLVPDWUDMXGDMHNRUXSFLMD
X6UELMLYHRPDUDLUHQDNDRLGDMHWDNDYVWDYXPDQMRMPHULL]JUDHQQDRVQRYXOLQRJ
LVNXVWYD D YLH QD RVQRYX SUHGXEHHQMD L SULD GUXJLK 2YD LVWUDLYDQMD SRND]XMX GD
YHOLNLEURMJUDDQDQHSULMDYOMXMHVOXDMHYHVLWQHNRUXSFLMHRNRMLPDLPDMXQHSRVUHGQD
VD]QDQMDWRMHLUD]XPOMLYRXVOXDMHYLPDNDGDJUDDQLVDPLGDMXPLWR
Dosadanja borba protiv korupcije uglavnom se bDYLOD XQDSUHLYDQMHP
]DNRQVNRJ L LQVWLWXFLRQDOQRJ RNYLUD 1HVWDELOQRVW SROLWLNH VLWXDFLMH L QH]DGRYROMVWYR
JUDDQDEU]LQRPLNYDOLWHWRPSURPHna uslova ivota predstavljajuLQLRFHNRMLRWHDYDMX
VSURYRHQMHDQWLNRUXSFLMVNLKPHUD1HNHDQWLNRUXSFLMVNHPHUHdonete su pre usvajanja
stratekog dokumenta o borbi protiv korupcije, pa stoga nisu dovoljno k ompatibilne.
1HNL RG REOLND NRUXSFLMH VX NDQMLYL QD RVQRYX YDHHJ NULYLQRJ ]DNRQRGDYVWYD

156

3RUHGNODVLQLKNULYLQLKGHODSULPDQMDLGDYDQMDPLWDLNULYLQLK dela korupcije", koja

su uvedena u pravni sistem 2001. godine, postoji niz drugih kod kojih moe postojati
HOHPHQW NRUXSFLMH 3UHPD VWDWLVWLNLP SRGDFLPD ]D SHULRG RG -2003. godine,
NULYLQD GHOD VD HOHPHQWRP NRUXSFLMH  LQH -5% od ukupnog broja prijavljenih
NULYLQLK GHOD 2NR  WLK SULMDYD MH GRYHOR GR RVXXMXLK SUHVXGD 1D RVQRYX
SRGDWDND L] GUXJLK L]YRUD VWLH VH XWLVDN GD MH NRG RYLK NULYLQLK GHOD W]Y WDPQD
brojka kriminaliteta" visoka. Problem kod otkrivanja korupcije je to saznanje o
krLYLQRP GHOX XJODYQRP LPDMX VDPR VWUDQH NRMH VX JD XLQLOH XHVWYXMXL X
QHGR]YROMHQRPSRVOX]ERJHJDQHPDMXLQWHUHVGDJDSULMDYH
6. Uzroci korupcije
a) Ekonomski: struktura i transformacija vlasnitva, prekomerna
intervencija drave u privredi, nepotovanje trinih zakonitosti,
siromatvo.
b) 3ROLWLNL ]DVWDUHOL L QHRGJRYDUDMXL XVWDY QDLQ IXQNFLRQLVDQMD
SROLWLNLK stranaka, neizvestan dravnopravni status, dugogodinja
PHXQDURGQD L]RODFLMD postojanje neformalnih centara moL
nepostojanje konsenzusa o stratekim ciljevima razvoja drave.
c) Pravni: neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje propisa,
SRVWRMDQMHSUDYQLKSUD]QLQDQHXVNODHQRVWSURSLVD
d) Institucionalni: nepostojanje ili nefunkcionisanje institucija,
nedovoljna koordinacija, kadrovska neosposobljenost i materijalna
neopremljenost, nekompetentnost institucija.
e) Istorijski: brza izmena sistema drutvenih vrednosti, posledice ratova
QDWOXELYH-XJRVODYLMHQHGRVWDWDNSURIHVLRQDOL]PDRELDML
7. Posledice korupcije
a) Ekonomske:
- Ugroavanje trine ekonomije;
- Smanjenje drutvenog proizvoda;
- Umanjenje investicija;
- 3RYHDQMH]DGXHQRVWL]HPOMH
- 3RUDVWVLURPDWYDJUDDQD
b) Drutveno-SROLWLNH
- Ugroavanje demokratskih institucija;
- 3RYHDYDQMH trokova funkcionisanja drave;
- 1HSRYHUHQMHJUDDQDXLQVWLWXFLMHGUDYH
- irenje organizovanog kriminala;
- Razaranje moralnih vrednosti drutva;
- $SDWLMDJUDDQD

157

9.8. OBLAST VANREDNIH SITUACIJA U REPUBLICI SRBIJI

3RVYHHQRVWSROLWLFLVPDQMHQMDrizika od katastrofa od strane nosilaca vlasti u
GUDYL MH NOMXQD ]D XQDSUHHQMH RYH REODVWL 8MHGLQMHQH QDFLMH L (YURSVND XQLMD
podravaju zemlje u razvoju da prihvate koncept smanjenja rizika od katastrofa i
implementiraju Nacionalnu strategiju i akcioni plan za sigurniji svet u kojoj je razvijena
programska politika u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.
Radna grupa Vlade formirana od predstavnika organa dravne uprave je
REODVWYDQUHGQLKVLWXDFLMDUD]PDWUDODNUR]VOHGHHSDUDPHWUHSUDYQLLstrategijski okvir,
organizaciju i upravljanje, resurse, obuku i saradnju.

9.8.1. PRAVNI I STRATEGIJSKI OKVIR

2EODVW]DWLWHLVSDVDYDQMDXVOXDMXYDQUHGQLKVLWXDFLMDXUHHQDMH]DNRQLPDL
velikim brojem podzakonskih propisa.
3RUHGSURSLVDLMLMHSUHGPHWUHJXOLVDQMDSRVWXSDQMHXSRMHGLQRMVLWXDFLMLNRMD
se moe smatrati vanrednom sa aspekta angaovanja resursa zatite i spasavanja, kao to
MH]DWLWDRGSRDUDSRSODYDKHPLMVNRJDNFLGHQWDLVORSWL]DNRQVNLRNYLULQLZakon
o vanrednim situacijama (Slubeni glasnik RS", broj 111/09) koji definie
upravljanje vanrednom situacijom, kao i druge elemente neophodne za funkcionisanje
sistema zatite i spasavanja. Ti elementi su pre svega precizno definisana oblast primene
(elemenWDUQD QHSRJRGD L GUXJD YHD QHVUHD WHKQLNR-WHKQRORND QHVUHD ]DWLWD L
VSDVDYDQMHRGSRVOHGLFDWHURULVWLNLKQDSDGDLGU]DWLPGHILQLVDQLQRVLRFLDNWLYQRVWLX
VOXDMX YDQUHGQH VLWXDFLMH VXEMHNWL NRML GRQRVH RGOXNH L VYL GUXJL VXEMHNWL NRML PRJX
biWL ]QDDMQL X VOXDMX UHDJRYDQMD X YDQUHGQRM VLWXDFLML DOL L ]D EROMH SUHYHQWLYQR
delovanje i podizanje otpornosti drutva na vanrednu situaciju, kao to su nevladine
RUJDQL]DFLMHQDXQR-LVWUDLYDNHXVWDQRYHLVO
Navedeni zakon, kao i Zakon o zatiti od poara (Slubeni glasnik RS",
EURMLMLMHSUHGODJDWDNRHELOR0LQLVWDUVWYRXQXWUDQMLKSRVORYDXVDJODHQL
su sa propisima Evropske unije i Hjogo okvirom za delovanje, programskim
dokumentom Ujedinjenih nacija i predstavljaju osnovu za uspostavljanje integrisanog
VLVWHPD XSUDYOMDQMD L UXNRYRHQMD X YDQUHGQLP VLWXDFLMDPD 'D EL VH REH]EHGLOD
GRVOHGQD SULPHQD XVYRMHQLK ]DNRQD QHRSKRGQR MH GRQHWL RGJRYDUDMXD SRG]DNRQVND
DNWD]DLMHXVYDMDQMHVXDNWLYQRVWLXWRNX
Pored navedenih propisa, koji su napred definisani kao osnov uspostavljanja
LQWHJULVDQRJVLVWHPDXSUDYOMDQMDLUXNRYRHQMDXYDQUHGQLPVLWXDFLMDPDSURSLVLPDLMD
SULPDUQD REODVW UHJXOLVDQMD QLVX YDQUHGQH VLWXDFLMH QD SRVUHGDQ QDLQ XUHHQD VX
RGUHHQDSLWDQMDNRMDVX]QDDMQD]DRYX oblast.
Zakonom o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 GU]DNRQ  L  XWYUHQ MH VLVWHP ]GUDYVWYHQH ]DWLWH L RUJDQL]DFLMH
]GUDYVWYHQHVOXEHXNOMXXMXLLGUXWYHQXEULJX]D]GUDYOMHVWDQRYQLWYD8VNODGXVD

158

zakonRP ]GUDYVWYHQD XVWDQRYD GXQD MH GD RUJDQL]XMH L VSURYRGL PHUH X VOXDMX
HOHPHQWDUQLKLGUXJLKYHLKQHSRJRGDLYDQUHGQLKSULOLND7DNRHSRPHQXWLP]DNRQRP
=DYRG ]D MDYQR ]GUDYOMH RVQRYDQ ]D WHULWRULMX 5HSXEOLNH XWYUXMH SRVHEQH PHUH X
elementarnim i drXJLP YHLP QHSRJRGDPD L QHVUHDPD L YUL QMLKRYR VSURYRHQMH X
saradnji sa drugim ustanovama.
Zakonom o javnom zdravlju (Slubeni glasnik RS", broj 72/09) uvedena je
oblast javnog interesa sa aspekta javno-zdravstvenih funkcija zavoda za javno zdravlje,
dUXJLK ]GUDYVWYHQLK XVWDQRYD L GUXJLK XHVQLND X RXYDQMX L XQDSUHHQMX ]GUDYOMD
stanovnitva.
Posebno poglavlje Zakona se odnosi na javno zdravlje u elementarnim i
GUXJLP YHLP QHSRJRGDPD L YDQUHGQLP SULOLNDPD 3UHGYLHQR MH GD =DYRG ]D MDYQR
zdravlje planLUD L L]UDXMH DNFLRQH SODQRYH ]D SRVWXSDQMH X HOHPHQWDUQLP L GUXJLP
YHLPQHSRJRGDPDLYDQUHGQLPSULOLNDPD]DWHULWRULMX]DNRMXVXRVQRYDQL=DYRG]D
MDYQR ]GUDYOMH X REDYH]L MH GD EODJRYUHPHQR SRVWXSD X HOHPHQWDUQLP L GUXJLP YHLP
nepogodama i vanrednim prilikama predlaganjem mera radi smanjenja tetnih efekata
po zdravlje stanovnitva, u saradnji sa organima dravne uprave, autonomne pokrajine i
jedinica lokalne samouprave.
Narodna skuptina je usvojila Zakon o transportu opasnog tereta
(Slubeni glasQLN56EURMLRQHX]QRYHSUDYLOQLNHLQLWLSUDYQXUHJXODWLYXX
oblasti transporta opasnog tereta.
7UDQVSRUW RSDVQRJ WHUHWD X 5HSXEOLFL 6UELML MH UHJXOLVDQ L PHXQDURGQLP
konvencijama koje se odnose na transport opasnog tereta, a koje je naa zemlja
UDWLILNRYDOD3RWYUHQHPHXQDURGQHNRQYHQFLMHL]REODVWLWUDQVSRUWDRSDVQRJWHUHWDVX
(YURSVNL VSRUD]XP R PHXQDURGQRP GUXPVNRP WUDQVSRUWX RSDVQRJ WHUHWD $'5
'RGDWDN&.RQYHQFLMHRPHXQDURGQLPSUHYR]LPDHOH]QLFRP&27,)- Pravilnik za
PHXQDURGQL HOH]QLNL WUDQVSRUW RSDVQH UREH 5,' $QHNV  .RQYHQFLMH R
PHXQDURGQRP FLYLOQRP YD]GXKRSORYVWYX - Siguran transport opasnog tereta
vazdunim putem i ICAO Dok.9284 AN/905 - 7HKQLNHLQVWUXNFLMH]DVLJXUDQWUDQVSRUW
opasnog tereta vazdunim putem; EvURSVNL VSRUD]XP R PHXQDURGQRP WUDQVSRUWX
RSDVQRJWHUHWDXQXWUDQMLPSORYQLPSXWHYLPD$'16DREUDDMQLVLVWHPLEH]EHGQRVW
VDREUDDMQRJVLVWHPDVXXUHHQLSUDYQRPUHJXODWLYRPWDNRGDVHVYLYLGRYLVDREUDDMD
RGYLMDMXXJUDQLFDPDXUHHQRJVLVWHPD
7DNRH, u proceduri su Nacrt zakona o eksplozivnim materijama i Nacrt
]DNRQDR]DSDOMLYLPWHQRVWLPDLJDVRYLPDLMHVHXVYDMDQMHRHNXMH
Zakonom o vodama (Slubeni glasnik RS", broj 30/10) je definisana oblast
zatite od tetnog dejstva voda, koja se vie od jednog veka sprovodi u Srbiji.
Prema odredbama Zakona o vodama, odbrana od poplava je podeljena prema
NDWHJRUL]DFLMLYRGRWRNRYDQDGYHNDWHJRULMH-DYQDYRGRSULYUHGQDSUHGX]HDRUJDQL]XMX
odbranu na vodama prvog reda koje su preteno veliki vodotokovi sa L]JUDHQLP
zatitnim sistemima i organizacijom odbrane. Odbrana od poplava na vodama drugog
UHGD NRMH VX XJODYQRP EXMLQRJ NDUDNWHUD X SRWSXQRVWL MH SUHSXWHQD RSWLQDPD
3URVHQDRSWLQDX6UELMLLPDRNRSHWQDHVWYRGRWRNRYDGUXJRJUHGD1HNLRGWLKWRNRva
VXXSURORVWLXUHHQL]DWLWQLPREMHNWLPDPHXWLPYHLQDMHQHXUHHQD

159

3UHPD =DNRQX R YRGDPD RSHUDWLYQL JRGLQML SODQ ]D RGEUDQX RG EXMLQLK
SRSODYD]DYRGHGUXJRJUHGDL]UDXMXRSWLQH
Odredbama Zakona o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti (Slubeni
glasnik RS", broj 88/10), ODQRP 16, SRUHG RVWDORJ SUHFL]LUDQR MH GD 5HSXEOLNL
hidrometeoroloki zavod izdaje obavetenja, najave i upozorenja o meteorolokim i
KLGURORNLPHOHPHQWDUQLPQHSRJRGDPDLNDWDVWURIDPDNDRLRSUHNRJUDQLQLPHIHNWLPD
zagDHQMDYD]GXKDXVOXDMXXGHVDLGRVWDYOMDLKQDGOHQRMVOXEL]DYDQUHGQHVLWXDFLMHL
]DLQWHUHVRYDQLPRUJDQLPDLRUJDQL]DFLMDPDNDRLGDL]UDXMHLSHULRGLQRQRYHOLUDNDUWH
XJURHQRVWLLNDUWHUL]LNDRGPHWHRURORNLKHOHPHQWDUQLKQHSRJRGDLXHVWYXMHXizradi
karata ugroenosti od poplava na osnovu propisane metodologije i u okviru svog
GHORNUXJD L]UDXMH SURFHQX XJURHQRVWL 5HSXEOLNH 6UELMH L GRVWDYOMD MH PLQLVWDUVWYX
QDGOHQRP]DSRVORYH]DWLWHLVSDVDYDQMDODQRPXWYUHQDMHLVNOMXLYDQDGOHQRVt
5HSXEOLNRJKLGURPHWHRURORNRJ]DYRGD]DL]UDGXLL]GDYDQMHYDQUHGQLKPHWHRURORNLK
i hidrolokih informacija i upozorenja, u periodu pre, za vreme i neposredno posle
prestanka meteorolokih i hidrolokih elementarnih nepogoda, katastrofa i nuklearnih
akcidenata.
Osim navedenog Zakona neke meteoroloke i hidroloke poslove, nadlenosti
L IXQNFLMH D NRMH VX X GHORNUXJX 5HSXEOLNRJ KLGURPHWHRURORNRJ ]DYRGD XUHXMX L
GUXJL ]DNRQL 5DWLILNDFLMRP PHXQDURGQLK XJRYRUD QHSRVUHGQR VH L]YUDYDMX
PHXQDURGQH REDveze iz oblasti meteorologije i hidrologije, meteorolokog
REH]EHHQMDPHXQDURGQRJYD]GXQRJVDREUDDMDLVDREUDDMDQDXQXWUDQMLPSORYQLP
putevima, monitoringa i istraivanja klime i klimatskih promena, kao i obaveze u vezi
sa ranom najavom prirodnih katastrofa. U skladu sa Konvencijom o Svetskoj
PHWHRURORNRM RUJDQL]DFLML 5HSXEOLNL KLGURPHWHRURORNL ]DYRG L]YUDYD IXQNFLMH
QDFLRQDOQRJ PHWHRURORNRJ NOLPDWVNRJ L KLGURORNRJ FHQWUD X VWDOQLP PHXQDURGQLP
hidrometeorolokim operativnim sistemima i programima.
=DNRQRP R 5HSXEOLNRP VHL]PRORNRP ]DYRGX (Slubeni glasnik RS"
EURM  SURSLVDQH VX QDGOHQRVWL 5HSXEOLNRJ VHL]PRORNRJ ]DYRGD 'HWDOMQR
SUDHQMHVHL]PLNHDNWLYQRVWLQDWHULWRULML5HSXEOLNH6UELMHLSRJUDQLQLPSURVWRULPDVH
vri u cilju informisanja javnosti o glavnim parametrima zemljotresa i procene njihovih
SRVOHGLFD NDNR EL VH EODJRYUHPHQR SUHGX]HOH QHRSKRGQH PHUH SRPRL XJURHQRP
stanovnitvu. Podaci o regionalnim i dalekim zemljotresima su potrebni za
PHXQDURGQXUD]PHQXSRGDWDNDVa drugim seizmolokim organizacijama.
Na teritoriji Republike Srbije uspostavljen je reim istovremenog rada dva
SDUDOHOQD VLVWHPD WHOHPHWULMVNH DNYL]LFLMH X %HRJUDGX L QD 'LYLEDUDPD LPH MH
RPRJXHQ QHSUHNLGDQ L QHVPHWDQ UDG QD DXWRPDWVNRM ORNDFLML L Rbavetavanju o
]HPOMRWUHVLPDLXVOXDMHYLPDNDGDGRHGRSUHVWDQNDUDGDMHGQRJRGQMLK5HLPDVRYQRJ RVPDWUDQMD RPRJXDYD 1DFLRQDOQD VHL]PRORND PUHD VWDQLFD 5HSXEOLNH
6UELMH  VWDQLFD NDR L NRULHQMH YLUWXHOQH VHL]PRORNH PUHH NRMX VDLQMDYDMu
stanice iz regiona i Evrope (30-ak stanica).
3RUHG VHL]PRORNH PUHH QD WHULWRULML 5HSXEOLNH 6UELMH GHOLPLQR MH
LQVWDOLUDQDLPUHD]DMDNH]HPOMRWUHVHDPHXQMLPDVXLQDHQDMYHHEUDQHHUGDS
Bajina Bata, Grua, Barje, Prvonek, Rovni i Selova koja je u izgradnji. Podacima sa

