Knjiga Ustavno Pravo

7/21/2019 Knjiga Ustavno Pravo
SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET „VITEZ“ U TRAVNIKU
USTAVNO PRAVO
(Materijal za priprea!je i"pita#
Prire$i%& '%) 'r Sla*a! Aj+az
Tra+!i,- .er0ar 1233) 4%$i!e
http://slidepdf.com/reader/full/knjiga-ustavno-pravo-56df6c452decf 1/279
LITERATURA ZA SPREMAN5E ISPITA&
Za pripremanje ispita iz ustavnog prava mogu da posluže svi udžbenici

ustavnog prava sa prostora bivše države kao i udžbenici sa pravnih
fakulteta u inostranstvu (zavisno od jezika sa kojim se služite).
Istovremeno možete da koristite materijal koji se nalazi pred vama, a koji

je raen na bazi literature koja je predložena i mojim predavanjima.
!akoer u obavezbu literaturu ulaze i pozitivni tekstovi ustava države

"osne i #ercegovine, ustavi entiteta i kantona.
$ % ! &'   * + &' 
(&$!+IZ'&& *+-&'&&)
Tra+!i,- .er0ar 1233) 4%$i!e

3
SA'R6A5&
*+-/! I &ZI' $%!&'0 *+&'& ............................................................................. 12

!radicionalno shvatanje predmeta ustavnog prava ...................................................................... 12
*roširivanje tradicionalnog shvatanja predmeta ustavnog prava ................................................. 12
$stavno pravo kao javno pravo ................................................................................................... 11
aziv ustavnog prava ................................................................................................................... 11
IZ'+I $%!&'0 *+&'& .................................................................................................. 13
*ojam izvora prava ...................................................................................................................... 13
4lasifikacija i hijerarhija izvora ustavnog prava ......................................................................... 13
$stavni obi5aj .............................................................................................................................. 16
*+I+-& I Z&7& $%!&'0 *+&'& ............................................................................ 18
*riroda i sadržina ustavnog prava ................................................................................................ 18
Zna5aj ustavnog prava ................................................................................................................. 18
&$4& $%!&'0 *+&'& ................................................................................................. 19
$stanovljavanje nauke ustavnog prava ........................................................................................ 19
$stavno pravo i politi5ka nauka .................................................................................................. 19
/!- $%!&'0 *+&'& .................................................................................................. :2
gzegeti5ki i normativni prilaz ustavnom pravu ......................................................................... :2
%ociološki i pozitivni prilaz ustavnom pravu .............................................................................. :2
;$4<I& I *+I+-& $%!&'& ............................................................................................ :1
*ojava ustava ............................................................................................................................... :1
*ojam ustava ................................................................................................................................ ::
/aterija (sadržina) ustava (materia constitutionis) ..................................................................... :3
%truktura i sistematika ustava ...................................................................................................... :=
%vojstva ustava ............................................................................................................................ :8
'+%! $%!&'& ....................................................................................................................... :9
4lasi5ne podele ustava ................................................................................................................ :9
/oderne podele ustava ............................................................................................................... 31
-> I *+/& $%!&'& ..................................................................................... 31
-onošenje ustava ......................................................................................................................... 31
*romena (revizija) ustava ............................................................................................................ 3:

*romjena $stava "osne i #ercegovine ....................................................................................... 33
4
*romjena ustava +epublike %rpske .............................................................................................. 36

$%!&'I <I4?$%I $ %'!$ ................................................................................................. 36
*redistorija ustava ........................................................................................................................ 36
$stavnost kao konstitucionalizacija vlasti ................................................................................... 38
?iberalnodemokratska ustavnost ................................................................................................. 39
$stavnost racionalizovanog parlamentarnog sistema, socijalisti5ka i autoritarna ustavnost ...... =2
$stavnost socijalisti5kih zemalja, demokratskosocijalna ustavnost i ustavnost tre@eg sveta ...... =1
%lom socijalisti5ke ustavnosti i povratak klasi5noj liberalnodemokratskoj ustavnosti ............... =3
;$4<I $%!&'& ................................................................................................................. ==
$%!&'& I%!+I& "% I #+<0'I .................................................................. =6
-ržavni (dis)kontinuitet "osne i #ercegovine ............................................................................ =6
%rednjovjekovna bosanska država ............................................................................................... =6
"osna i #ercegovina pod smanskom vlaš@u ............................................................................. =8
"osna i #ercegovina za vrijeme &ustroA$garske uprave ........................................................... =B
"osna i #ercegovina u 4raljevini %#% i ugoslaviji .................................................................. 62
"osna i #ercegovina u +Cu i obnovi ugoslavije ................................................................... 61
"osna i #ercegovina u socijalisti5koj ugoslaviji ....................................................................... 63
*oložaj i status "osne i #ercegovine po $stavu iz 19=D. ........................................................... 63
"osna i #ercegovina i ustavne promjene iz 1963. ....................................................................... 66
"osna i #ercegovina i $stav iz 19D3. .......................................................................................... 6D
"osna i #ercegovina i $stav iz 198=. .......................................................................................... 6B
"osna i #ercegovina kao samostalna suverena država ............................................................... D2
"osna i #ercegovina po dejtonskom $stavu ............................................................................... D1
-+E&'& '?&%! .................................................................................................................... D3
%uvenost državne vlasti ............................................................................................................... D3
beležja državne vlasti ................................................................................................................ D3
-ržavna suverenost ...................................................................................................................... D=
%adržina suverenosti .................................................................................................................... DD
astanak i prestanak suverenosti ................................................................................................. D8
osilac suvereniteta ..................................................................................................................... D8
arodna suverenost ...................................................................................................................... DB
acionalna suverenost ................................................................................................................. D9
4lasna suverenost ........................................................................................................................ 81
*ravna suverenost ....................................................................................................................... 81

4arakteristike nesuverene države ............................................................................................... 83
%uverenost države i suverenost naroda ....................................................................................... 8=
blici ostvarivanja suverenosti ................................................................................................... 88
$stav i suverenost ....................................................................................................................... 8B
?0I!I/%! -+E&' '?&%!I ...................................................................................... 89
*ojam legitimnosti ...................................................................................................................... 89
!eorije o legitimnosti državne vlasti .......................................................................................... B2
;$4<I -+E&' '?&%!I .............................................................................................. B1
!eorije o funkcijama državne vlasti ............................................................................................ B6
/aterijalni ili objektivni pojam državnih funkcija ..................................................................... BD
rganski ili subjektivni pojam državnih funkcija ....................................................................... BB
;ormalni pojam državnih funkcija .............................................................................................. B9
*ojam državnih funkcija u "osni i #ercegovini ......................................................................... B9
"?I<I -+E&' '?&%!I .................................................................................................... B9
!eorije o odnosima državnih vlasti .............................................................................................. B9
*arlamentarni sistem .................................................................................................................... 91
*redsjedni5ki sistem .................................................................................................................... 9=
4onventski sistem ........................................................................................................................ 9D
edinstvo vlasti ............................................................................................................................. 98
%istem vlasti u "osni i #ercegovini ............................................................................................. 99
$%!&' *+&' I *?I!I74 I%!I!$<I ................................................................. 122
*romena naziva ustavnog prava u F$stavno pravo i politi5ke institucijeG ................................ 122
eophodnost pravne analize politi5kih institucija ..................................................................... 122
&+-& I<I&!I'& I +;+-$/ .......................................................................... 121
*ojam poluneposredne demokratije ........................................................................................... 121
arodna inicijativa ..................................................................................................................... 12:
+eferendum ................................................................................................................................ 123
arodni veto .............................................................................................................................. 126
*lebiscit (pravo plebsa) .............................................................................................................. 12D
arodna inicijativa i referendum u "i# .................................................................................... 12D
"I+&74 !? ..................................................................................................................... 128
"ira5i i bira5ko pravo ................................................................................................................ 128

Zaštita bira5kog prava ................................................................................................................ 129
videncija bira5a ........................................................................................................................ 112
Izborne jedinice .......................................................................................................................... 111
4andidovanje ............................................................................................................................. 11:

%provoenje izbora .................................................................................................................... 113
+aspodela mandata .................................................................................................................... 11=
dnos predstavnika i bira5a ....................................................................................................... 116
*restanak mandata, ponovni izbori i popunjavanje upražnjenih predstavni5kih mesta ............ 11D
*?I!I74 %!+&4 ........................................................................................................... 11B

*ojam i društvena uloga politi5kih stranaka .............................................................................. 11B
Istorijat politi5kih stranaka ........................................................................................................ 1::
!ipologija politi5kih stranaka i strana5kih sistema ................................................................... 1:3
rganizacija politi5kih stranaka ................................................................................................ 1:=
*oliti5ka ideologija .................................................................................................................... 1:=

*&+?&/! .......................................................................................................................... 1:6
*ojam i poreklo parlamenta ....................................................................................................... 1:6

;unkcije parlamenta ................................................................................................................... 1:D
%truktura parlamenta .................................................................................................................. 13:
$nutrašnja organizacija parlamenta ........................................................................................... 136
+aspuštanje parlamenta ............................................................................................................. 139

>; -+E&' ........................................................................................................................... 1=1
*ojam i evolucija ....................................................................................................................... 1=1

Izbor i organizacija .................................................................................................................... 1=3
vlaš@enja i akti ........................................................................................................................ 1==
*oložaj i odgovornost ................................................................................................................ 1=6
'?&-& ..................................................................................................................................... 1=D
*ojam i poreklo ......................................................................................................................... 1=D

Izbor i sastav ............................................................................................................................. 1=8
vlaš@enja i akti ......................................................................................................................... 162
dgovornost vlade i ministarska odgovornost .......................................................................... 163

'%4& I *?I<I& ............................................................................................................... 166
*ojam i oblici vojske .................................................................................................................. 166
a5ela organizacije i položaja vojske u demokratskom poretku ............................................... 16D
'ojska kao ustavna institucija ................................................................................................... 168

*ojam i uloga policije ................................................................................................................ 168
;-+&?& -+E&'& ......................................................................................................... 16B
!ipovi državnog ureenja .......................................................................................................... 16B
'rste država ............................................................................................................................... 16B
ednostavna država .................................................................................................................... 16B
%ložena država (ili zajednica država) ........................................................................................ 169
*ersonalna unija ......................................................................................................................... 169
+ealna unija ............................................................................................................................... 169
4onfederacija (državni savez) ................................................................................................... 1D2
;ederacija (savezna država) ....................................................................................................... 1D1
astanak i istorijski razvoj federalizma ..................................................................................... 1D:
'+%! ;-+&<I& ............................................................................................................. 1D3
;ederacije stvorene agregacijom i devolucijom ........................................................................ 1D3

*ravna priroda federacije ........................................................................................................... 1D=
*roblem suvereniteta u federalno ureenoj državi .................................................................... 1DD

F%uverenostH federalnih jedinica ............................................................................................... 1D9
*roblem suvereniteta u konfederaciji ........................................................................................ 181
"?I<I !+I!+I&? -<!+&?IZ&<I ............................................................. 183
!eritorijalna decentralizacija ..................................................................................................... 183
?4&?& %&/$*+&'& .................................................................................................. 18=
*ojam lokalne samouprave ........................................................................................................ 18=

?okalna samouprava u "osni i #ercegovini ............................................................................. 18B
!+I!+I&?& &$!/I& ......................................................................................... 18B
*ojam teritorijalne autonomije ................................................................................................... 18B

<I'I? -+$>!' ............................................................................................................... 1B:
*oreklo i zna5enje pojma Fcivilno društvoG .............................................................................. 1B:

lementi civilnog društva ......................................................................................................... 1B:
?$-%4& I 0+&&%4& *+&'& ...................................................................................... 1B3
*ojam i evolucija ljudskih i graanskih prava ........................................................................... 1B3

*odela ljudskih i graanskih prava ............................................................................................ 1B6
?i5na prava ................................................................................................................................ 1BD
*oliti5ka prava ........................................................................................................................... 1B9

konomska i socijalna prava ..................................................................................................... 191
*rava pripadnika nacionalnih manjina ....................................................................................... 19:
*rava i dužnosti stranaca ........................................................................................................... 193
stvarivanje i zaštita ljudskih prava ......................................................................................... 193
mbudsman .............................................................................................................................. 193
%?"-& *+I'+-& ....................................................................................................... 19=

*ojam slobodne privrede .......................................................................................................... 19=
'?&-&'I& *+&'& I %$-%4& '?&%! .......................................................................... 196
+azli5ita shvatanja vladavine prava .......................................................................................... 196
a5ela i institucije vladavine prava .......................................................................................... 198
%$-%4I %I%!/ ..................................................................................................................... 199
%udska vlast, sud i sudije ........................................................................................................... 199

$stavna na5ela o sudovima ....................................................................................................... :22
$%!&'I %$-'I ................................................................................................................. :2:
*ojam i zna5aj ustavnog sudstva ............................................................................................... :2:

%istemi ustavnog sudstva ........................................................................................................... :2=
;unkcije ustavnih sudova ........................................................................................................... :2D
Izbor i sastav ustavnih sudova ................................................................................................... :2D

9
'IO PRVI
OPŠTA PITAN5A USTAVNO7 PRAVA
1
0
PRE'MET I NAZIV USTAVNO7 PRAVA
Tra$ii%!al!% "8+ata!je pre$eta 0"ta+!%4 pra+a 9 *rema formanoj klasi5noj koncepciji,
predmet ustavnog prava su ustavni tekstovi, tj. pravne norme koje sadrže ustavi. vakvo
pristupanje pitanju je precizno, jer je relativno lako ustanoviti šta piše u ustavu. &li je taj pristup
suviše restriktivan, pošto se pravna pravila koja se odnose na politi5ku vlast i njeno
ograni5avanje ne nalaze uvek u ustavu. /eutim, mogu@e je da ovaj prikaz bude i suviše
ekstenzivan, ako pravne norme koje se nalaze u ustavu nemaju nikakve veze sa postojanjem,
funkcionisanjem i ograni5avanjem politi5ke vlasti.
$ po5etku, posle pojavljivanja, re5 FustavG imala je ideološko zna5enje, a ustavni režim bio je
sinonim za liberalni politi5ki režim, ukoliko je ustav, pored organizacije vlasti, utvrivao i
potvrivao prava i slobode graana i sadržavao garantije za njihovo ostvarivanje. *ostojanje
ustava bilo je simbol i uslov politi5ke slobode.
Iz ovog ugla posmatrano, režimi u zemljama 5iji ustavi nisu obezbedili ni organizovali politi5ku
slobodu, nisu ulazili u sferu prou5avanja ustavnog prava. 4ao da je usvojeno shvatanje, koje je
tako bespogovorno bilo izraženo u 5lanu 1D. -eklaracije prava 5oveka i graanina od 18B9J
F%vako društvo u kojem nije obezbeena garantija prava, niti utvrena podela vlasti, nema
uopšte ustavG. Ideološka mo@, koja se pripisivala re5i FustavG, ograni5avala je podru5je ustavnog
prava na prou5avanje liberalnih politi5kih režima, tj. na prou5avanje pravnih mehanizama
politi5kog liberalizma. *o5etkom KIK veka ovakav teorijski stav je usvojio i sproveo ga
"enžamen 4onstan ("enjamin <onstant) u svom F4ursu ustavne politikeG. !akav stav postojao
je sve do prve polovine KK veka, s tim što nije uvek bio preovlauju@i. I u naše vreme pojedini
pisci suviše oštro isti5u težnju da ustavno pravo ograni5e i svedu na liberalne politi5ke
institucije.
Pr%:iri+a!je tra$ii%!al!%4 "8+ata!ja pre$eta 0"ta+!%4 pra+a 9 Za razliku od formalne

koncepcije predmeta ustavnog prava, materijalna koncepcija predmeta ustavnog prava interesuje
se, pre svega, za sadržinu, za materiju pravnih pravila, a ne samo za formalni tekst koji ta pravila
sadrže, nezavisno od toga šta to on sadrži. Isto tako, više se ne govori da je ustavno pravo u5enje
o ustavu, nego u5enje o pravnim pravilima koja ureuju odreenu materijuJ politi5ke institucije,
a one obuhvataju dva podru5ja objektivne stvarnostiJ organe i mehanizme.
$stavno pravo ne obuhvata i ne prou5ava sve institucije, nego samo politi5ke institucije, tj, one
koje se odnose na najvišu vlast države njenu strukturu, organizaciju, funkcionisanje,
1
1
ograni5avanje njenih ovlaštenja, ljudskim slobodama i pravima, pravima privrednih i drugih

kolektiva i pravima teritorijalne samouprave.
$ današnje vrijeme $stavno pravo se ne može ograni5iti samo na prou5avanje liberalnih
politi5kih režima. *ravom, odnosno ustavom se danas obilježava prividno samo tehni5ko
zna5enje, tj. pravni tekst koji kao svoju osnovnu temu ima organizaciju javne vlasti i kolektivnih
sloboda. !akoer se danas smatra da je svako Fa prioriH odbacivanje prou5avanja politi5ke
realnosti neodrživo.
U"ta+!% pra+% ,a% ja+!% pra+% 9 $stavno pravo se u osnovi odreuje kao javno pravo. avno
pravo se odreuje kao skup normi koje ureuju organizaciju javnih ustanova i vršenje vlasti od
strane njihovih organa. edan pravni odnos smatra se javno pravnim ne samo ako subjekt tog
odnosa bude javno tijelo, nego jedan od subjekata u odnosu na druge mora imati ovlaštenja
vlasti, biti u ja5oj poziciji u odnosu na druge. *osjedovanje ja5e i više pravne vlasti obilježje je
javno pravnog odnosa.
avno pravo na5elno ureuje vršenje javne vlasti od strane javnih tijela i upravo zbog toga
položaja više vlasti, koji im priznaje zajednica, javna tijela, posredstvom svojih organa vrše
vlast.
vako shva@eno, ustavno pravo ima trostruku sadržinuJ struktura države L država se razmatra
preko svojih konstitutivnih elemenata, na5ina nastanka, promene i nestanka oblika i sistema
vlastiM sastav u funkcionisanje ustavnih organa ustavno pravo ne obuhvata sve državne organe,
nego samo ustavne državne organe, što zna5i da se iz ustavnog prava isklju5uju administrativni i
sudski organiM osnovna na5ela politi5kog režima države L ve@ina na5ela koja obrazuju politi5ki
režim države je konstitucionalizovana, ali nisu uvek sva ta osnovna na5ela
konstitucionalizovana. 4onstitucionalizacija tih na5ela ima za posledicu što se ona tada
postavljaju kao materijalne granice prilikom vršenja zakonodavne vlasti i kao zapovesti koje
neposredno obavezuju graane u njihovom odnosu sa državom.
Nazi+ 0"ta+!%4 pra+a 9 aziv ustavno pravo, za disciplinu o 5ijem je predmetu bilo re5i, nije
opšteprihva@en. oš uvek se, premda u manjem stepenu nego ranije, koristi i naziv državno
pravo. aziv državno pravo, a u izvesnim zemljama i javno pravo, je stariji i obuhvata pravne
propise o organizaciji i funkcionisanju državnih organa, tj. propise o državnoj organizaciji. &li
ovaj naziv, no pravilu, uklju5uje u ustavno pravo i opšte u5enje o državi, tj. opštu, pre svega,
pravnu teoriju države, nezavisno od organizacije konkretne države. aziv ustavno pravo je
1
2
novijeg datuma i on se vezuje za pojavljivanje formalnih ustava krajem KIK i po5etkom KK

veka.
aziv državno pravo stvoren je i do danas najviše je upotrebljavan u ema5koj. n je imao za
cilj da ukaže ne samo na predmet te discipline, nego i da izrazi jednu politi5ku filozofiju o mestu
i ulozi države u istoriji društva. !a filozofija je najpotpunije došla do izražaja u #egelovom
u5enju o državi. & država je, prema #egelu, ostvarenje moralne ideje, ona je sama sebi cilj, u
njoj Fsloboda dolazi do svog najvišeg prava, tako da taj samocilj ima više pravo od pojedinca,
5ija je najviša dužnost da bude 5lan državeG (+. -. ?uki@). !akva država, budu@i da je suštastveni
duh, najviša je vlast na zemlji. $stav, koji je za #egela samo sistem državnih ustanova, samo
državna organizacija je, sledstveno, delo države i samo jedno od pravnih sredstava pomo@u kojih
država izražava i ostvaruje svoju apsolutnu volju. %toga je i pravo sadržano u ustavu kao
formalnom aktu državno pravo, i to ne samo zbog toga što se ono odnosi na organizaciju države,
nego i zbog toga što ga je, kao i pravo u celini, stvorila država, što je ono izraz državne
suverenosti.
aziv ustavno pravo istorijski je nastao u ngleskoj, ;rancuskoj i %&-, kao izraz borbe za
ustavnost, tj. za ograni5avanje svemo@i apsolutnog centra vlasti putem ustava koji nosioci vlasti
ne@e mo@i samovoljno da menjaju kad i kako im se prohte. !a borba svodila se na borbu za
pisani ustav, koji @e postaviti granice državnoj vlasti i obezbediti suverenost naroda, tj.
demokratski politi5ki režim. $stav je, prema tome, shvatan kao izraz narodne suverenosti i njime
se upravo ograni5ava suverenost države, tj. državne vlasti. *rema liberalnoj utovornoj politi5koj
teoriji, koja je inspirisala ovu borbu i pokret, država nije nekakva kreacija iznad pojedinca i
naroda, nju su pojedinci stvorili slobodnim, meusobnim društvenim utovorom, kako bi im
služila u zajedni5kom interesu. *ojedinci i narodi prethode državi, oni su stvorili državu i zbog
toga su od nje stariji. *ravni izraz ovakvog društvenog ugovora, koji nastaje na osnovu
suverenosti naroda, jeste ustav. +evolucionarni pisani ustavi %&- i ;rancuske ovakvo poreklo
ustava izri5ito isti5u u svojim preambulama. *ropisi koje ovakav pravni akt sadrži obrazuju
ustavno pravo, a nauka koja ih prou5ava naziva se naukom ustavnog prava.
1
3
IZVORI USTAVNO7 PRAVA
P%ja iz+%ra pra+a 9 !ermin Nizvor pravaG koristi se da bi se ozna5ile tri stvari, tri razli5ita
pojmaJ 1) izvor donošenja prava (fonte diproduzione) L su organ ili subjekt koji su nadležni za
donošenje normeM :) izvor saznanja prava Ofonte di cognizione) je akt ili dokument koji sadrži
pravne normeM 3) izvor nastanka prava (fonte di elaborazione) L je proces stvaranja norme,
kojoj pravni poredak priznaje sposobnost izvora prava.
va tri zna5enja termina Fizvor pravaG ukazuju, u stvari, na tri obeležja forme pravnog akta. !o
suJ donosilac akta, forma akta i postupak donošenja akta.
$ pravnoj nauci postalo je klasi5no razlikovanje materijalnih i formalnih izvora prava.

/aterijalni izvori prava bile bi društvene 5injenice i snage koje stvaraju pravo, zbog kojih pravo
ima sadržinu kakvu ima, dok bi formalni izvori prava bili oblici u kojima se izražavaju opšti
pravni akti, tj. pravni akti koji sadrže opšte pravne norme. %amo opšti pravni akti mogu biti
formalni izvori prava, jer samo iz njih pravo može FizviratiG bez obzira na broj slu5ajeva njihove
primene.
*ojedina5ni akti, primenom na konkretne slu5ajeve, prestaju da postoje u pravnom smislu, jer se
njihova obaveznost, primenom na slu5aj na koji se odnose, iscrpljuje.
Kla"i.i,aija i 8ijerar8ija iz+%ra 0"ta+!%4 pra+a 9 $ sistemu 5vrstog ustava, organi koji
mogu donositi materijalne zakone mogu biti samo oni kojima su takva ovlaš@enja data u ustavu
ili od strane zakonodavne vlasti. /aterijalni zakon je akt koji sadrži opštu i apstraktnu normu,
dok je formalni zakon akt koji, nezavisno od karaktera norme, poti5e od zakonodavnog organa,
tj. tela. $ smislu ove razlike, sa stanovišta normi koje sadrži, ustav je materijalni zakon. *rema
tome, svaki materijalni zakon koji je iz oblasti ustavne materije je ustav u materijalnom smislu,
dok je samo onaj materijalni zakon ustav u formalnom smislu koji ima nadzakonsku pravnu
snagu, ja5u pravnu snagu od svih drugih materijalnih zakona. Izuzetno, izvor ustavnog prava
može postati i formalni zakon koji, iako poti5e od zakonodavnog organa, nije materijalni zakon.
/ogla bi se sa5initi FlistaG izvora ustavnog pravaJ
C $stavni zakoni, tj. ustavi (federalne države i federalnih jedinica)M
C Zakoni parlamenta (federalne države, federalnihjedinica i, eventualno, autonomnih
jedinica)M
1
4
C -elešrani zakoni (zakoni 5iji donosilac nije parlament, doneseni na osnovu delegacije
zakonodavne vlasti parlamenta)M
C -ekreti zakoni (akti izvršne vlasti sa zakonskom snagom)M
C $redbe izvršne vlastiM
C *arlamentarni poslovnikM
C bi5aji i ustavne konvencijeM
C dluke ustavnih sudova.
+azli5iti izvori ustavnog prava meusobno su koordinirani u sistem, tako da je mogu@e odrediti
vrednost, tj. pravnu snagu razli5itih normativnih akata u njihovim meusobnim odnosima.
!i odnosi su, no pravilu, hijerarhijski, to su odnosi nadmo@nosti i subordinacije, u tom smislu što
jedna norma preteže nad drugomM izuzetno, to mogu biti i odnosi jednakosti (di parita), odnosi u
istoj ravni, kad je dopušteno da dva ili više izvora ureuju istu materiju, s tim da jedan od njih ne
preteže nad drugim (u takvim slu5ajevima odnosi se regulišu na na5elu konkurencije ili
separacije).
$stavi mnogih zemalja predviaju da odreenu materiju može urediti samo zakonodavac. !ada
je re5 o zakonskim rezervatima (riserva di legge ordinaria), iz kojih je isklju5ena svaka
normativna aktivnost izvršne vlasti. Zakonski rezervati mogu biti apsolutni i relativni. &psolutni
su kad materije koje u njih spadaju moraju u svim vidovima biti regulisane zakonom. +elativni
su kad ustav rezerviše za zakon samo pravce i temelje u odnosnoj materiji, s tim što dopušta da u
okviru smernica sadržanih u zakonu odnosna materija može biti upotpunjena razli5itim
normativnim izvorima.
$redbe izvršne vlasti i parlamentarni poslovnici ne mogu izmeniti, derogirati ili abrogirati
zakone parlamenta, kako federalne, tako ni federalnih ni autonomnih jedinica. & kad je re5 o
poslovnicima, budu@i da takve akte imaju svi ustavni državni organi, poslovnici nižih organa ne
mogu izmeniti niti abrogirati poslovnike viših organa. Ista na5ela važe i za poslovnike organa
federalnih i autonomnih jedinica. /eu poslovnicima, najvažniji izvor ustavnog prava je
poslovnik o organizaciji i radu parlamenta.
Zakon, uredba i poslovnik pretežu kao izvori ustavnog prava nad obi5ajem. Ipak, kad treba
primeniti jednu izri5itu pisanu normu koja je neodreena ili sadrži praznine, radi preciziranja ili
dopunjavanja takve norme, obi5aj kojim se to 5ini dobija snagu jednaku onoj normi koju treba
primeniti.
dluke ustavnih sudova specifi5an su izvor ustavnog prava, jer se njima tuma5i, a ne stvara
ustav. Ipak, one imaju snagu materijalnog zakona, pošto deluju erga omnes, ali ne stvaraju
ustavnu normu. &li, pošto u sistemima sa ustavnim sudstvom pod udar ocene ustavnosti dolaze
1
5
svi materijalni zakoni, pošto ustavni sudovi deluju, da parafraziramo 4elzena (#ans 4elzen), kao
Fnettivni ustavotvorciG, donosioci materijalnih zakona moraju voditi ra5una o smislu koji je
ustavni sud dao pojedinim odredbama ustava. $koliko ignorišu shvatanja ustavnog suda,
izražena u njegovim odlukama, ti donosioci rizikuju da njihovi akti budu pred ustavnim sudom
poništeni kao neustavni.
U"ta+!i %i;aj 9 bi5aj pripada tipu nepisanog prava. bi5aj se formira na osnovu trajnog i
jednoobraznog poštovanja odreenog ponašanja, pra@enog ubeenjem da je to ponašanje pravno
obavezno (+. 'irga). -va su konstitutivna elementa pojma obi5ajaJ 1) spoljašnji (ili materijalni)
elemenat, koji se sastoji u nizu trajno i jednoobrazno ponavljanih ponašanja. e treba smatrati da
ta trajnost mora biti apsolutnaM poneki izolovani slu5aj nepoštovanja pravila nije smetnja
formiranju obi5ajaM trajanje nije odredivo a priori i promenjivo je, zavisno od vrste obi5ajaM :)
unutrašnji (ili psihološki) elemenat, koji se sastoji u rasprostranjenom ubeenju da se obi5ajna
norma mora poštovati, jer je to ponašanje pravno obavezno (Fopinio iuris seu necessitatisG) (%.
;oderaro).
ba konstitutivna elementa obi5aja podvrgnuti su žestokoj kritici. I dok jedni podržavaju kao
jedini suštinski elemenat obi5aja materijalni elemenat, drugi meutim, smatraju da je jedini
neophodni elemenat pojma obi5aja psihološki. /eutim, ne 5ini se da su ove kritike kadre da
dovedu u pitanje tradicionalni pojam obi5aja, koji se i danas 5ini najpodesnijim.
bi5aj nije autonoman izvor prava u odnosu na zakon, jer je zakon taj akt u kojem obi5aj nalazi
svoj obavezni oslonac. !o ne zna5i da treba prihvatiti teoriju prema kojoj se obi5aju priznaje
snaga samo pod pretpostavkom da se norma pravnog poretka na njega izri5ito poziva
(0estattungstheorie). -ovoljno je priznavanje obi5aju svojstva izvora prava opšteg karaktera da
obi5aj ima obaveznu snagu kad mu je u odreenim pitanjima priznaje materijalni zakon.
bi5aj nije autonoman izvor prava u odnosu na zakon, jer je zakon taj akt u kojem obi5aj nalazi
svoj obavezni oslonac. !o ne zna5i da treba prihvatiti teoriju prema kojoj se obi5aju priznaje
snaga samo pod pretpostavkom da se norma pravnog poretka na njega izri5ito poziva
(0estattungstheorie). -ovoljno je priznavanje obi5aju svojstva izvora prava opšteg karaktera da
obi5aj ima obaveznu snagu kad mu je u odreenim pitanjima priznaje materijalni zakon.
$ teoriji ustavnog prava prihva@eno je postojanje tri tipa obi5ajaJ 1) secundum constitutionem,
koji sadrži obi5ajne interpretativne norme (norme consuetudinarie interpretative)M :) praeter
constitutionem, koji sadrži obi5ajne introduktivne norme (norme consuetudinarie introduttive)M
3) soptra constitutionem, koji su abrogativni obi5aji (consuetudini abrogativi).
1
6
$stavni obi5aj secundum constitutionem tuma5i nejasnu ili neodreenu ustavnu normu, što ide
dotle da unosi novine u odnosnu ustavnu normu, nešto 5ega tekstualno u njoj nema. Zbog toga se
i kaže da taj tip ustavnog obi5aja sadrži interpretativnu normu. Izražavanje (dikcija) u ustavima
je uopšteno, 5esto nedovoljno precizno i nejasno. edan od na5ina otklanjanja nepreciznosti i
nejasnosti ustava je formiranje ustavnog obi5aja secundum constitutionem.
$stavni obi5aj praeter constitutionem nastaje u slu5aju kad neko pitanje sa podru5ja ustavne
materije nije ureeno pisanom ustavnom normom, u celini ili delimi5no. Zato se i kaže da taj tip
ustavnog obi5aja sadrži introduktivnu normu. astoje@i da formira skelet ustavnog ureenja,
ustav ne stiže da podjednako popuni sve njegove delove, tako da nužno nastaju ustavne praznine.
edan od na5ina popunjavanja ovih ustavnih praznina, odnosno dopunjavanja i doregulisavanja
ove materije jeste ustavni obi5aj. *ošto ta vrsta obi5aja ide pored ustava, popunjava tekst ustava
tako da ta dopuna zajedno s ustavnim tekstom 5ini jednu skladnu celinu, ova vrsta ustavnog
obi5aja naziva se obi5ajem praeter constitutionem.
$stavni obi5aj contra constitutionem suprotan je izri5ito utvrenoj pisanoj ustavnoj normi. Zato
se i kaže da on sadrži abrogativnu normu. 4ako je ustav u formalnom smislu akt najve@e pravne
snage, što zna5i da se on donosi i menja no otežanom postupku u odnosu na obi5ni zakonodavni
postupak, ustav 5esto ostaje duže vreme na snazi, zbog 5ega dolazi u situaciju da delimi5no ili u
celini postaje zastareo ili prevazien. edan od na5ina savlaivanja i otklanjanja ove svojevrsne
pobune 5injenica protiv ustava i prilagoavanja ustava novim, izmenjenim 5injenicama, jeste
ustavni obi5aj. *ošto se ovakvim tipom ustavnog obi5aja menjaju ili prestaju da važe (ne u
formalnom smislu) pojedine odredbe ustava, ta vrsta ustavnog obi5aja naziva se obi5ajem contra
constitutionem. $ ve@ini ustavnih poredaka u svetu ovaj tip ustavnog obi5aja nije dopušten.
Iako obi5aji nisu u oblasti ustavnog prava sasvim potisnuti, o5igledno je da je dejstvo obi5aja
ja5e u privatnom pravu, dok je od slabije važnosti na podru5ju javnog prava (%. ;oderaro).
*osebnu vrstu nepisanih ustavnih normi 5ine ustavne konvencije (conventions of constitution,
norme di correttezza). $ odnosu na obi5aje karakterišu se time što se njihovo poštovanje ne
iznuuje kao pravna dužnost, nego kao obaveza lojalnosti, uljudnosti, korektnosti, prikladnosti,
re5ju, kao potreba prakse. tuda @e i kod ustavnih konvencija sre@u materijalni i psihološki
elemenat, s tim što se ovaj drugi predstavlja unekoliko druk5ije nego kod ustavnog obi5aja. 4od
ustavnog obi5aja psihološki elemenat se izražava kao pravna neophodnost, potreba (necessita
giuridica), dok se kod ustavne konvencije on izražava kao neophodnost, potreba prakse
(necessitapratica). $ ustavnom pravu mnogih zemalja postoje brojni instituti, kao npr.
obrazovanje kabineta, tj. vlade, koji su gotovo u celosti regulisani ustavnim konvencijama.
1
7
PRIRO'A I ZNAČA5 USTAVNO7 PRAVA
Prir%$a i "a$r<i!a 0"ta+!%4 pra+a 9 $stavno pravo je pravna disciplina. no obuhvata
ukupnost pravnih pravila (regles de droit) koja ureuju politi5ke institucije u kojima je sedište
najviše vlasti u svakoj državi, kao i li5ne i kolektivne slobode kojima se ograni5ava politi5ka
vlast. /aterija koja formira predmet ustavnog prava može se, osim pravnim putem, prou5avati i
drugim metodima i iz drugih uglova, na se zato ustavno pravo razlikuje odJ ustavne istorije, koja
prou5ava evoluciju ustavnih institucijaM ustavne politike, koja prou5ava ciljeve koji se žele
posti@i razli5itim ustavnim institucijama, snage koje pokre@u ustavne organe i poželjne reforme
za bolje funkcionisanje sistema vlastiM ustavne sociologije, koja se bavi društvenim pojavama i
njihovim posledicama na funkcionisanje ustavnih institucija.
staju u okviru ustavnog prava i 5ine njegove posebne odeljkeJ teorija države, koja se bavi
isklju5ivo strukturom države, bilo uopšte bilo pojedinim pozitivnim porecimaM savezno u
regionalno pravo, koje, u federalnim državama i regionalnim državama prou5ava strukturu i
organizaciju federalnih jedinica i regiona, kao i odnose organa federalne ili regionalne države, s
jedne, i organa federalnih jedinica ili regionalnih organa, s drute straneM državno ra5unovodstvo,
koje se ti5e finansijskog funkcionisanja države i kontrole parlamenta nad finansijskim voenjem
državeM izborno politi5ko pravo, koje prou5ava izborne uslove i postupak izbora 5lanova
parlamentaM parlamentarno pravo, koje prou5ava norme koje ureuju organizaciju parlamenta i
unutrašnje funkcionisanje domova parlamenta.
$stavno pravo može se pojavljivati u tri oblikaJ 1) kao opšte ustavno pravo, 5iji je cilj
prou5avanje opštih ustavnih instituta, koje je iznad pozitivnog partikularizma i apsorbuje ga u
sebiM :) kao pozitivno ustavno pravo, koje se odnosi na pojedina5ni ustavni poredakM 3) kao
uporedno ustavno pravo, koje uporeuje norme ustavnih instituta razli5itih poredaka, kako bi
ustanovilo sli5nosti i razlike.
Z!a;aj 0"ta+!%4 pra+a 9 $stavno pravo je fundamentalna grana unutrašnjeg javnog prava. !o
je formula koja utvruje mesto ove discipline u celini pravnog sistema. !radicionalna razlika
izmeu privatnog i javnog prava, koju je prou5avao još rimski pravnik $lpijan (oko 182::B)
ostala je, uprkos svim promenama, Fsumma divisioG u ve@ini pravnih sistema u svetu. $lpijan je
javno pravo definisao kao pravo koje se odnosi na rimsku državu Fpublicum ius est Puod ad
1
8
statum rei romanae spectatG. %uština javnog prava je u odnosima nejednakosti koje ureuje i što
se ono odnosi na samo jezgro države, na njenu organizaciju i njene odnose sa pojedincima. avno
pravo je, prema latinskom izrazu, pravo FimperiumGa pravo politi5ke mo@i, zapovedanja, prinude
i jednostranih akata. %uprotno njemu, suština privatnog prava je u jednakosti, u tome da se dve ili
više jednakih volja sretnu u ugovoruM njime se jednaki pojedinci dovode u vezu i meusobne
odnose.
0rana javnog prava, ustavno pravo, spada u unutrašnje, a ne u meunarodno pravo. vo
poslednje obuhvata odnose koji nastaju izmeu država ili, što je novija pojava, izmeu država i
meunarodnih organizacija, odnosno izmeu meunarodnih organizacija. $nutrašnje pravo
primenjuje se u okviru države.
a kraju, ustavno pravo je fundamentalna grana unutrašnjeg javnog prava ne iz razloga svoje
unutrašnje superiornosti, nego zbog toga što se odnosi na najviše državne institucijeJ politi5ke
institucije nasuprot administrativnim institucijama.
*oliti5ke institucije obrazuju organi uobi5ajeno nazvani Fjavne vlastiG (F*ouvoirs publicG) i
politi5ki mehanizmi. !o su najvažniji organi koji donose najvažnije odluke i utvruju opštu
politiku jedne zemlje, kao i mehanizmi pomo@u kojih se ovakve suštinske odluke donoseJ šef
države, vlada, ministri, parlament, vrhovni sud, referendum, raspuštanje parlamenta i sl. $
okviru javnih vlasti pravi se tradicionalna razlika na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. 4od
ove poslednje postoji jedna prividna teško@a. %udska vlast ne vrši politi5ki izbor, ona ne donosi
politi5ke odluke, a u nekim zemljama je u organizacionom smislu (u pogledu izbora i razrešenja
sudija) pot5injena jednoj od druge dve vlasti. /eutim, s jedne strane, u državi stvarno postoji
sudska funkcija, koja se sastoji u primeni zakona u slu5aju kad se ovaj krši ili kad postoji spor o
tome, a s druge, mesto koje je dodeljeno sudskoj funkciji i nezavisnost u njenom radu su merila
za procenu i podelu politi5kih sistema.
&dministrativne institucije su hijerarhijski niže u odnosu na politi5ke institucije. ne odgovaraju
zadacima primene i izvršavanja politi5kih odluka i voenju svakodnevnih poslova. jihovu
delatnost pokre@u i nad njom vrše kontrolu nosioci politi5ke vlasti (gouvernants). *ravo koje
prou5ava administrativne institucije je upravno pravo. vim je odreen i odnos izmeu dve
najvažnije grane unutrašnjeg javnog prava ustavnog i upravnog prava.
$stavno pravo kao organizovana disciplina, kao nauka, danas svedo5i o tome da se pod državom
više ne može podrazumevati samo državni organizam, kao skup organa, nego i delovanje i uticaj
graana na državu, tj. u5eš@e graana u vršenju državne vlasti. $stavno pravo mora posti@i
pomirenje izmeu slobode (graanin) i vlasti (ta5nije vladaju@ih), tako što @e ostvariti umerenu
vlast zasnovanu na legitimnim težnjama graana za više slobode (ili za zaštitu postoje@ih
1
9
sloboda) i, sledstveno tome, ve@e blagostanje (ili zaštitu postoje@ih uslova egzistencije). !ako se
danas ustavno pravo ve@im svojim delom angažujeu prou5avanju demokratije. *ri tom je istina
da apsolutna demokratija, demokratija kao ideal, nigde nije bila ostvarena. *ostoje samo stepeni
u izražavanju demokratije. 'inston 7er5il je govorio da je Fdemokratska vladavina najgora,
izuzimaju@i sve ostaleG. i demokratija nije, dakle, obrazac savršenstva, savršen sistem vlasti.
&li, u svakom slu5aju, demokratija je politi5ki režim u kojem se postiže najviši stepen pomirenja
poretka i slobode, što je uslov i cilj svake realne demokratije. $stavno pravo treba da navodi na
razmišljanja u tom pravcu, isto kao što treba da prou5i prepreke sa kojima se demokratija sre@e i
skretanja kojima je ponekad podložna. $ tome, kao i u širenju demokratske svesti graana, leži
zna5aj ustavnog prava (%. ?eclercP).
NAUKA USTAVNO7 PRAVA
U"ta!%+lja+a!je !a0,e 0"ta+!%4 pra+a C $stavno pravo u sadašnjem obliku nije suviše stara
disciplina. no zapo5inje svoj razvoj 1B3=, kada je na inicijativu 0izoa (*ellegrino +ossi), na
*ravnom fakultetu u *arizu bila osnovana katedra pod nazivom F$stavno pravoG, sa zadatkom
da organizuje akademsko prou5avanje materije ustavnog ureenja. !okom KIK veka ta disciplina
imala je veoma sadržajan razvoj. *od pritiskom realnog politi5kog života, tradicionalno
shvatanje ustavnog prava bilo je preispitivano, a njegova uloga precizirana.
*rema tradicionalnom shvatanju ustavnog prava, na kojem je poniklo tzv. klasi5no ustavno
pravo, ta disciplina ograni5ena je na politi5ko ustavno pravo (droit constitutionnelpolitiPue), tj.
na ukupnost institucija pomo@u kojih se ustanovljava vlast, koja se vrši ili prenosi posredstvom
države (/. *relot).
U"ta+!% pra+% i p%liti;,a !a0,a 9 $stavno pravo je pravna disciplina, što odreuje i metod
njegovog prou5avanja koji je pretežno pravni. *o tome se ustavno pravo razlikuje od politi5ke
nauke, 5iji su cilj, intelektualni postupak i metod razli5iti. 4ao sve druge pravne discipline,
ustavno pravo obuhvata nekoliko dimenzija prou5avanja svog predmeta, koje se mogu
kombinovati. !o suJ istorijska, nacionalna, inostrana, komparativna dimenzija i, na kraju, njihova
sinteza L opšteteorijska dimenzija, putem koje se izgrauju apstraktni pojmovi i osnovne
kategorije.
2
0
*oliti5ka nauka ne bavi se onim što treba da bude, što bi trebalo da bude, nego se ograni5ava na
ono što jeste. *oliti5ka nauka je, dakle, pozitivna disciplina. $stavno pravo je, isto tako,
pozitivna disciplina, ali nema prilaz stvarnosti kakav ima politi5ka nauka, ne prou5ava je kao
politi5ka nauka. no se bavi primenom prava, obra@a pažnju na vladavinu prava, kako bi se
ostvario što ve@i stepen pravde i jednakosti meu ljudima. *oliti5ka nauka ide s one strane
poznavanja pravnih pravilaJ ona prou5ava kako se ispoljavaju politi5ke pojave, koje ekonomske i
socijalne snage odreuju karakter politi5kog režima. 4ada otkrije njihove uzroke, kada utvrdi
njihovo meusobno delovanje, zadatak politikologa se tu zaustavlja. *oliti5ka nauka objašnjava i
konstatuje. Eorž 'edel ovako odreuje karakter politi5ke naukeJ Fpoliti5ka nauka ima za svoj
predmet fenomene vlasti. /eu tim problemima centralno, privilegisano mesto zauzima država,
ali ne i isklju5ivo. *oliti5ka nauka ispituje te fenomene ne sa normativnog gledišta, kao materiju
pravila ponašanja, nego sa Hfakti5kog gledištaG.
METO' USTAVNO7 PRAVA
E4ze4eti;,i i !%rati+!i prilaz 0"ta+!% pra+0 9 *ošto ustavno pravo prou5ava politi5ke
institucije u njihovom pravnom obliku, njegov metod ne može biti druti do dogmatskopravni,
dok je koriš@enje istorijsko sociološkog metoda podesnije u radovima iz ustavne politike,
ustavne istorije i ustavne sociologije, koje su sve posebne discipline u odnosu na ustavno pravo.
Ipak, nau5na prou5avanja ustavnog prava ne mogu a da ne obrate pažnju na efikasnost
funkcionisanja državnih ustanova, 5esto podložnih uticaju organa i snaga koji nisu uobli5eni u
pisanom tekstu ustava (npr. uticaj politi5kih stranaka i sindikata na sistem vlasti).
/etod zavisi od shvatanja predmeta ustavnog prava. !uma5enje pravnih normi (egzegeza) i
normativni pristup bili su, logi5no, primenjeni u razradi klasi5nog shvatanja predmeta ustavnog
prava.
gzegeti5ki prilaz sastoji se u doslovnom objašnjavanju teksta ustava od kojeg se predmet
sastoji. grani5avaju@i predmet ustavnog prava na sadržinu ustava, klasi5na doktrina se, logi5no,
orijentisala prema egzegezi kao pretežnom metodu. $stavno pravo se otuda predstavlja
komentarisanjem ustava, ono je pravno objašnjavanje re5i teksta ustava.
ormativni prilaz zasniva se na analizi ustavne stvarnosti jedne zemlje na osnovu prethodno
postavljene idealne koncepcije, kao merila za ocenu ustavne stvarnosti. !ako se i politi5ki režim
može prou5avati u funkciji ideala demokratije ili ideala socijalizma i sli5no. ormativni pristup
svojstven je klasi5nom shvatanju predmeta ustavnog prava, koje taj predmet svodi na režim
2
1
organizacije politi5ke slobode. ormativni pristup podrazumeva procenu saglasnosti konkretnog

ustavnog sistema sa prethodno odreenim idealnim ustavnim sistemom.
S%i%l%:,i i p%ziti+!i prilaz 0"ta+!% pra+0 9 Iako je koristan, egzegeti5ki metod nije
dovoljan da se razume ne samo smisao nego ni domašaj pravnih pravila. na se ne mogu
prikazivati ,,in abstractoG. -a bi se pravne pojave potpuno prikazale, nužno je pravne norme o
njima smestiti u istorijsko, kulturno, ideološko i socijalno okruženje. "ez poznavanja društvene
pozadine, teško je utvrditi pravi smisao pravne norme. tuda ustavno pravo mora koristiti sve
metode društvenih nauka, kojima i samo pripada. $z to, bliskost politi5kih fenomena nalaže
ustavnom pravu, možda više nego drugim pravnim disciplinama, da se pita za uzroke i razloge
pravnih pravila.
Isto tako, ustavno pravo mora na prvom mestu koristiti pozitivni metod. n se sastoji u analizi
posmatranih fenomena bez obaziranja na idealan model konstruisan Fa prioriG. <ilj ustavnog
prava nije da otkrije da su pravila koje obuhvata u saglasnosti sa utvrenim modelom, nego
sasvim jednostavno, da utvrdi zašto postoje takva pravila koja ono obuhvata. *ozitivni metod je
par eQcellence, metod egzaktnih nauka. &li, ustavno pravo spada u društvene nauke. tuda je
legitimno da se posle zahteva za primenom pozitivnog metoda, na drugom mestu, donese sud o
kriterijumima i osnovama na kojima se režim zasniva. $poreivanje onog što postoji i poželjnog
ideala je jedan od najboljih na5ina kojima raspolaže ljudski duh za svoje razvijanje i, eventualno,
napredovanje (+. 'ialle).
2
2
'IO 'RU7I
=UNK>I5A I PRIRO'A USTAVA
2
3
=UNK>I5A I PRIRO'A USTAVA
$ okviru ove teme @emo obraditi pojam ustava (kako u formalnom tako i u materijalnom
smislu), vrste ustava, donošenja i promjene ustava, ustavne cikluse u svijetuJ predistoriju ustava,
ustavnost kao konstitucionalizaciju vlasti, liberalnodemokratsku ustavnost, ustavnost
racionalizovanog parlamentarizma, socijalisti5ku i autoritarnu ustavnost, ustavnost socijalisti5kih
zemalja, demokratskosocijalna ustavnost i ustavnost !re@eg svijeta kao i slom socijalisti5ke
ustavnosti i povratak klasi5noj liberalno demokratskoj ustavnosti, te na kraju funkcije ustava.
P%ja+a 0"ta+a 9 Ideja ustava poti5e iz tri izvora. *rvi je postojanje glavnog, svetovnog višeg
zakona. ekada je suveren vladao no svojoj volji ili, što je u osnovi isto, putem božijeg prava.
jegova se vlast mogla ograni5iti i on postaviti na svoje mesto samo u ime zakona koji bi bio
iznad njega. -rugi izvor su li5na prava. ekada su pojedinci uživali privilegije ili trpeli odricanja
no milosti ja5ih i volji božijoj. 4ada su se ljudi oslobodili svevlasti svojih vladara, prava koja su
od njih otrgli trebalo je zaštititi, kako bi ona trajno postala njihova svojina. !re@i izvor je povelja
(charter), pisani dokument.
$stav nije ništa drugo do viši i glavni zakon o državnoj vlasti, kojim se štite prava i slobode
pojedinaca, izložen u pisanoj formi (''alton . #amilton).
*ojavu ustava obeležavaju prvi pisani i sve5ani tekstovi kojima se po5ela ograni5avati dotle
neograni5ena državna vlast, odnosno organ koji je tu vlast oli5avao. %vrha tih tekstova bila je
trojakaJ prvo, da utvrde prava i slobode bilo za odreene staleže plemstva bilo za sve ljude
(ljudske slobode i prava), koje @e monarh, kao dotad neograni5eni vladalac, poštovatiM drugo, da
zajem5e prava i povlastice parlamenta, kao i da omogu@e izvesnim društvenim grupama, koje su
dotle bile isklju5ene iz vršenja državne vlasti da preko svojih predstavnika u5estvuju u njenom
vršenjuM tre@e, da poboljšaju vršenje državne vlasti, obezbeenjem nove i punije osnove
legitimnosti države.
P%ja 0"ta+a C $stav se odreuje u materijalnom i u formalnom smislu. !o je normativni pojam

ustava, koji polazi od toga da je ustav skup normi. *od ustavom u materijalnom smislu (u širem
smislu) podrazumeva se skup normi (pravila) kojima se ureuju osnovi društvene organizacije u
2
4
jednoj politi5koj zajednici, na5in vršenja državne vlasti u njoj, kao i granice državne vlasti.
!akve granice su slobode i prava pojedinaca i kolektiviteta. $stav, dakle, obuhvata norme kojima
se ureuju odnosi izmeu pojedinca i države i izmeu državnih vlasti meusobno. *od ustavom
u formalnom smislu (u užem smislu) podrazumeva se formalni, pisani opšti pravni akt najja5e
pravne snage. 4ako se u razvijenoj državi društveni odnosi u pravnom obliku ureuju zakonima,
kojih ima mnogo, a ustav je samo jedan, za pisani ustav se još i kaže da je osnovni zakon, 5ime
se ukazuje i na njegovu nadzakonsku pravnu snagu.
*ojmove ustava u materijalnom i ustava u formalnom smislu ne treba bukvalno shvatiti. $
zemljama u kojima ne postoji ustav u formalnom smislu postoje pisani propisi koji su u
materijalnom smislu od ustavnog zna5aja. !akvi su, na primer, Zakon o pravima od 1DB9. ili
Zakon o *arlamentu od 1911. i od 19=9. u 'elikoj "ritaniji. Zemlje koje nemaju formalni, imaju
materijalni ustav. % druge strane, ustav u formalnom smislu, no prirodi stvari, ne može obuhvatiti
sva pravila koja se ti5u društvene organizacije, državne organizacije i sloboda i prava pojedinaca
i kolektiviteta. a primer, pravila o izboru narodnih predstavnika u parlament u ve@ini zemalja sa
ustavom u formalnom smislu ustanovljavaju se obi5nim zakonom. & to zna5i da zemlje koje
imaju formalni, imaju i materijalni ustav.
4ao širi pojam, ustav u materijalnom smislu obuhvata ustav u formalnom smislu. erealno je
o5ekivati da jedan pisani akt obuhvati sve norme sa podru5ja ustavne materije. *ored pisanog
ustava, ustavna materija ureuje se i zakonima i mnoštvom obi5ajnih pravila koji omogu@uju
prilagoavanje ustava promenjivim društvenim uslovima. Zakone i obi5ajna pravila lakše je
promeniti od formalnog ustava, 5ime se smanjuju potrebe za formalnim promenama ustava, a
time i politi5ke napetosti koje menjanje ustava u formalnom smislu povla5i za sobom.
*ored normativnog, u upotrebi je i politi5ki pojam ustava. $ politi5kom smislu ustav postoji kad
je onemogu@ena subjektivnost, samovolja i zloupotreba nosilaca državne vlasti. $stav je akt
institucionalizacije i objektivizacije vršenja državne vlasti. jime se kao najviša volja u državi
uspostavlja apstraktna volja objektivnog prava, a isklju5uje kao najviša volja li5na volja
vladaju@ih.
*rema 4arlu ;ridrihu (<arl . ;riedrich), jedna zemlja ima ustav u politi5kom smislu ukoliko je u
njoj delotvorno ograni5ena državna vlast. $stav u politi5kom smislu je politi5ki proces
delotvornog ograni5enja državne vlasti. *ostojanje pisanog ustava nije garantija postojanja
ustava kao politi5kog procesa delotvornog ograni5enja državne vlasti. Zbog toga 4arl ;ridrih
govori o konstitucionalizovanim i nekonstitucionalizovanim ustavima. *roces delotvornog
ograni5enja državne vlasti kristališe se u manje više poznatim pojmovima kakvi su

Fzakonodavna, izvršna u sudska vlastG, Fprava federalnih jedinicaG, Fzakonom propisani
2
5
postupakGFsloboda ioeopaG i sl. !o su pojmovimodeli koji postaju simboli ustavnog poretka u

kojem je ustav politi5ka snaga. ni su sastavni delovi celokupnog FsindromaustavnostiGR bez
kojeg nema ustava kao politi5kog procesa.
*okazatelji Fsindroma ustavnostiG su funkcionalna podela vlasti, kao protivteža apsolutizmu, koji
zna5i koncentraciju vlasti, uspostavljanje i garantovanje ljudskih prava, federalizam i
teritorijalna podela vlasti, lokalna samouprava, sudska kontrola uprave. *od funkcionalnom
podelom vlasti ;ridrih podrazumeva preciznu, pravom sprovedenu podelu ovlaš@enja za
stvaranje, izvršavanje i primenjivanje prava, kao i za rešavanje sporova koji nastanu u vezi sa
tuma5enjem pravila o takvoj podeli. & pošto se ta pravila moraju propisivati, to je i postojanje
posebne vlasti donošenja i promene ustava sastavni deo Fcelokupnog sindroma ustavnostiG.
a raskoraku izmeu stvarnog i normativnog, u smislu pisanog ustava, nastao je sociološki
pojam ustava. ajpoznatiji pobornik takvog shvatanja ustava bio je ;erdinand ?asal (;erdinard
?assalle). n razlikuje stvarni od pisanog ustava. %tvarni ustav su realni, fakti5ki odnosi sila koji
postoje u jednom društvu. Za razliku od stvarnog, ?asal pisani ustav naziva listom hartije.
%tvarne ustave imala je svaka zemlja u svako doba istom onom nužnoš@u kojom svako telo ima
dobru ili ravu konstituciju.
Materija ("a$r<i!a# 0"ta+a (ateria %!"tit0ti%!i"# 9 $stav se odnosi na dve vrste pitanja.
*rva grupa pitanja vezuje se za državnu vlast, a druga za društvo i njegove pripadnike, graane.
be grupe pitanja 5ine tzv. ustavnu materiju, sadržinu ustava. 0rupa pitanja vezana za državnu
vlast obuhvata razli5ite na5ine formiranja vlasti (izbor, postavljenje), podelu vlasti na razli5ite
državne organe, odnose izmeu državnih organa, akte koje oni donose.
*rema prvoj grupi shvatanja, materiju ustava 5ini organizacija i funkcionisanje državnih organa,
kao i granice državnoj vlasti koje se uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima. 4ako je
organizacija i funkcionisanje državnih organa prostrano podru5je odnosa, pojedini autori
sužavaju materiju ustava na organizaciju i funkcionisanje najviših državnih organa. -rugo
gledište materiju ustava vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, zna5i opštih pravnih normi,
posebno zakona. 4onkretnije odreeno, tu materiju 5ini ozna5avanje zakonodavnog organa,
zakonodavnog postupka, a u izvesnoj meri i sadržine budu@ih zakona. $stav obuhvata norme
kojima se ureuju ova pitanja, na je zbog toga on neophodna logi5ka pretpostavka postojanja
celokupnog pravnog poretka. *rema tre@oj grupi shvatanja, materiju ustava 5ini podru5je
organizacije i rada politi5kih 5inilaca i institucija, tj. proces vršenja vlasti. 4onkretnije kazano,
materija ustava svodi se na odnose izmeu nosilaca vlasti i onih nad kojima se vrši vlast, kao i na
meudelovanje nosilaca vlasti prilikom stvaranja državne volje. *osebno, 5etvrto shvatanje
2
6
materije ustava, isti5u pristalice politi5kog pojma ustava, ustava kao politi5kog procesa
ograni5enja državne vlasti. ni smatraju da materiju ustava 5ini sistem stvarnog ograni5enja
politi5ke, odnosno državne vlasti. %ve što nije vezano za takva ograni5enja nije ustavna materija
nego je zakonska materija koja se ureuje zakonima.
Str0,t0ra i "i"teati,a 0"ta+a 9 *osle nepisanog, obi5ajnog ustava, preovlauju@i oblik

izražavanja ustava jedne zemlje postaje pisani ustav. *isani ustav je pravni akt, zna5i u njemu
preovlauje normativni govor i na5in izražavanja. n se sastoji od pravnih normi, 5ija je
sadržinska osobenost u podru5ju odnosa koji se ustavnim normama ureuju, a formalna
osobenost u stepenu pravne snage (najve@a pravna snaga). %toga je udarni i osnovni deo u ustavu
onaj koji se sastoji od pravnih normi (normativni deo), bez kojeg ustav nije ustav, bez kojeg
nema ustava.
*ravne norme se formulišu u 5lanovima ili paragrafima. $ 5lanu se, no pravilu, ureuje jedno
konkretno pitanje s podru5ja ustavne materije na apstraktan i na5elan na5in, kako prili5i
ustavnom normiranju. &ko se to pitanje ureuje iz razli5itih uglova ili se sadržinski raš5lanjuje,
5lan obuhvata stavove. %vaki stav je posebna norma. 7lan u kojem se nešto nabraja, no pravilu,
poslovi u nadležnosti državnog organa, ili politi5koteritorijalne jedinice ili na5ini (modaliteti)
ureivanja jedne pojave ili jednog odnosa deli se na ta5ke. !a5ka se od stava razlikuje po tome
što ona, po pravilu, sledi posle interpunkcijskog znaka dve ta5ke, dok stav sledi posle ta5ke, kao
nov red. !o zna5i da ta5ka nikada ne po5inje, kao stav, velikim slovom, nego naprotiv malim
slovom. !a5ka se prepoznaje i no tome što ispred nje dolazi crtica (diviz), kao interpunkcijski
znak.
7lanovi se po tematskoj srodnosti grupišu u odeljke ili u glave, kao jedinice sistematizacije
ustava. Za razliku od 5lana koji ureuje jedno posebno pitanje, odeljak ili glava obuhvataju
5lanove kojima se ureuju pitanja iz istog podru5ja odnosa. vde je izuzetak stari $stav %&-.
n ima svega sedam 5lanova, koji su obeleženi rimskim brojevima. &li, za bar prva 5etiri
njegova 5lana je jasno da su to u suštini odeljci ili glave u kojima su ureena pitanja sa istog
podru5ja društvenih odnosa koje 5ini materiju ustava. !i 5lanovi su podeljeni na odseke, što je
opet posebnost ameri5kog ustava, a ti odseci bi bili najviše nalik 5lanovima u smislu uobi5ajene
ustavnopravne tehnike. Za razliku od 5lanova koji, no pravilu, nemaju poseban naslov (retki su u
svetu ustavi koji pored 5lana imaju ispisani i rubrum, tj. naziv instituta koji se ureuje odnosnim
5lanom), glave i odeljci imaju, no pravilu, posebne naslove.
% obzirom na zna5aj ustava kao pravnog akta, u njemu, no pravilu, postoji jedan tekst koji
prethodi normama, koji nije stilizovan u obliku 5lanova i u kojem je dikcija slobodnija, više
2
7
oratorska i sve5ana. !aj deo prethodi naslovu ustava ($stav %+ utoslavije, $stav +epublike
%rbije, $stav +epublike <rne 0ore, $stav +epublike %lovenije, $stav +epublike /akedonije) ili
sledi ispod naslova ustava, a prethodi normama ustava ($stav %&-, $stav >vajcarske, $stav
+epublike ;rancuske, $stav 7eške +epublike, $stav +usije). $ prvom slu5aju on nije sastavni
deo ustava, dok u drugom jeste. !aj deo naj5eš@e nosi naziv FpreambulaG. *reambula je, kako joj
i ime kazuje, predgovor za ustav, uvod u ustav.
snovni pravni problem u vezi s preambulom ustava je da li je ona puka politi5ka deklaracija ili
je pravna norma. $ prvom slu5aju, ona nije pravno obavezna, u drugom, jeste. pštevaže@i
odgovor nije mogu@e dati. &li, ako preambula ne propisuje nikakvo pravilo ponašanja, ona nije
pravna norma, zna5i nema ni pravu obaveznost. na je, svakako, u tom slu5aju, od pomo@i u
utvrivanju smisla pravnih normi, tj. u njihovom tuma5enju, kao i u popunjavanju ustavnih
praznina, ali ona sama nije ustavni propis. %asvim je jasno da ustavni propis ne može biti
preambula koja prethodi naslovu ustava, koja ni fizi5ki nije sastavni deo ustava.
$obi5ajena sadržina preambule je utvrivanje motiva za donošenje ustava, ciljeva novog
ustavnog ureenja, izlaganje osnovnih politi5kih akcenata iz istorijske prošlosti zemlje,
utvrivanje na5ela na kojima se zasniva celo ustavno ureenje, navoenje donosioca ustava i sl.
Ilustrativan je primer preambule najstarijeg ustava na svetu, $stava %&- od 18B8, koja glasiJ
F/i, narod %jedinjenih -ržava, imaju@i za cilj da obrazujemo savršeniji savez, uvedemo pravdu,
osiguramo unutrašnji mir, postaramo se za zajedni5ku odbranu, unapredimo opšte blagostanje i
obezbedimo blagodeti slobode sebi samima i svom potomstvu, tvrujemo ovaj ustav za
%jedinjene -ržave &merike.G
$stavi koji se menjaju putem ustavnih amandmana obuhvataju i ustavne amandmane, iako se oni
donose posle ustava, kao svoj sastavni deo. $stavni amandmani se dodaju na kraju ustava, kao
njegovo produženje, umesto da se kao izmene i dopune ustava unose u ustavni tekst i time menja
prvobitni tekst ustava. !o zna5i da ustavni amandmani moraju koncepcijski i logi5ki biti u skladu
sa ustavnim sistemom utvrenim prvobitnim tekstom ustava. ni su više akti razvijanja,
poboljšanja i dopune na5ela i institucija sadržanih u osnovnom tekstu ustava, nego akti promene
tih na5ela i institucija ili uvoenja novih.
$stavni amandman ima snagu ustava, jer je to akt vlasti koja je u ustavu ozna5ena kao
ustavotvorna vlast. &mandmani su zajedno s osnovnim tekstom ustava pozitivni ustav.
ajprikladnije pojmu ustavnog amandmana je da bude 5ista dopuna, tj. da ustavna odredba koju
unosi amandman u ustav sadržinski ne stoji ni u kakvoj vezi sa postoje@im ustavnim tekstom, u
tom smislu što se njome ureuje nešto što dotad, odredbama postoje@eg ustava, uopšte nije bilo
ureivano. %misao ustavnih amandmana je da obezbede dugove5nost ustavu, umesto njegovo
2
8
zamenjivanje novim ustavom. $ prirodi ustavnog amandmana je da razrauje i dopunjuje ustav,

da ga dopisuje, a ne da ga menja. Zato se u tekstu ustavnog amandmana, no pravilu, i ne govori o
tome šta se u prvobitnom tekstu ustava menja ili šta prestaje da važi. !akav je slu5aj sa ustavnim
amandmanima na $stav %&- od 18B8 (premda se u amandmanu KKI kaže da se ukida
amandman K'III). &ko je isti odnos ili pitanje ustavni amandman uredio druk5ije od prvobitnog
teksta ustava, onda važi interpretativno pravilo leQ posterior derogat priori, dakle važi rešenje iz
ustavnog amandmana kao kasnijeg ustavnog ropisa, pošto je re5 o odnosu stare i nove ustavne
odredbe.
$koliko se ustavnim amandmanima menja prvobitni tekst ustava, štaviše, uvode i elementi
novog i druk5ijeg ustavnog sistema od onog utvrenog u prvobitnom tekstu ustava, u ustavnim
amandmanima se izri5ito navodi koja se odredba iz prvobitnog teksta ustava menja ili dopunjuje.
!ada su to ustavni amandmani samo po imenu, a ne i u suštini. !akav je slu5aj bio s mnogim
amandmanima na $stav %;+ od 19D3. i $stav %;+ od 198=, kada se preteralo kako sa brojem
amandmana (na $stav %;+ od 19D3. doneseno je =:, a na $stav %;+ od 198=. doneseno je =B
amandmana), tako i sa njihovom sadržinom, u smislu udaljavanja tim amandmanima od
koncepcije i logike osnovnog teksta ustava. $ tim amandmanima se izri5ito navodilo koje se
odredbe prvobitnog teksta ustava zamenjuju, a koje dopunjuju. 4ako su promene bile tolike da
su dovele u pitanje konzistentnost teksta ustava, amandman K?II od 1981. na $stav %;+ od
19D3. sadržao jeu ta5ki :. slede@u, jedinstvenu odredbuJ Fdredbe $stava %;+1 koje nisu
zamenjene odnosno ukinute ustavnim amandmanima KK do K?I tuma5e se i primenjuju u
skladu s tim amandmanima.G
+etki su ustavi koji pod istim naslovom FustavG obuhvataju dva akta, pogotovo ako izmeu njih
postoji vremenski diskontinuitet. *rimer takvog ustava je /ontanjarski ustav +epublike
;rancuske od 1893, koji obuhvata -eklaraciju prava 5oveka i graanina i $stavni zakon
+epublike. -a je re5 o dva akta vidi se i no tome što svaki od njih ima svoju sopstvenu
numeraciju 5lanova. -eklaracija /ontanjarskog ustava ostala je 5uvena no svom 5lanu :B, koji
glasiJ Farod uvek ima pravo da popravlja, preina5uje i menja svoj ustav. edna generacija na
može pot5injavati svojim zakonima budu@e generacije.G $stav +%;%+ od 12. jula 191B.
inkorporiše u svoj prvi deo -eklaraciju prava radnog i eksploatisanog naroda od 1:. januara
191B, a $stav +epublike ;rancuske od 196B. u preambuli proglašava privrženost francuskog
naroda Fpravima 5oveka i na5elima narodne suverenosti kako su bila utvrena -eklaracijom od
18B9, potvrenom i dopunjenom *reambulom $stava od 19=DG.
2
9
S+%j"t+a 0"ta+a 9 $stav u formalnom smislu ima jedan par pravnih i jedan par nepravnih
svojstava. *ravna svojstva ustava su da je osnovni zakon i da je najviši opšti pravni akt.
epravna svojstva ustava su da je ideološko politi5ki i programsko deklarativni akt.
$stav je kao svaki zakon sastavljen od opštih pravnih pravila, ali je, ipak, osnovni zakon. $stav
je osnovni zakon u slede@a 5etiri osnovna zna5enjaJ to je akt koji je doneo poseban ustavotvorni
organ ili obi5an zakonodavni organ, ali no postupku težem od obi5nog zakonodavnog postupkaM
to je akt kojim se predviaju zakonodavni organ i zakonodavni postupakM to je akt koji sadrži
osnovnija (apstraktnija, na5elnija) pravna pravila od onih koja sadrži zakonM to je opšti pravni
akt, tj. zakon koji obuhvata najširu materiju pravnog normiranja (materia constitutionis).
$stav je najviši opšti pravni akt, jer iz njega proizlazi pravni sistem zemlje u celosti i što
uslovljava važenje svih drugih propisa. n stoji na vrhu piramide opštih pravnih akata. $stav to
svojstvo ima zato što je izraz i delo pravno suverene vlasti. jegov donosilac je pravno suveren,
pravno slobodan, nevezan pravom. !o je ustavotvorna vlast, koja je originerna i pravom
neograni5ena vlast, u tom smislu što nije obavezna da se povinuje nikakvim ranijim važe@im,
ranije donesenim normama, na bile one i ustavnog karaktera. $stavom otpo5inje stvaranje prava,
a posle ustava, pravo koje se donosi mora biti u saglasnosti sa ustavom a ono ve@ donoseno mora
se sa njim usaglasiti.
a5a pravna snaga ustava u odnosu na zakone ogleda se u aktivnom i u pasivnom smislu. $
aktivnom smislu, kao svojstvo ustava da uspostavi poredak ustavnih normi, da im odredi pravnu
snagu, a u pasivnom smislu kao svojstvo nepovredivosti (imunosti) ustava u odnosu na norme
nižeg stepena, koje ga ne mogu izmeniti niti ukinuti (<risafuli).
-ržavna vlast koja stvara ustav je, prema opatu %jejesu (mmanuel oseph %ieSes), ustavnom
ideologu francuske revolucije, ustanovljavaju@a vlast, dok su sve druge državne vlasti
ustanovljene ustavom. $stav je jedini pravni akt koji odreuje vlastitu pravnu snagu, ali on
odreuje pravnu snagu i drugih opštih pravnih akata. ajja5a pravna snaga ustava ima i svoju
sankciju, koja se sastoji u mehanizmu za lišavanje pravne snage onih pravnih akata koji nisu
saglasni sa ustavom. $ teoriji, ali i u praksi, postoji shvatanje da su sudovi, no prirodi sudske
funkcije, dužni da odbiju primenu zakona nesaglasnih sa ustavom prilikom rešavanja konkretnih
sudskih sporova, i u slu5ajevima kad ih ustav na tako nešto izri5ito ne ovlaš@uje. !ako nešto ne
mogu 5initi samo ako im je ustavom izri5ito zabranjeno.
$ ve@ini zemalja najja5a pravna snaga ustava sankcionisana je tako što je ocena ustavnosti
propisa institucionalizovana izri5itim ustavnim odredbama. na se pri tom vrši ili kao ocena
ustavnosti propisa u apstraktnom sporu, u sporu izmeu normi nezavisno od konkretnog sudskog
spora, od strane posebnih ustavnih sudova (&ustrija, Italija, ema5ka, >panija), ili od strane
3
0
posebnih nesudskih državnih organa ($stavni savet u *etoj francuskoj republici), ili kao ocena
ustavnosti propisa u konkretnom sporu, u vezi a konkretnim sudskim sporom, od strane redovnih
sudova (%&-, >vajcarska, 4anada, &ustralija).
epravna svojstva ustava utoliko su izraženija ukoliko se ustav no osnovnoj zamisli i sadržini
svojih odredaba udaljuje od pravnog akta. $stav je upravo zbog karaktera ustavne materije
(sadržine), podložan uticajima filozofskih mišljenja i politi5kih teorija i ideologija. Zbog toga,
premda je ustav pretežno pravni akt, on je istovremeno i ideološko politi5ki akt, pošto su rešenja
data u ustavnim normama 5esto inspirisana razli5itim teorijama o ulozi države u društvu, o
odnosu pojedinca prema državi i kolektivu, o broju i meusobnim odnosima pojedinih funkcija
državne vlasti i sl. ije redak slu5aj da teorijske stavove koji su poslužili kao inspiracija za
norme ustava, ustavi sadrže u sopstvenom tekstu, posebno ustavi koji imaju preambulu, 5ija je
svrha da bude uvod u ustav, tj. u normativni tekst ustava.
%a svojstvom ustava kao ideološko politi5kog akta u tesnoj vezi je svojstvo ustava kao
programsko deklarativnog akta. *remda je ustav u osnovi pozitivnopravni tekst kojim se
propisuje sadašnje ustavno ureenje, on je zbog toga što se od njega o5ekuje da važi dugo u
budu@nosti, 5esto iznad stvarnih mogu@nosti datog društva, pa je u tom smislu, pored važe@e
norme, ustav i program za budu@nost. 4ao svaki program, i program u ustavu je skup odreenih
zahteva 5ijem ostvarivanju treba težiti u budu@nosti.
isu retki slu5ajevi da ustavi u sopstvenom tekstu odreuju krajnje ciljeve ustavnog ureenja
koje utvruju i da potom na osnovu obeležja tog ureenja predstavljaju razvoj države i društva
odnosne zemlje u budu@nosti. !akvim odredbama naj5eš@e je mesto u preambuli ustava.
$ teoriji se pravi razlika izmeu ustava bilansa i ustava programa. *rvi su okrenuti sadašnjosti i
imaju za cilj da pravno uobli5e postoje@u realnost, dok drugi teže promeni realnosti, odreuju
ciljeve koje treba dosti@i, kao i instrumente pogodne za postizanje tih ciljeva (kao primer takvog
ustava pominje sa $stav +epublike Italije od 19=8).
VRSTE USTAVA
Kla"i;!e p%$ele 0"ta+a 9 $ teoriji postoje klasi5ne i moderne podele ustava. 4lasi5ne podele
ustava izvedene su prema formalnim merilima. !akve su podele ustava na pisane i nepisane,
kodifikovane i nekodifikovane i 5vrste i meke. jihov tvorac je, uglavnom, britanski
konstitucionalista -žems "rajs (ames 'guse). $ klasi5ne podele ustava spada i podela ustava
prema donosiocu.
3
1
*isani su ustavi oni koji 5itavu materiju izlažu u pisanom obliku. !akvi su, po pravilu, ustavi u
formalnom smislu. episani, ili obi5ajni, ili istorijski ustavi su sastavljeni od ustavnih obi5aja,
pošto pravila koja ih 5ine nisu izražena u pisanom obliku. !o su ustavi u materijalnom smislu. $
daleko najve@em broju zemalja u svetu najvažnije materijalne ustavne norme su u pisanom
obliku. /eutim, danas nema zemlje u svetu koja bi u celosti imala pisani ustav, kao ni obrnuto,
nema zemlje koja bi u celosti imala nepisani ustav.
4odifikovani ustavi su formalni ustavi izraženi u jednom aktu, dok su nekodifikovani ustavi
izraženi u nekoliko akata. $ istoriji najpoznatiji primer nekodifikovanog ustava bio je ustav
!re@e francuske republike od 1B86, dok danas takvo svojstvo ima ustav Izraela.
$stavi se dele na 5vrste (rigid) i meke (fleQible) prema pravnim režimima ("rajs je za 5vrste
ustave upotrebljavao još i izraze stationarS solid, a za meke moving k fluid) za njihove promene.
$koliko se mogu promeniti putem obi5nih zakona, ustavi su meki, a ako je za njihovu promenu
potreban poseban postupak, teži od obi5nog zakonodavnog, ustavi su 5vrsti. episani ustavi su
meki ustavi, ali nisu svi pisani ustavi 5vrsti ustavi. $stav %ingapura je pisan, ali mek, a ustavi
australijskih federalnih jedinica su isto tako pisani ali uglavnom meki (#ood *hillips).
4od 5vrstih ustava poseban revizioni postupak obuhvata složenije uslove za pokretanje postupka
za promenu ustava (ne jedan nego znatno više poslanika, a ukoliko je re5 o obliku narodne
inicijative onda nekoliko hiljada nosilaca bira5kog prava više u odnosu na broj potreban za
zakonodavnu inicijativu) i teže uslove za usvajanje akta o promeni (kvalifikovana ve@ina u
zakonodavnom telu, poseban kvorum prisutnih, odluka posebne ustavotvorne skupštine,
obavezno iznošenje odluke na narodno glasanje referendum).
*remda se formalno može govoriti samo o pisanom ustavu kao o 5vrstom ustavu, u suštini i meki
i nepisani ustavi prave razliku izmeu obi5nih i ustavnih pravila (normi) od kojih se sastoje.
;ormalno se meki ustavi odreuju kao akti 5iji se postuttak promene ne razlikuje od postupka
promene obi5nih zakona, na otuda, formalno, nema posebne suprematije ustavnih normi u
odnosu na obi5ne zakonske norme. /eutim, 5ak i u mekim ustavima uvek postoji razlika u
vrednosti i zna5aju normi koje sadrže, koja odgovara razlici izmeu obi5nih zakona i ustava.
*romenom normi koje imaju ustavni karakter u mekom ustavu menjaju se suštinski ustavne
norme, koje se od drugih normi mekog ustava razlikuju ne prema formi kojom su zaodenute
nego prema svojoj materijalnoj sadržini.
-rugim re5ima, podela ustava na 5vrste i meke relativnog je karaktera, pošto u svakom ustavu
postoji materijalna superiornost u suštini ustavnih pravila, koja proizlaze iz 5injenice da se
pravni poredak svake zemlje zasniva na ustavu, koji je izvor svake pravne aktivnosti u državi, iz
kojeg vuku svoju pravnu valjanost svi pravni propisi u zemlji.
3
2
% tim u vezi, u teoriji se govori o razlici izmeu suštinske 5vrstine (rigidita sostanziale) ustava,
svojstvene svakom ustavnom poretku, koja podrazumeva da se njegovi osnovni principi mogu
promeniti samo revolucionarnim putem i formalne 5vrstine (rigidita formate) ustava, koja
dopušta ustavne promene samo ako se vrše no otežanom postupku u odnosu na obi5an
zakonodavni postupak, što je jemstvo o5uvanja osnovnih principa odnosnog ustavnog poretka
(?avagna).
%tepen 5vrstine ustava ne koincidira u stvarnosti sa stabilnoš@u (trajnoš@u) ustava. težan
postupak za promenu ustava ne@e no sebi u stvarnosti u5initi retkim promene ustava, kao što ni
postojanje slabijih prepreka ustavnim promenama, odnosno nepostojanje ikakvih prepreka
ustavnim promenama, u slu5aju mekog ustava, ne@e u stvarnosti no sebi dovesti do 5estih
promena ustava. !o je zbog toga što stvarne promene ustava ne zavise samo od pravnog
postupka za promene ustava nego i od mnogobrojnih politi5kih i socioloških 5inilaca, kao i od
osetljivosti naroda u odreenom istorijskom trenutku.
Zapaženo je još kako je mnogo teže promeniti nepisani ustav koji se zasniva na ukorenjenim
ustavnim obi5ajima nego formalno 5vrsti ustav. !o je zbog toga što se ustavni obi5aj formira u
dužem vremenskom periodu. ije dovoljno nekoliko meseci da se promeni takav obi5ajni ustav
koliko je potrebno za pisani ustav, pošto je za promenu obi5aja potrebno stalno ponavljanje u
dužem vremenskom periodu, kako bi jedno ponašanje bilo shva@eno kao pravno obavezuju@e
(/azzoni #onorati).
isu retki ustavi koji ograni5avaju mogu@nosti za svoju promenu. !a ograni5enja mogu biti
dvojaka, s obzirom na vreme i s obzirom na predmet. % obzirom na vreme, tako što se zabranjuje
svaka promena ustava pre isteka dužeg ili kra@eg vremenskog perioda ($stav ;rancuske od
1891. zabranjivao je svoju promenu pre isteka deset godina) ili što se zabranjuje promena ustava
u posebnim vremenima u kojima se nalazi zemlja ($stav >panije od 198B. zabranjuje promenu
ustava za vreme rata). % obzirom na predmet, tako što se zabranjuje promena odreenih ustavnih
institucija ili ustavnih odredaba (savremeni $stav +epublike Italije od 19=8. i $stav +epublike
;rancuske od 196B. isklju5uju mogu@nost promene republikanskog oblika vladavine). *ravna
teorija je jedinstvena u oceni da su ovakve odredbe bez pravnog dejstva, pošto svi ustavotvorci
imaju isti rang, odnosno pošto je svakom od njih ustavotvorna vlast pravno neograni5ena
(neuslovljena). %toga je karakter ovakvih odredaba 5isto platonski Fjer nad ustavotvornim
organima ne postoji nikakva viša vlast koja bi ih mogla spre5iti u potpunoj promeni ustavaG (%.
ovanovi@).
3
3
M%$er!e p%$ele 0"ta+a 9 ajoriginalnije modernije podele ustava su one koje su izvedene
prema tzv. ontološkom merilu, tj. prema odnosu ustava i društvene stvarnosti. $ teoriji tvorac
takvih podela je 4arl ?evenštajn. n, prema tom merilu, deli ustave na normativne, nominalne i
na semanti5ke. ormativni ustavi polaze od konkretne društvene stvarnosti, oni se prave no meri
konkretnog društva, na se zbog toga u tom društvu i ostvaruju. !u se društvena stvarnost i ustav
podudaraju. !akvi su ustavi autohtoni. ominalni ustavi su to samo no imenu, a ne i u stvarnosti.
!o su ustavi pravljeni za neku drugu stvarnost, realno postoje@u ili imaginarnu, s kojom se ne
podudara stvarnost društva u kojoj oni treba da važe. ominalni ustavi su pravno važe@i, ali se
ne ostvaruju, jer je kod njih društvena stvarnost u raskoraku sa njima. !o nisu ustavi prilagoeni
narodu za koji su doneseni, nego ustavi kojima se narod mora prilagoavati. !akvi su ustavi
alohtoni. %emanti5ki ustavi su sa ontološkog stanovišta normativni ustavi. ni se ostvaruju u
društvenom životu, ali ne dopuštaju nikakvu sopstvenu, na time ni društvenu promenu, promenu
politi5ke vlasti. ni konzerviraju postoje@u vlast. va tre@a vrsta ustava ne pridržava se dosledno
ontološkog merila kao prethodne dve, 5ime napušta jedinstveno merilo deobe. $ odnosu na
prethodne dve, ona je dobijena druk5ijim merilom deobe, što je u logici neodrživo. Zbog toga
?evenštajnova podela ustava prema ontološkom merilu podleže kritici.
'ONOŠEN5E I PROMENA USTAVA
'%!%:e!je 0"ta+a 9 -ržavna vlast koja donosi ustav zove se ustavotvorna vlast, dok se državna
vlast koja menja važe@i ustav zove reviziona vlast. be su podvrste zakonodavne (normativne)
vlasti. -anas se u ve@ini ustava ne pravi razlika izmeu ustavotvorne i revizione vlasti (klasi5ni
suprotni primer je >vajcarska, a noviji $stav "utarske od 1991), u tom smislu što se od strane
istog organa (istih organa) i no istom postupku kako donosi nov, tako i menja važe@i ustav. !oj
grupi ustava pripada i $stav +epublike %rbije od :22D.
$stavotvorna vlast je originerna i neograni5ena vlast, u tom smislu što nema pravila (normi) koja
postoje pre nje i koja bi je obavezivala.
Zato se ona i zove ustanovljavaju@a vlast, dok se vlasti koje je ona ustanovila nazivaju
ustanovljenim vlastima. $ stvari, ovaj zaklju5ak odnosi se na, kako ga naziva *ijetro 'irga,
originerni društveni utovor kojim se stvara država ili, jednostavnije re5eno, na prvi ustav.
+e5eno je da je ustavotvorna vlast ona koja ustanovljava novi ustavni poredak. +eviziona vlast
menja ve@ ustanovljeni ustavni poredak, no 5ijem revizionom postupku i postupa. *ostoje autori
(/ortati) koji smatraju da se reviziona vlast, budu@i da je izvedena iz ustavotvorne vlasti, mora
3
4
kretati u ustavnim granicama kad je re5 o osnovnim na5elima koja se odnose na oblik države, jer
bi se ova mogla promeniti samo potpuno novim ustavom ili samo fakti5kim revolucionarnim
putem.
*rocedura donošenja novog ustava treba da bude takva da, s jedne strane, poštuje stabilnost
važe@eg ustavnog poretka a, s druge, da omogu@i prilagoavanje ustava, bez preteranih teško@a,
društvenim promenama, u slu5ajevima kada je to neophodno.
Pr%e!a (re+izija# 0"ta+a 9 'last promene važe@eg ustava naj5eš@e se dodeljuje zakonodavcu.
&li, kad menja važe@i ustav zakonodavac ne postupa no obi5nom zakonodavnom, nego no
posebnom postupku, težem od zakonodavnog postupka. $z to, mogu@e je da promena izglasana
u parlamentu postane kona5na tek pošto od strane graana bude potvrena na referendumu.
+eferendum u revizionom postupku može biti obavezna faza, bez koje nema promene ustava.
!akav primer pruža $stav +epublike %rbije od :22D, jer se u njemu navedene odredbe ne mogu
promeniti bez ustavotvornog referenduma. &li, referendum može u revizionom postupku biti
samo mogu@nost, što zna5i da je promena ustava mogu@a i bez referenduma. !akav primer pruža
$stav +epublike Italije od 19=8 (referendum sospensivo).
$koliko se kao mjerilo uzme osobenost organa koji vrši revizionu vlast, razli5ite postupke
revizije onda možemo svrstati tu reviziju u sedam grupa i toJ
1.  reviziji odlu5uje obi5an zakonodavni organ, no uobi5ajenom zakonodavnom postupku
(obeležje mekog ustava), ali uz obavezu traženja prethodnog mišljenja, koje nije obavezuju@e, od
drugog organa (slu5aj Italije, na osnovu Zakona od 19:B, kojim je uvedena kategorija ustavnih
zakona).
:.  reviziji odlu5uje obi5an zakonodavni organ u dva uzastopna glasanja preduzetim u
vremenskom razmaku 5esto unapred odreenom ($stav +epublike ;rancuske od 19=D. i $stav
+epublike Italije od 19=8, pri 5emu oba zahtevaju minimalni razmak od tri meseca izmeu prvog
i drugog glasanja).
3.  reviziji odlu5uje obi5an zakonodavni organ u dve uzastopne legislature (saziva). $ takvim
slu5ajevima izbor parlamenta koji treba da donese odluku o reviziji ustava dobija zna5enje
referenduma ($stav >vedske od 1B29, $stav orveške od 1B1=, $stav "elgije od 1B31, $stav
#olandije od 1B88, $stav 4raljevine %#% od 19:1. i 4raljevine ugoslavije od 1931, $stav
0r5ke od 196:, $stav >panije od 198B).
=.  reviziji odlu5uje obi5an zakonodavni organ, s tim što je predvieno i odlu5ivanje naroda
putem referenduma, koji možebiti obligatoran ili fakultativan, prethodan ili naknadan, uz
pristanak ili zahtev parlamenta ($stav >vajcarske od 1B8=, $stav -anske od 1963, $stav apana
3
5
od 19=D. koji zahtevaju obaveznu podložnost usvojene revizije referendumu, $stav +epublike
;rancuske od 19=D. i 196B, $stav +epublike Italije od 19=D, a sa razli5itim modalitetima i $stav
>panije od 198B, koji predviaju referendum samo u odreenim situacijama).
6.  reviziji odlu5uju zakonodavni domovi, ali sjedinjeni u zajedni5ku skupštinu ($stav
;rancuske od 1B86). vakav oblik promene ustava mogu@an je samo u državama koje imaju
dvodomni parlament.
D. ajzad, o reviziji odlu5uje jedino za to, posebno obrazovan ustavotvorni organ (ustavi
&rgentine i 4ostarike, dok $stav %&- predvia sazivanje ustavotvorne skupštine za predlaganje
amandmana na savezni ustav samo u slu5aju kad to zahtevaju dve tre@ine zakonodavnih tela
država ali je u praksi do danas koriš@en samo onaj na5in promene ustava kad o promeni odlu5uju
4ongres i zakonodavna tela država).
Pr%je!a U"ta+a ?%"!e i @ere4%+i!e 9 $stav "osne i #ercegovine kao i ustavi ;ederacije
"osne i #ercegovine i +epublike %rpske se mjenjaju po složenim postupcima od postupaka po
kojima se donose i mjenjaju obi5ni zakoni.
Izmjene i dopune $stava "osne i #ercegovine se mjenjaju i dopunjavaju odlukom
*arlamentarne skupštine, koja uklju5uje dvotre@insku ve@inu glasova onih koji su prisutni i koji
glasaju u *redstavni5kom domu (odredba 5lana K izmjene i dopune). Istovremeno ustav
predvia da ni jedan amandman ovog ustava ne može da eliminiše ili umanji prava i slobode iz
5lana II ovog $stava ili da izmjeni ovu odredbu. vaj $stav je stupio na snagu po potpisivanju
pšteg okvirnog sporazuma kao ustavni akt koji zamjenjuje i stavlja van snage $stav +epublike
"osne i #recegovine. Istovremeno u $stavu : ovog 5lana KII (stupanja na snagu ) je odreeno
da u roku od tri mjeseca po stupanju na snagu ovog ustava, entiteti @e amandmanskim
postupkom izmjeniti svoje ustave kako bi obezbjedili njihovu saglasnost sa ovim $stavom, u
skladu sa 5lanom III stav 3M(b).
Pr%je!a U"ta+a =e$eraije ?%"!e i @ere4%+i!e 9 4ada se govori o revizionom sistemu

$stav ;ederacije "osne i #ercegovine možemo vrlo precizno da kažemo da on spada u krute
ustave jer je postupak za njegovu promjenu složeniji od zakonodavnih postupaka. $stav
;ederacije spada u kategoriju onih ustava koji zabranjuju reviziju pojedinih, a izuzetno na
odreeno vrijeme, i svih odredaba ustava. +adi se o zabrani revizije kojom bi moglo da se ukine
ili umanji bilo koje pravo ili sloboda koji su zajam@eni ovim ustavom u poglavlju II u odeljku &.
7lanovi 18.
3
6
*o stilizaciji smog poglavlja gdje se govori o amandmanima na ustav proizilazi da se $stav

može mjenjati samo amandmanima, pa bi se reklo da u revizionom postupku ne bi mogao da se
donese potpuno novi ustav. $ ustavu ;ederacije 5lan 'III 5lan I je precizirano koji subjekti imaju
pravo da donesu prijedlog za promjenu $stava, to suJ *redsjednik ;ederacije u saglasnosti sa
podpredsjednicima, 'lada ;ederacijeM ve@ina poslanika *redstavni5kog dimaM ve@ina bošnja5kih
delegata u -omu narodaM ve@ina hrvatskih delegata u -omu naroda i ve@ina srpskih delegata u
-omu naroda *arlamenta ;ederacije.
Za usvajanje predloženih amandmana potrebna je saglasost dvije tre@ine poslanika
*redstavni5kog doma, i ve@ina delegata u -omu naroda koja uklju5uje ve@inu bošnja5kih,
hrvatskih i srpskih delegata, dakle nacionalni konsenzus konstitutivnih naroda.
Iako $stav ;ederacije ne predvia mogu@nost da ovlašteni predlaga5 /eunarodne zajednice
može da mjenja ustav u redovnnom revizionom postupku on je naj5eš@e i mjenjao ovaj ustav
nalaze@i uporište za ove intervencije u aneksu K /irovnog sporazuma koji glasi F'isoku
predstavnik je kona5an autoritet na terenu što se ti5e tuma5enja ovog %porazuma o civilnoj
implementaciji mirovnog rješenjaH.
*oslovnik o radu *redstavni5kog doma i *oslovnikom o radu -oma naroda je pored ostalog
uspostavljeno i pravo poslanika da podnose incijativu za promjenu ustava, ova incijativa može
da postane prijedlog za promjenu ustava ukoliko tu incijstivu podrži ve@ina poslanika. vim se
ustavri proširuje krug ovlaštenig predlaga5a za promjneu ustava jer u slu5aju da se prihvati
incijativa i nadpolovi5nom ve@inom u -omu naroda ova nadpolovi5na ve@ina u -omu naroda
pojavljuje se kao ovlašteni predlaga5. vim poslovnicima je predviena i javna rasprava o
prijedlogu amandmana za promjenu ustava koja ne može da traje kra@e od dvije sedmice.
*oslovnik -oma naroda javnu raspravu konstituiše kao obaveznu a poslovnik *redstavni5kog
doma javnu raspravu konstituiše kao fakultativnu.
Pr%je!a 0"ta+a Rep0li,e Srp",e 9 $stav se mjenja po istom postupku kako je i donesen što
podrazumjeva da se prvo podnosi incijativa za promjenu i to od ovlaštenog organa (*redsjednik
države, vlade i skupštine), zatim skupština (parlament) prihvata incijativu. akon toga izrauje
se nacrt amandmana o promjeni, a potom se o nacrtu vodi javna rasprava s tim što arodna
skupština utvruje trajanje javne rasprave. vaj ustav je predvidio složen revizioni postupak pa
na taj na5in ga možemo svrstati u krute ustave. dredbama 5lanova 13:138. je vrlo precizno
odreena procedura i na5in pomjene ustava. %ve kompetencije ima arodna skupština i 'ije@e
naroda a za nju moraju glasati najmanje dvije tre@ine od ukupnog broja narodnih poslanika i
ve@ina 5lanova 'ije@a naroda iz svakog kontitutivnog naroda i ostalih. $koliko promjena ustava
3
7
ne bi bila usvojena, prijedlog za promjenu o istom pitanju ne može se ponoviti prije isteka 3
mjeseca od dana kada je prijedlog odbijen.
$stav republike može se mjenjati ustavnim amandmanima a u slu5aju ratnog stanja ili
neposredne ratne opasnosti arodna skupština može utrditi prijedlog promjene $stava i usvojiti
ustavne amandmane na istom zasjedanju bez otvaranja javne rasprave.
USTAVNI >IKLUSI U SVI5ETU
Pre$i"t%rija 0"ta+a 9 *isani ustavi i ustavi u formalnom smislu pojavljuju se tek krajem K'III
veka. &li je ideja da pravila o organizaciji i radu države i o li5nim slobodama treba skupiti u
jednom aktu i zaštititi ih od olakih promena nastala još u starom veku i postepeno je sazrevala do
kraja K'III veka, kada su se pojavili prvi ustavi u formalnom smislu.
Zameci ideje o nužnosti razlikovanja obi5nih i ustavnih zakona nalaze se u staroj 0r5koj i u
+imu. $ staroj 0r5koj takvoj razlici odgovarala je &ristotelova razlika izmeu pravila tipa
politeia i pravila tipa nomoi. *ojam politeia obuhvatao je skup pravila na kojima se zasniva
državno ureenje i društveni poredak, nomoi su obuhvatali pravila kojima su se razraivali
institucije i na5ela ustanovljeni prvim tipom pravila. I +imljani su razlikovali dve vrste najviše
vlastiJ vlast koja ustanovljava državu (rem publicam constituere) i vlast koja donosi zakone
(leges scribere). Iz starog +ima poti5e i ime constitutio, kojim su se ozna5avali akti (edikti)
imperatora, iz kojeg vodi jezi5ko i pojmovno poreklo savremeni ustav (constitutio L ureenje,
ustrojstvo, sastav, stanje). vaj naziv kasnije se koristio i u ngleskoj za vladavine #enrika II
Fza izrazito sve5ane i važne zakoneG. !ako su se, na primer, F4larendonovim ustavomG regulisali
odnosi izmeu kralja i sveštenstva. *re usvajanja pisane forme ustava, u srednjovekovnoj
;rancuskoj se za osnovna pravna pravila, koja su u ve@oj meri bila nepisana, koristio naziv
Fzakoni kraljevstvaG (lois du gouaite) i Fosnovni zakoniG (les lois fondamentales), koji @e se
kasnije koristiti za ozna5avanje ustava u formalnom smislu. !a pravila odnosila su se uglavnom
na pitanja vezana za ustanovu monarhije nasleivanje prestola, neotuivost kraljevskog imanja i
sl. na su se razlikovala od Fkraljevih zakonaG(bis du roi). aime, ve@ tada se smatralo da
Fzakone kraljevstvaG monarh nije mogao menjati jednostrano, nego samo uz saglasnost skupštine
triju staleža, dok je Fkraljeve zakoneG mogao menjati samostalno.
Ipak, u nauci ustavnog prava kao akti iz kojih je izveden ustav u formalnom smislu obi5no se
uzimaju povelje o ljudskim pravima donesene u srednjovekovnoj ngleskoj. *rvi takav akt bila
3
8
je 'elika povelja o slobodama (/agna carta libertatum) od 1:16, kojom je plemstvo od dotle
apsolutnog monarha (kralja -žona Fbez zemljeG) uspelo da za sebe otrgne jedan krug sloboda i
prava koje je, u obliku posebnog ugovora zaklju5enog sa monarhom, proglasilo i zaštitilo.
*lemstvo je ovom poveljom dobilo i pravo da se odupre monarhu ukoliko on povredi *ovelju.
vakvim aktima se dalje smatraju *eticija prava (*etition of +ights, 1D:B), %porazum naroda
(&greement of the *eople, 1D=8), #abeas <orpus &ct (1D89) i Zakon o pravima ("ili of +ights,
1DB9). %vi ovi akti bili su doneseni u K'II veku. %redinom tog veka, posle pogubljenja 7arlsa I
(1D=9) i zavoenja 4romvelovog protektorata, propao je 4romvelov pokušaj donošenja (1D63)
prvog potpunog pisanog ustava, koji je nosio naziv Instrument vlasti (Instrument of
0overnment), jednostavno zbog toga što je vlast i bez pomo@i ovakvog instrumenta bila na putu
da kona5no pree u ruke buržoazije. Iz tih istih razloga ngleska (kasnije 'elika "ritanija, a
potom $jedinjeno 4raljevstvo) ni do danas nije donela pisani ustav.
Ideju pisanog i formalnog ustava iznela je buržoazija. na je imala, pre svega, ekonomski interes
da ruši stari feudalni poredak. *isani ustav pokazao se kao mo@no sredstvo za ostvarenje tog
cilja. %vrha ustava je, kao što je poznato, da ograni5i apsolutnog vladaoca i da vlast podvede pod
unapred propisana pravila. "ez pisanog ustava, monarh je apsolutni vladalac koji se ponaša no
maksimiJ Tuod principi placuit legis habet vigorem (u francuskoj apsolutnoj monarhiji
odgovaraju@a izreka bila jeJ si veut le roi, si veut la loi L ho@e kralj, ho@e i zakon, odnosnoJ se
Pue veut le roi c est la loi). &li, svrha ustava je i da se zaštite li5na prava pojedinaca od
arbitrernog posezanja vlasti. %ve je to obezbeivala pisana forma ustava.
U"ta+!%"t ,a% ,%!"tit0i%!alizaija +la"ti 9 4raj K'III i prva polovina KIK veka su u znaku
borbe za donošenje ustava, za pisanu ustavnost, koja se izjedna5uje s poretkom demokratije i
politi5ke slobode. $ %evernoj &merici cilj ove težnje bio je da se pruži najviša pravna zaštita
neotuivim pravima pojedinaca i naroda, u vropi uvoenje ustavnih i ograni5enih umesto dotad
postoje@ih apsolutnih monarhija, a u ?atinskoj &merici propisivanje pravila no kojima @e
funkcionisati nacionalna vlast stvorena u borbi za nezavisnost protiv kolonijalne vlasti. vaj prvi
ciklus u razvoju pisane ustavnosti proizišao je bilo iz konkretnih istorijskih dogaaja (sticanje
nezavisnosti, revolucije u kojima je promenjen nosilac vlasti i sl.) bilo iz posebnih politi5kih
prilika u jednom delu sveta (smenjivanje vladaju@ih politi5kih struja u toku francuske revolucije,
jaki inostrani uticaji i sl.). ezavisno od toga da li je re5 o ve@ postoje@im ili državama stvorenim
eh novo, ustave donesene u ovom periodu karakteriše nastojanje da se konstitucionalizuje
vršenje državne vlasti. $stavnost je posledica borbe protiv neodgovorne vlasti i ona je proizvod
vizije nove slobode. 4onstitucionalizacija vlasti je ograni5enje vlasti u interesu slobode
3
9
(;riedrich). !a vizija nove slobode izložena je u ameri5koj -eklaraciji nezavisnosti od 188D. i

francuskoj -eklaraciji prava 5oveka i graanina od 18B9.
4oriste@i se pravom iz -eklaracije o nezavisnosti, svih 13 bivših kolonija na tlu %everne
&merike su, no proglašenju nezavisnosti, donele svoje ustave. ne su se najpre 188B. udružile
posebnim aktom pod imenom 7lanovi (*aragrafi) o konfederaciji (&rticles of <onfederation) u
konfederalni savez, da bi 18B8, Fradi stvaranja savršenijeg savezaG donele ustav, kojim su
stvorile federalnu državu. *remda poti5e iz vremena Fkonja i karucaG (horseandbuggS age) ovaj
ustav je, zahvaljuju@i svojoj elasti5nosti, bio od strane ameri5kih vrhovnih sudova prilagoavan
promenjenim društvenim prilikama tako što je zna5enje njegovih uopštenih odredaba utvrivano
prema novim društvenim potrebama. $z to, amandmanskom pravnom tehnikom, ustav je samo
dopunjavan, tako da je o5uvan integritet prvobitnog teksta. !ako je ista odredba no kojoj nijedna
država ne može Flišiti neko lice života, slobode ili imovine bez zakonom propisanog postupkaG
(Uithout due process of laU) u vreme kada je bila unesena u ustav imala strogo proceduralno
zna5enje da natera državne zvani5nike da postupaju u skladu sa pravilima postupka (spre5i
samovoljno lišenje slobode, lišenje imovine i sl.) i time isklju5i postupanje no svom nahoenju.
'e@ posle graanskog rata u %&-, ova odredba dobija i jedno materijalno zna5enje njome se
štite prirodna prava pojedinca od monopola udruženja, da bi se po5etkom KK veka pretvorila u
geslo za zaštitu privatne inicijative od posezanja države. $ tom geslu bila je sabijena celokupna
ekonomska laissezfaire doktrina. Imaju@i, verovatno, sve to u vidu, "rajs tvrdi da nijedna knjiga
na svetu izuzev %vetog pisma, 4orana i -igesta, nije svojim naknadnim tuma5enjima bila tako iz
osnova preraena kao ameri5ki $stav od 18B8. -o danas je na taj ustav doneseno :8
amandmana, od kojih su prvih deset usvojeni ep block ve@ 1891. i predstavljaju sastavni deo
prvobitnog teksta ustava. !ako je $stav %&- sa5uvao mesto doajena meu ustavima u svetu.
snovna obeležja severnoameri5kog $stava suJ predsedni5ki sistem vlasti, federalno državno
ureenje i izrazita formalna 5vrstina. 0otovo svim ustavima ?atinske &merike taj ustav je služio
kao prototip, ali kao ni u slu5aju imitacije nepisanog britanskog ustava, nigde nisu ponovljeni
rezultati i iskustva koje je on dao u primeni u zemlji u kojoj je bio donesen. d evropskih
zemalja delimi5no su se inspirisale predsedni5kim sistemom vlasti iz ameri5kog ustava zemlje
koje su nastojale da oja5aju egzekutivu u okviru u osnovi parlamentarnog sistema vlasti (tzv.
ustavi s predsedni5kim ili polupredsedni5kim tendencijama, meu kojima je najpoznatiji $stav
+epublike ;rancuske od 196B).
4onstitucionalizacija vlasti u vropi bila je izvršena najpre u obliku ustavne, a zatim ustavne
parlamentarne monarhije. *rototip ustavne monarhije su francuski $stav od 1891. i $stavna

povelja od 1B1=. $stavna monarhija je sistem vlasti u kojem pored monarhijske egzekutive
4
0
postoji i izabrana predstavni5ka skupština. !o je, prema /ilovanu /ilovanovi@u, monarhija Fu

kojoj narod ili jedan njegov deo ima ve@a ili manja udela u upravi državnoj ili u kojoj on bar ima
utvreno pravo da vodi izvesnu kontrolu nad vršenjem državnih poslovaG.
*rototip ustavne parlamentarne monarhije izgraen je putem ustavnih konvencija u 'elikoj
"ritaniji. $ obliku pisanog ustava on je najpotpunije izražen u $stavu >vedske od 1B29, $stavu
;rancuske od 1B32. (kojim je uveden dvojni ili orleanski parlamentarni sistem, sa dvostrukom
odgovornoš@u vlade, i monarhu i parlamentu) i $stavu "elgije od 1B31. $ sistemu ustavne
parlamentarne monarhije monarh se svodi na funkciju šefa države, a ulogu aktivne egzekutive
preuzima vlada, koja proizlazi iz parlamentarne ve@ine i odgovara joj za rad. -akle, za razliku od
ustavne monarhije, pored monarha i narodnog predstavništva postoji i vlada kao državni organ,
koja je samo emanacija parlamentarne ve@ine. Za parlamentarnu monarhiju je bitno da monarh
ne može svoja zakonodavna ovlaš@enja vršiti samostalno nego samo zajedni5ki sa parlamentom,
samo u parlamentu (što izražava ve@ klasi5na formula engleske revolucije 4ing in *arliament)
dok svoja ovlaš@enja nosioca izvršne vlasti vrši formalno, pošto vlada prethodno donese
suštinsku odluku.
0lavna teorijska inspiracija ustava kojima je konstitucionalizovana državna vlast bila je ?okova i
/onteskjeova teorija o podeli vlasti. na je u vropi bila najmo@nije sredstvo ograni5avanja
monarhovog apsolutizma, s obzirom na preovlaivanje monarhijskog oblika vladavine krajem
K'III i u prvoj polovini KIK veka.
Lieral!%$e%,rat",a 0"ta+!%"t 9 vaj tip ustavnosti karakteristi5an je uglavnom za

zapadnoevropske zemlje kroz koje je protutnjala revolucionarna 1B=B, kao i za bivše britanske
kolonije kojima je britanski parlament u drugoj polovini KIK veka podario ustav (ovi Zeland,
4anada, &ustralija, užna &frika). n je na istorijskoj sceni dominirao sve do *rvog svetskog
rata, posle kojeg su, izazvani novim društvenim prilikama, nastali novi tipovi ustavnosti.
#a liberalnodemokratsku ustavnost presudno je uticala revolucija koja se 1B=BV=9. odigrala u
Zapadnoj vropi. jen cilj bio je da se likvidiraju poslednji ostaci feudalnih odnosa i da se
uspostavi pravedniji društveni poredak. -o izraza je došlo i raslojavanje u okviru buržoazije.
*oliti5ka afirmacija krupne i srednje buržoazije dobila je granicu i protivtežu svom širenju u
sitnoj buržoaziji i radni5koj klasi. *okreti od 1B=BV=9. imali su naglašeno kako socijalno tako i
nacionalno obeležje. %itna buržoazija, radnici i seljaci težili su demokratizaciji politi5kog života i
poboljšanju svog ekonomskog položaja. %a tim interesima poklapao se interes krupne buržoazije
da taj društveni sloj preuzme u potpunosti politi5ku vlast i istisne iz države i poslednje ostatke
feudalnog državnog ureenja ili, ako ih zadrži, da njihovo u5eš@e u upravljanju državom u5ini
4
1
simboli5nim. acionalno obeležje ovih pokreta došlo je do izražaja u težnjama naroda za

samoopredeljenje, što se ispoljilo u višenacionalnim državama (&ustro$garska, !urska), ili u
težnjama za ujedinjenje više država istog naroda u jednu državu (ema5ka, Italija).
!akve društvene težnje bile su ovaplo@ene u novom tipu liberalnodemokratske ustavnosti.
*olazno njegovo na5elo bilo je na5elo narodne suverenosti, kojim je sasvim potisnuto na5elo
monarhove suverenosti. !o na5elo najpotpunije je izraženo u $stavu francuske -ruge republike
od 1B=B, u kojem u 5lanu 1. stojiJ F%uverenost se nalazi kod francuskih graana kao celine. na
je neotuiva i nezastariva. ijedan pojedinac niti deo naroda ne mogu prisvojiti sebi njeno
vršenje.G ;ormulacija o narodnoj suverenosti iz ovog ustava postala je gotovo klasi5na, a njome
je taj pojam odreen i u važe@em francuskom $stavu od 196B.
?iberalnodemokratske ustave karakteriše nastojanje da se vlast svih državnih organa, 5ak i
monarha, opravdava suverenoš@u naroda, kojom se opravdava i obaveznost ustava. !o je dovelo
do proširenja primene na5ela izbornosti. % tim u vezi je i proširenje bira5kog prava, tako što su
jedan za drugim otpadali razli5iti osnovi njegovog ograni5enja (cenzusi) no osnovu imovine, no
osnovu godina starosti (spuštanje donje granice za sticanje aktivnog bira5kog prava), no polu, no
obrazovanju i sl.
snovu idejne inspiracije liberalnodemokratski ustavi nalaze u u5enju Ean Eak +usoa
(eanacPues +ousseau) o narodnoj suverenosti, odnosno o društvenom ugovoru. *rema toj
teoriji, državna vlast nad pojedincima zasniva se na ugovoru, kojim se oni odri5u prvobitne
potpune slobode, da bi se podvrgli spoljnoj vlasti. edina legitimna vlast je ona koja se zasniva
na pristanku podvlaš@enih. Izbori za organe vlasti su svojevrsni društveni ugovor koji bira5i
zaklju5uju meusobno. -ruštveni ugovor je, mada u osnovi pravna konstrukcija, na i fikcija
(4rbek), akt legitimacije državne vlasti. 7ak i ograni5enja slobode pojedinca opravdavaju se,
prema teoriji društvenog ugovora, njihovim pristankom. !eorija društvenog ugovora bila je
negacija koncepcija o božanskom pravu kao osnovu i izvorudržavne vlasti, ali i koncepcija o
monarhijskoj suverenosti, prema kojima monarh no samosvojnom pravu vrši vladala5ku vlast.
!ipi5an predstavnik liberalnodemokratske ustavnosti je francuski $stav od 1B=B, kao i
nekodifikovan (sastavljen od tri organska zakona) $stav !re@e republike od 1B86, ali ne i
francuski $stav od 1B6:, koji je bio oktroisan, posle kojeg se tadašnji predsednik +epublike,
apoleonov sinovac, ?uj apoleon "onaparta, proglasio carem ;rancuza pod imenom apoleon
III.
a osoben na5in istu ideju narodne suverenosti, koja je lajtmotiv liberalnodemokratske
ustavnosti, razrauju oba federalna ustava >vajcarske, od 1B=B. i 1B8=, od kojih je ovaj drugi, sa
brojnim izmenama bio na snazi sve do 1999, kada je u >vajcarskoj donesen nov ustav. $ njima
4
2
su posebno razraeni oblici vršenja narodne suverenosti putem referenduma i narodne inicijative,
dok je sistem vlasti inspirisan kolegijalnim ili direktorijalnim na5elom, svojevremeno
primenjenim u francuskom $stavu -irektorijuma od 1896.
Izraz autoritarne ustavnosti, koja je antipod liberalnodemokratskoj ustavnosti perioda druge
polovine KIK veka, bilo je ustavno ureenje &ustro$garske od 1BD8. edemokratski tip
ustavnosti postojao je i u $stavu ema5kog <arstva od 1B81.
U"ta+!%"t rai%!aliz%+a!%4 parlae!tar!%4 "i"tea- "%ijali"ti;,a i a0t%ritar!a 0"ta+!%"t 9

*rvi svetski rat izremetio je tokove liberalnog kapitalizma. $ zemlji u kojoj državna vlast nikada
nije bila konstitucionalizovana, u <arskoj +usiji, izbija socijalisti5ka revolucija, koja proizvodi
novi društveni poredak i novi tip ustavnosti, u to vreme uglavnom sveden na jednu, premda no
prostranstvu najve@u, zemlju sveta. 4riza liberalnog kapitalizma kulminira u ekonomskoj krizi,
koja je imala posledice ne samo u ekonomiji nego i u politici. konomski život se racionalizuje,
tako što kontrolu i u5eš@e u ekonomskim tokovima preuzima država. *oliti5ki život se isto tako
racionalizuje, posebno u zemljama sa parlamentarnim sistemom vlasti, u kojima se pravila tog
sistema vlasti utvruju u pisanim ustavnim normama. %ocijalisti5ka ustavnost i racionalizovani
parlamentarni sistem su novi tipovi ustavnosti izmeu dva svetska rata. o, nastavlja da postoji i
autoritarna ustavnost u poznatom, ali i u novom i druk5ijem ruhu. I za vreme izmeu dva svetska
rata karakteristi5na je antinomija izmeu slobode i vlasti. I dalje koegzistiraju demokratski i
autokratski politi5ki režimi.
%ocijalisti5ka ustavnost proizišla je iz socijalisti5ke revolucije u +usiji 1918. !emelji novog
društvenog poretka stvorenog u revoluciji bili su zapisani u -eklaraciji prava radnog i
eksploatisanog naroda, koja je postala sastavni deo $stava +%;%+ od 191B, kao njegov prvi deo.
*rema -eklaraciji, ti temelji suJ likvidiranje privatne svojine na sredstvima za proizvodnju,
diktatura proletarijata, odnosno sovjetska vlast i federativno državno ureenje, kao izraz prava
naroda na samoopredeljenje. !o je bio program nove revolucionarne sovjetske vlasti, koji je bio
razraivan u svim sovjetskim ustavima, kako u ustavu +usije, tako i u tri ustava kasnije nastalog
%ovjetskog %aveza (19:=, 193D. i 1988).
%ovjetska ustavnost bi@e šire prihvatana i podražavana tek posle -rugog svetskog rata od strane
zemalja u kojima je došlo do promene kapitalisti5kog društvenog poretka i njegovog
zamenjivanja socijalisti5kim. 4ao ustavuzor poslužio je %taljinov $stav od 193D, koji je u
%ovjetskom %avezu bio zamenjen $stavom od 1988. -ok je prvi ustav %ovjetskog %aveza od
19:=. bio no polaznim idejama i normativnim rešenjima bliži $stavu +%;%+ od 191B, $stav
%%%+ od 1988. nije suštinski mnogo odmakao od %taljinovog $stava %%%+ od 193D. *re -rugog
4
3
svetskog rata uticaj sovjetske ustavnosti bio je ograni5en, što je u vezi s brojem socijalisti5kih
zemalja u svetu. *od uticajem te ustavnosti bili su ustavi /ongolije od 19:1 (revidiran 19:=) i
$stav /aarske %ovjetske +epublike od 1919, koja je trajala svega 133 dana. $ 5lanu 1. $stava
/aarske %ovjetske +epublike se, izmeu ostalog, kažeJ F-iktatura proletarijata je samo
sredstvo za ukidanje eksploatacije i klasne vladavine svih vrsta i pripreme takvog društvenog
poretka koji ne poznaje klase i u kojem @e nestati najvažnije sredstvo klasne vladavine, državna
vlast.G
U"ta+!%"t "%ijali"ti;,i8 zealja- $e%,rat",%"%ijal!a 0"ta+!%"t i 0"ta+!%"t tree4 "+eta 9

*osle -rugog svetskog rata izvršena je tripartitna podela svetaJ na socijalisti5ke zemlje, na
kapitalisti5ke zemlje i na zemlje &frike, &zije i ?atinske &merike, koje su doista bile nešto tre@e
u poreenju s prvim dvema grupama zemalja, na su stoga i bile nazvane zemljama tre@eg sveta.
%vaka od ovih grupa zemalja svoju posebnost izražavala je i posebnim tipom ustavnosti.
!ip socijalisti5ke ustavnosti oblikovan je još posle *rvog svetskog rata u -eklaraciji prava
naroda +usije, -eklaraciji prava radnog i eksploatisanog naroda i u $stavu +%;%+ od 191B.
snovna obeležja te ustavnosti razraivali su kasnije ustavi %ovjetskog %aveza, od kojih je
posebno jak uticaj imao $stav od 193D. *od uticajem tog ustava bile su ne samo evropske
socijalisti5ke zemlje nego i azijske (/ongolija, 4ina, -+ 'ijetnam, -+ 4oreja), kao i jedina
socijalisti5ka zemlja u zapadnoj hemisferi, 4uba ($stav +epublike 4ube od 198D).
-rugi talas socijalisti5ke ustavnosti obuhvata razdoblje 19=B196=. i u njemu je imitacija
%taljinovog ustava od 193D. našla najširu primenu. +e5 je o $stavu "ugarske od 19=8, +umunije
19=B, 7ehoslova5ke 19=B, /aarske 19=9, -+ ema5ke 19=9. i drugom $stavu +umunije od
196:. d svih ovih ustava, jedino je u $stavu 7ehoslova5ke od 19=B. ostalo tragova Fod
zapadnja5kih tendencijaG u oblasti ustavnosti, a donekle i u $stavu %+ ema5ke od 19=9, koja je
sve do 196:. bila federacija, a od tada je unitarna država. %ocijalisti5ka ustavnost u ;+
ugoslaviji je kona5no napustila sovjetski model, 1963, kada je bio donesen $stavni zakon,
kojim je došao do izražaja novi tip socijalisti5ke samoupravne ustavnosti, koji @e biti izgraivan
sve vreme postojanja %;+ ugoslavije. %ovjetskom tipu ustavnosti pripadaju i ustavi azijskih
socijalisti5kih zemalja doneseni posle -rugog svetskog rata -+ 'ijetnama od 19=D, -+
4oreje 19=B. i 4ine 196=.
!re@i talas socijalisti5ke ustavnosti u vezi je sa FkopnjenjemG poststaljinizma koje otpo5inje
196=, a doveo je do donošenja nacionalnih socijalisti5kih ustava, kakvi su bili $stav +umunije
od 19D6 (menjan više puta, sa posebno zna5ajnim izmenama 19DB. i 198=), $stav %+ ema5ke
od 19DB (znatnije izmenjen 198=), $stav 7ehoslova5ke od 19D2. i 19DB (ustavni zakoni), $stav
4
4
"ugarske od 1981, $stav &lbanije od 198D. /aarska i *oljska su pre sloma socijalisti5ke
ustavnosti (19B91991) redigovale svoje stare ustave, ugrauju@i u njih sve bitne promene.
/aarska je to u5inila 198:, a *oljska 198D, da bi još 19B2. otpo5ela sa liberalnodemokratskim
revizijama važe@eg ustava. d azijskih socijalisti5kih zemalja u ovaj talas uklju5uju se $stav
/ongolije od 19D2, $stav -+ 'ijetnama od 1969.
i $stav <* 'ijetnama od 19B2, $stav -+ 4oreje od 198:, kao i tri uzastopna ustava 4ine od
1986, 198B. i 19B:. vde spada i pomenuti $stav 4ube od 198D. a kraju, i sam %%%+ je 1988.
doneo nov ustav, u5inivši time kraj 5etrdesetogodišnjoj vladavini %taljinovog ustava od 193D.
4apitalisti5ki svet ostaje veran tradicionalnom liberalnodemokratskom modelu ustavnosti. !aj se
model osavremenjuje posebno u socijalnoj oblasti i u okviru njega uspostavlja se uravnoteženija
racionalizacija parlamentarnog sistema vlasti. $ osnovi, re5 je o novom tipu ustavnosti, koji
dobija naziv demokratskosocijalna ustavnost ("iscaretti di +uffia %ostituzioni di tipo
democraticosociale).
'e@ina ustava kapitalisti5kih zemalja posle -rugog svetskog rata unosi u definiciju države
obeležje FsocijalnaG, koje treba da ozna5i promenu tradicionalnog politi5kog bi@a države. !o
obeležje je u kasnijoj normativnoj razradi povla5ilo za sobom garantovanje graanima prava
posebnih kvaliteta socijalnih prava (Fdiritti socialiG), kao i intervenciju države u socijalnoj,
posebno u ekonomskoj oblasti, radi postizanja socijalne pravde.
!ako ve@ u $stavu +epublike ;rancuske od 19=D. stojiJ F;rancuska je +epublika nedeljiva,
lai5ka, demokratska i socijalna.G *o $stavu +epublike Italije od 19=8 FItalija je demokratska
republika, zasnovana na radu.G -alje se kažeJ F$ svrhu ekonomskog i društvenog razvoja rada i
u skladu sa potrebama proizvodnje, +epublika priznaje pravo radnicima da sarauju, na na5in i u
granicama utvrenim zakonom, u upravljanju preduze@ima.G snovni zakon %+ ema5ke, koji
je posle ujedinjenja ema5ke 1992. ustav jedinstvene nema5ke države, odreuje ema5ku kao
Fdemokratsku i socijalnu federalnu državuG.
Sl% "%ijali"ti;,e 0"ta+!%"ti i p%+rata, ,la"i;!%j lieral!%$e%,rat",%j 0"ta+!%"ti 9

4rajem osamdesetih godina radikalno je izmenjena politi5ka karta sveta sa nje je izbrisan
socijalizam kao društveni poredak u vropi na 5elu sa zemljom prethodnicom takvog društvenog
ureenja, %%%+. -o sloma socijalizma u vropi došlo je u vremenskom razdoblju 19B91991.
%a stanovišta ustavnosti, bivše socijalisti5ke zemlje bilo je mogu@e, neposredno posle sloma
socijalisti5kog režima u njima, podeliti u više grupa zavisno od karaktera društvenih promjena
koje su u tim zemljama nastupile.
4
5
*rvu grupu 5inile su zemlje koje su prestale da postoje kao države, na prema tome i u starom
ustavnom obliku. vu grupu 5inile su bivše države %+ ema5ka, %%%+, %;+ i 7%+
(7eškoslova5ka). *oslednje tri bile su višenacionalne federacije, a 5ak je i -+ ema5ka do 196:.
bila federativno ureena. %+ ema5ka, koja je posle -rugog svetskog rata nastala od okupacione
sovjetske zone, ujedinila se sa %+ ema5kom, koja je posle -rugog svetskog rata nastala od
ameri5ke, engleske i francuske okupacione zone, u jedinstvenu nema5ku državu federalnog
oblika državnog ureenja, kakva je postojala pre -rugog svetskog rata. %%%+ se dezintegrisao na
16 bivših saveznih republika, koliko ih je bilo u bivšoj sovjetskoj federaciji, koje su postale
nezavisne države. jih 1: (+usija, $krajina, "elorusija, /oldavija, 0ruzija, ermenija,
&zerbejdžan, 4azahstan, $zbekistan, 4irgistan, !adžikistan i !urkmenstan) obrazovale su
meusobno labavu zajednicu nezavisnih država (Z-). *o strani ove zajednice ostale su tri
pribalti5ke zemlje (?etonija, ?itvanija i stonija), koje do -rugog svetskog rata nisu ni bile u
sastavu sovjetske federacije. "ivše sovjetske savezne republike, koje su postale nezavisne države
u okviru Zajednice nezavisnih država, uglavnom, za prvo vreme, revidirale su svoje važe@e
sovjetske ustave. ajve@a i najzna5ajnija meu njima +uska federacija (+usija) donela je na
referendumu nov ustav decembra 1993. -ve pribalti5ke zemlje, ?itvanija i ?etonija, donele su
nove ustave kojima su napustile sovjetski ustavni model, dok je tre@a, stonija, vratila na snagu
svoj stari $stav od 193B, koji je donela pre sovjetske aneksije od 19=2.
=UNK>I5E USTAVA
Ideja da sve ustavne norme treba skupiti i no jednom redosledu izložiti u jednom sve5anom
normativnom aktu kojem bi se dala nadzakonska pravna snaga, potekla je s kraja K'III veka.
ezavisno od tipa ustavnosti, smisao te ideje uvek je bio isti da se ustavom propišu pravna
pravila za vršenje državne vlasti, kako bi se ova onda vršila prema tim pravilima, unapred
propisanim, a ne prema subjektivnoj volji vladaju@ih. <ilj ustava je, isto tako, da obezbedi da se
vlast vrši za dobro cele društvene zajednice, a ne samo vladaju@ih ili, kako su isticali autori
prirodnopravne orijentacije, da preto5i u pravni akt originerni društveni ugovor, prema kojem se
ima vršiti državna vlast u zajedni5kom interesu svih graana.
$stav je i prvi simbol nezavisnosti države. %uverenost jednog naroda i pisana forma ustava,
isticao je ?evenštajn, postali su, ideološki i politi5ki, sinonimi. *utem ustava država se pred
4
6
spoljnim svetom legitimiše kao najviša vlast na svom podru5ju, koja ima pristanak naroda da nad
njim na tom podru5ju vlada, i da u njoj graanin uživa individualne slobode i prava.
Ipak, osnovna funkcija ustava je da isklju5i samovolju državne vlasti i zavede vladavinu
objektivnog prava. 4ad postoji ustav, nosioci vlasti više nisu svemo@ni, nego je sva njihova mo@
u ustavu odreena, a oni je mogu vršiti samo u granicama ustava. Zato je i izjava onog osionog
ameri5kog senatora, koji je kada je opomenut da se zalaže za neustavno rešenje uzviknuo F4ad
se izmeu mene i vrline belih žena iz užne 4aroline ispre5i ustav, ja odgovorimJ doavola sa
ustavomWG ipak izraz svesti da je ustav iznad njega i da on nije svemo@an. %amim tim što je
svestan da povreuje ustav, ovaj senator zna da @e na kraju biti stavljen pod ustav, tako što @e se
prema njemu primeniti kazna zbog kršenja ustava.
%toga je, da se poslužimo poreenjem "endžamina &kcina, pisani ustav nalik bravi na vratima.
"rava nije neophodna ako je re5 o savršeno poštenim graanima, koji nipošto ne bi ušli u tui
stan 5ak i kad ovaj nije zaklju5an. i od kakve koristi nije brava na vratima ni kad je re5 o
lopovima i drskim provalnicima koji su odlu5ili da je obiju i tako uu u tu stan. %misao brave
na vratima je u tome da odvrati ljude izmeu ove dve krajnosti, kakvih je najve@i broj i koji su u
ve@ini pošteni, ali bi mogli do@i u iskušenje da uu u tu stan ugledavši otvorena vrata.
0lavna politi5ka funkcija ustava je da u redovnim društvenim i politi5kim prilikama u jednoj
zemlji bude sredstvo koje onemogu@uje ekscese vlasti, koje joj postavlja granice i time spre5ava
njene zloupotrebe do kojih bi možda došlo kad takvo sredstvo ne bi postojalo. !akvo sredstvo
nije potrebno kad nosioci vlasti nisu podložni iskušenjima te vrste. pet, ono je suviše slabo da
bude odbrana od politi5kih samodržaca i diktatora i ne@e ih spre5iti da zavedu teror i
strahovladu, ako to žele, a društvene prilike im idu na ruku.
/eutim, 5injenica da se ustavi krše ne zna5i da se njih kao sredstava za ograni5avanje i
stabilizovanje vlasti treba odre@i. $stav, takvom funkcijom, uspostavlja pravnu sigurnost i
izvesnost o granicama vlasti, kao i garantije sloboda i prava pojedinca i društva. n je sredstvo
demokratske legitimnosti državne vlasti. ezavisno od vremena i prostora, pisani ustav je i
sredstvo kojim se obezbeuje društveni mir i napredak, štite individualna prava i slobode,
unapreuje nacionalno blagostanje. *ored svega toga, ustav je i simbol nacionalnog jedinstva.
*oput zastave, ustav je ujedinjavaju@i i integrišu@i simbol, a nije redak slu5aj da mu se u vršenju
ove njegove funkcije, pre@utno ili nedvosmisleno, pridaju i mitska svojstva.
4
7
'IO TREBI
USTAVNA ISTORI5A ?OSNE I @ER>E7OVINE
4
8
USTAVNOST U ?OSNI I @ER>E7OVINI
'r<a+!i ($i"#,%!ti!0itet ?%"!e i @ere4%+i!e Sre$!j%+je,%+!a %"a!",a $r<a+a 9 "alkan

kao geopoliti5ki prostor ima svoju istoriju ispunjenu brojnim politi5kim previranjima,
demografskim i eti5kim promjenama. ajstarija istorija "alkana pamti vremena !ra5ana, Ilira,
0rka i drugih naroda. 'rijeme tre@eg vijeka p.n.e. je vrijeme rimskih osvajanja "alkana. !ek sa
velikom seobom naroda od polovine I' do sredine 'II vijeka na balkanske prostore dolaze %tari
%loveni. *okrenuti velikim seobama naroda krajem petog vijeka oni dolaze na ove prostore i tu
se nastanjuju. užni %loveni, kao zemljoradni5ki narod, su došli i na prostore "osne. !okom 'I i
'II vijeka odvija se proces imovinske i društvene diferencijacije i raslojavanja ove slovenske
mase, koja živi u rodovskoplemenskoj zajednici.
*rve države užnih %lovena su imale ranofeudalni, odnosno feudalni karakter, koji je bio rezultat
istorijskog procesa. Eivot tih doseljenika A užnih %lovena se uglavnom odvijao izmeu dvije
najja5e evropske sile toga doba, 'izantije i ;rana5ke države. *rve južnoslavenske države bile su
4arantanija i "ugarska koje nastaju u 'II vijeku, a nakon toga u IK vijeku nastaju druge
južnoslovenske zemlje. /eu njima i zemlja "osna, koja se je dobrim dijelom razvijala pod
uticajem Italije i %rednje vrope.
"osna zauzima središnji dio južnoslovenskih zemalja. Istorija govori o njenom kontinuitetu kako
teritorije tako i imena. Ime "osna je vjerovatno ostalo od nekog starijeg i stranog naroda, koji su
vjerovatno tu živjeli prije dolaska %lovena. *rvi pouzdani izvori o "osni i nastanku bosanske
ranofeudalne države su vezani za K vijek. 'izantijski car 4onstantin *orfirogenet u svom djelu
F-e administrando imperioH govori o maloj zemlji "osni (horion "osna). *rocesi raslojavanja i
razgradnje rodovskoplemenskog društva nisu mimoišle ni "osnu. !ako da ve@ krajem KI vijeka
se stvara bosanska država koju Fpop -ukljanin u svojoj hronici navodi ravnopravno sa +aškom i
#rvatskomH.
-ruštveni odnosi koji se razvijaju u "osni u vremenu od KII do K' vijeka, po svim svojim
elementima imaju feudalni karakter. ;eudalno ureenje koje se razvija u "osni ima svojih
osobenosti. sobenost se ogleda Fu nepostojanju crkvene vlasti i crkvenih vlastelinstava, a na
drugoj strani posebnom položaju svjetovne vlastele i njenim izuzetno širokim pravim u odnosu
na centralnu vlastH. %istem vazaliteta u "osni je nešto druga5iji nego u drugim feudalnim
državama. $ "osni je samo krupna vlastela bila direktno vezana za vladara, u hijerarhijskom
4
9
sistemu feudalnih vazalnih odnosa, važilo je pravilo Fvazal mog vazala nije moj vazalH, što
objektivno dovodi do toga da centralna vlast nije imala mo@ kao u drugim feudalnim državama,
što je dovodilo do feudalne anarhije, koja je centralnu vlast dovodila u pitanje i na kraju dovela
do propasti države.
%rednjevjekovna bosanska država je bila staleška monarhija u kojoj je vlast vladara bila
ograni5ena vlaš@u krupnih feudalaca. Zavisnost vladara o volji krupne vlastele je dovodila do
toga da vladar u velikoj mjeri zavisi Fod staleškog, odnosno feudalnog saboraH. *oseban organ u
srednjevjekovnoj "osni je bio -ržavni %abor, koji se još naziva i FstanakH ili Frusak bosanskiH.
Iz djelokruga sabora vidi se da on raspravlja o najvažnijim pitanjima, kako unutrašnje tako i
spoljne politike. *osebno je %abor raspravljao o F1. pitanje izbora i krunisanja vladaraM :.
darivanje i oduzimanje baštinaM 3. otuivanje državne teritorijeM i =. odreivanje spoljne
politikeH. *osebna specifi5nost djelokruga %abora jeste da su vladari Fdolazili i ostajali na
prijasteolju po želji i volji krupne vlastele, pa je o tome logi5no zaklju5ivao saborH.
'last bosanskih vladara nije bila ograni5ena samo vlaš@u krupne vlastele. -aleko zna5ajniji
momenat o kojem se mora voditi ra5una kada se govori o srednjevjekovnoj "osni je uticaj koji
imaju pribrežne države. "osna se dug suprotstavljala mo@ni susjedima i žilavo pokušavala da
ostvari politi5ku samostalnost. *o rije5ima ;ranje +a5kog, najve@i protivnik njene samostalnosti
je bila $garska država, F5iji su vladari ... smatrali "osnu Xpodnožjem ugarske državeH. *o ovom
autoru položaj "osne u srednjem vijeku je bio krajnje nestabilan, Fkra@a razdoblja relativne
samostalnosti smjenjivali su periodi zavisnosti i vazalnog odnosa, prvenstveno prema $garskoj,
a u završnim decenijama i prema $garskoj i prema !urskojH. /išljenje 'ladimira 7orovi@a je
proizašlo iz analize konfliktnih vjerskih odnosa koji su destabilizovali "osnu i umanjili njenu
mogu@nost otporu $garskim pretenzijama. n smatra da je srednjevjekovna "osna Fživela
pretežno kao geografska jedinicaH, koja povremeno pripada srpskoj i hrvatskoj državi, ali Fnije
htela da ue u trajni sastav ni jedne ni drugeH. %li5no ako ne i identi5no mišljenje zastupa i prof.
%ima Yirkovi@, koji smatra da je srednjevjekovna "osna Fu dužem razvoju nalazila u sastavu,
odnosno pod okriljem %rbije i #rvatske, a pretežno u vazalnom odnosu prema $garskojH.
*rofesorica ada 4lai@ smatra da je Fsrednjevjekovna bosanska država ... meu svojim
susjedima najstarijaH, da je Fu "osni stvorena politi5ka vlast prije hrvatske i srpskeH i da Fugarski
vladari sve do !vrtkovog bijega na ?udikov dvor nisu imali niti su mogli imati bilo kakvo
istorijsko pravo na "osnuH. va autorica u daljem ocjenjivanju samostalnosti bosanske države je
otvorila pitanje Fšta je uop@e ... država u srednjem vijekuH, tj. šta zna5i pojam Fdržavne
samostalnostiH u srednjem vijeku u odnosu prema modernoj istoriji. $ tom kontekstu ova
autorica Fosporava ne samo Xhistorijsko pravoX $garske na "osnu, ve@ i XformuleX i XkonstrukcijeX
5
0
nacionalne srpske i hrvatske istoriografije o pripadnosti "osne srednjevjekovnoj srpskoj,

odnosno hrvatskoj državiH.
;eudalna anarhija koja je bila konstanta bosanske države je na kraju najvišim djelom dovela do
propasti države. *od uticajem turskih prodiranja taj proces je bio ubrzan. $ polovini K' vijeka,
"osna je ušla u završnu fazu svoje srednjevjekovne državne egzistencije. +uši se bosansko
kraljevstvo i u njemu velikaška FdržavaH.
?%"!a i @ere4%+i!a p%$ O"a!",% +la:0 9 "osanska država 1=D3. godine gubi svoju
državnost i prestaje da postoji kao država. <entralna vlast u smanskom carstvu je bila vlast
sultana, koji je bio centralni organ, i koji je, kao car bio poglavar države. -rugi organiJ
carinski divan, dvorski aparat ili vlada su bili podreeni sultanu. eograni5ena sultanova
vlast je proizilazila iz 5injenice da je sultan smatran vlasnikom cjelokupne državne teritorije
(erazi miri).
*oslije nestanka bosanske države, u njenim centralnim i jugoisto5nim dijelovima je formiran
"osanski sandžak, da bi završetkom ratnih operacija 169:. g. bio zaokružen teritorij "osanskog
ejalata. vaj teritorij je bio ve@i od teritorija kojim je vladao kralj !vrtko I.
!imarski sistem, koji karakteriše smansku državu, primjenjivao se i u "osni. $spon
smanskog carstva je vezan za ovaj timarski sistem. $ vrijeme opadanja mo@i carstva se razvio i
drugi sistem koji je bio adekvatniji društvenoekonomskim uslovima carstva, i taj se sistem
naziva 5itlu5ki sistem. *romjene do kojih je došlo u vremenskom kontinuitetu su dovele <arstvo
na rub propasti. *oliti5ki procesi koji su pred kraj postojanja smanskog carstva ubrzali bili su
posljedica kako unutrašnjih slabosti, tako i miješanja velikih sila. pšta kriza <arstva, koja se u
istoriografiji obilježava terminom Fisto5no pitanjeH (res orientalis), ozna5ava problem
osmanskog politi5kog nasljedstva. Isto5no pitanje je pitanje opstanka smanske carevine u
vropi.
*oliti5ki procesi koji se dešavaju na prostoru "osne i #ercegovine, kao i <arstvu u cjelini, su
dali za pravo onim vladaju@im krugovima koji su smatrali da je potrebno izvršiti radikalne
promjene kako bi se državna struktura reformisala i produžila svoj vijek trajanja. <arstvu je bilo
potrebno da obezbjedi novi legitimitet centralnoj vlasti više prema vani, tj. meunarodnoj sceni,
nego prema unutra. !o je u5injeno mnogim reformama a posebno donošenjem $stava 1B8D.
godine. $stav je inicirao mnoge reforme, kao što su formiranje parlamenta i moderne
administracije. $ odnosu na pitanje suvereniteta ovaj $stav je kao vladaju@u dinastiju nazna5io
Fku@u smanaH, koja je istovremeno Fzaštitnik muslimanske vjereH a Fsuveren padišah svih
smanlijaH. ažalost, reforme koje su provoene, u skladu sa ovim ustavom, su prekinute.
5
1
%ultan je 1B8B. godine raspustio parlament i suspendovao $stav, i time je okon5ana era
Ftranzimata i reformi u smanskom carstvuH.
emiri koji su izbili u isto5noj #ercegovini i "osanskoj 4rajini 1B86. godine od strane
evropskih sila, prevashodno &ustro A $garske, su Fpostavili pitanje politi5ke sudbine "osne i
#ercegovineH. &ustro$garska je politi5ku situaciju iskoristila, pa je Fnaglašavala da centralna
vlast u Istanbulu nije u stanju pobrinuti se za red i zakon i provoenje reformi u "i#, 5ija
unutrašnja nestabilnost direktno ugrožava op@u evropsku sigurnost. va trajna prijetnja
evropskom miru može se ukloniti jedino ako se uprava nad "i# povjeri nekoj neutralnoj sili koja
@e provesti potrebne reforme i osigurati javni red i poredakH. !a neutralna sila je pronaena na
"erlinskom kongresu u liku &ustro$garske, koja je dobila mandat da zaposjedne "osnu i
#ercegovinu i njom upravlja sa obrazloženjem da se ta okupacija dozvoljava iz razloga da se
Fuspostavi red i mir na ovom podru5ju vropeH.
?%"!a i @ere4%+i!a za +rijee A0"tr%CU4ar",e 0pra+e 9 dlukom "erlinskog kongresa

&ustro$garska je dobila mandat da zaposjedne "osnu i #ercegovinu i da njom upravlja,
mada je zemlja Fformalnopravno ostala pod sultanovim suverenitetomH.
&ustro$garska okupacija, kako to kaže *rof. /ustafa Imamovi@, Fje promijenila meunarodni
položaj "osne i #ercegovine, a vremenom i njen kulturnopoliti5ki identitet. d zemlje na
krajnjoj zapadnoj granici smanskog carstva s vropom, "osna vremenom postaje isturena
evropska zemlja prema jugoistoku i op@enito rijentu. vom je 5injenicom u novim okolnostima
u5vrš@en teritorijalni i politi5ki, odnosno državnopravni identitet "i#H. Iako je &ustro$garska od
trenutka okupacije formalnopravno prividno 5inila sve da Fne dovodi u pitanje Xsuverena pravaX
%ultanaH, ona je Fobjektivno sve 5inila da u državi uvede pravni poredak &ustro
$garskeH.$stavni poredak tomanske imperije bi@e grubo narušen Zakonom o upravljanju
"osnom i #ercegovinom, kojim je otpo5eo proces izmjene pravnog poretka u skladu sa
principima &ustro$garske, a posebno donošenjem dbrambenog zakona za "osnu i
#ercegovinu, Fkojim je bosanskohercegova5ko stanovništvo obuhva@eno redovnom vojnom
obavezomH i kojim je &ustro$garska najdirektnije pokazala svoju suverenu vlast.
&neksija, koja je proglašena 192B. godine <arskom proklamacijom sa obrazloženjem Fda je
došlo vrijeme da stanovnici obiju zemalja ukažu nov dokaz aše vjere u njihovu politi5ku
zrelost. -a bi "osnu i #ercegovinu digli na viši stepen politi5kog života, odlu5ili smo se
podijeliti objema zemljama konstitucionalne ustanove koje @e odgovarati njihovim prilikama i
zajedni5kim interesima A i stvoriti na taj na5in zakonsku podlogu za predstavništvo njihovih

želja i koristiH, a Fdrže@i na pameti one veze koje su u starijim vremenima postojale izmeu
5
2
našijeh predaka na ugarskom prijestolju, i ovijeh zemalja, protežemo mi pravo naše suverenosti
na "osnu i #ercegovinu i ho@emo da se i na ove zemlje primjenjuje red nasljedstva, koji vrijedi
za našu ku@uH. vom proklamacijom je ukinut osmanski suverenitet nad "osnom i
#ercegovinom a uveden suverenitet habsburške /onarhije.
"osna i #ercegovina za sve vrijeme &ustro$garske uprave je ostala Fnetaknuta i nepovrijeenaH,
njen teritorijalni integritet nije doveden u pitanje. $stavom iz 1912. godine "osna i #ercegovina
je definisana kao Fjedinstveno zasebno upravno podru5jeH, i dobila status corpus separatuma.
$stavni poredak zemlje je regulisan sa više zakona, koji se zasnivaju na ideji tzv. Fpiramidalne
ustavnostiH i koji Fprvobitna minimalna ustavna pravaH vremenom širi jer ih ne može odmah dati
zbog Fnavodne kulturne zaostalosti naroda "i#H.
!akav položaj "osne i #ercegovine je od nje napravio Ftre@e zasebno tijeloH #absburške
monarhije, ali sa stanovišta Funutrašnjeg pravnog poretkaH nije dobila istu poziciju kao druge
dvije zemlje. Iako je F"osna i #ercegovina prema Zemaljskom $stavu (štatut) bila tre@a država
unutar /onarhije, pošto se njen pravni sistem razlikovao i od austrijskog i od ugarskog pravnog
poretka, stanovnici "i# nisu pravno bili ni austrijski, niti ugarski državljani, nego
Xbosanskohercegova5ki zemaljski pripadniciXH.
!okom 5etrdeset godina upravljanja "osnom i #ercegovinom, #absburška monarhija je izgradila
zna5ajne institucije u oblasti društvenog i politi5kog života. $ politi5kom smislu, $stav koji je
"osni i #ercegovini darovan, je bio izuzetan doprinos ideji bosanskohercegova5ke državnosti.
$stav kao Fglavni faktor autonomnog politi5kog životaH je konstituisao sve druge državnopravne
institucije J sabor, zemaljski savjet i kotarska vije@a. a taj na5in je "osna i #ercegovina u
Fupravnopoliti5kom pogledu institucionalno potpuno izgraena i ureena zemljaH, i kao takva @e
u@i u svjetski rat.
?%"!a i @ere4%+i!a 0 Kralje+i!i S@S i 504%"la+iji 9 *oliti5ki procesi koji se odvijaju na

prostorima južnoslovenskih pokrajina #absburške monarhije doveli su do njihovog
osamostaljivanja od &ustro $garske. $ tom vremenu revolucionarnih dogaanja i
raspadanja #absburške monarhije, dolazi do osnivanja Fnarodnih vije@aH. Iz tih narodnih
vije@a se konstituiše arodno vije@e %lovenaca, #rvata i %rba, (u koji je ušla i "osna i
#ercegovina), kao centralni organ i politi5ko predstavništvo južnoslovenskih naroda koje je
proglasilo otcjepljenje od &ustro $garske.
-elegacija arodnog vije@a %lovenaca, #rvata i %rba je prvog decembra 191B. godine ( iako je
imala i druge predloge) uputila regentu &dresu. +egent, koji je nastupao u ime 4raljevine %rbije,
je prihvatio tu &dresu i proglasio ujedinjenje -ržave %#% i 4raljevine %rbije. vaj 5in se naziva
5
3
*rvodecembarskim aktom i od tog momenta možemo da govorimo o ustavnom razvoju

monarhije.
$stavni razvoj monarhije se može posmatrati kroz tri periodaJ predustavni periodM period
'idovdanskog ustavaM i period monarhofašisti5ke diktature.
'rijeme predustavnog ureenja države je odreeno *rvodecembarskim aktom, odnosno
proglasom ujedinjenja i aktivnostima na izboru $stavotvorne skupštine 4raljevine %rba, #rvata i
%lovenaca. -ominantno pitanje politi5kog života predustavnog perioda je bilo pitanje
unutrašnjeg državnog ureenja. *oliti5ke koncepcije i opcije koje su iznošene i predlagane su se
uglavnom kretale u lepezi unitarizma i državnog centralizma pa do ideja federalizma i
konfederalizma.
'idovdanski ustav (19:1. godine ) se zasnivao na konceptu da je država Fustavna, parlamentarna
i nasljedna monarhijaH (5lan 1. 'idovdanskog ustava). /ada je država definisana kao
parlamentarna monarhija u kojoj je monarh bio Fdrugi ustavni faktorH, parlamentarizam je
doveden u pitanje jer je monarh objedinio funkciju šefa države i vrhovnog državnog organa.
*arlamentarna monarhija je na taj na5in pretvorena u i neograni5enu monarhiju.
vim $stavom su ozakonjeni J (1) acionalni unitarizamM (:) -ržavni centralizamM (3)
/onarhijski oblik vladavineM (=) grani5eni parlamentarizamM (6) *rivatnovlasni5ki (buržoaski)
ekonomski poredak. Iz ovih principa, koji su ustavom ozakonjeni, mogu se vidjeti sva
ograni5enja te države.
*itanje "osne i #ercegovine kao jedne od zemalja u sastavu 4raljevine je regulisano 7lanom
136. 'idovdanskog ustava. *o ovoj ustavnoj odredbi, "osna i #ercegovina Fostaje u svojim
sadašnjim granicamaH a postoje@i okruzi u njoj Fvaže za oblastiH. vim 7lanom se garantuje
teritorijalni integritet "osne i #ercegovine i ona 5ini poseban državnopravni teritorij. Iako je 5lan
136. Fbio rezultat politi5ke nagodbe /a i radikalsko A demokratske vlade oko izglasavanja
$stava, on je izražavao 5injenicu da je još od ranog srednjeg vijeka postojao državnopravni,
odnosno politi5koteritorijalni kontinuitet "osne i #ercegovineH on je za duže vrijeme
obezbijedio državnost i autonomnost "osne i #ercegovine u novoformiranoj državi.
/onarhofašisti5kom diktaturom (19:9.A1931.) je ukinuta parlamentarna monarhija, odnosno
kvaziparlamentarna monarhija i uvedena direktna vlast monarha. -iktatura je izražavala
neprikosnovenu kraljevu volju i zatiranje svih demokratskih prava. -iktatura @e biti okon5ana
pod presijom evropske i doma@e javnosti. -onošenjem $stava 1931. godine koji je poznat kao
ktroirani ustav (septembarski ustav) je okon5an direktni monarhijski apsolutizam. $stav je
formalno okon5ao diktaturu a da nije riješio nijedno suštinsko pitanje države. $stav je odredio da
je Fkraljeva li5nost neprikosnovenaH i da vlada Fstoji neposredno pod kraljemH a u ustav su
5
4
ugraena sva rješenja koja su prisutna kod svih monarhija. a taj na5in ustav je samo ozakonio
kraljev apsolutizam koji je bio Fprekriven formalnom ustavnoš@uH. 4ralj je objedinjavao
funkciju šefa države i vrhovnog državnog organa, i u odnosu na pitanje suvereniteta, u državi
ništa nije promijenjeno.
vim ustavom je "osna i #ercegovina bila podijeljena na 5etiri banovine, te je na taj na5in njen
istorijski kontinuitet i teritorijalna cjelokupnost i u politi5kom i u administrativnom smislu
doveden u pitanje. !o se desilo po prvi put u istoriji "osne i #ercegovine A da izgubi svoj
teritorijalni integrite,t a na svojevrstan na5in i svoje ime.
?%"!a i @ere4%+i!a 0 NOR0 i %!%+i 504%"la+ije 9 4apitulacijom 4raljevine ugoslavije

"osna i #ercegovina se našla u novoj politi5kopravnoj situaciji. kupacione sile jema5ka i
Italija su dozvolile formiranje ezavisne -ržave #rvatske, u 5iji sastav ulazi "osna i
#ercegovina.
*oliti5ka situacija u kojoj su se našli narodi ugoslavije je dovela do narodnooslobodila5ke
borbe (") i narodnooslobodila5kih pokreta (*). "osna i #ercegovina, kao središnja
južnoslovenska zemlja, u narodnooslobodila5koj borbi je podnijela najve@i teret ratnih dejstava.
"ila je centar politi5kog života *a. Iz "a i *a se stvaraju pretpostavke za formiranje
organa nove vlasti. !i organi se prvo formiraju kao lokalni organi nove vlasti da bi sa protekom
vremena i sa razvojem politi5ke borbe došlo do formiranja centralnih politi5kih organa nove
vlasti. !aj proces je bio kontinuiran i odvijao se u svim dijelovima zemlje.
;ormiranje *rvog zasjedanja &'a je Fukazivalo na 5injenicu da u zemlji postoji jedna
potencijalna državna organizacija, kojoj je još jedino nedostajao centralni narodnooslobodila5ki
odbor kao najviše izvršno tijeloH. &' se konstituiše kao opšte nacionalno i opšte politi5ko
predstavništvo *a.
/ada &' nije bio obrazovan kao najviši organ državne vlasti, njegov Izvršni odbor je bio
organizovan na tom principu, što se može vidjeti kakoJ iz zadataka koji su pred Izvršni odbor
postavljeni, tako i iz same organizacione strukture. $ toku druge polovine 19=3. godine se
stvaraju pretpostavke da se na nivou budu@ih federalnih jedinica konstituišu centralni organi
vlasti. ;ormiranjem zemaljskih antifašisti5kih vije@a u pojedinim dijelovima budu@e države,
otpo5ela je posljednja faza realizacije jednog od osnovnih ciljeva *a. dlukama najviših
organa budu@e jugoslovenske države se formiraju glavni štabovi  u svim budu@im
jugoslovenskim federalnim jedinicama. !ako je formiran 0lavni štab  "osne i #ercegovine
koji je doveo do osnivanja Z&'"i#a. sniva5ko zasjedanje Z&'"i#a je održano :6. A

:D. novembra 19=3. godine u /rkonji@ 0radu. 'ije@e je usvojiloJ +ezoluciju Z&'"i#a i
5
5
*roglas narodima "osne i #ercegovine. vim dokumentima je izražena želja da Fnarodi "osne i
#ercegovine stvaraju u zajednici sa drugim narodima ugoslavije novu federaciju ugoslaviju
slobodnih i ravnopravnih naroda, u kojoj @e biti zajam5ena puna ravnopravnost svim njenim
narodimaH, a "osna i #ercegovina je definisana kao zemlja koja nije Fni srpska, ni hrvatska, ni
muslimanska, nego i srpska i muslimanska i hrvatskaH.
4onstituisanje zemaljskih antifašisti5kih vije@a bila je jedna od etapa u razvoju
narodnooslobodila5kog rata. ova faza revolucionarnih promjena otvara proces konstituisanja i
utemeljenja centralnih organa kao stalnih organa nove vlasti, do 5ega @e do@i na drugom
zasjedanju &'a.
-rugim zasjedanjem &'a udareni su formalnopravno temelji unutrašnjeg ureenja
ugoslavije, dovršava se državnopravna zgrada ugoslavije federativnog oblika. -eklaracija
-rugog zasjedanja &'a je prekinula unutrašnji kontinuitet sa starom ugoslavijom i
postavila osnove na kojima @e se izgraditi nova narodna država. *ravni akti koji predstavljaju
temelj budu@e države suJ prvo, dluka o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom
predstavni5kom tijelu ugoslavije, ili kra@e, dluka o proglašenju &'a za najvišeg organa
vlasti u ugoslavijiM drugo, dluka o oduzimanja prava zakonite vlade tzv. jugoslovenskoj vladi u
inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju 4raljaM tre@e, dluka o izgradnji ugoslavije na
federativnom principu.
ve odluke -rugog zasjedanja &'a su imale konstitutivni karakter i predstavljaju
privremeni ustav zemlje. *ostavljena su osnovna ustavna na5ela ureenja države i formirani
njeni najviši organi.
&', koji je postao vrhovni organ državne vlasti, u ratnim prilikama, nije bio u mogu@nosti
da se kontinuirano sastaje, pa je u ime njega odluke donosilo *redsjedništvo &'a i
acionalni komitet.
a osnovu odluka -rugog zasjedanja &'a, a posebno tre@e odluke dluke o federativnom
ureenju A održavaju se zemaljska antifašisti5ka vije@a i donose odluke o organizaciji federalnih
jedinica. !ako je 19==. godine u %anskom /ostu održano i -rugo zasjedanje Z&'"i#a. a
ovom zasjedanju donesene su odluke kojim su udareni osnovi državnosti "osne i #ercegovine.
*oliti5ki identitet "osne i #ercegovine se suštinski odreuje odlukama -rugog zasjedanja
Z&'"i#a. ajvažnije odluke ovog zasjedanja suJ Fdluka o konstituisanju Z&'"i#a u
najviše zakonodavno i izvršno tijelo federalne "osne i #ercegovine, i -eklaracija o pravima
graana "osne i #ercegovineH. ve odluke imaju ustavnopravni zna5aj, jer se njima postavljaju
na5ela državne organizacije "osne i #ercegovine i ona se postulira kao jedna od federalnih
jedinica budu@e federativne ugoslavije kao složene države. Fve odluke, kojima je "i#
5
6
konstituirana kao graanska država, predstavljale su politi5ki rezime njenog hiljadugodišnjeg

historijskog i državnopravnog iskustvaH.
?%"!a i @ere4%+i!a 0 "%ijali"ti;,%j 504%"la+iji 9 ovi pravni poredak ugoslavije i ("osne i
#ercegovine) se zasniva na odlukamaJ &'a, (Z&'"i#a) i *rivremene narodne
skupštine- kao i na 5injenici prestanka važenja pravnog sistema bivše države. dlukama
$stavotvorne skupštine se sankcionišu revolucionarne promjene u politi5kom i pravnom
životu nove države. -onošenjem $stava 19=D. godine taj se proces zaokružuje.
P%l%<aj i "tat0" ?%"!e i @ere4%+i!e p% U"ta+0 iz 3DF) 9 *rema $stavu od 19=D. godine,
ugoslavija je dobila naziv ;ederativna arodna +epublika ugoslavija (;+), a federalne
jedinice su postale narodne republike, meu kojima i "osna i #ercegovina. !reba naglasiti,
da te federalne jedinice nisu obrazovane ovim ustavom, ve@ su postojale i ranije (na -rugom
zasjedanju &'a, gdje su i potvrene), tako da je $stav od 19=D. godine samo potvrdio
ve@ postoje@e pravnoorganizaciono stanje.
*rema 5lanu 1. $stava iz 19=D. godine F;ederativna arodna +epublika ugoslavija je savezna
narodna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su na osnovu prava
na samoopredjeljenje, uklju5uju@i pravo na otcjepljenje, izrazili svoju volju da žive u federalnoj
državiH a prema 5lanu :. istog $stava F;ederativnu arodnu +epubliku ugoslaviju sa5injavajuH
pored nabrajanja svih republika, i Fnarodna +epublika "osna i #ercegovinaH.
arodna vlast u ;+ proizilazi iz naroda i pripada narodu, 5ime se konstituiše i ostvaruje
na5elo narodnog suvereniteta. -efinišu@i odnose izmeu saveza i narodnih republika, savezni
$stav konstituiše dva principaJ princip suverenosti narodne republike i princip ravnopravnosti
svih narodnih republika i njihovo jedinstvo, što se vidi iz 5lana 9. stav 1., i 5lana 12. $stava, gdje
se kaže F%uverenost narodnih republika u sastavu ;+ ograni5ena je samo pravima koja su
ovim $stavom data ;+... i protivan je $stavu svaki akt uperen protiv suverenosti,
ravnopravnosti i nacionalnih sloboda ;+ i njihovih narodnih republikaH i $stav narodne
republike "osne i #ercegovine ima sli5nu, ako ne i identi5nu odredbu u 5lanu 8. gdje se kaže da
Fsva vlast proizilazi iz naroda i pripada naroduH, i da je Farodna republika "osna i #ercegovina
vrši državnu vlast suvereno, prenose@i na ;ederativnu arodnu +epubliku ugoslaviju samo ona
prava koja su %aveznoj državi data $stavom ;+H, s tim da 5lan 12. stav :. svoju suverenost
ograni5ava jer kaže da F%uverena prava arodne +epublike "osne i #ercegovine, njena
bezbjednost kao i društveno i politi5ko ureenje pod zaštitom su i odbranom ;ederativne
arodne +epublike ugoslavijeH.
5
7
dreuju@i i definišu@i najviše organe suverene vlasti, ustavi te organe vide u narodnim
skupštinama- jer su one Fvrhovni organi državne vlastiH u federaciji, a i u republici. $stav
skupštine definiše kao Fpredstavnik narodnog suverenitetaH (5lan =9. %aveznog ustava), a istu
stilizaciju sadrži i $stav +"i# ( 5lan 63. ) kada kaže da je Farodna skupština +"i#
predstavnik narodnog suvereniteta arodne +epublike "osne i #ercegovineH.
I savezni i republi5ki ustav "osne i #ercegovine, kao i ustavi drugih republika su bili izraz želje
za integracijom društva. %uverenost ujedinjenih republika više je bila u funkciji da se istakne
nezavisnost, odnosno autonomnost republika u federaciji. jihova autonomija je imala za cilj da
se potencira njihova samobitnost u politi5kom smislu, a ne državnoApravnom. *ojam suverenitet
i njegovo zna5enje u idejnopoliti5kom i pravnom smislu nije došao do izražaja, jer bi on više
pravno komplikovao situaciju i položaj federalnih jedinica, nego što bi ih u5inio jasnijim.
!radicionalno shvatanje suvereniteta bi odnose u federaciji i meufederalnim jedinicama više
komplikovao nego što bi izražavao demokratski i pluralisti5ki politi5ki sistem. Zato, iako su
ustavi proklamovali princip narodne suverenosti, oni su ostali na nivou principa u odnosu na
republiku. %uverenitet je mnogo preciznije i odreenije bio vezan za federaciju nego za
republiku. 7injenica da republika nije imala ustavno pravo na otcjepljenje je direktno dovela u
pitanje njenu suverenost i državnost. -a su republike imale pravo na otcjepljenje i da je to pravo
postulirano u ustavu, onda bi imali realnu osnovu da kažemo da je republika suverena.
ovostvorena federacija nije bila savezna država klasi5nog tipa koja se ogleda u raspodjeli
suvereniteta i Fdržavnih pravaH izmeu federalnih jedinica i centralne vlasti. na je nastojala da
prevazie negativno ugovorni i Funitaristi5ko nacionalisti5ki oblik federacijeH. $ federaciji
suverenitet je trebao da bude postavljen na nov na5in. $stavi su trebali ne da izraze teoriju o tzv.
Fpodijeljenom suverenitetuH i suverenitetu savezne države, tj. FcentralneH savezne vlasti, ve@ da
izraze novo na5elo koje suverenitet definiše kao Fneotuivo pravo naroda, odnosno radnog
narodaH. ;ederalizam se trebao zasnivati na slobodno izraženoj volji svakog naroda za
ujedinjenjem i principu dobrovoljnosti tog ujedinjenja, što je u osnovi karakteristika svakog
federalizma.
5
8
?%"!a i @ere4%+i!a i 0"ta+!e pr%je!e iz 3DGH) 9 /ijenjanje prvog ustava ugoslavije