160

RYLK VWDQLFD VH QHSRVUHGQR SR GRJDDQMX MDNRJ ]HPOMRWUHVD XWYUXMH QLYR GRVWLJQXWH
akceleracije odnosno intenziteta zemljotresa na kapitalnim objektima.
,QIRUPDFLMX R ]HPOMRWUHVX =DYRG XSXXMH NRULVQLFLPD L VWDYOMD MH QD XYLd
svima kojima je ona dostupna putem interneta. Automatske informacije o zemljotresu
=DYRG XSXXMH NRULVQLFLPD 606 SRUXNRP L VWDYOMD MH QD XYLG VYLPD NRMLPD MH RQD
dostupna putem interneta u roku od 5-10 minuta nakon zemljotresa, a revidiranu
informaciju o lokaciji i intenzitetu u roku od 1020 minuta.
2GPDKQDNRQMDNRJ]HPOMRWUHVDVWUXQHVOXEH=DYRGDRELOD]H]HPOMRWUHVRP
SRJRHQR SRGUXMH L SULNXSOMDMX SRGDWNH R PDQLIHVWDFLMDPD WRJ ]HPOMRWUHVD QD
objektima i tlu. Na osnovu klasifikovanih podataka o tipoYLPD RWHHQMD L QMLKRYRM
SURVWRUQRM]DVWXSOMHQRVWLNRULVWLVH(YURSVNDPDNURVHL]PLNDVNDODL]UDXMXVHNDUWH
L]RVHLVWDNRMHRNRQWXUXMXRGUHHQHVWHSHQHLQWHQ]LWHWDQDWRPSRGUXMX
=DNRQRP R ]DWLWL RG MRQL]XMXHJ ]UDHQMD L R QXNOHDUQRM VLJXUQRVWL
(Slubeni glasnik RS" broj 3b/09), Vlada je osnovala Agenciju za zatitu od
MRQL]XMXLK ]UDHQMD L QXNOHDUQX VLJXUQRVW 6UELMH NDR VDPRVWDOQX UHJXODWRUQX
RUJDQL]DFLMX UDGL REH]EHLYDQMD XVORYD ]D NYDOLWHWQR L HILNDVQR VSURYRHQMH PHUD
]DWLWH RG MRQL]XMXLK ]UDHQMD L PHUD QXNOHDUQH VLJXUQRVWL SUL REDYOMDQMX UDGLMDFLRQLK
delatnosti i nuklearnih aktivnosti. Ovim zakonom i podzakonskim aktima definisani su
XORJDLSRVORYL$JHQFLMHXREODVWL]DWLWHRG]UDHQMDLQXNOHDUQHVLJXUQRVWLQDSRGUXMX
Republike Srbije.
$JHQFLMD REH]EHXMH XVORYH ]D VSURYRHQMH PHXQDURGQLK NRQYHQFLMD L]
REODVWL ]DWLWH RG ]UDHQMD L QXNOHDUQH VLJXUQRVWL L EH]EHGQRVWL LML SRWSLVQLN MH
5HSXEOLND 6UELMD 1D RVQRYX =DNRQD R ]DWLWL RG MRQL]XMXLK ]UDHQMD L R QXNOHDUQRM
sigurnosti, ZakoQD R YDQUHGQLP VLWXDFLMDPD SRG]DNRQVNLK DNDWD L PHXQDURGQLK
NRQYHQFLMD XWYUXMH VH XORJD $JHQFLMH ]D ]DWLWX RG MRQL]XMXLK ]UDHQMD L QXNOHDUQX
VLJXUQRVW6UELMHXVOXDMXQXNOHDUQRJLOLUDGLMDFLRQRJDNFLGHQWD
Zakonom o umama (Slubeni glasnik RS", broj 30/10) propisana je
obaveza sopstvenika i korisnika uma da sprovodi mere zatite uma, da titi ume i
umska zemljita od degradacije i erozije, da izvrava planove gazdovanja umama, kao
i da sprovodi ostale mere propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
]DNRQD 7DNRH =DNRQRP R XPDPD MH SURSLVDQR GD VRSVWYHQLFL L NRULVQLFL XPD
REH]EHXMXXYDQMHXPDRGXQLWDYDQMDLGUXJLKQH]DNRQLWLKUDGQML
6KRGQR GRVDGDQMRM SUDNVL NRULVQLN XPD XHVWYXMH X JDHQMX SRDUD L QD
opoarenim SRYULQDPD X SRVHGX VRSVWYHQLND VD UDVSRORLYRP OMXGVNLP L WHKQLNLP
UHVXUVLPDWRMHLRHNLYDQRRE]LURPQDLQMHQLFXGDJUDQLFDXPDL]PHXSULYDWQRJL
GUDYQRJSRVHGDQLMHMDVQRUD]GYRMHQDQDWHUHQX]ERJHJDVHSRDUEU]RLODNRSUHQRVL
i na umu u okruenju.
HVWRVHGHDYDLGDVRSVWYHQLNL]REMHNWLYQLKLYLGDOHNRRGVYRJSRVHGDLOL
VXEMHNWLYQLK QH HOL GD XHVWYXMH UD]ORJD QH XHVWYXMH X JDHQMX SRDUD YH WR
obavljaju slube korisnika uma u saradnji sa vatrogasno-VSDVLODNLPMHGLQLFDPD
Zakonom o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS", br. 135/04,
36/09, 36/09 - dr.zakon, 72/09 - dr.zakon i 43/11 - US) i podzakonskim aktima donetim
QDRVQRYXLVWRJXSRWSXQRVWLMHXUHHQDREODVW]DWLWHRGKHPLMVNRJXGHVDNRG6HYHVR
postrojenja i implementirane su odredbe direktive Evropske unije koja se bavi zatitom

161

RGYHOLNLKKHPLMVNLKXGHVD6HYHVR,,GLUHNWLYH2YLPDNWLPDRGUHHQLVXNULWHULMXPL

QDRVQRYXNRMLKVHRGUHXMHGDOLMHQHNRSRVWURMHQMH6HYHVRSRVWURMHQMHLOLQHRGQRVQR
definisane VX YUVWH L JUDQLQH NROLLQH RSDVQLK PDWHULMD NRMH VH PRJX QDL QD ORNDFLML
6HYHVRSRVWURMHQMD2YLP]DNRQVNLPSURSLVLPDXWYUHQHVXREDYH]H6HYHVRSRVWURMHQMD
da izradi elaborate - L]YHWDM R EH]EHGQRVWL L SODQ ]DWLWH RG XGHVD RGQRVQR GD VDLQL
politiku prevencije od udesa. Cilj izrade navedenih dokumenata je da se predvide i
XQDSUHG SUHGX]PX VYH VLJXUQRVQH PHUH ]DWLWH L VSUHDYDQMD KHPLMVNRJ XGHVD L
RJUDQLDYDQMH XWLFDMD WRJ XGHVD QD LYRW L ]GUDYOMH OMXGL L LYRWQX VUHGLQX 2SHUDWHU
Seveso postrojenjD MH GXDQ GD UD]PHQMXMH LQIRUPDFLMH L GD XVNODXMH 3ODQ ]DWLWH RG
udesa sa Planom zatite od udesa koji donosi nadleni organ jedinice lokalne
samouprave.
Ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine, izdaje saglasnost na
dostavljene izvetaje o bezbednosti i planove zatite od udesa, za sva Seveso postrojenja
na teritoriji Republike Srbije. Operater Seveso postrojenja je duan da izvetaj o
EH]EHGQRVWLLSODQ]DWLWHRGXGHVDSHULRGLQRSUHJOHGDLSRSRWUHELDXULUDX]DNRQRP
propisanom roku. 7DNRH RSHUDWHU MH GXDQ GD REH]EHGL GD L]YHWDM R EH]EHGQRVWL L
spisak opasnih materija koje su prisutne u Seveso postrojenju, odnosno kompleksu bude
GRVWXSDQ MDYQRVWL 2EDYHWHQMH X VOXDMX KHPLMVNRJ XGHVD LOL QHSRVUHGQH RSDVQRVWL RG
hemijskog udesa koML PRH SURX]URNRYDWL SUHNRJUDQLQH HIHNWH NDR L HYHQWXDOQD
X]DMDPQDSRPRXUHHQLVXSURSLVLPDR]DWLWLLVSDDYDQMX
Pored Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o vanrednim situacijama ova
problematika se regulie:
Zakonom o transportu opasnog tereta (Slubeni glasnik RS", broj
 XWYUXMX VH RYODHQMD GUDYQLK RUJDQD L VSHFLMDOL]RYDQLK RUJDQL]DFLMD X
WUDQVSRUWX RSDVQRJ WHUHWD XVORYL L QDLQ WUDQVSRUWD SRVWXSFL X VOXDMX YDQUHGQRJ
GRJDDMD- udesa u transportu opasnog tereta i nadzor nad izvravanjem ovog zakona.
Zakonom se obrazuje Uprava za transport opasnog tereta, kao organ uprave u sastavu
PLQLVWDUVWYDQDGOHQRJ]DSRVORYHVDREUDDMD
=DNRQRPRHNVSOR]LYQLPPDWHULMDPD]DSDOMLYLPWHQRVWLPDLJDVRYLPD
(Slubeni glasnik SRS", br. 44/77, 45/85, 18/89 i Slubeni glasnik RS", br. 53/93 dr.zakon, 67/93 - dr.zakon, 48/94 - dr.zakon i 101/05 -dr.zakon). Tokovi transporta
RSDVQRJ WHUHWD X HOH]QLNRP VDREUDDMX VH RSHUDWLYQR SUDWH  VDWD GQHYQR 2YDNDY
QDLQSUDHQMDMHGHILQLVDQXQXWUDQMRPHOH]QLNRPUHJXODWLYRP
Strategije
Narodna skuptina je oktobra 2009. godine, donela Odluku o usvajanju
Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije koja predstavlja osnov za izradu
stratekih dokumenata u svim oblastima drutvenog ivota i funkcionisanja dravnih
RUJDQDLLQVWLWXFLMDUDGLRXYDQMDL]DWLWHEH]EHGQRVWLJUDDQD
6WUDWHJLMD QDXQRJ L WHKQRORNRJ UD]YRMD 5HSXEOLNH 6UELMH ]D SHULRG
2010-2015. godine usvojena je na Vladi Republike Srbije februara 2010. godine kojom
MH XWYUHQR VHGDP SULRULWHWQLK REODVWL LVWUDLYDQMD PHX NRMLPD MH L REODVW ]DWLWH
ivotne sredine i klimatske promene.
Vlada je donela 6WUDWHJLMX UD]YRMD HOH]QLNRJ GUXPVNRJ YRGQRJ
vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine,

162

kojRP VH XWYUXMH VWDQMH X WLP REODVWLPD WUDQVSRUWD XVSRVWDYOMD NRQFHSW UD]YRMD
LQIUDVWUXNWXUHLWUDQVSRUWDGHILQLXGXJRURQLLNUDWNRURQLFLOMHYLUD]YRMDWUDQVSRUWQRJ
VLVWHPDLDNFLRQLSODQ]DQMLKRYXUHDOL]DFLMX8QDSUHHQMHWUDQVSRUWQHLQIUDVWUXNWXUHVe,
L]PHX RVWDORJ RGQRVL QD L]PHWDQMH WUDQ]LWQLK WRNRYD L] XUEDQLK JUDGVNLK ]RQD D
QDURLWRNDGVHWUDQVSRUWXMXRSDVQLWHUHWL
Za sada ne postoji celovita Nacionalna strategija monitoringa ivotne sredine
u Republici Srbiji. U izvetajima Evropske komisLMHYHQHNROLNRJRGLQDVHQDJODDYD
RYDM SUREOHP %LWQR XQDSUHHQMH SUHGVWDYOMD REMHGLQMDYDQMH SRVORYD PRQLWRULQJD
kvaliteta vazduha i kvaliteta voda, od uzrokovanja do izvetavanja u Agenciji za zatitu
ivotne sredine Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
5HSXEOLNLKLGURPHWHRURORNL]DYRG
8 VNODGX VD ]DNRQVNLP QDGOHQRVWLPD 5HSXEOLNL KLGURPHWHRURORNL ]DYRG
svojim jedinstvenim hidrometeorolokim sistemom rane najave integrisanim u
Nacionalni sistem zatite i spasavanja Republike Srbije, kao i Evropske i svetske
hidrometeoroloke sisteme i programe, kroz permanentan 24-DVRYQLUDGRUJDQL]DFLRQLK
MHGLQLFD XNOMXHQLK X VLVWHP UDQH QDMDYH L XSR]RUHQMD REH]EHXMH SUDYRYUHPHQH L
pouzdane meteoroloke, klimatske i hidroloke informacije, prognoze i upozorenja.
+LGURPHWHRURORNLVLVWHPQDMDYHLXSR]RUHQMDLQH
GUDYQLPHWHRURORNLLKLGURORNLRVPDWUDNLVLVWHP
UDXQDUVNR-telekomunikacioni sistem,
DQDOLWLNR-SURJQRVWLNLVLVWHP
5DGL VLVWHPDWVNRJ SUDHQMD L LVWUDLYDQMD VWDQMD i promena vremena, klime i
voda, otkrivanja, prognoziranja i rane najave meteorolokih i hidrolokih nepogoda i
katastrofa i detekcije klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije, uspostavljen je
PHWHRURORNLLKLGURORNLRVPDWUDNLVLVWHP5HSXEOLNH Srbije (u daljem tekstu: dravni
PHWHRURORNL L KLGURORNL RVPDWUDNL VLVWHP NDR LQWHJUDOQL GHR HYURSVNLK L JOREDOQLK
RVPDWUDNLKVLVWHPD
'UDYQLPHWHRURORNLLKLGURORNLRVPDWUDNLVLVWHPLQH
dravne mree meteorolokih stanica,
dravne mree hidrolokih stanica i
dravna mrea laboratorija.
U okviru sistema rane najave na teritoriji Republike Srbije, nalazi se 36
glavnih meteorolokih stanica i pet reonskih hidrolokih stanica. Na ovim stanicama
permanentno rade stalno zaposleni dravni slubenici. Ove stanice, u skladu sa
SUHX]HWLPPHXQDURGQLPREDYH]DPDLQHLVDVWDYQLGHRVYHWVNHHYURSVNHLUHJLRQDOQH
PHWHRURORNHLKLGURORNHL]YHWDMQHRVPDWUDNHPUHH
Hidrometeorolokim telekomunikacionim sistemom vri se razmena svih
meteorolokih i hLGURORNLK SRGDWDND L SURGXNDWD NDR L PHXQDURGQD UD]PHQD
informacija o svim prirodnim katastrofama, tehnolokim havarijama i nuklearnim
akcidentima.
=DNRQRPRPLQLVWDUVWYLPD6OXEHQLJODVQLN56EURML=DNOMXNRP
9ODGH MH SUHGYLHQR GD 6HNWRU RGEUDQH RG JUDGD 5HSXEOLNRJ KLGURPHWHRURORNRJ
zavoda prelazi u nadlenost Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutranjih

163

SRVORYDGRNMHRGUHGEDPDQDYHGHQRJ=DNRQDSUHGYLHQRGD6HNWRU]D]DWLWXLYRWQH
sredine prelazi u Agenciju za zatitu ivotne sredine.

9.8.2. ORGANIZACIJA, UPRAVLJANJE I PROCEDURE

Ministarstvo unutranjih poslova preko Sektora za vanredne situacije

RUJDQL]XMH L VSURYRGL DNWLYQRVWL X FLOMX ]DWLWH LYRWD ]GUDYOMD L LPRYLQH JUDDQD
RXYDQMDXVORYDQHRSKRGQLK]DLYRWLSULSUHPDQMD]a prevladavanje nastalih situacija u
XVORYLPD HOHPHQWDUQLK QHSRJRGD L GUXJLK YHLK QHVUHD WHKQLNR-tehnolokih
akcidenata i drugih stanja opasnosti koje su rezultat prirodnih i izazvanih katastrofa
(vanredne situacije).
Sektor za vanredne situacije nastao je reorganizacijom delova organa dravne
uprave, i to objedinjavanjem funkcija, zaposlenih i imovine Sektora za zatitu i
spasavanje Ministarstva unutranjih poslova i Uprave za vanredne situacije Ministarstva
odbrane, kao i delova organizacionih jedinica Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i
prostornog planiranja koje se bave poslovima upravljanja rizikom i odgovorom na
hemijske udese, formiranjem jedinstvene slube za vanredne situacije, a u cilju
postizanja to boljih rezultata iz domena svoje nadlenosti.
Saglasno Zakonu o vanrednim situacijama za odgovor na vanrednu situaciju
RGJRYUQHVXVQDJH]DWLWHLVSDVDYDQMDNRMHLQHWDERYL]DYDQUHGQHVLWXDFLMHMHGLQLFH
civilne zatite, vatrogasno-VSDVLODNH MHGLQLFH SROLFLMD 9RMVND 6UELMH L GUXJL VXEMekti
LMD MH UHGRYQD GHODWQRVW ]DWLWD L VSDVDYDQMH LOL NRML VX RSUHPOMHQL L RVSRVREOMHQL ]D
ovakvo reagovanje.
Profesionalnu vatrogasno-VSDVLODNX VOXEX X 5HSXEOLFL 6UELML VDLQMDYDMX
WHULWRULMDOQH YDWURJDVQH L VSDVLODNH MHGLQLFH NRMH VX X VDVWDYX 6HNWora za vanredne
situacije Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije.
8RNYLUX6HNWRUD]DYDQUHGQHVLWXDFLMHIRUPLUDQLVXUHJLRQDOQLVSHFLMDOLVWLNL
timovi. Formirano je pet regionalnih timova za rad i spasavanje na vodi, koji su
UDVSRUHHQLXJUDGRvima: Beogradu, Novom Sadu, Niu, Kraljevu i Boru-=DMHDUXLSHW
WLPRYD]DVSDVDYDQMHL]UXHYLQDUDVSRUHHQLKXJUDGRYLPD%HRJUDGX1RYRP6DGX
1LX.UDOMHYXL9DOMHYX7LPRYHLQHSULSDGQLFL6HNWRUD]DYDQUHGQHVLWXDFLMHNRMLVX
]ERJ VSHFLILQRVWL ]DGDWDND NRMH REDYOMDMX SUROL SRVHEQH REXNH 7DNRH ]D RYH
WLPRYHMHREH]EHHQDVSHFLMDOQDRSUHPD
8 VOXDMX SURJODHQMD YDQUHGQH VLWXDFLMH XVOHG SULURGQLK L GUXJLK QHVUHD L
katastrofa, delovi Vojske Srbije mogu biti stavljeni u pripravnost i upotrebljeni po
RGOXFL QDHOQLND *HQHUDOWDED 9RMVNH 6UELMH LOL QDGOHQRJ VWDUHLQH D SR SRVHEQRP
RYODHQMXSUHGVHGQLND5HSXEOLNH
Zdravstvene ustanove XVOXDMXYDQUHGQHVLWXDFLMHVXRUJDQL]RYDQHLUDGHQD
tri nivoa: primarnom, sekundarnom i tercijarnom 8 ]DYLVQRVWL RG PHVWD GRJDDMD
teine oboljenja, povrede i traume, odnosno stepena ugroenosti vitalnih funkcija, hitna
PHGLFLQVNDSRPRVHSUXDQDWULQLYRD