("osne i #ercegovine) je fakti5ki po5elo (1962.) sa inaugurisanjem radni5kog
samoupravljanja, da bi se nastavilo reformom lokalne samouprave (196:.) a zatim i
usvajanjem $stavnog zakona o snovama društvenog i politi5kog ureenja ;+, odnosno
+"i# 1963.
$stavnim zakonima (saveznim i "i#) su sankcionisane društvene promjene koje su nastupile
uvoenjem radni5kog samoupravljanja i uspostavljanjem lokalne samouprave. %uštinska izmjena
politi5kog sistema je izvršena sa uvoenjem skupštinskog sistema vladavine, koji je zahtijevao
poja5ana prava i ulogu predstavni5kih tijela, nov položaj izvršnih organa, a time i druga5iju
njihovu strukturu. $voenjem skupštinske vladavine u ugoslaviji je najdirektnije izražen princip
jedinstva vlasti, i sve promjene koje su 5injene 5injene su u tom smislu da poja5aju sistem
jedinstvo vlasti.
Za razliku od $stava 19=D. godine po kojoj je država definisana kaoH savezna narodna država
republikanskog oblikaH $stavni zakon za ugoslaviju kaže da je Fsocijalisti5ka demokratska
savezna država suverenih i ravnopravnih narodaH ( 5lan 1. $stavnog zakona) kao i da Fsva vlast
u ;ederativnoj arodnoj +epublici ugoslaviji pripada radnom naroduH (7lan :. stav. 1).
$stavni zakon je pošao od na5ela da suverenitet pripada, kao neotuivo pravo narodu odnosno
radnom narodu kao kolektivu i kao jedinstvu graana, odnosno radnih ljudi. -efinišu@i
suverenitet kao pravo radnog naroda, moglo bi se re@i, da $stavni zakon sužava suverenitet jer
ga veže za pojam radnog naroda. !o posebno 5ini kada u strukturi saveznih organa vlasti (kao i
organa vlasti u "osni i #ercegovini), za skupštine kaže da su predstavnik narodnog suvereniteta i
najviši organ vlasti. %truktuiraju@i skupštine kao dvodome i uvode@i u skupštine vije@e
proizvoa5a, $stav je htio, da poja5a ulogu i funkcije radnog naroda.
4ao izvršne organe na nivou federacije $stav je konstituisao *redsjednika +epublike i %avezno
izvršno vije@e. *redsjednik +epublike je dobio klasi5ne funkcije šefa države iz 5ega proizilaze
dvije njegove osnovne funkcijeJ a) on predstavlja suverenitet države u inostrantsvu i prema
stranim zemljama, kao i u unutrašnjem politi5kom životu zemljeM b) on je vrhovni komadant
oružanih snaga. %avezno izvršno vije@e je preuzelo funkcije vlade, s tim što je njegova funkcija
u odnosu na skupštinu bila manje autonomna nego što je to bila funkcija vlade.
5
9
?%"!a i @ere4%+i!a i U"ta+ iz 3DFH) 9 *rocesi koji su otvoreni uvoenjem radni5kog

samoupravljanja, sistema lokalne samouprave i uvoenjem skupštinskog sistema vladavine
na svim nivoima vlasti, bitno su uticali na društveno politi5ki sistem. "ilo je potrebno da se
ti procesi normativno zaokruže i dobiju svoju potvrdu na nivou ustavnih principa. !o je
u5injeno donošenjem novih ustava iz 19D3. godine (saveznog i "i#).
vim $stavom država je dobila naziv %ocijalisti5ka ;ederativna +epublika ugoslavija (%;+), a
"osna i #ercegovina je svom službenom nazivu dodala socijalisti5ka. %amoupravljanje je
Fpostavljeno kao organizacioni i funkcionalni princip politi5kog ureenjaH.
$stav ugoslavije iz 19D3. godine, je odredio opšte karakteristike društveno politi5kog ureenja
ugoslavije. Iz 5lana 1. normativnog dijela $stava se vidi da je ugoslavijaJ savezna država
dobrovoljno ujedinjenih narodaM socijalisti5ka i demokratska zajednicaM savezna država i
socijalisti5ka demokratska zajednica zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanjaM i da
je +epublika.
dredivši na ovaj na5in položaj federacije, on joj odreuje i ulogu koja se ogleda uJ Fa) zaštita
suverenih prava i ravnopravnosti naroda, kao i socijalisti5kog društvenog i politi5kog ureenja
ugoslavije i republikaM b) obezbjeivanje suverenosti, nezavisnosti, teritorijalne cjelokupnosti,
bezbednosti i odbrane ugoslavije i voenje meunarodne politike i meunarodnih
odnosa.H*olaze@i od na5ela da suverenitet kao neotuivo pravo pripada narodu, odnosno radnom
narodu $stav je kao nosioca suvereniteta %uverenost, u ovoj novoj federalisti5koj formuli, se
zasniva na tome da radni ljudi i narodi ugoslavije Fostvaruju svoja suverena prava u federaciji
kada je to u zajedni5kom interesu ovim $stavom utvreno, a u svim ostalim odnosima u
socijalisti5kim republikama.
Za socijalisti5ku republiku, $stav kaže da je Fdržavna socijalisti5ka demokratska zajednica
zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanjaH, u kojoj radni ljudi Fostvaruju društveno
samoupravljanje, ureuju društvene odnoseH i druge poslove zna5ajne za društveni razvitak
republike, Fosim onih poslova koji su ovim $stavom utvreni kao pravo i dužnost federacijeH, a
da se Fprava i dužnosti republike utvuju republi5kim $stavom u skladu sa na5elima ovog $stav
(7lan 12B. $stava). &nalizom ove ustavne odredbe vidimo da se pozicija republike u odnosu na
federaciju u zna5ajnom dijelu promijenila i da su njena prava poja5ana. +epublika je prilikom
odreivanja svojih prava i dužnosti dužna da ta prava utvrdi u skladu sa na5elima saveznog
$stava, što je u odnosu na ranija riješenja znatno poja5alo njen položaj, a na taj na5in i
suverenitet. grani5ena samoustavnim na5elima republika je dobila zna5ajnu samostalnost i
autonomnost.
6
0
*oliti5ke promjene do kojih je došlo u društvenoApoliti5kom sistemu u vrijeme važenja ovih

ustava (saveznog i "i#), a bile su uslovljene birokratizovanjem sistema društvenog
samoupravljanja, poja5anim utjecajem uloge partije i prodorom nacionalisti5koAseparatisti5kih
ideja su zahtijevale suštinske promjene ustavnoApravnog sistema. -o tih promjena je došlo
donošenjem ustavnih amandmana u periodu od 19D8. do 1981.godine (ukupan broj amandmana
K?II).
e upuštaju@i se u analizu svih amandmana, našu pažnju @emo usmjeriti na amandman KK
kojim je, po opštem mišljenju, ugoslavija iz federalne pretvorena u konfederalnu državu.
%uština ovog amandmana je u tome da Fradni ljudi i narodi i narodnosti ostvaruju svoja
suverena prava u socijalisti5kim republikama i u socijalisti5kim autonomnim pokrajinama u
skladu sa njihovim ustavnim pravima, a u %ocijalisti5koj ;ederativnoj +epublici ugoslaviji A
kad je to u zajedni5kom interesu, ovim ustavom utvrenoH (&mandman KK).
a ovaj na5in, federalisti5ka formula suverenosti je pretrpila suštinske promjene. *rezumcija
prvenstvenog ostvarivanja suverenih prava u republici, a u federaciji izuzetno samo i ukoliko se
ostvaruju zajedni5ki interesi je toliko bitna da je dovela u pitanje i samu definiciju savezne
države. +anije je ugoslavija bila Fsavezna državaH i Fdemokratska zajednicaH, a sada je samo
Fdržavna zajednicaH......H dobrovoljno ujedinjenih naroda i njihovih socijalisti5kih republika,
zasnovana na vlasti i samoupravljanju radni5ke klase i svih radnih ljudi i socijalisti5ka
samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i graana i ravnopravnih naroda i narodnostiH
(&mandman KK, ta5ka :.).
*romjenom pozicije Fsavezne državeH mijenja se pozicija republike, potencira se njena
državnost i odgovornost kako za svoj vlastiti razvoj, tako i za razvoj federacije.
$ strukturi federacije je došlo do promjena formiranjem novog organa *redsjedništva %;+.
$voenje *redsjedništva trebalo je da otkloni dilemu u pogledu nasljea prvog *redsjednika
+epublike, ali mnogo važniji zadaci i ciljevi *redsjedništva su bili usklaivanje razli5itih interesa
republika odnosno autonomnih pokrajina na nivou federacije što je u biti promijenilo dotadašnju
federalnu formulu. %truktura, na5in donošenja odluka i ovlaštenja koje je *redsjedništvo imalo
su rje5ito govorili o njegovoj ulozi. *oložaj i sastav *redsjedništva se zasniva na nacionalnoj
strukturi %;+ i na konceptu Fodgovornosti republika, odnosno pokrajina za vršenje funkcija
federacijeH. 'eoma precizno i koncizno funkciju *redsjedništva opisuje ovan orevi@ kada
piše daJ F*redsjedništvo nije najviši izvršni organ ali je po svojim funkcijama, po svom položaju
u odreenom smislu i na odreenom planu, vrhovni organ u sistemu izvršavanja, inicijative i
koordinacijeM i time vrši sve funkcije u opštem sklopu skupštinskog sistemaH.
6
1
?%"!a i @ere4%+i!a i U"ta+ iz 3D) 7%$i!e 9 $stavne promjene- do kojih je došlo

donošenjem ustavnih amandmana iz 1981. godine, a posebno amandmanom KK, su
radikalno preobrazile društvene odnose u sferi federalizma) *oja5ana je državnost republike
kao i njena odgovornost za sopstveni razvoj i razvoj jugoslovenske zajednice u cjelini što je
sve trebalo da se odrazi na principe i rješenja u novom $stavu.
$stav ugoslaviju definiše kaoJ saveznu državu dobrovoljno ujedinjenih naroda njihovih
republika i autonomnih pokrajinaM kao državu koja se zasniva na vlasti i radni5ke klase i svih
radnih ljudiM kao socijalisti5ku demokratsku zajednicu i kao +epubliku, iz 5ega se vidi da $stav
potencira njenu dvostruku funkciju kao Fsavezne državeH i Fdruštvene zajedniceH. jene
funkcije, koje proizilaze iz njene uloge suJ a) zaštita suverenosti, ravnopravnosti i nacionalne
slobodeM teritorijalne cjelokupnosti i odbrane zemljeM c) spoljnja i unutrašnja bezbjednost i
meunarodni odnosi, koji ulaze u Fzajedni5ke intereseH, a ti zajedni5ki interesi se ostvaruju
prekoJH A saveznih organa uz ravnopravno u5eš@e i odgovornost republika i autonomnih
pokrajina u ovim organima u utvrivanju i sprovoenju politike federacijeM preko saveznih
organa na osnovu odluka, odnosno saglasnosti republika i autonomnih pokrajinaM neposrednom
saradnjom i dogovorom republika i autonomnih pokrajina, opština i drugih društveno politi5kih
zajednicaH, a o zajedni5kim interesima se odlu5uje u federaciji na na5eluJ Fsporazumijevanje
republika i autonomnih pokrajina, solidarnost uzajamnosti, ravnopravnosti u5eš@a republika i
autonomnih pokrajina u organizaciji federacije, kao i na na5elu odgovornosti republika i
autonomnih pokrajina za sopstveni razvoj i za razvoj socijalisti5ke zajednice kao cjelineH.
(djeljak I, stav 3.) ( 5lan :==. $stava)
$stav je, ve@ ranije usvojena rješenja (prilikom usvajanja ustavnih amandmana)J o rezidijumu i
ostvarivanju suvereniteta u %;+ preuzeo i ugradio u snovna na5ela A odeljak I, gdje se kaže
F+adni ljudi narodi i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava u socijalisti5kim republikama, i u
socijalisti5kim autonomnim pokrajinama u skladu sa njihovim ustavnim pravima, a u
%ocijalisti5koj ;ederativnoj +epublici ugoslavije kada je to, u zajedni5kom interesu ovim
ustavom utvrenoH.
$nose@i u $stav odredbu o rezidijumu i ostvarivanju suverenih prava sa prioritetom da se ta
prava ostvaruju u republici, $stav je promijenio njenu poziciju kao i njena prava i dužnosti.
*romijenjena pozicija republike je bila u skladu sa evolucijom jugoslovenskog federalizma i
proširivanjem nadležnosti republika. ;ederalizam je od centralizovanog postao decentralizovan,
pa je republika bila ne samo sastavni dio federacije ve@ Fkonstitutivni element federacije i kao
države i kao zajedniceH.
6
2
Izmjenjena pozicija republika u ustavnom sistemu savezne države je uticala i na ustavno

normiranje republika pa $stav precizno, lapidarno i koncizno za istu kaže da jeJ Fdržava
zasnovana na suverenosti naroda i na vlasti samoupravljanju radni5ke klase i svih radnih ljudi, i
socijalisti5ka samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i graana i ravnopravnih naroda i
narodnostiH(5lan 3 $stava), a sve ostalo u odnosu na republiku prepušta njenom $stavu.
&ko pak sada analiziramo $stav %ocijslisti5ke +epublike "osne i #ercegovine vidjet @emo da on
za istu kaže da jeJ Fsocijalisti5ka demokratska država i socijalisti5ka samoupravna demokratska
zajednica radnih ljudi i graana, naroda "osne i #ercegovine /uslimana, %rba, #rvata,
pripadnika drugih naroda i narodnosti, koji u njoj žive, zasnovana na vlasti i samoupravljanju
radni5ke klase i svih radnih ljudi i na suverenosti i ravnopravnosti naroda "osne i #ercegovine i
pripadnika drugih naroda i narodnosti koji u njoj živeH (5lan 1. $stava), iz 5ega prozilazi da se u
republici ostvaruju suverena prava i zajam@uje nacionalna ravnopravnost naroda i narodnosti.
Istovremeno, $stav, ugrauje prezumpciju prvenstveno ostvarivanja suverenih prava u republici
rije5ima da Fradni ljudi i graani, narodi "osne i #ercegovine A %rbi, #rvati i /uslimani i
pripadnici drugih naroda i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava u %ocijalisti5koj +epublici
"osni i #ercegovini, osim onih prava za koja je, u zajedni5kom ineteresu radnih ljudi i graana,
naroda i narodnosti, $stavom %ocijalisti5ke ;ederativne +epublike ugoslavije utvreno da se
ostvaruju u %ocijalisti5koj ;ederativnoj +epublici ugoslavijiH. (5lan : $stava)
*roširuju@i nosioca Fsuverenih pravaH $stav %;+ i $stav "osne i #ercegovine, u suštini,
izražava novo shvatanje federalizma i Fodreuje idejnu i ustavno pravnu poziciju republike u
odnosu na federacijuH. *rezumpcija prvenstvenog ostvarivanja suverenih prava u republici je
zna5ila da se državni suverenitet sad dijeli izmeu republike i federacije. -a li je sa ovim
ustavnim promjenama, kako saveznog tako i republi5kog $stava, republika postala suverena i u
kojoj je mjeri to bila je fakti5ko pitanje.
?%"!a i @ere4%+i!a ,a% "a%"tal!a "0+ere!a $r<a+a 9 4rah socijalisti5kih politi5kih sistema
isto5noevropskih zemalja koji je kulminirao sa padom berlinskog zida i raspadom %ovjetskog
saveza nije mimoišao ni ugoslaviju. 4riza jugoslovenskog društva je bila duboka. *oliti5ka elita
nije našla rješenje za izlazak iz te krize. i obnavljanje višepartijskog života nije obezbjedilo
stabilizaciju države. a djelu su bili separatisti5ki projekti sa istorijskim revandikacijama što je
dovelo do dezintegracije države.
$ pokušaju da prevazie jugoslovensku krizu i da stabilizuje politi5ku situaciju u +epublici,
"osna i #ercegovina je donijela $stavne amandmane (?IK A?KKK). $ skladu sa tim

amandmanima +epublika je definisana kao demokratska suverena država Fravnopravnih
6
3
graana, naroda "osne i #ercegovine /uslimana, %rba i #rvata i pripadnika drugih naroda i
narodnosti, koji u njoj živeHM istovremeno je naglasila da je njen teritorij Fjedinstven i nedjeljivHM
zajam@ila sve oblike svojineM legalizovala partijski pluralizamM garantovala graanima jednakost
u pravima i dužnostima Fbez obzira na nacionalnost, rasu, pol, jezik, vjeroispovijest, politi5ko i
drugo uvjerenje, socijalno porijeklo, roenje, obrazovanje, društveni položaj ili drugo li5no
svojstvoHM promijenila strukturu %kupštine ('ije@e graana i 'ije@e opština) te obrazovalo %avjet
za pitanja ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti "osne i #ercegovine.
$stavne promjene do kojih je došlo u drugim republikama jugoslovenske federacije su bile
znatno radikalnije. %rbija donosi novi $stav septembra 1992.godine kojim je pokrajine lišila
Fatributa državnostiHM #rvatska u decembru 1992.godine donosi tzv. "oži5ni $stav, a %lovenija u
februaru 1991.godine usvaja ustavne amandmane kojim republiku definiše kao samostalnu
državu i Fjednu od nasljednica %;+H. 'e@ sljede@e godine %lovenija donosi F-eklaraciju o
nezavisnosti i odvajanju od %;+H, a to 5ini i #rvatska donose@i F-eklaraciju o proglašavanju
nezavisne i suverene državeH. Internacionalizacija jugoslovenskog pitanja se pojavila u svom
punom kapacitetu. i pokušaj $stavnog odbora %;+ od februara 1991.godine da se razmatra
Fnacrt ugovora o nekoj vrsti konfederalnog ureenja jugoslovenske zajedniceH nije uspio, jer
jednostavno, nije bilo subjekata koji su bili spremni da o tom pitanju razgovaraju. Istovremeno je
zatražena pomo@ vropske zajednice u iznalaženju odgovora na jugoslovensku krizu. vropska
zajednica je donijela -eklaraciju o ugoslaviji kojom je inicirala održavanje mirovne
konferencije, a istovremeno predložila formiranje arbitražne komisije. &rbitražna komisija, na
5elu sa +obertom "adinterom, je na osnovu 5injenica i materijala kojim je raspolagala
konstatovala da je Fproces disolucije %;+ završen i da %;+ više ne postojiH što je
odgovaraju@im rezolucijama %avjeta bezbjednosti $jedinjenih nacija potvreno 16. januar
199:.godine.
4ompleksnost situacije u jugoslovenskoj federaciji zahtjevala je od "osne i #ercegovine da
odredi svoju poziciju u odnosu na pitanje samostalnosti, nezavinsoti i suvereniteta, što je
u5injeno na referendumu ( :9.februar i 1.mart 199:.godine.) na kojem su se graani izjasnili za
Fsuverenu i nezavisnu "osnu i #ercegovinu državu ravnopravnih graana, i pripadnika drugih
naroda koji u njoj živeH. dluku o potvrivanju rezultata referenduma je donijela %kupština
+epublike D. marta 199:.godine 5ime je "osna i #ercegovina postala suverena.
+ezolucijom koju je usvojila 0eneralna skupština $jedinjenih naroda +epublika "osna i
#ercegovina je primljena za 5lana $jedinjenih naroda ::.maja 199:.godine. i 5injenica da je
"osna i #ercegovina postala samostalna država i 5lanica svjetske organizacije nije je poštedila
6
4
od rata i ratnih dejstava, svjetska organizacija nije osigurala Fbrzu i djelotvornu akciju
$jedinjenih narodaH kojom bi se stvorili uslovi Fza održavanje meunarodnog mira i sigurnostiH.
Izbijanjem rata suverenitet +epublike "osne i #ercegovine je doveden u pitanje, njeni organi
nisu mogli vršiti suverenu vlast u punom kapacitetu na cjelokupnoj teritoriji. %uvereno pravo je
FpostaloH deklarativno, pa bi se reklo da se je pretvorilo u golo pravo (nudum ius). *otpisivanjem
pšteg okvirnog sporazuma za mir u "osni i #ercegovini stvorene su pretpostavke da se
suverenost i suverenitet, u svom punom kapacitetu, povrati legalnim i legitimnim organima
"osne i #ercegovine.
?%"!a i @ere4%+i!a p% $ejt%!",% U"ta+0 9 -ejtonski $stav, za "osnu i #ercegovinu kaže

da @e Fnastaviti svoje pravno postojanje po meunarodnom pravu kao državaH i da F@e ostati
država 5lanica $jedinjenih nacijaH opredjeljena Fza suverenitet, teritorijalni integritet i politi5ku
nezavisnostH. aša namjera je da ovdje analiziramo pitanje državne suverenosti "osne i
#ercegovine iz aspekta same države koja po definiciji raspolaže najvišom, neograni5enom i
nedjeljivom vlaš@u. ormalno da @emo pri tome razlikovati samu vlast od njenih nosilaca. aša
pažnja @e biti usmjerena prema tome u 5emu se državna vlast sastoji nezavisno ko su njeni
nosiociJ da li demosa ili populusa kao i nezavisno od toga koji državni organ raspolaže
efektivnom vlaš@u.
-a bi naša analiza bila što konsekventnija i preciznija, mi @emo suverenost analizirati iz aspekta
unutrašnje i spoljašnje. vo su dva osnovna i povezana vida suverenosti. edno je, suverenost
po okviru granica zemlje, a drugo suverenost u odnosu prema drugim zemljama odnosno svijetu.
asno je da se ova dva vida suverenosti dopunjuju i isprepli@u.
4ada analiziramo spoljašnju suverenost "osne i #ercegovine možemo da konstatujemo da je ona
subjekt meunarodne zajednice i da je ravnopravan 5lan te iste zajednice i da spoljašnja
suverenost u suštini zna5i nezavisnost zemlje, jer samo nezavisne zemlje raspolažu spoljnjom
suverenoš@u. %adržina spoljašnje suverenosti "osne i #ercegovine se sastoji iz prava voenja
spoljnje politike, koja podrazumjeva pravo na slanje i primanje diplomatskih predstavnika (ius
legationis), održavanje stalnih ili povremenih odnosa sa drugim državamaM i da kao subjekt
meunarodne zajednice izražavaju@i svoju suverenost uspostavlja odnose sa drugim državamaM
da kao elemenat spoljašnje suverenosti zaklju5uje ugovore i sporazume (ius contrahendi) sa
drugim suverenim državama jer samo suverene države mogu uspostavljati i ostvarivati razli5ite
politi5ke, ekonomske, kulturne i druge odnose sa drugim državama kao i da ima pravo na
Foružane snage "osne i #ercegovineH koji @e Ffunkcionisati u skladu sa suverenitetom i

teritorijalnim integritetom "osne i #ercegovineH. vdje je potrebno naglasiti da je ovo pravo
6
5
kao sastavni dio spoljašnje suverenosti tek naknadno dato u nadležnost institucijama "osne i
#ercegovine shodno odredbi 5lana III stav 6a uz saglasnost entiteta, a sa ciljem da se Fo5uva
suverenitet, teritorijalni integritet, politi5ka nezavisnost i meunarodni subjektivitet "osne i
#ercegovineH.
Iz aspekta unutrašnje suverenosti "osne i #ercegovine možemo da konstatujemo da je tu došlo
do Fogromnog nesrazmjera izmeu nadležnosti "osne i #ercegovine i entiteta. Iako je "osna i
#ercegovina subjekt meunarodnog prava njene institucije nemaju nadležnost u pitanjima koja
su povjerena entitetima. ntiteti (;ederacija "osne i #ercegovine i +epublika %rpska) fakti5ki
raspolažu sa efektivnom vlaš@u, što zna5i da imaju pravo zapovjedanja graanima i pravo
samostalnog ureivanja organizacije teritorija zemlje, a to dalje zna5i organizaciju vlasti (5lan III
stav :).
vo ograni5enje suverene vlasti "osne i #ercegovine je još više potencirano 5injenicom da @e
entiteti Fimati pravo da uspostave posebne paralelne odnose sa susjednim zemljamaH, bez obzira
što to uspostavljanje treba da bude Fu skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom "osne
i #ercegovineH. vo pravo na uspostavljanje paralelnih odnosa sa susjednim zemljama
(#rvatska i ugoslavija) otvara mogu@nosti da se preko tih specijalnih veza uspostavljaju razli5iti
odnosi sa tim državama FmaticamaH.
ntiteti su postojali i prije donošenja dejtonskog $stava što ima posebno zna5enje iz aspekta
strukture zemlje i 5injenice da su kao tvorevine meunarodnog ugovora reklo bi se trajna
kategorija. "osna i #ercegovina kao država i subjekt meunarodnog prava Fne može ukidati
entitete iako 5ine konstitutivni dio "osne i #ercegovineH, pa se Fmože re@i da i "osna i
#ercegovina i entiteti, imaju, svako svoje priznanje i garantovanje statusa u meunarodnom
pravu, pa zato i svojevrsnu ravnopravnost na toj osnoviH.
%uverenitet i integritet "osne i #ercegovine se posebno potencira postojanjem jedinstvenih
organa u viduJ *arlamentarne skupštine (-om naroda i *redstavni5ki dom), *redsjedništva,
'ije@a ministara, %talnog komiteta, $stavnog suda i <entralne banke, nezavisno od njihove
nadležnosti. vi državni organi vrše poslove iz svoje nadležnosti, pa na taj na5in, i ostvaruju
državnu suverenost.
*osebno pitanje povezano sa suverenitetom "osne i #ercegovine i njenom nezavisnoš@u 5ini
prisustvo Fmeunarodne zajedniceH (%;+a, %<a, #+a) i Fpot5injenostH susjednim
državama i njihovim ovlaštenjima koji proizilazi iz mirovnog sporazuma.
6
6
'IO ČETVRTI
6
7
'R6AVNA VLAST
SUVERENOST 'R6AVNE VLASTI
S0+ere!%"t $r<a+!e +la"ti 9 Oele<ja $r<a+!e +la"ti C *od državom se, kao organizovanim
društvom, podrazumeva zajednica ljudi (narod) nastanjena na jednoj teritoriji (teritorija) i
organizovana saglasno jednom pravnom poretku koji ima karakter originernosti (suverenosti,
suverene vlasti). -ržava je, dakle, teritorijalna zajednica ljudi s vrhovnom vlaš@u. lementi
pojma države suJ stanovništvo ili narod, zemljište ili teritorija i vlast. /eusobno spojeni, ovi
elementi daju slede@e zna5enje države država je organizacija koja se zasniva na pot5injavanju
naroda na odreenoj teritoriji njenoj vrhovnoj vlasti.
arod i teritorija smatraju se personalnim i materijalnim elementom države, dok se državna

vlast smatra idealnim ili pravnim elementom. $ poreenju s drugim oblicima organizovanog
društva, specifi5no obeležje države je njena vlast. 'last je odnos zapovedanja u kojem jedan (ili
više njih) zapoveda, a drugi mu se pokoravaju. d tih oblika vlasti državna vlast se razlikuje no
tome što je ona u granicama državne teritorije vrhovna ili suverena. %ve druge vlasti u državi
pot5injene su državnoj vlasti.
!ri suštinska svojstva državne vlasti suJ nezavisnost, neprekidnost u nedeljivost. ezavisnost
zna5i da državna vlast nije pot5injena, nije podvlaš@ena nikakvoj višoj od nje vlasti. !a
nezavisnost je, kako u smislu unutrašnjem, tako i u smislu spoljašnjem. ezavisnost državne
6
8
vlasti zna5i originernost te vlasti. Za razliku od drugih organizacija koje vrše vlast, koje
su,budu@i da svoju vlast izvode iz države, izvedene, jedino država crpe snagu i važnost svojoj
vlasti isklju5ivo iz sebe same, jedino je njena vlast izvorna. riginernost države zna5i da je
država entitet koji je sposoban da se samoopravdava (autogiustificazione) i koji nije izveden iz
drugog entiteta. Zbog toga je državna vlast originerna. -ržavna vlast podrazumeva
pravnumogu@nost da država sopstvenom odlukom odredi okvir svoje nadležnosti i intervencije
(ona ima nadležnost nadležnosti), kao i da primeni sve neophodno potrebne mere da ga zaštiti.
eprekidnost državne vlasti zna5i da ona stalno traje, bez obzira na to što se njeni nosioci
menjaju. na ostaje ista i trajna, nezavisno od svojih nosilaca, koji su razli5iti i smenjivi.
edeljivost državne vlasti zna5i da je to jedna vlast, 5ak i kad se vrši posredstvom više organa.
%vi oni su tada orua jedne iste državne vlasti od koje dobijaju nadležnost. -ržavna vlast je
uvek jedna, samo što se u okviru nje mogu razlikovati pojedine funkcije, na se u tom smislu
nedeljiva vlast može podeliti na pojedine svoje funkcije, koje se poveravaju državnim organima,
njihovim nosiocima.
S0+ere!%"t $r<a+e i "0+ere!%"t !ar%$a C %uverenost države je pojam koji se dobija

poreenjem države s drugim politi5kim institucijama i on izražava odnos države s tim
institucijama. edino država u odnosu preCma njima poseduje suverenu vlast, što zna5i da jedino
ona ima suprematiju nad svim drugim vlastima nad odreenim narodom na odreenoj teritoriCji,
a da pri tom sama nije subordinirana nikakvoj drutoj vlasti (+. 'irga). 0ovoriti o nesuverenoj
državi je contradictio in adiecto. -ržavna vlast je najCviša vlast, ona je summa potestas, ne samo
u relativnom i komparativnom nego i u superlativnom i apsolutnom smislu (. ?aferriere).
-rugim re5ima, suverenost države zna5i da država ima monopol vlasti, monopol sile nad
stanovništvom odreene državne teritorije. +aš5lanjivanjem tog pojma, dolazi se do zaklju5ka
da on obuhvata tri elementaJ spoljni, unutrašnji u sintetički (+. ?uki@).
Spoljni element podrazumeva nezavisnost državne vlasti u odnosu sa drugim državama, što
zna5i da je državna vlast prilikom donošenja svoCjih odluka pravno slobodna od svakog
spoljašnjeg mešanja. *ravno izraženo, to bi zna5ilo da ona nije dužna da se povinuje
zapovestima bilo koje strane vlasti koja se nalazi izvan državne teritorije. I kad se u sadašnje
vreme velikih, kontinentalnih integracija, podvrgava odlukama organa tih integracija, država to
5ini jer je njihov 5lan postala no svojoj, suveCrenoj volji, 5esto i odlukom graana donesenom na
referendumu, kao što iz njih može da izie, opet no svojoj suverenoj volji. *rema tome, u
odnosima sa drugim državama suverenost državne vlasti izražava se kao nezavisnost (suverenost
kao nezavisnost).
6
9
Unutrašnji element obuhvata suprematiju državne vlasti u odnosu na sve druge vlasti i institucije
na njenoj teritoriji. -ržavna vlast je suverena ako odlu5uje o uslovima pod kojima postoje i o
na5inima na kojima funkcionišu subjekti i organizacije na njenoj teritoriji. $z to, ona mora biti u
stanju da na efikasan na5in sankcioniše povrede državnog poretka. -akle, u odnosima prema
subjektima i organizacijama na državnoj teritoriji, suverenost državne vlasti izražava se kao
suprematija državne vlasti (suverenost kao suprematija).
Sintetički element je logi5ka posledica spoja prethodna dva elementa, iz kojih proizlazi pravna
neograni5enost državne vlasti, što zna5i da državna vlast može propisivati pravne norme po
svom nahoenju, bez ikakvog, spoljašnjeg ili unutrašnjeg, ograni5enja. -ržavna vlast, shva@ena
kao državna volja koja stvara pravni poredak, u tom smislu je suverena, što država sama
propisuje svoj pravni poredak. *rvi je državnu vlast odredio kao suverenu u pomenutom smislu
Ean "oden (ean "odin) u delu F>est knjiga o republiciG (168D) Frazumevaju@i pod suverenom
vlaš@u jednu vlast koja spolja ne zavisi ni od koje druge vlasti, a unutra je viša od svake druge
vlastiG (%. ovanovi@).
%uprematija državne vlasti nije samo apstraktni princip, nego se konkretizuje u nizu tipi5nih
akata posredstvom kojih se izdaju i izvršavaju zapovesti i izražava suprematija. !akvi akti koje
donose organi koji su sastavni deo autoritarnog državnog aparata jesu zakon, upravni akt i
presuda (!. /artines). -ržavna vlast se objektivizuje i opredme@uje u formalnim aktima kojima
državni poredak dodeljuje posebnu delotvornost (snagu zakona, izvršnost upravnog akta,
presuena stvar C pravnosnažnost kona5ne presude).
-ok je pitanje suverenosti države vezano za poreenje i odnos države s drugim politi5kim
institucijama, pitanje narodne suverenosti vezano je za nosioca, sopstvenika suverenosti u
državi, pripadništva državne suverenosti (titolarita dela sovranita). arodna suverenost je samo
jedan od odgovora koji se dobija na pitanjeJ od koga u krajnjoj liniji poti5e najviša (suverena)
vlast (+. 'ialle). %uverenost državne vlasti je svojstvo države kao takve. *otpuno je odvojeno od
njega pitanje sedišta suverenosti u okviru države, pitanje kome je povereno vršenje glavnih
funkcija državne vlasti, tj. ko je njihov titular (0. ;alcon).  tome ko je nosilac državne
suverenosti postoji više teorijaJ teokratska, legitimistička, društvenog ugovora, nacionalne
suverenosti i marksistička.
*rema teokratskoj teoriji, nosilac suverenosti je "og (omnis rotestas a Deo), koji je poverava na
vršenje vladaocu kao svom zemaljskom namesniku. 'ladalac je, pak, smatran pro vice Christi,
na pošto je "og bio izvor celokupne vlasti, vladaocu su podanici dugovali neograni5enu
pokornost. !eokratska doktrina je jedinstvena u tome da je na zemlji vladaju@a božja volja preko
vladaoca kao božjeg izaslanika, ali se u okviru nje uo5avaju dva odgovora na pitanje kako
7
0
postaje vladalac. *rema jednoj varijanti (doktrina božanskog natprirodnog prava), "og odreuje
vladaoca kao nosioca suverenosti na zemlji neposredno, dok prema drutoj (doktrina božanskog
prava provienja), "og to 5ini posredstvom provienja, koje utiskuje dogaajima ili ljudima.
va druga varijanta je blaži oblik teokratske doktrine. d nje je, verovatno, pošao #itler, kada je
u jednom svom govoru od aprila 1939. rekaoJ F/oja najdublja ose@anja ne mogu bolje izraziti
do u obliku blagodarenja *rovienju koje me je pozvalo i pomoglo mi ... da postanem ;uhrer
moga naroda.G
*rema legitimističkoj teoriji, koja je bila vladaju@a od po5etka KI' do kraja K'II veka,
suverenost je prerogativa koja je dugo vremena pripadala jednoj dinastiji, tako da je vremenom
postala njeno isklju5ivo svojstvo, koje se izražavalo u njenom privatnom pravu da ga o5uva i
prenese na svoje potomke, pri 5emu investitura pape (sve5ano uvoenje na položaj vladaoca)
nije bila potrebna.
*rotiv težnji vladao5eve vlasti da u ime "oga vrši autokratsku vlast, društvena misao K'III
veka je, pošavši od bliskih ideoloških pretpostavki, utvrdila nove teorije o nosiocu suverenosti.
Iako su filoCzofi K'III veka, koji su se bavili pitanjem nosioca suverenosti, dolazili do razli5itih,
ponekad i divergentnih zaklju5aka, njihova polazna osnova bila je zajedni5ka. %vi oni
suprotstavljali su prirodno stanje 5oveka u kojem je on bio slobodan ali izložen nesigurnosti,
društvenom stanju, u kojem on otuuje li5nu slobodu u razmenu za sigurnost. !a razmena vrši se
posredstvom jednog izvornogugovora (contractoriginel) ili putem Fdruštvenog ugovora kojim se
raa politi5ka zajednicaG. ajve@i doprinos ove teorije je što se vlast sa neba i sa "oga spustila
na zemlju i na ljude. osilac vlasti je ljudska zajednica koja se konstituisala u politi5ku
zajednicu radi obezbeenja sigurnosti ljudi. $mesto teokratske legitimacije omnis rotestas a
Deo, vlast se legitimiše novim na5elom C omnis potestas a populo.
!ragaju@i za svetovnim opravdanjem vlasti, kako bi potisnuli teorije o božanskom poreklu
vlasti, teoreti5ari društvenog ugovora utvrdili su razli5ite titulare suverenosti. #obs (!homas
#obbes) je u F?evijatanuG (1D61) pokazao kako je u prirodnom stanju 5ovek bio 5oveku vuk,
lišen sigurnosti i izvesnosti, zbog 5ega se predao i pokorio apsolutnom suverenu, jer je ovaj
dobio apsolutnu vlast da zaštiti njegovu sigurnost. ?ok je u Fseju o graanCskoj vladiG (1D92)
video u društvenom ugovoru ograni5enje izvorne slobode 5oveka. Za uzvrat, stvoreno je
graansko društvo, u kojem postoji podela i ograni5enje vlasti i, zahvaljuju@i tome što se vlast
vrši od strane demokratskog predstavništva, suprematija parlamenta. %ve su to sredstva za
zaštitu slobode i svojine, koje su bile ugrožene u prirodnom stanju. +uso je u F-ruštvenom
ugovoruG (18D:) u neotuivosti suverenosti od naroda video sredstvo za zaštitu i vaspostavljanje

iz prirodnog stanja izgubljene slobode, a u vladavini zakona koje donosi narod izraz opšte volje,
7
1
kojom se ostvaruje opšte dobro. *rema +usou, suverenost se nalazi u zajednici svih pojedinaca
koji su formirali politi5ko društvo i, žrtvuju@i svoju slobodu, stvorili vlast. Iako je suvereno
društveno telo, suveren se sastoji od svih pojedinaca koji to telo sa5injavaju. %uverenost nije
ništa drugo do opšta volja (volonte generale) društvenog tela koja se raa društvenim ugovorom
i 5iji je izraz zakon. *olaze@i od ideje da je suverenost opšta volja naroda, +uso je smatrao da su
osnovna obeležja te volje slede@aJ 1) jedinstvo i nedeljivost, pošto je vlast volja, a volja se ne
može delitiM :) neotuivost, jer se volja ne može prenositi ni predstavljati, a da ne prestane da
postoji kao takva (što je od izuzetne važnosti, pošto narod ima mogu@nost da promeni oblik
vlasti)M 3) nezastarivost, jer je zastarelost na5in da se stekne svojina, a ono što se ne može
otuiti, to ne može ni zastareti (. ?aferriere).
!eorija društvenog ugovora nastala je kao reakcija na monarhijski apsolutizam i na nejednakost
ljudi u bivšem režimu (režimu pre francuske revolucije). Zbog toga ona upravo afirmiše
jednakost ljudi, što dolazi do izražaja prilikom zaklju5ivanja izvornog ugovora, i njihova
prirodna prava. d pojavljivanja te teorije suverenost više nije mogao vršiti jedan 5ovek, na bilo
to u ime "oga. %uverenost se, no teoriji društvenog utovora, morala vratiti svima, koji su
odri5u@i se svoje slobode, omogu@ili formiranje društvenog tela. d ovog momenta, u vezi s
pitanjem titulara suverenosti, meu teoreti5arima društvenog ugovora nastaju razlike. *rema
teoriji društvenog ugovora ili teoriji narodne suverenosti, suverenost pripada narodu, dok prema
teoriji nacionalne suverenosti, suverenost pripada naciji. *ristalice narodne suverenosti inspirišu
se idejama +usoa i 4anta, a nacionalne suverenosti ?oka i /onteskjea.
!eorija narodne i teorija nacionalne suverenosti meusobno se razClikuju u tri pitanjaJ identiteta
suverenaM na5ina predstavljanja suverenaM karaktera predstavništva.
*rema teoriji narodne suverenosti, suveren je narod, u smislu svih graana, od kojih svakome
pripada no jedan deo suverenosti. arod, poput li5nosti ima svoju sopstvenu volju. $zet kao
skup svih graana, narod kao opšta volja (a ona je uvek zbir pojedina5nih volja) ne može preneti
na svoje poslanike pravo da njegovu suverenu volju predstavljaju. 'olja se ne može
predstavljati. &li, suverenost je podeljena na sastojke naroda, što zna5i da je svaki graanin
držalac sopstvenog malog dela suverenosti. I budu@i da je svaki graanin titular jednog dela
suverenosti, on ima pravo da izabere svoje predstavnike. !o je suština teorije bira5kog prava, k o!
ja logi5ki vodi do opšteg i jednakog prava glasa. %uveren narod može ili sam neposredno vršiti
suverenu vlast ili je preneti na svoje predstavnike, ne otuuju@i je pri tom od sebe. &ko suverenu
vlast vrši preko svojih predstavnika, narod im u tom slu5aju dodeljuje odreeni mandat, koji
može u svako doba opozvati ukoliko ga narodni predstavnici iznevere. !o je suština teorije
imperativnog mandata, koja je sastavni deo doktrine o narodnoj suverenosti.
7
2
*rema teoriji nacionalne suverenosti, nosilac suverenosti je nacija, koja je jedan transcedentalni
entitet, razli5it od skupa svih graana. acija nije kao narod prosto sabiranje, prost zbir graana.
na je jedinjenje, apstraktni entitet koji prevazilazi zbir svojih sastojaka. acija je nedeljiva
celina, razli5ita od pojedinaca koji je sa5injavaju. na je jedini suveren, njena volja je suverena,
na graani ne mogu sami vršiti suverenost, nego predstavljati suverenu volju nacije. 'olja nacije
podrazumeva naciju kao transcedentalni entitet, kao ukupnost neidentifikovanih graana,
sadašnjih, ali i prošlih i budu@ih generacija (. %pagna /usso). ?eon -igi (?eon -uguit) daje
slede@e tuma5enje nacionalne suverenostiJ F*o doktrini nacionalne suverenosti, suverenost
poseduje kolektivna li5nost, dok graani uzeti pojedina5no ne poseduju ni najmanji njen deoM
oni, dakle, nemaju nikakvo pravo da u5estvuju u vršenju suverenosti. %ledstveno tome, opšte
pravo glasa ni u kom slu5aju logi5ki ne proizlazi iz na5ela nacionalne suverenosti. edina
posledica koja iz njega proizlazi je da treba prona@i najbolji sistem za izražavanje nacionalne
volje, ali ništa ne dokazuje da @e to biti opšte pravo glasa.G
4ako suverenost pripada naciji, a kako je nacija jedan transcedentalni, nedeljivi entitet, to ona
mora imati svoje predstavnike koji bi vršili suverenost. %toga je, za razliku od narodne
suverenosti, koja dopušta predstavništvo samo u ve@im i velikim državama, nacionalna
suverenost neraskidivo povezana s idejom predstavništva. $ doktrini nacionalne suverenosti
predstavništvo je upravo suštinska stvar, jer se samo putem predstavništva nacija može izraziti u
svojoj nedeljivosti.  tome glavni ustavni strateg francuske revolucije, opat %jejes, kažeJ Farod
može imati samo jedan glas, nacionalne skupštineM vlastodavci se mogu 5uti samo preko
nacionalnih poslanikaM narod može govoriti i raditi samo preko svojih predstavnika.G a
izborima za nacionalne predstavnike bira5i ne vrše pravo, nego funkciju C oni izražavaju
nacionalnu volju. !o je suština teorije bira5kog prava kao bira5ke funkcije. !u funkciju mogu
vršiti svi graani, u kom slu5aju postoji opšte pravo glasa, ali se može odlu5iti da je vrši i samo
deo graana. $pravo se teorijom bira5ke funkcije opravdava ograni5enje prava glasa (raznim
cenzusima) ili nejednakost u vršenju tog prava (pluralni votum, tj. pravo bira5a na više glasova).
Izabrani predstavnici tuma5e i izražavaju volju nacije kao jednog metafizi5kog entiteta. ni su
predstavnici nacije u celosti, jer je ova nedeljiva, a ne svojih bira5a. ni, sledstveno tome, ne
mogu primati od bira5a odreene mandate, niti ih bira5i mogu neposredno kontrolisati. !o je
teorija predstavni5kog mandata.
/nogi pisci ukazuju na to da iza ovih apstraktnih filozofskih rasprava o tome ko je titular
suverenosti, narod ili nacija, u shvatanjima o nacionalnoj suverenosti stoji konkretni društveni i
politi5ki ulog (+. 0aborit, -. 0aQie). !eorijom nacionalne suverenosti i bira5ke funkcije
buržoazija je nastojala da preuzme politi5ku vlast od feudalne aristokratije, a da pri tom izbegne
7
3
ujem5enje bira5kog i uopšte politi5kih prava svim graanima, posebno najsiromašnijim

slojevima (+. "iscaretti di +uffia).
Iako teorija o narodnoj i teorija o nacionalnoj suverenosti izgledaju vrlo razli5ite, iz tih razlika
nisu izvu5ene stroge posledice u praksi. $voenjem opšteg prava glasa, režimi koji se pozivaju
na nacionalnu suverenost izgubili su posebna obeležja u odnosu na režime koji se pozivaju na
narodnu suverenost. !ime je prevaziena razlika izmeu dve teorije, na je u formulacijama
ustava došlo 5ak i do konfuzije pojmova nacionalne i narodne suverenosti. 4lasi5an takav
primer je $stav +epublike ;rancuCske od 196B, u 5ijem se 5lanu 3. kažeJ Facionalna
suverenost pripada narodu i on je vrši putem svojih predstavnika i putem referenduma.G 4ako se
vidi, pomenuta konfuzija važi i za na5ine vršenja suverenosti.
/eutim, ima pisaca (/. *relot), koji smatraju da je izbor 5lanova skupštine vropske zajednice
(unije) opštim i neposrednim glasanjem pokazao da spor o "nacionalnom# ili "narodnom#
karakteru suverenosti niCje u tzv. nacionalnoj perspektivi ništa izgubio od svoje suštine. %por o
tome da li je suveren narod ili nacija ti5e se unutrašnje suverenosti u državi, dok se izraz
"nacionalna suverenost# danas sve više koristi za ozna5avanje spoljne suverenosti države, njene
nezavisnosti od drugih država u svetu. !ime se još podvla5i da samo nacija kao nedeljivi entitet
može biti predstavljena. datle proizlazi da se instituciji koja nije nacionalna ne može samo
zbog toga što su njeni 5lanovi izabrani opštim pravom glasa i neposrednim glasanjem priznavati
predstavni5ki karakter.
Izraz "nacionalna suverenost# ima još jedno, posebno zna5enje, ukoliko se vezuje za naciju u
smislu etnosa. !aj izraz afirmisao se u sklopu borbe za nacionalnu emancipaciju. jegovo
zna5enje je u tome da je nacija 5inilac koji samostalno treba da odlu5uje o sopstvenoj sudbini,
odnosno o stvaranju sopstvene države ili o ujedinjenju s drugim narodima u okviru jedne države.
$ tom smislu nacija je nosilac prava na samoopredeljenje.
*rema marksističkoj teoriji, nosilac suverene vlasti u državi nije narod u celosti, pošto kao takav
ne postoji ni u stvarnosti. $ stvarnosti narod je podeljen na društvene klase, a klasa koja je iz
klasne borbe proizašla kao vladaju@a, jeste deo naroda koji je stvarni nosilac suverene vlasti (0.
de 'ergottini). *o toj teoriji, država je samo instrument dominacije i eksploatacije u rukama
vladaju@e klase.
7
4
'r<a+!a "0+ere!%"t 9 4ada govorimo o državnoj suverenosti, treba da imamo u vidu da postoje
razli5ita shvatanja pojma suverenosti. -a bi smo pojednostavili problem, to je potrebno da ta
razli5ita shvatanja grupišemo i da ih meusobno suprotstavimo. "itna razlika izmeu tih
razli5itih shvatanja se sastoji u tome što jedni suverenost države shvataju kao njeno svojstvo,
a drugi kao njeno pravo (u smislu subjektivnog prava). &ko bi smo suverenost shvatili kao
subjektivno pravo države, onda bi država kao subjekt prava mogla da postoji i bez tog prava,
kao što ine5e subjekti prava mogu da postoje bez nekih prava. vo bi na svojevrstan na5in
bilo negiranje suverenosti. *o prvom shvatanju, za državu je bitno da bude suverena i svaka
je država suverena, jer bez suverenosti je ne bi ni biloM dok po drugom shvatanju država
može biti i bez suverenosti.
Iz pojma suverenosti proizilazi da suverenost treba shvatiti kao jedno bitno svojstvo države, a ne
kao njeno pravo. %uverenost je vrlo usko vezana za odredbu same države, ona je njena suština,
njen bitni sastavni elemenat. %uverenost nije van pojma države, ona se ne može odvojiti od
države, kad se suverenost shvata kao svojstvo države, odnosno njene vlasti, onda je jasno, da je
ona nešto što postoji 5im postoji država. %uverenost je fakat. &ko bi smo pak pošli od shvatanja
da je suverenost pravo, onda ona ne mora uvijek postojati. ajlakše @emo to objasniti na
konkretnom primjeruJ u slu5aju okupacije države, državnu vlast na okupiranoj teritoriji vrši
okupator. &ko pak suverenost shvatamo kao pravo, onda ono pripada okupiranoj državiM
okupator samo vrši državnu vlast, a u osnovi, pravo pripada okupiranoj državiM okupirana država
je samo privremeno bez svog prava suverenosti, ali i ne bez tog prava. videntno je da se ovdje
suverenost shvata normativno sa imperativnim zahtjevom da fakti5ko stanje bude u skladu sa
pravom. %uverenost, u osnovi, jeste fakti5ko stanje, a ne pravo. H%uverenost, kako to kaže prof.
+adomir ?uki@, Hje bitno svojstvo državne vlasti i u njemu se u stvari pravno odražava 5injenica
da ta vlast ima monopol fizi5kog nasilja na datoj teritoriji. 4o ima taj monopol, taj je suveren. $
slu5aju okupacije, monopol o5igledno ima okupator, i on je suveren. %uprotno shvatanje bi se
zasnivalo na fikcijama, a ne na stvarnosti. %uverenost se ne može shvatiti kao subjektivno
pravo.
Iz ovog primjera vidimo da je suverenost onaj posljednji pojam države i prava koji se ne izvodi
iz prava nego iz fakata. %uverenost postoji ili ne postoji kao fakat. %uverenost ne može da postoji
kao pravo ako ne postoji u faktima. %uverena vlast kao produkt fakti5kog stanja stvara i svoj
pravni poredak koji se zasniva na faktima. Iz ovoga proizilazi da ako suverenost postoji kao
fakat, to, u osnovi, ne zna5i da se ona ne može shvatati i pravno. %uverenost je, u osnovi, pravni
pojam, pravna, a ne fakti5ka pojava. 4ako to kaže prof. +adomir ?uki@ H%uverenost jeste fakt,
ali pravni, a ne obi5ni, nepravni fakt. -rugim re5ima, suverenost se ne sastoji u fakti5koj
7
5
neograni5enosti, nego kao što smo rekli, u pravnoj neograni5enosti državne vlasti. -a je državna
vlast suverena, to ne zna5i da je ona fakti5ki neograni5ena, nego da je pravno neograni5ena.
%uverenost nije apsolutna, nego relativna, tj. odnosi se samo na pravo. %uverenost jeste
5injenica, ali pravna 5injenica nastala iz monopola fizi5ke sile. 4ad ne bi bilo monopola, ne bi
bilo ni pravnog odraza, odnosno suverenosti. "ez monopola fizi5ke sile i nasilja koje je fakti5ki
ograni5eno, ali pravno neograni5eno, ne bi postojala ni suverenost. Iz monopola fizi5ke sile
upravo i proizilazi neograni5eno pravo zato što taj monopol stvara pravo i tu leži suština
suverenosti. H%uverenost je samo drugi izraz za monopol fizi5kog nasilja, odnosno za pravo kao
poredak koji taj monopol name@e. /onopol fizi5kog nasilja je neograni5en ta5no u onoj meri u
kojoj se nešto može nasiljem sprovesti u društvu, što zna5i da je relativno ograni5en, tj. fakti5ki
ograni5en (prirodnim i društvenim silama). &li, nije ograni5en nasiljem, tj. niko nije od njega
ja5i u smislu fizi5kog nasilja. I utoliko je on neograni5en bilo kakvim drugim monopolom
fizi5kog nasilja, tj. pravno je apsolutno neograni5en.
%ve ovo nam govori da je suverenetet i suverenost fakti5ki posljedica jednog monopola fizi5kog
nasilja koje daje podlogu za Hjedno pravo, za jedan pravni poredak. &ko taj monopol nestane,
nesta@e i suverenosti. %ama suverenost, ne zna5i da u pravnom poretku ne postoji pravna
mogu@nost da se protiv suverene vlasti djeluje, protiv te vlasti se može fakti5ki djelovati, a ako
društvene snage koje bi djelovale protiv te vlasti pobjede, to bi, u tom slu5aju, bila podloga za
novu suverenu vlast i za novi pravni poredak. *rema tome, Hsuverenost je uvek fakti5ki relativna.
&li je pravno apsolutna, jer nema nikakvih pravnih ograni5enja. 4ao pravni pojam, suverenost je
apsolutan pojam i u tom smislu, grani5an, tj. stvarnost mu se više A manje bliži, ali ga nikad ne
dostiže potpuno. Iz ovoga bi mogli zaklju5iti da je suverenost pravo jer prividno izgleda da
suverenost kao pravni pojam u sebi ima ne5eg apsolutnog. !o je samo privid, jer suverenost kao
pravni pojam je odvojena od stvarnosti. Izgleda da suverenost kao pravo postoji i kad nestane
stvarnosti, odnosno fakata. &li, pošto pravo nije iluzija, ono se mora uvijek zasnovati na faktima,
a norma proizilazi iz fakata. er Hsuverenost ne može postojati kao pravo. &li, budu@i, kao i svaki
pojam apstrakcija iz jednog konkretnog stanja, ni suverenost kao pravni pojam ne može potpuno
adekvatno da izrazi tu konkretnost, budu@i da je suverenost apsolutan pojam, a stvarnost je
relativna. %uverenost se prema tome može definisati kao fakti5ko svojstvo državne vlasti koje se
sastoji u njenoj pravnoj neograni5enosti, tj. u nepostojanju pravnih sredstava za njeno
ograni5enje. vo bi bila suština klasi5nih teorija o suverenitetu i suverenosti, kao i o poimanju
državne vlasti koja po5iva na državi i pravu kao prisili.
7
6
Sa$r<i!a "0+ere!%"ti 9 dredivši suverenost kao fakti5ko svojstvo državne vlasti i njenu pravnu
neograni5enost, sada bi bilo potrebno da potpunije odredimo i njenu sadržinu. !reba da
vidimo da li je ta sadržina stalna i nepromjenjiva ili je to pojam koji nema sadržine, odnosno
koji nije stalan.
%uverenost obuhvataJ
a. nezavisnost državne vlasti, što zna5i da je država slobodna u donošenju svojih odluka od
mješanja bilo koga sa strane, to jest pravno nije obavezna da sluša bilo 5ije zapovjesti, a
posebno strane vlasti koja bi se nalazila van njene teritorije. vo bi zna5ilo da država na
svom teritoriju raspolaže fakti5kom vlaš@u, i da ni jedan drugi državni aparat ne bi imao višu
silu od njeM
b. suprematiju državne vlasti, što bi u osnovi zna5ilo, da bi, u odnosu na druge vlasti unutar te
države, ona bila najviša i mogla bi nametnuti svoju volju svimaM a to bi pravno zna5ilo da
nije dužna nikoga slušati, a fakti5ki bi na tom teritoriju bila najja5a i niko joj se ne bi mogao
suprotstavitiM
c. pravnu neograni5enost državne vlasti, što bi zna5ilo da državna vlast može da donosi kakve
ho@e odluke, pravne akte i pravne norme bez ograni5enja (sem prirodnih i fakti5kih).
&ko bi smo sada analizirali ova tri elementa koja zna5e sadržinu suverenosti onda bi smo mogli
uslovno re5eno, uzeti samo prva dva elementa u obzir, bez tre@eg, ili samo tre@i bez prva dva.
er, i nezavisnost državne vlasti i suprematija državne vlasti se može definisati kao pravna
neograni5enost državne vlasti, što bi podrazumijevalo njenu fakti5ku mo@. Izgleda, da su ova
prva dva elementa dovoljna sami za sebe, dok bi tre@i elemenat samo sinteti5ki odražavao ova
prva dva elementa. 4ao što smo vidjeli država je pravno neograni5ena, samo pod uslovom da je
nezavisna spolja i iznutra. jeno ograni5enje može da doe samo iz vanjskog i unutrašnjeg
ograni5enja.
Na"ta!a, i pre"ta!a, "0+ere!%"ti 9 -a li suverenost postoji ili ne, je fakti5ko pitanje i od

postojanja suverenosti kao fakti5kog pitanja i od trenutka kada nastaje ili prestaje suverenitet
kao fakti5ko pitanje, zavisi i pravno pitanje suvereniteta. *ošto monopol fizi5ke sile ima
svoju fazu nastajanja i fazu prestajanja, kao i fazu u kojoj se ovi monopoli prepli@u i
meusobno bore za prevlast i za potiru, to od toga zavisi koji @e monopol pobjediti i pored
fakti5ke mo@i dobiti i pravnu prevlast. 4ada državna vlast gubi svoju prevlast, odnosno kada
suverenost prestaje da postoji, sve su to fakti5ka, ali prevashodno pravna pitanja.
4ada @e jedna vlast biti priznata za suverenu vlast je fakti5ko pitanje i tu se radi o priznanju te
vlasti de facto, a drugo je pitanje kada @e ta vlast biti priznata pravno, odnosno de iure. 4ada @e
7
7
jedno fakti5ko stanje biti priznato za pravno stanje, to je pitanje suvereniteta de facto i de iure. $
osnovi, pravna suverenost se mora pokoriti fakti5koj i poklopiti s njom. vo nam, u osnovi
govori da je suverenitet fakt, a ne pravo i da fakti odreuju pravo.
N%"ila "0+ere!iteta 9 *itanje nosioca suverenosti nije ništa manje bilo sporno nego ostala
pitanja iz rasprave o suverenosti.
$ osnovi se pojavljuju tri gledišta nosioca suverenosti. *o prvom gledištu nosilac suverenosti je
država kao organizacija, kao poseban subjektM po drugom gledištu to je monarh, narod ili neko
drugi u osnovi, tu se radi o iznalaženju koji faktor u državi treba da bude nosilac suverenostiM i
po tre@em gledištu nosilac suverenosti je jedna bezli5na i objektivna pojava, tj. pravo.
&ko pak državu shvatamo kao nosioca suvereniteta, onda implicite prihvatamo da je država
poseban pravni subjekt, tj. pravno lice. $koliko državu ne bi smo shvatili kao pravno lice onda ni
suverenost ne bi pripadala njoj nego nekom od njenih organa. $ suštini daleko je bolje Hshvatiti
da suverenost, kao državna vlast uopšte, ne pripada državnim organima nego državi kao
pravnom licu koje iza njih stoji i koje samo oni predstavljaju. $ slu5aju da smo državu shvatili
u prethodnom smislu, onda ovi organi ne bi vršili suverenost u svom interesu nego u interesu
države kao apstraktne cjeline. &ko pak državu ne shvatamo kao pravno lice, kao poseban
subjekt, kao instituciju, onda vlast tih organa ne bi bila ograni5ena državnim interesom.
%uverenost kao pravni pojam, pripada državi kao pravnom licu, ali u ime tih organa, suverenost
vrše odreeni državni organi, koji su to organi odreeno je ustavnim propisima, ali zasigurno to
su organi koji su pravno neograni5eni i suvereni. -akle, ovdje je veoma bitno da utvrdimo 5iju
volju, odnosno interese, ostvaruje država, tj. suvereni organ koji u ime nje vrši suverenost. 4ada
vidimo 5iju volju država, tj. suvereni organ ostvaruje, taj organ je fakti5ki suveren u politi5kom
smislu i taj organ je nosilac državne suverenosti, a država je samo njegovo orue.
bratimo li pažnju na to koji faktor u državi je nosilac suverenosti i po tom odredimo ko je
suveren, onda @emo u raznim situacijama imati razli5ite faktore kao nosioce suvereniteta. $
jednom slu5aju to @e biti demokratski organi koji izražavaju suverenost za razliku od
nedemokratskih sistema u kojima su ti organi oli5eni u apsolutnoj monarhiji i diktaturi ili
autokratiji jer su ti organi pravno neograni5eni odnosno pravno suvereni.
+azmotrimo li shvatanja da je nosilac suverenosti pravo onda @emo vidjeti da se te teorije
zasnivaju na tome da Hpravo ne dobija svoju važnost od države nego od sebe samaM pravno se
shvatiti može samo norma a ne vlastM da bi se vlast mogla javiti kao jedna pravna ustanova,
potrebno je da ve@ ima jedna pravna norma na kojoj se ona osniva. Iz ovoga, logi5no proizilazi,
da je pravna norma iznad državne vlasti, da suverenost pripada njoj a ne državnoj vlasti. *o
7
8
ovom mišljenju dolazi do razdavajanja prava od države i suprotstavljanja prava državi. *rema
ovim mišljenjima, kada se govori o suverenosti, govori se o suverenosti prava a ne države,
država po ovim mišljenima bila pot5injena pravu. vakvu ili sli5ne teorije smo vidjeli ve@ ranije
kod &ristotela, a posebno kod +usoa, koji opštu volju vidi pretvorenu u zakon, odnosno pravo,
koje je po njemu bilo suvereno. va shvatanja su posebno došla do izražaja u periodu stvaranja
tzv. pravne države, tj. one države, u kojoj su organi vezani pravom (ali mi znamo ko te propise
donosi). *rema ovoj teoriji pravne suverenosti, koja ne dovodi sam pojam suverenosti u pitanje,
ali prenosi suverenost sa jedne vrhovne vlasti ne na drugu, ve@ na jednu vrhovnu normu iz koje
sve druge norme proizilaze. vdje je bitno naglasiti da Hbez jedne suverene norme kako to kaže
prof. %lobodan ovanovi@, Hnastao bi sukob raznih normi koje bi jedna drugoj proturje5ile.
%uverenost je, dakle, neophodno potreban pojam, bez koga je jedinstvo i logi5nost shvatanje
države nemogu@e.
Iz cjelokupne analize, koju smo prethodno obavili, dolazimo do zaklju5ka da je nosilac
suvereniteta jedino država kao politi5ki nosilac suvereniteta.
Nar%$!a "0+ere!%"t 9 asuprot teoriji državne suverenosti javlja se teorija narodne suverenosti
gdje subjekt suverene vlasti nije država ve@ narod. *ojam narodne suverenosti po prvi put se
spominje uJ holandskoj, ameri5koj i francuskoj buržuaskoj revolciji, a razlozi su bili vrlo
jednostavni i prakti5ni pošto je narod trebalo upotrijebiti protiv feudalizma i kraljevske
vlasti. Isticanjem borbe za nezavisnost, a naglašavanjem narodne suverenosti, ta nova snaga
u licu suverenog naroda je trebala da postane novi subjekt na politi5koj sceni i da na jedan
legitiman na5in preuzme suverenu vlast od ranijih nosilaca te vlasti. $ tom procesu
preuzimanja vlasti stvorile su se nove vrijednosti kao što su sloboda, jednakost, privatna
svojina i te vrijednosti su uzdignute na nivo najve@ih suverenih nacionalnih vrijednosti kroz
državu. !o je bio proces stvaranja narodnih država, ali istovremeno sa buržoaskom
revolucijom, to je zna5ilo i graenje graanskih nacija. &li to nije predmet ove rasprave pa o
ovome samo toliko.
!eorije narodne suverenosti koje nastaju kao reakcija na monarhijski apsolutizam i na
nejednakost ljudi u tim režimima je fakti5ki bila produkt teorija društvenog ugovora. %uverenost
se po tim teorijama društvenog ugovora morala vratiti svima koji su se odri5u@i dijela svoje
slobode omogu@ili stvaranje ili formiranje društva i društvenog tijela. d trenutka kada se
formira društveno tijelo postavlja se i pitanje titulara državne suverenosti. *redstavnici teorija
društvenog ugovora razli5ito vide nosioca suverenosti. *ristalice narodne suverenosti suverenost
7
9
vide u narodu dok predstavnici nacionalne suverenosti suverenost vide u naciji. edni se inspirišu
idejama +usoa i 4anta, a drugi ?oka i /onteskjea.
*rema teorijama narodne suverenosti suveren je narod u smislu graana. *ošto narod, budu@i
sastavljen od pojedinaca tj. od pojedina5nih volja, stvara opštu volju, koja se ne može na
drugoga prenijeti, taj drugi ne bi mogao da je predstavlja, ali svaki pojedinac kao držalac jednog
dijela suverenosti bi imao pravo da izabere svoje predstavnike. !u se nalaze korijeni bira5kog
prava tj. opšteg ili jednakog prava glasa. %uvereni narod može suverenu vlast vršiti ili
neposredno ili preko svojih predstavnika pri tom neotuuju@i suverenu vlast od sebe i tu su
korijeni imperativnog mandata.
*renose@i svoje pravo na predstavni5ko tijelo narod vrši svoju suverenu vlast, u suštini, to je bit
narodne suverenosti.
Nai%!al!a "0+ere!%"t 9 +azvoj moderne evropske države u K'III i KIK vijeku je doveo do
stvaranja jedne posebne globalne zajednice koja konstituiše poseban politi5ki suvereni
subjekt tj. naciju. Izrasla iz slobode graanskog društva i preobražaja apsolutne monarhije u
pravnu državu, ta nova zajednica je dala nove temelje graanskom društvu kako na
moralnom, tako na ekonomskom i politi5kom planu. !aj novi kvalitet koji je ta zajednica
izrodila bila je sloboda graana Hkoji na njoj grade svoju posebnu narodnu pripadnost
proglašavaju@i je nacionalnoš@u, odnosno osnovicom politi5ke suverenosti. *rodor
nacionalne ideje, po kojoj nacija postaju jedinom legitimnom osnovicom modernih država,
dobio je od svojih po5etaka (u nizozemskom oslobodila5kom ratu u K'II st., a potom u
ameri5koj i francuskoj revoluciji u K'III st.) masovnu podršku kojom je nacionalni pokret
rušio feudalni poredak.
*roces stvaranja nacije iz naroda je bio logi5an slijed stvari iz nastanka slobodnog pojedinca i
slobodnog naroda, pobjede robnonov5anoih odnosa, demokratske i pluralisti5ke politike i
normativnog poretka i narodne suverenosti. !aj proces je doveo do konstituisanja nacije naspram
naroda. *ojam narodne suverenosti nastupaju@a buržoazija je pretvorila u nacionalnu suverenost,
a zatim pojam državne suverenosti izjedna5uju@i naciju i državu. acija i država su
komplementarne i u daljem istorijskom procesu, meusobno se prepli@u jer grade iste ideale.
Za razliku od teorija državne i narodne suverenosti, teorije nacionalne suverenosti nosioca
suverenosti vide u naciji kao jednom transcendentalnom entitetu. acija za razliku od naroda
nije prosto sabiranje svih graana. no je u suštini jedan novi kvalitet koji prevazilazi zbir svojih
sastojaka. acija je nedjeljiva cjelina i u suštini razli5ita od pojedinaca koji je sa5injavaju. Hna
je jedina suverena, njena volja je suverena, pa graani ne mogu vršiti suverenost, nego
8
0
predstavljati volju nacije. 'olja nacije podrazumijeva naciju kao transcendentalni entitet, kao
ukupnost neidentifikovanih graana, sadašnjih, ali i prošlih i budu@ih generacija.
?eon -igi tuma5e@i nacionalnu suverenost kaže da H*o doktrini nacionalne suverenosti,
suverenost posjeduje kolektivna li5nost, dok graani uzeti pojedina5no ne posjeduju ni najmanji
njen dio. ni, dakle, nemaju nikakvo pravo da u5estvuju u vršenju suverenosti. %ledstveno tome,
opšte pravo glasa ni u kom slu5aju logi5ki ne proizilazi iz na5ela nacionalne suverenosti. edina
posledica koja iz njega proizilazi je da treba prona@i najbolji sistem za izražavanjem nacionalne
volje, ali ništa ne dokazuje da @e to biti opšte pravo glasa.
acija kao transcendentalni pojam da bi vršila svoja suverena prava treba i mora imati svoje
predstavnike koji to u njeno ime 5ine. Zna5i, da je nacionalna suverenost usko vezana sa idejom
predstavništva, predstavništvo je upravo suštinska stvar jer se samo putem predstavništva nacije
izražava njena cjelina. !i predstavnici tuma5e i izražavaju volju nacije kao jednog metafizi5kog
entiteta, oni su predstavnici nacije i izražavaju nacionalne interese, a ne interese pojedina5nih
bira5a, i u tom smislu one ne primaju mandat od bira5a niti ih bira5i mogu kontrolisati, tu leže
korijeni teorije predstavni5kog mandata.
!eorije o narodnoj i nacionalnoj suverenosti su u osnovi razli5ite, ali u praksi se 5esto ova dva
pojma brkaju. %por da li je suveren narod ili nacija u osnovi se ti5u unutrašnje suverenosti u
državi. Izraz nacionalna suverenost se danas koristi za ozna5avanje spoljne suverenosti, odnosno
njene nezavisnosti od država u svijetu. va zbrka koja je nastala u praksi je fakti5ki proizvedena
Huvoenjem opšteg prava glasa, pa režimi koji se pozivaju na nacionalnu suverenost izgubili su
posebna obilježja u odnosu na režime koji se pozivaju na narodnu suverenost. !ime je
prevaziena razlika izmeu dve teorije, pa je u formulacijama ustava došlo i do konfuzije pojma
nacionalne i narodne suverenosti.
*ojam nacionalne suverenosti, u novijoj istoriji, je usko vezan za pojam nacionalne
emancipacije, ukoliko se vezuje za naciju u smislu etnos A a. Hjegovo zna5enje je u tome da je
nacija 5inilac koji samostalno treba da odlu5uje o sopstvenoj državi, odnosno o stvaranju
sopstvene države, ili o ujedinjenju s drugim narodima u okviru jedne države. 4onsekventno
ovome, nacija je nosilac prava na samoopredjeljenje, uklju5uju@i u to i pravo na odcjepljenje. $
tom smislu nacija je suverena i ona izražava suverena nacionalna prava.
8
1
Kla"!a "0+ere!%"t 9 4lasna suverenost po5iva na teoriji o podjeljenosti društva na klase. *rema
toj teoriji, društvo je struktuirano i u njemu postoji više klasa. $ osnovi, postoje dvije klase
koje su meusobno suprotstavljene i imaju antagonisti5ke interese, kako u sveri ekonomije,
tako isto i u drugim podru5jima društvenog života. $ toj klasnoj borbi se uspostavlja i
klasna svijest Hto jeste svijest neke klase o svojoj posebnosti i suprotstavljenosti drugim
klasama, a ujedno i svijest pojedinaca o položaju pojedinaca o svojoj pripadnosti nekoj
klasi, o svom položaju i interesima kao pripadnika te klase. vo je, u osnovi, marksisti5ko
shvatanje društva i društvenih odnosa koji nastaju u njemu. *rema ovom shvatanju, nosilac
suverene vlasti u državi nije narod u cjelini, nego samo jedan njegov dio koji je dominiraju@i
i koji drži vlast. naj dio naroda koji drži vlast predstavlja klasu koja je iz klasne borbe
proizašla kao vladaju@a i taj dio klase, odnosno naroda je nosilac suverene vlasti. *rema
ovoj teoriji, država je samo instrument dominacije u rukama vladaju@e klase.
Iz ove teorije, u praksi su proizašli mnogi oblici politi5kih poredaka kaoJ diktatura proletarijata,
komunizam i realni socijalizamM koji su imali svoga odraza na teoriju klasne suverenosti. Iz ideje
proleterskog internacionalizma proizašla je i ideja ograni5enog suvereniteta socijalisti5kih,
odnosno komunisti5kih zemalja.
%a relativnim blagostanjem društva, ova teorija o klasnoj borbi je prevaziena i klasni
suverenitet je izgubio na svojoj aktualnosti.
Pra+!a "0+ere!%"t 9 *ojam pravne suverenosti u državnopravnoj i pravnofilozofskoj literaturi

javlja se dosta kasnije, on je trebao da prevazie, tj. potisne, pojam državne suverenosti.
*redstavnici pravne suverenosti su mišljenja da je državna suverenost protivpravan pojam, i
u osnovi, oni smatraju da su sve volje dovedene u granicu pravnog poretka. *ravni poredak
ne može dopustiti bilo 5ijoj volji, pa bila to i državna, da se oslobodi granica pravnog
poretka. %tavljanje države iznad prava bi dovelo u pitanje pravni poredak, a to bi bilo
nedopustivo bilo kome, pa i državi. a taj na5in bi se doveo u pitanje pravni poredak koji
5ini jedinstvo države i prava kao pravnih fenomena. $mjesto da se država stavlja iznad
prava, po ovim teoreti5arima, pravo bi trebalo staviti iznad države, u tom slu5aju, državna
vlast bi bila orue za održavanje pravnog poretka, pojedinci ne bi bili pot5injeni državnoj
vlasti, nego bi bili u funkciji tog pravnog poretka kojem i država služi.
>kola pravne suverenosti pretpostavlja jednu od dvije stvariJ Fili da te pravne norme pod koje je
državna vlast stavljena, dolaze od jedne vlasti koja je viša nego državna, ili da su te norme takve
da mogu same sobom obvezati državnu vlastH.
8
2
&nalizom prve pretpostavke došli bi do zaklju5ka da se u pojmu državne suverenosti ništa ne bi

promjenilo, samo bi se državna vlast koja je do tada dolazila od jedne vlasti, podredila drugoj, tj.
višoj. $ tom slu5aju suverenost bi dolazila od te druge vlasti koja bi donosila norme koje bi bile
obavezne za državnu vlastM uzme li se da su države, koje pripadaju meunarodnoj zajednici,
pot5injene normama meunarodnog prava, to bi zna5ilo da suverenost nije svojstvo pojedine
države, ve@ da je to svojstvo meunarodne zajednice. $ osnovi bi imali jednu suverenu
naddržavu sastavljenu od velikog broja nesuverenih država, u tom slu5aju, i ta naddržava bi bila
nesumnjivo država, i ne bismo ništa dobili, jer bi i toj državi pripadala suverenost.
*o drugoj pretpostavci, u pravnom poretku postoje pravne norme koje samim svojim
postojanjem obavezuju državnu vlast. *ravni poredak podrazumjeva da ima normi koje se same
sobom, Fname@u svijesti i savjesti normalnog 5ovjekaH, ali te norme ne bi bile ono što
uobi5ajeno zovemo pravnim normama jer nemaju državnu vlast koja ih je ozna5ila kao
obavezne. Za pravnu normu je karakteristi5no da ju je državna vlast ozna5ila kao obaveznu.
orme koje bi bile nezavisne od bilo 5ijeg autoriteta, a posebno državnog, bi bile norme koje
po5ivaju na Funutrašnjoj vrijednostiH, one bi bile glas Fopšteg ljudskog razumaH i one u osnovi
ne bi bile pravne nego moralne. vdje škola pravne suverenosti stavlja ove pravne norme iznad
države, uzdiže ih nad državom kao norme koje svoju obaveznu snagu ne dobivaju od države. $
tom slu5aju, one ne bi bile pravne nego moralneM ili bi te norme bile pravne ali u tom slu5aju se
ne bi mogle uzdizati iznad države, jer bi svoju validnost dobile od države.
'e@ smo ranije, kada smo raspravljali o nosiocu suvereniteta (odjeljak :.:.=.) razmotrili pitanje
suverenosti prava i rekli da Fpravo ne dobiva svoju važnost od države nego od sebe samaM pravno
se može shvatiti samo norma a ne vlastM da bi se vlast mogla javiti kao jedina pravna ustanova,
potrebno je da ve@ ima jedna pravna norma na kojoj se ono osniva.H *rema ovome, jasno
proizilazi da pravna norma stoji iznad državne vlasti, pa prema tome i suverenost pripada njoj, a
ne državi, i da je u osnovi pravo suvereno.
!eoreti5ari pravne suverenosti ne odbacuju pojam suverenosti, ali ga ne vide u jednoj vrhovnoj
vlasti nego u jednoj vrhovnoj normi iz koje proizilaze sve druge norme. "ez jedne suverene
norme nastupio bi haos raznih normi koje bi u osnovi jedna drugoj protivrje5ile. -akle,
suverenost je pojam bez koga se ne može, suverenost je svojstvo pravnog poretka i prevashodno
prava koje bi po ovoj teoriji bilo iznad države. *o #ansu 4elzenu (#ans 4elsen), tvorcu 5iste
teorije prava, Fsuverenost je svojstvo države... ali kada državu shvata kao pravni poredak. &ko se
država druk5ije shvati, onda je suverenost svojstvo pravnog poretka a ne državeH.
8
3
Kara,teri"ti,e !e"0+ere!e $r<a+e 9 $ pravnoj teoriji postoje pisci koji smatraju da ima država
koje nisu suverene. dmah se otvara pitanje u 5emu je suština nesuverene države, i u 5emu
se ona razlikuje od drugih organizacija (opština, oblasti, pokrajina itd.), koje po nekim
elementima sli5e toj nesuverenoj državi. $ stvari, osnovno pitanje je šta 5ini nesuverenu
državu državom. *o mišljenju tih pisaca, izmeu država koje su nesuverene i njoj sli5nih
organizacija postoji bitna razlika, ali oni tu razliku na sasvim razli5it na5in formulišuJ jedni
nalaze osnovnu razliku u cilju, drugi u postojanju zakonodavne vlasti države, dok tre@i u
njenoj neposrednoj pot5injenosti meunarodnom pravu. *osebno se postavlja pitanje
suvereniteta u federativnim državama i državama 5lanicama, ali o tome @emo posebno
govoriti u poglavlju o suverenitetu jednostavne i složene države.
esuverena država nije država, izmeu nje i sli5nih organizacija se ne može na@i nikakva bitna
razlika, samo politi5ki oportunitet daje njima za pravo da se zovu državama. dstupanje od
na5ela postojanja suverene vlasti unutar ovih nesuverenih politi5kih zajednica je suštinski uslov
za njihovo 5lanstvo u meunarodnim zajednicama i tijelima. &ko je državna suverenost teorijski
bitan uslov za u5estvovanje u meunarodnoj zajednici, to se u prakti5ne svrhe mora pretpostaviti,
da je svaka nezavisna država u meunarodnom sistemu suverena na sopstvenoj teritoriji, to dalje
zna5i da se mora prihvatiti da su neke državne teritorije iako nisu u široj zajednici suverene,
suverene na sopstvenoj teritoriji i da kao takve se prihvataju kao suverene. *riklanjanje fikciji da
nesuverene zajednice u meunarodnoj zajednici imaju status države je uslovljeno 5injenicom Fda
koncept suverenosti primjenjen na meunarodnom planu u stvari nije ništa drugo nego odbrana i
opravdanje nezavisnosti država. +adi se zapravo o tvrdnji da je država, na osnovu 5injenice da je
suverena unutar svoje zajednice, ravnopravna sa ostalim država koje na isti suvereni na5in
vladaju svojim zajednicama.H
S0+ere!%"t $r<a+e i "0+ere!%"t !ar%$a C %uverenost države je pojam koji se dobija

poreenjem države s drugim politi5kim institucijama i on izražava odnos države s tim
institucijama. edino država u odnosu prema njima poseduje suverenu vlast, što zna5i da jedino
ona ima suprematiju nad svim drugim vlastima nad odreenim narodom na odreenoj teritoriji,
a da pri tom sama nije subordinirana nikakvoj drutoj vlasti (+. 'irga).
+aš5lanjivanjem pojma suverenosti, obuhvata tri elementaJ spoljni, unutrašnji u sinteti5ki.
%poljni element podrazumeva nezavisnost državne vlasti u odnosu sa drugim državama, što
zna5i da je državna vlast prilikom donošenja svojih odluka pravno slobodna od svakog
spoljašnjeg mešanja. *ravno izraženo, to bi zna5ilo da ona nije dužna da se povinuje
zapovestima bilo koje strane vlasti koja se nalazi izvan državne teritorije. I kad se u sadašnje
8
4
vreme velikih, kontinentalnih integracija, podvrgava odlukama organa tih integracija, država to
5ini jer je njihov 5lan postala no svojoj, suverenoj volji, 5esto i odlukom graana donesenom na
referendumu, kao što iz njih može da izie, opet no svojoj suverenoj volji. *rema tome, u
odnosima sa drugim državama suverenost državne vlasti izražava se kao nezavisnost (suverenost
kao nezavisnost).
$nutrašnji element obuhvata suprematiju državne vlasti u odnosu na sve druge vlasti i institucije
na njenoj teritoriji. -ržavna vlast je suverena ako odlu5uje o uslovima pod kojima postoje i o
na5inima na kojima funkcionišu subjekti i organizacije na njenoj teritoriji. $z to, ona mora biti u
stanju da na efikasan na5in sankcioniše povrede državnog poretka. -akle, u odnosima prema
subjektima i organizacijama na državnoj teritoriji, suverenost državne vlasti izražava se kao
suprematija državne vlasti (suverenost kao suprematija).
%inteti5ki element je logi5ka posledica spoja prethodna dva elementa, iz kojih proizlazi pravna
neograni5enost državne vlasti, što zna5i da državna vlast može propisivati pravne norme no
svom nahoenju, bez ikakvog, spoljašnjeg ili unutrašnjeg, ograni5enja. -ržavna vlast, shva@ena
kao državna volja koja stvara pravni poredak, u tom smislu je suverena, što država sama
propisuje svoj pravni poredak. *rvi je državnu vlast odredio kao suverenu u pomenutom smislu
Ean "oden (ean "odin) u delu F>est knjiga o republiciG (168D) Frazumevaju@i pod suverenom
vlaš@u jednu vlast koja spolja ne zavisi ni od koje druge vlasti, a unutra je viša od svake druge
vlastiG (%. ovanovi@).
%uprematija državne vlasti nije samo apstraktni princip, nego se konkretizuje u nizu tipi5nih
akata posredstvom kojih se izdaju i izvršavaju zapovesti i izražava suprematija. !akvi akti koje
donose organi koji su sastavni deo autoritarnog državnog aparata jesu zakon, upravni akt i
presuda (!. /artines). -ržavna vlast se objektivizuje i opredme@uje u formalnim aktima kojima
državni poredak dodeljuje posebnu delotvornost (snagu zakona, izvršnost upravnog akta,
presuena stvar pravnosnažnost kona5ne presude).
 tome ko je nosilac državne suverenosti postoji više teorijaJ teokratska, legitimisti5ka,
društvenog ugovora, nacionalne suverenosti i marksisti5ka.
*rema teokratskoj teoriji, nosilac suverenosti je "og (omnis rotestas a -eo), koji je poverava na
vršenje vladaocu kao svom zemaljskom namesniku. 'ladalac je, pak, smatran pro vice <hristi,
na pošto je "og bio izvor celokupne vlasti, vladaocu su podanici dugovali neograni5enu
pokornost. !eokratska doktrina je jedinstvena u tome da je na zemlji vladaju@a božja volja preko
vladaoca kao božjeg izaslanika, ali se u okviru nje uo5avaju dva odgovora na pitanje kako
postaje vladalac. *rema jednoj varijanti (doktrina božanskog natprirodnog prava), "og odreuje
vladaoca kao nosioca suverenosti na zemlji neposredno, dok prema drutoj (doktrina božanskog
8
5
prava provienja), "og to 5ini posredstvom provienja, koje utiskuje dogaajima ili ljudima.
va druga varijanta je blaži oblik teokratske doktrine. d nje je, verovatno, pošao #itler, kada je
u jednom svom govoru od aprila 1939. rekaoJ F/oja najdublja ose@anja ne mogu bolje izraziti
do u obliku blagodarenja *rovienju koje me je pozvalo i pomoglo mi ... da postanem ;uhrer
moga naroda.G
*rema legitimisti5koj teoriji, koja je bila vladaju@a od po5etka KI' do kraja K'II veka,
suverenost je prerogativa koja je dugo vremena pripadala jednoj dinastiji, tako da je vremenom
postala njeno isklju5ivo svojstvo, koje se izražavalo u njenom privatnom pravu da ga o5uva i
prenese na svoje potomke, pri 5emu investitura pape (sve5ano uvoenje na položaj vladaoca)
nije bila potrebna.
*rema teoriji narodne suverenosti, suveren je narod, u smislu svih graana, od kojih svakome
pripada no jedan deo suverenosti. arod, poput li5nosti ima svoju sopstvenu volju. $zet kao
skup svih graana, narod kao opšta volja (a ona je uvek zbir pojedina5nih volja) ne može preneti
na svoje poslanike pravo da njegovu suverenu volju predstavljaju. 'olja se ne može
predstavljati. &li, suverenost je podeljena na sastojke naroda, što zna5i da je svaki graanin
držalac sopstvenog malog dela suverenosti. I budu@i da je svaki graanin titular jednog dela
suverenosti, on ima pravo da izabere svoje predstavnike. !o je suština teorije bira5kog prava,
koja logi5ki vodi do opšteg i jednakog prava glasa. %uveren narod može ili sam neposredno
vršiti suverenu vlast ili je preneti na svoje predstavnike, ne otuuju@i je pri tom od sebe. &ko
suverenu vlast vrši preko svojih predstavnika, narod im u tom slu5aju dodeljuje odreeni
mandat, koji može u svako doba opozvati ukoliko ga narodni predstavnici iznevere. !o je suština
teorije imperativnog mandata, koja je sastavni deo doktrine o narodnoj suverenosti.
*rema teoriji nacionalne suverenosti, nosilac suverenosti je nacija, koja je jedan transcedentalni
entitet, razli5it od skupa svih graana. acija nije kao narod prosto sabiranje, prost zbir graana.
na je jedinjenje, apstraktni entitet koji prevazilazi zbir svojih sastojaka. acija je nedeljiva
celina, razli5ita od pojedinaca koji je sa5injavaju. na je jedini suveren, njena volja je suverena,
na graani ne mogu sami vršiti suverenost, nego predstavljati suverenu volju nacije. 'olja nacije
podrazumeva naciju kao transcedentalni entitet, kao ukupnost neidentifikovanih graana,
sadašnjih, ali i prošlih i budu@ih generacija (. %pagna /usso). ?eon -igi (?eon -uguit) daje
slede@e tuma5enje nacionalne suverenostiJ F*o doktrini nacionalne suverenosti, suverenost
poseduje kolektivna li5nost, dok graani uzeti pojedina5no ne poseduju ni najmanji njen deoM
oni, dakle, nemaju nikakvo pravo da u5estvuju u vršenju suverenosti. %ledstveno tome, opšte
pravo glasa ni u kom slu5aju logi5ki ne proizlazi iz na5ela nacionalne suverenosti. edina
8
6
posledica koja iz njega proizlazi je da treba prona@i najbolji sistem za izražavanje nacionalne
volje, ali ništa ne dokazuje da @e to biti opšte pravo glasa.G
Iako teorija o narodnoj i teorija o nacionalnoj suverenosti izgledaju vrlo razli5ite, iz tih razlika
nisu izvu5ene stroge posledice u praksi. $voenjem opšteg prava glasa, režimi koji se pozivaju
na nacionalnu suverenost izgubili su posebna obeležja u odnosu na režime koji se pozivaju na
narodnu suverenost. !ime je prevaziena razlika izmeu dve teorije, na je u formulacijama
ustava došlo 5ak i do konfuzije pojmova nacionalne i narodne suverenosti. 4lasi5an takav
primer je $stav +epublike ;rancuske od 196B, u 5ijem se 5lanu 3. kažeJ Facionalna suverenost
pripada narodu i on je vrši putem svojih predstavnika i putem referenduma.G 4ako se vidi,
pomenuta konfuzija važi i za na5ine vršenja suverenosti.
/eutim, ima pisaca (/. *relot), koji smatraju da je izbor 5lanova skupštine vropske zajednice
(unije) opštim i neposrednim glasanjem pokazao da spor o FnacionalnomG ili FnarodnomG
karakteru suverenosti nije u tzv. nacionalnoj perspektivi ništa izgubio od svoje suštine. %por o
tome da li je suveren narod ili nacija ti5e se unutrašnje suverenosti u državi, dok se izraz
Fnacionalna suverenostG danas sve više koristi za ozna5avanje spoljne suverenosti države, njene
nezavisnosti od drugih država u svetu. !ime se još podvla5i da samo nacija kao nedeljivi entitet
može biti predstavljena. datle proizlazi da se instituciji koja nije nacionalna ne može samo
zbog toga što su njeni 5lanovi izabrani opštim pravom glasa i neposrednim glasanjem priznavati
predstavni5ki karakter.
Izraz Fnacionalna suverenostG ima još jedno, posebno zna5enje, ukoliko se vezuje za naciju u
smislu etnosa. !aj izraz afirmisao se u sklopu borbe za nacionalnu emancipaciju. jegovo
zna5enje je u tome da je nacija 5inilac koji samostalno treba da odlu5uje o sopstvenoj sudbini,
odnosno o stvaranju sopstvene države ili o ujedinjenju s drugim narodima u okviru jedne države.
$ tom smislu nacija je nosilac prava na samoopredeljenje.
*rema marksisti5koj teoriji, nosilac suverene vlasti u državi nije narod u celosti, pošto kao takav
ne postoji ni u stvarnosti. $ stvarnosti narod je podeljen na društvene klase, a klasa koja je iz
klasne borbe proizašla kao vladaju@a, jeste deo naroda koji je stvarni nosilac suverene vlasti (0.
de 'ergottini). *o toj teoriji, država je samo instrument dominacije i eksploatacije u rukama
vladaju@e klase.
Olii %"t+ari+a!ja "0+ere!%"ti 9 -ve u savremenim ustavima dominiraju@e teorije o nosiocu

suverenosti sadrže pre@utno u sebi suprotstavljena gledišta o oblicima ostvarivanja suverenosti.
!eorija nacionalne suverenosti logi5ki vodi ka predstavni5koj demokratiji, dok teorija o
8
7
narodnoj suverenosti, premda ne isklju5uje uvek predstavni5ku vladavinu, mnogo je bliža

neposrednoj ili poluneposrednoj demokratiji.
*redstavni5kom demokratijom naziva se politi5ki režim u kojem suveren (nacija, ree narod)
vrši suverenost posredstvom svojih predstavnika. /eutim, kako se zahvaljuju@i opštem pravu
glasa i neposrednim izborima, obesmislila teorijska razlika izmeu pojmova nacija i narod,
suverena 5ine svi graani koji su nosioci bira5kog prava, tj. bira5ko telo. "ira5ko telo, koje
ustavi nazivaju FnacijaG ili FnarodG ili jednostavno FgraaniG ne vrši suverenu vlast, ali odreuje
ko @e je u njegovo ime vršiti. %toga je osnovno pitanje predstavni5ke demokratije kako
omogu@iti da se izrazi prava volja bira5kog tela, tj. kako omogu@iti bira5kom telu da izabere
predstavnike koji @e na najbolji na5in vršiti njegovu volju. !o pitanje rešava se odgovaraju@im
izbornim sistemom, koji zahvata skup elemenata od bira5kog prava do raspodele predstavni5kih
mandata.
*oluneposredna demokratija je mešovit sistem, koji se nalazi izmeu predstavni5ke i neposredne
demokratije. !o je sistem u kojem suverenost vrše izabrani predstavnici graana, ali i sami
graani neposredno, putem institucija neposrednog vršenja suverenosti, tj. vlasti. !e institucije
postoje pored predstavni5kih institucija. $5eš@e graana u vršenju suverenosti, tj. odlu5ivanju
može biti dvojakoJ u obliku inicijative, tj. predloga za donošenje odluke (narodna inicijativa) i u
obliku samog donošenja odluke u užem smislu, tj. odlu5ivanju o predlogu (referendum), a može
u obliku jednog i drugog, tj. da graani predlažu donošenje odluke i da je sami donose. 0raani
mogu još neposredno odlu5ivati i u obliku prava da jednu unapred donesenu odluku od strane
predstavni5kog organa potvrde (sankcija) ili odbiju potvrivanje (veto).
U"ta+ i "0+ere!%"t C -anas su retki ustavi koji sadrže odredbu o tome da je država 5iju ustavnu
organizaciju utvruju suverena. !akvo svojstvo države podrazumeva se samim tim što ona vrši
ustavotvornu vlast i donosi ustav. *onekad se suština državne suverenosti daje opisno, ali se
izraz FsuverenG izostavlja, kao u 5lanu :. $stava &lbanije od 19:BJ F&lbanija je nezavisna i
nedeljivaM njen teritorijalni integritet je nepovrediv i njena teritorija ne može biti otuena.G +e5
je o spoljnom elementu suverenosti. &li, postoje i ustavi koji izri5ito odreuju odnosnu državu
kao suverenu. !ako se u $stavu ;inske od 1919. u 5lanu 1. kažeJ F;inska je suverena republika,
5iji je ustav utvren ovim zakonom o obliku vladavine i drugim osnovnim zakonima.G $ 5lanu
1. $stava +umunije od 19=B. kaže seJ F+umunska arodna +epublika je narodna, jedinstvena,
nezavisna i suverena država.G Isto svojstvo države ponavlja $stav +umunije od 19D6, 5iji 5lan 1.
glasiJ F+umunija je suverena, nezavisna i jedinstvena država trudbenika grada i sela. jena
8
8
teritorija je neotuiva i nedeljiva.G /eu novijim ustavima, takvo svojstvo države isti5e u 5lanu
1. $stav *ortugalije od 198DJ F*ortugalija je suverena republika.G
dredbe o državnoj suverenosti sadrži i $stav države "osne i #ercegovine i to u preambuli gdje
se kaže da je "osna i #ercegovina Fopredjeljena za suverenitet, teritorijalni integritet i politi5ku
nezavisnot u skladu sa meunarodnim pravomH.
Za razliku od svojstva državne suverenosti koje ustavi, no pravilu, izri5ito ne naglašavaju,
gotovo da nema ustava koji izri5ito ne odreuje titulara suverenosti u državi. $ tim odredbama
ose@a se uticaj svih teorijskih pravaca o nosiocu suverenosti, iako danas preovlauju odredbe
koje teorijsku inspiraciju nalaze u teorijama o demokratskom poreklu i nosiocu suverenosti. $
savremenim ustavima kao nosilac suverenosti odreuje se ili narod, ili nacija, ili svi graani.
%a stanovišta ustavnog prava, najkorektnija odredba o nosiocu suverenosti je ona koja kaže da
su to graani. !o je izraz koji je pravno odrediv i 5ije je zna5enje sasvim izvesno, za razliku od
izraza FnarodG ili FnacijaG. !ako odreuje nosioca suverenosti $stav ;rancuske od 1896, u 5lanu
:J F%uveren je celina francuskih graana.G Isto rešenje sadrži i $stav ;rancuske od 1B=B, u 5lanu
1J F%uverenost po5iva u celini francuskih graana. na je neotuiva i nezastariva. ijedan deo
naroda i nijedan pojedinac ne mogu prisvojiti za sebe vršenje suverenosti.G
LE7ITIMNOST 'R6AVNE VLASTI
P%ja le4iti!%"ti 9 Za razliku od pojma državne suverenosti, koji je pravni pojam,

legitimnost je, kao i pitanje titulara suverenosti, politi5ki i sociološki pojam. *od legitimnoš@u
se podrazumeva pristanak pripadnika jedne politi5ke zajednice, tj. države, na postoje@e
institucije vlasti i njihove vršioce zato što su u saglasnosti sa nekim višim na5elima (pravde,
demokratije, jednakosti) ili što su obrazovani no odreenim proceduralnim pravilima (na
višestrana5kim izborima, na slobodnim izborima, predstavljanjem svih relevantnih društvenih
skupina). ?egitimna je država u 5ijem je konstituisanju i radu što neposrednije ostvarena
narodna suverenost. $ klasi5noj teoriji pitanje legitimnosti državne vlasti formuliše se kao
pitanje opravdanja države (!). !asi@).
?egitimnost treba razlikovati od pravne zakonitosti, od legalnosti. ?egalnost je organizovanje i
rad institucija vlasti i vršilaca vlasti u saglasnosti sa zakonima važe@eg prava dok je legitimnost
pozitivno vrednovanje, uverenje u valjanost i prihvatanje institucija i vršilaca vlasti zbog toga
8
9
što su u saglasnosti sa politi5kim idealima i vrednostima koji uživaju podršku ve@ine pripadnika
politi5ke zajednice. ?egitimna je vlast koja je to postala odlukom, tj. pristankom ve@ine naroda.
ema svaka vlast (legalnost) autoritet legitimne vlasti (legitimnost). %lobodan ovanovi@ je
pisaoJ F$ demokratiji vlast se može na više na5ina dobiti ali autoritet samo na jedan, a to od
naroda.G Iz toga proizlazi da izmeu ta dva pojma nema uvek poklapanja, što biva u slu5ajevima
kada su važe@i zakoni suprotni shvatanjima, vrednostima i idealima ve@ine pripadnika u jednoj
politi5koj zajednici. *ostoje i uža shvatanja legitimnosti vlasti, prema kojima je legitimna vlast
koja je ustavna, kad je Fsmena vlasti unapred odreena osnovnim zakonom, koji nastupaju@a
vlast ne stvara niti kršiG (+. /. /clver). oš uže je zna5enje legitimnosti kad se legitimnost
vezuje za preuzimanje funkcije vladaoca no naslednom pravu.
*roblemom društvenih i ideoloških osnova legitimnosti vlasti bavio se nema5ki sociolog /aks
'eber (/ah [eber). n je u legitimnosti vlasti video jedan od važnih uslova stabilnosti vlasti.
Iako je vlast monopol sile, ona se dugo ne može održati ukoliko svoju egzistenciju zasniva samo
na toj 5injenici. Zato svaka vlast teži da postane legitimna, da uživa pristanak ve@ine na koju se
odnosi. 4ao svi koji uživaju nadmo@ nad drugima, i ljudi na vlasti žele da njihov položaj bude
FlegitimanG, a njihova nadmo@ FzasluženaG i da subordinaciju drugih tuma5e kao njihovu
sudbinu. 'eber, polaze@i od razli5itih osnova i principa legitimnosti, razlikuje tri idealna tipa
legitimne vlastiJ racionalnozakonitu vlast, tradicionalnu vlast i harizmatsku vlast.
Te%rije % le4iti!%"ti $r<a+!e +la"ti C $ vezi s pitanjem šta je objektivno opravdanje državne
vlasti i odakle poti5e autoritet vlasti, što je suština legitimnosti vlasti, postoji nekoliko teorija. !e
teorije gotovo da se poklapaju s teorijama o nosiocu suverene vlasti. ne se mogu grupisati u tri
velike grupeJ teokratske, autokratske i demokratske.
*rema teokratskim teorijama, vlast je "ožje punomo@je. *ravi vladalac je samo "og. Zemaljska
vlast ima ovlaš@enje da vlada odozgo, od "oga. %toga je zemaljski vladalac odgovoran samo
"ogu. -ržavna zemaljska vlast je legitimna i stanovništvo je dužno da joj se pokorava samo kad
ona ne povreuje "ožje zapovesti, koje su iznad 5ove5ijih, tj. ljudskih zapovesti.
*rema autokratskim teorijama, državna vlast iz sebe same crpe izvor svog autoriteta i svoje
mo@i. -ržavna vlast je apsolutna u tom smislu što je osloboena svakog uticaja sa strane, kako
odozgo (od "oga) tako i odozdo (od naroda). -ržavna vlast je legitimna jer proizlazi iz prava
države da vlada.
*rema demokratskim teorijama, vlast je punomo@je dobijeno od naroda. -ržavna vlast
ovlaš@enje da vlada ima odozdo, od naroda, od volje naroda. !o je demokratska ili narodna vlast.
-ržavna volja je narodna volja, ta5nije re5eno volja ve@ine naroda, koja se izražava bilo
9
0
neposredno, odlukom bira5a, bilo preko narodnih predstavnika izabranih na osnovu opšteg prava
glasa i neposredno. ?egitimna je ona državna vlast koja poti5e od naroda.
%misao teorija o legitimnosti državne vlasti je da ukažu koja je vlast legitimna. !o je ona vlast
5iji je titular legitiman. &ko državnu vlast vrši neko drugi, a ne njen legitimni titular, taj druti je
onda uzurpator, koji trenutno može imati uz sebe materijalnu silu, ali koji za sebe bespravno
prisvaja pravo (pravo zapovedanja) koje mu ne pripada. %ve teorije o nosiocu suverenosti
dovode do istih neopozivih zaklju5akaJ u državi postoji samo jedan suveren koji je legitiman, na
sledstveno, u državi može postojati samo jedna regularna vlast, a to je ona u kojoj suverenost
vrši njen legitimni titular (. ?aferriere). %amo legitimni titular ima pravo na pokornost, koje je
izraz njegovog prava na izdavanje zapovesti (droit de commander). 4ad se ustanovi izvorno
poreklo suverenosti, to za rezultat ima odreivanje njegovog legitimnog titulara.
=UNK>I5E 'R6AVNE VLASTI
*rije nego li preemo na teorije o funkcijama državne vlasti treba da se prisjetimo samog pojma
države i pojmovnog odreenja.
-efinisati državu, bez obzira koji od oblika definicija preferiramo, je veoma komplikovano.
-ržava (a i pravo) nije samo društvena pojava, naprotiv ne smije se gubiti iz vida njen duhovni i
idejni karakter. -akle, država (a posebno pravo) pretpostavljaju odreene vrijednosti koje se
ostvaruju u društvu, pa zato nije 5udo da postoji bezbroj krajnje razli5itih definicija prava. &ko
bismo ilustracije radi (ilustrationis causa), pogledali enciklopedijske i leksikografske odrednice o
državi, došli bismo do identi5nog zaklju5ka. !ako na primjer, ncSclop\dia "ritannica za državu
kažeJ H-ržava je politi5ka organizacija društva, ili politi5ko tijelo, ili, još uže, vladine institucije.
-ržava je oblik udruživanja ljudi koji se razlikuje od drugih društvenih grupacija svojom
svrhom, uspostavljanjem reda, mira i sigurnostiM svojim metodama, zakonima i njihovom
implementacijomM podru5jem na kojem vrši suverenu vlast ili svojim geografskim granicama.
#rvatska enciklopedija državu definiše kao Hpolit. zajednica ljudi organizirana na nekom
teritoriju pod suverenom vlaš@uM suveren i neovisan entitet sposoban ulaziti u odnose sa drugim
takvim entitetima, a koji ima meunarod. *ravu osobenostM aparat sile koji jam5i sigurnost polit.
zajednice i svih njenih 5lanova, bitni elementi države jesuJ stanovništvo (državljani), odreen
teritorij i suverena vlast. -rž. vlast obavljaju drž. organi koji obi5no odreuje ustav države.
-ržave po polit. ureenju mogu biti jednostavne (unitarne) i složene (federativne), po obliku
9
1
vladavine monarhije i republike, a po vrsti polit. režima demokratske i autokratske. ?eksikon

temeljnih pojmova politike državu definiše kao Hpoliti5ka ]Z&-I<& onih koji vladaju i
onih kojima se vlada, ureena na osnovi pravila koja prihva@aju (svojevoljno ili pod prinudom)
svi 5lanovi. $ užem smislu d. je aparat ]%I? koji na5elno jem5i, ]%I0$+%! svih 5lanova
zajednice.
&nalizom odrednica dolazimo do bitnih elemenata pojma države. lementi koji se u svim
odrednicama nalaze jesu da je Hdržava politi5ka organizacija društva, da je Hzajednica ljudi
organiziranih na nekom teritoriju pod suverenom vlaš@u, da je država Hsuveren i neovisan
entitet sposoban ulaziti u odnose sa drugim takvim entitetima, da je država Haparat sile koji
jam5i sigurnost politi5ke zajednice i svih njenih 5lanova iz 5ega proizilazi da se država sastoji iz
odreenih elemenata, kao što su Hljudi, zemljište i izvjesna vlast, koja te ljude drži zajedno na
odreenom zemljištu ili teritoriju.
no što karakteristi5no svim tim odrednicama je da države se sastoji iz odreenih elemenata. !i
elementi suJ ljudi (stanovništvo), zemljište (teritorija) i izvjesna vlast. -a u državi mora biti ljudi
jasno je po prirodi stvari, jer država bez ljudi ne bi mogla da postoji. -ržava je ljudska zajednica.
Isto tako, država mora da raspolaže sa odreenim teritorijem, odnosno zemljištem i bez
odreenog teritorija koji je omeen drugim državama ona ne bi mogla da postoji. "ez obzira na
ova dva osnovna elementa, u državi mora postojati i neka vlast jer pojam države, za razliku od
društva, se razlikuje po tome što se u njoj vrše odreene radnje po odreenim pravilima, a te
radnje se mogu po potrebi i iznuditi. 4ako @e državna vlast biti organizovana, to zavisi od
propisa koji važe u državi, jasno je da država mora biti na neki na5in organizovana. &ko u državi
ne bi postojala državna vlast, ne bi postojalo državno stanje, ve@ stanje preddržavno. *rema
tome, u svakoj državi moraju biti ova tri elementa A ljudi (stanovništvo), zemljište (teritorij) i
vlast. /inimum svakog od ovih elemenata posebno se ne može precizirati i odrediti. >to se ti5e
vlasti, za nju možemo re@i da ona mora biti dovoljno jaka, i to toliko, da iznudi pokornost. vi
elementi su nepromjenljivi osnov svake države.
-ržava kao moderna forma vlasti 5ovjeka nad 5ovjekom se javlja sa monarhijskim
apsolutizmom kao prvim oblikom državnosti. &psolutna monarhija, kao prelazni oblik politi5ke
vlasti od feudalizma u kapitalizam, tj. sa nastankom države u strogom smislu rije5i, kategorija
autoriteta sve više ustupa mjesto kategoriji suvereniteta. %ve politi5ke tvorevine koje prethode
apsolutizmu se uslovno mogu nazvati državom. *ojam države je nerazdvojno povezan sa
problemom nastanka države.  nastanku države u osnovi postoje tri osnovna teorijska pristupa, a
to suJ filozofski, pravni i sociološki (politikološki) pristup.
9
2
;ilozofski pristup problemu nastanka države ima u vidu postanak neke politi5ke zajednice i
odnos pojedinca prema toj zajednici. vo implicira osnovno filozofskopoliti5ko pitanje u
anti5koj misli koje je tjesno povezano sa kriterijumom autarkije. *laton za državu kaže Hdržava
nastaje zato što svaki od nas nije sam sebi dovoljan, ve@ traži mnogoštošta. $ istom tom duhu
&ristotel dodaje Hko ne može da živi u zajednici, ili je 5ak i ne treba, jer je sam sebi dovoljan, taj
nije 5lan države i, prema tome je zver ili bog. bjašnjavaju@i državu dodaje da H-ržava nije
slu5ajno skupljeno mnoštvo, ve@ zajednica koja je sama sebi dovoljna, da bi zalju5io H5ovek je
po prirodi društveno bi@e.
Iz ovih navoda jasno proizilazi da anti5ka politi5ka filozofija sam problem nastanka države i
pojam države razmatra iz aspekta autarkije i u tom kontekstu zaklju5uje da Hpojedinac nije sam
sebi dovoljan, pa zato mora da živi u zajednici ^ Hda ima pojedinaca koji mogu bez zajednice
^ Hda je pojedinac po prirodi društveno bi@e i da sama sebi je dovoljna samo zajednica u obliku
države. Iz ovih stavova kao polaznih slijede sve politi5ke filozofije i bitni politi5ki pogledi o
pojmu države. %a filozofskog stanovišta postanak države nije objašnjen vremenitoš@u ve@
svrsishodnoš@u. H-ržava ne 5ini ništa besciljno, jer je svrhovitost, ili svrsishodnost, njeno bitno
svojstvo.
;ilozofski pristup nastanku i pojmu države ima u osnovi pozitivan odnos prema državi kao
obliku zajednice. !o se može posebno vidjeti ako se ide u analizu oblika vladavine kod *latona i
&ristotela, jer država za njih može samo da postoji kao opšte dobro i sre@a i vladanje koje po5iva
na moralnim zakonima. Za njih Hdržava i pravda moraju da idu zajedno.
*ravni pristup nastanku države i njenom pojmu prilazi iz aspekta racionalnog prirodnog prava,
koje protekom vremena evoluira u druge liberalne idejeJ Hvladavinu prava i Hpravnu državu. $
pravnom pristupu objašnjenju nastanka države postoji filozofska osnova i tradicija, a ta tradicija
u pravnom obliku postoji kao teorija Hdruštvenog ugovora. bjašnjavaju@i nastanak i ulogu
države preko društvenog ugovora koji je u svakom slu5aju hipoteti5an pokušala se objasniti sama
suština države, tj. osnova politi5kog udruživanja. vu ideju društvenog ugovora susre@emo ve@ u
antici i bi@e stalno prisutna do danas u teoriji prava.
no što karakteriše razli5ite varijante teorija društvenog ugovora jeste da pojedinac dolazi prije
države i da je država više nužno zlo nego opšte dobro. !eorija društvenog ugovora se zasniva na
autonomiji ugovornih strana, jer ugovor kao pravna kategorija to u sebi nosi. !eorija društvenog
ugovora nosi u osnovi revolucionarnu ideju na kojoj se zasniva ograni5enje državne vlasti i
pravo na pobunu. &psolutizam dovodi u pitanje teoriju društvenog ugovora jer na svojevrstan
na5in dovodi u pitanje ovu ravnopravnost. !eorija društvenog ugovora (sa izuzetkom #obsa)
9
3
sadrži u sebi ideju ograni5ene državne vlasti u korist pojedinca i stvara pretpostavke za modernu
ideju demokratije.
+evolucionarnost teorija društvenog ugovora posebno dolazi do izražaja sa pojavom ideje
narodne suverenosti, jer narod u osnovi ima pravo na otpor u slu5aju da vladalac ne postupa po
ugovoru. %a teorijom narodne suverenosti revolucionarna buržoazija se bori protiv teorije
legitimiteta na kojoj je insistirao vladalac, jer je on svoje pravo na vlast zasnivao u osnovi
tradicijom osveštanja, koje proizilazi iz dugotrajne i neprekinute vlasti njegovih prethodnika.
'ladalac nastupa kao nosilac misli da je on vje5an i da njegovo pravo da vlada je prihva@eno kao
vje5no Hste5eno pravo.
%a nestankom A ukidanjem apsolutizma A prirodno pravo je, da kažemo, degradirano na ustavno
pravo i tzv. ustavnu zakonitost, što u krajnjem slu5aju zna5i da u praksi zakonitosti svaki pravni
akt bude formalno saglasan sa najvišim zakonom, odnosno ustavom, in fine, umjesto
legitimiteta, nastupa legalitet.
%ociološki (politikološki) pristup problemu nastanka države je razli5it i od filozofskog i od
pravnog pristupa, i rukovodi se 5injeni5nim utvrivanjem porijekla države kao institucije. vaj
pristup problemu nastanka države prilazi iz aspekta stvarnih mo@i u državi i borbe oko tih mo@i.
mpirijska istraživanja koja su u ovoj oblasti raena govore nam mnogo o nastanku i porijeklu
države, posebno istraživanja koja su obavljana u o5uvanim plemenskim zajednicama. %ociološke
teorije o nastanku države su mnogobrojne, a ovdje valja posebno ista@i tzv. teoriju sile koja
nastanak države objašnjava 5isto politi5kim razlozima.
*ojmovno odreenje države istu posmatra kao osobenu politi5ku zajednicu koju možemo
posmatrati iz tri aspekta pojmovnog odreenja rije5i FdržavaH.
Istorijski i logi5ki, država je najprije mo@ ili sila i ona kao takva se upotrebljava u svakodnevnom
govoru. -ržava je monopol sile, i postoji samo ako ga i da ga može osigurati. $ tom aspektu,
država izražava odnos snagaJ hijerarhijski odnos vladaju@ih i podvlašetenih, ali država nipošto
nije puka fizi5ka sila, a još manje nasilje. Za državu je vrlo bitno da njena mo@ bude djelotvorna,
da se nalozi države izvršavaju.
%hvatanje da je država samo i ponajprije mo@ je stajalište Fpoliti5kog realizmaH, a u novije doba
Fpoliti5kog decizionizmaH.
-alje, država je vlast, država jest sila, ali ne neograni5ena i proizvoljna. jena vlast odnosno sila
je oplemenjena pravom i podvrgnuta zakonima. jena slika države kao vlasti mora biti
impersonalna. $ državi trebaju da vladaju zakoni, a ne ljudi. -ržava je zakonski sistem, a pravila
i propisi te procedura treba da obezbjede suživot pojedinaca i opstanak same države. 0dje se ne
9
4
primjenjuju zakoni, prestaje i vlast. %toga je bitno obezbjediti po svaku cijenu zakonitost, jer u
protivnom vladaju mo@nici.
%hvatanje da je država samo i ponajprije vlast je stajalište normativne pravne teorije, ali i
klasi5nog liberalizma, koji zagovara potpuno rastvaranje iracionalne mo@i u racionalnoj pravnoj
regulaciji.
apokon, država je autoritet. $ ovom aspektu državu posmatramo kao autoritet koji se priznaje
kao legitiman, kojim se graani obavezuju da @e se podvrgavati njegovim pravilima. -akle,
država nije samo zakonski sistem, jer i zakone donose ljudi, stoga i oni mogu biti proizvoljni. $
suštini, pitanje je šta ih može u5initi obaveznim_ 4oji uslovi obezbjeuju da vlast postaje
legitimna_ %amo ako zakoni nisu puki izraz vladaju@e volje, nego sadržavaju i neku inherentnu
vrijednost, prije svega pravednost, u tom slu5aju se ostvaruje legitimnost te konkretne vlasti.
vo shvatanje da je država ponajprije autoritet je karakteristi5no stanovište politi5ke filozofije,
tj. teorije politi5ke obaveze. *ojmovno odreenje države u suštini zna5i objasniti i razumjeti
kako sila (ili mo@), ponajprije legalizovana kao vlast, postaje legitimnom kao autoritet. va
metamorfoza mo@i u vlast posredstvom prava leži u suštini suverenosti kao eminentnog pravnog
pojma, i klju5ni je pojam pravne teorije koji precizira smisao države kao vlasti. %uština nastanka
moderne države se stoga može shvatiti kao problem formiranja i kona5no prihva@anja pojma
suverenosti.
Te%rije % .0!,ijaa $r<a+!e +la"ti 9 Iako jedinstvena, tj. celovita i neokrnjena, a ne

sastavljena od delova ili samostalnih sastavaka, državna vlast deljiva je na pojedine svoje
funkcije. ;unkcija je delatnost države, koja nosi odreena obeležja, usmerena na vršenje državne
vlasti. Izraz FfunkcijaG upotrebljava se ovde u zna5enju koje mu je svojstveno u pravnim
naukama delatnosti koja je organizovana i predodreena za ostvarivanje jednog cilja. -ržavne
delatnosti, nezavisno od atribucija, tj. uloge i društvenih ciljeva države, usmerene su na
stvaranje zakona, upravnog akta ili presude. !e delatnosti države koje streme razli5itim pravnim
ciljevima jesu funkcije države. -elatnosti koje streme jednom istom pravnom cilju, obrazuju
jednu funkciju države. -ržavna vlast vrši se brojnim i razli5itim oblicima delatnosti države, tj.
državnih organa 5iji su kona5ni izrazi razli5iti (stvaranje apstraktnih odredaba, konkretnih
naredbi ili vršenje materijalnih radnji), na su otuda razli5ite i funkcije države. -ržavne funkcije
mogu se utvrditi primenom razli5itih merila, pri 5emu su najvažnija tri takva merilaJ 1)
materijalno ili objektivno meriloM :) organsko ili subjektivno meriloM 3) formalno merilo. o,
pre utvrivanja pojma državnih funkcija no ovim merilima, osvrnu@emo se na razli5ite teorije o
državnim funkcijama. ajjednostavnije merilo za njihovo razlikovanje jeste broj državnih
9
5
funkcija koje odnosno merilo utvruje. *rema tom merilu, razlikuju se dualisti5ke, trijalisti5ke i
kvadrijalisti5ke teorije o državnim funkcijama.
-ualisti5ke teorije suštinu državne vlasti vide u nareivanju i izvršavanju naredbi. *ostoji samo
donošenje opštih pravnih normi i njihovo primenjivanje u društvenom životu, njihovo
izvršavanje. edna državna vlast propisuje ili nareuje, druta izvršava propise ili nareenja. na
vlast koja propisuje opšta pravila ponašanja jeste zakonodavna, a ona koja ta pravila izvršava
jeste izvršna. !ako široko i neprecizno odreena, izvršna vlast istovremeno apsorbuje upravnu i
sudsku vlast. $prava i sudstvo samo su dve vrste izvršavanja zakona. I dok je uprava to zna5enje
dobila tek naknadnim razvojem oblika države, za sudstvo, koje je nastalo pre uprave, takvo
obeležje postoji od samog po5etka njegovog postojanja. ezavisno od toga, obe ove vlasti
jednako stoje pod zakonom, obe vrše jednu te istu izvršnu operaciju u odnosu na zakon.
Za razliku od dualisti5kih, trijalisti5ke teorije sve državne funkcije dele u tri grupeJ
zakonodavnu, izvršnu (upravnu) i sudsku. !rijalisti5ke teorije nastale su na osnovu kritike
dualisti5kih teorija, za koje su smatrale da su suviše uproš@ene, 5ak i u blažoj varijanti (kao kod,
na primer, !eodora -ikroka), kad se priznaje podela izvršne vlasti na dve FpodvlastiG. !e teorije
pošle su od teze da se upravna vlast toliko razlikuje u materijalnom pogledu od sudske vlasti, da
to povla5i za sobom razli5itu organizaciju i postupak, kao i razli5itu prirodu akata u kojima te
dve vlasti ishode. !o je dovoljno da se one smatraju dvema sasvim razli5itim državnim vlastima,
koje postoje uporedo sa tre@om takvom vlaš@u, zakonodavnom. o, ovim izlu5ivanjem sudske
iz izvršne vlasti, nije likvidirana unutrašnja heterogenost izvršne vlasti, pogotovo kad se ona
svodi isklju5ivo na upravnu vlast. a produbljivanju te teze, nasta@e kvadrijalisti5ke teorije o
državnim vlastima. ajpoznatiji predstavnici trijalisti5kih teorija, kojih je meu pravnim
piscima i najviše, jesu >arl /onteskje, *ol ?aband, 0eorg elinek i ?eon -igi, a od doma@ih
pisaca %lobodan ovanovi@ i +adomir ?uki@.
*rema kvadrijalisti5kim teorijama, pored pomenute tri, treba razlikovati još jednu, 5etvrtu vlast.
!akva, 5etvrta vlast, bila bi izvršna u užem smislu, ili izvršno politi5ka vlast, za razliku od
upravne vlasti, koja bi se mogla shvatiti i kao izvršno upravna. *ri tome je re5 o zasebnoj vlasti
koja se ne uklapa ni u jednu od postoje@ih vlasti (zakonodavnu, izvršnu ili sudsku). !u 5etvrtu
državnu funkciju teoreti5ari naj5eš@e nazivaju funkcijom vlade.
Materijal!i ili %je,ti+!i p%ja $r<a+!i8 .0!,ija 9 -ržava razli5ite društvene ciljeve
ostvaruje nizom svojih funkcija. Za razumevanje pojma državnih funkcija nužno je podsetiti se
da je država titular najviše vlasti (potesta di impero) na svojoj teritoriji, na su otuda funkcije
države konkretne manifestacije takve vlasti. /eusobno se mogu razlikovati pomo@u razli5itih
9
6
merila. /aterijalna ili objektivna podela i pojam državnih funkcija utvruju se s obzirom na
sadržinu delatnosti države kojom ona ostvaruje svoje ciljeve. *rimenom tog merila, razlikuju se
zakonodavna, izvršna i sudska funkcija.
Zakonodavnu funkciju država vrši kad stvara norme svog pravnog poretka. na se, dakle, vrši
putem normi kojima se stvara pravni poredak države, tj, putem zakona (re5 FzakonG se uzima
antonomasti5ki, kao naziv za opšta pravila, i u 5isto materijalnom zna5enju). beležja zakona su
da se sastoji od opštih, apstraktnih i novostvorenih (konstitutivnih) pravnih pravila.
pštost zakonskog pravila norme zna5i da je to norma koja je upu@ena raznovrsnim
destinaterima (adresatima). na važi erga omnes (subjektivna opštost) i ti5e se neodreenog
broja slu5ajeva i odnosa (objektivna opštost).
&pstraktnost zakonskog pravila norme zna5i da je to norma koja obavezuje semper et ad
semper, nikako se ne iscrpljuju@i u jednoj primeni. jene konkretne mogu@ne primene su
neodredive.
Zakonsko pravilo norma je novostvoreno (konstitutivno) u tom smislu što se njime vrši jedna
konstituišu@a funkcija u pravnom poretku države, ustanovljava se ius novum. !o je, istovremeno,
suštinsko obeležje zakonodavne funkcije i zakona u materijalnom smislu. tuda su materijalni
zakoni akti koji se odnose na organizaciju države (organizacione ili instrumentalne norme), akti
koji prinudno name@u li5ne (vojna obaveza) ili materijalne (dažbine i porezi) prestacije, akti koji
prinudno ograni5avaju osnovna prava graana. -ok su opštost i apstraktnost normalna obeležja
pravnih pravila kojima se vrši zakonodavna funkcija, to nisu i suštinska obeležja te funkcije,
pošto se izuzetno zakonodavna funkcija može vršiti i normama koje se odnose na jednog
destinatera i koje su podobne samo za jednokratnu primenu (zakoni kojima se dodeljuje po5asna
penzija). -akle, suštinsko obeležje zakona u materijalnom smislu je konstituisanje novog pravila
u pravnom poretku, nove norme (la novieta) (+. 'irga).
*od izvršnom funkcijom podrazumeva se Fsložena i mnogoobrazna državna delatnost koja se
neprekidno odvija, a kojom država postiže svoje neposredne i konkretne intereseG (+. "iscaretti
di +uffia). *ostoji i odreenje prema kojem je izvršna funkcija državna delatnost koju država
preduzima Fradi staranja o javnim interesima koje ona preuzima kao svoje sopstvene intereseG
(+. 'irga). $ svakom slu5aju, sadržina te delatnosti je toliko mnogostruka i raznovrsna da
pojedini autori (npr. Zanobini) pribegavaju 5isto negativnoj definiciji uprave, smatraju@i pod
njom delatnost države koja nije ni zakonodavstvo ni sudstvo.
!a se funkcija države naziva FizvršnaG zato što državnoj delatnosti usmerenoj na zadovoljavanje
konkretnog cilja prethodi zakonodavna funkcija. &ktima izvršne vlasti ostvaruje se izvršavanje
9
7
zakona. Izvršna funkcija je izvršna u odnosu na zakonodavnu funkciju, pošto su njeni ciljevi
odreeni zakonom i zato što se moraju ostvarivati u granicama odreenim zakonom.
ajvažnija obeležja izvršne funkcije jesu neposrednost i konkretnost. !akva delatnost teži ili
zaštiti javnog poreska (delatnost policije), ili upotpunjavanju pojedina5nih aktivnosti kad su ove
nedovoljne za podmirenje potreba graana ili kad sasvim izostaju (privredna delatnost države)
ili u pružanju pogodnosti i usluga koje su neophodne stanovništvu (vršenje javnih službi).
Izvršna funkcija može se podeliti na upravnu funkciju i na funkciju vlade. $ pravnom funkcijom
država se Fstara o javnim interesima koje preuzima kao svoje sopstvene intereseG. !o 5ini
konkretnim i izvršnim pravnim aktima kojima se izvršava dispozicija zakona. ;unkcija vlade
nema za predmet pojedina5ne javne interese, nego Fcelokupni život države, uzete u celostiG (%.
;oderaro). *osredstvom funkcije vlade utvruju se ciljevi države i daju direktive za vršenje
ostalih državnih funkcija.
;unkcija vlade vrši se sa znatnom, katkad i punom diskrecionalnoš@u i posredstvom tzv.
politi5kih akata, kojima državni organi preduzimaju najvažnije i najvitalnije mere u unutrašnjoj i
u spoljnoj politici zemlje. !akvi bi akti biliJ imenovanje 5lanova vlade, sazivanje i raspuštanje
zakonodavne skupštine, parlamentarno izglasavanje poverenja i nepoverenja vladi, zaklju5ivanje
meunarodnih ugovora, objavljivanje rata, zaklju5ivanje mira itd. *ošto je re5 o slobodnim
aktima, oni ne potpadaju pod ocenu ustavnosti i zakonitosti, 5ak i u zemljama u kojima je takva
ocena institucionalizovana u obliku apstraktnog spora. !i akti ocenjuju se merilima politi5ke
celishodnosti, a eventualne sankcije prema onima koji ih preduzimaju politi5ke su prirode.
%udska funkcija je delatnost države kojom se garantuje održavanje i ostvarivanje pravnog
poretka. na je usmerena na pribavljanje važnosti pravnom poretku države u pojedina5nim
slu5ajevima. %adržina sudske funkcije svodi se na vrednovanje ljudskog ponašanja no meri
pravne norme, a u cilju rešavanja spora. datle proizlazi da su tri suštinska elementa sudske
funkcijeJ pravna norma, ljudsko ponašanje koje se vrednuje i spor.
*ravna norma je ona konkretna norma no 5ijoj se meri valorizuje ljudsko ponašanje. na je
merilo za vršenje sudske funkcije, na se zbog toga i kaže da je sudska funkcija vezana zakonom.
e vezuju sve pravne norme sudiju 5vrsto. eke mu, zbog visokog stepena elasti5nosti,
dopuštaju i odgovaraju@i stepen diskrecionalnosti.
!ipi5an izraz sudske funkcije je presuda ili odluka. !im aktom država, posredstvom sudova,
Fizri5e volju zakona u konkretnom slu5ajuG (%. ;oderaro).
Or4a!",i ili "0je,ti+!i p%ja $r<a+!i8 .0!,ija 9 rganski ili subjektivni pojam državnih
funkcija polazi od podele državnih funkcija na razli5ite državne organe, tj. na razli5ite nosioce
9
8
koji se nalaze na vrhu države. -ržavna funkcija se izjedna5uje sa državnim organom kojem je
ustavom poverena. *odela državnih funkcija karakteristi5na je za svaku državu. na postoji i u
apsolutisti5koj državi, u kojoj isto tako postoje razli5iti državni organi, samo strogo hijerarhijski
podreeni jedni drugima.
vako postavljeno pitanje pojma državnih funkcija u tesnoj je vezi sa teorijom o podeli vlasti,
koju je formulisao /onteskje (<harles ?ouis /ontesPuie). *revedena na pravni5ki jezik, ta
teorija kaže da je radi obezbeenja skladnog funkcionisanja države i istovremenog garantovanja
slobode graanima nužno da svaka državna funkcija u materijalnom smislu bude poverena
jednom organu ili, ta5nije re5eno, nizu razli5itih organa, tako da se ne može dogoditi da
pojedinac ili skupština istovremeno mogu donositi zakone, izvršavati ih i donositi presude na
osnovu zakona (bila bi to koncentracija vlasti). *rema re5ima /onteskjea, potrebno je da Fvlast
zaustavlja vlastG (F1e pouvoir arrete le pouvoirG), podrazumevaju@i pod Fvlaš@uG upravo svaku
od tri grupe organa nadležnih za vršenje (bar pretežno ako ne isklju5ivo) jedne od tri državne
funkcije shva@ene u materijalnom smislu, na na5in da je svaka vlast (zakonodavna, izvršna i
sudska) nezavisna od drugih.
!eoriju o podeli vlasti, bar u na5elu, prihvata danas ogromna ve@ina ustava u svetu. $ izloženom
smislu za nju se izri5ito izjašnjava $stav (snovni zakon) ema5ke od 19=9. u 5lanu :2J
F<elokupna državna vlast proizlazi iz naroda. ju vrši narod putem izbora i glasanja i preko
posebnih zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa.G *rema organskom ili subjektivnom pojmu
državnih funkcija, zakonodavna funkcija se sastoji od jedne ili dve skupštine (doma), koje imaju
predstavni5ki karakter, s kojima se ponekad sjedinjuje i šef države (posebno u monarhijama), s
tim što se ne retko od istog organskog ansambla sastoji i ustavotvorna vlastM izvršna funkcija
sastoji se od šefa države, od vlade (u užem smislu od kabineta) i od raznovrsnih podreenih
organa upraveM sudska funkcija sastoji se od organa pravosua.
=%ral!i p%ja $r<a+!i8 .0!,ija 9 ;ormalni pojam funkcija državne vlasti polazi od
razli5ite forme akata koje donose razli5ite državne vlasti i dobrim delom izjedna5uje se s
organskim pojmom, pošto svaka vlast donosi svoje akte u tipi5noj formi.
Zakonodavnu funkciju država vrši kad donosi formalni zakon (dok konstituanta donosi ustavni
zakon), izvršnu funkciju država vrši kad donosi upravni akt, a sudsku kad donosi presudu. &li, tu
tipi5nu formu pomenute funkcije državne vlasti koriste i za vršenje onih svojih nadležnosti, koje
bi no svojoj sadržini, teorijski pripadale nadležnosti druge funkcije državne vlasti. !ako, na
primer, zakonodavna funkcija u formi zakona odobrava budžet države, koji se donosi samo za
9
9
godinu dana ili utvruje promene u teritorijalnoj podeli neke teritorijalne jedinice koriste@i se
formalnim zakonom, dok izvršna funkcija donosi u formi upravnog akta normativne odredbe.
P%ja $r<a+!i8 .0!,ija 0 ?%"!i i @ere4%+i!i 9 $stav "osne i #ercegovine kao i ustavi
entiteta daju nedvosmisleni organski pojam državne funkcije. $stav, najprije, polazi od podjele
državne vlasti na zakonodavnu, izvržnu i sudsku a potom ne odreuje sadržinu svake od tri vlasti
nego njihovog nosioca, s kojim izjedna5uje odnosnu državnu funkciju. *arlamentarna skupština
na nivou svih subjekata (države, entiteta i kantona) je najviše predstavni5ko tijelo i nosilac
ustavotvorne i zakonodavne vlasti. 'lade koje se formiraju na razli5itim nivoima i sa razli5itim
nazivima su nosioci izvršne vlasti. %udska vlast pripada sudovima opšte nadležnosti. &
*redsjedništvo izražava državno jedinstvo na nivou "osne i #ercegovine, dok, na nivou entiteta
u ;ederaciji imamo predsjednika i dva podpredsjednika, a u +epublici %rpskoj predsjednika
republike. $stavni sud na nivou "osne i #ercegovine štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i
manjinska prava što na svojevrstan na5in 5ine i entitetski sudovi na nivou entiteta.
a bazi ovoga možemo da konstatujemo da u ovom organskom odreivanju klasi5ne triparticije,
izvan podjele na kojoj se ona zasniva su ostali i *redsjedništvo (i na nivou entiteta) i $stavni sud
koji, ne vrše ni zakonodavnu ni sudsku a ni izvršnu vlast.
O?LI>I 'R6AVNE VLASTI
Te%rije % %$!%"ia $r<a+!i8 +la"ti C !eorije o odnosima izmeu državnih vlasti (funkcija)
tesno su povezane sa pitanjem sadržine i broja državnih vlasti. *itanje sadržine državnih vlasti ili
funkcija jeste pitanje sadržine delatnosti koje država vrši i njihovog izraza u spoljnom svetu, pre
svega u svetu prava. !eorije o odnosima državnih vlasti pretpostavljaju da je prethodno
raš5iš@eno pitanje sadržine i broja državnih vlasti. !e teorije bave se pitanjem kako treba da bude
organizovano vršenje ve@ poznatih i odreenih državnih vlasti. d na5ina tog organizovanja
zavisi oblik državne vlasti. blik državne vlasti je, prema tome, na5in na koji je organizovano
vršenje državnih vlasti i uspostavljen odnos meu njima.
<entralno pitanje teorija o odnosima državnih vlasti je odnos legislative i egzekutive. !o su dve
vlasti politi5ke sadržine, 5iji se nosioci biraju no politi5kim merilima. %udska vlast zahteva
veliku stru5nost za svoje vršenje, na se stoga njeni vršioci biraju no stru5nim merilima. Zbog
toga se sudska vlast ostavlja no strani odnosa politi5kih vlasti, legislative i egzekutive, i njeno
vršenje organizuje se nezavisno od politi5kih vlasti na na5elu samostalnosti i nezavisnosti.
10
0
!radicionalne teorije na osnovu kojih se i danas u ustavima i praksi odvijaju odnosi izmeu
državnih vlasti jesu teorija o podeli vlasti, sa varijantama krute i gipke podele (ili saradnje)
vlasti, i teorija o jedinstvu, preplitanju, mešanju vlasti. a osnovu tihteorija nastale su
tradicionalne klasifikacije oblika državne vlasti koje, uz napomenu da su razlike meu njima
5esto suptilne, još uvek verno izražavaju kako ustavno pravo tako i ustavnu stvarnost. !o su
predsedni5ki sistem, kao oblik državne vlasti nastao na podlozi teorije krute podele vlasti,
parlamentarni sistem, nastao na podlozi teorije gipke podele vlasti ili saradnje vlasti, mešoviti
sistem, koji je kombinacija obeležja koja pozajmljuje od predsedni5kog i parlamentarnog
sistema, skupštinski sistem, koji nastaje na podlozi teorije o jedinstvu vlasti koje je izvedeno u
korist legislative i autoritarni sistem, koji nastaje na podlozi teorije o jedinstvu vlasti izvedenom
u korist egzekutive.
4ao što smo ve@ rekli državna vlast, u širem smislu, podrazumjeva da vlast donosi neke odluke,
zapovjesti (tj. pravne norme) i da ih izvršava. %am termin državna vlast u užem smislu ozna5ava
tri osnovne vrste državnih vlasti. !ako se razlikuju državne vlastiJ zakonodavna vlast
(zakonodavstvo), upravna vlast (uprava) i sudska vlast (sudstvo).
'ršenje ove tri vlasti može biti razli5ito organizovano. % obzirom na na5in kako su ove tri vlasti
organizovane zavisi i oblik državne vlasti. %hvatanje pravne i politi5ke nauke o ovom pitanju je
zaokupljalo ljudsku misao, glavni predstavnik ovog institucionalnog shvatanja politike je
/onteskje. /onteskje je u svom F-uhu zakonaH prvi nazna5io princip o podjeli vlasti iako je
djelo nastalo u vremenu apsolutne monarhije, gdje je nosilac cjelokupne državne vlasti
(zakonodavne, izvršne i sudske) bio monarh. -akle, to je vrijeme kada oblik državne vlasti
predstavlja 5ist oblik jedinstva vlasti, a samim tim i oblik neograni5ene vlasti. eograni5ena
vlast je bila u koliziji sa principom slobode i demokratije, pa je zato bilo nužno da /onteskje
traži druga5iji na5in organizovanja državne vlasti, kako bi se obezbjedila sloboda 5ovjeka i
eliminisali uzroci zloupotrebe u vršenju državne vlasti. /onteskje je bio za princip podjele vlasti
iz razloga Fpodela vlasti zasniva se na ideji da vlast može da se oslabi u samom svom izvoru i
razvije tako da jedan deo ograni5ava drugi a da pritom celokupna vlast bude ograni5ena i strogo
definisana kako ne bi zadirala u sferu individualnih i društvenih sloboda.H
4oncept organizacije državne vlasti je bio u funkciji omogu@avanja politi5ke slobode, ali je u
osnovi uzdrmao jedno bitno svojstvo suverenosti, koje su isticali "oden i #obs - nedjeljivost
vlasti. ormalno, da ovo implicira pitanje nosioca državne suverenosti, jer se može dogoditi da
ove tri državne vlasti budu u sukobu. Za /onteskjea, uvijek ove tri vlasti moraju da se slože i
kada su u sukobu, pošto @e na osnovu nužnog kretanja stvari biti prisiljene da djeluju
sporazumno. %uverenost po5iva na sintezi razli5itih grana vlasti.
10
1
!ri vlasti, zakonodavstvo, uprava i sudstvo, postoje u svim razvijenim državama, ali su na5ini,
postupci i organi, u razli5itim državama, razli5iti. % obzirom na na5in vršenja vlasti odreuje se
oblik državne vlasti, to su jedinstvo vlasti i podjela vlasti. 4od jedinstva vlasti sve tri vlasti vrši
jedan te isti državni organ, a kod podjele vlasti postoji specijalizacija tj. stvaranje tri posebne
vrste organa.
*rincip podjele vlasti je jedan od principa organizacije vlasti koji ima najve@i i najdalekosežniji
uticaj na organizaciju države. /onteskje kažeJ F%ve bi bilo izgubljeno kada bi isti 5ovek ili isto
telo vladalaca, plemi@a ili naroda vršili sve tri vlastiJ vlast donošenja zakona, vlast izvršenja
državnih akata i vlast suenja zlo5ina ili sporova meu pojedincimaH. 4ada kaže Fsve bi bilo
izgubljenoH, /onteskje misli na slobodu, zbog toga je potrebno ograni5iti vlast svakog organ da
nijedan organ ne vrši punu državnu vlast, potrebno je svaku od tri vlasti povjeriti razli5itim
organima, tako da jedna vlast ograni5ava ili zaustavlja drugu (eng. checks and balances).
/odaliteti principa podjele vlasti suJ parlamentarni sistem, predsjedni5ki sistem i konventski
sistem. e ulaze@i u suštinu ovih sistema, mi @emo samo na5elno odrediti gdje i kod koga se
nalazi suverenost.
Te%rija % p%$eli +la"ti C *odela vlasti je jedno od mogu@ih organizacionoCtehni5kih na5ela na

kojem se ureuju odnosi izmeu državnih vlasti (funkcija). !o na5elo je prvi formulisao i na
celovit na5in razradio, premda ga tako nije i nazvao, /onteskje, u svom delu F-uh zakonaG
(18=B). &li, prvi nagoveštaji te teorije nalaze se u delima &ristotela, /arsilija *adovanskog i
?oka. *osebno je ?ok, u okviru svoje, u osnovi dualisti5ke teorije, pisao o trima državnim
vlastima i o njihovim zasebnim nosiocima, ali ih je u sklopu svoje politi5ke filozofije druk5ije
odredio (F-ve rasprave o graanskoj vladiG, 1D92) od /onteskjea i potonje politi5koCpravne
teorije. Za na5elo podele vlasti se kaže da ono nije ništa drugo do na5elo podele rada primenjeno
na organizaciju države. %vaki posao zahteva posebne sposobnosti i teško je na@i nekog koji je
sposoban za sve poslove. tuda ni državne poslove ne treba da obavlja jedan isti organ, nego da
razli5ite poslove obavljaju razli5iti organi (/. Ili@).
Izvor i motiv za teoriju podele vlasti 5isto je politi5ke prirode, pa je i njena Fpravna vrednost
nesumnjivo manja od politi5kog domašajaG (%. ;oderaro). $poreuju@i apsolutisti5ki režim u
;rancuskoj sa predstavni5kim režimom ngleske, /onteskje je želeo da svojom doktrinom o
podeli vlasti pruži pojedincu ve@e garantije politi5ke slobode. 'last se ne može vršiti na
arbitraran i nekontrolisan na5in. na ne može, kao u apsolutisti5koj državi, biti koncentrisana
kod jedne jedine li5nosti, pošto je ve5ito iskustvo da je onaj ko ima svu vlast sklon da je
zloupotrebi. -a bi se takve zloupotrebe izbegle, potrebno je da vlast zaustavlja (ko5i) vlast. & to
10
2
se postiže tako što se svaka od tri vlasti dodeljuje posebnoj grupi organa, tako da svaka vlast
kontroliše drugu vlast ( l e pouvoir arrete le pouvoir), 5ime se uspostavlja ravnoteža,
ekvilibrijum izmeu tih vlasti. tuda /onteskje težište stavlja više na ekvilibrijumu vlasti nego
na podeli vlasti, naglašavaju@i da svaka vlast nema samo mo@ da donosi akte i odredbe odreene
sadržine $%aculte de statuer), nego posebno i da kontroliše akte i odredbe koje je donela druga
vlast (%aculte de empecher). !ime, razume se, vlast nije izgubila svojstvo organizacione celine,
koja je sastavljena od nekoliko državnih organa meusobno povezanih, kojima državni pravni
poredak dodeljuje na vršenje deo ovlaš@enja. *o tom principu, odreene državne funkcije
dodeljuju se isklju5ivo grupi državnih organa, koji sa5injavaju jednu državnu FvlastG. *rema
tome, što se ti5e nosilaca vlasti, teorija o podeli vlasti podrazumeva da je svaka od tri državne
funkcije poverena nizu organa meusobno koordiniranih, koji obrazuju jednu organizacionu
celinu. $pravo se ta celina i naziva FvlastG, a odnosi izmeu pojedinih vlasti zasnovani su na
Fpodeli vlastiG.
$ teoriji najve@a razmimoilaženja nastala su u vezi sa tuma5enjem /onteskjeovog shvatanja
Fpodele vlastiG. edna grupa pisaca smatra da je /onteskje, opisuju@i odnose izmeu tri državne
vlasti, imao u vidu njihovu potpunu funkcionalnu i organizacionu razdvojenost, a drugi, da je
/onteskje imao u vidu samo tri razli5ite funkcije državne vlasti, koje se u svakoj državi moraju
vršiti, ali tako da se vršenje svake od njih ne sme poveriti organu ili grupi organa koji bi bili
meusobno potpuno razdvojeni.
*rema prvom shvatanju, podela vlasti tuma5i se kao potpuna izolacija vlasti i ona postoji kad se
svaka od tri funkcije državne vlasti vrši potpuno nezavisno od ostale dve funkcije državne vlasti.
!o se najpotpunije postiže ukoliko svaku funkciju državne vlasti isklju5ivo vrši samo jedan
državni organ (odnosno niz organa iste vrste), pri 5emu su nosioci svake pojedina5ne funkcije
državne vlasti organizaciono i funkcionalno nezavisni jedan od drugog. edan isti državni organ
ne može vršiti više od jedne funkcije državne vlasti. !ime se postiže da nosioci funkcija državne
vlasti budu meu sobom nezavisni i ravnopravni, što je uslov slobode i demokratije. vo je
klasi5no tuma5enje podele vlasti, koje je u osnovi mita o podeli vlasti, a njegov najpoznatiji
predstavnik u teoriji bio je +. 4ape de /alber (+. <arre de /alberg). !akvom shvatanju voi
francuske buržoaske revolucije od 18B9. dali su metafizi5ko zna5enje i pretvorili su ga u dogmu
politi5ke filozofije. !ako se u -eklaraciji prava 5oveka i graanina, donesenoj u jeku revolucije,
kaže da društvo u kojem graanska prava nisu garantovana, ni podela vlasti nije ustanovljena,
nema ustava (5lan 1D). %misao ove kategori5ne odredbe je da samo vlast koja je podeljena na
razli5ite državne organe može biti ograni5ena vlast, tj. svedena i podložna kontroli. 'oi
francuske buržoaske revolucije shvatili su podelu vlasti kao jedan kruti sistem organizacije vlasti
10
3
u kojem je jedan organ, odnosno vrsta organa, nosilac pojedine funkcije državne vlasti u celini.
$ ustavnim tekstovima ovakvo shvatanje o podeli vlasti najpotpunije je razraeno u $stavu
;rancuske od 1891. i u $stavu /asa5usetsa od 18B2 (tzv. distri&uting clause iz 5lana 32. ovog
ustava).
' %#'&!& -?I '?&%! $ &*%?$!/ I $ /#&I74/ %/I%?$ . Z&! % !&4'& *-?&
I &ZI'& 4+$!/ *-?/ '?&%!I . !+!I7&+I 4I %$  Z&%!$*&?I %/&!+&?I %$ -& 
'?&%! *-?& & /#&I74I &7I, !&4 -& %'&4& '?&%! (!. %'&4& 0+$*& +0&& )
*+$ZI/& & %" I '+>I -+$ ;$4<I$. I>? % 7&4 -!? -& % %/&!+&?, &
%'$ &&?0I %& ?$-%4I/ +0&IZ// , -& -+E&'& /+& "I!I +0&IZ'&& *+/&
/-?$ ?$-%40 !?&J F-&4?, & ?$-%4/ !?$ *%!I 0?&'& 4& /I%?I I #Y,
+$4& 4& +&-I I IZ'+>&'&, *+I 7/$ - I4&-&  $Z$+*I+& ;$4<I$ -+$00M $
-+$>!'/ +0&IZ/$ , Z&4-&'& '?&%!  0?&'&, IZ'+>& '?&%! %$ +$4J "I? "I
"%/I%? I $E&% */>&C!I I#G (. %I`%). #& !& &7I, '& !+I& -'?&  -
%!'&+&& - !+I '?&%!I !+I /$%" *+"&, Z&!'+& 4+$!&, 7I/  $7II?&
/0$YI/ ;$4<II%& -+E&' . !&4 %#'&Y& *-?& '?&%!I  "I /0?& -&
-'- - 4'I?I"+I$/& IZ/$ +&Z?I7I!I# '?&%!I , *>! "I &%!$*I?& $47%! I
*&+&?IZ& , 7I/ "I "I? /0$Y ;$4<II%& -+E&'.
*rema drugom shvatanju, podela vlasti zna5i takav sistem vršenja funkcija državne vlasti u
kojem pojedinu od tih funkcija ne vrši samo jedan državni organ, odnosno vrsta organa, nego
više razli5itih neidenti5nih organa. %vaki od tri grupe državnih organa vrši jednu od tri funkcije
državne vlasti kao svoju osnovnu funkciju, s tim što istovremeno postoji mogu@nost
u5estvovanja u vršenju funkcije (funkcija) dodeljene drugoj vrsti državnih organa. $mesto
izolacije i podele nosilaca funkcija državne vlasti, ovo shvatanje isti5e kao suštinsko obeležje
na5ela podele vlasti saradnju i ravnotežu nosilaca funkcija državne vlasti. 'ršenje funkcija
državne vlasti na ovako shva@enom na5elu podele vlasti, isti5u pristalice ovog shvatanja, upravo
omogu@uje slobodu i demokratiju. %ve funkcije državne vlasti ne samo da se, u interesu slobode
i demokratije, ne smeju koncentrisati kod jednog državnog organa, nego se i vršenje svake
pojedine funkcije državne vlasti mora, iz istih razloga, organizovati na istom na5elu, odnosno ne
sme se koncentrisati kod jednog nosioca. 4ako je pravilno primetio #ans 4elzen, suština na5ela
podele vlasti Fleži baš u 5injenici što ona dela više protiv koncentracije nego u prilog podele
vlastiG.
$ teoriji najpoznatiji predstavnik ovakvog shvatanja podele vlasti bio je >arl &jzenman. !akvo
shvatanje bliže je /onteskjeovom shvatanju odnosa izmeu tri državne vlasti, odnosno tri
funkcije državne vlasti, kasnije nazvanog Fpodela vlastiG. /onteskje je smatrao da se sloboda,
10
4
koju odreuje kao Fuverenje koje pojedinac ima da postupa prema sopstvenoj voljiG, može
ostvariti jedino u umerenoj vladi, odnosno državi s umerenom vladom, 5ije ustavno ureenje
po5iva na na5elima ravnoteže i umerenosti. $ takvoj državi niko nema apsolutnu vlast, a svako
je slobodan u granicama objektivnog prava. *oliti5ki zna5aj /onteskjeovog shvatanja o odnosu
vršilaca pojedinih funkcija državne vlasti upravo je u borbi protiv despotizma i arbitrernosti, a
za odbranu politi5ke slobode. F%ve bi bilo izgubljeno C veli /onteskje C kad bi isti 5ovek ili isto
telo uglednika, bilo plemi@a bilo ljudi iz naroda, vršilo pomenute tri vlasti, naime vlast
donošenja zakona, vlast izvršavanja javnih odluka i vlast suenja za zlo5ine ili u sporovima
privatnih lica.G
$mesto krute podele, ovo drugo shvatanje u tuma5enju podele vlasti težište stavlja na
koordinaciji vlasti, koja ne isklju5uje nego pretpostavlja veze izmeu razli5itih vlasti. a5elo
podele vlasti shvata se kao na5elo meuzavisnosti vlasti. !akvo shvatanje ne isklju5uje vršenje
više funkcija od strane istog državnog organa (princip interferencije razli5itih funkcija) i više
državnih organa za vršenje iste funkcije (princip interferencije razli5itih organa). Interferencija
funkcija postoji kad zakonodavna vlast vrši no materijalnoj sadržini upravnu funkciju
(postavljanje funkcionera u skupštinskim domovima) ili sudsku funkciju (kad odlu5uje
povodom osporavanja izbora 5lanova domova ili kad podiže optužnicu protiv predsednika
republike ili ministara). !akav slu5aj je i vršenje funkcije vlade od strane parlamenta (poslani5ka
pitanja, interpelacije, akti kontrole vlade, glasanje o nepoverenju i sli5no). Interferencija
funkcija je i kad izvršna vlast vrši no materijalnoj sadržini zakonodavnu funkciju, tj. kad donosi
akte koji sadrže pravne norme, koji mogu imati manju pravnu snagu od formalnih zakona
(regolamenti) ili pak snagu jednaku pravnoj snazi formalnih zakona (decreti-leggi i decreti
legislativi). Isto tako, interferencija funkcija je i kad sudska vlast vrši po materijalnoj sadržini
upravnu funkciju, kad donosi akte prilikom vršenja funkcije Fdobrovoljnog suenjaG
(Fvolontaria giurisdizioneG), tj. kad donosi akte u vanparni5nom postupku (ovlaš@enja za prodaju
stvari koje pripadaju maloletnicima, overavanje ugovora, imenovanje tutora i sli5no). Isti
primeri mogu poslužiti i kao ilustracija interferencije organa, koja postoji kad više državnih
organa vrši istu funkciju državne vlasti.
Za na5elo podele vlasti dobro je bilo re5eno da je ono Fgenerator politi5ke slobodeG (.
"arthelemS, +. -uez). +azume se, u odreenoj istorijskoj epohi i u odreenim istorijskim
uslovima. !o na5elo odigralo je ogromnu ulogu u borbi protiv apsolutizma feudalne monarhije.
$ feudalnoj apsolutnoj monarhiji sve funkcije državne vlasti bile su spojene u jednom nosiocu C
monarhu. a5elo podele vlasti, u 5ijoj osnovi leži politi5ka sloboda i ograni5avanje vlasti u
interesu te slobode, omogu@ilo je mladoj buržoaziji da potkopava temelje apsolutne monarhije i
10
5
da izgrauje demokratski politi5ki poredak. /eutim, stabilizovanjem politi5ke vlasti

buržoazije, ovo na5elo izloženo je opasnosti da postane samo sebi cilj, da izostane njegov
smisao a ostane samo njegova forma, što se dogaa kad se ono svede samo na organizacionoC
tehni5ko na5elo vršenja državne vlasti. %misao ovog na5ela ostvaruje se kad je ono pra@eno
bogatom deklaracijom ljudskih sloboda i prava i nezavisnom sudskom zaštitom tih sloboda i
prava.
&li, nisu izostale ni oštre kritike na5ela podele vlasti, posebno u eri fašizma. !om principu se
prigovaralo da on, u želji da zaštiti slobode graana, dovodi u pitanje jedinstvo i efikasnost
delatnosti države. *rime@uje se, izmeu ostalog, da ako se tri vlasti meusobno moraju
uravnotežavati, onda bi se one morale postaviti kao jednake jedna drugoj, a takva jednakost je
iluzorna, pošto u stvarnosti postoji podložnost sudije i administratora zakonu i otuda, kona5no,
suprematija zakonodavstva u odnosu na upravu i sudstvo (+. 'irga).
Isti5e se još da je u5enje o podeli vlasti danas prevazieno, pošto umesto legislative i egzekutive
danas postoji novi funkcionalni dualizam, koji se ogleda u odnosu dva pola u vršenju državne
vlasti. *rvi pol 5ini politi5ka manjina, koja se izražava u parlamentarnoj opoziciji, a drugi
politi5ka ve@ina, tj. ve@inska stranka ili ve@inska strana5ka koalicija, koja se izražava u
parlamentarnoj ve@ini i u vladi. $mesto da se vlast vrši na liniji odnosa legislativa C egzekutiva,
u novim uslovima ona se vrši na liniji odnosa opozicione manjine i vladaju@e ve@ine.
Ipak, u tekstovima ustava, a i u ustavnoj stvarnosti, na5elo podele vlasti ostalo je ugaoni kamen
organizacije savremene države. /nogi ustavi u svetu, uklju5uju@i i naš, izri5ito ga formulišu.
!ako se u 5lanu =. $stava +epublike %rbije od :22D. kažeJ F$reenje vlasti po5iva na podeli
vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. C dnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i
meusobnoj kontroli. C %udska vlast je nezavisna.G
dredbe u ustavima kojima se proglašava na5elo podele vlasti nisu puke deklaracije. Izri5ito
proglašavanje tog na5ela je od važnosti prilikom tuma5enja ustava, u slu5ajevima kad ustavne
norme ne kažu izri5ito koji bi državni organ trebalo da vrši konkretnu delatnost. $ takvim
slu5ajevima, s pozivom na u ustavu proglašenu podelu vlasti, takva delatnost dodeljuje se u
nadležnost organu koji pretežno vrši funkciju u koju spada i odnosna delatnost sa materijalnog
stanovišta.
10
6
Parlae!tar!i "i"te 9 ngleska kao kolijevka parlamentarnog sistema, iako nema ustav u
formalnopravnom smislu, dala je najve@i doprinos razvoju parlamentarizma. %uština ovog
sistema i osnovni 5inioci suJ parlament, monarh A kao šef države, i vlada kao najviši izvršni
organ.
*arlament (0ornji A -om ?ordova i -onji dom A -om 4omuna) je svoju zakonodavnu ulogu
izborio kroz dugotrajnu borbu za ravnopravno u5eš@e u politi5kom životu zemlje. $pravo,
uporna borba buržoazije za politi5ku kontrolu vlasti kroz parlament je razvila misao o
suverenosti parlamenta. /isao da je volja bira5a morala biti neprikosnovena i da se oni na
izborima treba da izjašnjavaju za konkretne politi5ke programe je suverenost upravo vezala za
parlament. 'lada je izvršni organ parlamenta. >ef države u engleskom parlamentarizmu je
monarh, koji se naziva suverenom. -a li monarh raspolaže suverenom vlaš@u koju je nekad
imao, nije više aktuelno. /onarhova vlast je ostala samo simboli5na (on Fvlada ali ne upravljaH).
*ravno gledano, njegova ovlaštenja su i dalje velika, ali su prakti5no veoma uska. /onarh
formalno imenuje i predsjednika vlade (tj. prvog ministra), ali imenovanje prvog ministra, zavisi
od toga ko je u parlamentarnoj utrci dobio izbore.
ngleski parlamentarizam je nastajao u jednom dugotrajnom istorijskom procesu, možemo da ga
pratimo od pojave "ila o pravima (1D86.) pa do savremenih dana. %uverenost zakonodavnog
tijela se fakti5ki veže za "il o pravima, jer on uopšte nije pokušavao ograni5iti prava parlamenta,
kako to kaže -ajsi. *osebnost ustavnog razvoja ngleske leži u 5injenici da zakonodavna vlast
4rune nikad nije bila ukinuta, ve@ je samo prenesena novom zakonodavnom tijelu Fkralju A u A
*arlamentuH, što je formalnopravno i danas slu5aj. $stavnopravna borba za neograni5enu
zakonodavnu vlast parlamenta je tekla kroz vrijeme. $ prvim periodima teorijska shvatanja se
zasnivaju na na5elu legalisti5kog shvatanja suverenosti, to je "odenov koncept legalisti5kog
shvatanja suverenosti, koje se zasniva na suprematiji *arlamenta i priznavanju osnovnog zakona.
*arlament može da mijenja i common laU propise zato što je on vrhovni sudija.
*oliti5ka situacija, kroz koju prolazi englesko društvo (graanski ratovi) je oscilirala i davala
neograni5enu suverenost *arlamentu u odnosu na kralja i osnovni zakon. *o ovom konceptu,
*arlament bi trebao da bude vrhovni tuma5 osnovnog zakona. *osebno vienje suvereniteta se
javlja sa #obsom kao protivnikom sistema podjele vlasti, uz suverenost ide sva vlast, pa
suverenost nije djeljiva i prenosiva, ona je vezana za suverena Fbez obzira na to o kakvom obliku
vladavine je rije5H. #obs ne priznaje nikakva ograni5enja nosioca vrhovne vlasti, bez obzira da li
je nosilac te vlasti monarh ili parlament.
-žon ?ok razmišlja o suverenosti na sasvim druga5iji na5in od #obsa. n odbacuje ideju o
apsolutnoj i ni5im ograni5enoj suverenoj vlasti. Za njega zakonodavna vlast koja proizilazi iz
10
7
parlamenta, ne samo da je prihvatljiva, ve@ je jedina mogu@a, ali ta vlast mora da poštuje osnovni
zakon. *rema tome, vrhovna vlast iako suverena, ima utvrene granice.
4rajem K'II vijeka, kona5nim ozakonjenjem suverenosti engleskog *arlamenta, u smislu
pravne neograni5enosti njegovih ovlašenja, konstituisala se ideja da ipak postoje ustavne granice
u 5ijim okvirima mora da se kre@e njegova zakonodavna djelatnost. /nogi akti koji su u K'III
vijeku donošeni se nalaze na tom pravcu (%cottish $nion &ct 1828., %eptennial &ct 1818.).
!eoreti5ar ovog perioda, koji razmatra problem suverenosti parlamenta je 'ilijam "lekston
([illiam "lackstone). n suverenu vlast definiše kao onu koja ima Fpravo da donosi zakoneH i
da Fvolju jednog 5oveka ili skupštine ljudi treba razmatrati kao zakoneH, odnosno da je Fzakon
vrhovni arbitar života, slobode i svojine svakog 5ovekaH. $ svojoj teoriji on britansku vladu u
vršenju suverene vlasti, izri5ito povjerava *arlamentu, koji je apsolutno suveren u svom
djelovanju. ijedna druga vlast ne može biti iznad *arlamenta. *o njemu, *arlament je viši i od
samog ustava, koga parlament može mjenjati po svom nahoenju. *arlament po njemu Fmože
ukratko, u5initi sve što nije prirodno nemogu@eH, i da on Fnema samo neograni5enu legislativnu
vlast ve@ da može preko svojih organa da izvršava zakone i diskreciono lišava pojedinca prava,
pa 5ak i životaH.
%avremena pravna i politi5ka misao ngleske po5iva na autenti5nom konstitucionalizmu i leži na
principu podjeljenog i uravnoteženog vršenja politi5ke vlasti. !eoreti5ari koji se javljaju u tom
periodu, 'ajl, ;ridrih, ?evenštajn i dr., su u tom pravcu nastavili interpretaciju položaja
parlamenta i odnosa izvršne i sudske vlasti prema njemu.
0ovore@i o problemu suverenosti *arlamenta u moderno doba mi govorimo o pitanju sistema
vlasti, u suštini tu se radi o tzv. korporativnoj suverenosti, odnosno suverenom
kraljuu*arlamentu i simbiozi legislative i egzekutive.
+aspravljaju@i o suverenosti engleskog parlamenta, mi raspravljamo o suprematiji prava i na5elu
narodne suverenosti. -oktrina o suverenosti *arlamenta je povezana sa narodnom suverenoš@u.
Ideja narodne suverenosti je mogu@a i ostvariva samo putem neograni5ene vlasti zakonodavnog
tijela. Ideja neograni5ene vlasti parlamenta i narodne suverenosti +usoa je dovela do toga da za
engleski parlamentarizam kaže da Fengleski narod misli da je slobodan, ali se ljuto varaM on je
slobodan samo za vreme izbora 5lanova parlamentaJ kad su oni izabrani, on je rob, on nije ništa.
a5in na koji se on koristi svojom slobodom za vreme njenog kratkog trajanja pokazuje da
zaslužuje da je izgubi.H
/oderno doba engleske ustavnosti i parlamentarizma je zasnovano na na5elu teže i protivteže
zakonodavne i izvršne vlasti. Iz ovih elemenata je nastala teorija parlamentarizma u savremeno