164

3UYLQLYRSUHKRVSLWDOQDKLWQDPHGLFLQVNDSRPRREH]EHXMHVHXRNYLUX
HWLULRUJDQL]DFLRQDRblika:
- XRNYLUXUHGRYQRJUDGDKLWQHPHGLFLQVNHSRPRLGRPD]GUDYOMDSUHNR
deurnih ekipa;
- SUHNRRUJDQL]DFLRQHMHGLQLFHKLWQHPHGLFLQVNHSRPRLXRNYLUXVOXEH
opte medicine doma zdravlja;
- UDGRPSRVHEQHVOXEHKLWQHPHGLFLQVNHSRPRLGRPD]GUDYOMDLOL
]GUDYVWYHQRJFHQWUDXLMHPMHVNORSXGRP]GUDYOMD
- radom posebnih zdravstvenih ustanova (zavoda).
Drugi nivo: zbrinjavanje u optoj bolnici
%ROQLNH XVWDQRYH ]DYLVQR RG YHOLLQH NDGURYVNH REH]EHHQRVWL L GUXJLK
uslova, dune su da zbrinjavaju urgentna VWDQMD]DVWDQRYQLWYRJUDYLWLUDMXHJSRGUXMD
9HL ]GUDYVWYHQL FHQWUL L YHH EROQLFH D SRVHEQR X VUHGLWX RNUXJD REH]EHXMX KLWQX
PHGLFLQVNX SRPR WUDXPDWL]RYDQLK SUHNR VYRMLK FHQWDUD =D HILNDVQR ]EULQMDYDQMH
WUDXPDWL]RYDQLKEROQLFHREH]EHXMXRGJRYDUDMXLSURVWRUVWDOQRSULVXVWYRQHRSKRGQRJ
EURMDPHGLFLQVNLKUDGQLNDLPRJXQRVWNRULHQMDRSWLPDOQHGLMDJQRVWLNH
6YDND EROQLFD PRUD LPDWL SODQ UDGD ]D VOXDM PDVRYQLK QHVUHD NRML VH
povremeno revidira i u praksi (vebe) proverava kako bi se utvrdila njegova efikasnost.
,]NRPXQLNDFLMHVDVOXEDPDKLWQHPHGLFLQVNHSRPRLEROQLFDVHLQIRUPLHR
SULURGL QHVUHH EURMX SRYUHHQLK YUHPHQX GRODVND $NR VH EURM SRYUHHQLK NUHH GR
50 (broj koji remeti rutinu bilo koje bolnice), potrebno je formirati trijani centar i
SURVWRUH ]D SUXDQMH XUJHQWQH PLQLPDOQH SRPRL L DNWLYLUDWL VYR UH]HUYQR RVREOMH 8
takvoj situaciji se otkazuju sve selektivne operacije.
$NRVHSUHGYLDYLHRGSRYUHHQLKVYHXRELDMHQHDNWLYQRVWLXEROQLFLVH
svode na minimum. BolesnicLLMH]GUDYVWYHQRVWDQMHWRGR]YROMDYDVHRWSXWDMX
7UHL QLYR XVNR VSHFLMDOL]RYDQD SRPR X ]GUDYVWYHQLP FHQWULPD X
kojima postoje trauma centri i centri za opekotine, klinikama i institutima
6WDQMD NRMD QLMH PRJXH ]EULQXWL QD QLYRX SULPDUQH L RSWH EROQLNH
zdravstvene zatite, zbrinjavaju se u zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa
(klinike, instituti).
Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju (sa 45 lekara specijalista) pri
.OLQLNRP FHQWUX 6UELMH VD QMHJRYLP LQVWLWXWLPD L LQJHUHQFLMDPD u zbrinjavanju
NDUGLRORNR XJURHQLK SDFLMHQDWD SVLKRWUDXPDWL]RYDQLK RSHHQLK LWG WUHED GD
SUHX]PX XORJX GUDYQRJ WUDXPD FHQWUD 7DNRH MH SRWUHEQR GD VH X FHQWULPD UHJLRQD
(Novi Sad, Ni, Kragujevac) formiraju trauma centri.
8 YHLQL ]GUDYVWYHQLK XVWanova postoje planovi zatite u vanrednim
VLWXDFLMDPD 2YL SODQRYL QDMHH QLVX QRYLMHJ GDWXPD QH DXULUDMX VH UHGRYQR L QH
RGJRYDUDMXXYHNVLWXDFLMLQDWHUHQX0DOLEURMXVWDQRYDSRVHGXMHSURFHGXUH]DXYDQMHL
NRULHQMH ]DSDOMLYLK L HNVSOR]LYQLK PDWHUija. Deo koji se odnosi na protivpoarnu
]DWLWXMHRUJDQL]RYDQLMLLQDMHHRGJRYDUDUHDOQLPSRWUHEDPD
Na osnovu zadataka Centra za kontrolu trovanja u oblasti zbrinjavanja akutno
RWURYQLKLHNVSRQLUDQLKJUDDQDXVOXDMXKHPLMVNRJDNFLGHQWDLOLPRJXHJ WHURULVWLNRJ
hemijskog napada, Vlada je odredila Nacionalni centar za kontrolu trovanja

165

Vojnomedicinske akademije u oblasti zdravstva i socijalne zatite za privredno drutvo,

GUXJRSUDYQROLFHRGSRVHEQRJ]QDDMD]DRGEUDQX5HSXEOLNH6UELMH
Nacionalni centar za kontrolu trovanja je referentna ustanova u kojoj se
sprovode medicinske usluge prevencije i terapije akutnih trovanja, detekcija hemijskih
PDWHULMDXELRORNRPPDWHULMDOXYRGL]HPOMLWXLYD]GXKXHGXNDFLMDL]REODVWLNOLQLNH
toksikologije i tRNVLNRORNH KHPLMH NDR L QDXQR - LVWUDLYDNL UDG X REODVWL
toksikologije i farmakologije.

9.8.3. RESURSI

Resursima u sistemu zatite i spasavanja smatraju se osposobljeni kadrovi

snaga zatite i spasavanja, kao i materijalno-WHKQLNL UHVXUVL QHRSKRGQL]D UHDgovanje,
REDSRGMHGQDNR]QDDMQDLHOHPHQWDUQD]DHILNDVQRIXQNFLRQLVDQMHVLVWHPD
0HXWLP DQDOL]RP WUHQXWQRJ VWDQMD XWYUHQR MH GD SRVWRMHL NDNR OMXGVNL
resursi tako i opremljenost slubi za preventivno i operativno reagovanje, nisu na
]DGRYROMDYDMXHP nivou.
Popunjenost Ministarstva unutranjih poslova, Sektora za vanredne
situacije MH  ]ERJ HJD MH QHRSKRGQR SUHGX]LPDWL PHUH QD EROMRM SRSXQMHQRVWL
NDNRELVHSRVORYLL]DGDFLPRJOLUHDOL]RYDWLQD]DGRYROMDYDMXLQDLQLXSUHGYLHQLP
rokovima. Trenutno je popunjeno 2.950 radnih mesta vatrogasca-spasioca. Navedeni
EURMMHLVSRGHYURSVNLKVWDQGDUGDJGHVHSUHGYLDGDQDVWDQRYQLNDGROD]LMHGDQ
vatrogasac-VSDVLODF GRN MH X QDHP VOXDMX WR  %URM L]YULODFD WUHED SRYHDWL
srazmerno broju intervencija i teritoriji koju tite, kao i broju stanovnitva (procena je
GD SRVWRMHL EURM WUHED SRYHDWL ]D  OMXGL =QDDMQR MH QDSRPHQXWL GD QHGRVWDMX
VWUXQL NDGURYL SRVHEQR LQHQMHUL WHKQLNH VWUXNH PDLQVNH HOHNWURLQLQMHUL VPHUD
industrijVNHHQHUJHWLNHDUKLWHNWHJUDHYLQVNLLQHQMHULX8SUDYL]DSUHYHQWLYQX]DWLWX
.DGD MH UH R SRSODYDPD SULOLNRP SULMHPD X UDGQL RGQRV SUHGQRVW WUHED GDWL
inenjerima u oblasti hidrologije i koji imaju znanje i vetine za pripremu preventivne
zatite i za delovanje u uslovima poplava. U toku su aktivnosti na realizaciji Sporazuma
o preuzimanju zaposlenih, materijalno-WHKQLNLK VUHGVWDYD SRNUHWQH L QHSRNUHWQH
imovine i arhive Uprave za vanredne situacije Ministarstva odbrane.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ne razvijaju posebne kapacitete za
DQJDRYDQMHQDL]YUHQMX]DGDWDND]DWLWHLVSDVDYDQMDYHXVOXDMXSRWUHEHSRVWRMHLP
kapacitetima vre podrku civilnim vlastima i nosiocima poslova zatite i spasavanja. U
poslovima zatite i spasavanja iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije mogu se
DQJDRYDWL NDSDFLWHWL ORJLVWLNH SRGUNH YD]GXKRSORYQH LQHQMHUVNL VDVWDYL L MHGLQLFD
ABHO.
1DNRQ SHULRGD VWDJQDFLMH X PHXQDURGQRM UD]PHQL ]ERJ VDQNFLMD
PHXQDURGQH ]DMHGQLFH WR Me uzrokovalo i recesiju privrednog razvoja, naa zemlja
]DSRHOD MH SRVWXSDN WUDQ]LFLMH NRML SRGUD]XPHYD YUDDQMH QD LQRVWUDQR WULWH SULOLY
LQRVWUDQLK LQYHVWLFLMD X ]HPOMX NRULHQMH SRORDMD WUDQ]LFLRQH ]HPOMH X UD]PHQL
RGUDYDQMH PHXQDURGQLK VSRUWVkih i kulturnih manifestacija i uopte ekspanziju

166

PHXQDURGQH VDUDGQMH X VYLP REODVWLPD ]ERJ HJD VX SRVWRMHL PDWHULMDOQR-WHKQLNL

resursi postali nedovoljni da odgovore novostvorenim zahtevima. Zbog toga je
neophodno poboljati opremljenost snaga za zatitu i spasavanje i to pre svega
vatrogasno-VSDVLODNLK MHGLQLFD NDNR EL VH X WR MH PRJXH YHRM PHUL GRSULQHOR
bezbednosti ivota i imovine na teritoriji Republike Srbije.
3RVWRMHD RSUHPD L YR]LOD SRVHEQR RQD NRMD VX QHRSKRGQD ]D WHKQLNH
intervencije VD RSDVQLP PDWHULMDPD VHHQMH UD]XSLUDQMH VSDVDYDQMH ]DWLWX GLVDMQLK
RUJDQD GHWHNWRUL YD]GXQRJ ]DJDHQMD UDGQR-zatitna oprema za rad sa opasnim
PDWHULMDPD XUHDML ]D GHNRQWDPLQDFLMX OMXGVWYD L RSUHPH UHPHGLMDQWL L GU QH
zadovoljava potrebe za efikasno delovanje na teritoriji Republike Srbije. Naime, Uprava
]DYDWURJDVQHLVSDVLODNHMHGLQLFHUDVSRODHVDVYHJDWULYDWURJDVQDYR]LODNRMDPRJX
DGHNYDWQR RGJRYRULWL QD QDVWDQDN KHPLMVNRJ DNFLGHQWD 3RUHG WRJD SRVWRMHD RSUHPD
QHRSKRGQD ]D WHKQLNH LQWHUYHQFLMH X VDREUDDMX MH ]DVWDUHOD L QHSRX]GDQD PDGD MH
PDQMD NROLLQD QDEDYOMHQD X SRVOHGQMLK SHW JRGLQD 8VOHG RYDNYRJ VWDQMD VWDURVWL L
QHSRX]GDQRVWL YDWURJDVQLK YR]LOD L RSUHPH VWL]DQMH QD PHVWR GRJDDMD RG WUHQXWND
poziva u proseku iznosi 11 minuta, to je daleko ispod evropskih normi (pet -sedam
minuta), a trajanje intervencije je samim tim due, posebno kod intervencija tipa poar,
JGHMHSURVHQRYUHPHL]QDGPLQXWDWH]DSRVOHGLFXLPDLYHHPDWHULMDOQHWHWHD
HVWRLSRYUHGHLJXELWDNLYRWDJUDDQD
Do promena je dolo realizacijom nabavki vatrogasne tehnike, vatrogasnih
VSUDYDRSUHPHLOLQH]DWLWQHRSUHPH2SUHPXMHQHRSKRGQRREQRYLWL]DVYHMHGLQLFH
osim jedinica u gradovima: Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, za koje je u
prethodQRPSHULRGXQDEDYOMHQDQRYDOLQR-zatitna oprema.
Na nivou Ministarstva odbrane i Vojske Srbije vodi se operativna evidencija,
JGHVXVDGUDQLSRGDFLRRSUHPLLVUHGVWYLPDNRMDVHXVOXDMXDQJDRYDQMD9RMVNHX
operaciji podrke civilnim vlastima u suprostavljanju neoruanim pretnjama mogu
angaovati.
U periodu od 2007. do 2009. godine 5HSXEOLNL KLGURPHWHRURORNL ]DYRG
Srbije MH X VYRMLP SRGUXQLP MHGLQLFDPD LQVWDOLUDR  DXWRPDWVNLK PHWHRURORNLK
stanica (AMS) kao i 20 automatskih kiomera na teritoriji grada Beograda, tako da sa
svojom mreom meteorolokih stanica zadovoljava standarde koje je propisala Svetska
meteoroloka organizacija (SMO).
5HSXEOLNLKLGURPHWHRURORNL ]DYRG VSURYRGLDNWLYQRVWLLPHUH L] $NFLRQRJ
SODQD ]D VSURYRHQMH 1DFLRQDOQH VWUDWegije odrivog razvoja za period 2009-2017.
JRGLQDXFLOMXXQDSUHHQMDKLGURPHWHRURORNRJLQIRUPDFLRQRJVLVWHPD
Republika Srbija zauzima takav geografski poloaj da se koridorom 10 odvija
QDMIUHNYHQWQLML VDREUDDM X RYRP GHOX (YURSH 2HNXMH VH L SRYHDQMH UHQRJ
VDREUDDMDLSUHYR]UD]QLKPDWHULMDODNDRQDMMHIWLQLMHJQDLQDWUDQVSRUWDPHXNRMLPDVX
i opasne (tetne) materije. Trenutno, samo vatrogasno-VSDVLODND MHGQLFD X %HRJUDGX
LPDYDWURJDVQLEURGGRNRVWDOHUHQHOXNHQHPDMXWDNDYYLG]DWLWH3RYHDQMHVWHSHQD
EH]EHGQRVWL QD WLP NRULGRULPD SRVWDMX SULRULWHW SD MH QHRSKRGQR GRGDWQR WHKQLNR
RSUHPDQMHNOMXQLKYDWURJDVQR-VSDVLODNLKMHGLQLFDWHKQLNRPRSUHPRPLRSUHPRP]D
KHPLMVNH XGHVH QD YRGL NDR L GRSXQVND VSHFLMDOLVWLND REXND SULSDGQLND WLK MHdinica.
Agencija za zatitu ivotne sredine poseduje brod-labaratoriju Argus" koji moe biti

167

VWUXQD SRGUND RYLP MHGLQLFDPD X FLOMX RGUHLYDQMD YUVWH L VWHSHQD KDYDULMVNRJ

]DJDHQMDLQMHJRYRJSUDHQMD
Agencija za zatitu ivotne sredine Ministarstva ivotne sredine,
rudarstva i prostornog planiranja, MHRGJRGLQH]DSRHODXVSRVWDYOMDQMHVLVWHPD
za automatski monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Iz donacije Evropske unije
SRVWDYOMHQRMHILNVQLKDXWRPDWVNLKVWDQLFD]DSUDHQMHNYDOLWHWDYD]GXKD QDSRGUXMX
Republike Srbije. Trenutno Agencija poseduje 40 AMSKV koje su u operativnom radu,
D RVWDOL SRVHGXMX YLH RG  $06.9 LML VH SRGDFL VOLYDMX X $JHQFLMX DOL QH VYL X
UHDOQRP YUHPHQX 3RGDFL VD YHLQH $06.9 VH PRJX SUDWLWL X UHDOQRP YUHPHQX QD
internet stranicama Agencije za zatitu ivotne sredine, Gradski zavod za javno zdravlje
%HRJUDG L =DYRG ]D MDYQR ]GUDYOMH 3DQHYR ,VWR VH RHNXMH L QD LQWHUHQHW VWUDQLFL
Pokrajinskog sekretarijata za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj.
Agencija za zatitu ivotne sredine permanentno radi na razvoju komponenata
informacionog sistema ivotne sredine, a posebno kroz IPA 2008 projekat
XVSRVWDYOMDQMH1DFLRQDOQH(,21(7PUHHX5HSXEOLFL6UELMLLMRPHVHUHDOL]DFLMRP
uspostaviti mrea institucija na nacionalnom nivou koje vre monitoring, prikupljaju i
vre obradu podataka o stanju ivotne sredine.
Ministarstvo prosvete i nauke MH X SURWHNORP SHULRGX ILQDQVLUDOR QDXQH
projekte u okviru kojih su se direktno ili indirektno vrila istraivanja iz oblasti
unDSUHHQMDVLVWHPD]DWLWHLVSDVDYDQMDOMXGLLPDWHULMDOQLKGREDUD

9.8.4. FINANSIRANJE

Sistem zatite i spasavanja finansira se iz budeta Republike Srbije, budeta

jedinica teritorijalne autonomije i budeta jedinica lokalne samouprave, Budetskog
fonda za vanredne situacije i drugih prihoda. U skladu sa Zakonom o budetskom
sistemu (Slubeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10 i 101/10), u budetu Republike Srbije
se planiraju sredstva za stalnu budetsku rezervu, koja se iskazuje na aproprijaciji
namenjenoj za budetske rezerve. Stalna budetska rezerva koristi se za finansiranje
UDVKRGD QD LPH XHD 5HSXEOLNH 6UELMH X RWNODQMDQMX SRVOHGLFD YDQUHGQLK RNROQRVWL
kao to su zemljotres, poplava, sua, poar, klizita, sneni nanosi, grad, ivotinjske i
biljne bolesti, ekoloka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih
YDQUHGQLK GRJDDMD NRML PRJX GD XJUR]H LYRW L ]GUDYOMH OMXGL LOL SURX]URNXMX WHWX
YHLKUD]PHUD6WDOQDEXGHWVNDUH]HUYDRSUHGHOMXMHVHQDMYLHGRXNXSQLKSULKRGD
i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budetsku godinu. Reenje o upotrebi
sredstava stalne budetske rezerve donosi Vlada, na predlog ministra nadlenog za
poslove finansija.
2GPRPHQWDSURJODHQMDYDQUHGQHVLWXDFLMHLGRQRHQMDUHHQMDRNRULHQMX
sredstava stalne rezerve od strane Vlade, Uprava za trezor u vrlo kratkom roku vri
prenos sredstava iz budeta Republike Srbije.

168

9.8.5. OBUKA
3RUHG L]JUDHQH LQIUDVWUXNWXUH L QHRSKRGQH RSUHPH SRWUHEQR MH L VWDOQR
MDDQMHNDGURYVNRJSRWHQFLMDODXVPLVOXHGXNDFLMHLWUHQLnga.
U Ministarstvu unutranjih poslova, Sektoru za vanredne situacije je formiran
1DFLRQDOQL WUHQLQJ FHQWDU ]D YDQUHGQH VLWXDFLMH NRML HGXNXMH L REXDYD SULSDGQLNH
profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasno-VSDVLODNLK MHGLQLFD NDR L JUDDQH NRML
XHVWYXMX u civilnoj zatiti. U Nacionalnom i regionalnim trening centrima za zatitu i
VSDVDYDQMH PRJX VH REXDYDWL L VWUDQL GUDYOMDQL X VNODGX VD SURSLVLPD X]
RGJRYDUDMXXQDNQDGXXWYUHQXELODWHUDOQLPLOLPXOWLODWHUDOQLPXJRYRULPD
2G  JRGLQH $PHULND DJHQFLMD ]D PHXQDURGQL UD]YRM 86$,' X
RNYLUX 3URJUDPD ]D SODQLUDQMH L UHDJRYDQMH X YDQUHGQLP VLWXDFLMDPD SUXD WHKQLNX L
PDWHULMDOQX SRPR NDNR EL 6HNWRU ]D YDQUHGQH VLWXDFLMH QDVWDYLR GD SUXD
YLVRNRNYDOLWHWQXREXNXVYRMLPSULSDGQLFLPDNDRLVYLPODQRvima tabova za vanredne
VLWXDFLMH QD ORNDOQRP QLYRX 7UHQXWQR  RSWLQD X 5HSXEOLFL 6UELML XHVWYXMH X
SURJUDPVNLP DNWLYQRVWLPD WRNRP NRMLK SUROD]L YLHPHVHQX REXNX L VWLH XVORYH ]D
sertifikaciju.
8 VDUDGQML VD GUXJLP VOXEDPD L PHXQDURGQLP RUJDQL]DFLjama, prisutno je
NRQWLQXLUDQR MDDQMH NDGURYVNRJ SRWHQFLMDOD 5HSXEOLNRJ VHL]PRORNRJ ]DYRGD NUR]
UD]OLLWH YUVWH REXND NXUVHYD L VHPLQDUD 7DNRH 5HSXEOLNL VHL]PRORNL ]DYRG MH X
FLOMXVWYDUDQMDXVORYD]DYHXEH]EHGQRVWJUDDQD5HSXEOLNH6UELMHLQMihove imovine u
VOXDMX ]HPOMRWUHVD RUJDQL]RYDR SUHGDYDQMD X FHQWULPD ]D REDYHWDYDQMH VD WHPRP
razumevanja osnovnih informacija sa terena o zemljotresima.
'UDYQL VOXEHQLFL 5HSXEOLNRJ KLGURPHWHRURORNRJ ]DYRGD X FLOMX MDDQMD
kapaciteta, redovno XHVWYXMXQDNXUVHYLPDUDGLRQLFDPDLREXNDPDSRSURJUDPLPD
x sistemi ranog upozorenja, telekomunikacioni sistemi kontrola, obrada i
arhiviranje meteorolokih podataka u organizaciji Svetske meteoroloke
organizacije (SMO);
x NRULHQMH VDWHOLWVNLK L UDGDUVNLK SURGXNDWD X GHWHNWRYDQMX L SURJQR]L
opasnih atmosferskih pojava u organizaciji Evropske agencije za
ekspoloataciju meteorolokih satelita (EUMETSAT) i Evropske mree
nacionalnih meteorolokih slubi;
x NRULHQMHLUD]YRMQDMVDYUHPHQLMLKQXPHULNLKPRGHODNRMLVHNRULVWH]D
SURJQR]X YUOR NUDWNRURQX NUDWNRURQX VUHGQMRURQX L VH]RQVNX
opasnih atmosferskih pojava u Organizaciji Evropskog centra za
VUHGQMRURQXSURJQR]XYUHPHQD(&639

9.8.6. SARADNJA

Ministarstvo unutranjih poslova je sa efovima slubi za zatitu i spasavanje

iz Republike Albanije, Federacije Bosne i Hercegovine, Bive Jugoslovenske Republike

169

0DNHGRQLMH5HSXEOLNH6ORYHQLMH5HSXEOLNH+UYDWVNHL&UQH*RUHXVYRMLOR]DNOMXNHR
formiranju mree regionalnih specijalizovanih centara za reagovanje u vanrednim
VLWXDFLMDPD X MXJRLVWRQRM (YURSL NDNR EL VH LVNRULVWLOL L GDOMH XQDSUHGLOL SRVWRMHL
kapaciteti drava u sistemu prevencije i odgovora u vanrednim situacijama.
Prema Zakonu o vanrednim situacijama, delovanje u vanrednim situacijama
SUHGVWDYOMD ]DMHGQLNX DNWLYQRVW QDGOHQLK RUJDQD GUDYQH XSUDYH L SUHGVWDYQLND
lokalne samouprave, u cilju jednostavnijeg i breg reagovanja u takvim situacijama.
0HXWLP HYLGHQWQD MH QHGRYROMQD VDUDGQMD L]PHX QDXQR-istraivaNLK
institucija i direktnih korisnika rezultata istraivanja, kao to su mala i srednja
SUHGX]HDLLQGXVWULMDNDRLRVWDOHLQVWLWXFLMHRGGUDYQRJ]QDDMD
8RNYLUX.RQYHQFLMHRSUHNRJUDQLQRPHIHNWXLQGXVWULMVNLKXGHVD5HSXEOLND
Srbija sprovodi saradnju sa Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu
(UNECE).
Agencija za zatitu ivotne sredine od svog osnivanja, 2004. godine, aktivno
VDUDXMHVD(YURSVNRP$JHQFLMRP]DLYRWQXVUHGLQX(XURSHDQ(QYLURQPHQW$JHQF\EEA) u okviru Evropske mree za informisanje i osmatranje (EIONET). Obaveza
Republike Srbije da prikuplja i dostavlja podatke o stanju ivotne sredine EEA je
LVSXQMHQD X ]QDDMQRP RELPX D SUH VYHJD X REODVWL NYDOLWHWD YD]GXKD NYDOLWHWD
SRYULQVNLKLSRG]HPQLKYRGD]DWLHQLKSULURGQLK SRGUXMD8VDUDGQMLVDQDFLRQDOQLP
insitucijama koje vre monitoring pojedinih medijuma ivotne sredine ostvaren je
]QDDMDQ QDSUHGDN X SHULRGX - JRGLQD VD SRYHDQMHP RELPD L]YHWDYDQMD X
odnosu na takozvane prioritetne tokove podataka sa 0% u 2003. godini, do 75% u 2009.
godini.
Mobilna toksikoloko hemijska ekipa, Nacionalnog centra za kontrolu
WURYDQMD X RUJDQL]DFLML ]EULQMDYDQMD ]DWURYDQLK VDUDXMH VD VOXEDPD NRMH XHVWYXMX X
organizaciji sanacije posledica akcidenta.
5HSXEOLNL KLGURPHWHRURORNL ]DYRG XHVWYXMH X SURJUDPLPD NRML
SUHGVWDYOMDMX RVQRYQX NRPSRQHQWX L QDXQR-WHKQLNX SRGUNX QDFLRQDOQRP
hidrometeorolokom sistemu rane najave atmosferskih i hidrolokih nepogoda,
klimatskih ekstrema i katastrofa, akcidentnih radioaktivnih i hemijskLK SUHNRJUDQLQLK
]DJDHQMD YD]GXKD L YRGD NDR L GRSULQRV PHUDPD XEODDYDQMD SRVOHGLFD NDWDVWURID L
klimatskih promena na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Pored toga,
SRWSLVDQLVXVSRUD]XPLRVWUXQR-WHKQLNRMVDUDGQMLVDQDFLRQDOQLPKLGURPHWHRrolokim
VOXEDPD5HSXEOLNH1HPDNH5HSXEOLNH)UDQFXVNH5HSXEOLNH0DDUVNH&UQH*RUH
Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Federacije Bosne i Hercegovine, a u
SULSUHPLMH]DNOMXLYDQMHVSRUD]XPDVDRVWDOLP]DLQWHUHVRYDQLPQDFLRQDOQLPVOXEDPD
zemalMDUHJLRQDMXJRLVWRQH(YURSH
5HSXEOLNL VHL]PRORNL ]DYRG NDR ODQ (YURSVNR-mediteranskog
seizmolokog centra - (06& ]DGXHQ MH RG 6DYHWD (YURSH GD L]GDMH VHL]PLND
upozorenja u okviru Otvorenog parcijalnog sporazuma (OPA) za prevenciju, zatitu i
orJDQL]DFLMXSRPRLRGYHOLNLKSULURGQLKLWHKQLNLKNDWDVWURID=DYRGMHWDNRHODQL
2SVHUYDWRULMH L LVWUDLYDNH XVWDQRYH HYURSVNH VHL]PRORJLMH 25)(86 LML MH FLOM
NRRUGLQLVDQMH L SURPRYLVDQMH HYURSVNH VHL]PRORJLMH =DYRG DNWLYQR XHVWYXMH QD
projektima ovih organizacija. Zavod u realnom vremenu razmenjuje registrovane

170

podatke sa svim zemljama u okruenju a na osnovu potpisanih sporazuma sa Crnom

Gorom, Federacijom Bosne i Hercegovine, Bivom Jugoslovenskom Republikom
Makedonijom, Republikom Albanijom, Republikom Hrvatskom i Republikom
Austrijom.

9.8.7. PRIKAZ STANJA ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH STANJA

OPASNOSTI

Aktivna politika smanjenja rizika od katastrofa i efikasno reagovanje u

vanrednim situacijama moe u velikoj meri smanjiti broj ljudskih rtava i materijalnu
tetu.
Teritorija Republike Srbije iznosi 88.361 km2 sa 6.164 naseljena mesta i
7.498.001 stanovnikom po popisu iz 2002. godine. Na ovom prostoru u poslednjih
VHGDPJRGLQDELORMHXNXSQRUD]QLKGRJDDMDRGHJDSRDUD
WHKQLNLKLQWHUYHQFLMDVSDVDYDQMDOMXGLXVDREUDDMQLPLGUXJLPWHKQLNRWHKQRORNLP
nezgodama, intervenisanje i saniranje akcidenata sa opasnim materijama i drugih
nezgoda). Podaci ukazuju na rast intervencija (tabela broj 1). Neophodno je napomenuti
da su aktivnosti vatrogasno-VSDVLODNLKMHGLQLFDXVPHUHQHXVOXDjeva na aktivnosti
JDHQMH SRDUD L VDQLUDQMD SRVOHGLFD QDVWDOLK QDNRQ HNVSOR]LMD D X   VOXDMHYD
DNWLYQRVWL VX XVPHUHQH QD VSDVDYDQMX JUDDQD L QMLKRYLK GREDUD X RVWDOLP
intervencijama.
3RYHDQDXUEDQL]DFLMDVDMHGQHVWUDQHLQHGRYROMQDNRQWURODSULmene propisa
SURWLYWUXVQHJUDGQMHVXX]URFLSRYHDQHRVHWOMLYRVWLGUXWYDQDGHMVWYR]HPOMRWUHVD
Tabela
9UVWDGRJDDMD
2002
2003
Poar
14.841 19.271
Eksplozija
25
42
877
990
7HKQLNHLQWHUYHQFLMH
43
71
7HKQLNH
intervencije
sa
opasnim materijama
411
510
7HKQLNH
intervencije
u
VDREUDDMX
Deurstvo
696
732
Crpljenje vode
574
317
Usluge
1.652
916
8YLDML
215
239
Sadejstva
23
29
Lane dojave
382
402
Ostale intervencije
270
383
Ukupno
20.009 23.902

2004 2005
2006
2007 2008 2009
15.061 14.670 17.847 28.546 24.450 21.545
36
32
39
35
43
44
1.144 1.214 1.318 1.640 1.515 1.706
64
80
78
60
89
84

608

638

709

819

742

784

799
1.052
980
1.179 1.290 1.458
704
820
909
395
244
606
777
1.003 1.188
870
915
562
268
345
385
356
386
568
24
46
28
64
34
385
390
379
523
483
417
364
436
591
549
534
595
20.234 20.726 24.451 35.036 30.725 28.391

3RVWRMDQMH NDWDVWDUD VD L]YRULWLPD SLWNH YRGH YRGR]DKYDWD YHWDNLK L

SULURGQLKMH]HUDSRGUXMDXJURHQLKRSDVQLPRWSDGRPVDDNFHQWRPQDSROMRSULYUHGQR

171

zemljite, kao specijalizovani katastri ne postoje. Pretpostavke za izradu navedenih

NDWDVWUDSRVWRMHSODQRYLPDLNDUWDPDRGJRYDUDMXLKUD]PHUD
Za izradu mapa rizika nadlene institucije Republike Srbije mogu koristiti
JUDILNH SRGORJH 5HSXEOLNRJ JHRGHWVNog zavoda, kao to su na primer digitalni
ortofoto Republike Srbije i karata Republike Srbije razmere 1:300.000.
Shodno direktivi INSPIRE (Directive 2007/2/EC), neophodno je da se zone
prirodnog rizika, kao jedna od tema nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka
LPSOHPHQWLUD L SULNDH QD QDFLRQDOQRP JHRSRUWDOX ]D NRML MH QDGOHDQ 5HSXEOLNL
geodetski zavod. Zonama prirodnog rizika, u smislu INSPIRE direktive smatraju se
RSDVQD SRGUXMD RNDUDNWHULVDQD NDR WDNYD SUHPD SULURGQLP KD]DUGLPD VYL
atmosferski, hidroloki, seizmoloki, vulkanski i plameni fenomeni koji, usled svoje
ORNDFLMH R]ELOMQRVWL L XHVWDORVWL LPDMX SRWHQFLMDO R]ELOMQRJ XWLFDMD QD GUXWYR QD
primer poplave, klizita i useci, lavine, umski poari, zemljotresi, erupcije vulkana.".
Podaci o zonama prirodnog rizika moraju biti u elektronskoj formi. Interoperabilni i
KDUPRQL]RYDQL X VNODGX VD PHXQDURGQLP VWDQGDUGLPD GD EL PRJOL ELWL REMDYOMHQL QD
nacionalnom geoportalu.
8 RNYLUX LPSOHPHQWDFLMH SURMHNWD ,*,6 NRML MH 5HSXEOLNL JHRGHWVNi zavod
]DSRHRXQRYHPEUXJRGLQHLNRMLWUDMHWULJRGLQHELHXVSRVWDYOMHQJHRSRUWDO]D
SRWUHEHGUDYQLKRUJDQD*HRSRUWDOHRPRJXLWLSULND]SRGDWDNDRUL]LFLPDNRULHQMH
satelitskih snimaka i razmenu drugih podataka za potrebe reagovanja u vanrednim
situacijama.
Za potrebe preciznog prostornog pozicioniranja elementarnih nepogoda i
GUXJLK VWDQMD RSDVQRVWL PRJX VH NRULVWLWL *36 XUHDML X VLVWHPX $NWLYQH JHRGHWVNH
UHIHUHQWQHRVQRYH6UELMH$*526NRMXMHXVSRVWDYLRLRGUDYD5HSXEOLNLJHRGHWVNL
zavod.
9.8.7.1. ELEMENTARNE NEPOGODE
U periodu 1900- JRGLQD VYDNLK GHVHW JRGLQD GRJDDOR VH SR 
prirodnih katastrofa, 1960-1970. godina bilo ih je 650, a 1980-JRGLQDDN
dok je u desetogodinjem periodu 1990-2000. godina broj katastrofa je porastao na
2800. Trend pokazuje da se broj vanrednih i opasnih situacija iz godine u godinu
SRYHDYDSDVXSRVOHGQMLKJRGLQDHNRQRPVNLWURNRYLXWURVWUXHQL
U studiji Study on Economic Benefits of RHMS of Serbia", The World
Bank study group, 2005, Belgrade, Serbia identifikovani su vremensko zavisni
ekonomski sektori u Republici Srbiji, udeo ovih sektora u bruto nacionalnom dohotku
EH] SRUH]D QD GRGDWX YUHGQRVW HYLGHQWLUDQH L SURFHQMHQH WHWH 8HH YUHPHQVNR
zavisnih sektora u bruto nacionalnom dohotku Republike Srbije, bez Autonomne
pokrajine Kosovo i Metohija, po konstantnim cenama iz 2002. godine bez poreza na
GRGDWQXYUHGQRVWXSHULRGXRGGRJRGLQHNUHWDRVHRGGR9H
 JRGLQH XHH YUHPHQVNR ]DYLVQLK VHNWRUD X EUXWR Qacionalnom dohotku
Republike Srbije bila je 47.18%. Studija Svetske banke obuhvatala je samo 49%
vremensko zavisnih sektora i nije uzela u obzir tete prouzrokovane umskim poarima.