ustavnopravnoj i polit5koj nauci. %avremena ustavnopravna doktrina engleske je u osnovi
10
8
tradicionalna. !radicionalnost mišljenja je razumljiva s obzirom na konkretno istorijske uslove u

kojima je nastala, u tom kontekstu, kada govorimo o engleskom parlamentarizmu, treba da
razumijemo suštinu engleskog parlamentarizma. dnos parlamenta, tj. legislative, i egzekutive je
vrlo specifi5an. -a li postoji zasebna izvršna vlast ili je ona samo funkcionalno izdvojena i
uobli5ena u mjeri u kojoj je to neophodno za vladu, kao Fizvršni odborH parlamenta, je uslovno.
;rancuski parlamentarizam, koji je nastao poslije francuske revolucije, u osnovi je inspirisan
demokratskom idejom. !re@i stalež, odnosno pobunjeni narod, konstituisao se u skupštinu, koja
je predstavljala cjelokupnu vlast, nju je objektivno ostvario slanjem kralja na giljotinu.
4onstituišu@i parlament kao osnovnu vlast, francuski zakonodavac je afirimisao princip
narodnog suvereniteta. %vi ustavi koji su poslije toga donešeni, od akobinskog pa dalje, su
izražavali princip narodne suverenosti. ;rancuski parlamentarizam je konstituisao novi model
parlamentarizma, koji se 5esto u teoriji naziva francuskim sistemom.
"itna razlika engleskog i francuskog parlamentarizma se zasniva na pitanju rješavanja odnosa
izmeu parlamenta i vlade. $ francuskom parlamentarizmu, vlada ne može postojati ako ne
uživa stalnu podršku parlamenta, parlament ima pravo da joj u svakom trenutku uskrati
poverenjeM ako vlada ne dobije ve@inu ili ako na drugi na5in ostane u manjini u parlamentu, ona
je pala i automatski se nalazi u ostavci. 4arakteristika ovog oblika parlamentarizma je posebno
došla do izražaja u ' +epublici, gdje je dobila nove karakteristike i postala na svojevrstan na5in
polupredsjedni5ka i poprimila elemente ameri5kog prezidencijalnog sistema.
a specifi5nost ovog oblika parlamentarizma, pored istorijskih i ideološkopoliti5kih okolnosti,
uticali su i politi5ki odnosi koji su bili karakteristi5ni za društvenopoliti5ki razvoj ;rancuske u
jednom dugotrajnom procesu (skoro preko sto godina), što je imalo izraza na parlamentarizam.
*arlamentarizam kao oblik podjele vlasti je prihva@en u mnogim evropskim zemljama i
tendencije koje su došle do izražaja prilikom donošenja ustavaJ u jema5koj, 'ajmarski ustav
(191B.), austrijski ustav (19:2.), 5ehoslova5ki (19:1.) i u >paniji, su išle ka Fracionalizaciji
parlamentarizmaH. vi ustavni sistemi su racionalizovali parlamentarizam, a ta racionalizacija se
sastojala u oja5avanju i stabilizovanju izvršne vlasti, posebno položaja izvršnih organa u odnosu
na parlament i na svojevrstan na5in, postali nova forma parlamentarizma razli5itog od engleskog
i francuskog.
Olii parlae!tar!%4 "i"tea C 4lasi5ni oblik parlamentarnog sistema rezultat je duge
evolucije koju obeležava potiskivanje monarha sa politi5ke scene. !aj razvoj nije bio
pravolinijski i bio je ponekad prekidan fazama diktature (diktatura 4romvela u ngleskoj, *rvo i
-rugo carstvo u ;rancuskoj) ili dominacijom skupštine i skupštinskog sistema (period revolucije
u ;rancuskoj). *arlamentarni sistem nije imao svuda istu evoluciju. Zajedni5ka crta u razli5itim
10
9
parlamentarnim sistemima je da je, u meri u kojoj je slabio uticaj šefa države u državnim
poslovima, dublje hvatao korene parlamentarni sistem. &li, dok je u jednim državama s
parlamentarnim sistemom nadmo@an organ postala vlada, u drutima je dominantan organ postao
parlament. *reokret je na5inio $stav +epublike ;rancuske od 196B. i veliki broj ustava koji su
doneseni pod njegovim uticajem. +ešenja tog ustava i li5nost generala -e 0ola doveli su do
obnove ugleda šefa države u mehanizmu parlamentarnog sistema. >taviše, pojedini autori idu
dotle da sistem vlasti predvien tim ustavom kvalifikuju kao bliži predsedni5kom nego
parlamentarnom sistemu. Eorž "irdo, meutim, smatra da tekst ustava, stavljaju@i predsednika
+epublike u položaj zaštitnika nacionalnog kontinuiteta i dodeljuju@i voenje politike vladi
odgovornoj arodnoj skupštini Fnije teorijski smanjio parlamentarnu vlastG.
*arlamentarni sistem je nastao u ngleskoj, u procesu borbi izmeu plemstva i buržoazije, s
jedne, i monarha, s druge strane, da bi se kasnije razvio u nizu, pre svega, evropskih zemalja.
-anas u politi5koj praksi postoji nekoliko oblika parlamentarnog sistema, od kojih su
najpoznatiji onaj koji postoji u 'elikoj "ritaniji i onaj koji postoji u ;rancuskoj. Institucionalne
razlike izmeu ovih varijanti uslovljene su razlikama u strana5kom sistemu, nacionalnom
politi5kom mentalitetu, izbornom sistemu i sli5nim razlozima. !ako, britanski parlamentarni
sistem po5iva na dvostrana5kom sistemu. $ njemu je esencijalni deo izvršne vlasti kabinet
(vlada), koji je fakti5ki najvažniji nosilac izvršne vlasti. $ticaj šefa države na formiranje vlade je
krajnje formalan (što je posledica dvostrana5kog sistema), pa stoga postoji samo fasada
bicefalne egzekutive. ;rancuski parlamentarni sistem, pak, funkcioniše u uslovima
višestrana5kog sistema, pa u njemu šef države ima odlu5uju@u ulogu prilikom imenovanja vlade,
a i sam je nosilac važnih poslova izvršne vlasti. Zbog toga jedan broj autora smatra da u
;rancuskoj postoji prezidencijalizam kao sistem vlasti, dok drugi smatraju da je re5 o
mešovitom sistemu.
Tokom istorije najpoznatiji oblici parlamentarnog sistema suJ dualistički, monistički, klasični i
"racionalizovani# parlamentarni sistem.
11
0
Pre$"je$!i;,i "i"te 9 *redsjedni5kim sistemom se naziva onaj sistem organizacije vlasti koji
se zasniva na podjeli vlasti i koji ujedinjuje cjelokupnu izvršnu vlast u jednoj izbornoj
li5nosti. $ predsjedni5kom sistemu se razlikuju dvije osnovne funkcije vlastiJ zakonodavna i
izvršna. Zakonodavna funkcija je povjerena predstavni5kom tijelu i ona mu pripada
isklju5ivo, dok je izvršna funkcija isto tako samostalna i isklju5ivo povjerena predsjedniku
republike ili države.
%uština predsjedni5kog sistema je u položaju i organizaciji izvršne funkcije vlasti. vdje je
predsjednik nezavisan od predstavni5kog tijela, on je (na5elno) samostalan u vršenju svoje
funkcije. *redsjednik ne odgovara 4ongresu, on (na5elno) odgovara samo Fnarodu i javnostiH.
!u 4ongres nema pravo da se mješa u ostvarivanju izvršne funkcije, kao što ni *redsjednik nema
šta da radi kad 4ongres radi. 4ongres vrši samostalno zakonodavstvo i odreuje politiku, kako
unutrašnju tako i spoljnu, i vrši druga ustavom predviena prava.
$ predsjedni5kom sistemu, suštinsko pitanje, je pitanje odnosa izmeu *redsjednika i 4ongresa
(%enata i *redstavni5kog doma). -a li je na5elna podjela izmeu ove dvije funkcije stvarno
mogu@a_ %ama logika politike koja postoji i teži da postane zakon i praksa, suprotna je svakoj
koncepciji o potpuno funkcionalnoj separaciji. %istem koji postoji po ustavu %&-a predvia u
skladu s principom Fteže i protivtežeH, ustvari odreeno mješanje i preplitanje funkcija 4ongresa
i *redsjednika. *redsjednik ima pravo Fsuspenzivnog vetaH, što mu daje mogu@nost da uti5e na
odluke 4ongresa.
*redsjednik je istovremeno i šef države i vrhovni komandant oružanih snaga i predsjednik
upravne vlasti i vlade, što zna5i da je istovremeno i šef egzekutive i šef cjelokupne
administracije. 4arakteristika je predsjedni5kog sistema da *redsjednik uspostavlja
FadministracijuH, pa se vrlo 5esto, po analogiji sa drugim zemljama, ovaj oblik izvršne vlasti
naziva vlada, odnosno kabinet. $ ameri5kom ustavu *redsjednik u svako doba predstavlja vladu
i ovlašten je da je predstavlja ne samo u formalnom nego i u politi5kom smislu, što se odnosi na
donošenje svih odluka i ne samo iz domena vlade nego i iz domena sekretara.
%pecifi5nost predsjedni5kog sistema posebno dolazi do izražaja u odnosu izmeu *redsjednika i
4ongresa. !u se na5elo o podjeli vlasti prividno dovodi u pitanje jer sama logika vlasti je
suprotna koncepciji o potpunoj funkcionalnoj separaciji. Iako je ameri5ki ustav nastojao da
konsekventno provede koncept F5iste podjeleH i odvojenosti ovih djelatnosti vlasti, u tome, 5ini
nam se, nije uspio, jer u praksi imamo 5este situacije gdje se miješaju i prepli@u funkcije
4ongresa i *redsjednika jer ustav u 5lanu 1. odjeljku 8. stav dva i tri kažeJ F%vaki zakonski
predmet koji proe kroz *redstavni5ki dom i %enat, pre nego što postane zakon, podnosi se
11
1
predsedniku %jedinjenih -ržavaM ako se s njim saglasi, on ga propisuje, a ako se ne saglasi vra@a
ga sa svojim primedbama onom domu u kojem je bio napravljen, koji u celosti unosi primedbe u
svoj zapisnik i ponovo ga pretresa. &ko se posle takvog ponovnog pretresanja :V3 tog doma
saglase da prihvate predlog zakona, on se, zajedno sa svim primedbama, šalje drugom domu,
koji ga na isti na5in ponovo pretresa, pa ako ga prihvate :V3 tog doma, on postaje zakonH. & u
istom 5lanu, odjeljak 8. stav tri, F%vaka odluka, rezolucija ili glasanje za koje je potrebna
saglasnost %enata i *redstavnikog doma (izuzimaju@i pitane odlaganje sedmica) podnose se
predsedniku %jedinjenih državaM i oni postaju punovažni tek kad ih on potvrdi ili A u slu5aju da
odbije A kad ih ponovo izglasa :V3 5lanova %enata i *redstavni5kog doma, prema pravilima i
ograni5enjima propisanim za slu5aj predloga zakona.H
Iako *redsjednik formalno nema pravo zakonodavne inicijative, on se pojavljuje pred
4ongresom kad ga 4ongres pozove. 4ako to ustav predvia pravo je *redsjednika da svake
godine, na po5etku kongresne sesije, u formi podnošenja izvještaja o stanju nacije, stvarno uti5e
na donošenje zakona i samu politiku 4ongresa. !u inicijativu *redsjednika da se donose zakoni
4ongres može osujetiti, ali u novije doba sve je ve@i broj zakona i odluka 4ongresa koje je
sastavio predsjednik ili predložila i formulisala služba vlade. /ehanizmi putem i preko kojih
predsjednik uti5e na rješavanje sporova koji nastaju izmeu njega i kongresa su raznovrsni.
&meri5ki sistem, koji karakteriše Fdvopartijska politikaH, predsjedniku, daje mnoge mehanizme
koji se teorijski ne mogu pobrojati. %avremene Fmasovne komunikacijeH daju predsjedniku mo@
uticanja na javno mnijenje, istovremeno ove pogodnosti javnih medija koristi i kongres, tako da
u o5itoj podjeli vlasti izmeu 4ongresa %&-Ca i *redsjednika povremeno dolazi i do sukoba.
Me:%+iti "i"te C estabilnost vlade, koja se pripisuje parlamentarnom sistemu, dovodi u

pojedinim zemljama do primene mešovitog sistema, koji se nalazi, prema svojim obeležjima,
izmeu predsedni5kog i parlamentarnog sistema. /ešoviti sistem je kombinacija pravila
pozajmljenih iz predsedni5kog i parlamentarnog sistema. d predsedni5kog sistema pozajmljuje
ustanovu predsednika republike izabranog na neposrednim izborima ili od strane posebnog
izbornog kolegijuma (bitno je da predsednika republike nije izabrao parlament), koji ne
raspolaže samo vlaš@u svojstvenoj takvoj demokratskoj legitimnosti, nego uopšte velikim
ovlaš@enjima. d parlamentarnog sistema pozajmljuje vladu, kao kolegijalni organ solidarno
politi5ki odgovoran parlamentu.
/ešovite sisteme karakteriše organska nezavisnost šefa države, izabranog bilo na neposrednim
izborima ('ajmarska ema5ka od 1919, ;rancuska od 19D:), bilo od strane izbornog

kolegijuma koji raspolaže važnim ovlaš@enjima, kao što su pravo raspuštanja parlamenta,
11
2
vanredna ovlaš@enja u slu5aju nužde i sli5no. &li su pri tom o5uvane protivmere jedne vlasti u
odnosu na drutu iz parlamentarnog sistema C vlada je politi5ki odgovorna u parlamentu, vlada
može preko šefa države u5eCstvovati u raspuštanju parlamenta, vlada je uklju5ena u zakonodavni
rad parlamenta, funkcioniše parlamentarna kontrola delatnosti vlade.
Iako u mešovitim sistemima postoji formalno bicefalna egzekutiva, stvarno je u tim sistemima
egzekutiva bliža monocefalnoj egzekutivi. 'lada je u senci predsednika republike koji imenuje i
razrešava predsednika vlade, a na predlog predsednika vlade imenuje i razrešava njene 5lanove.
*redsednik republike je tako organizaciono i funkcionalno nadreen vladi. Iz svega ovoga se
može zaklju5iti da mešoviti sistemi, u stvari, u opšti institucionalni i politi5ki kontekst
parlamentarnog sistema uvode pojedina obeležja predsedni5kog sistema. $ njima su, ipak,
pretežnija obeležja parlamentarnog sistema. !o je Fparlamentarizam poreme@ene ravnoteže u
korist izvršne vlastiG (%. %okol).
/ešoviti sistemi nose u sebi potencijalnu slabost, na koju ukazuje *jer *akte. *arlamentarni i
predsedni5ki sistem svaki za sebe obuhvata sopstvenu logiku na kojoj funkcioniše, što
podrazumeva i logi5ki mehanizam rešavanja krize u odnosima izmeu legislative i egzekutive.
/ešoviti sistemi, suprotno tome, u meri u kojoj uspostavljaju vladu parlamentarnog tipa i
predsednika republike predsedni5kog tipa ne samo što takve mehanizme ne predviaju, nego,
štaviše, budu@i da im nedostaje unutrašnja koherentnost, pove@avaju rizik sukoba, posebno ako
svaki od organa legislative ili egzekutive želi da koristi svu vlast kojom raspolaže. +izici
blokade institucija u mešovitim sistemima su, dakle, zna5ajni. pasnosti su tim ve@e što se u
osnovi u parlamentarnom kontekstu odnosa nalaze dva organa od kojih svaki ima istu
demokratsku legitimaciju neposrednih izbora, što može dovesti da razli5ito politi5ki iskazuju
jednu istu narodnu suverenost. !akva kontradikcija se rešava trajnim smanjivanjem uloge ili
predsednika republike ili parlamenta.
/ešoviti sistemi ne konstituišu, po svojoj prirodi, homogenu kategoriju. ni funkcionišu u
državama koje se vrlo razlikuju prema površini teritorije koju zauzimaju, prema broju
stanovnika, prema prošlosti i prema nivou privrednog razvoja. $prkos tome što se mogu izvu@i
neka zajedni5ka obeležja mešovitih sistema, uzaludno je pokušavati da se ustanovi jedinstven
model mešovitog sistema vlasti, pošto bi on bio vešta5ka tvorevina. &li je zato sasvim izvesno
da je funkcionisanje ovog sistema u tesnoj zavisnosti od strana5kog sistema i podudarnosti
predsedni5ke i parlamentarne ve@ine.
d mešovitih sistema koji funkcionišu danas treba pomenuti &ustriju, ;insku, Irsku, Island,
*ortugaliju i, razume se, ;rancusku pod ustavom *ete republike. Iako još uvek nije izvesno u
kojem @e se politi5kom pravcu uputiti razvoj u bivšim socijalisti5kim zemljama, sude@i prema
11
3
novim ustavima koje su one donele, odnosno prema prepravkama starih, sistem vlasti u njima
ima još uvek obeležja mešovitog sistema.
$ svakom slu5aju, mešoviti sistemi su relativno novijeg datuma. !akvi sistemi funkcionišu blizu
devet decenija u ;inskoj, više od pet decenija u ;rancuskoj i nešto više od tri decenije u
*ortugaliji. -akle, ni nepun vek u odnosu na nekoliko vekova parlamentarnog sistema i preko
dva veka predsedni5kog sistema. $ novije oblike mešovitih sistema ubacuju se nove
kombinacije sa institucijama iz razli5itih sistema (sa elementima poluneposredne demokratije,
na primer) tako da se stvaraju, kako je govorio Eozef "artelemi, Fustavni kokteliG, tj. kako
dodaje /arsel *relo, Fnapici 5esto bljutavi i ponekad smrtonosniG.
A0t%ritar!i "i"tei C &utoritarni su sistemi zasnovani na jedinstvu vlasti. edinstvo vlasti u

njima sprovodi se u korist egzekutive. *rimeri takvog sistema su režim konzulata i prvog i
drugog carstva u ;rancuskoj, fašisti5ki režim u Italiji, nacionalsocijalisti5ki režim u ema5koj,
;rankov režim u >paniji, %alazarov režim u *ortugaliji itd. $ tim režimima razlikuju se
legislativa, egzekutiva i sudstvo. &li su carevi u ;rancuskoj, odnosno državni voi u pomenutim
drugim zemljama, oja5ani 5estim plebiscitima koji su im pribavili pristanak naroda i
demokratski politi5ki izgled, po5eli da zamišljaju kako su oni jedini i istinski predstavnici
naroda. a primer, ustavi oba carstva u ;rancuskoj izražavali su ovu ideju hijerarhije vlasti. *od
prvim carstvom, na primer, izvršna vlast je imala, zahvaljuju@i složenom mehanizmu organa,
mogu@nost izbora 5lanova brojnih slojeva zakonodavnog tela. Zakonodavna vlast bila je
pot5injena izvršnoj, a uz to, bila je oslabljena sistemom tzv. drobljenja legislative.
K%!+e!t",i "i"te 9 4ao oblik državne vlasti, konventski sistem je sadržan u ideji da
zakonodavna vlast mora imati najviši zna5aj i uticaj u životu države, a izvršna vlast se ima
posmatrati kao njena izvedba. astao u specifi5nim istorijskim okolnostima, on je imao za cilj da
sa5uva slobodu i nezavisnot te države koja se oblikovala u susjedstvu nekada mo@nih susjeda
(;rancuske, Italije i jema5ke).
Za5etke >vajcarske kao države nalazimo krajem KIII vijeka u Fvje5itom savezuH triju kantona
($ri, >vic i $ntervald) radi zajedni5ke borbe protiv #abzburga. ezavisnost ove konfederacije je
bila priznata od velikih sila 'estfalskim ugovorom o miru iz 1D=B. godine. %ve do kraja K'III
vijeka švajcarska 4onfederacija nije imala bilo kakav konstitutivni akt, ve@ je po5ivala na nizu
višestranih ugovora koje su kantoni meu se zaklju5ivali. apoleonovski ratovi su imali
izuzetnog uticaja na >vajcarsku, tako da su svoj prvi ustav dobili 189B. godine, kojim je uvedena
tzv. #elvedska +epublika, a konfederalno ureenje je bilo ukinuto po ugledu na ;rancusku.
11
4
vim ustavom je proglašena narodna suverenost, a punoljetni graani su dobili pravo glasa. vaj
ustav je zamjenjen ustavom iz 1B2:. godine koji je donesen putem referenduma, to je prvi slu5aj
da jedan ustav biva donesen narodnom voljom. %veta alijansa uti5e da >vajcarska 1B16.
zaklju5uje federalni pakt i u vremenu poslije toga preovlauju reakcionarne ideje restauracije.
$stav iz 1B=B. godine pretvara >vajcarsku u federalno ureenu zemlju, koja iz tradicionalnih
razloga i dalje zadržava naziv >vajcarska 4onfederacija, a najviši organ konfederacije jeste
%avezna skupština. na ima dva domaJ jedno acionalno vije@e, u koje ulaze predstavnici svih
graana biranih u kantonima i srazmjernom broju njihovih stanovnika, i drugo, 'ije@e država, u
kome je svaki kanton paritetno zastupljen (dva predstavnik). Izvršna funkcija je povjerena
kolegijalnom organu, %aveznom vije@u.
4onventski (skupštinski) sistem, za razliku od parlamentarnog i predsjedni5kog sistema, koji
konsekventno provode princip podjele vlasti i ravnoteže, ostvaruje premo@ zakonodavne vlasti a
izvršnu vlast tretira kao svoju produženu ruku koja se nalazi pod stalnim nadzorom %avezne
skupštine.
4onventski sistem, koji je jedinstven za >vajcarsku, narodnu suverenost veže za kantone, i reklo
bi se da želi podijeliti suverenitet izmeu kantona i 4onfederacije 5injenicom da %avezna
skupština, kao najviši organ 4onfederacije, treba da ustav kantona potvrdi, što proizilazi iz 5l. 3
$stava, gdje se kaže da su kantoni Fsuvereni ukoliko njihova suverenost nije ograni5ena
saveznim ustavomH. vakav na5in rješavanja problema suverenosti u federalnoj državi je
prili5no neprecizan ali je shvatljiv s obzirom na vrijeme u kojem je ovo rješenje nastalo, jer je to
vrijeme kada se po prvi put pitanje suvereniteta rješava u federalnoj državi. %uštinu ove ustavne
odredbe, koja se odnosi na izraz FsuverenostH Fne treba tražiti u ograni5enju suverenosti kantona,
kao najvišoj, ni5im neograni5enoj vlasti, nego u obezbjeivanju kantonima onih ovlaš@enja koja
nisu data saveznim organima. %kup tih ovlaš@enja može biti veoma širok, i pojedina meu njima
veoma zna5ajna, ali ona ipak kantonima, kao federalnim jedinicama ne mogu dati svojstvo
suverenosti.  ispravnosti ovakvog tuma5enja ustavnog teksta govori i druga re5enica istog 5lana
3. $stava, po kojoj Xkanton vrši sva prava koja nisu prenijetaX (ustav kaže XdelegiranaX A /..) na
saveznu vlastXH.
'e@ na prvi pogled se mogu primjetiti razlike izmeu konventskog i parlamentarnog i
predsjedni5kog sistema. *redsjedni5ki sistem koji dosljedno insistira na podjeli vlasti i
parlamentarni sistem na njenoj ravnoteži, konventski sistem nastoji da ostvari premo@
zakonodavne vlasti a da izvršnu vlast tretira kao svoju Fproduženu rukuH koja se nalazi pod
stalnim nadzorom.
11
5
Te%rija % je$i!"t+0 +la"ti C Izraz Fjedinstvo vlastiG karakteristi5an je za marksisti5ki

orijentisanu politi5koCpravnu književnost, kao i onu koja se bavila ustavnim sistemima bivših
socijalisti5kih zemalja. *rema /arksovom politi5kom u5enju, u društvu u kojem je ukinuta
podela na društvene klase i u kojem je ljudski rad osloboen, skupština je Fimala da bude ne
parlamentarno, nego radno telo, izvršno i zakonodavno u isto vremeG. $ klasi5nom ustavnom
pravu odgovaraju@i izraz je preplitanje, mešanje vlasti ( l a con%usion des pouvoirs).
edinstvo vlasti je organizacionoCtehni5ko na5elo na kojem se ureuju odnosi izmeu nosilaca
razli5itih funkcija vlasti suttrotno na5elu podele vlasti. *ostoji apsolutni i relativni oblik na5ela
jedinstva vlasti. $ apsolutnom obliku na5elo jedinstva vlasti postoji kad sve državne funkcije
vrši jedan isti državni organ, odnosno jedan jedinstveni hijerarhijski niz istovetnih državnih
organa. $ dužem periodu ljudske istorije jedinstvo vlasti ozna5avalo je sistem u kojem jedan
jedini 5ovek ili mala grupa ljudi raspolaže svim državnim vlastima. -anas je jedinstvo vlasti u
apsolutnom obliku nezamislivo. edinstvo vlasti u relativnom obliku postoji kad nije
obezbeena nezavisnost neke od državnih vlasti. aime, svaku od državnih funkcija vrši
poseban državni organ, na u tom smislu postoji podela vlasti, ali sve vlasti nisu nezavisne, pa u
tom smislu postoji jedinstvo vlasti. edan državni organ ima nadmo@nost u odnosu na druge,
tako što su mu ovi organizaciono ili funkcionalno podreeni, što su, jednostavno, njegovi organi.
!ako se dolazi do konfuzije vlasti, bilo u korist legislative, bilo u korist egzekutive. !a konfuzija
ima za osnov hijerarhiju izmeu državnih organa, s jednim državnim organom kao osnovnim i
najvišim. $ sistemima podele vlasti nema hijerarhije, na ni osnovnog ni najvišeg državnog
organa.
*ri tom jedinstvo vlasti ne treba izjedna5avati s takvom organizacijom državne vlasti u kojoj je
jedan organ nosilac zakonodavne (normativne) funkcije državne vlasti u celini, koji otuda, po
materijalnoj prirodi ove funkcije državne vlasti, ima nadmo@nost nad drugim državnim
organima, nosiocima drugih funkcija državne vlasti. -a bi vršenje funkcija državne vlasti bilo
organizovano na organizacionoCtehni5kom na5elu jedinstva vlasti, potrebno je da zakonodavni
organ, koji je nosilac zakonodavne funkcije državne vlasti u celini, ima mogu@nost da uti5e na
rad nosilaca drugih funkcija državne vlasti ili da neposredno, odnosno posredstvom svojih
organa, vrši druge funkcije državne vlasti, s tim što se nosioci drugih funkcija državne vlasti
nikako ne mogu mešati u rad zakonodavnog organa. +e5 je ovde o organizacionim i
funkcionalnim sredstvima uticaja nosioca jedne funkcije državne vlasti na nosioce drugih
funkcija državne vlasti. rganizaciona sredstva uticaja svode se na ovlaš@enja izbora nosilaca
drugih funkcija državne vlasti, kao i na mogu@nosti njihovog opoziva ne samo za nezakonit,
nego i za necelishodan rad. ;unkcionalna sredstva uticaja svode se na nadzor nad radom
11
6
nosilaca drugih funkcija i, eventualno, na mogu@nost ukidanja, odnosno poništavanja njihovih

akata, na odreivanje pravaca i sadržine njihovog rada, kao i na mogu@nost supstituisanja
nosilaca tih funkcija državnim organom koji je nosilac jedinstva državne vlasti. -anas je princip
jedinstva vlasti ostvariv samo u relativnom obliku.
ezavisno od toga u kojem obliku se ispoljavao, princip jedinstva vlasti, odri5u@i se neophodnih
ograni5enja vlasti u interesu politi5ke slobode, koju je preporu5ivao /onteskje, uklju5uje u sebi
rizik razaranja pluralizma u okviru demokratije. !o je sasvim o5igledno kad do jedinstva vlasti
dolazi u korist egzekutive. &li, isto je ta5no i kad do jedinstva vlasti dolazi u korist legislative.
%kupština kod koje je koncentrisana sva državna vlast, pozivaju@i se na pristanak naroda da vrši
takvu vlast, koji je (pristanak naroda) samo ona dobila na izborima, sklona je da ugasi opoziciju
i da je sasvim marginalizuje. !akvo je iskustvo imala ;rancuska 1893. sa konventskim režimom.
!aj rizik ne mora neizbežno imati takav ishod, ali on stvarno uvek postoji, što je i navelo Eorža
'edela da tvrdi da jedinstvo vlasti u obliku skupštinskog sistema neminovno teži ka svom
pretvaranju u fakti5ku diktaturu.
5e$i!"t+% +la"ti 9 Za razliku od sistema podjele vlasti (parlamentarni, predsjedni5ki i

konventski), javlja se princip jedinstva vlasti, koju +adomir ?uki@ najjednostavnije opisuje
rije5ima da Fsvaku vlast vrši jedan organ (odnosno niz organ), ali tako da su organi dve
vlasti pot5injeni organima tre@e vlasti, tj. da organi jedne vlasti vrše preovlauju@i uticaj na
organe druge dve vlasti, tako da ovi moraju svoju vlast vršiti onako kako to ho@e organi ove
vrhovne vlastiH.
$ ovom konceptu sistema jedinstva vlasti organi jedne vrhovne vlasti postavljaju i smjenjuju
organe druge dvije vlasti, na taj na5in ih stavljaju u odnos podreenosti prema ovimM ti organi
imaju pravo da poništavaju akte ovih organa dviju vlasti, da im nareuju kakve akte mogu
donijeti, a da u izvjesnim slu5ajevima, umjesto njih, donose takve akte.
edinstvo vlasti ne treba miješati sa izvjesnom prevlaš@u zakonodavne vlasti u odnosu na druge
vlasti. &ko ti drugi organi (upravni i sudski) u stvari samo primjenjuju zakonodavne propise,
onda je evdentno da je ta zakonodavna vlast Fprirodno najviša vlastH. edinstvo vlasti se javlja
tamo gdje zakonodavni organ ima pravo miješanja u rad, odnosno u nadležnost uprave i sudstva,
a ne samo da izdaje zakone kojih se oni moraju pridržavati. Iz kazanog proizilazi Fda svaka
politi5ka vlast je po svojoj logici, po svojoj sadržini i manifestaciji u osnovi Xjedinstvo vlastiXH ...
Fd tuda vlast ne može biti difuzna i mora biti suverenaH.
11
7
edinstvo vlasti dolazi do izražaja naro5ito onda kada se ho@e jednom organu obezbjediti premo@
nad ostalim i da se na taj na5in obezbjedi prevlast odgovaraju@ih društvenih, odnosno politi5kih
snaga koje nose društveno obilježje.
4oncept jedinstva vlasti po prvi put i najkonsekventnije se provodi u socijalisti5kim zemljama,
jer se preko njega želi da ostvari puna demokratija. a taj na5in se želi što neposrednije
obezbjediti ostvarivanje interesa naroda. edinstvo vlasti ostvareno preko jedinstva vlasti u
rukama demokratskih organa A predstavni5kih tijela, je želja demokratskih organa za razliku od
birokratskih. *revlast zakonodavnih A predstavni5kih organa u odnosu na upravu i sudstvo je
dominantna u sistemu jedinstva vlasti. Zakonodavni organ ne samo da vrši zakonodavnu vlast,
on istovremeno dobiva nadležnost vršenja same upravne i sudske vlasti. n donosi opšte odluke
i primjenjuje ih u konkretnim slu5ajevima. $pravni i sudski organi su neposredno pot5injeni
predstavni5kim tijelima.
Ideja da je skupština jedini predstavnik pa 5ak i nosilac suvereniteta i da bez toga nema prave
demokratije, je osnovna vodilja koncepta jedinstva vlasti. ova ideja u izvjesnom smislu nije
strana ni enegleskom parlamentarizmu. aime iz ove ideje se i razvila ideja engleskog
parlamentarizma. 4oncept na kome gradi svoj -ruštveni ugovor Ean Eak +uso je na tom tragu.
*rvu primjenu ovog sistema nalazimo u francuskoj revoluciji, a naro5ito poslije izbora konventa.
Ideja o nužnosti demokratizacije nalazi svoje protagoniste u lijevim krugovima francuske
revolucije, a naro5ito u spisima +obespjera, %en Eista i /are. Za njih konvent ne samo da je
zakonodavno tijelo ve@ odlu5uju@e i direktno tijelo, i da izvršna vlast nije ništa drugo nego
nastavak zakonodavne vlasti, a ministri i službenici 4onventa su njegovi izvršni organi.
%kupštinski sistem, kao oblik organizacije vlasti, u kome je izabrano predstavni5ko tijelo pravi
nosilac osnovnih politi5kih funkcija vlasti, koje izvršne funkcije, po pravilu, povjerava svojim i
sebi podreenim organima je ideal koji nigdje nije ostvaren.
%ocijalisti5ke revolucije KK vijeka su nastojale da preko skupštinskog sistema obezbjede
uspostavu novog poretka. Za nosioca suvereniteta u ve@ini tih nastaju@ih socijalisti5kih društava
je konstituisana radni5ka klasa, koja se u razli5itima ustavnopravnim sistemima definiše kao
Fradni narodH, Fradni5ka klasaH, Fproizvoa5iH. 4oncept da volja koju sprovodi država mora biti
klasno jedinstvena i da stoga i državna vlast treba da je ureena po na5elu jedinstva vlasti, je
karakteristi5na za sve socijalisti5ke revolucije. 4oncept klasne jedinstvenosti koja svoj pravno
politi5ki izraz nalazi u volji socijalisti5ke države izvodi se iz diktature proleterijata kao formule
koja je takoe prisutna u ustavima socijalisti5kih država. Istorijska praksa i realnost života su ove
koncepte grubo dovele u pitanje, tako da ovaj princip koji je bio jedno duže vrijeme prisutan na
11
8
politi5koj i ustavnopravnoj pozornici, je objektivno nestao i izgubio aktuelnost politi5kog i

pravnog promišljanja.
S,0p:ti!",i "i"te C %kupštinski sistem zasniva se na na5elu jedinstva, tj. preplitanja vlasti
(con%usion des pouvoirs) u korist skupštine (parlamenta). %kupštinski sistem postoji kad
skupština na osnovu ustava ima i u praksi politi5ku prevlast nad vladom (preponderance
politi'ue sur gouvernement). $ strogom smislu re5i, skupštinski sistem obuhvata sisteme u
kojim je egzekutiva prisiljena da se pot5ini volji skupštine, pri 5emu, budu@i da je obi5ni
izvoač tue volje (eecutant), nema pravo da podnese ostavku. -rugo njegovo obeležje su
pove@ane nadležnosti skupštine. %kupštinski sistem za sebe isti5e da odnose izmeu dve vlasti
rešava inspirisan demokratskim na5elom. jegove pristalice u teoriji (*. ikoli@) tvrde da u
državi ne mogu postojati tri jednake vlasti. $ stvarnosti, samo jedna od njih proizlazi iz naroda,
to je zakonodavna vlast, oli5ena u parlamentu. d naroda izabrana skupština mora stoga svojom
nadmo@noš@u pretegnuti nad drugim vlastima. /eutim, u praksi je o5igledno da jedna takva
skupština ne može na sebe preuzeti sve te funkcijeJ donošenje zakona, izvršavanje zakona i
suenje. Zbog toga, ona zadržava za sebe osnovnu funkciju, donošenja zakona, a na druge
organe prenosi izvršavanje zakona i suenje. *odrazumeva se iz logike sistema da su drugi
organi podreeni skupštini, da nisu u istoj ravni sa njom, nego da su joj pot5injeni dvojakoJ u
pogledu imenovanja i u pogledu funkcionisanja. 4ao i prethodni sistem zasnovan na na5elu
jedinstva vlasti, autoritarni sistem, i skupštinski sistem dopušta postojanje razli5itih organa, ali u
njemu realno postoji samo jedna vlast C to je skupština izabrana od strane naroda.
%kupštinski sistem je posledica +usoovog shvatanja društvenog ugovora. *rema njegovoj
koncepciji narodne suverenosti, tamo gde narod ne može sam vršiti zakonodavnu vlast, logi5no
je da sve vlasti poveri skupštini koju sam bira i koja iz njega proizlazi. !akav se sistem naziva
skupštinskim ili konventskim (pozajmljuju@i svoje ime od iskustva francuskog 4onventa od
189:). $ tom sistemu postoji samo jedna vlast u pravom smislu re5iJ zakonodavna skupština.
>to se ti5e egzekutive, ona ne poseduje sopstvenu ni autonomnu volju. na je prosto orue u
rukama skupštine (`. 0uchet), na izgleda kao 5inovni5ka vlast. gzekutiva sprovodi politiku
koju je utvrdila skupština i može od nje biti otpuštena (razrešena) u svakom trenutku, a da sama
skupštinu nikad ne može raspustiti.
%kupštinski sistem u organizacionom smislu podrazumeva slede@eJ 1) kolegijalni oblik
egzekutiveM :) imenovanje egzekutive od strane skupštineM 3) mogu@nost razrešenja egzekutive
od strane skupštineM =) pravo skupštine da poništi odluke egzekutive.
11
9
Si"te +la"ti 0 ?%"!i i @ere4%+i!i 9 $stavima države "osne i #ercegovine i entiteta državna
vlast je podjeljena na zakonadavnu, izvršnu i sudsku, a odnos tri grane vlasti se zasniva na
ravnoteži i meusobnoj kontroli.
*arlamenti su najviše predstavni5ko tijelo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. ni pored
toga što odlu5uju o promjeni ustava i donose i mjenjaju zakone, odlu5uju i o drugim pitanjima u
vezi sa državnom suverenoš@u i u vezi sa odbranom i bezbjednoš@u. *arlamenti vrše i izbornu
funkciju što zna5i da biraju najve@i broj nosilaca javnih funkcija.
'lada je nosilav izvršne vlasti. snovne funkcije suJ utvrivanje i voenje politike, izvršavanje
zakona i drugih opštih akata, usmjeravanje i usklaivanje rada organa državne uprave. 'lada
utvruje i vodi politiku tako što parlamentu predlaže zakone i druge opšte akte i daje mišljenje o
njima kada ih podnesu drugi predlaga5i, izvršava zakone tako što donosi uredbe i druge opšte
akte radi izvršavanja zakona, a rad organa uprave usmjerava i usklauje tako što propisuje
unutrašnje ureenje ministarstava i drugih organa državne uprave, vrši nadzor nad njihovim
radom.
*redsjedništvo "osne i #ercegovine je organ koji se sastoji od tri 5lana i koje je nadležno za
voenje spoljne politike "osne i #ercegovineM imenovanje ambasadora i drugim meunarodnih
predstavnika "i#, od kojih se sa teritorija federacije ne bira više od dvije tre@ineM predstavljanje
"i# u meunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama i traženje 5lanstva u onim
meunarodnim organizacijama i instiutcijama u kojima "i# nije 5lanM pregovaranje o
zaklju5enju meunarodnih ugovora, otkazivanje i, uz saglasnost *arlamentarne skupštine
ratifikovanje takvih ugovora, izvršavanje odluka *arlamentarne skupštineM predlaganje godišnjeg
budžeta *arlamentarne skupštine na preporuku /inistarskog savjetaM izvještavanje po zahtjevu,
najmanje jednom godišnje, *arlamentarne skupštine o troškovima *redsjedništvaM koordinaciju
prema potrebi sa meunarodnim i nevladinim organizacijama u "i# i vršenje drugih funkcija
koje mogu biti potrebne za izvršavanje njegovih dužnosti, koje mu mogu dodijeliti
*arlamentarna skupština, ili za koje se slože entiteti.
12
1
'IO PETI
POLITIČKE INSTITU>I5E
12
2
NARO'NA IN>I5ATIVA I RE=EREN'UM
P%ja p%l0!ep%"re$!e $e%,ratije 9 eposredna demokratija je integralna primena ideje

demokratije kao neposredne vladavine naroda. na postoji kad se pripadnici jedne politi5ke
zajednice okupljaju na javnom mestu ili na jednom prostoru i odlu5uju o javnim poslovima.
ajraniji oblici neposredne demokratije pojavili su se u ' i I' veku pre naše ere. "ile su to
skupštine svih slobodnih graana u &tini (eklezije) na kojima su bile donošene državne odluke.
%vi slobodni graani bili su, dakle, država, na nije bilo potrebe za formiranjem posebnih
državnih organa. vakav idili5ni postupak donošenja državnih odluka danas je, kako kaže Eorž
"irdo, Fistorijski kuriozitetG. eposredna demokratija je sa stanovišta savremenih država
Fdomen utopijeG (%. ?eclercP). +azlog tome je jednostavan. -anas je nemogu@e sabrati sve
graane u državi koji imaju zrelost za vršenje javnih poslova na jednom mestu. Zbog toga
primena neposredne demokratije dolazi u obzir samo u malim teritorijalnim jedinicama, kakve su
jedinice lokalne samouprave. !ako danas u >vajcarskoj postoji nekoliko kantona (0laris,
$ntervvalden, &ppenzell) koji imaju mali broj stanovnika. $ njima kao najviši kantonalni organ
postoji ?andsgemeinde, tj. skup svih punoletnih graana kantona na kojima se jedanput godišnje
usvajaju kantonalni zakoni, biraju kantonalni funkcioneri i poslanici %avezne skupštine.
eposredna demokratija je kao sistem donošenja državnih odluka zamenjena predstavni5kom
demokratijom. $ njoj svi graani ne odlu5uju neposredno na svom skupu, ali zato neposredno
biraju one koji @e u njihovo ime odlu5ivati. *redstavni5ka demokratija kritikovana je sa
stanovišta teorije društvenog ugovora i narodne suverenosti kao oblik otuivanja suverenosti od
svog autenti5nog nosioca. *od uticajem tih kritika, a u skladu sa shvatanjem narodne
suverenosti, prema kojem je suverenost neotuiva od naroda kao svog nosioca, primenjeno je
nekoliko na5ina ne bi li se ublažio 5isti predstavni5ki sistem vlasti, meu kojima su najpoznatijiJ
I/*+&!I'I mandat, *ZI', 4+&!4 !+&& mandata i sl. &li, vremenom su nastajali i
12
3
posebni oblici neposrednog u5eš@a graana u vršenju vlasti, putem kojih je predstavni5ka
demokratija pretvarana u poluneposrednu demokratiju.
*oluneposredna demokratija je kombinacija predstavni5ke i 5iste demokratije. $ njoj postoje
predstavni5ki organi, parlament i druti, ali o najvažnijim javnim pitanjima, posebno u oblasti
zakonodavstva, narod rezerviše za sebe donošenje odluke bez u5eš@a predstavnika naroda ili u
kombinaciji s ovim. *ri tom nije pravna priroda pitanja o kojima odluku donosi neposredno
narod razlog takvog oblika odlu5ivanja, nego je razlog takvog odlu5ivanja prakti5na važnost tih
pitanja i želja naroda da se njima neposredno bavi (. ?afferiere).
*ostoji više oblika neposrednog odlu5ivanja graana u okviru predstavni5ke demokratije. !akvi
oblici suJ &+-& II<I&!I'&, +;+-$/ , &+-I '! i *?"I%<I!. &li, ako se oblici
neposrednog u5eš@a naroda u vršenju vlasti, prema sadržini radnje kojom se to u5eš@e
manifestuje, podele na one u kojima narod predlaže donošenje odreenih akata i na one u kojima
donosi odreene akte, onda se svi nabrojani oblici neposrednog u5eš@a naroda svode na narodnu
inicijativu i na referendum. ba instituta su ustanove neposrednog narodnog zakonodavstva.
Nar%$!a i!iijati+a 9 arodna inicijativa je ovlaš@enje odreenog dela bira5kog tela da
pokrene postupak za promenu ustava ili za donošenje formalnog zakona. *ri tom formalni
donosilac tih akata ima obavezu da no predlogu bira5a postupi, tj. da pokrene postupak za
donošenje takvih akata. &li, on više nije onako slobodan kao što je to kad narodne inicijative
nema, nego je prilikom odlu5ivanja u moralnoj i politi5koj obavezi da zahtevu bira5a izie u
susret. arodna inicijativa omogu@uje bira5ima da dobiju zakon koji smatraju oportunim, 5ak i u
slu5ajevima kad se parlament tome suprotstavlja. na prisiljava parlament da odlu5uje o zakonu
koji bira5i predlažu, jer parlament o njemu mora voditi pretres i na kraju glasati o njegovom
usvajanju. +eferendum i narodni veto jam5e narodu da ne@e biti pot5injen zakonima koje ne želi.
arodna inicijativa mu omogu@uje da dobije zakonodavstvo kakvo želi. -ok referendum zna5i
u5eš@e graana u usvajanju jednog akta, narodna inicijativa je oblik u5eš@a graana u
predlaganju donošenja odreenog akta, pod uslovom da je ispunjen zahtev za potrebnim brojem
potpisnika. &li, ni u jednom od dva oblika graani ne u5estvuju u *+!+%$. +azlog za to je
materijalna smetnja koja se ne može otkloniti, pošto je fizi5ki nemogu@e na jednom mestu
skupiti toliko graana da bi se mogao voditi pretres. +aspravu nije mogu@e voditi u sredini kakva
je bira5ko telo nego jedino u parlamentu, koji je ve@ predstavništvo naroda.
12
4
arodna inicijativa može imati dva oblika, u kojima, manje ili više, dolazi do izražaja u5eš@e
graana. *rvi oblik je prosta ili neformulisana inicijativa (initiative non formulee). jeni
podnosioci opštim izrazima ozna5avaju cilj i smisao zakona koji žele, na osnovu kojih @e
parlamentarno telo sa5initi integralni tekst predloga zakona. vakva inicijativa, za razliku od
peticije, obavezuje parlament da je uzme u razmatranje, tj. da izradi na osnovu nje predlog
zakona. -rugi oblik je formulisana inicijativa (VX initiative formulee), koja je u stvari no
5lanovima redigovani predlog zakona. !akav oblik inicijative predvia $stav +epublike Italije
od 19=8. u 5lanu 81J Farod vrši zakonodavnu inicijativu, predlaganjem od strane najmanje
pedeset hiljada bira5a predloga zakona redigovanog u 5lanovima.G
4ad parlament na osnovu predloga izglasa zakon, taj zakon je kona5no usvojen, bez potrebe da
ide na narodno glasanje, referendum. &li, ako ga parlament odbaci ili ga izmeni, ustav može
predvideti da predlog potekao od narodne inicijative ide na narodno glasanje. $stav može i@i i
dalje, na predvideti da se inicijativa za donošenje zakona neposredno podnese narodu, na
narodno glasanje, bez mogu@nosti da se o zakonu odlu5uje u parlamentu. !ada je re5 o gotovo
savršenoj demokratiji, pošto zakon može biti usvojen bez u5eš@a predstavni5kog tela,
parlamenta.
vo su razli5iti modaliteti narodne inicijative, kakvi postoje u >vajcarskoj. arodna inicijativa
postoji u kantonima ne samo kad je re5 o reviziji ustava nego i u vezi sa donošenjem obi5nih
zakona. $ tim slu5ajevima inicijativa se podnosi parlamentu. $ švajcarskoj federaciji narodna
inicijativa postoji samo u ustavnoj materiji, ali ne i u zakonodavnoj, ali se nepostojanje narodne
inicijative u oblasti saveznog zakonodavstva izigrava tako što joj se daje oblik amandmana na
ustav. &ko je narodna inicijativa za promenu saveznog ustava formulisana kao predlog
redigovan no 5lanovima, takav predlog podnosi se na usvajanje neposredno graanima, a savezni
parlament ima mogu@nost da predloži protivpredlog predlogu koji je potekao od narodne
inicijative, ukoliko sa njim nije saglasan.
Re.ere!$0 9 +eferendum je ustanova pomo@u koje bira5ko telo izražava neposrednim

glasanjem svoje gledište ili svoju volju o merama koje je neka druga vlast ve@ preduzela ili tek
namerava da ih preduzme (. ?afferiere). $ starim konfederalnim švajcarskim i nema5kim
dietama predstavnici država koje su se nalazile u konfederalnom savezu donosili su odluke ad
referendum, što @e re@i pod rezervom da budu potvrene od njihovih vlada. -anas je zna5enje
referenduma prošireno, na se smatra da referendum postoji uvek kad se jedan akt podnosi na
usvajanje narodu. $koliko je iznošenje zakona na referendum ustavna obaveza, zakoni koje
12
5
usvoji parlament postaju kona5ni tek pošto ih usvoji bira5ko telo. *ostojanje referenduma
opravdava se teorijom narodne suverenosti. 4ako je parlament punomo@nik bira5kog tela, on
zakone ne može usvajati kona5no, nego samo &- +;+-$/ , pod uslovom, pošto budu dobili
overavanje bira5kog tela. -akle, oni @e kona5no biti usvojeni tek kad ih bira5ko telo kao
vlastodavac parlamenta bude odobrilo. !ako graani drže kontrolu nad vršenjem javnih poslova.
+eferendum je, prema tome, neposredno izjašnjavanje graana za dve ponuene alternative (FzaG
i FprotivG). *rimenom razli5itih merila, mogu@e je dobiti razli5ite vrste referenduma, koje postoje
u savremenim ustavnim sistemima.
*rema predmetu razlikuju se $%!&'!'+I, Z&4-&'I, &-/II%!+&!I'I, ;I&%I%4I i
+;+-$/ $ "?&%!I /$&+-I# -%& $ /$&+-0 *+&'&. *rema vremenu
primene razlikuju se *+!#-I +;+-$/ (kad prethodi aktu države i utvruje opšta na5ela
za taj akt, kao referendum od :. juna 19=D. u Italiji, kojim je izabran republikanski oblik
vladavine, posle kojeg je usledio nov ustav Italije ili odredba 5lana :.
%a stanovišta dejstva, razlikuju se 4%!I!$!I'I +;+-$/ (kad ima za cilj da potvrdi
valjanost ili dejstvo jednog akta) i &"+0&!I'I +;+-$/ (kad teži da ukine akt koji je na
snazi, ne zamenjuju@i ga pri tom nekim drugim). *rimer abrogativnog referenduma pruža $stav
+epublike Italije od 19=8. u 5lanu 86J Farodni referendum se raspisuje radi odlu5ivanja o
potpunom ili delimi5nom ukidanju jednog zakona ili jednog akta koji ima snagu zakona, kad to
zahtevaju pedeset hiljada bira5a ili pet oblasnih saveta.G $ odnosu na pravni osnov, razlikuju se
"&'ZI +;+-$/ (kad je kao takav predvien ustavom, prema kojem odnosnog akta nema
bez pristanka bira5kog tela) i ;&4$?!&!I'I +;+-$/ (kad ga može zahtevati odreen
procenat bira5kog tela, odreen broj država 5lanica ili autonomnih jedinica, odreen broj
poslanika u parlamentu ili šef države u slu5aju sukoba izmeu domova parlamenta ili radi
potvrivanja odreenih okolnosti). %a gledišta obaveznosti odluke donesene na referendumu,
razlikuju se "&'Z$$YI +;+-$/ i %&'!-&'I +;+-$/ . %&'!-&'I
+;+-$/ postoji kad se akt koji je predmet referenduma ne usvaja putem referenduma, nego
se glasanjem na referendumu o tom aktu samo izražava mišljenje. 4ad treba da donese neku
važnu odluku, parlamentu je od koristi da sazna šta o tome misle graani, na da bi došao do
takvog saznanja, iznosi to pitanje na referendum. d graana se na referendumu jednostavno
traži da izraze svoje mišljenje. !o mišljenje može, politi5ki posmatrano, imati veliku težinu, ali
pravno ono ne obavezuje parlament, koji ima punu slobodu u odlu5ivanju. *arlament, zna5i,
može odlu5iti i suprotno mišljenju graana izraženom na referendumu. %tepen politi5ke
vezanosti parlamenta mišljenjem graana zavisi od odnosa politi5kih snaga u društvu.
12
6
*osebnu vrstu referenduma predstavlja &+"I!+&EI +;+-$/ (+;+-$/ -X&+"I!+&0 ),

koji postoji kad poseban državni organ, no pravilu šef države, iznosi bira5kom telu na arbitražu
spor koji je nastao izmeu njega i parlamenta, odnosno izmeu domova parlamenta.
&kt koji je usvojen na referendumu ima istu pravnu snagu kao odgovaraju@i akt usvojen u
predstavni5kom telu. Ipak, u teoriji preovlauje gledište da takav akt može biti izmenjen ili
ukinut samo neposrednom odlukom graana, kako je i donesen, a ne od strane predstavni5kog
tela.
-a bi referendum uspeo, potrebno je da budu ispunjeni odreeni uslovi, meu kojima su dva
najvažnijaJ prvi, da bira5i mogu slobodno da se izrazeM drugi, da bira5i budu dovoljno
kvalifikovani, kako bi mogli da izraze svoju stvarnu volju.
Nar%$!i +et% 9 arodni veto je podvrsta zakonodavnog referenduma putem kojeg bira5i ukidaju
važenje postoje@eg zakona. !o je najblaži oblik u5eš@a bira5a u zakonodavstvu. Zakon je, kod
ovog oblika neposrednog odlu5ivanja, akt i delo parlamenta, ali se može primenjivati samo ako
posle proteka utvrenog roka odreeni broj bira5a (rok i minimalan broj bira5a utvruju se, no
pravilu, u ustavu) nije zatražio da bude iznesen na narodno glasanje, na kojem se narod može
suprotstaviti zakonu svojim vetom, a to zna5i kasirati taj zakon, poništiti ga (. ?afferiere). $
slu5aju da do narodnog glasanja doe i na njemu odnosni zakon bude bio odba5en, smatra@e se
kao da nikada nije ni bio donesen (%. ?eclercP). !o zna5i da veto naroda na zakon ima povratno
dejstvo, jer se smatra da zakon koji je njime pogoen nije nikada ni postojao.
Ima autora koji smatraju da je narodni veto vrsta naknadnog zakonodavnog referenduma (%.
?eclercP). /eutim, u5eš@e bira5a u naknadnom referendumu (ratifikacija) daleko je naglašenije
nego u narodnom vetu i ima druga5ije pravno zna5enje. $ slu5aju narodnog veta zakon je
donesen, on je isklju5ivo delo parlamenta. *arlament je taj koji samostalno, glasanjem, dodeljuje
tekstu koji je usvojio kvalitet i snagu zakona. "ira5i, kad no osnovu narodnog veta intervenišu,
imaju pred sobom zakon koji je u svemu pravovaljan i u 5ijem stvaranju oni ni na koji na5in nisu
pozvani da uzmu u5eš@e. %ve što oni mogu 5initi je da ga kasiraju. *utem narodnog veta bira5i
ne vrše nikakvu kreativnu vlast nego jednostavno, kako je to ovlaš@enje nazivao /onteskje, vlast
spre5avanja (;&<$?! -X/*<#+ ), tj. imaju pravo da ponište odluku koju je doneo neko drugi.
"ira5i raspolažu zakonom koji je doneo neko drugi izvan njih.
Plei"it (pra+% ple"a# 9 *lebiscit se odreuje kao pravo naroda da odlu5uje o sebi samom.
Izmeu referenduma i plebiscita postoji tanana razlika i u teoriji se ona razli5ito nijansira.
12
7
+eferendum se odnosi na tekst koji se može ticati predloga novog ustava ili predloga za promenu
važe@eg teksta ustava (ustavotvorni referendum) ili na tekst obi5nog zakona (zakonodavni
referendum), dok je plebiscit narodno glasanje kojim se izražava poverenje ili nepoverenje
prema jednom 5oveku u 5ijim je rukama državna vlast, tako što se odobravaju njegovi akti ili im
se izražava protivljenje (%. ?eclercP). 4od plebiscita tekst o kojem se graani izjašnjavaju je
povod za izgovor, a u stvari re5 je o izjašnjavanju o aktu šefa izvršne vlasti, ali, baš zato,
plebiscit je bumerang koji može, u slu5aju neuspeha, dovesti do odgovornosti na i do povla5enja
sa položaja šefa izvršne vlasti. +eferendum se odreuje kao pravo bira5kog tela da se izrazi o
nekoj normativnoj meri ( /I%$+& +/&!I'&), prema 5emu se razlikuje od plebiscita, putem
kojeg se bira5ko telo izjašnjava i o pitanjima kao što su oblik vladavine, prisajedinjenje teritorije,
poverenje jednom politi5kom lideru i sli5no (0. de 'ergottini).
Ipak se isti5e da je razlika izmeu referenduma i plebiscita delo pravnika, pošto je plebiscit u
suštini referendum, pošto su bira5i u oba slu5aja pozvani da se izjasne o jednom tekstu.
Nar%$!a i!iijati+a i re.ere!$0 0 ?i@ 9 arodna inicijativa i referendum su oblik

izražavanja suverenosti graana, a prema $stavima "osne i #ercegovine i entiteta Fsuverenost
poti5e od graana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno
izabranih predstavnikaG (5lan :. stav 1).
d narodne inicijative kao ustanove neposredne demokratije, tj. neposrednog u5eš@a bira5a u
vršenju vlasti, treba razlikovati pravo graana da podnose predstavke, peticije i predloge
državnim i drugim organima i funkcionerima i da na njih dobijaju odgovor ako ga traže kao
njihovo individualno pravo
?IRAČKO TI5ELO
?ira;i i ira;,% pra+% 9 "ira5ko telo je u smislu teorije narodne suverenosti nosilac suverene
vlasti. 4ako tu svoju vlast ne može vršiti neposredno, ono bira svoje predstavnike koji obrazuju
predstavni5ko telo parlament, koje umesto bira5kog tela, odnosno $ 0' I/ i $
0'/ I!+%$, vrši u odreenom vremenskom razmaku državnu vlast. *rema teoriji
podele vlasti, narodno predstavništvo obavlja najvažniju, zakonodavnu državnu funkciju, a u
zavisnosti od prihva@enog na5ela organizacije vlasti, njemu se dodeljuju na obavljanje i neke
druge državne funkcije. *osle proteka vremenskog razmaka na koji je izabrano, ili u slu5aju
12
8
prevremenog prestanka rada, bira5ko telo bira novo narodno predstavništvo. !ako funkcioniše
mehanizam predstavni5ke vladavine.
"ira5ko telo sastoji se od graana koji imaju "I+&74$ %*%"%! , tj. ustavom i zakonom
garantovano pravo da biraju svoje predstavnike. %a bira5kom sposobnoš@u ide i predstavni5ka ili
*%?&I74& %*%"%! , tj. sposobnost da se predstavljaju bira5i. be ove sposobnosti 5ine
sadržinu bira5kog prava, 5iji je nosilac, pod uslovima utvrenim ustavom i zakonom, državljanin
odnosne zemlje. %ve radnje koje se u vezi s izborom narodnih predstavnika preduzimaju imaju
za cilj ostvarenje i oživotvorenje bira5kog prava. "ira5ko pravo je osnov formiranja
predstavni5kog tela i time u5eš@a graana u obavljanju državnih poslova. no je Fkamen
temeljac demokratije i narodne vladavineG.
 pravnoj prirodi bira5kog prava postoje tri razli5ite teorije. *rema *+', $ 5ijoj je osnovi
+usoovo shvatanje narodne suverenosti, prema kojem pojedinci koji 5ine narod zadržavaju deo
suverenosti i no izboru svog predstavništva, bira5ko pravo je individualno pravo koje pripada
svakom pojedincu. !o pravo pojedincu zakon ne može ni ograni5iti ni oduzeti, jer mu ga zakon
nije ni dodelio. !o je pravo pojedinca koje prethodi zakonu, na ga zakonodavac samo priznaje, tj.
potvruje. *rema -+$0 teoriji, bira5ko pravo je javna funkcija, uspostavljena ustavom radi
izražavanja nacionalne volje. $ osnovi ove teorije je shvatanje nacije kao nosioca suverenosti
(vrhovne vlasti). "udu@i da je nacija, za razliku od naroda, nedeljiv entitet, razli5it od aktuelnih
pojedinaca, to pojedinci nemaju no sebi pravo da u5estvuju u izboru predstavnika nacije. $stav i
zakoni odreuju lica koja @e izražavati volju nacije. !a lica su bira5i, a pravo koje im priznaju
ustav i zakon jeste bira5ko pravo. "ira5ko pravo je odraz prava nacije na predstavljanje, jer se
volja nacije može izraziti samo posredstvom predstavnika nacije. ! +Y& teorija je kompromis
izmeu prve dve, i prema njoj bira5ko pravo je istovremeno i individualno pravo i javna
funkcija. "ira5i imaju individualno pravo da u5estvuju u 5inu izbora, a u5eš@em u tom 5inu oni
postaju funkcioneri, tj. državni organ.
*>! "I+&74 *+&' ne zna5i da su njegovi nosioci svi graani. I za njegovo uživanje traže se
odreene kvalifikacije, koje se kod opšteg prava glasa svode na slede@e usloveJ državljanstvo,
punoletstvo i posedovanje poslovne sposobnosti (sposobnost da se sopstvenim delovanjem
zasnivaju prava i obaveze, tj. sposobnost za samostalno obavljanje radnji). 4ako je pravilno
zapaženo, Fpostojanje opšteg bira5kog prava zna5i odsustvo svake diskriminacije na osnovu
socijalnih a ne li5nih kriterijuma, te se zbog toga uskra@uje pojedincima samo iz razloga vezanih
za njihovu li5nostG (-. *rodanovi@).
12
9
0+&I7 "I+&74 *+&' postoji kad se iz njegovog uživanja isklju5uju 5itave kategorije

graana, koje ina5e ispunjavaju uslov posedovanja poslovne sposobnosti. !i osnovi isklju5enja
od uživanja bira5kog prava, odnosno ograni5enja bira5kog prava, mogu biti razli5iti. %vi oni
vezuju to pravo za posedovanje dodatnih kvalifikacija, 5ime su isklju5eni od uživanja tog prava
graani koji ih nemaju. !e kvalifikacije vezane su bilo za pla@anje neposrednog poreza u
odreenom iznosu (imovinski cenzus), bilo za poreklo, odnosno boju kože (cenzus no poreklu),
bilo za dužinu boravka u državi, odnosno u izbornoj jedinici (cenzus nastanjenosti, rezidencijalni
cenzus), bilo za pol (cenzus no polu), bilo za odreen stepen školovanja (cenzus obrazovanosti),
bilo za neuobi5ajeno visoke godine starosti, odnosno visoku starosnu granicu bira5a koja je iznad
godina sa kojima se sti5e punoletstvo (starosni cenzus). aro5ito dugo se održavao poreski
cenzus kao uslov za uživanje bira5kog prava. *arlament koji je izabran na osnovu ovakvog
bira5kog prava ne predstavlja narod, nego poreske obveznike (oporezovane graane). Ima
slu5ajeva da se 5itave profesije isklju5uju od uživanja bira5kog prava (oba njegova oblika ili
samo pasivnog bira5kog prava). aj5eš@e su toJ sluge, 5inovnici (državni službenici) ili vojna
lica. $ ovom poslednjem slu5aju, to se 5ini radi spre5avanja uvla5enja politike u vojsku, kao i
radi spre5avanja hijerarhijskih pritisaka na odreene kategorije bira5a, koji bi mogli deformisati
izborne rezultate. !o su i razlozi zbog kojih se bira5kog prava (naj5eš@e pasivnog) lišavaju i
državni službenici.
-anas je u gotovo svim državama u svetu bira5ko pravo opšte, u tom smislu da ga uživaju svi
punoletni graani koji poseduju poslovnu sposobnost i nisu odlukom suda zbog izvršenog
krivi5nog dela privremeno lišeni njegovog uživanja. 4ako se u ve@ini savremenih država
punoletstvo sti5e s navršenih 1B ili :1 godinom, to su istovremeno i godine sa kojima se u
savremenim državama sti5e bira5ko pravo. *remda u svim državama godine starosti koje se traže
za pasivno bira5ko pravo nisu izjedna5ene sa godinama starosti koje se traže za aktivno bira5ko
pravo (u tom smislu što se traži viši starosni cenzus za uživanje pasivnog bira5kog prava), smatra
se da je jedino izjedna5avanje uslova za sticanje ova dva elementa bira5kog prava u skladu sa
demokratskim višestrana5kim izborima (%. %okol).
$slov da bira5ko pravo bude demokratski odreeno, nije samo da ono bude opšte, nego i da bude
jednako, tj. da se ono uživa i vrši prema na5elu Fjedan 5ovek, jedan glasG. -&4 "I+&74
*+&' zna5i da svaki bira5 ima samo jedan glas na jednim izborima, kao i da glas svakog bira5a
ima jednaku vrednost.  tome ?azo 4osti@ kažeJ Fednakost bira5kog prava nije shva@ena prosto
tako da svaki bira5 ima samo jedan glas, ne ozna5uje taj princip, njegovu singularnost, ve@
jednak uticaj svakog glasa, svakog bira5a, a prema na5elu opštosti i svakog graanina, na
13
0
formiranje predstavni5kog doma.G -&4 "I+&74 *+&' postoji kad pojedine kategorije

graana raspolažu ve@im brojem glasova od ostalih graana. blici nejednakog prava glasa bili
su *?$+&?I '!$/ i /0%!+$4I ($/EI ) '!$/. *luralni votum ('! *?$+&?)
sastojao se u tome što su pojedine kategorije bira5a, formirane na osnovu imu@nosti ili stepena
obrazovanja, imale dva ili više glasova, za razliku od ostalih bira5a koji su imali samo jedan glas.
*rimenjivao se u "elgiji od 1B93. do 1919. /nogostruki (umnoženi) votum ( '! /$?!I*? )
zna5io je da su svi bira5i formalno imali jedan glas, ali su pojedine kategorije bira5a mogle na
istim izborima glasati u više izbornih jedinica. *rimenjivao se u 'elikoj "ritaniji do 19=B. 4ao
tre@i oblik nejednakog bira5kog prava pominje se *+-I7I '!$/ ('! ;&/I?I&?), prema
kojem šef porodice ima broj glasova srazmeran veli5ini porodice.
*ored ove izri5ite nejednakosti bira5kog prava, postoji i tzv. *+I4+I'& I?I ;&4!I74&
-&4%! (I0&?I!% - ;&I!) bira5kog prava, do koje se dolazi posredno, uprkos tome
što, pravno posmatrano, svi bira5i imaju jednako bira5ko pravo. !o se dogaa kad izborne
jedinice sa razli5itim brojem bira5a biraju jednak broj predstavnika, kao i kad izborne jedinice sa
istim brojem bira5a biraju razli5it broj predstavnika. !akva nejednakost 5esto se ustanovljavala u
korist ruralnih izbornih jedinica (nejednakost predstavljanja).
Za:tita ira;,%4 pra+a 9 "ira5ko pravo ima u svim državama sa pisanim ustavom rang
ustavnog prava i kao takvo uživa najvišu pravnu, ustavnopravnu, zaštitu. <ilj zaštite bira5kog
prava je obezbeivanje slobodnog opredeljivanja bira5a i njihova zaštita od svakog uticaja sa
strane, koji bi onemogu@avao izražavanje stvarne volje bira5a.
*ovrede bira5kog prava naj5eš@e dolaze od strane politi5kih stranaka koje u5estvuju u izbornoj
borbi, organa nadležnih za sprovoenje izbora, a 5esto su posledice niskog kulturnog nivoa
bira5kog tela.
blici zaštite bira5kog prava mogu se podeliti prema razli5itim merilima. *rema karakteru
zaštite, razlikuju se politi5ka i pravna zaštita bira5kog prava. *rema momentu kada se zaštita
obezbeuje, razlikuju se zaštita koja se pruža dok izborni postupak još uvek traje i zaštita koja se
obezbeuje posle okon5anja izbornog postupka. *rema vrsti organa koji pruža zaštitu, razlikuju
se zaštita od strane organa za sprovoenje izbora i zaštita od strane organa za pružanje pravne
zaštite svih prava graana, uklju5uju@i i bira5ko pravo. 4ao sva ustavom zajem5ena prava,
bira5ko pravo je sudski zašti@eno. $z sudsku zaštitu, bira5ko pravo u zemljama sa ustavnim
sudovima 5esto uživa i zaštitu od strane tih sudova. Zaštita bira5kog prava poverena je i samom
predstavni5kom telu u obliku institucije verifikacije poslani5kog mandata.
13
1
$ "osni i #ercegovini o zakonitosti i sprovoenju izbora i o zaštiti bira5kih prava brine posebno
tijelo Izborna komisija 5iji kona5ni akti podliježu ocjeni zakonitosti od strane %uda "i#.
E+i$e!ija ira;a 9 Izborni postupak zapo5inje dokazivanjem bira5kog prava. "ira5ko pravo se
dokazuje upisivanjem u "I+&74I %*I%&4 , koji je sredstvo registracije i evidencije bira5a.
$pisivanje bira5a u bira5ki spisak nije neka nova, dodatna kvalifikacija bira5a, nego forma
potvrivanja onih koji koriste to svoje pravo da su stvarno kvalifikovani da ga koriste, a da se
onima koji to pravo nemaju onemogu@i da ga koriste. !ime se olakšava i ubrzava izborni
postupak, jer bira5i ne moraju raznim uverenjima (ispravama) dokazivati svoje pravo prilikom
samih izbora. "ira5ki spiskovi moraju težiti tome da što potpunije i vernije obuhvate bira5ko
telo.
%vi nosioci bira5kog prava upisuju se u poseban javni dokument, u bira5ki spisak. "ira5ko pravo
mogu ostvarivati samo graani upisani u bira5ki spisak. $ bira5ki spisak upisuju se graani koji
su navršili godine punoletstva, osim onih koji su pravnosnažnom sudskom odlukom potpuno
lišeni poslovne sposobnosti. "ira5ki spisak sadržiJ redni broj, li5no ime, li5ni broj, pol, godinu
roenja, mesto prebivališta (ulica i broj ku@e, selo, zaselak, naselje) bira5a i prostor za primedbu.
"ira5ki spiskovi su %!&?I i -I%!'I. ni su stalni zbog toga što se ne vode samo za
konkretne izbore, ve@ se nezavisno od konkretnih izbora u njih upisuju svi graani koji imaju
aktivno bira5ko pravo. ni su jedinstveni, jer važe za sve izbore, od izbora za jedinice lokalne
samouprave, na do centralnog predstavni5kog tela.
$pis u bira5ki spisak vrši se na osnovu podataka iz mati5nih knjiga i službene evidencije, drutih
javnih isprava i drugih verodostojnih dokaza, kao i neposrednog proveravanja no službenoj
dužnosti. adležni organi su dužni da organima kod kojih se vodi bira5ki spisak dostavljaju
izveštaje o promenama u graanskom stanju graana (punoletstvo, smrt, gubitak poslovne
sposobnosti), kao i promene boravka. Ispravke i dopune bira5kog spiska mogu se vršiti u toku
cele godine. "ira5ki spisak se izlaže na uvid javnosti posle raspisivanja izbora i sve do u zakonu
odreenog vremena pre dana održavanja izbora (petnaest dana pre dana održavanja izbora) mogu
se tražiti promene bira5kog spiska. Istekom toga dana, bira5ki spisak se zaklju5uje i u njega se
do izbora više ne mogu unositi bilo kakve promene.
"ira5ki spisak ima snagu &' I%*+&'. !o zna5i da upis u bira5ki spisak ima snagu dokaza da
upisano lice poseduje bira5ko pravo i da se ta 5injenica ne može ispitivati na bira5kom mestu u
trenutku izbora. %vi graani koji su u bira5kom spisku, bez obzira na stvarno stanje, imaju
13
2
bira5ko pravo, a oni koji se ne nalaze na tom spisku, opet bez obzira na stvarno stanje, nemaju to
pravo. !o ne zna5i da oni bira5ko pravo trajno ne uživaju, jer bi to bilo suprotno ustavnoj odredbi
prema kojoj je bira5ko pravo opšte. ni samo ne mogu to svoje pravo na konkretnim izborima
upotrebiti zbog toga što nisu ispunili formalne uslove koje zakon traži za upotrebu tog prava.
Iz%r!e je$i!ie 9 $mesto da svi bira5i zajedno biraju celokupni broj 5lanova predstavni5kog
tela, celo bira5ko telo deli se no teritorijalnom principu na izborne (bira5ke) jedinice, od kojih
svaka bira no jednog ili izvestan broj predstavnika. $kupan zbir bira5a no bira5kim jedinicama
daje "I+&74 !?, a ukupan zbir predstavnika izabranih no bira5kim jedinicama daje
*+-%!&'I74 !?. "ira5ko telo deli se na izborne jedinice zbog materijalne (fizi5ke)
nemogu@nosti da svi bira5i zajedno biraju sve predstavnike.  tome ovan orevi@ kažeJ F%vi
bira5i ne mogu birati sve poslanike (ili predstavnike) za jedno predstavni5ko telo, naro5ito u
opštim izborima za centralni parlament. !akva situacija nije mogu@a, jer niti bi bira5i znali koga
biraju niti kandidati kome da se obrate i da predstavljaju svoju kandidaturu odnosno svoj
program ili svoje politi5ke grupe ili stranke.G Ipak, postoje izborni sistemi u kojima bira5ko telo
nije izdeljeno na bira5ke (izborne) jedinice, nego svi bira5i biraju sve predstavnike. !ada se glasa
no bira5kim (izbornim) listama, a predstavni5ki mandati se raspodeljuju sistemom srazmernog
predstavništva.
*odela bira5kog tela na izborne jedinice vrši se prema teritorijalnom, a ne prema
socijalnostatusnom na5elu. Izbornu jedinicu 5ine svi bira5i na jednoj teritoriji, a ne svi pripadnici
odreenih društvenih grupa ili profesija, nezavisno od teritorije na kojoj se nalaze. Izborne
jedinice nisu ekonomske, socijalne i profesionalne jedinice, nego su to, jednostavno, teritorijalne
jedinice. & to zna5i da predstavnike biraju Fizolovani pojedinciG, uzeti nezavisno od svojih
društvenih grupa kojima pripadaju, uzeti u njihovom apstraktnom svojstvu državnih graana (%.
ovanovi@). Izborne jedinice mogu nositi razli5ite nazive, kao npr. izborni okruzi, izborni srezovi
i sl.
Ka!$i$%+a!je 9 edno od suštinskih pitanja u vezi sa izborima je pitanje kandidovanja za

predstavnike, tj. koliki je stepen uticaja bira5a na odreivanje kandidata izmeu kojih @e na
izborima biti izabrani predstavnici. $koliko bira5i nemaju uticaj na odreivanje kandidata, izbori
@e, ma koliko bili sprovedeni no pravnim propisima, biti samo 5in potvrivanja prethodno ve@
odreenih ljudi da vrše državnu vlast. $ višestrana5kom sistemu kandidovanje za izbore postalo
13
3
je monopol politi5kih stranaka, jer pojedinci ili grupe graana kao nosioci kandidatura nemaju
nikakve šanse za postizanje uspeha.  tome vrlo upe5atljivo svedo5i /oris -iverže kad kažeJ
F*re nego što bira5i izaberu poslanika, njega bira stranka. "ira5i samo potvruju taj izbor. !o je
jasno vidljivo u jednostrana5kom sistemu, koji bira5ima ne dopušta izbor. $ višestrana5kom
sistemu je isto, mada manje vidljivo. "ira5, doduše, može da bira izmeu više kandidata, ali je
svakog od njih prethodno odredila stranka.G *ošto znaju da su kandidaturu dobili zahvaljuju@i
stranci, kandidati se, kad budu izabrani za predstavnike, ose@aju obavezniji prema stranci nego
prema bira5ima.
a5in na koji politi5ke stranke odreuju kandidate može se svrstati u tri grupe, meu kojima
postoje razlike u stepenu uticaja 5lanstva na odreivanje strana5kih kandidata, ali im je
zajedni5ko obeležje da stvarno, ako ne i formalno, o kandidatima odlu5uje šire ili uže strana5ko
rukovodstvo (%. %okol).
*rema *+'/ sistemu, kandidate i stvarno i formalno odreuje strana5ko rukovodstvo. *rema

-+$0/ sistemu, kandidate biraju na5elno svi 5lanovi stranke. vaj sistem se ostvaruje nekom
vrstom posrednihunutarstrana5kih izbora, tako što 5lanovi stranke biraju u lokalnim jedinicama
lokalne strana5ke odbore, a onda ovi odreuju kandidate izmeu onih koje im predloži strana5ko
rukovodstvo. *rema !+Y/ sistemu, u odreivanju kandidata na5elno mogu u5estvovati ne
samo 5lanovi stranke nego i drugi bira5i. *od nazivom primarnih izbora takav sistem primenjuje
se u %&-. #a tim izborima svaka politi5ka stranka odreuje listu predkandidata sa koje bira5i
mogu zaokružiti onoga u kojeg imaju najviše poverenja. Iako je ovaj sistem najdemokratskiji
oblik kandidovanja u okviru stranaka, i u njemu strana5ko rukovodstvo odreuje predkandidate.
Zato /oris -iverže i kaže da je pravi problem primarnih izbora u Fpredprimarnim izborimaG, tj.
u strana5kim odborima koji odreuju predkandidate, a to opet zna5i da predkandidate odreuju
strana5ka rukovodstva.
Spr%+%*e!je iz%ra 9 +adnja sprovoenja izbora sastoji se u 0?&%&$ bira5a. 4ako se

glasanju mora pristupiti organizovano, to je neophodno formirati posebna nezavisna i
nepristrasna tela 5iji je zadatak da obezbede zakonit i pravilan tok izbora. Za sastav i rad ovih
tela bitno je da oni ne budu sasvim nestrana5ki, nego da u svom sastavu odraze i 5injenicu da u
izborima u5estvuje više politi5kih stranaka, s tim što objektivnost i nezavisnost moraju biti
obeležja njihovog rada.
13
4
rgani za sprovoenje izbora su samostalni i nezavisni u svom radu, a rade na osnovu zakona i
propisa donesenih na osnovu zakona. Za svoj rad oni odgovaraju organu koji ih je imenovao.
jihov rad je javan. 7lanove +epubli5ke izborne komisije u stalnom sastavu imenuje arodna
skupština (predsednika i šesnaest 5lanova), a bira5ke odbore (predsednik i najmanje dva 5lana)
obrazuje i imenuje +epubli5ka izborna komisija. +epubli5ka izborna komisija i bira5ki odbori
rade u stalnom i proširenom sastavu. *rošireni sastav je stalni sastav proširen sa još no jednim
predstavnikom podnosioca izborne liste. dluke se donose ve@inom glasova u stalnom, odnosno
proširenom sastavu.
Izbori se mogu sprovoditi kao neposredni ili kao posredni. *%+-I IZ"+I postoje kad
bira5i sami biraju svoje predstavnike, a *%+-I IZ"+I postoje kad bira5i neposredno biraju
odreeno telo koje @e umesto njih izabrati, no pravilu iz reda svojih 5lanova, njihove
predstavnike. *osredni izbori mogu biti jednostepeni i višestepeni. ednostepeni posredni izbori
postoje kad bira5i biraju izborno telo, tj. drugostepene bira5e, a onda ovi biraju predstavnike.
'išestepeni posredni izbori postoje kad drutostepeni bira5i ne biraju predstavnike nego
tre@estepene bira5e, a tek onda ovi biraju predstavnike. edini demokratski na5in izbora u
uslovima predstavni5kih višestrana5kih demokratija jesu neposredni izbori. oš je %en Eist
govorioJ Fnaj ko nije izabran neposredno od naroda, ne predstavlja ga.G
Izbori se obavljaju glasanjem. 0lasanje je materijalna radnja koja se sastoji u davanju glasa
bira5a onom kandidatu 5iji izbor za narodnog predstavnika bira5 želi. F0lasanje je kako ga
odreuje ovan orevi@ materijalizacija aktivnog bira5kog prava i pretvaranje u vrednost
pasivnog bira5kog prava.G
0lasanje za predstavnike obavlja se na mestu posebno organizovanom za tu svrhu. !akvo mesto
zove se "I+&74 /%!. "ira5 glasa na onom bira5kom mestu na kojem je upisan u izvod
bira5kog spiska. "ira5ko mesto odreuje se s obzirom na broj bira5a, tako da obuhvati najviše
:.622, a najmanje 122 bira5a.