172

0HXWLP WRNRP  JRGLQH UHJLVWURYDQR MH  XPVNLK SRDUD 2SRDUHQR je
33.000 hektara rastinja, a od toga 16.000 hektara pod umama. umski poari su
izazvali tetu od oko 40 miliona evra. Samo za sanaciju je potrebno 24 miliona evra.
Indirektna teta nije procenjivana.
U Tabeli 2. date su procenjene tete u vremensko zavisnim sektorima u
5HSXEOLFL 6UELML 1HPD VXPQMH GD VUSVND HNRQRPLMD WUSL ]QDDMQH JXELWNH X
PDWHULMDOQLP GREULPD DOL L GD QD SRGUXMX 5HSXEOLNH 6UELMH DWPRVIHUVNH QHSRJRGH
Tabela 2. Procenjene tete u vremensko zavisnim sektorima
Procena gubitaka u sektorima
Sektor/nepovoljne vremenske
pojave

Srednji godinji
ekonomski gubici u
milionima dinara
Od 3.100 do 8.500
Oko 1.960

Srednji godinji
gubici ljudskih
ivota
Nekoliko do desetine

Poljoprivreda/grad, jake i obilne

padavine, jak vetar

Oko 7.316

Nekoliko do desetine
i to od udara groma

Poljoprivreda/ sua, mrazevi

Proizvodnja energije (toplotna
energija)/
ekstremno
niske
temperature vazduha

Oko 40
Oko 716

Nema gubitaka
Nekoliko do desetine

Odravanje puteva/sneg, poledica,

]DOHLYDQMH

Oko 3.500

Poljoprivreda/poplave
Vodoprivreda/poplave

Ljudski gubici na autoputevima, regionalnim i lokalnim putevima prouzrokovani

ORLPYUHPHQRPJRGLQMHVHNUHXRGGR
.RPHUFLMDOQLYD]GXQLVDREUDDM
Od 54 do 72
UKUPNO
Od 16.648 do 48.572
Od nekoliko do 160

prouzrokuju gubitke u ljudskim ivotima.

1DVWDQDNRELPLYUHPHWUDMDQMDSULURGQLKQHSRJRGDXYHLQLVOXDMHYDVHQH
mogu unapred predvideti, ali se za izvesne pojave, na osnovu iskustava, VWDWLVWLNLK
SRGDWDNDLPHWRGDPRGHORYDQMDDVRE]LURPQDPHVWRSRMDYHPRHSUHWSRVWDYLWLGDH
GRQMLKGRL
8UDHQD MH SURFHQD XJURHQRVWL WHULWRULMH 5HSXEOLNH 6UELMH RG SRSODYD L
NOL]DQMDWHUHQDLQDRVQRYXUDVSRORLYLKVWDWLVWLNLKSRGDWDNDXUDHQDje karta rizika od
elementarnih nepogoda (umski poari, poplave, klizita i zemljotresi).
3RVWRMHHVWDQMH- monitoring po medijima
3RVWRMHL SURJUDPL PRQLWRULQJD NYDOLWHWD YD]GXKD NDR L PRQLWRULQJD
povrinskih i podzemnih voda su zastareli. Neophodno je da Vlada usvoji Nacionalni
program kontrole ivotne sredine, a zatim i da propie program monitoringa kontrole
kvaliteta vazduha, voda i zemljita.

173

9.8.7.1.1.

ZEMLJOTRESI

3URVHQR X 5HSXEOLFL 6UELML VH VYDNLK GHVHWDN JRGLQD GRJRGL VQDDQ

zemljotres koji moe da SULLQL WHWH QD JUDHYLQVNLP REMHNWLPD 5HSXEOLNL
VHL]PRORNL]DYRGORFLUDPHVWRJGHVH]HPOMRWUHVGRJRGLRRGUHXMHQMHJRYXPDJQLWXGX
QDRVQRYXNRMHVHGDMHSUHWSRVWDYOMHQLLQWHQ]LWHWRGQRVQRMDLQD]HPOMRWUHVDXHSLFHQWUX
Na osnovu podataka sa mree zD MDNH ]HPOMRWUHVH 5HSXEOLNL VHL]PRORNL ]DYRG GDMH
SRGDWNH ]D SURFHQX VHL]PLNH XJURHQRVWL NDSLWDOQLK REMHNDWD 3UHPD EURMX
UHJLVWURYDQLKLORFLUDQLK]HPOMRWUHVDVHL]PLNDDNWLYQRVWXJRGLQLMHELOR]QDWQR
intezivnija u odnosu na 2009. godinu. NaMYHL EURM ]HPOMRWUHVD ORFLUDQ MH QD ]RQDPD
centralne Srbije (Kraljevo, Kopaonik) i june Srbije (Autonomna pokrajina Kosovo i
0HWRKLMD 0DQML EURM ]HPOMRWUHVD ORFLUDQ MH X LVWRQRM L MXJRLVWRQRM 6UELML GRN MH
najmanji broj lociran na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina.
,QWHUSUHWDFLMDUHJLVWURYDQLK]HPOMRWUHVDRPRJXDYDL]UDGXNDUDWDSURFHQMHQLK
LQWHQ]LWHWD L]XDYDQMH WHNWRQVNLK SURFHVD X DULWX VHL]PRWHNWRQVNX LQWHUSUHWDFLMX
VHL]PRORNLKSRGDWDNDSURUDXQSDUDPHWDUDVHL]PLNRJKD]DUGDQDSURVtoru Republike
6UELMHLQDPDQMLPSURVWRULPDL]UDGXNDUDWDVHL]PLNRJKD]DUGD5HSXEOLNH6UELMHNDR
RVQRYH ]D SURVWRUQR SODQLUDQMH L SURMHNWRYDQMH VHL]PLNL RWSRUQLK REMHNDWD L]UDGX
seizmolokih osnova pravilnika o propisima za izgradnju objekata u seizmLNLP
SRGUXMLPD

9.8.7.1.2.

%8-,1(323/$9(

Procena ugroenosti teritorije Republike Srbije od poplava obuhvata samo

DVSHNW SRSODYD QD YHOLNLP UHNDPD 8JURHQRVW EXMLQLP SRSODYDPD ]DKWHYD YHX
GHWDOMQRVW REUDGH L UDHQD MH VDPR ]D QHNROLNR RSWLQD 6 RE]LURP QD to da stalnu
RSDVQRVWSUHGVWDYOMDYHOLNLEURMEXMLQLKWRNRYD-15.000 prema podacima starih
NDWDVWDUD EXMLQLK WRNRYD NRML XJURDYDMX QDVHOMD L ]QDDMQH LQIUDVWUXNWXUQH REMHNWH
SRWUHEQR MH VDLQLWL DXUQX SURFHQX XJURHQRVWL EXMLQLP SRODYDPD 8 ,Qstitutu za
YRGRSULYUHGX -DURVODY HUQL MH UD]YLMHQD PHWRGRORJLMD ]D NODVLILNDFLMX EXMLQLK
WRNRYDNRMDMHXNOMXHQDLX9RGRSULYUHGQLLQIRUPDFLRQLVLVWHP
9HLQD RSWLQD X 5HSXEOLFL 6UELML MH WRNRP VSURYHGHQLK LVSLWLYDQMD LVND]DOR
da, iz oblasti vanrednih situacija, trpe velike tete od poplava (preko 70%). Prema
odredbama Zakona o vodama, odbrana od poplava je podeljena prema kategorizaciji
YRGRWRNRYD QD GYH NDWHJRULMH -DYQD YRGRSULYUHGQD SUHGX]HD RUJDQL]XMX RGEUDQX QD
vodama prvog reda koje su pretenR YHOLNL YRGRWRNRYL VD L]JUDHQLP ]DWLWQLP
sistemima i organizacijom odbrane.
%XMLQHSRSODYHVHNDUDNWHULXEU]LPQDVWDQNRPLNUDWNLPWUDMDQMHP6SDGDMX
u grupu predvidivih pojava, koje brzo nastaju i kratko traju, a iza sebe ostavljaju
ruevine. Javljaju se za vreme i posle jakih olujnih nepogoda, jakog inteziteta. Nije
GHILQLVDQRXNRMHGREDJRGLQHVHMDYOMDMXEXMLQHSRSODYH%LORMHSULPHUDGDVHMDYOMDMX
u zimskom periodu (novembar 2007. godine, na rekama: Vlasina, Niava, Jablanica i

174

Pusta) ili u prROHQRP SHULRGX PDM  JRGLQH 7UJRYLWH L OHWQMHP SHULRGX MXQ
1988. godine, na reci Vlasina, a jun 1999. godine na rekama: Jasenica, Kubrnica i
7RSLGHUVND UHND *RGLQD  MH NDUDNWHULVWLQD SR WRPH WR VX EXMLQH SRSODYH
nanele velike tete po FHORM 5HSXEOLFL 6UELML 2SWLQH =DMHDU /MXERYLMD /R]QLFD
9DOMHYR 2VHLQD SUHWUSHOH VX YHOLNH WHWH RG EXMLQLK SRSODYD GRN MH 7UJRYLWH WHNR
SRVWUDGDORRGUD]RUQHEXMLQHSRSODYHUHNH3LQMHLSULWRND7UDGLFLRQDOQLQDLQ]DWLWH
od ove vrste poplaYD MH L]JUDGQMD YUVWRJ VLVWHPD REMHNDWD 8NROLNR MH WDNDY VLVWHP
QHGRYROMDQ LOL JD XRSWH QHPD L]D EXMLQH SRSODYH RVWDMX UXHYLQH PRVWRYD SXWHYD
zgrada i svega to im je na putu. Kako su trokovi izgradnje pasivnog sistema zatite od
EXMLQLKSRSODYDYHOLNLWLUDGRYLXYHNNDVQH]DSRWUHEDPDMHGLQLQDLQ]DVPDQMLYDQMH
WHWDMHRUJDQL]RYDQMHSUDYRYUHPHQHQDMDYHPRJXLKEXMLQLKSRSODYDLXNODQMDQMHOMXGL
LSRNUHWQLKGREDUDVDSXWDEXMLQHSRSODYH=DRGEUDQXRGEXMLQLKSRSODYDMHL]UDHQD
metodologija aktivne odbrane koja je namenjena optinama. Naalost, ovu metodologiju
VX SULPHQLOH RSWLQH NRMH VX SUHWKRGQR SRVWDUDGDOH RG EXMLQLK SRSODYD D
SRGUD]XPHYDOD MH SRWSXQX NRRUGLQDFLMX VD UDGDUVNRP RVPDWUDNRP VOXERP
5HSXEOLNRJKLGURPHWHRURORNRJ]DYRGD
3RUHG L]OLYDQMD UHND L SRWRND X VOXDMX RELOQLK DWPRVIHUVNLK SDGDYLQD
opasnost od plavljenja naseljenih mesta preti i zbog neadekvatnog odravanja kanala za
odvodnjavanje oko i u naseljenim mestima.
Koridor 10 je posebno interesantan, jer je u prolosti taj prostor bio
NDUDNWHULVWLDQSRUHGRYQRMSRMDYLEXMLQLKSRSODYDRGURQDLNOL]LWDNRMLVXSUHNLGDOL
HOH]QLNLLSXWQLVDREUDDMLSRQHNROLNRQHGHOMDJRGLQMH,]QDYHGHQLKUD]ORJDNRULGRU
MHELRSRNULYHQQDMYHRPJXVWLQRP]DWLWQLKREMHNDWDLUDGRva. Uprkos tome i dalje se
SRMDYOMXMX SRYUHPHQH EXMLQH SRSODYH NRMH SUHNLQX HOH]QLNX SUXJX L SXW VYDNDNR
QHXSRUHGLYR UHH X RGQRVX QD VUHGLQX GYDGHVHWRJ YHND 3UREOHP SRWUHEH ]D DXUQRP
kartografskom osnovom je neophodan za planiranje bilo koje aktivnosti i uspostavljanje
EURMQLKVSHFLMDOLVWLNLKNDUDWDLNDWDVWDUD
=D SRWUHEH SUDHQMD VWDQMD L SURPHQD NDUDNWHULVWLND KLGURORNRJ UHLPD
vodotoka u Republici Srbiji, u okviru dravne mree oprativno funkcionie 187
hidrolokih stanica. Za potrebe hidrolokih prognoza i upozorenja svakodnevno se
prikupljaju podaci sa preko 70 hidrolokih stanica. Izvetaji se dostavljaju radio vezom,
na 50 hidrolokih stanica instalirana je savremena digitalna oprema za merenje i
arhiviranje i direktni pristup podacima koriHQMHP*356VHUYLVDGRNVHVDVWDQLFD
podaci dobijaju telefonom ili radio vezom. Bilteni sa hidrolokim podacima i
prognozama, informacije i upozorenja na velike i male vode i stanje leda, distribuiraju
VH VYLP XHVQLFLPD X VLVWHPX RGEUDQH RG SRSODYD L drugih ekstremnih hidrolokih
pojava, kao i medijima. Dostava se vri putem elektronske pote, faksom i telefonom,
X] VYDNRGQHYQR DXULUDQMH SRGDWDND QD :(% VWUDQLFDPD 5HSXEOLNRJ
hidrometeorolokog zavoda.
Sistem optih najava i upozorenja javnosti na moJXQRVW SRMDYH RSDVQLK
meteorolokih pojava Meteoalarm, razvjen je u okviu Mree evropskih meteorolokih
slubi Evropske unije - (80(71(7LMLMHODQL5HSXEOLNLKLGURPHWHRURORNL]DYRG
7DNRH X RNYLUX (YURSVNRJ VLVWHPD ]D XSR]RUDYDQMH QD SRSODYH - European Flood

175

$OHUW6\VWHP()$6UD]YLMHQMHLRSHUDWLYQRIXQNFLRQLH+LGURDODUPXNRMLMHXNOMXHQ

L5HSXEOLNLKLGURPHWHRURORNL]DYRG

9.8.7.1.3.

KLIZITA I ODRONI NA PADINAMA I KOSINAMA

=QDWQR SRYHDQMH QLYRD SRG]HPQLK L SRYULQVNLK YRGD L]D]YDQR RELOQLP

padaviQDPDRGQRVQR]DVLHQMDYRGRPSRWHQFLMDOQRQHVWDELOQLKPDVDGRYRGLGRSRMDYH
NOL]LWD8WDNYLPXVORYLPDSRMHGLQHVUHGLQHNRMHQLVXXVWDQMXGDSULPHYHXNROLLQX
vode od kia, snega i vodotoka, predstavljaju potencijalnu opasnost za pojavu klizita, a
to su u prvom redu one sredine koje sadre glinu i koje se nalaze uglavnom u niim
SUHGHOLPDLGROLQDPDYHLKUHND
.OL]LWD NRMD VH GHDYDMX QD WHULWRULML 5HSXEOLNH 6UELMH VX X  VOXDMHYD
SR]QDWDLXYHRMPHULLVWUDHQD2GURQLPDLNOL]LWLPD]DKYDHQRje oko 25% teritorije
Republike Srbije. Na teritoriji Republike Srbije postoji ukupno 3.137 aktivnih ili
SRWHQFLMDOQLK NOL]LWD 2GUHHQL EURM NOL]LWD XJURDYD VWDPEHQH REMHNWH X QDVHOMHQLP
PHVWLPD RNR  REMHNDWD L RNR  VWDQRYQLND GRN YHLQD Nlizita ugroava
ORNDOQH L PDJLVWUDOQH VDREUDDMQLFH .OL]LWD X 5HSXEOLFL 6UELML VX UDVSURVWUDQMHQD X
MXJRLVWRQRP GHOX 3DQRQVNH QL]LMH WDQLMH QD VHYHUQLP SDGLQDPD )UXNH *RUH L GHOX
3RGXQDYOMDL]PHXJUDGRYD%HRJUDGDL6PHGHUHYD
Ono to je neophodno uraditi kako bi definisali potencijalne opasnosti,
odnosno hazarde od deavanja takvih pojava je:
- QDMSUH L]XLWL SRMDYH VD QDMYHLP PDVDPD RGQRVQR SRWHQFLMDOQRP
energijom i na bazi toga izvriti procenu opasnosti od njih - rizik klienja i
odronjavanja. 7RHELWLRVQRY]DSUHGX]LPDQMHRGUHHQLKSUHYHQWLYQLKPHUDNDNRELVH
umanjili negativni efekti koje izazivaju klizita.
- VD LQHQMHUVNRJHRORNRJ VWDQRYLWD XUDHQD MH QDPHQVND NDUWD QD NRMRM MH
L]YUHQD NDWHJRUL]DFLMD VWHQVNLK PDVD NRMD RPRJXDYD L]GYDMDQMH RGJRYDUDMXLK
modela terena (konstrukcija terena), koji su veoma pogodni za definisanje hazarda
klienja, odnosno procenu rizika od pojava nestabilnosti.
Geoloki modeli padina pogodni za nastanak pojava nestabilnosti velikih
razmera je prisutna SUDNWLQR VDPR X SUHGHOLPD FHQWUDOQH 6UELMH 8 3DQRQVNRP L
Kosovskom basenu, kao i u neogenim jezerskim basenima umadije, iako su prisutna
EURMQDNOL]LWDNRMDSULLQMDYDMX]QDDMQHWHWHQHPDXVORYD]DQDVWDQDNWDNYLKSRMDYD
nestabilnosti.
Sanacione mere se vre primenom inenjersko - geolokih sanacionih tehnika
L PHWRGD 2EH]EHLYDQMH PDWHULMDOQLK VUHGVWDYD ]D ILQDQVLUDQMH VDQDFLRQLK PHUD ]D
otklanjanje posledica klizita je obaveza Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i
prostornog planiranja.

176

9.8.7.1.4.

NEPOVOLJNE I OPASNE ATMOSFERSKE NEPOGODE

U zavisnosti od inteziteta, vremena trajanja direktnih i indirektnih gubitaka

RYGHUD]OLNXMHPRGYDWLSDKLGURPHWHRURORNLKGRJDDMD- pojava, nepovoljni i opasni.
1HSRYROMQL KLGURPHWHRURORNL GRJDDML pojave
predstavljaju
KLGURPHWHRURORNH GRJDDMH- pojave, koji svojim intezitetom, trajanjem ili vremenom
SRMDYOMLYDQMD QH GRVWLX NULWLQH YUHGQRVWL LOL NDUDNWHULVWLQH YUHGQRVWL DOL PRJX
SURX]URNRYDWLWHWHVSHFLILQLPYUHPHQVNL]DYLVQLPHNRQRPVNLPVHNWRULPD
HidrRPHWHRURORNH RSDVQRVWL VX KLGURPHWHRURORNL GRJDDML - pojave, koji
svojim intezitetom, trajanjem ili vremenom pojavljivanja predstavljaju opasnost po
OMXGVNX EH]EHGQRVW L PRJX L]D]YDWL ]QDDMQH WHWH HNRQRPVNLP VHNWRULPD 2YL
fenomeni predstavljaju rizik L RSDVQRVW NDGD GRVWLJQX NULWLQH LOL NDUDNWHULVWLQH
vrednosti.

9.8.7.1.5.

POTENCIJALNO TETNI HIDROMETEOROLOKI DO*$$-,

- POJAVE U REPUBLICI SRBIJI

1D SRGUXMX 5HSXEOLNH 6UELMH LGHQWLILNRYDQL VX VOHGHL SRWHQFLMDOQR WHWQL

KLGURPHWHRURORNL GRJDDML - pojave, koji mogu da dovedu do povreda ili gubitka
LYRWD RWHHQMD LPRYLQH SRUHPHDMD X GUXWYHQLP L HNRQRPVNLP DNWLYQRVWLPD LOL
mogu da izazovu degradaciju ivotne okoline:
jake/estoke vremenske pojave: oluje i jake grmljavinske nepogode (grad, jake
grmljavine, udari groma, udari vetra, intezivne padavine, pijavica/svrdlica),
SDGDYLQH VQHQH ROXMH PHDYD L YHMDYLFD PRNDU VQHJ MDNH LQWH]LYQH NLQH
padavine, dugotrajne kine padavine, ledena kia, ledena rosulja, poledica);
GUXJL GRJDDMLSRMDYH L YUHPHQVNL uslovi (jaka inverzija, hladni i topli talasi,
PDJODLQLVNDREODQRVWUV-B radijacija, umski poari, naglo topljenje snega,
sneni nanosi);
NYDOLWHW YD]GXKD NLVHOH NLH UDGLRDNWLYH SDGDYLQH XUEDQR ]DJDHQMH
vazduha...);
NOLPDWVNLGRJDDMLSRMDYHVXe, biljne bolesti...);
KLGURORNLGRJDDMLSRMDYHSRSODYHEXMLFHHUR]LMDLNOL]LWDPDOHYRGH
Grad
Metodologija suzbijanja grada sprovodi se od 15. aprila do 15. oktobra na
XNXSQRM SRYULQL RG  KHNWDUD RG HJD MH SROMRSULYUHGQR ]HPOMLWH 5.052.957
hektara.
Operativni, metodoloki i razvojni poslovi iz oblasti zatite od grada
REDYOMDMXVHX6HNWRUX]DRGEUDQXRGJUDGD5DGLVHRVLVWHPXNRMLLQHUDGDUVNLK
centara, oko 1.650 aktivnih protivgradnih lansirnih stanica, telekomunikacioni sistem
koji pokriva teritoriju Republike Srbije i operativno-metodoloki centar u Beogradu.
5DGDUVNLFHQWULVX]DGXHQL]DRUJDQL]DFLMXLRSHUDWLYQRVSURYRHQMHRGEUDQHRGJUDGD

177

QD SULSDGDMXLP WHULWRULMDPD 6QDEGHYHQL VX PHWHRURORNLP UDGDULPD NRMLPD VH prati
UD]YRMREODQLKVLVWHPD1DRVQRYXREUDGHUDGDUVNLKVLJQDODRFHQMXMHVHJUDGRRSDVQRVW
iz kumulonimbusnih oblaka i automatski sprovodi metodologija zasejavanja oblaka u
FLOMX VX]ELMDQMD JUDGD VSUHDYDQMD L VPDQMHQMD WHWD RG JUDGD 2VLP WRJD UDGDUL se
PRJX NRULVWLWL L ]D SUDHQMH VYLK YUVWD L LQWHQ]LWHWD SDGDYLQD 6YL UDGDUVNL FHQWUL
UDVSRODX PRJXQRVWLPD ]D WURGLPHQ]LRQDOQR SULND]LYDQMH REODND WR RYDM VLVWHP
svrstava u sam vrh tehnologije u oblasti radarske meteorologije. Na radarskim centrima
kompletna metodologija rada je podrana informacionim sistemom-automatskim
sistemima koji upravljaju radom radara, metodom izdavanja komandi za dejstvo,
obradom i arhiviranjem podataka i njihovim plasmanom ka korisnicima i centralnoj bazi
podataka. Celokupan rad na radarskim centrima i u centru sistema odbrane od grada
definisan je instrukcijama, koje se svake godine obnavljaju u zavisnosti od novih
QDXQLKVD]QDQMDQDSUHWNDWHKQLNLKVUHGVWDYDLUD]YRMDQRYLKVRIWYHUVNLKUHHQMD
Sua
Sua kao prirodna nepogoda nastala usled deficita padavina u duem
vremenskom periodu uzrokuje brojne negativne posledice u sektoru poljoprivrede,
vodosnabdevanja, energetike, zdravlja, zatite ivotne sredine i drugim delatnostima.
8VOHG NOLPDWVNLK SURPHQD QD SRGUXMX %DONDQskog poluostrava i irem regionu
0HGLWHUDQD L MXJRLVWRQH (YURSH UHJLVWURYDQ MH SRUDVW XHVWDORVWL L LQWHQ]LWHWD VXD D
VOLDQ WUHQG VH RHNXMH L WRNRP QDUHGQLK GHFHQLMD 3RGDFL PHWHRURORNLK RVPDWUDQMD
pokazuju da su na teritoriji Republike Srbije najjaHVXHUHJLVWURYDQHXWRNXSRVOHGQMH
GYHGHFHQLMHDQDURLWRXVHYHURLVWRQLPLVWRQLPLMXQLPGHORYLPD]HPOMH
5HSXEOLNL KLGURPHWHRURORNL ]DYRG MH X RNYLUX VYRMLK QDGOHQRVWL X REODVWL
agrometeorologije uspostavio operativan sistem monitoringa sue NRMLPVHREH]EHXMH
QHSUHNLGQR SUDHQMH VWDQMD GHILFLWD RGQRVQR VXILFLWD YODQRVWL ]HPOMLWD L L]GDYDQMH
analiza, prognoza i upozorenja o pojavi i intenzitetu sue u pojedinim regionima
5HSXEOLNH 6UELMH 6LVWHP PRQLWRULQJD VXH 5HSXEOLNH 6UELMH XNOMXHQ Me u regionalni
VLVWHP PRQLWRULQJD VXH NRMLP NRRUGLQLUD &HQWDU ]D VXX ]D MXJRLVWRQX (YURSX VD
VHGLWHPX5HSXEOLFL6ORYHQLML,]UDHQDMHSUHOLPLQDUQDRFHQDUL]LNDRGVXH]DVHNWRU
poljoprivrede, a u toku su aktivnosti na razradi i primeni metodologija i preporuka
Evropske unije u vezi sa ocenom rizika prirodnih nepogoda.

9.8.7.1.6.

EPIDEMIJA ZARAZNIH BOLESTI

8 VOXDMX HSLGHPLMH ]DUD]QLK EROHVWL QD LQLFLMDWLYX 0LQLVWDUVWYD ]GUDYOMD

IRUPLUDMX VH ]DMHGQLND WHOD RSHUDWLYQL WLPRYL ]D DNWLYQRVWL ]GUDYVWYHQRJ sistema,
SODQLUDQMHLNRRUGLQDFLMXNRPXQLNDFLMXNDRLSUDHQMHVLWXDFLMHLSURFHQX

178

9.8.7.1.7.

7(+1,.2-7(+12/2.(1(65((

=QDDMDQ UL]LN RG YDQUHGQLK VLWXDFLMD SUHGVWDYOMDMX WHKQLNR-tehnoloke

QHVUHH X NRMLPD SRDUL L HIHNWL GHMVWYD RSDVQLK PDWHULMD PRJX zahvatiti ne samo
WHULWRULMX5HSXEOLNH6UELMHYHLVXVHGQHGUDYH

9.8.7.1.8.

POARI

Korisnik uma duan je da prati opte stanje uma svih oblika svojine i
njihovu ugroenost od elementarnih nepogoda.
Preventivna zatita od poara sprovodi se u skladu sa Zakonom o umama,
NRMLP MH GHILQLVDQD REDYH]D L]UDGH L VSURYRHQMD SURSLVDQLK SODQVNLK GRNXPHQDWD plana zatite uma od poara za ume svih svojinskih oblika, za period od pet godina.
Godinjom razradom plana zatite od poara, blie se definiu protivpoarna deurstva i
SURFHGXUH]DVOXDMSRDUDQDLQRUJDQL]RYDQMDOMXGVWYDSUHYR]RSUHPHREDYHWDYDQMH
RGJRYDUDMXLKVOXELLGU
Zakonom o umama je definisana zabrana paljenja otvorene vatre u umi i na
zemljitu u neposrednoj blizini ume, na udaljenosti manjoj od 200m od ruba ume,
RVLP QD PHVWX NRMH MH VDPR ]D WX QDPHQX RGUHHQR XUHHQR L YLGQR REHOHHQR L X]
VSURYRHQMHSURSLVDQLKPHUD
3URSLVDQDMHLREDYH]D]DYRHQMDXPVNRJUHGDWRSRGUD]XPHYDPHUHNRMH
VHVSURYRGHXFLOMXVSUHDYDQMDSRUHPHDMDXXmskim ekosistemima koji mogu nastati
L]YRHQMHPUDGRYDQDNRULHQMXLJDMHQMXXPDDQDURLWRXFLOMXSUHYHQWLYQH]DWLWH
uma od poara, zatite uma od entomolokih i fitopatolokih bolesti, zatite podmlatka
L GXEHLK VWDEDOD ]DWLWH SUL]HPQRJ SRNULYDD]DWLWH ]HPOMLWD RGQDVWDQND HUR]LRQLK
SURFHVD]DWLWHL]YRULWDLYRGRWRNRYD]DWLWDRG]DJDHQMDLGU
6SURYRHQMHP QDSUHG SURSLVDQLK PHUD L RGJRYDUDMXLK SURFHGXUD RG VWUDQH
korisnika uma i lovita, odnosno sopstvenika uma, kroz realizaciju obaveznih
SODQVNLK GRNXPHQDWD L] REODVWL XPDUVWYD L ORYVWYD REH]EHXMH VH XQDSUHHQMH VWDQMD
XPD L GLYOMDL RGULYR JD]GRYDQMH LVWLP NDR L ]DWLWD XPD L GLYOMDL RG SRDUD L
drugih elementarnih nepogoda.
3UHYHQWLYQRGHMVWYRXDNWLYQRVWLPDUHSXEOLNHXParske i lovne inspekcije, u
smislu zatite od poara, ogleda se u zakonom propisanoj obavezi i pravu inspektora, da
shodno nadlenostima, kada i ukoliko utvrdi nedostatak u primeni predmetnog zakona i
SURSLVDGRQHWLK]DQMHJRYRVSURYRHQMHSUHGX]PHRGJRYDUDMXHPHUH- L]PHXNRMLKMH
L SULYUHPHQD ]DEUDQD RGJRYDUDMXLK UDGQML L DNWLYQRVWL VYH X FLOMX VSUHDYDQMD WHWD X
KLWQLP VOXDMHYLPD D X NRMLPD EL QDVWXSLOD WHWD SR RSWL LQWHUHV 6DQDFLRQH PHUH X
VOXDMXRYDNYLKKD]DUGDVYRGHVHQDSURFHQXWHWHXJeodiverzitetu i biodiverzitetu.
5HSXEOLNL KLGURPHWHRURORNL ]DYRG X FLOMX GRSULQRVD RUJDQL]RYDQRM ]DWLWL
XPD RG SRDUD X 5HSXEOLFL 6UELML RG SUROHD  JRGLQH L]UDXQDYD SURFHQX
opasnosti od pojave umskih poara na teritoriji Republike Srbije, koriVWHL NDQDGVNL
PHWRG RGUHLYDQMD LQGHNVD RSDVQRVWL RG SRMDYH XPVNLK SRDUD )LUH :HDWKHU ,QGH[

179

(FWl). Ovaj metod zasniva se na proceni zapaljivosti umskog goriva u zavisnosti od

SUROLK L WUHQXWQLK YUHPHQVNLK XVORYD L SUHGVWDYOMD RUMHQWDFLRQX PRJXQRVW RSasnosti
pojave umskog poara. Informacije o stvarnom i prognoziranom stanju alju se
redovno nadlenim dravnim organima i na internet www.meteoalarm.rs, u tabelarnoj i
JUDILNRMIRUPL

9.8.7.1.9.

DEJSTVO OPASNIH MATERIJA

3RVWRMHD VDREUDDMQD LQIUDVWUXNWXUD 5HSXEOLNH 6UELMH NRULVWL VH ]D WUDQVSRUW

opasnog tereta, uz potovanje propisane regulative.
Na Aerodromu Nikola Tesla" u Beogradu, postoji skladite za opasne terete.
Skladite se sastoji od skladita za opasne terete koji nisu radioaktivni i koji nisu
]DSDOMLYHWHQRVWL]DWLPVNODGLWD]DSDOMLYLKWHQRVWLVNODGLWD]DUDGLRDNWLYQHPDWHULMH
NDR L KODGQMDD X NRMLPD VH VNODGLWH RSDVQL WHUHWL ]D NRMH VH ]DKWHYD GD VH XYDMX QD
RGUHHQRMWHPSHUDWXUL$HURGURP.RQVWDQtin Veliki" u Niu, nema skladite za opasne
WHUHWH7UDQVSRUWRSDVQRJWHUHWDMHPRJXVDPRGLUHNWQLP SUHYR]RPGRYD]GXKRSORYD
RGVWUDQHRYODHQLKUREQLKDJHQFLMD
3UDYFL WUDQVSRUWD RSDVQRJ WHUHWD X GUXPVNRP VDREUDDMX QLVX GHILQLVDQL L
RGUHHQL DOL VH WUHQXWQR VDREUDDMQLP ]QDNRP ]DEUDQD VDREUDDMD YR]LOLPD NRMD
SUHYR]H RSDVQH WHUHWH PRH ]DEUDQLWL VDREUDDM QD RGUHHQLP GHORYLPD SXWD 1H
SRVWRMH SRGDFL R SURVHQLP PHVHQLP NROLLQDPD RSDVQLK WHUHWD NRML VH SUHYR]H
GUXPRP L RGUHHQLP SUDYFLPD DOL VH QDMYLH YR]LOD VD RSDVQLP WHUHWRP NUHH
koridorom 10, a klase opasnih tereta koje se najvie prevoze su klasa dva (gasovi), klasa
WUL]DSDOMLYHWHQHPDWHULMHLNODVDRVDPQDJUL]DMXHPDWHULMH
8 HOH]QLNRP VDREUDDMX QD RVQRYX UDVSRORLYRJ SRVWRMHHJ Srograma za
SUDHQMH WUDQVSRUWD RSDVQRJ WHUHWD QLMH PRJXH RGUHGLWL SURVHQH PHVHQH NROLLQH
SUHYR]DRSDVQRJWHUHWDSRSUDYFLPD1DYRGQLPSXWHYLPDQLMHPRJXHGHILQLVDWLSUDYFH
za transport opasnog tereta, jer nema alternative za reke koje su prirodni koridori.
0QRJL XGHVL NRML L]D]LYDMX ]DJDHQMH LYRWQH VUHGLQH SULMDYOMHQL VX WRNRP
transporta opasnih materija.
8 VOXDMX XGHVD ]DYLVQR RG QMHJRYRJ RELPD XQXWDU LOL YDQ SRVWURMHQMD L
procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloenu opasnost po ljudsko zdravlje
i ivotnu sredinu, proglaava se stanje ugroenosti ivotne sredine i obavetava javnost
o preduzetim merama. Stanje ugroenosti ivotne sredine proglaava nadleno
ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.
=D XGHVH VD SUHNRJUDQLQLP HIHNWLPD VWDQMH XJURHQRVWL LYRWQH VUHGLQH SURJODDYD
Vlada.
.DGD VH UDGL R SRVWXSDQMX X VOXDMX XGHVD SUL WUDQVSRUWX RSDVQRJ WHUHWD X
HOH]QLNRP VDREUDDMX X VDGDQMLP RNROQRVWLPD -3 HOH]QLFH 6UELMH VH X VOXDMX
vaQUHGQLKGRJDDMDSULWUDQVSRUWXRSDVQRJWHUHWDSULGUDYDSURSLVDQLKPHUDL]8SXWVWYD
171 za prevoz opasnih roba na J-ZJ br. 193/10-03, Zakona o bezbednosti u
HOH]QLNRP VDREUDDMX6OXEHQL OLVW 65- EU  L  - ispravka i Slubeni

180

glasnik RS", broj 101/05 -GU]DNRQLXQXWUDQMLKHOH]QLNLKSURSLVD-DYQRSUHGX]HH

eleznice Srbije" ne poseduje specijalizovana vozila ili opremu za intervenciju kod
RYDNYLKVLWXDFLMD=DSRWUHEHGHORYDQMDNRGDNFLGHQWQLKVLWXDFLMDXVOXDMXGDMHGROR
do oslREDDQMDRSDVQHPDWHULMHL]HOH]QLNRJYR]LODSRQDSUHGGHILQLVDQRMSURFHGXUL
se obavetava Sektor za vanredne situacije, Ministarstva unutranjih poslova Republike
Srbije.
Preventivne mere zatite prilikom transporta opasnog tereta u drumskom i
HOH]QLNRP VDREUDDMX VH VSURYRGH NUR] UHGRYDQ LQVSHNFLMVNL QDG]RU VYLK QDGOHQLK
RUJDQD NRG VYLK XHVQLND X WUDQVSRUWX RSDVQRJ WHUHWD 3UHYHQWLYQH PHUH VXL SUDYLOQD
SULPHQD SURSLVD REXDYDQMH L NRORYDQMH OLFD NRMD XHVWYXMX X WUDQVSRUWX RSDVQRJ
tereta.
U cilju adekvatnog reagovanja na hemijski udes Ministarstvo ivotne sredine,
rudarstva i prostornog planiranja je napravilo ugovore sa pet zavoda za javno zdravlje
QDWHULWRULML5HSXEOLNH6UELMHJUDGRYL%HRJUDG3DQHYR=DMHDUXSULMDLDEDFVD
osnovim ciljem pripravnosti i angaovanja mobilnih ekotoksikolokih ekipa da u
VOXDMXKHPLMVNRJXGHVDL]DXQDWHUHQLL]YUHQHRSKRGQDPHUHQMD]DJDHQMDPHGLMXPD
LYRWQHVUHGLQH2EDYH]DPRELOQLKHNRWRNVLNRORNLKHNLSDMHGDSRSR]LYXRYODHQRJ
inspektorD ]D ]DWLWX LYRWQH VUHGLQH L]DX QD PHVWR JGH MH GROR GR KHPLMVNRJ
DNFLGHQWD X WRNX WUDQVSRUWD LOL QD RSDVQLP LQVWDODFLMDPD VD PRJXLP WHWQLP
posledicama po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i da izvre ispitivanje, identifikaciju i
kvantifikaciju polutanata u osnovnim supstratima sredine, kao i da odmah nakon
dobijanja rezultata ispitivanja, Ministarstvu ivotne sredine, rudarstva i prostornog
SODQLUDQMDGRVWDYLSRMHGLQDQLL]YHWDMRXGHVXNRMLVDGULSURFHQXUL]LNDVDSUHGORJRP
mera sanacije.
Trenutno u Republici Srbiji postoje dve mobilne ekotoksikoloke jedinice
NRMH VX RSUHPOMHQH PRELOQRP RSUHPRP ]D PHUHQMH ]DJDHQMD PHGLMXPD LYRWQH
VUHGLQHXVOXDMXDNFLGHQWD7RVX*UDGVNL]DYRG]DMDYQR]GUDYOMH%HRJUDGL=DYRG]D
MDYQR]GUDYOMH3DQHYR0LQLVWarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
MH X SUHJRYRULPD GD SXWHP UD]OLLWLK SURMHNDWD L LQRGRQDFLMD QDEDYL MR WUL PRELOQH
ekotoksikoloke jedinice za zavode u Republici Srbiji.
5DGLVSUHDYDQMDGDOMHJLUHQMD]DJDHQMDSURX]URNRYDQRJXGesom, pravno i
IL]LNR OLFH RGPDK SUHGX]LPD PHUH VDQDFLMH SUHPD SODQRYLPD ]DWLWH R VYRP WURNX
$NR VH QDNQDGQR XWYUGL ]DJDLYD NRML MH RGJRYRUDQ ]D XGHV RUJDQ NRML MH VQRVLR
WURNRYHRWNODQMDQMDSRVOHGLFD]DJDLYDQMDLYRWQHVUHGLQH]DKWHYDQDNQDGXWURkova.
Nacionalni centar za kontrolu trovanja ima mobilnu toksikoloko hemijsku
ekipu koja se aktivira iz sastava Centra u situacijama masovnih hemijskih akcidenata.
*ODYQDXORJDPRELOQHHNLSHELODELXRUJDQL]DFLMLPHGLFLQVNRJ]EULQMDYDQMDXQHVUHHQLK
na PHVWX KHPLMVNRJ DNFLGHQWD X NRMHP SRVWRML SRWHQFLMDOQD PRJXQRVW LOL GRND]DQH
OMXGVNHUWYHLXQHVUHHQL