"ez demokratskog na5ina glasanja nema ostvarivanja opšteg prava maca. /ogu@e jejavno ili
!& 0?&%&. *rednost jednog na5ina glasanja nad drutim pravda se brojnim razlozima. !ako
pristalice javnog &7I& 0?&%&& isti5u da takvo glasanje obezbeuje moralnu superiornost
bira5a, pošto javnim glasanjem bira5i postaju moralno odgovorni za svoj glas, 5ega nema kod
tajnog glasanja. pet, pristalice !&0 0?&%&& isti5u da javno glasanje sužava slobodu
bira5a, pošto ga izlaže pritisku vlasti ili onih od kojih je ekonomski zavisan, a uz to omogu@uje
korupciju i kupovinu glasova. avno glasanje odvra@a bira5e da izraze bira5ku volju i izvrše
13
5
izbor koji se razlikuje od želja vladaju@ih. -anas se u svim predstavni5kim demokratijama

primenjuje tajno glasanje na glasa5kim listi@ima.
Ra"p%$ela a!$ata 9 *osle utvrivanja rezultata glasanja, sledi vrlo važna faza u izbornom
procesu raspodela mandata izmeu strana5kih kandidata prema rezultatima izbora. 0lasovi
bira5a pretvaraju se u mandate poslanika. !im 5inom izražava se volja bira5kog tela. !o je jedno
od najbitnijih pitanja izbornog procesa, od 5ijeg rešavanja može zavisiti ne samo vrsta
strana5kog sistema u zemlji nego i obeležja 5itavog njenog politi5kog sistema.
*ostoje dva na5ina raspodele mandata za predstavni5ko telo prema rezultatima izboraJ %I%!/
'YI, koji se primenjuje u dve varijante, kao sistem relativne ve@ine i sistem apsolutne ve@ine
i %I%!/ %+&Z/+W *+-%!&'I>!'&, koji se primenjuje u više varijanata.

%I%!/ 'YI mogu@ je pri pojedina5nom glasanju. !ada se bira5ko telo deli na male izborne
jedinice koje biraju no jedno lice za predstavnika. !o zna5i da se 5itava zemlja deli na onoliko
izbornih jedinica koliko predstavni5ko telo ima 5lanova, a u svakoj od njih bira se no jedan
predstavnik. Izabran je onaj kandidat koji je dobio ve@inu (najviše) glasova. !o je sistem
relativne ve@ine. -akle, sistem relativne ve@ine zna5i da je za predstavnika bira5a u
predstavni5kom telu izabran onaj kandidat koji je dobio više glasova od drugih kandidata. !akav
sistem raspodele predstavni5kih mandata podsti5e smanjivanje broja politi5kih stranaka i
postepeno dovodi do dvostrana5kog sistema.
%I%!/ %+&Z/+0 *+-%!&'I>!'& mogu@ je ako se glasanje u izbornim jedinicama vrši

prema listama, dakle ako se u jednoj izbornoj jedinici bira više predstavnika. 4ad se bira jedan
poslanik, on se ne može podeliti i mora ga dobiti ve@ina ('. 0rol). 0lasanje no listama sastoji se
u tome što bira5i u izbornoj jedinici ne biraju samo jednog poslanika nego biraju listu na kojoj se
nalaze imena nekoliko kandidata, naj5eš@e onoliko koliko ta izborna jedinica bira predstavnika.
-akle, glasa se za listu, odnosno za sve kandidate koji se nalaze na listi, što zna5i da bira5i ne
biraju kandidate pojedina5no. edino se na taj na5in predstavni5ki mandati mogu istovremeno
dodeljivati i ve@ini i manjini. %vaka lista dobija u predstavni5kom telu broj predstavnika
srazmeran broju datih glasova u izbornoj jedinici. 4ako se vidi, sistem srazmernog
predstavništva omogu@uje, za razliku od sistema ve@ine, i manjini da bude zastupljena u
parlamentu srazmerno datim glasovima, dakle, srazmerno snazi koju ima u bira5kom telu. %istem
srazmernog predstavništva može se primenjivati isklju5ivo u velikim izbornim jedinicama u
kojima se bira najmanje dva predstavnika, a prakti5no 5etiri i više predstavnika, kako bi se imalo
šta deliti izmeu kandidata razli5itih stranaka koje u5estvuju na izborima.
13
6
!ehnike raspodele mandata primenom sistema srazmernog predstavništva su razli5ite, a naj5eš@e

primenjivane suJ sistem izbornog koli5nika, -X ntov sistem, "adenski sistem i #erov sistem.
O$!%" pre$"ta+!i,a i ira;a 9 dnos predstavnika i bira5a jedno je od centralnih pitanja u

teoriji predstavništva. !u postoje dva krajnja shvatanja. *rema prvom, predstavnici su nezavisni
od bira5a, prema drugom oni su odgovorni svojim bira5ima. *rvo shvatanje sastavni je deo
!+I  %?"-/ I?I *+-%!&'I74/ /&-&!$ i shvatanja o bira5kom pravu kao
funkciji, dok je drugo izraz !+I  'Z&/ I?I I/*+&!I'/ /&-&!$ i shvatanja
bira5kog prava kao individualnog prava graana.
*rema *+' !+II, predstavnici bira5a dobijaju izborom punomo@stvo od celog naroda, a ne
od bira5a svoje izborne jedinice. $loga bira5a iscrpljuje se u momentu glasanja, posle kojeg je
izabrani predstavnik slobodan sve do isteka svog predstavni5kog mandata. poziv predstavnika
od strane bira5a nesaglasan je sa predstavni5kim sistemom i smetnja je njegovom
funkcionisanju. $z to bi opoziv mogao predstavnika pretvoriti u delegata bira5a podložnog
neopravdanim napadima organizovanih klika, što bi odbijalo sposobne pojedince od u5eš@a u
javnom životu.
*rema -+$0 !+II, bira5i nisu izborom predstavnika na njih preneli vrhovnu vlast. ni su i
dalje titulari suverenosti, na zato u svako doba mogu opozvati predstavnika koji se ne pridržava
izbornog programa ili 5ijim radom nisu zadovoljni. 'eza izmeu bira5a i njihovih predstavnika
ne prestaje aktom izbora, pošto bira5i treba stalno da kontrolišu svoje predstavnike i njihov rad
tokom 5itavog mandatnog perioda.
Imperativni mandat, u smislu pravne vezanosti predstavnika za volju njihovih bira5a,
primenjivao se najpre u feudalnom društvu, u instituciji staleške skupštine, kada je imao karakter
graanskopravnog odnosa. Imperativni mandat karakterišu tri osnovna obeležjaJ prvo, pravo
bira5a da daju uputstva svojim predstavnicima, drugo, obaveza predstavnika da no tim
uputstvima postupaju i da svojim bira5ima podnose izveštaje o svome radu i, tre@e, pravo bira5a
da opozovu svoje predstavnike i pre isteka roka na koji su izabrani.
%lobodni mandat nastao je posle imperativnog mandata u toku prošlog i ovog veka u zemljama u
kojima je uvoen višestrana5ki parlamentarni sistem. *rema teoriji slobodnog mandata,
predstavnici u predstavni5kom telu predstavljaju nedeljivu naciju, a ne pojedina5ne bira5e, koji
ih izborom samo uvode u njihovu funkciju. !a funkcija utvrena je ustavom i zakonima i njeno
vršenje je nezavisno od volje bira5a. "aš zato što je slobodan, poslanik ne može biti tokom svog
mandata opozvan. /eutim, pojavom politi5kih stranaka, predstavnici su u tom sistemu postali
13
7
vezani politi5kim programom svoje stranke koja ih je kao svoje kandidate predložila za izbor
bira5kom telu. #a taj na5in, 5lanovi predstavni5kog tela od formalnih zastupnika cele nacije
postaju zastupnici interesa politi5ke stranke kojoj pripadaju. Fjima kako je pisao vgenije
%pektorski upravlja jedna sila, koju nije predvidela teorija narodnog predstavništva, naime
njihova politi5ka stranka. (...) *oslanici su izgubili slobodu, pot5inili se strana5koj disciplini i
postali poslušnom vojskom svojih voa.G !ime se fakti5ki stvara odnos sli5an imperativnom
mandatu. &li, pri svemu tome, ostaje bitno obeležje slobodnog mandata da izmeu bira5a i
predstavnika ne postoji pravna nego politi5ka veza. $ pravnom smislu predstavnici su Fpotpuno
nezavisni od bira5aJ glasaju i govore no svojoj volji, a ne no volji bira5aG (%. ovanovi@).
Pre"ta!a, a!$ata- p%!%+!i iz%ri i p%p0!ja+a!je 0pra<!je!i8 pre$"ta+!i;,i8 e"ta C

4ako se u predstavni5kom sistemu uloga bira5a iscrpljuje u momentu njihovog glasanja, tj.
izbora njihovih predstavnika, to zna5i da ne postoji institucija opoziva predstavnika od strane
bira5a. /eutim, pošto se tokom trajanja predstavni5kog mandata mogu pojaviti okolnosti koje
za sobom povla5e *+%!&&4 *+-%!&'I740/&-&!&, ti se slu5ajevi, kao zakonski osnovi i
razlozi prestanka predstavni5kog mandata utvruju u zakonu.
edan broj tih razloga vezan je za uslove za sticanje bira5kog prava. *restankom nekih od tih
uslova, prestaje i pogodnost koja je na osnovu bira5kog prava ste5ena. !ako, u izbornom
zakonodavstvu mandat poslaniku prestajeJ gubljenjem državljanstvaM kad je poslanik
pravnosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnostiM kad poslaniku prestane
prebivalište.
-ruga grupa razloga prestanka predstavni5kog mandata vezana je za pravne ili politi5ke odluke
koje uti5u na status narodnog predstavnika. +azlozi suJ kad je poslanik pravnosnažnom sudskom
odlukom osuen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseciM kad poslanik
preuzme posao ili funkciju koji su, prema odgovaraju@em izbornom zakonu nespojivi sa
funkcijom poslanika.
!re@a grupa razloga prestanka predstavni5kog mandata strogo je li5ne prirode i ti se razlozi
podrazumevaju no prirodi stvari. +e5 je o prestanku predstavni5kog mandata podnošenjem
ostavke i u slu5aju nastupanja smrti poslanika.
*'I IZ"+I su izbori do kojih dolazi kad izborna komisija poništi izbore zbog nepravilnosti
do kojih je došlo u sprovoenju izbora. %lu5ajevi ponovnih izbora predvieni su izbornim

zakonom. &ko +epubli5ka izborna komisija poništi izbore na pojedinom bira5kom mestu,
13
8
glasanje se ponavlja samo na tom bira5kom mestu. *onovni izbori sprovode se na na5in i no
postupku utvrenim izbornim zakonom za sprovoenje izbora. jih raspisuje +epubli5ka izborna
komisija.
*restanak mandata narodnih predstavnika pre isteka vremena na 4  je su izabrani povla5i za
sobom nepotpun sastav parlamenta. $pražnjena mesta predstavnika u parlamentu moraju se
popuniti novim predstavnicima. !o **$&'& $*+&EI# *+-%!&'I74I# /%!& vrši se
prema razli5itim postupcima, u zavisnosti od toga da li su izbori sprovedeni i predstavni5ki
mandati raspodeljeni prema ve@inskom ili prema sistemu srazmernog predstavništva. 4ad
predstavniku koji je izabran prema ve@inskom sistemu prestane mandat, tada se raspisuju
-*$%4I IZ"+I prema ve@inskom sistemu, koji se vrše na na5in i no postupku predvienim za
redovne izbore. 4ad predstavniku izabranom prema sistemu srazmernog predstavništva prestane
mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat pripada politi5koj stranci sa 5ije je izborne
liste bio izabran poslanik kojem je prestao mandat i taj se mandat dodeljuje kandidatu na
izbornoj listi za kojeg stranka nije dobila mandat. 4ad na izbornoj listi sa koje je poslanik bio
izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada
podnosiocu izborne liste koji ima slede@i najve@i koli5nik, a za njega nije dobio mandat. d
kandidata se, pre utvrivanja mandata, pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat. /andat
novog poslanika traje do isteka mandata poslanika kojem je prestao mandat.
POLITIČKE STRANKE
P%ja i $r0:t+e!a 0l%4a p%liti;,i8 "tra!a,a 9 astanak i razvoj politi5kih stranaka neodvojivi
su od predstavni5ke demokratije, konkretno, od bira5kog prava graana i izbora predstavnika
naroda posredstvom tog prava. /eutim, dijalog izmeu narodnih predstavnika i naroda,
vladaju@ih i onih nad kojima se vlada, ne može se ograni5iti na momenat glasanja bira5a. $
meuvremenu, graani nastoje da uti5u na tok javnih poslova i da bi taj uticaj ostvarivali sa što
ve@om efikasnoš@u oni se okupljaju u razli5ite organizacije i grupe, od kojih su jedne i politi5ke
stranke. -akle, razvoj predstavni5kog sistema otvorio je prostor za posredovanje izmeu graana
i predstavni5kih institucija javne vlasti, na kojem su nastale politi5ke stranke. ne su danas
postale jedan od elemenata demokratskog modela organizacije društva.
*oliti5ka stranka je politi5ka organizacija (oblik politi5kog organizovanja ljudi), koja obuhvata
ljude s istom politi5kom ideologijom, a s osnovnim ciljem potpunog ili delimi5nog osvajanja i
13
9
vršenja državne vlasti, demokratskim putem, na osnovu izbora. !ri su konstitutivna elementa u
pojmu politi5ke strankeJ stranka je organizacija, oblik politi5kog organizovanja ljudi, osnov
organizovanja ljudi u stranku je istovetna politi5ka ideologija, a cilj udruživanja je osvajanje i
vršenje državne vlasti, legalnim, demokratskim putem, u5eš@em na izborima i dobijanjem ve@ine
na izborima. #a krajnje jasan na5in ovi elementi pojma politi5ke stranke dolaze do izražaja u
definiciji politi5ke stranke *ijetra 'irgeJ F%tranke su udruženja ljudi koji imaju zajedni5ku
ideologiju i zajedni5ke interese i koji posredstvom jedne 5vrste organizacije imaju cilj da uti5u
na donošenje odluka o politi5kom pravcu razvoja zemlje.G & "enua
Eano ("enoit eanneau) kažeJ F*oliti5ka stranka je organizovana grupa u cilju u5estvovanja u
funkcionisanju politi5kih institucija i osvajanja vlasti, kako bi omogu@ila prevagu ideja i interesa
svojih 5lanova.G /eutim, starije definicije politi5kih stranaka ne uklju5uju u pojam stranke
element osvajanja vlasti na izborima. !ako je prema poznatoj definiciji dmunda "erka politi5ka
stranka Fudruženje ljudi za unapreivanje nacionalnih interesa zajedni5kim naporima, na
posebnim na5elima oko kojih su svi saglasniG.
*rema ovim svojim konstitutivnim obeležjima politi5ke stranke razlikuju se od srodnih
institucija koje postoje u sistemu predstavni5ke demokratije. !ako se politi5ka stranka razlikuje
od I!+% I*`$, prema tome što ima politi5ku ideologiju i što je njen cilj da osvoji i vrši
državnu vlast. Interesne grupe umesto politi5ke ideologije imaju konkretne materijalne ili
ideološke interese 5ijem ostvarivanju teže i uticajem na državnu vlast, ali njihov cilj nije
osvajanje i vršenje državne vlasti. $ politi5ku stranku se okupljaju ljudi, pripadnici iste
ideologije, makar i nemali isti interes, dok se u interesnu grupu okupljaju ljudi koji imaju isti
interes, makar i nemali istu ideologiju (+. ?uki@). d *?I!I740 *4+!& stranka se razlikuje
prema jedinstvenoj politi5. koj ideologiji. *oliti5ki pokreti imaju za cilj odbranu, uklju5uju@i i
posredstvom državne vlasti, vrlo širokih i relativno neodreenih opštenarodnih interesa koji se ne
mogu obuhvatiti nikakvom posebnom ideologijom u pravom smislu re5i. Za odbranu takvih
interesa formiraju se politi5ke organizacije ljudi s vrlo razli5itim politi5kim ideologijama, tako
da obuhvataju pripadnike raznih politi5kih stranaka, 5ak i same stranke. I, najzad, od
organizacija koje isto tako imaju za cilj osvajanje i vršenje državne vlasti, kakve su +$E&
0+$*, koje imaju za cilj osvajanje vlasti rušenjem postoje@ih institucija vlasti, ne respektuju@i
ustanovljeni javni poredak u zemlji, politi5ke stranke se razlikuju prema tome što osvajanju
vlasti teže na na5in propisan ustanovljenim javnim poretkom, a to zna5i legalnim, demokratskim
putem, u5eš@em na izborima i dobijanjem ve@ine na izborima.
14
0
$loga politi5kih stranaka je trojakaJ da utvrde i izlu5e opštu voljuM da odaberu budu@e
predstavnike i disciplinuju izabraneM da vaspitavaju i obaveštavaju bira5e.
0lavna uloga stranke je da prikupi i ujedini jedno mišljenje koje ve@ postoji, samo što je rasuto i
suviše diferencirano. Iako se strankama zamera da cepaju narod na neprijateljske grupe, da unose
u njega razdor i zavadu, one, naprotiv, Fpokušavaju da bezbroj sitnih ljudskih @udi i gledišta koja
postoje u jednom narodu svedu na nekoliko velikih kolektivnih mišljenja, i da mesto velikog
broja malih grupa od kojih nijedna ne predstavlja nikakvu politi5ku snagu, stvore mali broj
velikih, dobro disciplinovanih grupa, koje su u stanju da prime na sebe teret državne uprave.
%tranke su, dakle, organizacije snageM one ne razjedinjuju nego ujedinjujuG (%. ovanovi@). 4ako
se vidi, politi5ke stranke su orue za stvaranje i funkcionisanje demokratije.
$ odnosu na izabrane, na narodne predstavnike, stranke imaju jednu primordijalnu funkciju,

5esto nedovoljno uo5avanu i isticanu. ne, najpre, odabiraju kandidate za narodne predstavnike.
!akvu ulogu stranke imaju i na predsedni5kim izborima, osobito u %jedinjenim &meri5kim
-ržavama, gde zahvaljuju@i sistemu konvencije svaka stranka bira svoje kandidate, a pogotovo
na parlamentarnim izborima, s tim što se ovde uloga stranke razlikuje u zavisnosti od na5ina
izbora, odnosno glasanja. &ko je re5 o glasanju no listama, stranka ima veliki uticaj na
predlaganje kandidata i utvrivanje lista no izbornim jedinicama, dok se na uninominalnim
izborima uloga stranke umanjuje i svodi na izbor kandidata, prepuštaju@i pitanje kona5nog izbora
sre@i utakmice izmeu li5nosti. $ svakom slu5aju, odbir kandidata za izbore stranka ne može
vršiti proizvoljno, kao nekad, i mora što više obezbeivati promociju odreenih društvenih
kategorija.
"ez ovakve uloge politi5kih stranaka ne bi se mogla obezbediti kompaktna ve@ina na izborima.
-a bi se bira5ki glasovi grupisali oko malog broja kandidata, potrebni su organizatori koji bi
pozvali sve bira5e istog politi5kog pravca da glasaju samo za jednog kandidata. !or kandidata
moraju predložiti sami ti organizatori, vode@i ra5una o tome da pronau takvog 5oveka koji @e
izazivati najmanje otpora. !akav organizator izbora su politi5ke stranke, koje omogu@uju da se
glasovi bira5a ne rasturaju na veliki broj kandidata, pri 5emu Fi onaj od tih kandidata koji bi
dobio najve@i broj glasova, ipak bi imao za sobom samo neznatan deo bira5kog telaG (%.
ovanovi@).
$loga stranke je i da disciplinuje izabrane predstavnike naroda. na se najpre svodi na to da se
izabrani zaštiti od sebe samog, tj. od iskušenja da popusti pod pritiskom razli5itih interesnih
grupa i da sa5uva program koji je bio izlagan na izborima od napada koji na njega 5ine
pojedina5ni interesi. -a bi se to ostvarilo, izabrani mora stalno biti podse@an i opominjan od
14
1
strane rukovodstva stranke na zahtev opšteg dobra, kako ga vidi stranka, na zahtev o5uvanja
tradicija i filozofije stranke. %a svoje strane, stranka mora biti dovoljno dobro ureena da
uspostavi disciplinu i poštovanje položaja predstavnika. vde je jedina sankcija isklju5enje, 5ija
se efikasnost razlikuje zavisno od epohe i na5ina glasanja. $ svakom slu5aju, stranka, u
razli5itom stepenu, ostaje savest i osnov strana5ke discipline izabranih narodnih predstavnika.
!re@a društvena funkcija politi5kih stranaka je obrazovanje i obaveštavanje bira5a. ;unkcija

vaspitavanja ili obrazovanja bira5a obuhvata podsticanje bira5a na prevazilaženje njihovih
pojedina5nih preokupacija i njihovo okretanje ka potrebama celine društva kojem pripadaju.
%vaka politika i svaki program pretpostavljaju izbor, dakle žrtve za opšte dobro, na koje bira5i
moraju pristajati. $loga stranke je da podse@a graane na taj zahtev. $ tome je razlika izmeu
politi5ke stranke i interesne grupe, koja nastaje na podlozi pojedina5nih interesa. $ tom zadatku
trajnog vaspitavanja bira5a da budu okrenuti ka opštim interesima, politi5ke stranke nemaju
monopol i tu se o5ekuje pomo@ od strane drugih organizovanih grupa, kakve su klubovi,
sindikati, graanski pokreti i sl. &li, u tom zadatku stranke imaju privilegisano mesto, jer su
usled društvene raznovrsnosti svojih glasa5a sposobnije od drugih organizovanih grupa da
odsecaju partikularizme (Femonder les particularismesG), a to zna5i da integrišu interese ove ili
one socijalne kategorije u globalnu politi5ku viziju.
*oliti5ke stranke doprinose obaveštavanju bira5a, tako što se zahvaljuju@i postojanju više
stranaka izmeu kojih postoji slobodna utakmica u izražavanju opšte volje, postiže raznovrsnost
koja dovodi do oslobaanja i širenja razli5itih obaveštenja. /nogi smatraju da nema demokratije
bez informativnog pluralizma, mnoštva obaveštenja ('. eanneau). a ovom podru5ju stranke
imaju funkciju da u5estvuju u mnogostranom (multilateralnom), a ne u jednostranom
(unilateralnom) obaveštavanju.
-ržava može prema politi5kim strankama zauzimati razli5ite stavove. 7etiri najpoznatija stava
države prema politi5kim strankama jesuJ %!&' Z&"+& (kad država zabranjuje osnivanje i rad
svake stranke ili samo onih koje imaju protivustavne ciljeve)M %!&' !+I%&& (kad se država
ne interesuje za strana5ki život, ograni5avaju@i se u odnosima prema strankama na zahteve da se
njihov rad odvija u granicama poštovanja krivi5nih i policijskih propisa)M %!&' *+IZ&'&&
(kad država posve@uje posebno zakonodavstvo strankama, kad ih podvrgava obaveznoj
registraciji i kad ustanovljava norme kako bi se omogu@ila kontrola demokrati5nosti njihove
unutrašnje organizacije, posebno kad im dodeljuje javnu službu i pravo predlaganja kandidata na
predstavni5kim izborima)M %!&' I4+*+I%&& (kad postoji državastranka, tj. kad država
priznaje jednoj stranci javnu funkciju odreivanja pravca državne politike i kad predvia
14
2
institucionalno spajanje izmeu državnih i strana5kih organa, tako što se voenje državne
politike poverava strana5kim organima).
*ravna priroda politi5ke stranke je dvostrukaJ ona je, s jedne strane, udruženje graana, tj.
ujedinjenje ljudi 5vrsto organizovanih i pravno povezanih radi izvršavanja zajedni5kog

politi5kog cilja, a s druge, stranka je državni organ, s obzirom na svoje svojstvo organizovane
grupe bira5a koji u5estvuju na izborima i s obzirom na svojstvo parlamentarne grupe. $ stvari,
država aktivnosti koje stranka obavlja u ta dva svojstva priznaje kao sopstvene, pošto je npr.
vlast predlaganja kandidata na predstavni5kim izborima državna vlast, 5ije vršenje ima za cilj
formiranje državnih organa.
4ao udruženje, politi5ka stranka, no pravilu, nema svojstvo pravnog lica, nego svojstvo
fakti5kog udruženja koje raspolaže ograni5enom imovinskom samostalnoš@u. %vojstvo stranke

kao državnog organa naro5ito dolazi do izražaja u izbornom sistemu srazmernog predstavništva
prilikom glasanja no vezanim listama, u tom smislu što se na njima ne mogu promeniti ni imena
ni redosled kandidata no listama koje su predložile politi5ke stranke kao organizovane grupe
bira5a. $koliko su ve@a ovlaš@enja politi5ke stranke prilikom kandidovanja, utoliko su manja
ovlaš@enja preostala za vršenje bira5kom telu prilikom glasanja.
*arlamentarnu grupu, no pravilu, obrazuju poslanici koji pripadaju istoj stranci u parlamentu,
radi ostvarivanja zajedni5kih politi5kih ciljeva. &li, od ovog pravila ima i odstupanja u tom
smislu što parlamentarnu gruttu obrazuju i predstavnici razli5itih parlamentarnih stranaka radi
ispunjavanja uslova u pogledu minimalnog broja 5lanova parlamentarne grupe, koji propisuje
parlamentarni poslovnik. *arlamentarna grupa postaje kategorija parlamentarnog poslovnika tek
prvih decenija prošlog veka. >taviše, poslovnici utvruju obavezu pripadanja poslanika
odreenoj parlamentarnoj grupi. *arlamentarni poslovnici dodeljuju parlamentarnoj grupi kao
takvoj razli5ite funkcije u vezi s radom parlamenta (predlaganje 5lanova parlamentarnih komisija
i anketnih odbora, u5eš@e u predlaganju dnevnog reda, u dogovorima oko sednica parlamenta i
sl.).
snovni cilj politi5ke stranke je da osvoji i vrši državnu vlast. svajanjem državne vlasti stranka
dobija priliku da ostvari i ispuni ideologiju i program stranke, što zna5i da državu pot5ini stranci,
odnosno da država bude u rukama onih društvenih grupa koje predstavlja stranka. *oliti5ka
stranka vrši državnu vlast na taj na5in što na odlu5uju@a mesta u državnoj organizaciji postavlja
svoje pripadnike. 7lanovi stranke, pošto njihova stranka osvoji vlast, kao državna službena lica u
državnim organima, donose u tom svojstvu državne odluke. !e odluke istovetne su sa strana5kim
odlukama i upravo je stranka odredila da se one imaju pretvoriti u državne odluke. *ravo da to
14
3
5ini stranka je dobila demokratskim putem, na izborima na koje je izašla da bi dobila potrebnu
ve@inu & Z&4/ *+*I%& &7I. *rema tome, legalnost politi5kih stranaka je njihovo bitno
obeležje i ono zna5i da stranka na vlast dolazi izborima i na na5in predvien postoje@im
zakonima. $ suprotnom slu5aju, re5 je o revolucionarnim politi5kim organizacijama (oružanim
grupama).
I"t%rijat p%liti;,i8 "tra!a,a 9 *rethodnica politi5kih stranaka bile su grupe politi5kih

istomišljenika, koje su se organizovale da bi vršile uticaj na državu i obezbedile pobedu svoje
ideje u vezi sa nekim pitanjem državnog ureenja i organizacijom države.
Tip%l%4ija p%liti;,i8 "tra!a,a i "tra!a;,i8 "i"tea 9 4ao svaka tipologija, i tipologija

politi5kih stranaka zavisi od merila na osnovu kojeg se vrši, pri 5emu se no sebi razume da su
ona razli5ita, šira ili uža, više ili manje suštinska i sl., što zna5i da imaju razli5itu vrednost.
4lasi5na podela strana5kih sistema no broju politi5kih stranaka razlikuje -%!+&&74 ,
-'%!+&&74 i 'I>%!+&&74 %I%!/.
-%!+&&74I %I%!/ je politi5ki monopolizam jedne stranke, on isklju5uje strana5ki
pluralizam bilo izri5ito (kada i bukvalno postoji samo jedna stranka), bilo posredno (kada
zabranjuje formiranje opozicionih politi5kih stranaka). %tvarno, to nije nikakav sistem, jer sistem
ne može 5initi jedan. ednostrana5ki sistemi dovode u pitanje suštinsko zna5enje pojma politi5ke
stranke. Izraz stranka (jedna FstranaG celine) pretpostavlja takmi5enje, suparništvo, odnos
suparništva izmeu razli5itih strana. %tranka je deo politi5ke scene, a ne cela ta scena. $
jednostrana5kim sistemima ima glasanja, ali nema izbora, postoji glasanje bez izbora. !o je kao
konjske trke sa jednim konjem. $ jednostrana5kom sistemu stranka je stalno na vlasti, ona se
identifikuje sa državom, njenoj vladavini niko se ne suprotstavlja.
-'%!+&&74I %I%!/ ima nekoliko oblikaJ 5isti dvostrana5ki sistem, nepotpuni ili
pseudodvostrana5ki sistem i sistem Fdve i po strankeG.
7I%!I -'%!+&&74I %I%!/ postoji u zemljama u kojima su javno mnjenje i bira5ko telo
gotovo ravnomerno podeljeni na dve politi5ke stranke u kojima postoji 5vrsta strana5ka
disciplina, koje se periodi5no smenjuju na vlasti.
?&EI -'%!+&&74I %I%!/ postoji kad u okviru dve vode@e stranke ne postoji kohezija i
5vrsta strana5ka disciplina, koje su u stanju da obezbede stabilnu parlamentarnu ve@inu.
14
4
$ %I%!/I/& F-' $ * %!+&4G postojanje tre@e politi5ke stranke dovodi do stvaranja
koalicione vlade. $ tim sistemima dve velike politi5ke stranke dominiraju u politi5kom životu, u
tom smislu što se bez jedne od njih ne može formirati parlamentarna ve@ina.
'I>%!+&&74I %I%!/ obeležava postojanje više politi5kih stranaka koje imaju šansu da
postanu vladaju@e. $ zemljama sa višestrana5kim sistemom uticaj politi5kih stranaka na državu
srazmeran je snazi politi5kih stranaka, koja se najneposrednije izražava u broju njihovih
ministarskih mesta u vladi i poslani5kih mesta u parlamentu. I višestrana5ki sistem ima nekoliko
oblikaJ I!0+&?I 'I>%!+&&74I %I%!/M *?&+IZ'&I 'I>%!+&&74I %I%!/M
'I>%!+&&74I %I%!/ %& -/II+&$Y/ *?I!I74/ %!+&4/ .
Or4a!izaija p%liti;,i8 "tra!a,a 9 -va osnovna pitanja vezana za organizaciju politi5kih

stranaka jesuJ 4 7II *?I!I74$ %!+&4$ i kakva je $$!+&>& +0&IZ&<I& *?I!I74
%!+&4.
$ teoriji se naj5eš@e razlikuju tri stupnja veze izmeu stranke i pojedinaca. !o suJ *+I%!&?I<,
%I/*&!IZ+I i 7?&'I %!+&4 .
*+I%!&?I< stranke su najbrojnija strana5ka populacija, a od njih se jedino o5ekuje da prilikom

glasanja na parlamentarnim ili na predsedni5kim izborima daju glas svojoj politi5koj stranci. ni
su glavna udarna snaga politi5ke stranke. d njihovog broja zavise mo@ i uticaj politi5ke stranke.
%I/*&!IZ+I su ja5e privrženi politi5koj stranci od pristalica, pa zato imaju i ve@e obaveze. Za
razliku od pristalica stranke, 5ija se veza sa politi5kom strankom iscrpljuje 5inom glasanja za
stranku, simpatizeri stranke ne samo što glasaju za svoju stranku, nego u5estvuju i u propagandi i
agitaciji strana5ke ideologije, u skupovima koje organizuje njihova politi5ka stranka, kao što su
aktivi, i u organizacijama koje su naklonjene njihovim politi5kim strankama. $z to, simpatizeri
su 5esto davaoci nov5ane pomo@i svojim politi5kim strankama.
7lanstvo u stranci zasniva se upisom ili prijemom u politi5ku stranku. 7?&'I politi5ke stranke
imaju strana5ku knjižicu, pla@aju 5lanarinu, imaju odreena prava i dužnosti, podvrgnuti su
strana5koj disciplini i kaznama. $ tom pogledu specifi5ne su politi5ke stranke u %&-, u kojima
ne postoji 5lanstvo u stranci u strogom smislu re5i, a to zna5i da nema ni formalnog u5lanjivanja
u stranku, ni pla@anja strana5ke 5lanarine, na prema tome ni klasi5ne strana5ke discipline ni
napuštanje strana5kog 5lanstva. % obzirom na podelu rada i zalaganje u politi5kom životu
stranke, razlikuju se tri vrste strana5kih 5lanovaJ obi5ni 5lanovi, aktivisti i rukovodioci.
14
5
P%liti;,a i$e%l%4ija 9 *oliti5ka ideologija je nužan preduslov svake politi5ke delatnosti. "ez
FsvojeG politi5ke ideologije politi5ke stranke se meusobno ne bi mogle razlikovati, pošto bi sve
one bile mašine za osvajanje vlasti. !akve FstrankeG su, umesto na ideološkoj, zasnovane na
klijentelisti5koj osnovi. *oliti5ka stranka jeste politi5ka organizacija, zbog toga što ima FsvojuG
politi5ku ideologiju, tj. svoju politiku izraženu u svom strana5kom programu. *oliti5ka
ideologija je vezivni materijal (FmalterG) koji povezuje strana5ko 5lanstvo i najvažniji je razlog
za opredeljenje bira5a na izborima. snove politi5ke ideologije, no pravilu, stvaraju slobodni
politi5ki mislioci van politi5kih stranaka i ti osnovi nalaze se u filozofiji i u opštoj društvenoj
ideologiji. *oliti5ka ideologija daje posebnost jednoj politi5koj stranci, odreuje joj njenu idejnu
fizionomiju. na nije ništa drugo do skup logi5ki povezanih ideja, koje izviru iz jedne centralne
ideje. !o je sistem ideja o svetu kao celini i o sebi u njemu.
*oliti5ku ideologiju mogli bismo da odredimo kao sistem uverenja, ideja i postavki o ureenju
društva i države sa stanovišta interesa odreenih društvenih grupa (klasa, slojeva i sl.). *oliti5ka
ideologija razrauje se u *+0+&/$ %!+&4. /eutim, strana5ki program se razlikuje od 5iste
ideologije. *rogram je pre svega okrenut praksi, dok je strana5ka ideologija apstraktnija.
*rogram, pored ideoloških elemenata, sadrži i prakti5ne mere koje stranka namerava da
preduzme i ciljeve koje želi da ostvari u oblasti konkretnih strana5kih interesa. ve mere i ciljevi
povezani su sa ideologijom i treba logi5no da proizlaze iz nje, ali su oni ipak razli5iti od same
ideologije.
P%liti;,e "tra!,e 0 0"ta+!% "i"te0 ?%"!e i @ere4%+i!e A danas u svijetu preovlauju

ustavi, iako ih je sve manje, u kojima se stranke ne pominju, nego su obuhva@ene i
podrazumjevaju se kao izraz prava graana na sindikalno i politi5ko udruživanje. a taj na5in,
smatra se, politi5kim strankama prepuštena je potpuna sloboda djelatnosti. -ruga krajnost su
ustavi i politi5ko zakonodavstvo država koje su od politi5kih stranaka napravile neku vrstu
državnih organa, 5iji je rad poslije na5elne ustavne regulacije, detaljno reguliše zakonom. !e
države, poslije donošenja ustava su regulisale rad politi5kih stranaka zakonom.
$ našem ustavno pravnom sistemu rad stranaka nije regulisan. n je prepušten zakonima. $stavi
i "osne i #ercegovine i entiteta usvajaju@i princip Fslobodnog udruživanjaH graana dopuštaju i
sankcionišu udruživanje u politi5ke stranke. $stavni sistem prihvata politi5ke stranke kroz
najliberalniji sistem nastanka politi5kih stranaka. %istem prijave nadležnom organu uprave
isklju5uje sistem odobravanja. $pisom u registar politi5kih organizacija politi5ka stranka sti5e
svojstvo pravnog lica. Zakon je precizno nazna5io koje politi5ke organizacije djeluju i na kojem
14
6
teritorijalnom principu. %tranke su u osnovi politi5ke organizacije koje samostalno i dobrovoljno

organizuju graani radi ostvarivanja politi5kih ciljeva. aš ustavni sistem prihvata da za
politi5ke stranke važi na5elo samoorganizovanja što zna5i da svojim osnovnim aktom o
formiranju na demokratskim principima ureuju svoje programske ciljeve i unutrašnju
organizaciju. *oliti5ke stranke mogu sticati sredstva za svoju djelatnost putemJ 5lanarine,
priloga, poklona, legata, budžeta i drugih izvora u skladu sa zakonom.
PARLAMENT
P%ja i p%re,l% parlae!ta 9 *rema organskoj podeli vlasti, parlament je telo koje donosi
zakone, zakonodavno telo. aziv institucije poti5e od latinske re5i *&+?&+, koja zna5i govoriti.
*rema osnovnoj sadržini svog rada, parlament je, stvarno, Fjedna organizovana diskusijaG, mesto
i institucija gde se odvija razgovor. 4ao institucija, parlament je skup sabran prema izvesnom
redu i na organizovan (ne stihijski i slu5ajan) na5in. n je mesto gde se zbori, govori, na bi
odgovaraju@a naša re5 za parlament bila sabor ili zbor, a ne ona koja preovlauje skupština.
*oreklo parlamenta je u zahtevu plemstva da i ono u5estvuje u razrezivanju poreza, a ne da mu
vladalac samovoljno name@e dažbine. *arlament je nastao iz razloga ograni5enja fiskalnih prava
monarha. !u leži koren ideje predstavništva, 5iji su prvobitni oblik bile staleške skupštine.
*lemstvo je lansiralo krilaticu da nema poreza bez saodlu5ivanja predstavništva  !&K&!I
[I!#$! +*+%!&!I . %taleške skupštine nisu nastale da bi vršile zakonodavnu funkciju,
njihova osnovna funkcija bila je finansijska i sudska. $ apsolutnoj monarhiji zakonodavac je bio
jedino monarh, on je bio Fživi zakonG 'I'& ?K. #a vrhuncu monarhovog apsolutizma, staleške
skupštine izgubile su svoj zna5aj. $ ;rancuskoj staleške skupštine bile su raspuštene 1D1=, da bi
ih ?uj K'I ponovo sazvao tek posle 186 godina (18B9), zbog 5ega je i naen formalni povod za
izbijanje revolucije.
!eorija o parlamentu kao zakonodavnom telu nastala je u K'III veku, a njen tvorac bio je
/onteskje. /onteskje je u svom F-uhu zakonaG (18=B) isticaoJ Fkad bi sam monarh donosio
zakone, ne bi bilo slobodeG i Fmnoštvo bolje obavlja zakonodavni rad nego jedanG. Zbog toga je,
isti5e /onteskje, potrebno Fpredstavni5ko telo izabrano radi donošenja zakonaG, a takvo telo
naziva se Fzakonodavno teloG (knjiga KI, glava 'I). !ime je parlament, umesto isklju5ivo
finansijske i sudske, dobio na vršenje i zakonodavnu funkciju. *rvi put je ova ideja ustavno
uobli5ena u $stavu %&- od 18B8, a kasnije u -eklaraciji prava 5oveka i graanina 18B9. i u
$stavu ;rancuske od 1891. ;rancuska revolucija ozna5ila je kona5ni slom staleškog i po5etak
14
7
ere narodnog predstavništva, 5ija je osnovna funkcija zakonodavstvo. %uština narodnog

predstavništva je u tome da poslanici u njemu ne predstavljaju samo svoje bira5e, nego 5itav
narod.
!aj suštinski prelom, nastanak narodnog umesto staleškog predstavništva i poveravanje

narodnom predstavništvu zakonodavne funkcije, odigrao se razli5ito u ngleskoj i ;rancuskoj.
=0!,ije parlae!ta 9 Z&4-&'%!' se tradicionalno smatra svojstvenom nadležnoš@u

parlamenta. /eutim, istina je da parlament ne vrši %'$ zakonodavnu vlast u zemlji, niti je
njegova nadležnost %&/ zakonodavna vlast. ajta5nije bi bilo re@i da parlament daje samo
poslednju re5 o zakonu (4. %. [heare). Zakonodavna vlast parlamenta ima svoju gornju i donju
granicu. 0ornja granica povu5ena je u korist ustava, dok je donja povu5ena u korist uredbe.
Zakonodavna vlast parlamenta zna5i da je parlament taj organ u državi koji donosi izvorne
propise, koji originerno reguliše društvene odnose. *od pojam takve vlasti podvodi se i
ustavotvorna vlast, koja je u ve@ini država u celosti ili delom u nadležnosti parlamenta. !o je
zbog toga što ustav u materijalnom smislu nije ništa drugo do osnovni zakon zemlje. 4oliko je
zakonodavna funkcija dominantna u nadležnosti parlamenta najbolje se vidi no tome što je u
nekim državama naziv za parlament u celini ili za jedan od njegovih domova Fzakonodavno
teloG. !ako se u $stavu ;rancuske od 1893. jednodomno predstavni5ko telo zvalo Fzakonodavno
teloG. I danas se u mnogim ustavima sveta parlament definiše pomo@u zakonodavne funkcije,
kao zakonodavna vlast.
*arlament je, pošavši od svojih ovlaš@enja u materiji budžeta, postepeno osvojio pravo da donosi
zakone (-+I! - ?0I;++ ) u svim oblastima. *ri tom, parlament nije odjednom osvojio sve
faze u zakonodavnom postupku. !aj postupak ima tri fazeJ 1) fazu zakonodavne inicijative
(predlaganje zakona)M :) fazu raspravljanja o predlogu zakona i usvajanja zakonaM 3) fazu
stupanja zakona na snagu. ajpre su u celini u nadležnosti parlamenta bili faza raspravljanja o
predlogu zakona i izglasavanja, tj. usvajanja zakona. Zakonodavna vlast parlamenta upotpunjena
je pravom zakonodavne inicijative, koje se i danas, no pravilu, deli izmeu parlamenta (predlog
zakona u ;rancuskoj) i egzekutive (projekt zakona u ;rancuskoj). Zakonodavnom inicijativom,
najpre, raspolažu 5lanovi parlamenta, što proizlazi iz karaktera parlamenta kao zakonodavnog
organa. /eutim, u zemljama sa parlamentarnim sistemom vlasti glavni predlaga5 zakona je
vlada, koja raspolaže ne samo pravom pretpostavljenog predlaga5a zakona, koji je ovlaš@en da se
izjašnjava i o predlozima drugih ovlaš@enih predlaga5a zakona, nego i ve@im mogu@nostima

pripremanja i prethodnog stru5nog obraivanja zakonskih predloga, kakvim mogu@nostima ne
14
8
raspolažu 5lanovi parlamenta. *redlaganjem zakona parlamentu vlada ostvaruje svoj program, za
5ije sprovoenje je dobila poverenje parlamenta. $loge izvršne vlasti u donošenju zakona u
zemljama sa parlamentarnim sistemom vlasti su podeljene. -ok vlada ima znatnu ulogu u
predlaganju zakona, takvu ulogu ima, no pravilu, šef države u ustavnim monarhijama, a znatno
ree predsednik republike u republikama u kona5nom usvajanju zakona. !u ulogu monarh vrši
svojim pravom zakonodavne sankcije, koje je isto što i apsolutni veto, a predsednik republike
pravom odlažu@eg veta (u mnogim savremenim ustavima), ali u izuzetnim primerima (Indija) i
pravom apsolutnog veta. $ svakom slu5aju, zakoni koji su izglasani u parlamentu primenjuju se
tek pošto budu dobili sankciju egzekutive (promulgacija zakona). d diskrecionog prava, kakvo
je pravo zakonodavne sankcije bilo u epohi apsolutne monarhije, to pravo je postepeno prešlo u
sistem automatske sankcije šefa države.
*ravo podnošenja amandmana na predloženi zakon deli se izmeu 5lanova parlamenta i vlade.
!o se objašnjava time da to pravo proizlazi iz prava zakonodavne inicijative, tako da je predlog
zakona kompletiran tek istekom roka za podnošenje amandmana. jega tada 5ini prvobitni tekst
predloga i amandmani ovlaš@enih predlaga5a dati na taj tekst. !akav tekst ulazi u fazu rasprave u
parlamentu, najpre u na5elu, a zatim u pojedinostima.
&mandman na predloženi zakon je predlog ovlaš@enog podnosioca amandmana, 5ija je svrha
poboljšanje predloženog zakona. *ri tom isti podnosilac amandmana ima pravo na amandman
jedne sadržine na istu odredbu zakona. &mandmani razli5ite sadržine na istu odredbu zakona
predstavljali bi alternativu odreenog amandmana, na šta poslanici nemaju pravo. $ suprotnom,
poslanici bi mogli zloupotrebiti svoje pravo na podnošenje amandmana radi opstrukcije rada
parlamenta.
*roblemi kod kona5nog usvajanja zakona mogu nastati u dvodomnim parlamentima, u kojima je
usvajanje zakona u ravnopravnom delokrugu dva parlamentarna doma. $ slu5ajevima kad oba
doma nisu u istovetnom tekstu usvojili zakon, naj5eš@e prihva@eno rešenje je formiranje paritetne
komisije, sa zadatkom da predloži rešenje za prevazilaženje nesaglasnosti izmeu domova. &ko
saglasnost ipak ne bude bila postignuta, u %&- se tada zakonski predlog smatra odba5enim. $
;rancuskoj, u slu5aju spora meu domovima, postoji mogu@nost da 'lada ovlasti acionalnu
skupštinu da ona sama donese odluku o usvajanju zakona (osim zakona koji se odnose na drugi
dom, %enat). $ >vajcarskoj, ako predlog zakona ni posle ponovnog raspravljanja u domovima ne
bude bio usvojen, smatra se odba5enim. $ Indiji, u slu5aju razmimoilaženja domova u pogledu
predloga zakona, predsednik +epublike saziva zajedni5ku sednicu domova, na kojoj se predlog
zakona usvaja ve@inom glasova. Zbog broj5anog odnosa izmeu domova (arodni dom ima 636
14
9
5lanova, a 'e@e država :62 5lanova), dom koji ima više 5lanova lako može preglasati dom sa
manjim brojem 5lanova.
Iako je parlament zakonodavno telo, u stupanju zakona na snagu važnu ulogu može odigrati
egzekutiva, i to tako što ima mogu@nosti da odloži primenu zakona. *rva takva mogu@nost je
pravo zakonodavnog veta, no pravilu odlažu@eg, a druga je otezanje sa donošenjem uredaba za
izvršavanje (-<+!% -X&**?I<&!I) zakona, 5ije je postojanje pretpostavka za primenu ve@ine
zakonskih odredaba.
%avremene ustavne sisteme karakteriše slabljenje uloge parlamenta u ustavnom životu zemlje. !o
se izražava u sužavanju, gotovo u iš5ezavanju zakonodavne funkcije parlamenta, 5emu doprinosi
ja5anje uloge egzekutive i sve neposredniji kontakti koji se uspostavljaju izmeu vlasti i graana.
Ipak, ideja da je parlament ustanova koja otelovljuje ljudske slobode još uvek nije dovedena u
pitanje, na se bez parlamenta ni danas ne može zamisliti demokratsko društvo.
*arlament vrši zakonodavnu funkciju i 4&<+&!I;I4$/$&+- $0'+ koje zaklju5uju
vlada ili šef države. $ nekim ustavnim sistemima, ugovore od manje važnosti koji za sobom ne
povla5e izmene u zakonodavstvu, ratifikuje vlada svojim aktima. 4ad zaklju5eni meunarodni
ugovor ratifikuje parlament, on to 5ini u formi zakona.
*arlamentu kao narodnom predstavništvu, pripadaju još neke nadležnosti koje su, kao i
zakonodavna funkcija, tesno povezane sa suverenoš@u. !o je -?$7I'&  +&!$ $ /I+$ $
+&%*I%I'&+;+-$/& . dlu5ivanje o ratu i miru je akt suverenosti, kao i vršenje
zakonodavne funkcije.
-ruga osnovna funkcija parlamenta, koju on vrši samo u državama sa parlamentarnim ili sa
skupštinskim sistemom vlasti, jeste 4!+?& &- +&-/ IZ'+> '?&%!I , *+ <'0& &-
'?&-/ . $ takvim sistemima vlasti parlament Fstvara i uklanja vladuG (4. %. [heare), bira je i
razrešava. $ tom periodu, od izbora do razrešenja, odnosno prestanka mandata, parlament vrši
stalni nadzor nad radom vlade, koja je politi5ki odgovorna parlamentu. $ državama s
dvodomnim parlamentom, vladina odgovornost, no pravilu, postoji samo pred donjim domom,
jer Fako bi svaki dom za se mogao oboriti vladu, njen bi pad bio odve@ olakšanM ako bi se za
obaranje vlade iskala saglasnost oba doma, njen bi pad bio odve@ otežanG (%. ovanovi@).
ajefikasnije sredstvo za kontrolu parlamenta nad radom vlade je pravo parlamenta da donosi
budžet. "ez budžeta, tj. bez nov5anih sredstava, vlada nije u mogu@nosti da vrši svoju funkciju,
na je neizglasavanje budžeta u parlamentu jednako padu vlade. %va ostala sredstva kojima
parlament vrši kontrolu nad vladom mogu se podeliti u dve grupeJ u prvu ulaze sredstva kojima
15
0
se parlament obaveštava o radu vlade, a u drugu sredstva kojima se pokre@e politi5ka

odgovornost vlade u parlamentu.
%redstva kojima se parlament obaveštava o radu vlade mogu biti stalna i povremena. %talno
sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade su stalne komisije parlamenta. *ovremena
sredstva kontrole parlamenta nad radom vlade su poslani5ko pitanje, interpelacija i anketna
komisija. $ parlamentarnoj praksi poseban zna5aj imaju poslani5ko pitanje i interpelacija.
&nketne komisije se formiraju radi ispitivanja nekog važnog pitanja koje je u bližoj ili daljoj vezi
sa radom vlade.
4ao institut parlamentarne prakse, *%?&I74 *I!& pojavilo se u ngleskoj. Zna5aj
poslani5kog pitanja naro5ito je porastao u engleskom parlamentarnom sistemu tokom KIK veka,
od kada se umesto poslani5kih po5inju pojavljivati vladini predlozi zakona. *oslanici koji nisu
politi5ki pripadali vladaju@oj stranci, a ni politi5kom taboru vladine opozicije (kabinetu u senci),
svoj rad u parlamentu po5eli su da koncentrišu na postavljanje pitanja vladi. *rvobitno, cilj ovih
pitanja bio je da se od vlade obezbede odreena obaveštenja, dok im je danas, pored ovog
osnovnog, cilj da se tim putem obezbedi uklanjanje vladinih grešaka, odnosno da se vlada
dovede u neprilike. *oslani5ko pitanje je konkretno pitanje koje poslanik postavlja odreenom
5lanu vlade ili vladi kao državnom organu iz oblasti njihovog delokruga, u pismenom ili
usmenom obliku. no mora biti jasno postavljeno i ne sme imati obeležje rasprave o pojedinom
pitanju niti sadržavati kvalifikacije ljudi ili pojava. dgovor na poslani5ko pitanje daje se ili na
istoj sednici na kojoj ga je poslanik postavio ili na narednoj sednici parlamenta, u svakom
slu5aju u toku istog zasedanja. *osle odgovora na poslani5ko pitanje, u parlamentu se ne vodi
pretres. *oslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od svega nekoliko minuta
(najviše pet minuta) komentariše odgovor 5lana vlade na svoje pitanje i, eventualno, da postavi
-*$%4 *I!&. !o podrazumeva da bi i 5lan vlade koji je pružio odgovor mogao uzeti re5
još jedanput, ali time bi cela stvar u vezi sa poslani5kim pitanjem imala da bude svršena. 4ako se
vidi, kod poslani5kog pitanja na sceni su poslanik koji pita i 5lan vlade koji odgovara na pitanje.
 poslani5kom pitanju se niti pretresa niti glasa. <ilj poslani5kog pitanja je "&'>!,
odnosno obaveštenje koje bi moglo kompromitovati vladu i biti kasnije od zna5aja kod
eventualnog pokretanja politi5ke odgovornosti vlade u parlamentu.
I !+*?&<I& (dolazi od latinske re5i I!+*??&!I koja zna5i prekidanje, smetnje,
napadanje) je uvedena u ;rancuskoj, odlukom 4onstituante od 1891, a naro5ito je razreena kao
institut u parlamentarnoj praksi !re@e francuske republike. Interpelacija je kvalifikovano
pitanjeupu@eno 5lanu vlade ili vladi u celini. 4od interpelacije, za razliku od poslani5kog pitanja,
15
1
bar u širokoj publici, u javnom mnjenju, koje obi5no nije ni partijski, ni politi5ki vezano za jednu
vladuG (?. /arkovi@). 4ako se vidi, interpelacija može biti podjednako opasno sredstvo u
parlamentarnoj borbi, podjednako za opoziciju kao i za vladu. tuda s upotrebom tog sredstva ne
treba preterivati, nego sa5ekati da se pojavi pitanje pogodno za interpelaciju i onda je plasirati u
pogodnom politi5kom trenutku.
d sredstava za pokretanje politi5ke odgovornosti vlade klasi5no sredstvo u parlamentarnom
sistemu je *+-?0 Z& 0?&%&  *'+$ '?&-I. *redlog za glasanje o nepoverenju
vladi postavlja odreen broj poslanika u parlamentu. -a bi vlada izgubila poverenje parlamenta,
potrebno je da taj predlog usvaja ista ona ve@ina poslanika koja je potrebna za vladin izbor. &li, i
sama vlada može, da bi vršila pritisak na parlament, postaviti pitanje svog poverenja u
parlamentu. $koliko ne dobije potreban broj glasova, vlada je, kao i u prvom slu5aju, izgubila
poverenje parlamenta. 0ubitak poverenja u parlamentu obavezuje vladu na podnošenje ostavke.
%vuda u svetu parlamenti imaju i zna5ajnu IZ"+$ ;$4<I$. !a njihova funkcija zavisi od u
ustavu prihva@enog sistema vlasti, u tom smislu što više dolazi do izražaja u parlamentarnom i
skupštinskom sistemu nego u predsedni5kom sistemu. !o je zbog toga što u parlamentarnom i
skupštinskom sistemu parlamenti uglavnom biraju nosioce izvršne vlasti (šef države, vlada), a u
predsedni5kom sistemu postoji stroga podela vlasti, na samim tim opada mogu@nost da nosioca
izvršne vlasti bira parlament. Ipak, u najpoznatijoj zemlji sa predsedni5kim sistemom vlasti, u
%&-, predsednik %&- ne može postaviti visoke funkcionere ameri5ke administracije bez
pristanka gornjeg doma ameri5kog 4ongresa, %enata. $ ve@ini zemalja sa parlamentarnim
sistemom vlasti, izbor sudija vrši poseban nezavisni organ vrlo kvalifikovanog sastava ('isoki
savet sudske vlasti L magistrature), dok u zemljama s predsedni5kim sistemom to 5ini šef
države. $ državama koje imaju poseban ustavni sud, sudije toga suda jednim delom ili u celosti
bira parlament. -anas vrlo rasprostranjenu instituciju parlamentarnog opunomo@nika za zaštitu
ljudskih prava (ombudsmana), isto tako, bira parlament.
$ jednom broju država parlament je kvazisudski organ koji obavlja 4'&ZI%$-%4& '?&>Y&.
+e5 je o ovlaš@enjima parlamenta da sudi nosiocima izvršne vlasti predsedniku republike i
5lanovima vlade. va funkcija parlamenta vodi poreklo od ustanove I/*&<#/!&., koja je
nastala u KI' veku u ngleskoj, kada je -om lordova dobio pravo da na osnovu optužnice
-oma komuna sudi ministrima za izvršena krivi5na dela. -anas u ve@ini zemalja takvu funkciju
vrši poseban državni sud ili, ukoliko postoji, ustavni sud. $ manjem broju država, takvu funkciju
i dalje vrši parlament bilo tako što protiv šefa države i vladinih ministara jedan dom podiže
optužnicu, a drugi donosi odluku, naj5eš@e o njihovom razrešenju od funkcije (%&-, Indija), bilo
15
3
tako što parlament podiže samo optužnicu, a no njoj sudi drugi državni organ ($stavni sud u
Italiji, 'isoki sud pravde u ;rancuskoj). Iako se vrši u obliku zakona, oblik kvazisudske funkcije
parlamenta je &/%!I& Z& 4+I'I7& -?&, koja se u pojedinim državama dodeljuje
parlamentima. !o je akt kojim se neodreenom broju lica daje osloboenje od gonjenja, potpuno
ili delimi5no osloboenje od izvršenja kazne, zamenjuje izre5ena kazna blažom, odreuje
brisanje osude ili se ukidaju pravne posledice osude, s tim što se amnestijom ne dira u
pravnosnažnost presude niti u postojanje krivi5nog dela.
Str0,t0ra parlae!ta 9 d toga da li se bira5ko telo shvata kao skup jednakopravnih bira5a,
graana nosilaca jednakog prava glasa, ili kao skup graana meusobno razli5itih, u zavisnosti
od pripadništva razli5itim teritorijalnim jedinicama, društvenim slojevima, profesijama i sli5no,

zavisi kakvu @e strukturu imati parlament. /ogu@a su dva rešenja. *rvo, da parlament bude
jednodomno telo, sastavljeno od jednog doma i, drugo, da parlament bude dvodomno telo,
sastavljeno od dva doma. %asvim su izuzetni slu5ajevi parlamenta sa više domova. ajpoznatiji
takvi primeri su francuski $stav od 1899, prema kojem je zakonodavno telo bilo podeljeno na
više domova Fprema jednom malo fantasti5nom planu %jejesovom, koji je za svaku fazu
zakonodavne radljivosti drugi organ zahtevaoG (%. ovanovi@), kao i $stav %;+ od 19D3, prema
kojem je %kupština, pored jednog opštepoliti5kog ve@a imala još 5etiri ve@a radnih zajednica,
premda je na5elo dvodomnosti bilo sa5uvano u radu %kupštine.
$ teoriji se smatra da je jednodomni parlament više u saglasnosti sa na5elom narodne
suverenosti. ednodomno predstavništvo proizlazi iz teorije o suverenom narodu, 5ija je volja
jedna i nedeljiva. arodna suverenost ne trpi nikakvo deljenje. arod je jedan i, prema tome,
njegovo predstavništvo mora biti jedno.
-anas pitanje postojanja drugog doma nije deplasirano, ni zbog postojanja država sa federalnim
državnim ureenjem. -vodomni parlament u federalnim državama je neposredna posledica

federalnog državnog ureenja O"I<&/+&?I%/ ;-+&?). $ parlamentu tih država jedan dom
predstavlja države 5lanice na jednakoj osnovi O "&% 0&?I!&I+) i on je sredstvo zaštite njihove
autonomije. !aj dom oli5ava federaciju kao zajednicu federalnih jedinica, kao složenu državu. !o
je gornji dom federalnog parlamenta. -rugi dom predstavlja graane na demografskoj osnovi
O"&% -/0+&*#IT$) i izraz je njihove jednakosti u federalnoj državi, nezavisno od njene
podele na federalne jedinice. !aj dom oli5ava federaciju kao zajednicu graana, kakva je svaka
unitarna država. !o je donji dom federalnog parlamenta. +avnoteža vlasti dva doma federalnog
parlamenta merilo je odreivanja stepena primene federalizma u federalnoj državi. ne meu
15
4
federalnim državama (na primer %&-), koje dodeljuju glavnu ulogu domu koji predstavlja
države 5lanice (%enat) spadaju tako u federalne države sa najja5im stepenom primene
federalizma.
!eorija na kojoj se danas zasniva dvodomnost svodi se na slede@e. *arlament mora bira5e
svestrano predstavljati. !o zna5i da je, pored predstavljanja pojedinaca kao takvih, neophodno i
predstavljanje ljudi koji žive u odreenim geografskim, socijalnim i ekonomskim okvirima.
esporno je da je 5ovek izolovani, jedinstveni i neponovljivi pojedinac i da on mora biti
predstavljen i u tom svojstvu. &li je 5ovek, isto tako, i elemenat grupe, sastojak jedne realne
zajednice, i taj drugi oblik njegovog postojanja, mora isto tako biti izražen u parlamentu.
$z ove savremenije teorijske osnove bikameralizma još uvek preovlauju i stari, prema kojima
je bikameralizam princip podele parlamenta na dva dela, koji @e se uzajamno ograni5avati.
-vodomni sistem je samo Fproduženje podele vlastiG (%. ovanovi@). *osebno se i danas isti5e da
donji dom, koji je proizišao iz opšteg prava glasa, ne stoji na nekoj naro5itoj stru5noj visini, a uz
to se u njemu glasa isklju5ivo strana5ki. tuda potrebe da se o istom pitanju iz nadležnosti
parlamenta sasluša mišljenje još jednog parlamentarnog doma, koji @e ga razmotriti bez
strana5kih obzira, isklju5ivo meritorno, za šta je on, zahvaljuju@i posebnom na5inu izbora svojih
5lanova, kadar.
a osnovu ovih teorija, danas postoje tri oblika bikameralizmaJ *?I!I74I, ;-+&?I i
%<I&?4/%4I.
*?I!I74I "I4&/+&?IZ&/ ("I<&/+&?I%/ *?I!IT$) se tako odreuje zbog toga što je uloga

koja se dodeljuje gornjem domu politi5ka. -ruti dom treba da bude protivmera donjem domu, on
treba da ko5i, tj. da ustavlja i zaustavlja njegovu katkad pogrešnu delatnost. snovna uloga
drugog doma je da zaustavlja preteranosti i da ublažava brze i nepromišljene odluke donjeg
doma. *oliti5ki bikameralizam ima dve varijanteJ jednu, aristokratski drugi dom, drugu,
demokratski druti dom.
;-+&?I "I4&/+&?IZ&/ ("I<&/+&?I%/ ;-+&?) izraz je složene politi5ke strukture
federalne države, koja ima, s jedne strane, obeležja saveza autonomnih država a, s druge,
jedinstvene države sa jedinstvenim interesima. ;ederalna država obuhvata dvostruk niz državnih
organaJ jedni su organi država 5lanica, drugi su organi cele države, tj. federalne države. !aj
dualizam izražava se u federalnoj državi, tako što njen parlament ima dva domaJ jedan, koji
predstavlja sve graane u federalnoj državi neizdeljenoj na federalne jedinice, druti, koji
predstavlja svaku državu 5lanicu kao takvu, u njenom svojstvu autonomnog subjekta. *rimeri
15
5
ovakvog doma su %enat u %&-, 'e@e država u >vajcarskoj, %avezno ve@e ('e@e federacije) u
+uskoj federaciji, "undesrat u ema5koj itd.
%misao federalnog bikameralizma jeste održavanje federalne vlasti u granicama njene ustavne
nadležnosti, i na taj na5in garantovanje ustavne autonomije federalnih jedinica. tuda federalne
parlamente karakteriše, no pravilu, apsolutna ravnopravnost domova. Izuzetak su %&-, gde je
%enat favorizovan u odnosu na donji dom, što je posledica želje ustavotvorca da se 5lanicama
federacije pruže mogu@nosti kontrole rada federalne izvršne vlasti.
%<I&?4/%4I "I4&/+&?IZ&/ ("I<&/+&?I%/ %<I</IT$) zna5i
predstavljanje u drugom domu ekonomskih grupa, profesija i razli5itih društvenih slojeva. snov
predstavljanja ovih skupina izložio je vgenije %pektorskiJ Fije moderno društvo jedan
jedinstveni narod, koji se deli samo prema politi5kim uverenjima, nego niz stru5nih zajednica
crkvenih, nau5nih, umetni5kih, trgova5kih, zanatlijskih, radni5kih, zemljoradni5kih itd. %ve ove
zajednice mogu se smatrati kao bira5ka tela. -vodomnost se u ovom sistemu bikameralizma
postiže tako što su u prvom, donjem domu, predstavljeni pojedinci, odnosno preko politi5kih
stranaka predstavljeni su politi5ki interesi naroda, dok su u drugom, gornjem domu pojedinci
predstavljeni kao vršioci odreene profesije ili kao u5esniciu odreenoj ekonomskoj delatnosti,
odnosno ekonomskoprofesionalne interese istog naroda predstavljaju poslanici izabrani od strane
crkve, akademija, univerziteta, trgova5kih, industrijskih i zanatlijskih komora, zemljoradni5kih
zadruga i drutih kulturnih i privrednih zajednica. +e5 je o bikameralizmu korporativisti5kog
tipa.G +eforma %enata koju je uzaludno pokušavao da sprovede general -e 0ol 19D9. imala je za
cilj da uvede ekonomski bikameralizam posredstvom francuskog %enata. >to se ti5e meusobnih
odnosa domova u sistemu ekonomskog bikameralizma, postoje razli5ita rešenja. &li, pravilo je,
da se drutom domu dodeljuju manja ovlaš@enja od prvog. d takvog odnosa izmeu domova
pošao je i -e 0ol, kada je pitanje predstavništva u %enatu izneo na referendum 19D9. %enat je,
prema tom projektu, trebalo da izgubi vlast odlu5ivanja i da bude zamenjen ekonomskim i
socijalnim savetom, koji je sveden na savetodavna ovlaš@enja. e može se sporiti sa idejom da
telo koje predstavlja ekonomske i profesionalne grupe ima posebnu kvalifikaciju za raspravljanje
ekonomskih pitanja. na je nesporna. &li, na toj je ideji bio zasnovan korporativizam, što je
prema njoj izazvalo odbojnost, zbog 5ega je francuska ustavna tradicija odbacila tu ideju 5im se
pojavila u toj zemlji. $opšte je do danas oblik socijalnoekonomskog bikameralizma ostavio za
sobom neprijatna iskustva i u osnovi je bio promašaj.
15
6
U!0tra:!ja %r4a!izaija parlae!ta 9 $nutrašnja organizacija parlamenta obuhvata nekoliko

oblasti koje se sastoje od posebnih institucija regulisanih ustavnim i drugim normama pravnim
ili obi5ajnim. +e5 je o slede@im oblastimaJ prva se ti5e *?E&& *&+?&/!&+&<&, druta
obuhvata /&!+I$ Z&%-&& $ %-I<& *&+?&/!&M tre@a se odnosi na *&+?&/!&+&
+&-& !?& $ & *&+?&/!&+ ;$4<I+ .
*?E& *&+?&/!&+&<& (predstavnika naroda) treba da obezbeuje nezavisnost njihovu u

odnosu na spoljne pritiske, s jedne, i nezavisnost institucije parlamentarca, s druge strane.
Instituti koji služe prvoj svrsi jesu parlamentarni imunitet i parlamentarna naknada, a drutoj
parlamentarni inkompatibilitet.
*arlamentarni imunitet zna5i neprikosnovenost parlamentarca. jegovi osnovi su u na5elu
narodne suverenosti i na5elu podele vlasti.