181

9.8.7.1.10. HEMIJSKI UDESI

Prema Zakonu o zatiti ivotne sredine, ukoliko se desi hemijski udes na
lokaciji Seveso postrojenja, operater Seveso postrojenja je duan da odmah o
hemijskom udesu obavesti Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog
planiranja, jedinicu lokalne samouprave i organe nadlene za postupanje u vanrednim
VLWXDFLMDPD X VNODGX VD SURSLVLPD NRMLPD VH XUHXMH ]DWLWD L VSDDYDQMH L to: o
okolnostima vezanim za hemijski udes, prisutnim opasnim materijama, raspoloivim
podacima za procenu posledica hemijskog udesa za ljude i ivotnu sredinu i o
preduzetim hitnim merama.
7DNRH RSHUDWHU 6HYHVR SRVWURMHQMD NRG NRJD VH GHVLR XGHV GXDQ je da
REDYHVWL QDGOHQH RUJDQH R QDNQDGQR SULNXSOMHQLP SRGDFLPD NRML XWLX QD UDQLMH
XWYUHQHLQMHQLFHL]DNOMXNHNDRLGDVSURYHGHKLWQHVUHGQMRURQHLGXJRURQHPHUH
otklanjanja posledica hemijskog udesa i da, nakon izvrene analize svih aspekata
hemLMVNRJXGHVDGDSUHSRUXNH]DEXGXHSUHYHQWLYQHPHUH
1DG]RU L NRQWUROX QDG VSURYRHQMHP RGUHGDED =DNRQD R ]DWLWL LYRWQH
VUHGLQH NRMLPD VH XUHXMH ]DWLWD RG KHPLMVNRJ XGHVD 6HYHVR SRVWURMHQMD YUL
Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog SODQLUDQMD SUHNR UHSXEOLNLK
inspektora za zatitu ivotne sredine. Primenom novih propisa, a na osnovu dostavljenih
obavetenja i izvetaja o bezbednosti, Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i
SURVWRUQRJSODQLUDQMDHYRGLWLUHJLVWDU6HYHVRSRVWURMHQja.
Zakonom je zatita od hemijskih udesa regulisana kroz oblast zatite od
WHKQLNR-WHKQRORNLK QHVUHD L WR ]D WUDQVSRUW RSDVQLK PDWHULMD X GUXPVNRP
HOH]QLNRP YRGQRP YD]GXQRP XNOMXXMXLXWRYDU L LVWRYDU RGQRVQR WUDQVSRUW RG L
do drugih prevoznih sredstava na dokovima, pristanitima ili ranernim stanicima,
WUDQVSRUW RSDVQLK PDWHULMD FHYRYRGLPD XNOMXXMXL L SXPSQH VWDQLFH NDR L QDGOHQRVWL
dravnih organa, organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Zakonom su
definisane opte obaveze privrednog drutva koje obavlja aktivnosti u kojima su
SULVXWQHRSDVQHPDWHULMHXSURSLVDQLPNROLLQDPDL]UDGDRGJRYDUDMXHGRNXPHQWDFLMH
3ODQD]DWLWHRGXGHVDLRJRYDUDMXHHYHGLQFLMHREDYHWDYDQMHLGDYDQMHVDJODVQRVWLQD
Plan zatite od strane nadlenog oUJDQD NDR L]UDGD L YRHQMH UHJLVWUD R SULYUHGQLP
drutvima i pravnim licima koja rukuju opasnim materijama.
Prema Zakonu definisane su obaveze Republike Srbije, autonomne pokrajine
LMHGLQLFDORNDOQHVDPRXSUDYHVDLQMDYDQMDHNVWHUQRJSODQD]DWLWHRGXGHVa na teritoriji
svoje nadlenosti. Zakonom definisana je obaveza Ministarstva unutranjih poslova Sektora za vanredne situacije, obavetavanje drugih zemalja o opasnostima od udesa sa
SUHNRJUDQLQLPHIHNWLPD
U cilju operativnog delovanja u odgovoru na hemijski udes Republika Srbija
LPDRUJDQL]RYDQHLGHOLPLQRRSUHPOMHQHPRELOQHHNRWRNVLNRORNHMHGLQLFH0(-UDGL
L]ODVND QD WHUHQ X VOXDMX KHPLMVNRJ XGHVD 2VQRYQL ]DGDWDN MHGLQLFD MH LGHQWLILNDFLMD
prisustva ]DJDXMXLK PDWHULMD X YD]GXKX YRGL L ]HPOMLWX WH GDYDQMH VWUXQRJ
PLOMHQMDSRWUHEQRJRJUDQLPD]DGRQRHQMHRGOXNDXVSURYRHQMXPHUD]DWLWHLYRWDL
]GUDYOMDOMXGLLLYRWQHVUHGLQHXVOXDMXXGHVD,]QDYHGHQRJYLGOMLYRMHGDMHGLQLFHNRMH

182

su formirane ili koje tek treba da se formiraju predstavljaju samo jedan deo operativnih
VQDJD]DUHDJRYDQMHXVOXDMXKHPLMVNRJXGHVDQDWHULWRULML5HSXEOLNH6UELMH
1DG]RU L NRQWUROX QDG VSURYRHQMHP RGUHGDED =DNRQD R YDQUHGQLP
VLWXDFLMDPDNRMLPDVHXUHXMH]DWita od udesa vri Ministarstvo unutranjih poslova.
9.8.7.2. NUKLEARNI I RADIJACIONI AKCIDENTI
Glavni izvori ugroavanja radioaktivnim materijama jesu nuklearne elektrane,
SRVWURMHQMD]DRERJDLYDQMHXUDQLMXPDSRVWURMHQMD]DSURL]YRGQMXJRULYQLKHOHPHQDWD
pogoni za preradu isluenog nuklearnog goriva, objekti namenjeni skladitenju,
WUHWPDQXLRGODJDQMXLVOXHQRJQXNOHDUQRJJRULYDLUDGLRDNWLYQRJRWSDGDLLVWUDLYDNL
reaktori.
U svetu su 2010. godine bila operativna 442 nuklearna reaktora. Na
udaljenosti od 1.000km od granice Republike Srbije nalazi se 21 nuklearna elektrana sa
44 reaktora, od toga je est nuklearnih elektrana sa 12 reaktora na udaljenosti od 500km
od granice Republike Srbije.
3UL QXNOHDUQRP DNFLGHQWX SUH VYHJD X QXNOHDUQRM HOHNWUDQL PRH GRL do
isputanja radioaktivnih materija u ivotnu sredinu. Pri isputanju radioaktivnih materija
u atmosferu, vazdune mase mogu da transportuju radioaktivne supstance na udaljenosti
YHHRGNLORPHWDUDRGPHVWDQHVUHH'XSXWDQMHNRMD]DYLVLRGPHWHorolokih
uslova i topografije zemljita, radioaktivne materije se taloe na povrinu procesom
suve depozicije ili se procesom mokre depozicije spiraju iz atmosfere. Nivo
NRQWDPLQDFLMH LYRWQH VUHGLQH ]DYLVL RG YUVWH L NROLLQH UDGLRDNWLYQLK PDWHULMD NRMH su
LVSXWHQHXLYRWQXVUHGLQXLRGYUHPHQVNLKXVORYD8NRQWDPLQLUDQRPSRGUXMXOMXGLL
LYRWLQMH VX L]ORHQL MRQL]XMXLP ]UDHQMLPD GLUHNWQR VSROMDQMLP R]UDLYDQMHP
radioaktivnim materijama prisutnim u atmosferi ili kontaminiranom zemljitu i putem
unosa radionuklida u organizam udisanjem i unosom kontaminirane vode i hrane.
5DGLMDFLRQL DNFLGHQWL VX PRJXL SUL SUHYR]X L]YRUD MRQL]XMXLK ]UDHQMD
NRULHQMXL]YRUD]UDHQMDXLQGXVWULMLPHGLFLQLLVWUDLYDNLPLGUXJLPGHODWQRVWLPD
Na teritoriji RepublLNH 6UELMH PRJXH VX QHVUHH QD QXNOHUDQLP REMHNWLPD
(skladite radioaktivnog otpada i nuklearni reaktor nulte snage, u Institutu za nuklearne
QDXNH 9LQD UDGLRORNH QHVUHH SUL NRULHQMX UDGLRDNWLYQLK L]YRUD LQGXVWULMD
LVWUDLYDNH GHODWQRVWL PHGLFLQD L X VOXDMHYLPD NDGD MH UDGLRDNWLYQL L]YRU YDQ
UHJXODWRUQH NRQWUROH L]JXEOMHQ QDHQ XNUDGHQ L GU X WRNX SUHYR]D UDGLRDNWLYQRJ
materijala, itd.
3ODQLUDQD GHNRPLVLMD LVWUDLYDNRJ UHDNWRUD X ,QVWLWXWX ]D QXNOHDUQH QDXNH
9LQDNDRLUDGSRVWURMHQMD]DWUHWPDQUDGLRDNWLYQRJRWSDGDLMDL]JUDGQMDVHSODQLUD
SUHGVWDYOMDHDNWLYQRVWSULNRMRMPRHGRLGRDNFLGHQWD
3RUHG RYRJD 5HSXEOLND 6UELMD EL ELOD XJURHQD L X VOXDMX DNFLGHQWD QD
QXNOHDUQLP HOHNWUDQDPD X RNUXHQMX NDGD EL GROR GR SUHNRJUDQLQRg irenja
radioaktivnog materijala isputenog u ivotnu sredinu.

183

9.8.7.2.1.

OSMATRANJE, OBAVETAVANJE I ALARMIRANJE

Sistem rane najave radijacionog i nuklearnog akcidenta je u nadlenosti

$JHQFLMH ]D ]DWLWX RG MRQL]XMXLK ]UDHQMD L QXNOHDUQX VLJXUQRVW 6UELMH Sistem se
sastoji od devet monitora koji kontinuirano mere vrednosti ambijentalne doze gama
]UDHQMD X YD]GXKX 3RGDFL R L]PHUHQLP YUHGQRVWLPD VH LVWRYUHPHQR PRJX RLWDWL X
$JHQFLML$JHQFLMDMHRGJRYRUQDL]DPHXQDURGQXUD]PHQXSRGDWDNDRUDGLRDNWLYQRVWL
u ivotnoj sredini.
8VOXDMXQXNOHDUQHLUDGLRORNHQHVUHHX5HSXEOLFL6UELMLNRULVQLNREMHNWD
LOLYODVQLNUDGLRDNWLYQRJL]YRUDRGPDKLQIRUPLH$JHQFLMX1DRVQRYXSURFHQHSRHWQLK
LQIRUPDFLMD $JHQFLMD SUHGX]LPD RGJRYDUDMXH PHUH NRMH REXKYDWDMX REDYHtavanje
optinskog ili regionalnog taba za vanredne situacije ili obavetavanje Ministarstva
unutranjih poslova, Sektora za vanredne situacije ukoliko postoji potreba za
angaovanjem snaga za zatitu i spasavanje. Na osnovu Konvencije o ranom
obavetavanMX $JHQFLMD SULPD REDYHWHQMD X VOXDMX QXNOHDUQRJ DNFLGHQWD X
inostranstvu i obavetava Ministarstvo unutranjih poslova, Sektor za vanredne situacije
L5HSXEOLNLWDE]DGHORYDQMHXYDQUHGQRMVLWXDFLML
Na predlog Agencije Vlada proglaava akcident koji ugroava teritoriju
Republike Srbije.
Ako se utvrdi da postoji opasnost od irenja kontaminacije radioaktivnim
materijama sa teritorije Republike Srbije na susedne drave,
9ODGD H REDYHVWLWL R WRM RSDVQRVWL 0HXQDURGQX DJHQFLMX ]D DWRPVNX
energiju i organe susednih drava.
5HSXEOLND 6UELMD QHPD VLVWHP SRGUNH SUL RGOXLYDQMX R PHUDPD ]DWLWH X
VOXDMXQXNOHDUQRJDNFLGHQWDQSU52'26VLVWHP

9.8.7.2.2.

0(81$52'1$6$5$'1-$

5HSXEOLND6UELMDMHSRWSLVQLFDPHXQDURGQLKNRQYHQFLMDL]REODVWL]DWLWHRG
]UDHQMD L QXNOHDUQH VLJXUQRVWL L EH]EHGQRVWL PHX NRMLPD VX L .RQYHQFLMD R UDQRP
REDYHWDYDQMX R QXNOHDUQLP QHVUHDPD L .RQYHQFLMD R SUXDQMX SRPRL X VOXDMX
QXNOHDUQLK QHVUHD 5HSXEOLND 6UELMD MR QHPD ELODWHUDOQH VSRUD]XPH R UDQRP
obavetavanju o nuklearnim nesUHDPD VD ]HPOMDPD L] RNUXHQMD NRMH LPDMX DNWLYQH
nuklearne elektrane.

9.8.7.2.3.

PREVENTIVNE MERE

6 RE]LURP GD X SUHQLNX RG  NP RG GUDYQH JUDQLFH WUHQXWQR UDGH 
operativna nuklearna reaktora, postoji opasnost da bi se i u Republici Srbiji mogle
osetiti zQDDMQH SRVOHGLFH QXNOHDUQRJ DNFLGHQWD QD QHNRP RG UHDNDWRUD X RNUXHQMX
Zbog toga je neophodno:

184

9.8.7.2.4.

L]UDGLWLSODQ]DGHORYDQMHXVOXDMXQXNOHDUQRJLOLUDGLMDFLRQRJDNFLGHQWD
Republike Srbije,
unaprediti i osavremeniti sistem za ranu najavu radijacionog ili
nuklearnog akcidenta,
XVSRVWDYLWLVLVWHPSRGUNHSULRGOXLYDQMXRPHUDPD]DWLWHXVOXDMX
nuklearnog akcidenta, npr. RODOS sistem,
REH]EHGLWLRSUHPXLREXNXMHGLQLFD]DGHORYDQMHXVOXDMXQXNOHDUQRJLOL
radijacionog akcidenta,
obezbediti opremu i organizaciju zdravstvenih ustanova za delovanje u
VOXDMXQXNOHDUQRJLOLUDGLMDFLRQRJDNFLGHQWD

ZATITNE MERE

=DWLWQHPHUHXVOXDMXQXNOHDUQRJLOLUDGLRORNRJDNFLGHQWDSUHGX]LPDMXVH
QD SUHGORJ$JHQFLMH ]D ]DWLWX RGMRQL]XMXLK ]UDHQMD L QXNOHDUQXsigurnost Srbije. U
nadlenosti Agencije se nalazi sistem za ranu najavu nuklearnog ili radijacionog
DNFLGHQWD NRML RPRJXXMH SUDYRYUHPHQR XRDYDQMH SRYHDQMD QLYRD VSROMDQMHJ JDPD
]UDHQMDXLYRWQRMVUHGLQL3RUHGWRJD$JHQFLMDXVNODGXVD3URJUDPRPVLstematskog
LVSLWLYDQMD UDGLRDNWLYQRVWL X LYRWQRM VUHGLQL L X VDUDGQML VD RYODHQLP WHKQLNLP
servisima, prati nivo radioaktivnosti u ivotnoj sredini na teritoriji Republike Srbije u
redovnim uslovima i u vanrednim situacijama.
Neophodno je unaprediti sistem rane najave nuklearnog ili radijacionog
DNFLGHQWDLSRYHDWLEURMPHUQLKVWDQLFDNDNRELVHRPRJXLORSUDYRYUHPHQRGHORYDQMH
XVOXDMXSRYHDQMDQLYRDUDGLRDNWLYQRVWL
8 VOXDMX QXNOHDUQRJ LOL UDGLMDFLRQRJ DNFLGHQWD D QD SUHGORJ $JHQFLMH ]D
zatitu RG MRQL]XMXLK ]UDHQMD L QXNOHDUQX VLJXUQRVW 6UELMH 0LQLVWDUVWYR XQXWUDQMLK
SRVORYDDNWLYLUDMHGLQLFH]D]DWLWXLVSDVDYDQMHLGUXJHRSHUDWLYQHVQDJH5XNRYRHQMH
MHGLQLFDPD]D]DWLWXLVSDVDYDQMHRGUHHQRMH=DNRQRP
Zatitne mere i interventni nivoL L]ODJDQMD X VOXDMX DNFLGHQWD SURSLVDQL VX
Pravilnikom o interventnim i izvedenim interventnim nivoima i merama za zatitu
VWDQRYQLWYD GRPDLK LYRWLQMD L SROMRSULYUHGH (veterinarstvo, biljna proizvodnja i
YRGRSULYUHGD X YDQUHGQRP GRJDDMX 6OXEHQL OLVW 65- EURM  L 6OXEHQL OLVW
SCG" EURM  NRML MH MR XYHN QD VQD]L 3UHPD =DNRQX R ]DWLWL RG MRQL]XMXLK
]UDHQMDLRQXNOHDUQRMVLJXUQRVWL]DWLWQHPHUHLLQterventni i izvedeni interventni nivoi
L]ODJDQMD MRQL]XMXLP ]UDHQMLPD L PHUH ]D ]DWLWX VWDQRYQLWYD L LYRWQH VUHGLQH ELH
XWYUHQLSODQRP]DGHORYDQMHXVOXDMXDNFLGHQWD
8VOXDMXUDGLMDFLRQRJDNFLGHQWDORNDOQRJLOLRJUDQLHQRJNDUDNWHUD$JHQFLMD
akWLYLUD L RUJDQL]XMH RYODHQH WHKQLNH VHUYLVH L XNROLNR SRVWRML SRWUHED ]D
angaovanjem snaga za zatitu i spasavanje, od regionalnih centara za delovanje u
vanrednim situacijama trai asistenciju potrebnih slubi.

185

9.8.7.3. P26/(',&(7(525,67,.IH AKATA

PosledLFH WHURULVWLNLK DNDWD RVLP OMXGVNLK UWDYD SRGUD]XPHYDMX L YHOLNH
materijalne tete, koje je neophodno sanirati veoma brzo. Negde to ide paralelno sa
akcijama traganja za preivelima a negde se ove aktivnosti ne vezuju. Na primerima
WHURULVWLNLKQDSDGD X6MHGLQMHQLP$PHULNLP'UDYDPD(QJOHVNRM-DSDQX.UDOMHYLQL
SDQLML5HSXEOLFL,QGRQH]LMLL5XVNRM)HGHUDFLMLXROMLYRMHLGDYHOLNLVLVWHPLNRMLVH
GXJR SULSUHPDMX ]D VXRDYDQMH VD SRVOHGLFDPD WHURULVWLNLK DNDWD QLVX LPXQL QD
propuste u funkcioniVDQMXNRMLVXYUORHVWRXVORYOMHQLIDNWRURPL]QHQDHQMDLRND=D
drutvo kao to je Srbija, koja tek uspostavlja osnove jedinstvenog sistema reagovanja u
YDQUHGQLP VLWXDFLMDPD PRJXQRVW GD GR SURSXVWD GRH MR MH L YHD )XQNFLRQLVDQMH
medicinskih slubi i komunalnih slubi lokalne samouprave je od velike vanosti. U
]DYLVQRVWL RG YUVWH PDWHULMDOQH WHWH NRMD MH QDVWDOD RGUHXMX VH HNLSH NRMH UDGH QD
QMLKRYRPVDQLUDQMX%U]LQDXVDQLUDQMXSRVOHGLFDWHURULVWLNLKDNDWDMHYHRPDYDQDNDG
je u napadu bilo OMXGVNLK UWDYD MHU VH X SURWLYQRP MDYOMD PRJXQRVW LUHQMD ]DUD]QLK
bolesti.
Sastavni deo planova za reagovanje u vanrednim situacijama gradova i
RSWLQD PRUD ELWL XSUDYR L SODQ VDQDFLMH 1DUDYQR UH MH R RSHUDWLYQLP GRNXPHQWX VD
SUHFL]QR UD]UDHQLP VXEMHNWLPD NRML X VDQDFLML XHVWYXMX L QMLKRYRP QDLQX
funkcionisanja, a ne o planu koji bi se sastojao od tzv optih mesta".
U tom smislu, Republici Srbiji tek predstoji veliki posao kako bi se
QDGRNQDGLR YUHPHQVNL LQWHUUHJQXP QDVWDR SURSDX VWDUH GUDYH (SFRJ) i kanjenjem
novih zakonskih reenja.

186

10. LITERATURA:
$OHNVL'=DWLWDLQWHOHNWXDOQRJNDSLWDODXNRQNXUHQWVNRMSULYUHGL Poslovna tajna i
ekonomska pijunaa kao izazovi savremenog drutva, Bezbednost 3/07, MUP R.
Srbije, Beograd 2007.
Andrassy -XUDM0HXQDURGQRSUDYRNROVNDNQMLJD=DJUHE
$QL$9DUQRVWQLVLVWHP5HSXEOLNH6ORYHQLMH
%DMDJL 0ODGHQ 2VQRYL EH]EHGQRVWL .ULPLQDOLVWLNR-policijska akademija, Beograd,
2007.
Baldwin, D. A.: Security Studies and the End of the Cold War, World Politics, Vol. 48,
No 1, 1996.
Broderick, S., ISMS, security standards and security regulations, Information Security
Technical Report IT, 2006.
Buzan, Barry, Ole, Weaver and Wilde, Jaap de. Security: a New Framework for
Analysis, London: Lynne Rienner, 1998. McSweeney, Bill. Security, Identity and
Interest: a Sociology of International Relations, Cambridge: Cambridge University
Press, 1999.
Buzan, Bary and Waever, Ole. Regions and Powers: The Structure of International
Security, Cambridge: Cambridge University Press, 2003.,
Cambell, David. Writing Security: United states Foreign Policy and the Politics of
Identity, Minneapolis: University of Minnesota Press, 1992.
Campbell, G. K. : Measures and metrics in corporate security, CSO 06 2006; Brennan,
J.; Walker, S.: Security careers / Defining Jobs, Compensation, Qualifikations,
QDYHGHQRSUHPD9HL7.RUSRUDWLYQDVLJXUQRVW3RWD Zagreb, br. 3/2007.
COHEN, Richard, MIHALKA Mihael, Cooperative Security: New Horizons for
International Order, European Center for Securiti Studies George Marshall, 2001.
'H'RUG5LDUG3RVORYQDHWLND)LOLS9LQML%HRJUDG
'LPLWULMHYL 9RMLQ %H]EHGQRVW L SROLWLND ]DMHGQLFD, Reforma sektora bezbednosti,
Zbornik radova, G 17 Institut i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2003.
'LPLWULMHYL 9RMLQ 3RMDP EH]EHGQRVWL X PHXQDURGQLP RGQRVLPD %HRJUDG 6DYH]
udruenja pravnika Jugoslavije, 1973.
RUHYL 2EUHQ 2VQRYL GUDYQH EH]EHGQRVWL opti deo, VUP, Beograd, 1987, str.
0DUMDQRYL0LURVODY6DYremena obavetajna sluba RGUHLYDQMHRSWHJSRMPDL
organizacije (magistarski rad), Beograd, 1986.
RUHYL2EUHQ/HNVLNRQEH]EHGQRVWL%HRJUDG3ULYUHGDSXEOLN

187

'UDNHU33RVWLQGXVWULMVNRGUXWYR*UPH3ULYUHGQLSUHJOHG%HRJUDG
'XOL Dragana, ur., Ljudska bezbednost, zbornik radova I i II, Beograd: Fond za
otvoreno drutvo, 2006.
EATMP Safety Policy: Implementation Guidance Material, Edition 1.2, Eurocontrol,
1999.
Erasmus Johanes, Der Geheim Nachrichtendienst, Musterschmidt, Gtingen, 1952.
Fawaz, M., Information security management systems (power-point prezentacija), QMI
seminar, Malezija, 2004.
Giddens, Anthony. Modernity and Self Identity: Self and Society in the late Modern
Age, Stanford: Stanford University Press, 1991.
+DGL M., ur., Reforma sektora bezbednosti, Institut G 17 plus i CCVO, Beograd,
2003.
Hansen, Lene. Security as practice: discourse analysis and the Bosnian War, New York:
Routledge, 2006.
Hough, Peter. Understanding Global Security, New York: Routledge, 2004.;
Humphreys, T., Plate, A., An International Common Language for Information
Security, ISMS Journal, Issue 6, Jan 2006.
ICAO Safety Management Manual, Doc 9859 AN /460, International Civil Aviation
Organization, part 1, Chapter 1., 2005.
ISO 17799:2005, Code of practice for information security management.
ISO 31000 Risk management - Guidelines on principles and implementation.
ISO/IEC 17799:2005, Information technology - security techniques - code of practice
for information security management.
ISO/IEC 27001:2005, Information technology - security techniques - information
security management systems - Requirements.
Kenning, M., Security management standard - ISO 17799/BS 7799, BT Technology
Journal, Vol 19, No 3, July 2001.
Kisinder H., Diplomatija I, Verzal press, Beograd, 1999.
.RUGL % .RYDQGL0 6WDQDUHYL 6 /RNXV EH]EHGQRVWL )DNXOWHt civilne odbrane,
Beograd 2006.
.RYD, M. 2SUHGHOMXMXL LQLRFL L IDNWRUL QDFLRQDOQH EH]EHGQRVWL DXWRUL]RYDQR
predavanje, Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2002.
KriviQL ]DNRQLN 6O JODVQLN 56 EU   - ispr., 107/2005 - ispr.,
72/2009 i 111/2009)
.ULYRNDSL9ODGLPLU Prevencija kriminaliteta, Beograd: Policijska akademija, 2002.
/XNL5DGRPLU'7HRULMDGUDYHLSUDYD%HRJUDG6DYUHPHQDadministracija, 1964.

188

Mandel, Robert. Armies without states, Boulder: Lynne Rienner Publishers, 2002.
Marchetti Victor; Marks John D., The CIA and the Cult of Intelligence, Alfred A.
Knopf Publisher, New York, 1974.
0DUNRYL 6 2VQRYL NRUSRUDWLYQH L LQGXstrijske bezbednosti, Fakultet za pravne i
poslovne studije, Novi Sad, 2007.
Maslea R., Teorije i sistemi sigurnosti, Magistrat, Sarajevo, 2001.
Maslea, R., Teorije i sistemi sigurnosti, Magistrat, Sarajevo, 2001.
0DWL * 3UDYQL DVSHNWL IL]LNR-tehniNRJ REH]EHHQMD X SULYDWQRP VHNWRUX
bezbednosti, Pravni informator-%HRJUDGEUVWU.HVL=3ULYDWQLVHNWRUX
kontroli kriminaliteta, Dosije studio, Novi Sad, 2009.
0DWL 0LODQ'UDYD X (QFLNORSHGLMD SROLWLNH NXOWXUH XUHGQLN 0LODQ 0DWL
Beograd: Savremena administracija, 1993. Platon. Drava, Beograd: Dereta, 2005.
Mc Sweeney, Bill. Securitty, Identity, and Interests: A Sociology of International
Relations, Cambridge: Cambridge University Press, 1999.
0LMDONRYL 6 1DFLRQDOQD EH]EHGQRVW .ULPLQDOLVWLNR policijska akadeimija,
Beograd, 2011.
0LORVDYOMHYL0LORVDY'HYLMDFLMHLGUXWYR%HRJUDG'UDJDQL
0LORHYL 1 2VQRYL PHWRGRORJLMH EH]EHGQRVQLK QDXND L]GDQMH 3ROLcijska akademija,
Beograd, 2000.
0LORHYL, 0 3RMDP L VDGUDML NRUSRUDWLYQH EH]EHGQRVWL 0HXQDURGQL QDXQL VNXS
Dani bezbjednosti, Zbornik radova, Fakultet za bezbjednost i zatitu, Banja Luka,
2010.
0LORHYL06LVWHPGUDYQHEH]EHGQRVWLPolicijska akademija, Beograd, 2001.
Mimica, Aljoa L %RJGDQRYL 0DULMD XU 6RFLRORNL UHQLN %HRJUDG Zavod za
udbenike, 2007.
0LUNR DSL /MXERPLU /XNL  6WDQGDUGL VHULMH ,62,(&  QDMEROMD SRVORYQD
praksa za sigurnost informacija, Festival kvaliteta 2007, 34. Nacionalna konferencija o
kvalitetu, Kragujevac, 2007.
Morgenthau, Hans, Politics Among Nations: The Struggle for Power and Peace, 7th
edn, McGraw-Hill: Guilford, 2005.
Nacionalna strategia zatite i spasavanja u vanrednim situacijama, Narodna skuptina
Republike Srbije, 2011.
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, Narodna skuptina Republike Srbije,
2005.
Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala, Vlada Republike Srbije,
2009.

189

Nahtigal Ivan, Strane obavetajne slube i njihova delatnost protiv SFRJ, Centar za
VWUXQRXVDYUDYDQMH6683%HRJUDG
Ole, Waever, Barry Buzan, Morten Kelstrup and Pierre Lamaitre. Identity, Migration
and the New Security Agenda in Europe, London: Pinter, 1993.
2VWRML 0 Analysis of Theoretical Safety Classification, Second International
Scientific Conference University Education in Transition, Transition in University
Education Modern and Universal, Proceedings, Higher Education Institution for
Applied Studies for Entrepreneurialship, Belgrade, 2011.
2VWRML 0 KorSRUDWLYQL VLVWHP XSUDYOMDQMD EH]EHGQRX X ]DWLWL PDWHULMDOQH L
LQWHOHNWXDOQH VYRMLQH 0HXQDURGQL QDXQL VNXS 'DQL EH]EMHGQRVWL =ERUQLN UDGRYD
Fakultet za bezbjednost i zatitu, Banja Luka, 2010.
2VWRML01DXQLSUREOHPWHRULMVNHGHILQLFLMHbezbednosti kao osnove za definisanje
SULYDWQH EH]EHGQRVWL 3UYL PHXQDURGQL QDXQL VNXS 6WDQMH L SHUVSHNWLYH SULYDWQH
bezbednosti u Srbiji, Zbornik radova, Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad,
2008.
2VWRML0Osnovi bezbednosti vazdune plovidbe u procesu evroatlantskih integracija,
magistarska teza, Fakultet bezbednosti, Beograd, 2008.
Oxford Advanced Genie, File version 2.0.2.132, TEXTware A/S 1998, 1999, 2000.
3HWURYL 3 3ULYDWL]DFLMD EH]EHGQRVWL X 6UELML %H]EHGQRVW =DSDGQRJ %DONDQaBeograd, br. 4/2007.
3HWURYL ' %H]EHGQRVW X NROL L NRUSRUDWLYQD EH]EHGQRVW %H]EHGQRVW X
postmodrnom ambijentu (zbornik radova), Centar za istraivanje nacionalne
bezbednosti; Hanns Seidel Stiftung, Beograd, 2007.
3HWURYL3UHGUDJ3ULYDWL]DFLMD bezbednosti u Srbiji," Bezbednost Zapadnog Balkana,
br. 4, 2007.
Pfaltzgraff Robert L.Jr. (ed.), Intelligence Policy and National Security, Archon Books,
Hamden, Connecticut, 1981, p. 253; Godson Roy (ed.), Intelligence Requirements for
the 1980s: Elements of Intelligence, Nacional Strategy Information Center, Inc.,
Washington D.C. 1979.
Pojmovnik bezbednosne kulture, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.
3RSRYL-LWL %UDQLVODYD 6WUDWHJLMD VRFLMDOQRJ UD]YRMD X SUHYHQFLML GHYLMDQWQLK
ponaanja: konceptualni okvir delovanja protektivnih faktora. u Istraivanja u
defektologiji br. 4, 103- %HRJUDG 'HIHNWRORNL IDNXOWHW &HQWDU ]D L]GDYDNX
delatnost, 2004.
Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja, Centar za civilno-vojne
odnose, Beograd, 2008.
Robinson, Paul. Dictionary of International Security, Cambridge: Polity, 2008.

190

6DPDUGL6ORERGDQ 6XYHUHQRVW X (QFLNORSHGLMD SROLWLNH NXOWXUH XUHGQLN 0LODQ

0DWL%HRJUDG6DYUHPHQDDGPLQLVWUDFLMD
Schreier, Fred and Caparini, Marina. Privatizing security: law, practice and governance
of private military and security companies, Geneva: Centre for the Democratic Control
of Armed Forces (DCAF), 2005.
6LPL 'UDJDQ, R., Nauka o bezbednosti: Savremeni pristupi bezbednosti, Beograd:
Slubeni list SRJ, 2002.
Singer, Peter W. Corporate Warriors, the rise of the privatized military industry, New
York: Cornell University, 2003.
Snow, D. M.: National Security for a New Era Globalization and Geopolitics After
Iraq, Pearson-longman, New York, 2008, p. 166.
Solms, R., Information security management: why standards are important, Information
Management & Computer Security, Vol 7, No 1, 1999.
SRPS AL2.002:2008 Drutvena bezbednost XVOXJHSULYDWQRJREH]EHHQMD zahtevi i
uputstvo za ocenjivanje usaglaenosti.
SRPS AL2.003:2010 Drutvena bezbednost procena rizika u zatiti lica, imovine i
poslovanja.
6WDML/-2VQRYLEH]EHGQRVWL3ROLFLMVNDDNDGHPLMD%HRJUDG
Stanger Ronald J. (ed.), Essays of Espionage and International Law, Ohio State
University Press, Columbus, 1962.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Beograd, 2009.
Strategija razvoja ministarstva unutranjih poslova 2011 2016, Beograd, 2010.
The Oxford Dictionary of Modern English, Compiled by Joyce M. Hawkins, Second
edition, Oxford University press, Cankarjeva zaloba, Ljubljana, 1983.
7RGRURYL %RNR 9LOL 'XDQ .UL]H ,]D]LYDQMH L XSUDYOMDQMH GUXWYHQLP NUL]DPD
Grafomark, Beograd, 1997.
Ustav Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skuptina Republike Srbije, 2006.
Vermeulen, C., Van Solms, R., The infomation security management toolbox taking
the pain out of security management, Information Management & Computer Security,
Vol 10, No 3, 2002.
9RMQLOHNVLNRQ9RMQRL]GDYDNL]DYRG%eograd, 1981.
9XOHWL 9ODGLPLU *OREDOL]DFLMD =UHQMDQLQ *UDGVND QDURGQD ELEOioteka "arko
Zrenjanin", 2006.
Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002 i 111/2009)
Zakon o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009)

191

Zakon o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005
- dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon)
Zakon o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon i
104/2009 - dr. zakon)
=DNRQRRGJRYRUQRVWLSUDYQLKOLFD]DNULYLQDGHOD6OJODVQLN56EU
Zakon o optoj bezbednosti proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009)
=DNRQ R RVQRYDPD XUHHQMD VOXEL EH]EHGQRVWL UHSXEOLNH VUELMH 6O glasnik RS", br.
116/2007)
Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 63/2009 - odluka US i 92/2011)
Zakon o prekrajima ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009)
Zakon o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Zakon o tritu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)
Zakon o vojnobezbednosnoj agenciji i vojnoobavetajnoj agenciji ("Sl. glasnik RS", br.
88/2009)
Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi ("Sl. glasnik RS", br. 88/2009 i 95/2010)
Zakon o vojsci srbije ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009 i 101/2010 - dr. zakon)
=DNRQR]DWLWLSRGDWDNDROLQRVWL6OJODVQLN56EUL- dr. zakon)
Zakon o zatiti poslovne tajne ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)