*arlamentarac je narodni predstavnik, izraz narodne suverenosti, i kao sama ta suverenost i on je
neprikosnoven. a5elo podele vlasti, pak, zna5i odvojenost jedne vlasti od druge. 4ako
zakonodavnu vlast vrši parlament, koji se sastoji od parlamentaraca, na5elo podele vlasti
uklju5uje nezavisnost i neprikosnovenost parlamentaraca u odnosu na izvršnu i sudsku vlast.
*arlamentarni imunitet ima dva oblikaJ imunitet neodgovornosti i imunitet neprvredivosti. %amo
oba imuniteta zajedno omogu@uju punu slobodu vršenja funkcije parlamentarca. -ok imunitet
neodgovornosti deluje &$!/&!%4I , imunitet nepovredivosti deluje samo ako se parlamentarac

na njega pozove. %vaki od ova dva oblika parlamentarnog imuniteta ima svoje posebne osnove,
posebnu sadržinu i posebne posledice. *ri tom, imunitet neodgovornosti štiti parlamentarca kad
vrši parlamentarnu funkciju, dok imunitet nepovredivosti štiti parlamentarca kad ne vrši
parlamentarnu funkciju.
Z&%-&& I %-I< *&+?&/!& su drugi krug pitanja sa podru5ja unutrašnje organizacije
parlamenta.
*arlament se bira na jedan odsek vremena. $ tom vremenu traje mandat parlamenta, na se otuda
taj period naziva legislaturni period, ili, jednostavno, legislatura. !rajanje mandata parlamenta ne
sme biti ni suviše kratko ni suviše dugo. &rgumenti za kra@i mandat parlamenta vezani su za
pružanje mogu@nosti graanima da u 5eš@im vremenskim intervalima biraju svoje predstavnike i
time aktuelizuju njihovu legitimnost. &rgumenti za duže trajanje mandata parlamenta vezuju se
za potrebu da se parlamentarci nesmetano posvete svome radu, umesto da se, u slu5aju kratkog
mandata, politi5ki udvaraju bira5ima i pripremaju za nove izbore. /andat parlamenta ne bi smeo
biti isuviše kratak pošto u takvom slu5aju parlament ne bi imao mogu@nosti da u5ini bilo šta
trajno i korisno za državu i narod. &li, mandat parlamenta ne sme biti ni suviše dug, pošto bi se u
15
7
takvim slu5ajevima izgubila bliska veza izmeu naroda i njegovih predstavnika. aj5eš@e se
primenjuje srednje rešenje, tj. ni isuviše kratak, ni preterano dug mandat. $ posebnim prilikama,
predvienim ustavom, mandat parlamenta može trajati i duže od redovnog mandata, sve dok
takve prilike postoje (ratno stanje, vanredno stanje i sl.).
Ima ustava koji predviaju mogu@nost da odlukom parlamentaraca, donesenom u skladu sa
ustavom, mandat parlamenta može trajati i kra@e od parlamentarnog mandata utvrenog u
ustavu. *oseban slu5aj skra@ivanja mandata je raspuštanje parlamenta, ali u takvim slu5ajevima
to dolazi protivu volje parlamenta. *ostoje i slu5ajevi delimi5nog obnavljanja sastava domova
parlamenta, ali, no pravilu, samo kada je re5 o drugom, gornjem domu (npr. u %&- se svake dve
godine bira no jedna tre@ina 5lanova %enata, 5iji mandat ina5e traje šest godina).
-ok je trajanje legislature (perioda u kojem parlament vrši mandat), no pravilu, utvreno
ustavom ili zakonom i ne zavisi od volje parlamenta, parlament u na5elu slobodno utvruje
trajanje svojih redovnih i vanrednih Z&%-&&. Zasedanje je period u kojem se parlament
sastaje, u kojem radi bilo preko svojih radnih tela, bilo na plenarnim sednicama. $ nekim država
parlament je u stalnom zasedanju, dok u drugima zaseda kad ga sazove, no pravilu, šef države,
koji to 5ini kad su ispunjeni odreeni uslovi ili prema svom nahoenju. $ jednom broju država
po5etak i kraj zasedanja ili samo po5etak zasedanja fiksirani su ustavom. $ takvim slu5ajevima
izražava se autonomija parlamenta u odnosu na egzekutivu, što je u saglasnosti sa na5elom
podele vlasti.
Zasedanja mogu biti redovna i vanredna. +edovna su vezana za odreen dan u mesecu, dok su
vanredna ona koja ovlaš@eni predlaga5 predloži u vremenu izmeu redovnih zasedanja i koja se
u tom vremenu i održavaju. +edovnih zasedanja je no pravilu dva, jedno prole@no, drugo jesenje.
*arlament efektivno radi na svojim %-I<&/&. *arlamentarnim poslovnikom se odreuje ko
može sazvati sednicu parlamenta, vreme njenog po5etka i završetka, pauze u toku sednice i sl.
$stavi 5esto utvruju potreban broj parlamentaraca bez kojeg nema punovažnog odlu5ivanja
(kvorum). aj5eš@e je to ve@ina od ukupnog broja parlamentaraca, ali se 5esto, radi spre5avanja
opstrukcije, taj broj spušta i na jednu tre@inu parlamentaraca (takav kvorum prisutnih utvrivao
je 'idovdanski ustav u 5lanu B6. i %eptembarski ustav u 5lanu 81).
snovno pitanje na sednici parlamenta je pitanje dnevnog reda sednice. 7lanovi parlamenta ne
mogu na sednicama govoriti o svemu u isto vreme.
Zbog toga treba utvrditi redosled tema o kojima @e se na sednici raspravljati. $ sistemima u
kojima se podela vlasti ostvaruje u obliku izolacije vlasti (predsedni5ki sistem), sam parlament
odlu5uje o dnevnom redu. bi5no ta funkcija neformalno pripada telu koje sa5injavaju
15
8
predsednik parlamenta, predsednici parlamentarnih odbora i komisija i predstavnici svih

parlamentarnih stranaka. $ sistemima u kojima postoji gipka podela vlasti (parlamentarni
sistem), pravo da u5estvuje u utvrivanju dnevnog reda ima i vlada. grani5eni uticaj vlade na
utvrivanje dnevnog reda parlamenta je u interesu autonomije parlamenta. +ešenja su tu
razli5ita, ali je danas tendencija u prilog znatnog uticaja vlade na utvrivanje dnevnog reda
parlamenta.
$ parlamentu se na sednicama odluke o pojedinim ta5kama dnevnog reda donose glasanjem.
4ad je glasanje javno, glasa se dizanjem ruke ili, u slu5aju elektronskog glasanja, pritiskom na
dugme, koje se nalazi na klupi parlamentarca. &li, glasanje može biti i tajno i tada se može
obavljati putem glasa5kih listi@a, koji se nakon obavljenog glasanja ubacuju u glasa5ku kutiju.
ezavisno od tehnike glasanja, osnovno pitanje kod odlu5ivanja glasanjem je kada je donesena
odluka, odnosno koja je ve@ina potrebna za donošenje odluke. 4ad ne postoji druga5ija odredba
o tome, obi5no je dovoljna kvorumska ve@ina, tj. ve@ina glasalih od kvoruma prisutnih. &li, za
odlu5ivanje o odreenim pitanjima, ustav može zahtevati apsolutnu ili kvalifikovanu ve@inu
(glasanje o nepoverenju vladi, promeni ustava i sl.). !ada je re5 o ve@ini 5lanova koji 5ine
parlament, tj. o ve@ini koja se ne izra5unava prema kvorumu prisutnih, nego prema u ustavu
utvrenom broju 5lanova parlamenta. !o zato nije kvorumska, nego ustavna ve@ina. na iznosi
polovinu od ukupnog broja 5lanova parlamenta više jedan. &li se isto tako može zahtevati i
ve@ina od dve tre@ine, tri petine i sli5no glasova.
!re@i krug pitanja iz oblasti unutrašnje organizacije parlamenta obuhvata *&+?&/!&+&
+&-& !?& $ *&+?&/!&+ ;$4<I+. $pravo su ta pitanja najtešnje vezana za
unutrašnju organizaciju parlamenta i ustavi, no pravilu, o njima sadrže samo najna5elnije
odredbe prepuštaju@i parlamentarnom poslovniku da ih na na5elu samoorganizovanja parlamenta
uredi.
-va su oblika rada parlamentaJ u plenumu, na sednicama, i u *&+?&/!&+I/ -"+I/& , na
njihovim sednicama. *arlamentarni odbori su pomo@na radna tela parlamenta, koja pomažu
parlamentu u radu i doprinose efikasnosti toga rada. $ parlamentarnim odborima se pretresaju
pitanja i pripremaju predlozi za donošenje odluka na parlamentarnim sednicama (plenumu), kako
bi parlament mogao efikasnije da radi. *onekad se, zbog obimnosti poslova kojima se parlament
bavi i sporosti parlamentarne procedure, parlamentarnim odborima može poveriti i odlu5ivanje o
pitanjima koja su u nadležnosti parlamenta. $ takvim slu5ajevima, parlamentarni odbor, od tela
zaduženog za pripremu rada parlamenta, postaje organ koji raspolaže ovlaš@enjima vlasti. $
15
9
parlamentarnoj istoriji je prvi put takav sistem odbora sa ovlaš@enjima vlasti bio primenjen u
periodu vladavine 4onventa, za vreme francuske revolucije.
*arlamentarni odbori se, no pravilu, konstituišu kao stalna radna tela parlamenta sa
specijalizovanim delokrugom. &li, u 'elikoj "ritaniji, donji dom ima kao stalne odbore tela koja
nemaju specijalizovani delokrug. %vaki od njih može dobiti da raspravlja o bilo kojem pitanju o
kojem kona5no odlu5uje donji dom. *ri tom se kompetentnost rasprave u odboru obezbeuje
tako što mu se dodeljuju 5lanovi koji raspolažu formalnim kvalifikacijama da raspravljaju o
konkretnom pitanju. *ored stalnih, u parlamentima se mogu obrazovati i povremeni odbori koji
postoje za jedan kra@i vremenski period koji može biti preciziran ili do završetka posla radi kojeg
su obrazovani.
*&+?&/!&+I ;$4<I+I su visoki zvani5nici u parlamentu, koji to svoje zvanje sti5u na

osnovu svojstva parlamentarca. jih u to zvanje biraju parlamentarci na plenarnim sednicama
parlamenta, odnosno njegovih domova. užnost takvih funkcionera u parlamentu proizlazi iz
prirode parlamenta kao kolegijalnog organa, koji ima nekoliko desetina ili stotina 5lanova. 4ako
se odluke u parlamentu donose na sednicama, to je neophodno da postoji lice zaduženo za
sazivanje sednica, predsedavanje na sednicama, voenje sednica, uspostavljanje reda na
sednicama i sl. !akvi funkcioneri su predsednik parlamenta, predsednici domova, potpredsednici,
predsednici parlamentarnih odbora itd. ajvažniju ulogu meu njima imaju predsednik
parlamenta, odnosno predsednici domova.
*redsednik parlamenta je, budu@i da je osnov tog njegovog visokog zvanja svojstvo
parlamentarca, no pravilu, predsedavaju@i na parlamentarnim sednicama. &li, postoji i tip
predsednika sa samostalnim ovlaš@enjima, koji 5ak ima ovlaš@enja posebnog organa.
Ra"p0:ta!je parlae!ta 9 +aspuštanje parlamenta Fje odluka kojom se okon5ava vlast jednog
parlamenta pre isteka mandata njegovih 5lanovaG (0. "ordeau). vaj institut je prvi put uveden u
;rancuskoj $stavnom poveljom od 1B1=. kao diskreciono pravo monarha. $ %rbiji je on prvi
putuveden Zakonom o arodnoj skupštini od 1BD1. +aspuštanje parlamenta je akt vlade (šefa
države) kojim se okon5ava postojanje jednog saziva parlamenta pre redovnog isteka mandata na
koji je izabran i tako prouzrokuju novi parlamentarni izbori. aime, raspuštanjem parlamenta,
država ostaje bez zakonodavnog organa, na se zato istovremeno sa raspuštanjem parlamenta
raspisuju parlamentarni izbori u rokovima odreenim u $stavu (zakonu). !o je klasi5no
ovlaš@enje vlade (šefa države) u parlamentarnom sistemu kojim se disciplinuje parlament, kojem
je pandan odgovornost vlade i ministarska odgovornost pred parlamentom, kojim parlament
16
0
kontroliše vladu i ministre. *osledice su iste FsvojimG sredstvom jedna vlast okon5ava
postojanje one druge. !ako se dve politi5ke vlasti drže u ravnoteži. &kt vlade (šefa države) o
raspuštanju parlamenta smatra se tipi5nim politi5kim aktom (Faktom vladeG), u kojem politi5ki
elementi pretežu nad pravnim, na zato on i ne podleže pravnoj kontroli (kontroli ustavnosti i
zakonitosti), nego kontroli celishodnosti (prikladnosti) koju vrši bira5ko telo. cenu tog akta
da@e bira5i na parlamentarnim izborima time što @e, ako ga odobravaju, to jest smatraju
celishodnim, na parlamentarnim izborima svoj glas dati politi5koj opciji vlade, a ako ga ne
opravdavaju, tj. smatraju necelishodnim, glas @e dati suprotnoj politi5koj opciji, koja je
preovlaivala u parlamentu koji je vlada (šef države) raspustila.
$ vezi sa raspuštanjem parlamenta postavlja se nekoliko pravnih pitanjaJ 1) ko je nosilac prava
raspuštanja parlamentaM :) iz kojih se razloga parlament može raspustitiM 3) kakva je Fpravna
prirodaG raspuštenog parlamenta.
+aspuštanje jednodomnog parlamenta ne otvara nikakve nedoumice. 4ad je parlament
dvodoman, pitanje je da li su raspuštanjem parlamenta obuhva@ena oba ili jedan od dva doma.
7eš@e je da je aktom o raspuštanju parlamenta obuhva@eno raspuštanje samo donjeg doma, koji
je neposredno izabran od strane graana, a ne i gornjeg, koji je izabran od strane posebnih
izbornih tela ili postavljen od strane šefa države. $ Italiji su aktom o raspuštanju parlamenta
obuhva@ena oba njegova doma.
osilac ovlaš@enja da raspusti parlament je organ izvršne vlasti. 4ako ovo ovlaš@enje ne postoji
u predsedni5kom sistemu vlasti, usled primene koncepcije oštre podele vlasti, nego samo u
parlamentarnom sistemu vlasti, koji se zasniva na gipkoj podeli vlasti, nosilac ovlaš@enja može
biti jedan od dva organa izvršne vlasti šef države ili vlada. $ klasi5nom, monisti5kom
parlamentarnom sistemu, to ovlaš@enje pripada stvarno, ako ve@ ne i nominalno, vladi, a ne šefu
države. %matra se da je ovakvo ovlaš@enje šefa države u parlamentarnom sistemu naslee
dualisti5kog parlamentarnog sistema i otuda se ono pojavljuje uglavnom u mešovitim
(polupredsedni5kim) sistemima. tuda se u teoriji, posebno ;rancuskoj razlikuju dva oblika
ovlaš@enja za raspuštanje parlamenta. *rvi je tzv. predsedni5ki (FpresidentielleG) ili kraljev
(FroSaleG), kada šef države raspušta (Fšalje ku@iG) parlament koji je prema njemu postavljen
neprijateljski (ili, jednostavno kad šef države nije zadovoljan sastavom ili ponašanjem
parlamenta), nadaju@i se da @e izbori doneti novu parlamentarnu ve@inu, drugi je tzv. vladin
(FministerielleG), kojim vlada raspuštaju@i parlament raspisuje prevremene izbore da bi u5vrstila
ili da bi povratila ve@inu. 4lasi5ni primer prvog oblika ovlaš@enja za raspuštanje parlamenta je
savremena *eta republika u ;rancuskoj, u kojoj to ovlaš@enje pripada predsedniku +epublike kao
16
1
diskreciono, svojstveno i stvarno, isklju5ivo li5no pravo (Fprerogative personnelleG). no je

diskreciono pravo, jer ga presednik +epublike može upotrebiti, u principu, Fsvakog momenta i iz
svakog motivaG (&. #auriou). 4lasi5ni primer drugog oblika ovlaš@enja za raspuštanje
parlamenta je 'elika "ritanija, u kojoj je to ovlaš@enje stvarno u rukama premijera (iako,
nominalno, parlament raspušta monarh).
>to se razloga za raspuštanje parlamenta ti5e, oni mogu biti navedeni u ustavu ili formulisani u
obliku blanko ovlaš@enja. $ prvom slu5aju razlozi mogu biti navedeni vrlo konkretno i iscrpno
(metodom enumeracije), ili krajnje neodreeno i uopšteno (ako parlament duže vremena ne
obavlja funkcije utvrene ustavom). $ drugom slu5aju vlada (šef države) na osnovu slobodne
(diskrecione) ocene raspušta parlament, pri 5emu upotreba tog prava nije podvrgnuta nikakvim
uslovima osim, eventualno, u pogledu forme (na primer kad šef države mora pre donošenja
odluke o raspuštanju parlamenta zatražiti mišljenje premijera i predsednika parlamenta ili oba
doma parlamenta ako je parlament dvodoman, pri 5emu nema obavezu da to mišljenje uvaži), ili
vremena kada ga može upotrebiti (na primer kad se parlament ne može raspustiti u godini koja
sledi parlamentarnim izborima koji su sprovedeni posle raspuštanja, ili u vreme kad je uvedeno
neko od neredovnih stanja u zemlji, ili u vreme kad je predsednik republike spre5en da obavlja
funkciju ili kad mu je mandat istekao pre isteka vremena na koje je biran, na ga zamenjuje drugi
državni organ).
4ad je nosilac ovlaš@enja da raspusti parlament šef države, mogu@e je da odluka o raspuštanju
parlamenta proizvodi dejstvo samo kad je nju premapotpisao prvi ministar, a mogu@e je da se to
ovlaš@enje smatra vlaš@u koja mu je svojstvena ( I * *$'I+*+*+), na da zbog toga nije
potreban premapotpis prvog ministra. Iza raspuštanja parlamenta moraju uslediti parlamentarni
izbori u rokovima utvrenim u ustavu (ili u zakonu), a posle tih izbora parlament se sastaje bez
posebnog poziva, dok vlada podnosi ostavku.
a pitanje o Fpravnoj prirodiG raspuštenog parlamenta mogu@e je odgovoriti tek s osloncem na
norme ustava. -obar deo doktrine smatra da je raspuštanjem parlament privremeno ukinut, da je
njegov rad obustavljen. %lobodan ovanovi@ je još gotovo pre jednog veka tvrdioJ F%kupština
koja se raspustila ne može se više sastati kao ni skupština kojoj je istekla periodaM pravilo je da
%kupština koja se raspustila više ne postojiG. -oduše, i on utvruje da 'idovdanski ustav poznaje
izuzetak od ovog pravila. &li, 5im postoji ustavna mogu@nost da se raspušteni parlament sastane
u vanrednim prilikama (vanredno stanje, ratno stanje, polaganje zakletve pred parlamentom
novog šefa države) pravilno je uzeti da raspušteni parlament virtuelno postoji. n je do izbora
novog parlamenta potencijalni parlament.
16
2
ŠE= 'R6AVE
P%ja i e+%l0ija C >ef države je kao državni organ prethodio parlamentu i nije se vezivao
samo za jednu državnu funkciju, nego je istovremeno vršio sve državne funkcije. "ilo je to u
periodu apsolutne monarhije. $ upravljanju zemljom apsolutni monarh se ispomagao uskim
krutom svetovnih i duhovnih dostojanstvenika koji su uživali njegovo apsolutno poverenje, od
kojih @e kasnije proizi@i vlada. 4ada je došlo do podele državnih funkcija na razli5ite državne
organe, šef države postaje nosilac izvršne, a parlament zakonodavne funkcije. &li, i u zemljama u
kojima se državna vlast vrši na na5elu podele vlasti, nije sva izvršna vlast poverena na vršenje
šefu države. %amo u sistemima krute podele vlasti, kakav je predsedni5ki sistem, šef države vrši
celokupnu izvršnu vlast, dok u zemljama sa gipkom podelom vlasti postoji tzv. bicefalna
egzekutiva, tj. izvršnu funkciju vrše dva državna organa šef države i vlada.
>ef države je državni organ koji predstavlja državu kao celinu, kao lice, na se otuda još kaže da
on Foli5avaG državu. !aj organ može biti organizovan kao /&+# ili kao *+-%-I4
+*$"?I4 , što je osnov za podelu državnih oblika na monarhiju i republiku. >ef države koji na
taj visoki državni položaj nije biran, nego dolazi nasleem, koji tu vlast vrši bez ograni5enja
dužine mandata, formalno doživotno, i koji je kao li5nost Fosve@ena, nepovrediva i
neodgovornaG je monarh. eodgovornoš@u je obuhva@ena monarhova li5nost, a ne i monarhovo
imanje, što zna5i da se protiv monarha može povesti parnica. >ef države, koji se na taj položaj
bira posredno ili neposredno od strane bira5a (naroda), 5iji je mandat odreen vremenski na
nekoliko godina, uz eventualno ograni5enje ili bez ograni5enja ponovnog izbora i koji je uz sve
to odgovoran je predsednik republike. *ri tom je materijalna i krivi5na odgovornost predsednika
republike pravilo, dok je njegova politi5ka odgovornost izuzetak.
/onarhija i /&+# prošli su kroz odreene oblike pre savremenog oblika ustavne
parlamentarne monarhije i ustavnog monarha, koji danas preovlauje u vrlo proreenim
monarhijama u svetu. !o su %!&?>4& /&+#I&, &*%?$!& /&+#I& i $%!&'&
/&+#I&.
>to se *+-%-I4& +*$"?I4 ti5e, njegov položaj kao državnog organa zavisi od toga da li ta
institucija postoji u predsedni5kom ili u parlamentarnom sistemu vlasti. d rešenja ovog
na5elnog pitanja organizacije državne vlasti zavise izbor i ovlaš@enja predsednika republike. $
16
3
predsedni5kom sistemu vlasti, predsednik republike se, no pravilu, bira neposredno od strane
bira5a, a njegova ovlaš@enja približna su onima koja ima monarh u dualisti5koj monarhiji. $
parlamentarnom sistemu predsednik republike se, no pravilu, bira od strane narodnog
predstavništva i on nema više vlasti od parlamentarnog monarha, ali obi5no ima manji ugled i
uticaj od ovog. $ stvarnosti, predsednik republike izabran od strane parlamenta vrši na
simboli5an na5in ovlaš@enja koja su mu dodeljena i ograni5ava se na stavljanje svog potpisa na
akte 5iju je sadržinu utvrdila 'lada. %tvarnu izvršnu vlast, i mnogo više od toga, vrši vlada, koja
proizlazi iz parlamenta i politi5ki mu je odgovorna. 4ako je predsednik lišen stvarne vlasti i
politi5ki neodgovoran, svi njegovi akti, osim onih klasi5nih politi5kih akata (raspuštanje
parlamenta, odreivanje kandidata za mandatara vlade), moraju biti premapotpisani od strane
odgovornih ministara, 5lanova vlade, nad kojima parlament može vršiti kontrolu.
*ojavom tzv. mešovitih sistema predsednik republike, koji je neposredno izabran od strane
bira5a, postaje i stvarni vršilac izvršne vlasti. jemu se ustavom dodeljuju ovlaš@enja za
obezbeivanje Fredovnog funkcionisanja javnih vlastiG, s tim što postoji i vlada politi5ki
odgovorna parlamentu.
$ savremenim državama šef države je nosilac izvršne funkcije državne vlasti. $ zavisnosti od
toga da li on tu funkciju vrši u celini ili je deli sa vladom, kao drugim organom izvršne vlasti, u
savremenim državama razlikuje se monocefalna, bicefalna i mešovita izvršna vlast. /onocefalna
izvršna vlast postoji kad celokupnu izvršnu vlast vrši šef države, kad je šef države istovremeno i
šef vlade. $ takvim državama vlada kao državni organ formalno ne postoji, niti ima sopstvena
ovlaš@enja. !ako se u $stavu %&- kaže (5lan :, odeljak 1)J FIzvršna vlast poverava se
predsedniku %&-.G "icefalna izvršna vlast postoji kad postoje dva posebna državna organa od
kojih svaki ima sopstvenu nadležnost iz oblasti izvršne vlasti. *ri tom je šef države simboli5ni, a
vlada je stvarni nosilac izvršne vlasti. !o je tradicionalni oblik izvršne vlasti u parlamentarnom
sistemu. *rototip mešovitog oblika izvršne vlasti je francuska *eta republika, u kojoj vlada
utvruje i vodi nacionalnu politiku, ali joj se u vršenju odreenih funkcija pridružuje i
predsednik republike, koji ima ustavno ovlaš@enje da Fobezbeuje redovno funkcionisanje javnih
vlasti kao i kontinuitet državeG (5lan 6).
Iz%r i %r4a!izaija ! a položaj šefa države može se do@i dvojakim putem nasleem i
izborom. $ prvom slu5aju re5 je o monarhu i monarhiji, u drugom o predsedniku republike i
republici. *ostoji i tre@i, fakti5ki put, kad se na položaj šefa države dolazi putem oružane sile.
!ada je re5 o diktatoru i diktaturi.
16
4
snovno pitanje kod izbornog šefa države je ko ga bira. !o mogu biti parlament ili bira5i
neposredno, odnosno za tu svrhu formirano predstavni5ko telo elektorski kolegijum. *redsednik
republike kojeg je izabrao parlament ima slabiju demokratsku legitimnost od predsednika
republike kojeg su izabrali neposredno bira5i. !o važi i za predsednika republike kojeg ne bira
parlament nego posebni izborni kolegijum 5iji je sastav znatno proširen u odnosu na sastav
parlamenta i 5ija je jedina funkcija izbor predsednika republike. $ državama sa bicefalnom
izvršnom vlaš@u, gde je predsednik republike lišen stvarne vlasti i politi5ki neodgovoran, izbor
predsednika republike poverava se parlamentu. $koliko je predsednik republike izabran
neposredno od strane bira5a, on onda ima demokratsku legitimnost istu kao parlament, na mu se
otuda poverava izvršna vlast u celini. eposredan izbor predsednika republike postoji u
državama sa monocefalnom izvršnom vlaš@u, kakva izvršna vlast postoji u predsedni5kom
sistemu. -a bi zakonodavna i izvršna vlast u predsedni5kom sistemu bile odvojene jedna od
drute potrebno je da njihovi nosioci imaju isto demokratsko poreklo, tj. da svoju investituru
dobijaju neposredno od strane bira5a. eposredan izbor predsednika republike karakteristi5an je
i za države sa mešovitim sistemom vlasti. Iako u takvim sistemima vlada ima sopstvenu pravnu
egzistenciju i nadležnost, predsednik republike, oja5an neposrednom narodnom investiturom,
može se postaviti kao ravan parlamentu i iznad vlade koja nije neposredno izabrana.
-rugo važno pitanje kod izbornog šefa države, kakav je predsednik republike, je dužina trajanja
mandata, tj. izbornog perioda, kao i, s tim u vezi, mogu@nost ponovnog izbora na istu funkciju.
'e@ina ustava u svetu kao primerenu dužinu mandata za ovu funkciju odreuju 5etiri godine ili
pet godina.
>ef države, bilo monarh bilo predsednik republike, no pravilu je inokosni državni organ. -ok je
monarh uvek inokosni organ (5ak i u slu5aju postojanja namesništva), predsednik republike
može biti organizovan i kao kolegijalni organ. 4olegijalnost ne podrazumeva postojanje dva
5oveka tipa rimske dijarhije (dva konzula za vreme rimske republike), nego postojanje više ljudi
u organu koji ima oblik komiteta ili direktorijuma kojem se dodeljuje izvršna vlast. *ri tom je
mogu@e da taj organ na na5elu monocefalne izvršne vlasti istovremeno vrši i funkciju šefa države
i vlade, dakle celokupnu izvršnu vlast (slu5aj >vajcarske) ili da na principu bicefalne izvršne
vlasti vrši samo funkciju šefa države, dok funkciju vlade vrši poseban državni organ (slu5aj
ugoslavije u vremenu 19=D1963. i ve@ine bivših socijalisti5kih zemalja na 5elu sa %%%+). $
kolegijalnom organu odluke se donose ve@inom glasova njegovih 5lanova. 4olegijalnom organu
svojstvena je potpuna jednakost svih njegovih 5lanova, koja isklju5uje svaku unutrašnju
hijerarhiju i podrazumeva stoga rotiraju@eg predsedavaju@eg (*+%I-< !$+&! ).
16
5
O+la:e!ja i a,ti C 4arakter ovlaš@enja šefa države dovoljno je odreen kvalifikacijom tog
državnog organa kao organa izvršne vlasti. *ri tom je karakteristi5no ovlaš@enje šefa države kao
organa izvršne vlasti da on predstavlja državu u zemlji i inostranstvu. $ tom svojstvu, šef države
postavlja i opoziva diplomatske predstavnike svoje zemlje u inostranstvu i prima akreditivna i
opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje odlikovanja i priznanja, daje
pomilovanja za krivi5na dela. edan broj ovlaš@enja šefa države je u vezi sa izborom drutih
državnih organa. !ako, šef države predlaže mandatara za sastav vlade, vode@i ra5una o odnosu
politi5kih snaga u parlamentu, predlaže kandidate za sudije najviših sudova u zemlji ili ih
imenuje, raspisuje izbore za parlament i sli5no. $ ve@ini država u svetu šef države je vrhovni
komandant vojske ili je 5lan tela koje obavlja tu funkciju. edan broj ovlaš@enja šefa države
vezan je za normativnu aktivnost parlamenta i vlade. +e5 je, pre svega, o pravu šefa države na
suspenzivni (u pojedinim državama i apsolutni) veto, pravu da svojim aktom proglašava zakone
usvojene u parlamentu, pravu da potpisuje opšte akte vlade, pravu predlaganja ili raspisivanja
referenduma.
%va izložena ovlaš@enja šefa države karakteristi5na su za sistem vlastiu kojem šef države nije
jedini organ izvršne vlasti, nego ovlaš@enja izvršne vlasti deli sa drugim takvim organom,
vladom. -akle, re5 je o parlamentarnom sistemu vlasti. $ predsedni5kom sistemu vlasti,
predsednik republike nije samo šef države nego je on istovremeno sa svojim timom saradnika
koje samostalno imenuje i razrešava i vlada. >taviše, u predsedni5kom sistemu vlasti predsednik
republike nije samo nosilac celokupne izvršne vlasti nego ima jaka ovlaš@enja i u oblasti
zakonodavne i sudske vlasti, putem kojih se u ameri5koj varijanti predsedni5kog sistema
ostvaruje sistem Fko5nica i ravnotežaG izmeu državnih vlasti.
&kti koje šef države donosi zavise isto tako od primenjenog sistema vlasti. $ parlamentarnom
sistemu vlasti akti koje šef države donosi su pretežno pojedina5ni, dok su u predsedni5kom i
mešovitom sistemu vlasti to, pored pojedina5nih, i opšti akti.
$ drugom svojstvu, kao organ izvršne vlasti koji oli5ava stabilnu, neoperativnu egzekutivu u
parlamentarnom sistemu vlasti, predsednik +epublike ukazom proglašava zakone, predlaže
arodnoj skupštini kandidata za predsednika 'lade Fpošto sasluša mišljenje predstavnika
izabranih izbornih listaG (pri tome je Fdužan da arodnoj skupštini predloži onog kandidata za
predsednika 'lade koji može da obezbedi izbor 'ladeG)M raspisuje izbore i u skladu sa $stavom
komanduje vojskom.
16
6
P%l%<aj i %$4%+%r!%"t C *oložaj šefa države u sistemu vlasti odreen je oblikom i na5inom
realizovanja njegove odgovornosti. $ monarhiji je šef države neodgovoran za svoje postupke, on
ne podleže ni politi5koj ni krivi5noj odgovornosti (pravni imunitet monarha). /onarh vrši svoju
vlast na na5eluJ F4ralj ne može pogrešitiG (F!he king can do no UrongG). $ predsedni5kom
sistemu, šef države, kao oblik monocefalne egzekutive, ne može biti politi5ki odgovoran, tj. ne
može biti smenjen pre isteka vremena za koje je izabran. >ef države koji je mandat dobio na
opštim neposrednim izborima ne može politi5ki odgovarati pred organom, kakav je parlament,
koji, kao i on, poti5e iz istog demokratskog izvora neposrednih narodnih izbora. n može
odgovarati samo pred bira5ima, ukoliko postoji ustanova opoziva ili, kao u %&-, ukoliko se
kandiduje za obnavljanje predsedni5kog mandata, s obzirom na ustavnu mogu@nost dva
uzastopna izbora.
4ako je još /onteskje isticao, ovakav odnos izmeu zakonodavne i izvršne vlasti (potpune
organizacione odvojenosti jedne od druge) najbolja je garantija efikasnosti vlasti, ali on uklju5uje
i rizik od zloupotrebe vlasti zbog preterane koncentracije vlasti kod jednog organa. $
predsedni5kom sistemu vlasti šef države podleže krivi5noj odgovornosti, K% ja je no pravilu
ureena u ustavu. $ parlamentarnom sistemu vlasti predsednik republike isto tako nije
odgovoran politi5ki nego samo, ukoliko je to ustavom predvieno, krivi5no, i to pred posebnim
državnim ili redovnim sudom (za dela izvršena u vezi sa funkcijom predsednika +epublike).
eodgovornost predsednika republike u predsedni5kom i u parlamentarnom sistemu vlasti
zasnovana je na razli5itim pretpostavkamaJ u predsedni5kom sistemu izvršna vlast je u celini
neodgovorna parlamentu, budu@i da je nezavisna od zakonodavne vlasti i ravnopravna sa njom,
dok u parlamentarnom sistemu vlasti predsednik republike nije politi5ki odgovoran, ali zato
odgovornost izvršne vlasti pred parlamentom preuzima na sebe vlada, koja formalno to 5ini tako
što predsednik ili resorni ministar, ili vlada u celini potpisuju akte predsednika republike (/.
ovi5i@). -rugim re5ima, predsednik republike u predsedni5kom sistemu vlasti nije odgovoran,
jer izvršna vlast kao takva ne snosi odgovornost pred parlamentom, dok u parlamentarnom
sistemu odgovornost izvršne vlasti pred parlamentom realizuje se kao odgovornost vlade, a ne
kao odgovornost predsednika republike. edino u skupštinskom sistemu vlasti predsednik
republike za svoj rad snosi politi5ku odgovornost pred parlamentom, koji ga je i izabrao na tu
funkciju. !o jasno proizlazi iz polaznog zahteva skupštinskog sistema vlasti o koncentraciji svih
državnih vlasti u predstavni5kom telu, parlamentu.
Zbog takvog položaja predsednika republike, pre svega u predsedni5kom i u parlamentarnom
sistemu vlasti, kao i usled 5injenice da je re5 o inokosnom državnom organu, ta institucija je
16
7
pogodna za personalizaciju vlasti. *ersonalizacija vlasti je, za razliku od personalne (li5ne)

vlasti, individualizacija akata vlasti u okviru ustavnih granica vlasti. na je suprotnost
anonimnoj vlasti. !o je pojam koji se više odnosi na na5in vršenja nego na intenzitet vlasti ('.
eanneau). %uprotno pojmu personalizacije vlasti, personalna vlast je svemo@na (omnipotentna)
vlast pojedinca. &kti te vlasti ne poznaju nikakve granice. *ersonalna vlast je sinonim za
diktaturu. %mer vršenja državnih poslova zavisi isklju5ivo od volje ili od kaprica jednog 5oveka.
VLA'A
P%ja i p%re,l% C 'lada je, kao i šef države, organ izvršne vlasti. &li, za razliku od šefa države
kao organa izvršne vlasti, koji postoji u svim sistemima vlasti, vlada kao organ izvršne vlasti
karakteristi5na je samo za parlamentarni sistem vlasti, u kojem postoji bicefalna izvršna vlast. $
predsedni5kom sistemu vlada ne postoji kao formalni ustavni organ, nego kao fakti5ki skup
bliskih saradnika predsednika republike koje ovaj postavlja i otpušta prema svom nahoenju. $
skupštinskom sistemu vlasti, vlada nije samostalni državni organ nego je organizaciono vezana
za parlament, funkcionišu@i kao njegov izvršni odbor (organ).
'lada je državni organ izvršne vlasti koji predstavlja skup najviših funkcionera (ministara) koji
se, no pravilu, nalaze na 5elu pojedinih resora uprave. 'lada (/inistarski savet, -ržavni savet i
sl.) je kao državni organ potrebna kako bi se održalo jedinstvo u radu ministara i obezbedilo
raspravljanje o pitanjima opšte politike, koja ne ulazi u delokrug nijednog posebnog
ministarstva. 'lada, dakle, odreuje opšti pravac državne politike. $z to je vlada državni organ
5ija je osnovna nadležnost da izvršava zakone i da organizuje, usklauje, usmerava i kontroliše
aktivnosti iz okvira svih upravnih oblasti (resora).
'lada se sastoji od ministara, koji su prošli kroz fazu feudalnog i ustavnog ministra. /inistarska
funkcija dobila je &'*+&'I 4&+&4!+ tek krajem K'II veka, sa preobražajem feudalne u
apsolutnu monarhiju. /onarh je u apsolutnoj monarhiji Fod samovoljnog vlastelina postao s
manje ili više uspeha organom ,policijskeX države, koja vodi brigu o bezbednosti i blagostanju
stanovništvaG. & sve dotle feudalni vladaoci preko tih istih ministara (latinska re5 FministerG
zna5i FslugaG) su Fupravljali i zemljom i dvorom, i konjušnicom i podrumom, ne prave@i razliku
izmeu privatnog i javnog pravaG (. %pektorski). ;eudalni ministar je bila, dakle, najpre
funkcija *+I'&!*+&' 0, na tek potom javnopravnog karaktera. Za razliku od feudalnog

ministra, koji je još uvek bio vezan isklju5ivo za monarha, ustavni ministar dolazi tek s
16
8
parlamentarnim sistemom. n dolazi na ministarsku funkciju i s nje odlazi isklju5ivo voljom

parlamenta.
Iz%r i "a"ta+ 9 'ladu kao organ izvršne vlasti obrazuje parlament. 4abinet u predsedni5kom
sistemu vlasti nije autonoman organ vlasti koji ima sopstvenu nadležnost, tako da, s obzirom na
to da ga postavlja i razrešava predsednik republike, ne dovodi u pitanje opšte pravilo o
obrazovanju vlade kao organa izvršne vlasti. $ ve@ini zemalja s parlamentarnim sistemom vlasti
odreenu ulogu u obrazovanju vlade igra šef države bilo tako što parlamentu predlaže mandatara
za sastav vlade, bilo tako što parlamentu na predlog mandatara predlaže još i celokupni sastav
vlade. &li je bitno da u parlamentarnom sistemu vlada dolazi na vlast i vrši svoju funkciju
voljom parlamenta. *ri tom se vlada obrazuje prema politi5kom kriterijumu od predstavnika
politi5ke ve@ine u parlamentu. *oliti5ku ve@inu može 5initi jedna (što je retko i uglavnom u
uslovima dvostrana5kog sistema i ve@inskog izbornog sistema) politi5ka stranka ili više
politi5kih stranaka. $ prvom slu5aju obrazuje se *?I!I74I #/0& -%!+&&74&
'?&-&, a u drugom 4&?I<I& ili 4<!+&<I& (%'%!+&&74& ) vlada. 4 &?I<I&
'?&-& obrazuje se od strana5ke koalicije, tj. od politi5kih stranaka koje imaju ve@inu u
parlamentu i koje su obrazovale strana5ki savez u cilju obrazovanja vlade. $ vanrednim
situacijama, radi premoš@ivanja tih situacija udruženim politi5kim snagama, obrazuje se

politi5kim konsenzusom 4<!+&<I& '?&-& od predstavnika svih parlamentarnih
stranaka. I koncentraciona vlada je, dokle god obuhvata samo predstavnike parlamentarnih
stranaka i uopšte strana5ke li5nosti, vlada koja je obrazovana prema politi5kim merilima.
o, vlada se može obrazovati i od li5nosti koje nisu strana5ke, koje nisu 5lanovi politi5kih
stranaka. !ada je re5 o politi5ki neutralnim vladama, jer se one sastoje od li5nosti koje su van
politi5kih stranaka. snovni ciljevi takvih vlada su izvla5enje zemlje iz krize angažovanjem
najkompetentnijih li5nosti u zemlji, nezavisno od politi5kih stranaka. !akve vlade se nazivaju

vladama F &+-0 -I%!'&G, F-/4+&!%40 -IstvaG, F0+&&%40 -I%!'&G i
sli5no. *oseban oblik politi5ki neutralnih vlada su 7I'I74 '?&-. ne se obrazuju od
5inovnika koji zauzimaju najviša mesta u hijerarhiji državne uprave, a koji zbog takvog položaja
ne mogu biti 5lanovi politi5kih stranaka. 7inovni5ka vlada se formira kao prelazno rešenje u
uslovima parlamentarnih kriza, koje nastaju kao posledica raspada starih i nemogu@nosti
sklapanja novih strana5kih koalicija sa ciljem da vrše funkciju vlade do novih parlamentarnih
izbora. d 5inovni5ke vlade treba razlikovati 4%*+!%4$ '?&-$, koja ne dolazi kao posledica
parlamentarne krize, nego kao posledica svesnog nastojanja politi5ke ve@ine u parlamentu da se
16
9
u vladu izaberu prevashodno stru5ni, a ne politi5ki ljudi. kspertske vlade imaju demokratsku
legitimnost, 5inovni5ke je nemaju, one su Fnužno zloG do novog legitimnog konstituisanja
parlamentarne ve@ine na opštim parlamentarnim izborima iz koje @e proizi@i nova, legitimna
vlada.
%a stanovišta mogu@nosti, odnosno obaveze ili zabrane pripadanja 5lanova vlade parlamentu,
vlade mogu biti *%?&I74 , />'I! i *%?&I74. *%?&I74& '?&-& je vlada 5iji
5lanovi obavezno moraju biti 5lanovi parlamenta. !o pravilo postoji u zemlji parlamentarnog
sistema, 'elikoj "ritaniji i u zemljama na koje je britanski parlamentarni sistem izvršio uticaj.
>taviše, ako bi 5lan vlade postao neko ko nije 5lan jednog od domova, on bi to u kratkom roku
(šest meseci) morao postati ili bi prestao biti 5lan vlade. vaj zahtev bukvalno sprovodi
suštinsko obeležje parlamentarnog sistema, prema kojem vlada proizlazi iz parlamentarne
ve@ine. na je u bukvalnom smislu deo parlamentarne ve@ine. 4ad za obrazovanje vlade ne
postoji obaveza da njeni 5lanovi pripadaju parlamentu, niti je 5lanstvo u vladi smetnja da mu
pripadaju, takva vlada je prema svom sastavu />'I!&. I, najzad, *%?&I74& '?&-&
postoji kad je ustavom ustanovljena inkompatibilnost izmeu 5lanstva u vladi i pripadnosti
parlamentu. vo rešenje postoji u $stavu *ete francuske republike od 196B. a5elno objašnjenje
ovakvog rešenja dao je -e 0ol, prema kojem je ono uvedeno zbog toga što se ne može Fu isto
vreme biti kontrolor i kontrolisaniG. /inistar koji treba da odgovara parlamentu za svoj rad, ne
može u isto vreme biti i poslanik u tom parlamentu. $z to, neposlani5kom vladom onemogu@uje
se da poslanici iz neprincipijelnih razloga izglasavaju nepoverenje vladi u nadi da se tako
domognu ministarskog mesta. $koliko 5lan parlamenta bude bio izabran za ministra, on je
obavezan da u kratkom roku podnese ostavku na 5lanstvo u parlamentu. a ideji nespojivosti
obavljanja razli5itih funkcija državne vlasti od strane jedne iste li5nosti zasniva se predsedni5ki
sistem vlasti i to je uopšte zahtev stroge podele vlasti, ali je s obzirom na opštu orijentaciju
$stava +epublike ;rancuske od 196B. pomenuto rešenje imalo za cilj da egzekutivu u5ini
stabilnijom time što @e joj obezbediti prevashodno profesionalni umesto isklju5ivo politi5ki
sastav i što @e doprineti njenoj emancipaciji u odnosu na parlament. vakvim presecanjem
personalne veze Fizmeu funkcije ministra i 5lanstva u *arlamentu nesumnjivo se uopšte veze
izmeu dva organa slabe i time vlada 5ini samostalnijomG (/. ovi5i@).
'lada je kolegijalni organ, što zna5i da se sastoji od odreenog broja pojedinaca. !o su
predsednik vlade ili prvi ministar (premijer), eventualno potpredsednik vlade, i ministri (sekretari
ili drugi odgovaraju@i naziv), kako oni koji stoje na 5elu pojedinih resora, tako i bez portfelja. $
pojedinim zemljama 5lanovi vlade su i pojedine druge kategorije najviših državnih funkcionera
17
0
no položaju koji zauzimaju. $ zavisnosti od broja 5lanova, vlade se mogu grupisati u male,
srednje i velike. /ale vlade su one ispod :2 5lanova (>vajcarska, nekadašnja %+ ugoslavija),
srednje koje imaju izmeu :2 i =2 5lanova (;rancuska, Italija), velike, koje imaju preko =2
5lanova ('elika "ritanija, nekadašnji %%%+). -anas postoji tendencija pove@anja veli5ine vlade,
tj. broja njenih 5lanova, što je u vezi s ja5anjem uloge države u društvu i proširivanjem podru5ja
delovanja države.
a 5elu vlade nalazi se predsednik ili prvi ministar. aziv ovog funkcionera FpremijerG nastao je
u ngleskoj, jer on nije, pored monarha, mogao nositi naziv Fpredsednik vladeG. 4asnije je taj
naziv prihva@en u zemljama koje su prihvatale model britanskog parlamentarnog sistema. -anas
5ak postoji i u ;rancuskoj, u kojoj nije prihva@en britanski model parlamentarnog sistema, ali sa
ciljem da se istakne kako je predsednik +epublike taj koji je stvarni šef vlade, dok je prvi
ministar samo prvi meu ministrima. o, u svakom slu5aju, predsednik vlade je centralna li5nost
u vlasti koja nosi celu vladu. Zbog toga se i kaže da je on kamen temeljac cele vladine zgrade.
!akva izuzetnost i pretežnost položaja predsednika vlade u vladi ogleda se u opšte usvojenom
pravilu parlamentarnog sistema, prema kojem ostavka predsednika vlade povla5i za sobom
odstupanje cele vlade, bez obzira na to da li pojedini ministri ho@e ili ne@e da odstupe.
/inistri imaju dvostruku ulogu, odnosno nadležnostJ politi5ku, kao 5lanovi vlade, i
administrativnu, u meri u kojoj rukovode ministarskim departmanom. $ tom pogledu razlikuju
seJ ministri bez portfelja (5esto se nazivaju i državnim ministrima, kao pod !re@om i 7etvrtom
republikom u ;rancuskoj), koji ne rukovode ministarskim departmanom i departmanski ministri,
zaduženi za jedan ministarski departman, bilo putem zakona, bilo putem delegacije od strane
ministara koji se nalaze na višem stepenu hijerarhije u vladi (to su delegirani ministri ?%
/II%!+% -?0$% ). $ *etoj republici odreenim departmanskim ministrima dodeljuju se
po5asne titule državnih ministara. -ržavni sekretari, koji su povezani s ministrom ili autonomni
od ovog, nemaju rang ministraM oni nisu 5lanovi vlade i u odreenim situacijama ne u5estvuju na
sednicama vlade, premda, no pravilu, u5estvuju u radu vlade.
'lada se obavezno obrazuje na po5etku izbornog perioda parlamenta, s tim što njeno ostajanje na
vlasti zavisi od toga da li @e i dokle @e uživati poverenje parlamenta. 4ad izgubi poverenje
parlamenta, vlada silazi sa vlasti. Ina5e, pravilo je da je mandat vlade jednak dužini
parlamentarnog mandata.
/a kolika no veli5ini bila vlada, svi ministri u njoj nemaju jednak zna5aj. ni se meusobno
razli5ito vrednuju, zavisno od zna5aja svog resora i svojih politi5kih ili stru5nih kvaliteta. Zbog
toga se u praksi (u izvesnim slu5ajevima ona se pretvara i u ustavnu normu) radi postizanja ve@e
17
1
operativnosti vlade, u okviru vlade obrazuju uža, malobrojnija tela, u kojima se donose
najvažnije odluke i koja na sebe preuzimaju rukovoenje vladom u celini. ajpoznatiji primer
takvog tela je britanski kabinet. "roj njegovih 5lanova je promenjiv, ali je uo5ljivo pravilo da se
smanjuje za vreme rata i kriza. 7lanovi britanskog kabineta su, no pravilu, starešine klju5nih
departmana (inostrani poslovi, finansije i budžet, unutrašnji poslovi, trgovina). !ako je došlo do
podele departmana na kabinetske i nekabinetske, s tim što je ona vrlo fleksibilna. %matra se da
5injenica 5lanstva starešine jednog departmana u kabinetu ukazuje na zna5aj koji prvi ministar
pridaje odnosnom departmanu. "roj 5lanova vlade, a i kabineta, se na kraju KIK veka
udvostru5io u odnosu na njegov po5etak. $zroci tog porasta su razli5iti i, prema gu, leže u
slede@im 5iniocimaJ Fsujeti državnika da budu ministri, potrebama da se predstave razni elementi
i interesi u politi5koj stranciM zatim u razgrani5avanju državne delatnosti, koje traži organizaciju
novih i važnih resora, kao i želji da se da svakoj ve@oj grani upravnog sistema bar no jedno lice
predstavni5kog telaG.
O+la:e!ja i a,ti C 'lada kao organ izvršne vlasti ima samostalna ovlaš@enja samostalnog
organa jedino u parlamentarnom sistemu vlasti. $ predsedni5kom sistemu vlasti je neformalni
organ šefa države koji nema sopstvena ovlaš@enja, dok je u skupštinskom sistemu vlasti vlada
formalni organ parlamenta koji u ime parlamenta obavlja izvršnu vlast. $ parlamentarnom
sistemu vlada je, nezavisno od na5ina izbora i ovlaš@enja šefa države, efektivni organ izvršne
vlasti, nosilac znatnijeg i važnijeg dela te vlasti. vlaš@enja su vlade vremenom evoluirala, tako
da danas obuhvataju njena klasi5na ovlaš@enja, zatim ovlaš@enja koja su proizišla iz promenjene
uloge države tokom poslednjih decenija i ovlaš@enja koja vlada ima u vanrednim okolnostima i
okolnostima krize u zemlji.
4lasi5na ovlaš@enja vlade izražavaju se jednom sinteti5kom formulacijom, prema kojoj je vlada
državni organ zadužen za izvršavanje zakona parlamenta i odluka sudova. +adi ostvarivanja
takve uloge, vlada donosi uredbe i druge opšte akte, tj. odredbe opšteg i impersonalnog karaktera
kojima se preciziraju i razrauju odredbe zakona, što omogu@uje primenu zakona. $ istom cilju,
vlada raspolaže i mogu@noš@u donošenja individualnih akata i mera, kao što su akti imenovanja,
akti ovlaš@ivanja, zaklju5ivanje ugovora i sli5no. 4lasi5na ovlaš@enja vlade uklju5uju i odreena
ovlaš@enja koja vlada ima u odnosu prema parlamentu. !u, pre svega, dolazi njeno pravo da
interveniše u zakonodavni postupak koji se vodi u parlamentu, putem zakonodavne inicijative,
amandmana na predlog zakona, u5eš@a u pretresu zakona, pravo veta, u5eš@e u 5inu
promulgacije i sprovoenje publikacije zakona. a osnovu ovih svojih klasi5nih ovlaš@enja,
17
2
vlada je u sistemu vlasti koji je dominirao tokom KIK i po5etkom KK veka istorije
parlamentarnog sistema, ostala drugostepeni i pasivni (koji ne kreira, nego izvršava ono što je
drugi kreirao, no pravilu parlament) državni organ. *ravu vlast imala su zakonodavna tela, koja
su vladu usmeravala na svakodnevne poslove.
sobenost savremene uloge vlade u državi je što se, u no zemlju teškim prilikama (Fstanja
krizeG), dopušta znatno uve@avanje njenih ovlaš@enja, bilo odlukom parlamenta, u slu5aju stanja
pripravnosti (!&! -X$+0< ), bilo na osnovu odredaba ustava (5lan 1D. francuskog $stava od
196B), bilo na osnovu ustavnog obi5aja (teorija o ovlaš@enjima vlade u stanjima krize).
$ ustavnim sistemima ve@ine država vlada je na osnovu svih ovih ovlaš@enja postala motorna
vlast u državi. *ojedinci predlažu da se ona zbog takve svoje promenjene uloge više ne ozna5ava
kao izvršna vlast, nego kao Faktivna vlastG (Fpouvoir actifX). -anas je u stvarnosti vlada postalaJ
organ koji daje impulseM organ koji donosi odlukeM organ koji predvia. -anas je vlada daleko od
svoje nekadašnje uloge pasivnog izvršioca zakona, ona danas raspolaže istinskom inicijativom za
obavljanje državnih funkcija, tako što utvruje zakonodavni program koji parlament odobrava i
ispunjuje i tako što animira i usmerava državnu upravu u pravcu ostvarivanja ciljeva koje vlada
odredi. -rutim re5ima, vlada, kako kažu mnogi ustavi u svetu, Futvruje i vodi politiku nacijeG.
$ tom smislu, vlada je organ koji daje impulse. o, vlada je i organ koji donosi odluke i to
putem svoje finansijske arbitraže koju obavlja utvrivanjem predloga budžeta i putem svoje
uredbodavne vlasti, koja se sve više proširuje. 'lada je i organ koji predvia, koji planira. *re
svega, vlada je odgovorna za planiranje nacionalne privrede, a zatim delatnosti vlade sve više se
oslanjaju na predvianje onog što @e nastupiti, tako da je danas više nego ikad ta5na izrekaJ
F'ladati, zna5i predviatiG ('. eanneau).
*o pravilu, opšti akti vlade u hijerarhiji pravnih akata dolaze odmah iza ustava i zakona. jima
se društveni odnosi mogu regulisati prvobitno i originerno i tada su ti akti (tzv. autonomne
uredbe), u stvari, zakoni 5iji donosilac nije zakonodavno telo, nego organ izvršne vlasti. Za
donošenje takvih opštih pravnih akata vlada mora imati izri5ito ustavno ovlaš@enje. &li se opšti
pravni akti vlade donose prevashodno radi izvršavanja zakona i drugih opštih akata parlamenta i
tada se njima društveni odnosi regulišu sekundarno i derivativno (tzv. izvršne uredbe). $ prvom
slu5aju, re5 je o samostalnim, u drugom, o nesamostalnim ili izvršnim uredbama. esamostalne
izvršne uredbe mogu se donositi na osnovu generalnog ustavnog ili posebnog zakonskog
ovlaš@enja. 4ad vlada ima generalno ustavno ovlaš@enje za donošenje uredaba za izvršavanje
zakona, ona takve uredbe može donositi za izvršavanje svakog zakona ukoliko je no prirodi
stvari to neophodno. 'lada ima specijalno zakonsko ovlaš@enje za donošenje uredbe kad joj je
17
3
dato konkretnim zakonom radi njegovog izvršavanja. !akve uredbe mogu se donositi samo za
izvršavanje konkretnog zakona u kojem su i predviene. *ored opštih, vlada je ovlaš@ena i za
izdavanje pojedina5nih akata, po5ev od politi5kih, prilikom 5ijeg donošenja vlada uživa veliku
slobodu i koji ne podležu oceni zakonitosti, na do upravnih akata, koje vlada izdaje kao najviša
upravna vlast u zemlji.
*osebnu vrstu akata vlade predstavlja tzv. -?>+& Z&4-&'%!', tj. uredbe sa
zakonskom snagom koje vlada donosi no osnovu delegacije zakonodavne vlasti koju vrši
parlament. !ada parlament svoje ustavno ovlaš@enje da donosi zakone prenosi pod utvrenim
uslovima na vladu. *arlament može ustupati zakonodavnu vlast, 5iji je ustavni nosilac, vladi
samo kad je to izri5ito ustavom utvreno. &ko ustav ne daje takvo ovlaš@enje parlamentu,
parlament ga ni nema, na ne može svoju zakonodavnu vlast poveriti drutom na vršenje. +azume
se, ako je prenošenje zakonodavne vlasti sa parlamenta na vladu ustavom izri5ito zabranjeno,
parlament ne može ni dati vladi ovlaš@enje za donošenje zakona. 4ad ustav izri5ito ne predvia
mogu@nost da parlament prenese svoja zakonodavna ovlaš@enja na vladu, parlament to ne može
5initi zbog toga što su funkcije koje su ustavom poverene na obavljanje pojedinim državnim
organima njihove obavezne nadležnosti, a ne njihova vlastita prava. -ržavni organi mogu te
funkcije vršiti zato što ih je na to ustav ovlastio, ali baš zato oni nemaju ovlaš@enje da FsvojeG
funkcije prenose na druge državne organe. -onošenje zakona u nadležnosti je zakonodavnih
organa, a samo ako ustav to izri5ito dopušta, ono može biti u nadležnosti i izvršnih organa, tj.
vlade (. %tefanovi@). vakvo objašnjenje opravdava se i drugim argumentom. Zakonodavna
vlast izraz je suverenosti, a u demokratskim režimima suverenost pripada narodu. arod vrši
suverenu vlast preko svojih predstavnika u narodnom predstavništvu ili neposredno. 4ad
parlament kao narodno predstavništvo bez izri5itog ustavnog ovlaš@enja prenosi zakonodavnu
vlast na vladu, on time otuuje suverenost od naroda. $ svakom slu5aju, kako zaklju5uje ovan
%tefanovi@, Fpravna mogu@nost za izvršnu vlast, da zadire u nadležnost zakonodavne, ne postoji
uop@e, ni bez pristanka, a ni s pristankom zakonodavne vlasti, i bez obzira na razloge, koji to
zahtijevaju, ako ustav ne predvia mogu@nosti takva zadiranja ni bez pristanka ni s pristankom
zakonodavne vlastiG.
*arlament može dvojako delegirati vladi ovlaš@enje za donošenje zakonaJ donošenjem tzv.
zakona o punim vlastima (ovlaš@enjima), odnosno zakona o habilitaciji, kojima ovlaš@uje vladu
da umesto njega uredi odreene oblasti zakonom s ograni5enim vremenskim važenjem ili
donošenjem tzv. okvirnih zakona (zakonaskeleta), u kojima odreuje samo okvire i opšta na5ela
u oblasti društvenih odnosa zahva@enih tim zakonima a detaljnije njihovo ureivanje prepušta
17
4
vladi. $redbe koje vlada donosi, prema jednom ili drugom osnovu, imaju zakonsku snagu, a to
zna5i da se njima, na5elno uzev, ako za tim ima potrebe, mogu menjati ili ukidati odredbe ranijih
zakona. I jednom i drugom vrstom zakona kojima se vrši delegacija zakonodavne vlasti, vladi se
ne može dati generalno ovlaš@enje za vršenje zakonodavne vlasti, jer bi se time prenelo vršenje
narodne suverenosti s predstavni5kog na nepredstavni5ki organ. Zato se tim zakonima
postavljaju ograni5enja i uslovi, kojih je vlada dužna da se pridržava, u pogledu širine oblasti
koja se ureuje, u pogledu roka do kojeg važi takvo ovlaš@enje, u pogledu obaveze podnošenja
na potvrdu vladine uredbe parlamentu i sli5no.
O$4%+%r!%"t +la$e i i!i"tar",a %$4%+%r!%"t C edno od klju5nih obeležja sistema vlasti u
kojem postoji vlada kao državni organ je odgovornost vlade pred parlamentom. 'lada kao organ
izvršne vlasti postoji dok uživa poverenje parlamenta. 4ad joj parlament izglasa nepoverenje,
vlada je dužna da odstupi. !o je suština politi5ke odgovornosti vlade pred parlamentom. % druge
strane, kontrolna funkcija parlamenta nad radom vlade je, posle zakonodavne funkcije, osnovna
funkcija parlamenta u parlamentarnom sistemu vlasti.
*?I!I74& -0'+%! '?&- pred parlamentom može biti dvojakaJ solidarna, tj.
odgovornost vlade kao tima, u celini, i individualna, tj. ministarska odgovornost, odgovornost
pojedina5nog 5lana vlade. 4lasi5na sredstva putem kojih se realizuje odgovornost vlade pred
parlamentom jesuJ poslani5ko pitanje, interpelacija i glasanje o nepoverenju vladi.
*%?&I74 *I!& je konkretno pitanje koje poslanik postavlja vladi u celini ili pojedinom
5lanu vlade nadležnom za upravnu oblast iz koje je pitanje. 'lada ili nadležni ministar
odgovaraju na pitanje, ali povodom pitanja ne može nastati rasprava u parlamentu. *oslanik koji
je postavio pitanje može postaviti vladi ili nadležnom ministru dopunsko pitanje i dobiti odgovor
na njega i tu se odnos izmeu parlamenta i vlade povodom poslani5kog pitanja iscrpljuje. %misao
poslani5kog pitanja je da se rad vlade u5ini javnim, a to zna5i da se najširoj javnosti pruži
mogu@nost da prosuuje i ocenjuje rad vlade. +azume se, poslani5ko pitanje mora biti iz domena
rada vlade, jer u suprotnom vlada ili njen 5lan na kojeg je pitanje adresovano nisu dužni dati
odgovor. *oslani5ko pitanje, uz to, treba da bude sredstvo kontrole vlade, a ne sredstvo za
zadovoljavanje radoznalosti poslanika ili za obavljanje Fbesplatnih zvani5nih pravnih
konsultacijaG (/. -uverger).
I !+*?&<I& je na5elno pitanje u vezi sa radom vlade, koje postavlja jedan poslanik ili
poslovnikom predviena grupa poslanika, o kojem se u parlamentu vodi rasprava. $ raspravi
mogu u5estvovati svi 5lanovi parlamenta, dakle i oni koji nisu bili potpisnici interpelacije.
17
5
+asprava povodom odgovora vlade na interpelaciju okon5ava se glasanjem u parlamentu. 0lasa

se o stavu koji je predložen u podnesenoj interpelaciji (u kojem se rad vlade osuuje ili
pohvaljuje) ili o prostom prelasku na slede@u ta5ku dnevnog reda (tada je smisao interpelacije u
raspravi koja se povodom interpelacije razvila u parlamentu). o, i kad potpisnici interpelacije
nisu predložili stav o kojem @e se no zaklju5ivanju pretresa povodom interpelacije glasati, vlada
ima pravo da predloži sopstveni stav povodom interpelacije, o kojem @e parlament isto tako
glasati. +e5 je o stavu koji vladi ide u prilog, kojim se njeno postupanje u vezi sa pitanjem
obuhva@enim interpelacijom pozitivno ocenjuje. $koliko bude nezadovoljna usvojenim stavom
povodom interpelacije, vlada može postaviti pitanje svog poverenja ili podneti ostavku. *rema
tome, cilj interpelacije je kao i cilj poslani5kog pitanja da se rad vlade u5ini javnim, ali pored
toga i da se da ocena o radu vlade, na da se, ukoliko je ta ocena negativna, pokrene i odgovornost
vlade.
*+-?0 Z& 0?&%&  *'+$ vladi proizlazi iz ubeenja poslanika opozicije koji ga
pokre@u da je rad vlade nezadovoljavaju@i i da je zbog toga treba zameniti drugom vladom. d
svih sredstava kontrole parlamenta nad radom vlade, ovo sredstvo sadrži najneposredniju
sankciju odgovornosti vlade pred parlamentom. !a sankcija je razrešenje vlade u slu5aju da
predlog za glasanje o nepoverenju vladi dobije potrebnu ve@inu u parlamentu.
*ored solidarne (kolektivne) odgovornosti vlade, postoji i individualna odgovornost njenih
5lanova ili /II%!&+%4& -0'+%! . /inistarska odgovornost može biti politi5ka,
materijalna i krivi5na.
*?I!I74& -0'+%! /II%!+& zna5i gubitak poverenja prema ministru u parlamentu, tj.
ona postoji kad ministru bude izglasano nepoverenje od strane parlamenta. 4od politi5ke
odgovornosti ministra u pitanju je celishodnost, a ne zakonitost njegovog rada. *arlament tada
ministru ne sudi niti ga tuži sudu, nego mu samo izjavljuje da je izgubio njegovo poverenje. $
takvim slu5ajevima ministar se ne kažnjava, nego se razrešava ministarske dužnosti. *arlament
ministru tada FsudiG kao državniku, 5ija se politika ne odobrava kao celishodna.
/&!+I&?& -0'+%! /II%!+& je odgovornost za štetu nastalu prilikom vršenja njegove

službene dužnosti nanesenu njegovom nezakonitom radnjom. vu odgovornost treba razlikovati
od odgovornosti ministra kao privatne li5nosti zbog neizvršenja materijalnih obaveza i sli5no.
4 +I'I7& -0'+%! ministra postoji kad on prilikom vršenja svoje službene dužnosti u5ini
djelo kažnjivo po krivi5nom zakonu. I ovaj oblik odgovornosti treba razlikovati od krivi5ne
odgovornosti ministra kao privatne li5nosti kad u5ini obi5no krivi5no delo, koje ne stoji ni u
kakvoj vezi s vršenjem službe (npr. ubistvo iz ljubomore).
17
6
VO5SKA I POLI>I5A
P%ja i %lii +%j",e 9 *od vojskom se podrazumjeva cjelokupnost oružanih snaga jedne
države. 'ojska je s jedne strane, autonomni i izdiferencirani 5inilac u državi, a s druge, ona je
državni organ i kao takva sastavni dio državnog aparata. snovni uzrok postojanja vojske i
osnovni razlog zbog kojeg graani treba da imaju dužnost odbrane države. 'ojska dakle ima
osnovnu funkciju u svakoj državi, odbrambenu funkciju, i zaštitu spoljnih granica države. va
njena funkcija ustvno pravno se izražava kao odbrana suverenosti i teritorijalnog integriteta
države. *ored nje, vojsci se normativno ili stvarno dodjeljuje i jedna unutrašnja funkcija, koja se
odreuje kao zaštita ustavnog poretka.
-anas postoje tri sistema popune i organizacije vojskeJ 1. profesionalna vojska zasnovana na
stalnom sastavu i pla@enim dobrovoljcima na odreeni rokM :. regrutni sistem zasnovan na
obavezi služenja vojnog roka i 3. milicijske i vojne organizacije.
Na;ela %r4a!izaije i p%l%<aja +%j",e 0 $e%,rat",% p%ret,0 C a5elo hijerarhijskog

ustrojstva, centralizovanog komandovanja i poslušnosti je osnovno pravilo na kojem je ustrojena
i funkcioniše vojska. Iz njega proizlazi i odgovornost za izvršavanje zapovesti. vo na5elo
posledica je osnovne funkcije vojske i s tim u vezi suštinom vojni5kog poziva, koji zahteva
sposobnost uspešnog suprotstavljanja protivniku u borbi. 'ojska zbog toga mora biti kompaktna
društvena organizacija i zasnivati se na na5elu bespogovorne i neprikosnovene poslušnosti.
*+;%I&?IZ&/ starešina postaje bitno na5elo vojne organizacije u *ruskoj 1B2B, kada se od
vojnih starešina po5inje tražiti posebna stru5na osposobljenost ste5ena formalnim vojnim
školovanjem. -anas profesionalizacija vojne službe zna5iJ 1) da se vojne starešine formalno
obrazuju za vojnu službuM :) da svoj radni vek provode u vojsci, sve do penzije i da mogu biti
razrešene svojih dužnosti samo pod unapred odreenim i utvrenim uslovima (gubitak
sposobnosti za službu, po5injen zlo5in i sl.)M 3) da se njihovo unapreivanje u vojsci obavlja pod
17
7
unapred utvrenim, priznatim i pravi5nim merilimaM =) da se njihova obaveza prema državi

izražava u podložnosti zvani5nim državnim organima, a ne nekim drugim subjektima (kakvi su
npr. politi5ke stranke ili lokalne vlasti)M 6) da njihovo finansiranje obezbeuje država, putem
redovnog sistema plata i da im pod zakonskim uslovima pripadaju vojne penzije (. [iatr).
Iz prethodnih na5ela položaja vojske proizlazi i &7? -*?I!IZ&<I vojske. 'ojska je
državni organ, koji u sistemu državnih organa ima svoje mesto i odgovornost. jene obaveze su
jedino prema državi, na ona stoga mora biti politi5ki neutralna prema politici i politi5kim ljudima
koji su na državnim funkcijama. vgenije %pektorski zato kažeJ F-ok politi5ari vi5u, ona
(vojska, +. /.) @uti.G Iz tih razloga, vojska se u ;rancuskoj naziva Fvelikim mutavcemG (la
grande muette). -rasti5an oblik primene ovakvog stava prema vojsci je lišavanje njenih
pripadnika aktivnog i pasivnog bira5kog prava. o, depolitizacija vojske ne zna5i da njeni
pripadnici treba da budu lišeni politi5kih znanja. aprotiv. 'ojni profesionalci moraju imati i
politi5ka znanja, kako bi mogli da shvate prirodu vojske kao društvene organizacije i društvenog
i politi5kog okruženja u kojem @e se vojna sila upotrebljavati. "ez znanja iz politi5kih nauka nije
mogu@e pouzdano procenjivati vojnoCpoliti5ku i bezbednosnu situaciju u kojoj se vojno deluje ili
se predvia vojno delovanje. 'ojni profesionalac mora poznavati ustavni sistem države i na5in
njegovog funkcionisanja, kao i položaj vojske u tom sistemu. $ toj oblasti nema i ne može biti
neutralnosti. !akva politizacija, ukoliko se sticanje i posedovanje politi5kih znanja tako može
kvalifikovati, sastavni je deo profesionalizacije vojnog zanimanja. -epolitizacija vojske
podrazumeva propisivanje i poštovanje slede@ih meraJ 1) zabranu rada politi5kih stranaka u
vojsciM *) zabranu 5lanstva vojnih lica u politi5kim strankamaM +) isklju5ivanje vojnih lica
(pripadnika vojske) iz politi5kog odlu5ivanja.
&7? *-+%!I vojske zvani5nim civilnim vlastima je osnovna odrednica položaja
vojske u demokratskim porecima. %uprotan odnos, kad nema civilne kontrole nad vojskom ili
kad je ona neefektivna naziva se pretorijanizam. <ivilna kontrola nad vojskom postoji samo kad
je vojska (oficirski kor) u potpunosti pot5injena civilnom organu. !a pot5injenost se izražava
tako što o primeni oružanih snaga, vojne sile, odlu5uje država preko civilnih organa. *oliti5ke
odluke i globalne ciljeve u vezi sa vojskom utvruje država, dok se vojno rukovodstvo bavi
pitanjima vezanim za vojnu profesiju. vo na5elo je jedan od uslova i jamstvo demokratskog
politi5kog poretka. er, upravo zbog toga što je funkcija vojske da brani državu, vojsku vreba
opasnost da smatra da joj no tom osnovu pripada i pravo da odreuje državni interes. !akvo
shvatanje može u krajnjim slu5ajevima dovesti do uzurpacije politi5kih funkcija od strane
vojske, 5ime se ruše ustavni osnovi demokratskog politi5kog poretka u jednoj zemlji. $ teoriji se
17
8
isti5e (. [iatr) da uzrok poslušnosti vojske prema civilnim vlastima nije fizi5ki, nego je
psihološki. 4ad je re5 o obimu fizi5kih snaga, vojska je u apsolutnoj prednosti u odnosu na
civilne organe, jer ona uvek može pod svoju vlast staviti nenaoružane civile. $ svakoj državi
vojska raspolaže najubojitijim oružjima i oruima, 5ijom upotrebom ili pretnjom upotrebe može
iz osnova menjati karakter i tok politi5kih odnosa i procesa. snovni uzrok što je pri svoj toj
fizi5koj mo@i vojska podreena civilnim organima leži u dominantnoj politi5koj kulturi.
F*oliti5ka kultura jedne nacije C kaže eži 'jatr C odreuje kako stavove vojske tako i stavove
naroda prema vojsci.G
-va glavna oblika podreenosti vojske civilnim organima posledica su primene razli5itih sistema
vlasti ili razli5ite organizacije izvršne vlasti. *rema prvom, vojska je podreena parlamentu, a
prema drugom, šefu države. $ prvom sistemu kontrolu vojske i donošenje politi5kih odluka u
pogledu vojne organizacije i unapreivanja kadrova obavlja parlament preko vlade koja proizlazi
iz parlamentarne ve@ine (u 'elikoj "ritaniji, Indiji, ema5koj, Italiji i Izraelu vojskom rukovodi
kancelar, tj. predsednik vlade preko ministra odbrane), dok prema drugom i 5eš@e primenjenom
sistemu, funkciju vrhovnog komandanta oružanih snaga obavlja šef države, dok parlament ima
pravo kontrole nad vojnim budžetom.
$prkos institucionalizaciji na5ela podreenosti vojske zvani5nim civilnim organima, u KK veku
delotvorna i trajna civilna kontrola nad oružanim snagama u zemlji pre je bila izuzetak nego što
je pravilo. %amo mali broj stabilnih demokratija u ekonomski najsnažnijim državama vrope i
%everne &merike nije doživeo u KK veku izraze neposlušnosti i pobune vojske protiv civilnih
vlasti. !ežnja za prisvajanje civilne vlasti od strane vojske posebno je izražena u krhkim
demokratijama i nerazvijenim državama. $ &ziji je bilo perioda kada je postojalo više od tre@ine
vojnih režima, u &frici polovina, a u ?atinskoj &merici dve tre@ine (%. užni@). $z to, u
zemljama u razvoju državni udari izvedeni uz pomo@ vojske postali su gotovo hroni5na pojava,
preuzimaju@i tako na sebe funkciju koju imaju izbori i druti demokratski instrumenti za promenu
ljudi koji obavljaju državne funkcije. !ako se isti5e da je samo u prošlom veku u 5etiri zemlje u
razvoju C "oliviji, *eruu, %iriji i Iraku C bilo nekoliko stotina što uspelih, što neuspelih državnih
udara uz pomo@ vojske (&. "ebler).
V%j",a ,a% 0"ta+!a i!"tit0ija 9 'ojska je tradicionalno podru5je ustavne materije koje se
ureuje ustavnim normama. 0otovo da su izuzeci ustavi koji ne sadrže nijednu odredbu o
odbrani zemlje i njenoj vojsci. +azlike meu ustavima u ovom pogledu postoje u broju odredaba
posve@enih tim temama i u sadržini prihva@enih rešenja. -va naj5eš@e ureivana pitanja sa ovog
17
9
podru5ja ustavne materije jesu prava i dužnosti graana prema odbrani zemlje i odnos vojske i
civilnih vlasti.
P%ja i 0l%4a p%liije 9 *olicija, zajedno sa vojskom, 5ini srž države kao monopola fizi5ke sile.
/eutim, s obzirom na to da je osnovna funkcija policije uspostavljanje i održavanje unutrašnjeg
društvenog reda, u uslovima mira, a ne kao vojske, odbrana države u ratu, policija je prema tome
bliža pravosuu nego vojsci (. *usi@).
+e5 FpolicijaG izvodi se iz prvobitnog gr5kog grada države, polisa, i njome se ozna5avala
celokupna državna aktivnost u polisu, izuzimaju@i sudstvo i vojsku. %ve do K'IILK'III veka
policija je imala druk5ije zna5enje od savremenog zna5enja, i ono je odgovaralo gr5koj re5i
FpolitejaG.
*olicija je ozna5avala vrlo razgranato državno upravljanje koje je imalo da vodi brigu ne samo o
državnom interesu nego i o interesu stanovništva. -elatnoš@u policije stanovništvu se
obezbeivala bezbednost, blagostanje, 5ak i savršenstvo. %matralo se da je država dobro ureena
samo kad se bavila takvom policijom.
$ toku KIK veka pojavljuje se unutrašnje diferenciranje državne uprave prema dvojakoj funkciji
državeJ da unapredi razvoj društva i njegovo blagostanje, da suzbija opasnosti koje državi i
društvu 5iji je ona izraz prete iznutra. d tada se re5 FpolicijaG ne upotrebljava više za
ozna5avanje celokupne državne uprave, nego samo za njenu funkciju otklanjanja unutrašnjih
opasnosti u državi. !ime je otpo5eo proces ubrzane diferencijacije državne uprave koji ni do
danas nije okon5an. $nutrašnja uprava podelila se na nekoliko oblasti ili resora. !ako se nekada
Fsveobuhvatna unutrašnja uprava sužava na unutrašnje poslove, ali i pod tim imenom zadržava
još uspomenu na svoju nekadašnju širinuG (. *usi@). $ ve@ini zemalja evropskog kontinenta
resor unutrašnjih poslova odreuje se negativno C u njegov delokrug spadaju svi upravni poslovi
koji nisu stavljeni u delokrut resornim organima uprave. tuda i šarenilo u pogledu zadataka
policije kao izvršnog organa unutrašnjih poslova. !ako se u pojedinim zemljama zaštita državnog
poretka od unutrašnjih protivnika poverava državnoj policiji, a od spoljašnih kontraobaveštajnoj
službi. stala policijska delatnost, koja nema zadatak da neposredno štiti državni poredak, deli
se u pojedinim zemljama na posebnu sudsku policiju, 5iji je zadatak da vodi istragu i istražni
postupak u stvarima krivi5nih dela, i na upravnu policiju, 5iji je zadatak održavanje javnog
poretka. *rema Eoržu 'edelu, Fcilj sudske policije (police judiciaire) je otkrivanje krivi5nih dela
i drutih delikata, istraga njihovih u5inilaca i njihovo izru5ivanje sudovimaG. Faprotiv, upravna
policija (police administrative) ne dovodi se u vezu sa deliktima nego sa javnim poretkom
18
0
(ordre pu&li-). na teži o5uvanju javnog poretka, nezavisno od suzbijanja delikataG. Zbog toga
se 5esto kaže da sudska policija ima represivni, dok upravna policija ima preventivni karakter.
/ogu@e su i dalje deobe policije na posebne organizacione jedinice C za saobra@aj, za društveno
negativne pojave (alkoholizam, droga, prostitucija), za protivpožarnu, odnosno vatrogasnu
službu, za maloletni5ku delinkvenciju, za zaštitu od elementarnih nepogoda, za intervencije u
vanrednim okolnostima i sli5no.
*osle buržoaskoCdemokratskih revolucija pobedila je ideja narodne suverenosti. %uverenost
naroda (bira5kog tela) izvor je i opravdanje državne vlasti. *rimena te ideje zna5i da stanovnici
države od podanika, tj. objekata državne vlasti, postaju subjekti i krajnji izvor legitimnosti
državne vlasti. !ime dotadašnja policija dolazi u protivre5nost C da prema graanima primenjuje
državnu silu i da istovremeno prema njima ima respekt kao kona5nom izvoru državne vlasti
kojoj ta policija služi. !u protivre5nost razrešava polazno na5elo pravne države, prema kojem su
država i njena policija vezane pravom isto kao i svi graani. *olicija dobija strogo izvršnu ulogu,
ona postaje izvršilac pravnih normi, s tim što je u toj svojoj delatnosti vezana pravnim propisima
i podvrgnuta pravnoj kontroli. -anas je ovo na5elni okvir u koji se funkcionalno i organizaciono
smešta policija kao deo državnog aparata.
snovna funkcija policije kao državnog organa vezana je za pojam ja+!%4 p%ret,a) državanje
javnog poretka obuhvataJ 3# prevenciju njegovog narušavanjaM :) represiju protiv onih koji ga
narušavajuM 3) stvaranje i održavanje uslova stabilizacije javnog poretka. $ širem smislu, javni
poredak obuhvata poredak (politi5ke institucije, ljudske i graanske slobode C njihovo
funkcionisanje i ostvarivanje, uzajamni odnosi) ustanovljen ustavom i drugim pravnim propisima
jedne zemlje. $ tom smislu, javni poredak izjedna5uje se sa ustavnopravnim poretkom, tj. sa
sistemom politi5kih institucija, odnosa i prava konstituisanih i zašti@enih pravom. %vaka
protivpravna delatnost uperena protiv ovako shva@enog ustavnopravnog poretka predstavlja
utrožavanje javnog poretka. *ri tom, najve@i deo tih protivpravnih delatnosti ima karakter
krivi5nih dela, koja za sobom povla5e krivi5ne sankcije, dok su ostale protivpravne delatnosti
prekršaji, za koje se izri5u administrativne kazne i zaštitne mere. *od zaštitu javnog poretka
potpada i otklanjanje drugih smetnji za normalno funkcionisanje ustavnopravnog poretka
(obezbeivanje izvršenja sudskih presuda, obezbeivanje nesmetanog rada javnog skupa, zaštita
saobra@aja na javnim putevima). *roizlazi, dakle, da je policija Fdelatnost upravljanja na
održavanje javnog redaG (0. 'edel). Zaštita javnog poretka obuhvata prinudno izvršavanje
zakona, održavanje ustavnoCpravnog poretka, zaštitu ljudskih života i imovine, kako od
18
1
prestupnika u stanovništvu, tako i od prirodnih opasnosti kao što su požari, poplave ili druge
elementarne nepogode.
bim funkcija policije zavisi od odnosa društvenih i politi5kih snaga u društvu. $koliko je taj
odnos prožet netrpeljivoš@u ili 5ak neprijateljstvom, uloga policije u takvom društvu postaje
zna5ajnija. I obrnuto, u društvu u kojem postoji društvena kohezija, zna5aj policije se smanjuje.
a obim funkcija policije uti5u još dva 5inioca. *rvi je vezan za porast državnog aparata i stepen
intervencije države u društvene odnose. *ove@avanje državnog aparata i državnog
intervencionizma, dovodi i do pove@avanja obima policije. % druge strane, zahtev za
ograni5avanje i humanizovanje državne vlasti i uopšte prinude, uti5e kako na promenu metoda
koje policija primenjuje, tako i na obim policije. Iako su osnovne funkcije policije u ve@ini
država sli5ne, one nisu sadržinski istovetne, pošto na obim i sadržinu delatnosti policije bitno
uti5u karakter društvenog i državnog ureenje svake zemlje ponaosob.
4od organizacije policije za obavljanje njene funkcije postavljaju se slede@i osnovni problemiJ
da li policiju treba organizaciono što više izdvojiti kao posebnu organizaciju ili je uklopiti u
celinu državne organizacije, kao deo šire celineM da li policiju treba organizovati centralisti5ki,
kao jedinstvenu službu, ili pored državne policije treba organizovati i lokalne policije kako bi se
ove lakše prilagodile lokalnim prilikamaM da li u organizaciji policije predvideti oblike koji su
pogodni za primenu diskrecione ocene u odlu5ivanju ili je i organizacionim putem 5vrsto vezati
za zakon i podvr@i stalnoj i efikasnoj kontroliM da li podsticati organizacione oblike pogodne za
sopstvenu inicijativu ili prednost davati oblicima koji bi rešavali slu5ajeve koji se pojaveM da li
razdvojiti policiju koja neposredno u5estvuje u sudskim postupcima od ostale policije koja ostaje
deo uprave (. *usi@). *ri tom, u izgradnji konkretnog policijskog sistema ne bi trebalo optirati
izmeu krajnosti nazna5enih dilema, nego bi trebalo prona@i optimalnu ravnotežu meu njima.
predeljenje na osnovu ovih dilema ne zavisi samo od politi5kih prilika u jednoj zemlji, nego i
od istorijskih tradicija, kao i drugih posebnih prilika.
pšta policija ili centralna policija organizuje se za potrebe i pod kontrolom centralnih državnih
organa. bi5no se nalazi u sklopu ministarstva unutrašnjih poslova, ali može biti vezana i za
vojsku, kao žandarmerija ili specijalna vojna policija, kao i za druge grane državne uprave. *ri
tom, kontraobaveštajna služba može biti organizovana kao organizaciona jedinica u okviru opšte
policije ili kao jedinica u okviru posebne službe državne bezbednosti ili kao deo obaveštajne
službe koja je više ili manje u sastavu vojske. Isto tako, i politi5ka policija se organizuje u okviru
opšteg policijskog sistema. rganizaciono izdvajanje politi5ke policije u posebnu organizaciju
povla5i za sobom dvostruku opasnostJ ono je obeležje represivnog policijskog režima i stalni je
18
2
izvor opasnosti za promenu karaktera državne vlasti, pa i nosilaca državne vlasti. ajpoznatiji
primer takve policije je 0%!&* u nacisti5koj ema5koj. Eandarmerija je specijalna formacija
za direktnu primenu sile ve@ih razmera prilikom obavljanja policijske delatnosti, kao i za vršenje
lokalne terenske policijske službe u zemljama u kojima nije organizovana posebna lokalna
policija. Eandarmerija je organizacija vojnog karaktera i obi5no je hijerarhijski podreena
komandi vojske (. *usi@). *rimer žandarmerije su italijanski karabinijeri (carabiniere), koji su
deo vojske Italije koji vrše policijske funkcije u vojsci, ali isto tako u ulozi žandarmerije
obavljaju poslove održavanja javnog poretka. $ mnogim zemljama organizuju se %*<I&?
*?I<I za potrebe pojedinihupravnih resora, tj. ministarstava (vojna policija pri ministarstvu
vojske, finansijska policija pri ministarstvu finansija i sli5no). ?okalnu policiju sa5injavaju
policijske jedinice koje su formirane u sklopu lokalnih sistema upravljanja i nalaze se pod
nadzorom lokalnih organa. Ipak su retki primeri prave samostalnosti i izdvojenosti lokalne
policije od centralne policije i centralisti5ki voenog 5itavog policijskog sistema. Zbog toga u
ve@ini zemalja u kojima postoji lokalna policija, centralni policijski sistem nastoji da zadrži
važan deo kontrole nad lokalnom policijom.
pšti problem država s demokratskim ureenjem je kako policiju podrediti politi5koj i pravnoj
kontroli i kako ograni5iti i civilizovati upotrebu monopola sile. !o zbog toga što je policija izraz
monopola sile u unutrašnjim odnosima. *olazni policijski metod u razvoju policijskih metoda bio
je organizovana primena sile na ljude. !om cilju demokratizovanja primene policijskih metoda
prvenstveno služi pravno regulisanje celokupne delatnosti policije. -elatnost policije se podvodi
pod zakon, za nju, kao i za celokupnu državnu upravu, važi na5elo zakonitosti. *osebno je
osetljivopitanje kako obezbediti na5elo zakonitosti u odnosu na one postupke policije koje je ona
ovlaš@ena da preduzima prema slobodnoj (diskrecionoj) oceni. $ tim postupcima policija nije
strogo vezana za pravnu normu, nego ih može preduzimati i na osnovu slobodne ocene prilika.
Ipak, i tada je policija vezana odreenim uslovima koji podležu oceni zakonitosti. %misao pravne
regulisanosti postupaka policije je da se ona u5ini pravno odgovornom za svoje postupke.
-emokratizovanju policije služi i nadzor nad radom policije. !aj nadzor može se podeliti na
unutrašnji i spoljašnji. $nutrašnji nadzor obavlja se u okviru same policijske organizacije i
ministarstva unutrašnjih poslova od strane više instance. %poljašnji nadzor obavljaju primenom
razli5itih metoda parlament, javni tužilac, sud i razne institucije, kakav je npr. švedski
ombudsman, sve do politi5kih stranaka i udruženja graana.
18
3
'IO ŠESTI
=E'ERALNA 'R6AVA
18
4
TIPOVI 'R6AVNO7 UREJEN5A
$nitarna država C -va osnovna tipa državnog ureenja jesu unitarna država i federalna država ili
federacija. +azlika izmeu ova dva tipa države naro5ito je oštra i nesumnjiva kad je re5 o
centralisti5ki ureenoj unitarnoj državi, u kojoj je celokupna državna vlast usredsreena u
centralnim državnim organima, koju oni vrše ili neposredno ili posredstvom svojih podru5nih
organa, koje sami postavljaju i koji su im neposredno odgovorni. !ada se ta razlika izvodi prema
vertikalnoj strukturi državne vlastiJ ako državna vlast ima no vertikali jedinstvenog nosioca, re5
je o unitarnoj državi, a ako je ta vlast rasporeena na više centara, re5 je o federalnoj državi. Ili,
kako se plasti5no izrazio &ndre riju, unitarna država je Fdržavni kolektivitet koji nije podeljen
na unutrašnje delove koji sami zaslužuju naziv državeG, dok je sa federalnom državom slu5aj
obrnut.
$nitarna država pravno i politi5ki raspolaže celokupnoš@u državnih nadležnosti, bez ikakve
deobe tih nadležnosti s drugim. a istoj državnoj teritoriji i nad istim stanovništvom ne postoji
organizacija istog tipa koja bi joj bila konkurent u vršenju državne vlasti. $ unitarnoj državi
graani se pokoravaju jednoj vlasti, pod istim su ustavnim režimom i pod vladavinom istih
zakona. $ unitarnoj državi vlast predstavlja jedan nosilac, dok su graani u njoj podreeni jednoj
politi5koj volji, jednoj zakonodavnoj i jednoj ustavotvornoj vlasti ('. <hantebout). a5elo na
kojem po5iva unitarna država izraženo je u proklamaciji *rve francuske republike od :=.
septembra 189:, prema kojem je F+epublika jedna i nedeljivaG. Za unitarnu državu suštinsko
obeležje je da odluke državne vlasti podjednako obavezuju celokupno stanovništvo države. vo
obeležje unitarne države ozna5ava se kao Fhomogenost vlastiG (FlXhommogeneite du pouvoirG),
tj. njene vlasti.
d ovog zna5enja unitarne države treba razlikovati sjedinjenu uniju O'union incorporee), koja je
isto tako oblik unitarne države. o, za razliku od proste unitarne države, u sjedinjenoj uniji
postoji pluralizam zakonodavstva, samo bez pluralizma zakonodavca. $ sjedinjenoj uniji
zakonodavac u zemlji donosi pravne norme koje nisu jednako primenjive na celoj teritoriji.
Zakonodavac može, prilikom donošenja zakona, utvrditi da taj zakon važi na delu državne
18
5
teritorije ili, obrnuto, može izuzeti od primene tog zakona odreene delove teritorije. !ako se u
$jedinjenom 4raljevstvu 'elike "ritanije i %everne Irske, proizišlom iz ujedinjenja ngleske,
najpre sa 'elsom (163D), zatim sa >kotskom (1828) i na kraju sa Irskom (izmeu 1B22. i 19:1),
ne primenjuje na celoj državnoj teritoriji uniformni pravni režim, pošto se pojedini zakoni
primenjuju na delu teritorije 4raljevstva, a ne na celokupnoj teritoriji.
/eutim, unitarna država može biti i decentralizovana, tj. u njoj se državna vlast može vršiti i od
strane od centralnih organa odvojenih i relativno samostalnih decentralizovanih organa koji
imaju sopstvenu nadležnost. %toga je, u vezi sa razlikovanjem tipova državnog ureenja,
najtananija razlika izmeu decentralizovane unitarne države i federalne države.
;ederalna država C ;ederalna država poseban je tip države. na @e se najbolje odrediti iz
poreenja sa decentralizovanom unitarnom državom. +azlika izmeu ova dva tipa države
naj5eš@e se svodi na to što decentralizovane jedinice unitarne države u poreenju s federalnim
jedinicama, koje su jedinice federalne države, imaju po pravilu užu i daleko manje važnu
nadležnost. -aleko je pouzdanija razlika koja se oslanja na precizna pravna merila. !ako je jedno
od ovih merila vezano za metod kojim se odreuje i menja nadležnost decentralizovane jedinice i
federalne jedinice. -ok se nadležnost decentralizovanih jedinica odreuje i menja zakonom i
podložna je uticaju centralne vlasti, nadležnost federalnih jedinica se odreuje i menja ustavom i
van domašaja je isklju5ivog uticaja federalne, tj. centralne vlasti. !ime se obezbeuje ve@a
postojanost nadležnosti, i time vlasti federalnih jedinica. -rugo merilo vezano je za sistem
kontrole nad vršenjem nadležnosti decentralizovane jedinice i federalne jedinice. -ok nad
aktima decentralizovanih jedinica centralni organi mogu pod odreenim uslovima vršiti i
politi5ku kontrolu, ocenjuju@i i njihovu celishodnost i adekvatnost, u federalnoj državi nad
aktima federalnih jedinica može postojati samo pravna kontrola, tj. kontrola ustavnosti i
zakonitosti.
;ederalna jedinica ima obeležja koja nema decentralizovana jedinica. !ako, federalnu jedinicu
karakteriše postojanje samostalnog delokruga u kojem ona vrši najvišu, zakonodavnu vlast.
-rugo takvo obeležje je ustavom federalne države obezbeeno pravo u5eš@a federalne jedinice u
obavljanju nadležnosti federalne države, i to posebno njene ustavotvorne i zakonodavne vlasti.
Iz ovih osnovnih razlika izmeu decentralizovane jedinice, s jedne, i federalne jedinice, s druge
strane, proizlazi da je decentralizacija vezana za oblik unitarne države, dok je federalna država
poseban tip države.
$ slu5aju sukoba nadležnosti izmeu decentralizovane jedinice i države, prevagu uvek ima
država. $ slu5aju sukoba nadležnosti izmeu federalne jedinice i federalne vlasti, prevagu ima
18
6
ona vlast koja se kre@e u granicama nadležnosti odreenim u federalnom ustavu. !akve sporove
u federalnoj državi rešava, po pravilu, ustavni sud. Zbog toga je ustanova ustavnog sudstva
organski srasla s federalnim državnim ureenjem.
$prkos svim razlikama, federalna država je bliža i sli5nija decentralizovanoj unitarnoj državi
nego konfederaciji. -ok se federacija od konfederacije razlikuje suštinski, prema vrsti (federacija
je oblik države, konfederacija je savez država), dotle je razlika izmeu federacije i
decentralizovane unitarne države razlika u stepenu primene na5ela decentralizacije u okviru iste
vrste (i federalna država je kao decentralizovana unitarna država država, samo sa tzv. mega
decentralizacijom).
=E'ERALIZAM I =E'ERA>I5A
Zna5enje i poreklo federalizma C +e5 FfederalizamG upotrebljava se prili5no neodreeno, da

ozna5i bilo koji oblik ujedinjavanja autonomnih jedinki. !ako, 4arl ;ridrih pod federalizmom
podrazumeva Fproces institucionalizacije jedne složene zajednice, kojim se na osnovu ustava
sprovodi teritorijalna podela politi5ke vlastiG. ;ederalizam obuhvata oblike udruživanja od
labave konfederacije posebnih 5lanica koje su se utovorom složile da formiraju zajedni5ki organ
za vršenje zajedni5kih poslova, sve do tesno spojene federalne unije posebnih 5lanica u jednu
federalnu vlast, u kojoj udružene 5lanice vrše samo vlast no ostatku od primarne federalne vlasti.
+azlike u oblicima federalizma, posebno u obliku koji se naziva federalna država ili federacija,
nisu stroge ni 5vrste. ne su više stadijumi u procesu federalizacije konkretne politi5ke
zajednice. !ako biva u praksi, dok teorija utvruje strogu i preciznu pojmovnu granicu izmeu
pojedinih oblika federalizma.
Izraz FfederalizamG poti5e od latinske re5i foedus, genitiv foederis, koja zna5i ugovor, savez.
;ederalizam ozna5ava pojavu povezivanja i slobodnog udruživanja razli5itih teritorijalnih
zajednica ljudi u okviru jedne države ili izmeu više država i politi5kih celina, u razli5ite svrhe.
;ederalizam nije nova pojava. %re@e se još u starom veku, posebno u anti5koj 0r5koj, u kojoj su
postojali savezi kojima su bili povezani gradoviCdržave. +azlozi stvaranja tih saveza ili liga bili
su isklju5ivo odbrambeni.
/ajušni gradoviCdržave su se udruživanjem branili od osvaja5kih težnji %parte, /akedonije ili
+ima. %redišnja vlast imala je samo nadležnost u oblasti vojske i odbrane, dok su gradoviCdržave
zadržali za sebe nadležnost u oblasti spoljne politike, odlu5ivanja o ratu i miru, zaklju5ivanja
18
7
ugovora i ostalih poslova koji su od zna5aja za odlu5ivanje u oblasti vojske i odbrane. !o je,
ujedno, bio jedan od razloga propasti tih vojnih saveza. *rimeri ovakvih saveza bili su &hajska
liga, stvorena u III i II veku pre nove ere izmeu gr5kih gradovaCdržava severnog *eloponeza
radi borbe za nezavisnost 0r5ke, a protiv makedonske hegemonije i tolska liga, stvorena od
gradovaCdržava u planinskoj oblasti u 0r5koj, toliji, radi suprotstavljanja &hajskoj ligi i
anti5koj /akedoniji. $ srednjem veku pojedini gradovi u evropskim zemljama udruživali su se u
lige i druge oblike radi o5uvanja svojih samoupravnih povlastica. Isto tako, u srednjem veku
obrazuju se konfederacije, tj. savezi nezavisnih država, u >vajcarskoj, #olandiji, ema5koj. *rva
savremena federacija, %&-, nastala je krajem K'III veka. *rvi potpuniji i izgraeniji pogled na
federaciju kao oblik federalizma daju pisci F;ederalistaG, #amilton, /edison i -žej,
objašnjavaju@i i dopunjavaju@i ameri5ki federalni ustav od 18B8. %&- su tako u dvostrukom
smislu Fo5evi federalizmaG (Fpereš du federalismeG), tj. federacije. ne su istovremeno stvorile
prvu federaciju u svetu i doktrinu o tom tipu države. *ri tom, pronalazak novog tipa države nije
bio rezultat primene teorijskog sistema koji je bio ranije stvoren i unapred poznat, nego
empirijski proizvod konkretnih politi5kih prilika koje su primoravale na kompromis. 4ao ustavni
mehanizam, federaciju su preuzele neke evropske zemlje u KIK veku. -anas pod ovim sistemom
žive pojedine od najzna5ajnijih savremenih država.
-va glavna oblika federalizma su intra državni federalizam (intraetatiPue, intrastate), 5iji je
glavni oblik federalna država i inter državni federalizam (interetatiPue, Interstate), 5iji je glavni
oblik konfederacija, savez država. *rema tome, federacija i konfederacija su oblici ili stepeni
ostvarivanja federalizma.
K%!.e$eraija i .e$eraija C *remda je konfederaciji i federaciji zajedni5ko obeležje

povezivanje samostalnih politi5kih celina, slabije ili ja5e izraženo, strogo pravno posmatrano,
konfederacija i federacija Fne ulaze u isti politi5ki rodG, nego su Fdve politi5ke vrste i razlika
meu njima je kvalitativnaG (. !. orevi@). /eutim, tradicionalna ustavna teorija povezivala
je konfederaciju i federaciju u dva tipa jedne iste državne vrste L složenu državu. 4onfederacija
ili državni savez (%taatenbund) i federacija ili savezna država ("undesstaat) smatrali su se i
smatraju se samo raznim oblicima složene države, što Fni logi5ki ni stvarno ne može biti
ispravnoG (. !. orevi@). !o @e se najbolje uvideti povla5enjem razlike izmeu konfederacije i
federacije.
4onfederacija je samo poja5ani savez (alliance confortee) država, kojim se ne stvara nikakva
superdržava (naddržava), nego samo jedno meunarodno društvo država. $ konfederaciji ne
18
8
postoji teritorija konfederacije, ne postoje graani, odnosno državljani konfederacije, niti postoji
najviša vlast (potestd di impero) konfederacije kao takve (+. 'irga). 4onfederacija ne stvara
centralnu državu razli5itu od svojih 5lanica. Zbog toga je ona, u osnovi, prelazni oblik
udruživanja država. Ili @e se udružene države vratiti prvobitnoj potpunoj samostalnosti ili @e se,
ako 5inioci koji su uticali na udruživanje nastave da deluju, integrisati u koherentniji oblik
države C u federalnu državu (0. "urdeau). Zato se i kaže da je konfederacija Fembrion federalne
državeG. Istorija ne poznaje obrnuti proces C preobražavanje federacije u konfederaciju, zašta su
se, svojevremeno, zalagali razni spasioci druge utoslavije. $ konfederaciji nema središnje vlasti,
nema druge državne vlasti osim vlasti svake posebne udružene države. 4onfederacija nema
nijednu od tri klasi5ne državne vlasti i ona je skup nezavisnih država sa kojima opšti preko
njihovog zajedni5kog organa. 4onfederacija je samo ugovorni odnos izmeu nezavisnih i
suverenih država, koje zadržavaju sopstvenu suverenost i posle stvaranja konfederacije, a ne i
neka nova državna organizacija i državna vlast koja bi se izdizala iznad svojih komponenata i
imala pravo da im zapoveda. 4onfederacija nije pravna li5nost, nego je pravni odnos. Za razliku
od države koja nastaje i prestaje fakti5kim putem, konfederacija nastaje i prestaje pravnim
putem. Iz svega re5enog proizlazi da konfederaciji nedostaje supstrat države. na sama nije
država, nego je samo udruženje, skup država sa zajedni5kim vršenjem izvesnih atribucija
državne vlasti. jeni 5lanovi nisu graani u tim državama, nego same te države.
;ederalna država, ili federacija, je jedna institucionalna unija, koja dovodi do stvaranja nove
države, razli5ite od svojih država 5lanica. $ odnosu na svoje 5lanice, federacija je jedna Fsasvim
zasebna i nova pravna li5nost, koja se uzdiže nad svojim sastavnim delovimaG (/. /.
Eivan5evi@). Za razliku od konfederacije, u federaciji postoji naddržava, koja za svoje
stanovništvo ima ukupnost graana posebnih država 5lanica, koja za svoju teritoriju ima
ukupnost teritorije država 5lanica i koja ima sopstvenu vlast, razli5itu od vlasti država 5lanica.
;ederalna država ima svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a uz to ona je i skup graana s
kojima neposredno opšti i kojima neposredno nareuje. 'last središnje države ima u federaciji,
za razliku od konfederacije, kao neposredne adresate sve graane, a ne samo pojedina5ne države
5lanice kao takve. *rema tome, dok je u konfederaciji re5 o kooperaciji suverenosti, u federaciji
je re5 o integraciji suverenosti.
4onstitutivni akt i pravna osnova konfederacije je meunarodni ugovor, koji utvruje ciljeve
konfederacije i na5ine njihovog ostvarivanja.
Zato se i kaže da je konfederacija tvorevina meunarodnog prava. *ošto je nastala jednoglasnom
odlukom 5lanica, status konfederacije može se promeniti opet samo jednoglasnom odlukom
18
9
5lanica. tuda slaba integracija država 5lanica konfederacije. !a integracija je slaba najpre zbog
jednoglasnosti u odlu5ivanju o pitanjima vezanim za status konfederacije, a zatim i zbog slobode
secesije koju zadržava svaka udružena država.
;ederacija nije meunarodna unija niti tvorevina meunarodnog prava nego je tvorevina
državnog prava koja se zasniva na ustavnom pravu (na ustavu). $ federaciji središnja država ima
svoj ustav koji ureuje uniju sa državama 5lanicama i utvruje uzajamne nadležnosti u oblasti
zakonodavstva, uprave i sudstva. *rvenstvo u federaciji ima federalni ustav, pošto ustavi država
5lanica ne mogu menjati podelu nadležnosti utvrenu u federalnom ustavu, a prilikom donošenja
svog ustava moraju voditi ra5una o osnovnim na5elima federalnog ustava. !o prvenstvo
federalnog ustava u federaciji obi5no se izražava tako što se kaže da središnja vlast ima
Fnadležnost nadležnostiG (F4ompetenzC4ompetenzG). $pravo zbog toga suverenost pripada
centralnoj vlasti, a ne državama 5lanicama. ;ederalni ustav menja se po ve@inskom na5elu, a ne
kao konfederalni utovor, jednoglasnoš@u država 5lanica. %ve su ovo posledice neposedovanja
državnog subjektiviteta na strani konfederacije. -ok država sa stanovišta prava traje u
apsolutnom smislu ve5no i ima univerzalnu nadležnost, konfederacija je, budu@i nedržava, trajna
ali ne i ve5na tvorevina, pošto se njeno trajanje može menjati voljom njenih 5lanica, a njena
nadležnost je ograni5ena samo na poslove koji su ugovorom o stvaranju konfederacije utvreni
kao zajedni5ki (/. /. Eivan5evi@).
4onfederacija funkcioniše preko kongresa delegata udruženih država (dieta). !aj zajedni5ki
organ zasedao je trajno ili povremeno, u izvesno odreeno vreme ili nekim povodom. n,
meutim, nije bio parlament države, nego neka vrsta diplomatske konferencije, sastavljene od
delegata svake pojedine države. jih su imenovale njihove vlade, a oni su radili na osnovu
punomo@ja i obaveznih uputstava, s tim što su u svako doba mogli biti opozvani i zamenjeni
drugim li5nostima. Imali su, dakle, imperativni mandat. $ tom organu svaka država imala je po
jedan glas, bez obzira na broj svojih delegata. Za punovažnost odluka bila je, po pravilu,
potrebna jednoglasnost, a sprovoenje tih odluka prepušteno je diskrecionom pravu udruženih
država. 4onfederacija, naime, nema nikakve izvršne vlasti koja bi imala pravo da svoje odluke
nametne graanima. 4onfederalna dieta ima ovlaš@enja koja vrši u odnosu na države 5lanice kao
takve, a ne neposredno prema graanima udruženih država. -a bi obavezivale i graane
udruženih država, odluke diete moraju prvo postati unutrašnje pravo svake pojedina5ne države.
Iz re5enog proizlazi da su konfederacija i federacija dve razli5ite politi5ke vrste i da se ne mogu
uzimati kao dva oblika iste vrste L složene države. er, federacija je jedna država, konfederacija
je jedna zajednica država. ;ederacija je suverena država, u konfederaciji su suverene države
19
0
njome obuhva@ene. ;ederacija je ustavnopravni odnos, konfederacija je ugovornopravni odnos.

;ederacija je naro5ito unutrašnje ustrojstvo jedne države, konfederacija je zajednica više država.
4onfederacija se u praksi pokazala kao prolazna, labava i slaba tvorevina. -anas je to izumrli
oblik federalizma. ekada postoje@e konfederacije su se ili sasvim raspale ili su se pretvorile u
zajednice sasvim drugih pravnih obeležja. 4onfederacija kao trajna saradnja dveju ili više država
na osnovu neokrnjene suverenosti, a maksimalne koristi iz te saradnje, jednostavno nije mogu@a.
!o je svim konfederacijama davalo vešta5ki karakter. ajpoznatiji primeri konfederacije u istoriji
bili suJ #elvetska 4onfederacija (1:91L 1B=B), $trehtska $nija (1689C1896), %evernoameri5ki
%avez (188BC18B8), ema5ki%avez (1B16C1BDD), %ovjetski %avez (1918C19::). asuprot
konfederaciji, federacija se pokazala daleko vitalniji i 5vrš@i državni oblik. -anas su federacije
najve@e i najmnogoljudnije zemlje sveta ili pojedinih kontinenata (+uska federacija, 4anada,
%&-, "razil, Indija, igerija).
*riroda i ciljevi federacije C $ osnovi federacije je ideja udruživanja. *ri tom je federacija
ujedinjenje tipa dobrovoljne zajednice udruženih delova. $ njoj postoji pristanak svih strana na
federalnim ugovorom ustanovljeni javni poredak. $lazak u federaciju ne povla5i za sobom fuziju
udruženih delova u okviru nje, nego, jednostavno, agregaciju sa drugim elementima koji su dotle
bili odvojeni jedan od drugog ili labavije udruženi. %toga je svaka federacija, najpre, upu@ena na
sporazum o uniji (pacte dS umori). %misao takve unije nije da udruženi delovi izgube svaki trag
svoje samostalnosti. ;ederalna država je ne samo skup, nego je ona i zajednica. *ostojanje
razlika i osobenosti u njoj traži samostalnost i samoupravu, a postojanje sli5nosti i jednakosti
name@e zajednicu. +azlog federacije upravo je jedinstveno obavljanje zajedni5kih poslova i
samostalno obavljanje posebnih poslova. oš je !okvil (&leQis de !ocPueville) pisao da u
federaciji postoje dva razli5ita društva, meusobno isprepletena i urasla jedno u drugo.
!radicionalna ustavna teorija pitanje suštine federacije vezuje za pitanje suverenosti, pošto ona
suverenost smatra suštinskim obeležjem države. *rema njoj, osnovno pitanje federalne države je
da li je suverenost u njoj jedinstvena ili je pak podeljena. &ko je jedinstvena, kome onda pripadaJ
središnjoj (federalnoj) vlasti ili vlasti federalnih jedinica_ &ko nije, kako je podeljena_
edinstvena suverenost traži odgovor na pitanjeJ ko je nosilac suverenosti. !u postoje dva
odgovora. *rema prvom, suverenost pripada federalnoj državi, pošto je jedino ona u pravom
smislu država, na sledstveno, samo ona raspolaže suverenom vlaš@u. *rema drugom, suverenost
je postojala i ostala u federalnim jedinicama, pošto su one prvobitni i osnovni subjekti koji su
prethodili federaciji kao subjektu. ;ederalna vlast je njihov izraz i delo.
19
1
"orba izmeu ova dva suprotstavljena gledišta naro5ito se rasplamsala u %&- sredinom KIK
veka. *rvo gledište branili su politi5ki mislioci iz severnih ameri5kih država, posebno 'ebster
([ebster). n je isticao da je ameri5ka federacija nova država stvorena federalnim ustavom, a ne
ugovorom zaklju5enim izmeu suverenih ameri5kih država. *oliti5ki osnov te federacije bio je
sporazum, ali je njen pravni osnov ustav. $ &merici se kao pristalica drugog gledišta naro5ito
istakao politi5ki mislilac -žon 4alhun (ohn <alhoun). n je, pošavši od istorijskog primera
nastanka ameri5ke federacije, isticao kako je federacija savez nezavisnih i suverenih država. &
budu@i da je suverenost nedeljiva, ona pripada državama, a ne federaciji, koja je samo mandatar
država, iz 5ega proizlazi da države mogu uvek lišiti pravnog dejstva svaki zakon izglasan u
4ongresu (pravo nulifikacije država). ;ederacija, smatrao je 4alhun, nije nikakva nova država
nego je samo pravna nadgradnja nad postoje@im samostalnim državama koje zadržavaju svoju
suverenost. 4alhun je iz na5ina na koji je postala jedna federacija izveo opšti zaklju5ak o prirodi
svake federacije.
vaj spor okon5ala je praksa. F*obedom industrijskog i liberalno kapitalisti5kog %evera i ideje
nacije i jednakih prava svih graana nad idejom partikularizma i feudalne nejednakosti ljudi,
spor o nosiocu suverenosti u saveznoj državi je rešen potpuno u korist centralne vlade.G (.
orevi@). ;ederacija u %&- proglašena je nedeljivom celinom sa jedinstvenom suverenom
vlaš@u.
*ravna priroda federalne države ista je kao i pravna priroda svake druge države. jeno osnovno
obeležje je suverenost, koja pripada glavnim ustavnim organima federalne vlasti. %uverenost
pripada središnjoj vlasti, pošto ona predstavlja jedinstvenu državu, razli5itu od svojih država
5lanica, tj. od federalnih jedinica. Zakoni i odluke federalne države neposredno obavezuju
graane, a ne preko federalnih jedinica, tj. njihovih organa. Izmeu središnje vlasti i pojedinca
postoji neposredni odnos. $ federaciji na vrhu hijerarhije pravnih akata nalazi se federalni ustav.
$ granicama nadležnosti federalne države, odluke centralne (federalne) vlasti više su od odluka
vlasti federalne jedinice. +azlika izmeu federalne i unitarne države je u tome što je vlast
federalne države pravno ograni5ena okvirima i nadležnostima odreenim saveznim ustavom, dok
unitarnoj državi pripadaju nadležnosti svojstvene državi i one se ustavom ne ograni5avaju,
odnosno ne navode se u ustavu. Zato ustav federacije mora biti pisan i 5vrst. ;ederacija ne može
ni postati niti se može pravilno razvijati bez 5vrstog ustava.
/eutim, o pravnoj prirodi federacije ima i druk5ijih shvatanja. !ako, 4arl ;ridrih smatra da se
u federaciji ne može prona@i nikakav suveren, pošto se autonomija i suverenost u svakom

politi5kom poretku meusobno isklju5uju. &ko federalne jedinice u federaciji uživaju
19
2
autonomiju, s tim je nespojivo tvrditi da federacija raspolaže suverenoš@u. 4arl ;ridrih kaže da
su pravnici, polaze@i od toga da država raspolaže svojstvom nedeljive suverenosti, napregli i
upotrebili svu svoju oštroumnost da otkriju takvog suverena u federalnoj državi. /eutim, 5ak ni
poslovi5na u5enost i analiti5nost nema5kih pravnika nije mogla da otkrije gde se nalazi
suverenost u federalnoj državi, pošto niko, na ni nema5ki pravnici, ne mogu prona@i nešto što
uopšte ne postoji.
!o dvojstvo vlasti u federaciji 'ilijam +iker ([. . +iker) vidi kao njeno suštinsko svojstvo.
*rema njemu, slede@e odlike federacije najpotpunije izražavaju njenu priroduJ 1) postojanje dva
nivoa vlasti na jednoj teritoriji i nad jednim stanovništvomM :) svaki od dva nivoa vlasti ima bar
jedno podru5je u kojem je potpuno samostalan od drugogM 3) postojanje jemstva samostalnosti
(bar u obliku ustavne odredbe) svake vlasti u okvirima njene nadležnosti.
;ederalnu državu karakteriše jedinstveno državljanstvo. Iako u federacijama 5esto postoji
dualizam državljanstva (federalne države i federalnih jedinica), u njima nema dvojnog
državljanstva u smislu meunarodnog privatnog prava. %vaki graanin federacije je državljanin
jedne suverene države, 5ak i kada ima državljanstvo ili zavi5ajnost ('indigenat) federalne
jedinice.
<iljevi federalnog ureenja su dvojaki. *rvi cilj federacije je da se tim tipom državnog ureenja
pomire politi5ko jedinstvo i regionalne ili nacionalne razli5itosti i no tim osnovama autonomije.
-rugi je da se federacijom ostvari dublje jedinstvo. $ preambuli ustava prve federacije u svetu,
%&-, kaže se da se federalno ureenje uspostavlja u cilju Fda obrazujemo savršeniji savez,
uvedemo pravdu, osiguramo unutrašnji mir, postaramo se za zajedni5ku odbranu, unapredimo
opšte blagostanje i obezbedimo blagodeti slobode sebi samima i svom potomstvuG. $ preambuli
$stava >vajcarske kaže se da se ustav donosi Fu želji da u5vrsti savez 5lanica 4onfederacijeG. $
preambuli $stava &ustralije kaže se da se narod budu@ih federalnih jedinica Fpokorno se
uzdaju@i u blagoslov svemogu@eg "oga saglasi da se ujedini u nerazrušivu federalnu državuG. $
$stavu %%%+ od 19:=. govori se o okolnostima koje Fimperativno nalažu ujedinjavanje saveznih
republika u jednu saveznu državu, sposobnu da obezbedi spoljnu bezbednost, unutrašnji
privredni uspeh i slobodu nacionalnog razvoja narodaG.
4arl ;ridrih isti5e da je federalizam koji postoji u federalnoj državi jedan od najvažnijih oblika
konstitucionalizma. jegova funkcija je da ograni5i ovlaš@enja centralne vlasti, ali isto tako i
ovlaš@enja federalnih jedinica. 4ao oblik podele vlasti na teritorijalnoj, a ne na funkcionalnoj
osnovi, federalizam federacije ograni5ava vlast kao takvu. !eritorijalna podela vlasti ponekad je
efikasnija od funkcionalne podele vlasti. ;ederalne jedinice tretiraju se u federalnoj državi na
19
3
na5in analogan tretmanu graaninaCpojedinca u državi u kojoj je graanima garantovana sfera

relativne nezavisnosti, graanskih sloboda i sli5no.
%avremene federacije imaju u poreenju s onima iz KIK veka druk5iju prirodu. $ KIK veku
federalne jedinice izvršavale su svoje zajedni5ke ciljeve preko federacije, tj. njenih organa, koji
su bili samo sredstvo za izvršavanje ciljeva federalnih jedinica. $ KK veku ciljeve i politiku u
federaciji utvruje federacija preko svojih organa, dok federalne jedinice samo sprovode politiku
koju je utvrdila federalna vlada. !o je opšta tendencija evolucije prirode federacije, od koje su
izuzetak bile samo etni5ke federacije, koje su se uglavnom raspale. *o svoj prilici, ova tendencija
nastavi@e se i u KKI veku. $ prvoj federaciji u svetu, %&-, ja5anje funkcija federalnog centra
ostvarivano je na tri na5inaJ prvo, donošenjem pojedinih ustavnih amandmana, kojima se menja,
odnosno dopunjava tekst ustava (&mandman K' od 1913) ili generalnom klauzulom na kraju
teksta pojedinih ustavnih amandmana, prema kojoj je F4ongres ovlaš@en da odgovaraju@im
zakonodavstvom obezbedi primenu ovog amandmanaGM drugo, primenom doktrine o
pretpostavljenim i pre@utnim ovlaš@enjima federacije (implied poUers), sadržane u 5lanu I,
odseku B. $stavaM tre@e, praksom ;ederalnog vrhovnog suda.
/erila federacije C ;ederacija je voljna kreacija federalnih jedinica. snovni problem koji je ona
pozvana da reši je obezbeivanje jedinstva celine i slobode konstitutivnih delova. $ tom smislu,
federacija se predstavlja, ako se tako može re@i, kao graevina na dva sprata. a prvom spratu te
graevine nalaze se države 5lanice ili federalne jedinice, koje više nemaju svojstvo originernosti,
pošto ono postaje svojina novog državnog kolektiviteta. !aj kolektivitet je drugi sprat graevine,
to je federalna država ili, kako neki predlažu da se zove, superdržava. ;ederalna država obuhvata
federalne jedinice, ali ih nipošto ne apsorbuje, u meri u kojoj predstavlja sintezu izmeu unitarne
države i konfederacije, izmeu solidarnosti i autonomije. ;ederacija je pluribus ipit, što je
osnovna deviza ameri5kog federalizma, ona je jedinstvo u mnoštvu ili razli5itosti.
;ederalna država upravo razrešava teorijsku antinomiju izmeu jedinstva celine i slobode njenih
sastavnih delova. !o se postiže putem odreenih na5ela na kojima je federacija ustrojena, koja
*jer *akte naziva merilima federacije. <ela konstrukcija federalne države zasniva se na
dijalekti5koj kombinaciji tri takva merila, odnosno na5elaJ suprematija federalne države,
autonomija federalnih jedinica i participacija federalnih jedinica.
a5elo suprematije federacije (le principe de superposition) zna5i da je federacija, s jedne strane,
posebna politi5ka i državna organizacija, a s druge, da je ona superdržava koja raspolaže punom
suverenoš@u, kako spoljnom tako i unutrašnjom. /eunarodna ili spoljna suverenost federacije
ogleda se u njenom pravu da odlu5uje o ratu i miru (ius belli), pravu da zaklju5uje meunarodne
19
4
ugovore (ius tractatum) i pravu da bude predstavljena u spoljnom svetu (ius legationis).
/eunarodna jurisprudencija pripisuje federalnoj državi delikte koje izvrše njene federalne
jedinice. $stavna ili unutrašnja suverenost federacije sastoji se u pretpostavljenosti njenog
pravnog poretka pravnom poretku federalnih jedinica. !o je, ujedno, i jedna od suštinskih razlika
izmeu konfederacije i federacije, pošto u konfederaciji nema pretpostavljenosti jednog pravnog
poretka drugom nego meusobne koordiniranosti pravnih poredaka udruženih država. *ravni
poredak federacije proteže se na celoj teritoriji i nad celokupnim stanovništvom federalnih
jedinica. %uprematija federacije pravno se izražava kao prioritet i suprematija federalnog prava,
koje neposredno obavezuje graane. *ravo federacije ima prednost u odnosu na pravo federalnih
jedinica, ono ga kao ja5e potiskuje (emporte). ;ederalni zakoni u svakom slu5aju ukidaju i
menjaju zakone federalnih jedinica koji s njima nisu usaglašeni (F"undesrecht bricht
?andesrechtG).
*ojedini pisci suštinsko na5elo federacije vide upravo u na5elu suprematije. !ako &ndre riju
kažeJ F;ederalna država je unija država, u smislu unutrašnjeg, tj. ustavnog prava, u kojoj se
jedan novi državni kolektivitet postavlja iznad ujedinjenih državaG. & /arsel *relo odreuje
federalnu državu kao državu u kojoj se sti5e pluralizam ustavnih poredaka, od kojih je jedan ve@i
i obuhvata organe manjih ustavnih poredaka koji su mu pot5injeni, ali i sami u5estvuju u
njegovom funkcionisanju (na5elo participacije federalnih jedinica). $ "elgiji naglašeni
regionalizam dolazi do ivice federalizma, odnosno federalne države, ali je ne prekora5uje i ne
zalazi u nju upravo što mu nedostaje na5elo suprematije zajedni5ke države, uprkos postojanju
na5ela autonomije i na5ela participacije jedinica regionalne autonomije, iako $stav "elgije kaže
da je "elgija federalna država.
-rugi pisci, opet, smatraju da je preko na5ela suprematije federacije ostvareno, kako kaže Eorž
"irdo, Fdelimi5no izmirenjeG elemenata pot5injenosti i samostalnosti. ;ederacija je oblik
udruživanja država koje su delom pot5injene jedinstvenoj vlasti, a delom su o5uvale svoju
nezavisnost. Zbog toga federalna država ima složenu prirodu, istovremeno unitarnu i federalnu.
jen unitarni karakter proizlazi otuda što federalna država ima teritoriju koja je, mada podeljena
izmeu država 5lanica, pot5injena jedinstvenoj vlasti federalne države, koja na njoj vrši svoje
federalne nadležnostiM ona je unitarnog karaktera još i zbog toga što pojedinci, ukoliko je re5 o
vršenju federalne vlasti, predstavljaju jedinstveno nacionalno telo. a kraju, unitarno obeležje u
federalnoj državi je i to što u njoj postoje centralni organi 5ija volja važi za celokupnu državnu
zajednicu. ;ederalno obeležje u federalnoj državi sastoji se, s jedne strane, u pravu participacije
posebnih država u formiranju volje federalnih organa, a s druge, u nadležnosti federalnim
19
5
ustavom rezervisanoj za federalne jedinice C da slobodno ureuju tim ustavom pozitivno ili
negativno odreene oblasti društvenih odnosa.
Zbog ove izmešanosti elemenata krajnosti, za federalnu državu je od izuzetnog zna5aja
postizanje ravnoteže izmeu ta dva elementa. $ tom smislu *jer *akte kaže da federalna država
treba da ostvari Fharmoni5an ekvilibrijum izmeu na5ela autonomije i udruživanja, na koje se
podjednako pozivaG.
Iako im je oduzeta suverenost, federalne jedinice su o5uvale autonomiju u federalnoj državi, koja
je odreena i ujam5ena u federalnom ustavu. a5elo autonomije federalnih jedinica u federalnoj
državi zna5i da federalne jedinice imaju svoju federalnim ustavom utvrenu nadležnost i
individualizovan i poseban zakonodavni, izvršni i sudski sistem organa. &utonomija federalnih
jedinica je suštinsko obeležje federalne države, jer bez nje udružene jedinice ne bi imale karakter
federalnih jedinica, a federacija se samim tim ne bi razlikovala od decentralizovane unitarne
države.
;ederacija je teritorijalna podela vlasti izmeu federalnih jedinica i federalne države koja
obuhvata i objedinjuje te federalne jedinice. $ tom smislu, federalna država je sastavljena od
nekoliko drugih država s kojima deli nadležnost. ;ederacija je konkretni oblik objedinjavanja
pojedinih teritorijalnih kolektiviteta koji raspolažu najširim stepenom decentralizacije, pošto su i
sami nosioci državnih funkcija. Za razliku od pravih, suverenih država, akti koje ti kolektiviteti,
koje su federalne jedinice u federalnoj državi, donose moraju biti u saglasnosti s ustavom i
zakonima federalne države. ;ederacija je, sociološki posmatrano, oblik pomirenja samostalnosti
pojedinih ljudskih kolektiviteta i državne celine. &utonomija federalnih jedinica sastoji se u tome
što svaka od njih ima sopstvene nadležnosti koje obavlja samostalno putem svojih organa. $
tome se razlikuje federalna država od decentralizovane unitarne države. &utonomija federalnih
jedinica izražava se i priznaje u njihovom pravu da propisuju sopstveni ustav, pod uslovom da
poštuju osnovna na5ela izražena u federalnom ustavu.
*rava federalnih jedinica ne mogu se svesti na njihovu autonomiju, jer bi se u tom slu5aju gubila
razlika izmeu federalne države i decentralizovane unitarne države sa teritorijalnom
autonomijom. tuda i na5elo participacije kao jedno od merila postojanja federalne države.
*rema na5elu participacije, federalne jedinice kao takve u5estvuju u vršenju nadležnosti
federacije, tako što njihovi predstavnici ulaze u sastav federalnih organa ili se neposredno preko
svojih organa izjašnjavaju o pitanjima iz nadležnosti federacije (naj5eš@e u slu5aju promene
federalnog ustava). ;ederalne jedinice kao takve, nezavisno od veli5ine svoje teritorije i broja
stanovnika, u5estvuju u vršenju zakonodavne vlasti federacije, u promeni federalnog ustava,
19
6
izvršavanju federalnih zakona i sli5no. "ez na5ela participacije federalnih jedinica federacija bi
bila jedna Funija nejednakihG, neka vrsta sizerenstva ili protektorata prema federalnim
jedinicama. ema federacije ako udruženi kolektiviteti ne u5estvuju preko svojih predstavnika i
u konstituisanju federalnih organa i u izradi i donošenju njihovih odluka (0. %celle).
RAZLOZI O?RAZOVAN5A =E'ERA>I5A
N0<!%"t .e$eraije C ;ederacija je najpogodniji oblik države 5ije se društvo odlikuje

nacionalnom, ekonomskom i kulturnom složenoš@u i razli5itoš@u, u kojem Fproces duhovnog
izjedna5avanja nije još uvek dovršenG. Za društva u kojima postoji mozaik isprepletenosti
etni5kih i nacionalnih grupa, sa razli5itom politi5kom zreloš@u i stepenom društvenog razvoja,
centralisti5ko državno ureenje je nasilje nad takvom društvenom stvarnoš@u.
;ederacija je gotovo nužnost zemalja sa velikim geografskim prostranstvom, na kojem
neizbežno postoje razlike u klimi, ekologiji, kulturi i ostalim 5iniocima društvenog života, 5ije je
geografsko prostranstvo, re5ju, ispresecano razli5itostima svih vrsta. $ stvari, federacija je,
na5elno uzev, nužnost država 5iji su stvarni problemi toliko razli5iti, da ih nije mogu@e rešavati
putem jednih istih pravila i naredbi koje donose jedni isti organi iz jednog centra.
$z ove razloge vezane za razli5itosti prostora na kojem se organizuje država, nužnost federacije
name@u i neki manje trajni i manje objektivni razlozi. !ako su meunarodni položaj zemlje i
spoljne okolnosti, posebno opasnost od zajedni5kog neprijatelja i saznanje da se samo u ja5im,
ve@im i 5vrš@im zajednicama može o5uvati i odbraniti samostalnost i sloboda 5inioci koji
ubrzavaju nastanak federacije.
$pravo, imaju@i u vidu ovu objektivnu društvenu diverzifikaciju kao sociološku osnovu
federalnog državnog ureenja, ovan !. orevi@ dao je jedno vrlo suptilno odreivanje
federacije. *rema njemu, federacija je Fpoliti5ko jedinstvo kroz mnoštvoM državna zajednica bez
jedinstvenog unutrašnjeg ureenjaM celina bez uniformnostiM unija bez unitarizmaG.
&li, postoje i suprotna gledišta o tome da li je federacija za ovakva heterogena društva pravi i
valjani izbor. *rema njima, federacija nije u stanju da dovede do državne celine, nego ona,
naprotiv, podsti5e separatisti5ke tendencije u heterogenim društvima. !akva gledišta zasnovana
su na uverenju o svemo@i države i jedino stvarala5koj snazi politi5kog 5inioca. edino je
jedinstvo koje se ostvaruje jakom i jedinstvenom vlaš@u pouzdana garantija za stvarno jedinstvo.
19
7
!akve, u osnovi etatisti5ke teorije, osporila je društvena stvarnost unitarnih država nastalih na
društveno i etni5ki heterogenoj osnovi, u kojima je upravo takvo, unitarno državno ureenje,
ugrožavalo državno jedinstvo. i najja5i aparat sile nije u stanju da postigne nikakvo jedinstvo
tamo gde postoje razli5iti prirodni ljudski i nacionalni kolektiviteti. $nitarna država ne može biti
Flonac za topljenjeG (Fmelting potG) društvenih i etni5kih posebnosti, ukoliko one imaju korene u
stvarnoj ekonomskoj, istorijskoj, socijalnoj, kulturnoj i etni5koj razli5itosti. *rimeri carske
+usije i &ustroC$garske monarhije najbolje pokazuju da se od etni5ki heterogenih društava ne
može centralisti5kim državnim ureenjem napraviti jedna nacija, na 5ak ni postojana ni 5vrsta
država. $nitarna država, prema tome, nije unapred nikakva garantija za celinu jedne države.
I, obrnuto, federalno ureenje %&-, mnogo više od centralisti5kog ureenja, delovalo je u
stvarnosti kao Flonac za topljenjeG nacionalnih razli5itosti i za stvaranje jedne nacije. Iz ovoga bi
se moglo zaklju5iti da je tamo gde postoje zna5ajne i oštre razlike u strukturi stanovništva koje
živi na jedinstvenom geografskom podru5ju federacija Fonaj državni oblik koji nosi najsigurnije
okvire za celinu i najbolja sredstva za docniji pravilniji i stvarniji proces izjedna5avanjaG. & to
dalje zna5i da Fu državama sa etni5kim, istorijskim i psihološkim razlikama i razli5itostima,
federacija dolazi da se usaglasi sa voljama svih grupa i delova i da ostvari jednu slobodnu i
5vrš@u državnu celinuG (ovan !. orevi@).
Naj+a<!iji razl%zi %raz%+a!ja .e$eraija C aj5eš@i osnovi razli5itosti izmeu društvenih

grupa, ujedno su i razlozi izbora federalnog državnog ureenja. !o su etni5ki, istorijski,
geografski i privredni razlozi.
'išenacionalnost, tj. postojanje više nacija i etni5kih grupa na geografskom podru5ju jedne iste
države, jedan je od najja5ih i najvažnijih razloga opredeljivanja za federalno ureenje. ;ederacija
pruža državni okvir za izražavanje nacionalnih posebnosti. ajlogi5niji i najprostiji oblik uticaja
etni5kog 5inioca na federalno ureenje postoji kad broj nacija odreuje analogni broj federalnih
jedinica, tj. kad svaka nacija dobija FsvojuG federalnu jedinicu. !akvo merilo bilo je primenjeno
u bivšim federacijama, %;+ (ranije ;+) i 7eškoC%lova5koj federaciji. $ prvoj je pet
konstitutivnih, državotvornih nacija dobilo no jednu svoju federalnu jedinicu, dok je šesta bila
mešovita, sastojala se od tri konstitutivne, državotvorne nacije jutoslovenske federacije, od kojih
nijedna nije imala apsolutnu ve@inu. !a šesta federalna jedinica, "osna i #ercegovina, bila je
istorijski formirana geopoliti5ka celina na kojoj je ravnopravno živelo više nacija. stale
federalne jedinice nosile su nazive po najbrojnijoj naciji koja je živela na njihovoj teritoriji. $
7eškoC%lova5koj federaciji postojale su dve federalne jedinice, koliko je bilo u njoj
19
8
konstitutivnih naroda. $ obe ove federacije, u kojima se broj nacija poklapao s brojem federalnih
jedinica, državno jedinstvo zemlje i državna celina bili su razoreni. d %;+ su se otcepile 5etiri
federalne jedinice, a 7eškoC%lova5ka federacija je dogovorno prestala da postoji, tako što su se
dve federalne jedinice konstituisale kao dve samostalne države, 7eška i %lova5ka.
+azlog uspostavljanja federalnog ureenja u >vajcarskoj, 4anadi, %%%+ i Indiji bio je isto tako
etni5ki, ali se druk5ije odrazio na federalno ureenje tih zemalja od preašnjih primera. +e5 je o
državama u kojima postoji više nacija, ali kod kojih se broj nacija i broj federalnih jedinica ne
poklapaju (negde je broj nacija manji od broja federalnih jedinica, kao u >vajcarskoj i u 4anadi,
a negde je ve@i, kao u %%%+, tj. +uskoj federaciji, i u Indiji). o, osnovni razlog što su se te
zemlje konstituisale kao federacije bio je višenacionalnost, s tim što su na federativnu strukturu
tih federacija uticali, pored nacionalnih, i drugi razlozi. d tih federacija prestao je da postoji
%%%+, tako što se dogovorom od njegovih 16 federalnih jedinica konstituisalo 16 samostalnih
država. $ +uskoj federaciji, koja je pravni sledbenik nekadašnjeg %%%+Ca, razlog federalnog
ureenja je objektivno postoje@i višenacionalni sastav stanovništva. stale 5lanice bivše
sovjetske federacije konstituisane su kao unitarne države, premda ve@ina njih ima višenacionalno
stanovništvo.
-rugi važan razlog izbora federalnog ureenja je istorijski, i on posebno dolazi do izražaja kod
federacija nastalih metodom agregacije. +e5 je o nastanku federacije od ranije samostalnih
država ili državama sli5nih ljudskih kolektiviteta koje su se udružile u federaciju. 4asnije
federalne jedinice nisu, dakle, pravne tvorevine federalnog ustava, nego su istorijske tvorevine
nastale pre federalnog ustava. se@anje sopstvenog identiteta koje postoji kod takvih subjekata,
nastalo u njihovoj predfederalnoj fazi, obezbeuje se dobijanjem svojstva federalne jedinice u
federaciji. *rimeri takvih federacija su >vajcarska, koja je kao konfederacija po5ela da se
izgrauje još davne 1:91. i koja je proizišla iz #elvetske 4onfederacije (>vajcarska je i posle
pretvaranja u federalnu državu i dalje zadržala naziv #elvetska 4onfederacija, koji više ne
odgovara njenom aktuelnom ustavnom ureenju)M %&-, nastale od 13 nezavisnih država
stvorenih na isto5noj obali severnoameri5kog kontinenta, koje su kra@e vreme bile udružene u
konfederaciju, da bi ova potom prerasla u federaciju i "izmarkova ema5ka, stvorena $stavom
od 1B81. od nema5kih država koje su se prostirale severno i južno od reke /ajne (ema5ka
<arevina sastojala se od :D država od kojih su bileJ 5etiri kraljevine, šest velikih vojvodstava, pet
vojvodstava, sedam kneževina, tri slobodna grada i carevinska teritorija &lzasC?oren).
0eografski razlozi za konstituisanje federalnog ureenja postoje u geografski prostranim
državama, u kojima se federalno ureenje uvodi Fu cilju lakšeg i adekvatnijeg organizovanja
19
9
državnog podru5jaG (/. ovi5i@). !o je razlog što više od polovine 5ove5anstva živi u
federacijama ([. . *viker). $ stvari, u takvim državama kontinentalnih razmera federacija je
glavna alternativa carevini, kao sistemu vlasti koji sjedinjuje ogromna prostranstva prinudnim
gtutem i drži ih pod jednom državnom vlaš@u. ije stoga iznenauju@e što su po površini
teritorije najve@e zemlje sveta, osim 4ine, organizovane kao federacije. !o suJ +uska federacija,
4anada, %&-, "razil, &ustralija, Indija, igerija i &rgentina. 0eografski razlozi mogu biti motiv
federalnog ureenja i zbog toga što su razlike izazvane meu stanovništvom geografskim
osobenostima tla (ravnica, planinski krajevi, šumska podru5ja, slivovi velikih reka i sli5no), što
kod stanovništva tako specifi5nih predela dovodi do stvaranja duha realne zajednice ljudi.
dreenu ulogu kod izbora federalnog oblika državnog ureenja igraju i privredni razlozi, tj.
privredna specifi5nost pojedinih regiona u državi, koja može biti uslovljena bilo karakterom tla
(ravni5arski predeli, doline plovnih reka, klima povoljna za uspevanje odreenih kultura), bilo
istorijom pojedinih podru5ja (istorijski afirmisani trgova5ki centri, grani5na podru5ja u koja se iz
istorijskih razloga posebno investiralo ili su se koncentrisale odbrambene snage zemlje i sli5no).
$ vezi sa izdvajanjem razloga obrazovanja federacija, treba ista@i da su retke konkretne
federacije u svetu kod kojih je delovao samo jedan od navedenih razloga prilikom opredeljivanja
za federalno ureenje. aprotiv, naj5eš@i su slu5ajevi federacija kod kojih su istovremeno
delovali razli5iti razlozi, meu kojima je jedan bio odlu5uju@i i glavni, dok su druti bili
sekundarni i prate@i.
!ako, na primer, iako su %&- višenacionalna zemlja, višenacionalnost nije bila odlu5uju@i razlog
izbora federalnog ureenja %&-. +azlozi federalnog ureenja %&- pretežno su istorijski, jer je
obrazovanju ameri5ke federacije prethodilo postojenje 13 posebnih britanskih kolonija. &li, na
izbor federalnog ureenja u toj zemlji nisu bez uticaja bili ni geografski i privredni razlozi
(veli5ina državne teritorije, koja se proteže izmeu dva okeana, na kojem podru5ju postoje
razli5iti geografski uslovi, razli5it stepen privredne razvijenosti delova zemlje i sli5no).
VRSTE =E'ERA>I5A
=e$eraije "t+%re!e a4re4aij% i $e+%l0ij% C ;ederacije se meusobno mogu razlikovati

prema razli5itim merilima deobe. $ nauci ustavnog prava ne postoje neke ustaljene podele, nego
pojedini pisci razvrstavaju federacije prema merilima koja smatraju adekvatnim. 7etiri merila se
tako mogu smatrati valjanim razlikovanjem posebnosti izmeu federacijaJ prvo se odnosi na
20
0
na5in nastanka pojedinih federacijaM drugo na njihov nacionalni sastav, tre@e na federalnu
strukturu C stalnu ili promenjivu i, najzad, 5etvrto na na5in organizovanja federalnog podru5ja
(/. ovi5i@).
*rema na5inu nastanka, mogu se razlikovati federacije nastale metodom agregacije (association)
i metodom devolucije (dissociation). *rvi slu5aj postoji kad federacija nastaje na osnovu
usvojenog dogovora samostalnih država (%&-, >vajcarska, &ustralija, ema5ka), a drugi nastaje
potgtunom promenom unutrašnje strukture države (%%%+, /eksiko, &rgentina, "razil,
'enecuela). *rvi slu5aj zna5i sjedinjavanje nekoliko nezavisnih država u jednu federalnu, a drugi
predstavlja razjedinjavanje jedne unitarne države, njeno cepanje na nekoliko državnih celina koje
dobijaju svojstvo federalne jedinice. ;ederacije nastale na prvi na5in pokazale su se kao
stabilnije. ne su bile tvorevina centripetalnih politi5kih snaga, motivisana naprednim na5elom
integracije i udruživanja energija. Istorijski posmatrano, one predstavljaju nesumnjivi napredak u
pravcu stvaranja sve ve@ih celina. &li je zato stvaranje federalne iz unitarne države proces koji je,
s gledišta istorijske evolucije, negativan. %tvaranje od teritorijalnoCadministrativne jedinice
unitarne države federalne jedinice delo je centrifugalnih snaga i snaga partikularizma. Fno je
znak preovlaivanja ose@anja posebnosti nad ose@anjem zajednice, prevage usko shva@enih
posebnih interesa nad duboko shva@enim opštim i nad ose@anjem solidarnosti. &ko je u prvom
slu5aju federacija prelaz od potpune odvojenosti ka potpunom jedinstvu i unitarizmu, u drugom
slu5aju je, no pravilu, prelaz od punog jedinstva ka cepanju i potpunom raspadanju.G (/. /.
Eivan5evi@).
;ederacije nastaju putem agregacije FodozdoG, kad se federacija obrazuje od do tada posebnih
državnopravnih subjekata, a putem devolucije FodozgoG, kad se do tada unitarna država
preobražava u federaciju. astanak federacije putem agregacije obi5no prolazi kroz dva
stadijumaJ prvi je konfederacija država, drugi je prelaženje konfederacije u federaciju.
5e$!%!ai%!al!e i +i:e!ai%!al!e .e$eraije C % obzirom na nacionalni sastav svog

stanovništva, sve federacije mogu se podeliti u dve grupeJ federacije sa etni5ki homogenim
stanovništvom i višenacionalne federacije.
-anas gotovo da nema zemlje u svetu sa apsolutno etni5ki homogenim stanovništvom. !o zna5i
da u svakoj državi, na i u federaciji, pored jedne, osnovne nacije, postoji i odreeni broj
pripadnika drugih, susednih ili nesusednih nacija. $koliko su pripadnici tih drugih nacija brojniji
ili kompaktno nastanjeni na jednom delu državne teritorije, njima se priznaje status i prava
nacionalne manjine. *rimer nacionalno homogenih federacija su ema5ka i &ustrija. *ostoje i
20
1
uslovno shva@ene etni5ki homogene federacije, 5ije je stanovništvo mešavina pripadnika

razli5itih nacija, ponekad i rasa, boja kože i sli5no. !akve su latinoameri5ke federacije C
/eksiko, 'enecuela, &rgentina i "razil, &ustralija i %&-.
;ederacije sa višenacionalnim sastavom stanovništva su one kod kojih je 5injenica

višenacionalnosti razlog federalnog ureenja zemlje, pri 5emu je ona razli5ito izražena u tom
ureenju (svaka nacija je samoorganizovana u jednu federalnu jedinicu, prilikom izbora
federalnih organa vodi se ra5una o predstavljenosti u njima dominiraju@ih nacija, odnosno jezika,
kompaktno nastanjenoj naciji na delu državne teritorije dodeljuje se status federalne jedinice).
-anas su slede@e takve federacijeJ +uska federacija, >vajcarska, 4anada i Indija.
=e$eraije "a "tal!% i pr%e!ji+% "tr0,t0r% C *osebno razvrstavanje federacija vrši se s

obzirom na federalnu strukturu, tj. na broj federalnih jedinica i podru5je federacije. !a struktura
može biti stalna i promenjiva, na se, s tim u vezi, razlikuju federacije sa stalnom i sa
promenjivom strukturom. $ federacijama sa promenjivom strukturom, promene u pogledu broja
federalnih jedinica, i time podru5ja federacije, mogu biti trovrsneJ one koje proizlaze iz prijema
novih federalnih jedinica u sastav federacije, i time pove@anja broja federalnih jedinica i
podru5ja federacijeM one koje proizlaze iz unutrašnje reorganizacije broja i unutrašnjih granica
izmeu federalnih jedinicaM one koje proizlaze iz otcepljenja, odnosno istupanja federalnih
jedinica iz sastava federacije, i time smanjenja i broja federalnih jedinica i podru5ja federacije.
;ederacije sa stalnom federalnom strukturom bile bi one koje ne pominju nijednu od ovih
mogu@nosti za promenu svoje strukture, dok bi u federacije sa promenjivom federalnom
strukturom spadale one koje predviaju neku od ovih mogu@nosti za promenu svoje strukture.
-anas gotovo da više nema ustava u svetu koji predvia tre@u mogu@nost za promenu strukture
federacije i time federalnog podru5ja L istupanje pojedinih federalnih jedinica iz federacije.
edno takvo pravo zna5ilo bi slabljenje federacije i vodilo realnoj opasnosti od njegovog
koriš@enja. ;ederacija predviena $stavom %+ utoslavije od 199:. pripadala je vrsti otvorenih
federacija, tj. federacija s potencijalno promenjivom strukturom, jer je postojala ustavna
mogu@nost da %+ ugoslaviji Fmogu pristupiti i druge republike 5lanice, u skladu sa ovim
ustavomG (5lan :).
=e$eraije "a %i;!i i e:%+iti "a"ta+% C % obzirom na to da li podru5je federacije

sa5injava skup podru5ja federalnih jedinica ili u sastav federacije ulaze i neka druga podru5ja
20
2
van podru5ja federalnih jedinica, razlikuju se federacije sastavljene samo od federalnih jedinica i
federacije sastavljene od federalnih jedinica i od drugih federalnih podru5ja. *ri tom su mogu@e
dve vrste tih podru5jaJ jednu sa5injavaju posebne teritorije koje nisu organizovane u obliku
federalnih jedinica, a drugu podru5ja glavnih gradova federacije, izuzeta iz podru5ja date
federalne jedinice i pot5injena neposredno saveznim organimaG (/. ovi5i@).
$ prvu grupu federacija koje u svom sastavu imaju samo federalne jedinice ulaze evropske
federacije (>vajcarska, ema5ka, &ustrija, +uska federacija), a u drugu vanevropske federacije
(%&-, 4anada, &ustralija, /eksiko, 'enecuela, "razil, &rgentina, Indija). *odru5je federalne
teritorije i glavnog grada (federalni distrikt) stoje neposredno pod saveznom jurisdikcijom, za
razliku od 5itavog ostalog podru5ja federacije, koje stoji pod dvostrukom jurisdikcijom C same
federacije i odnosne federalne jedinice.
POLO6A5 =E'ERALNI@ 5E'INI>A
ednak položaj federalnih jedinicau federaciji C edan od konstituensa federalne države su

federalne jedinice. %vaka federacija sastoji se, pored graana, i od odreenog broja federalnih
jedinica, 5iji broj varira od dve (nekadašnja %+ ugoslavija) do 62 (%&-). ;ederalne jedinice se i
meusobno razlikuju prema površini svoje teritorije i prema broju stanovnika, a kao klasi5an
primer uzimaju se u ameri5koj federaciji patuljasta država evada i ogromna država jujork,
koja je prema površini i broju stanovnika ve@a od mnogih evropskih država. o, bez obzira na
veli5inu i snagu federalnih jedinica, sve one imaju jednak položaj, tj. one su meusobno
ravnopravne. edino su u indijskoj federaciji, 5ija rešenja umnogome odudaraju od opšte
usvojenih federalnih na5ela (npr. federalne jedinice nemaju svoje ustave), jedno kratko vreme
(19=9C196D), postojale tri kategorije federalnih jedinica, 5iji se status razlikovao.
*oložaj federalnih jedinica utvren je u federalnom ustavu. emstva koja one imaju za svoj
položaj ne poti5u, dakle, iz nekog ugovora zaklju5enog sa federacijom, nego iz federalnog
ustava, 5ija je izmena otežana posebnim postupkom i poja5anom ve@inom. -va najvažnija
pitanja ustavnog položaja federalnih jedinica u federaciji su pitanje karaktera tog položaja, tj. da
li su federalne jedinice istinske države koje raspolažu svojstvom suverenosti, i njihovo pravo na
samoorganizovanje.
20
3
%asvim je izvesno da federalne jedinice nisu suverene države, ni u smislu meunarodnog, ni

unutrašnjeg prava. & kako je suverenost bitna pravna karakteristika države i državne vlasti i kako
je država samo ona organizacija koja ima suverenu vlast, federalne jedinice se ne mogu smatrati
ni državama. &li je isto tako izvesno da federalne jedinice u granicama svoje nadležnosti imaju
najvišu vlast, tj. one su suverene u tom prostoru, što nikako ne zna5i da se takvo svojstvo
izjedna5uje sa svojstvom državne suverenosti. *rema tome, ne može se govoriti ni o podeljenoj
suverenosti izmeu federacije i federalnih jedinica.
!esno povezano s pitanjem nosioca suverenosti je i pitanje da li federalne jedinice raspolažu
pravom nulifikacije ili poništavanja, tj. pravom da ne primenjuju i da odbace na svojoj teritoriji
važenje federalnih zakona za koje drže da su u suprotnosti sa njihovim osnovnim pravima.
*itanje se postavilo u %&- i na njega je i doktrina i praksa dala negativni odgovor. I drugo
pitanje u vezi s položajem federalnih jedinica postavilo se svojevremeno u %&- C da li federalne
jedinice imaju pravo secesije ili slobodnog istupa iz federacije, tj. pravo da se na osnovu
sopstvene odluke povuku iz federacije. %ecesionisti5ki rat u %&- (1BD1L1BD6) negativno je
odgovorio na oba zahteva federalnih jedinica.  tome da li su federalni zakoni pravno valjani i
da li zasecaju u nadležnost federalnih jedinica ne mogu odlu5ivati federalne jedinice, nego
nezavisni pravni organ federacije, ;ederalni vrhovni sud. >to se ti5e prava istupanja iz federacije,
na njega je reagovao odlu5nim negativnim odgovorom predsednik ?inkolnJ Fijedna država se
ne može pravno povu@i iz federacije, a svako istupanje je ili pobuna ili revolucija.G Za vreme
njegovog predsedni5kog mandata 18 južnih država ameri5ke federacije pokušalo je da iz nje
istupi. Zabrana istupanja iz federacije protivna je pravnoj prirodi federacije. ;ederacija nije
mehani5ki sklop atomizovanih delova, nego je država koja je viša od interesa i volja posebnih
federalnih jedinica. 'eze izmeu federalnih jedinica u federaciji i njih i federacije nisu ugovorne,
mehani5ke i konfederalne. *ravo federalnih jedinica na istupanje iz federacije bilo bi nespojivo
sa prirodom federacije i uopšte države Fkoja ne može pravno prihvatiti mogu@nost sopstvenog
komadanjaG (/. ovi5i@). Zbog toga ve@ina federalnih ustava uopšte i ne pominje takvo pravo
federalnih jedinica.
Pra+% !a "a%%r4a!iz%+a!je C *ravo federalnih jedinica na samoorganizovanje je njihovo

pravo da sopstvenim ustavom propišu svoju organizaciju. !o je bitna razlika federalnog ureenja
u poreenju sa unitarnim ureenjem. $ stvari, re5 je o pravu na donošenje sopstvenog ustava.
bim ovog prava zavisi od odnosa federalnog ustava prema materiji unutrašnjeg organizovanja
federalnih jedinica. $ svetu federalne ustavnosti u ovom pogledu postoje dva krajnja rešenja.
20
4
*rvo je postojalo u $stavu %%%+ od 193D. i $stavu ;+ od 19=D, koji je bio kopija sovjetskog
ustava, u kojima je posebna glava tih ustava bila posve@ena organizaciji vlasti u federalnim
jedinicama. $ takvim uslovima nije ostalo gotovo ništa od prava federalnih jedinica na
samoorganizovanje. %uprotan primer su $stav %&- od 18B8. i $stav %+ ugoslavije od 199:,
koji sadrže svega jednu ili dveCtri najna5elnije odredbe o unutrašnjoj organizaciji vlasti u
federalnim jedinicama ($stav %&- o republikanskom obliku vladavine kao obaveznom, a $stav
%+ ugoslavije o obaveznom institucionisanju na5ela narodne suverenosti). $pravo zbog toga u
pojedinim federacijama postoji veliko šarenilo u pogledu organizacije vlasti u federalnim
jedinicama (%&-, >vajcarska), dok u drugim postoji gotovo uniformnost u unutrašnjoj
organizaciji federalnih jedinica (%%%+ i ;+ pod $stavom od 19=D). eku vrstu srednjeg
rešenja postavio je 'ajmarski ustav od 1919, koji je u 5lanu 18, jezgrovitom odredbom, propisao
nekoliko elemenata organizacije vlasti u federalnim jedinicamaJ F%vaka zemlja mora imati
republikanski ustavM narodno predstavništvo bira@e se opštim, jednakim, neposrednim i tajnim
glasanjem svih emaca, prema na5elima srazmernog predstavništva. 'lada zemlje mora imati
poverenje narodnog predstavništva.G
$stavi federalnih jedinica su akti slabije pravne snage od federalnog ustava. Zbog toga se oni
moraju kretati u granicama rešenja federalnog ustava, tj. ne mogu sadržati ništa suprotno
odredbama federalnog ustava (izri5ita odredba $stava >vajcarske od 1B8=). $ federacijama sa
posebnim ustavnim sudom taj organ garantuje suprematiju federalnog ustava.
*ravo na sopstveni ustav nemaju federalne jedinice u Indiji. Zbog nedostatka ovako bitnog
elementa federalnog ureenja neki pisci su mišljenja da je Indija unitarna država sa sporednim
federalnim obeležjima. -rugi pisci, opet, naglašavaju da karakter Indije kao federacije nije
sporan, s tim što je u njoj federalno na5elo prilagoeno unutrašnjim uslovima, koji su sui generis.
tcepljenje muslimanskog dela indijskog potkontinenta u zasebnu državu *akistan nagnalo je
indijskog ustavotvorca da obezbedi što snažnije jedinstvo, uprkos brojnim razlikama koje postoje
u federalnoj državi. $ svakom slu5aju, Indija je daleko od toga da predstavlja tip potpuno
federalizovane države. *re bi se moglo re@i da prema obliku svog državnog ureenja Indija
pripada naizgled pojmovno protivre5noj Funitarnoj federalnoj državiG (%. . ;riedrich).
edan vrlo analiti5ki i potpuni pregled prava na samoorganizovanje dao je /arsel *relo. n,
najpre, izraz individualnosti federalnih jedinica u federaciji vidi u tome što nestankom federalne
države, federalna jedinica ne samo što nastavlja da postoji kao država nego joj se vra@a i ostatak
njenih državnih atribucija, na tako ona postupa kao suverena država snabdevena neophodnim
organima i funkcijama. & što se prava na samoorganizovanje federalnih jedinica ti5e, ono sadrži
20
5
slede@a obeležjaJ prvo, federalna jedinica poseduje ustavni poredak koji slobodno stvara njena
ustavotvorna vlast i koji ona slobodno menja, pod rezervom poštovanja federalnog ustavaM
drugo, ustavni poredak federalne jedinice obrazuje kompletan sistem države, obuhvataju@i sve
organe u kojima se uobi5ajeno izražava državna vlast. &utonomija federalnih jedinica
podrazumeva ne samo administrativnu autonomiju, tj. izvršavanje zakona shva@enih u najširem
smislu, nego i zakonodavnu autonomiju, tj. pravo da se donose zakoni, i sudsku autonomiju, tj.
pravo federalnih jedinica da primenjuju zakone posredstvom sopstvenih sudovaM tre@e, na svom
5elu federalne jedinice nemaju službenike koji podležu državnoj tuteli (agents) federalne države,
nego istinske upravlja5e (vrais gouvernants). *redsednici, ministri i drugi funkcioneri u
federalnim jedinicama vrše svoje funkcije u punom obimu koji priznaje federalni ustav i bez
ikakvih ograni5enja, osim onih izri5ito uspostavljenih federalnim ustavom. rgani federalne
jedinice su u celini gospodari svog pravnog režima i svog delovanja. 'ršenje njihovih
nadležnosti izuzeto je od svakog usmeravanja, od svake kontrole i od svakog uplitanja federalnih
organa, osim slu5ajeva predvienih ustavom. 4ad bi bilo druk5ije, uprkos koriš@enju uobi5ajene
terminologije za federalno državno ureenje, ne bi bilo re5i o istinski federalnoj državiM 5etvrto,
politi5ki poredak federalne jedinice je u ustavnopravnom smislu 5vrst. $ unitarnoj državi
zakonodavna vlast može uvek uve@avati ili smanjivati stepen regionalne ili lokalne
decentralizacije. %uprotno tome, nadležnosti federalnih jedinica ne mogu se umanjivati niti
ukidati bez njenog pristanka ili bar njenog u5eš@a u formiranju takve volje federalne države.
SISTEMI PO'ELE NA'LE6NOSTI U =E'ERA>I5I
P%$ela !a$le<!%"ti ,a% %"%e!% %ele<je .e$eraije C *odela nadležnosti je pojava koja je
svojstvena samo federaciji. $ konfederaciji i u unitarnoj državi samo može biti re5i o
poveravanju ili o prenošenju poslova, u prvom slu5aju u korist zajedni5kog organa konfederacije,
u drugom u korist samoupravnih jedinica. oš je &leksis de !okvil u svom znamenitom delu
F-emokratija u &mericiG izrazio suštinu federalnog ureenja istakavši kako ameri5ka federacija
Fotkriva jedan oblik društva u kojem se više naroda u pogledu izvesnih zajedni5kih interesa
stapaju u jedan jedini, a u pogledu svih ostalih interesa ostaju podvojeni i samo udruženiG.
;ederacija je državno ureenje u kojem postoji, s jedne strane, teritorijalna podela na federalne
jedinice i podela nadležnosti izmeu federacije i tih jedinica, a, s druge, sistem dvostruke (duple)
vlasti. !aj dvostruki sistem vlasti u federaciji ogleda se u slede@emJ jedna vlast je opšta,
20
6
centralna, ona obavlja zajedni5ke posloveM druga vlast je posebna, regionalna, ona obavlja
posebne poslove federalnih jedinica. $ federaciji se istovremeno obavljaju ove dve vlasti.
ezavisno i uporedo sa federalnom vlaš@u federalne jedinice obavljaju svoju vlast i obrnuto.
-vojstvo, ili paralelizam osnovnih državnih funkcija i organa za njihovo vršenje, bitna je odlika
federalnog ureenja. %vaka od tih vlasti ima svoju posebnu organizaciju.
$ decentralizovanoj unitarnoj državi nema podele nadležnosti, nego je nadležnost države
jedinstvena, samo što se vrši preko razli5itih organa 5ija je zavisnost od centralne vlasti izražena
u manjem ili ve@em stepenu. ;ederacija, naprotiv, pretpostavlja dve sfere nadležnosti, od kojih se
svaka ostvaruje preko razli5itih i samostalnih organa. adležnost federalne vlasti prostire se na
celoj državnoj teritoriji, dok se nadležnost regionalne vlasti završava na administrativnim
granicama federalne jedinice. !e granice nisu nikakva brana za promet dobara i ljudi. ;ederalnu
državu karakteriše ekonomsko i politi5ko jedinstvo, kao i jedinstveno državljanstvo njenih
graana. %toga, granice izmeu federalnih jedinica nemaju politi5ki zna5aj nego imaju karakter i
zna5aj unutrašnje administrativne podele.
Za svaku federaciju posebno pitanje je kakav treba da bude u materiji podele nadležnosti
federalni ustav. &ko je ustav u toj oblasti detaljan, neminovno @e se postaviti pitanje njegovog
tuma5enja, a ako je sumaran, neminovno je nastajanje sukoba nadležnosti (+. *actet). $ svakom
slu5aju, i u ovoj oblasti, ne može sve biti predvieno federalnim ustavom, na stoga postoji stalni
rizik od pojavljivanja novih pitanja koja, u slu5aju pozitivne enumeracije, nisu na spisku
nadležnosti subjekata u 5ijoj bi nadležnosti ina5e trebalo da budu (npr. nuklearna energija).
%ukobi nadležnosti u ovoj oblasti su neminovni, jer podela nadležnosti izmeu federalne države i
federalnih jedinica nikada ne može biti precizna ni detaljna.
P%$ela !a$le<!%"ti 0 .e$eraiji ia aterijal!0 i .%ral!0 ,%p%!e!t0 C /aterijalna

komponenta podele nadležnosti je odreena vrsta poslova ili stvari u nadležnosti federalne vlasti
i vlasti federalnih jedinica. ;ormalna komponenta su instrumenti pomo@u kojih svaka od dve
vlasti obavlja poslove, odnosno stvari u svojoj nadležnosti. !ako, federacija za obavljanje
poslova iz svoje nadležnosti ima suverena prava. !o su zakonodavstvo, uprava i sudstvo, kao i
organi za vršenje tih prava. ;ormalna komponenta podele nadležnosti pruža jemstva za
ostvarivanje materijalne komponente podele nadležnosti.
*ravila o materijalnoj i formalnoj podeli nadležnosti utvruju se u ustavu i mogu se promeniti
samo promenom ustava. !a ustavna mogu@nost da se raspolaže nadležnoš@u za podelu
20
7
nadležnosti poznata je pod nazivom nadležnost nadležnosti federalne države, kao njena
4ompetenzC4ompetenz. !o je pravo federacije da ustavom odreuje i menja svoju nadležnost i
time nadležnost federalnih jedinica. -a li pravo federalne države na promenu federalnog ustava
ima ili nema apsolutnu vrednost, zavisi od toga da li federalne jedinice daju ili ne daju svoj
pristanak na promenu federalnog ustava izvršenu od strane federalnog ustavotvornog organa.
$ slu5aju da federalne jedinice daju svoj pristanak (ne sve nego obi5na ili kvalifikovana ve@ina
njih) na promenu federalnog ustava izglasanu od strane federalnog ustavotvornog organa, onda
pravo federalne države na 4ompetenzC4ompetenz ima svoju granicu i ono nije više u pravnom
smislu apsolutno.
Met%$i p%$ele !a$le<!%"ti C *ostoje dva tradicionalna metoda za odreivanje, tj. podelu
nadležnosti u federalnoj državi. *rema prvom, federalnoj vlasti se ustavom pozitivno odreuje
nadležnost, dok sve ostale u ustavu nenabrojane nadležnosti koje nisu date federalnoj vlasti
ostaju u nadležnosti federalnih jedinica. !ada je pretpostavka nadležnosti u korist federalnih
jedinica. !o drugim re5ima zna5i da se nadležnost savezne države odreuje na pozitivan, a
nadležnost federalnih jedinica na negativan na5in. $ slu5aju spora, tj. ako se ne može jasno
utvrditi u 5iju nadležnost spada neki posao, pretpostavka je u korist nadležnosti federalnih
jedinica.
*rema drugom metodu, nadležnosti koje ustavom nisu pozitivno odreene kao nadležnost
federalnih jedinica, pripadaju federalnoj vlasti.
!ada je pretpostavka nadležnosti u korist federacije. vo, drugim re5ima zna5i, da je sada
nadležnost federalnih jedinica odreena na pozitivan, a nadležnost federacije na negativan na5in.
$ slu5aju spora, tj. kad se ne može jasno utvrditi koja je od dve vlasti nadležna, pretpostavka je u
korist nadležnosti federacije.
*rvi metod podele nadležnosti saglasniji je sa prirodom federalnog na5ela i on u ustavima
federalnih država preovlauje kao pravilo, dok se drugi primenjuje kao izuzetak (4anada). !o
pravilo je izraz shvatanja posebnih država (federalnih jedinica) kao starijih od federalne države,
koju su posebne države stvorile radi opštih i zajedni5kih spoljnih i unutrašnjih interesa, te da su
stoga one nosioci originerne, izvorne vlasti.
/eutim, ako su popisom federalne nadležnosti obuhva@ene mnogobrojne i najzna5ajnije
nadležnosti države, nadležnosti koje preostaju federalnim jedinicama, bez obzira na pretpostavku
nadležnosti u njihovu korist, ne@e mnogo oja5ati položaj federalnih jedinica. -rugim re5ima,
sama no sebi pretpostavka nadležnosti u korist federalnih jedinica ne može se uzeti kao pouzdani
pokazatelj stepena primene federalnog na5ela.
20
8
$stavi federalnih država nikada ne nabrajaju posebno poslove u nadležnosti i federacije i

federalnih jedinica. bi5no se posebno nabraja nadležnost samo jednog od dva subjekta,
naj5eš@e federacije, a generalnom klauzulom (bez posebnog nabrajanja) odreuje se nadležnosti
drugog subjekta, naj5eš@e federalnih jedinica. !o su svi oni poslovi koji nisu posebno nabrojani
kao nadležnost prvog subjekta. d ovog, gotovo opšte usvojenog pravila podele nadležnosti u
federaciji, ima izuzetaka. ni postoje kad se u federalnom ustavu posebno nabroje poslovi u
nadležnosti federalnih jedinica, a generalnom klauzulom odredi nadležnost federacije. $ svakom
slu5aju, pravilo je slede@eJ nadležnost odreenu generalnom klauzulom treba tuma5iti široko, a
pozitivnom enumeracijom usko.
$stav %&- od 18B8. poznaje i neke posebne metode podele nadležnosti. *ored pozitivnog
odreivanja nadležnosti federalne vlasti, $stav %&- sadrži odredbe kojima federalnoj vlasti
zabranjuje da izvesne poslove iz svoje nadležnosti obavlja na na5in koji bi imao karakter
zloupotrebe. !ako se federalnoj vlasti zabranjujeJ 1) da suspenduje ustavne garantije u pogledu
slobode li5nosti (the [rit of #abeas <orpus), osim u slu5ajevima rata ili ratne opasnostiM :) da
donese zakon o progonstvu državljanaM 3) da donese zakon sa povratnom snagom, =) da jednoj
posebnoj državi daje povlastice na ra5un druteM 6) da daje plemi@ke tituleM D) da ustanovljava ili
zabranjuje ma koju religiju ili da name@e versku zakletvu kao uslov za državnu službuM 8) da
sužava slobodu govora ili pisanja, javnog zbora ili nošenja oružja.
$stav %&-, pored poslova koje je izri5ito stavio u nadležnost federalne vlasti, sadrži izvesne
poslove koji nisu na izri5it na5in dodeljeni federalnoj vlasti, ali su posebno izuzeti iz nadležnosti
federalnih jedinica. +e5 je o zabranama koje važe za federalne jediniceJ 1) da nijedna država ne
može zaklju5ivati ugovor niti savezM :) da države ne mogu doneti zakon o progonstvu, zakone sa
povratnom snagom, ni zakone kojima bi se umanjivale ustavne obavezeM 3) da države ne mogu
imati drugi oblik vladavine osim republikanskogM =) da države ne mogu dodeljivati plemi@ke
titule, zadržavati ropstvo, sužavati prava ma kog graanina federacije, niti mu odricati pravo
glasa no osnovu rase, boje kože ili ranijeg ropskog položajaM 6) da države ne mogu nikoga
lišavati imanja, slobode ili života bez zakonom propisanog postupka niti ikome odre@i jednaku
zakonsku zaštitu. 4ako se vidi, neki od ovih poslova su zabrane državnoj vlasti kao takvoj C i
federalnoj i federalnih jedinica C da ih obavlja.
>to se ti5e pitanja obima nadležnosti federalne vlasti, odnosno vlasti federalnih jedinica, tu
pouzdanih pravila nema, ali iz dosadašnjeg federalnog iskustva proizlazi da federacije koje su
nastale unutrašnjom transformacijom unitarne u federalnu državu imaju širu nadležnost i važnije
funkcije. brnuto, federacije koje su nastale od konfederacija imaju uži obim nadležnosti.
20
9
bim nadležnosti federalne vlasti zavisi i od uloge koju država ima u ustavnom ureenju zemlje.
$ federacijama 5ijim se ustavom institucionišu liberalna shvatanja o ulozi države u društvu
(liberalna država) uži je obim nadležnosti federalne vlasti. $ federacijama u kojima je uloga
države u oblasti javnog života ve@a (država regulator i planska država), šira je nadležnost
federalne vlasti.
bim nadležnosti federalne države, odnosno federalne jedinice, izražava stepen primene
federalnog na5ela. /alobrojne i manje zna5ajne nadležnosti federalnih jedinica zna5e slabiji
stepen primene federalnog na5elaM i obrnuto, brojne i zna5ajne nadležnosti federalnih jedinica
zna5e ve@i stepen primene federalnog na5ela.
Iz metoda na koji se deli nadležnost izmeu federacije i federalnih jedinica mogu@e je zaklju5iti
da se u federaciji poslovi koji su u nadležnosti države mogu podeliti u dve grupeJ grupu onih
poslova koji su u isklju5ivoj nadležnosti federacije i grupu onih poslova koji su u isklju5ivoj
nadležnosti federalnih jedinica. &li je u stvarnosti teško, gotovo nemogu@e, kruto razdvojiti sve
državne poslove na one koji su u nadležnosti ili federacije ili federalnih jedinica. aprotiv,
postoje i poslovi koji su u nadležnosti i federacije i federalnih jedinica. !ako se, pored poslova
koji su u dve isklju5ive nadležnosti, u federacijama pojavljuje i tre@a grupa poslova, koji su u
mešovitoj ili u zajedni5koj nadležnosti.
4ad je re5 o podeli zakonodavne nadležnosti, u federaciji se razlikuju tri oblika zakonodavne
nadležnostiJ isklju5iva zakonodavna nadležnost federacije, isklju5iva zakonodavna nadležnost
federalnih jedinica i mešovita zakonodavna nadležnost. /ešovita zakonodavna nadležnost može
biti paralelna i konkurentna. *aralelna zakonodavna nadležnost postoji kad istu oblast odnosa
ureuju zakonom i federacija i federalne jedinice. ;ederacija u takvim slu5ajevima svojim
zakonima ureuje osnove ili na5ela, a federalne jedinice svojim zakonima, drže@i se osnova i
na5ela iz federalnog zakona, detaljno ureuju 5itavo podru5je odnosa. $ toj oblasti zakonodavna
nadležnost federacije ima obeležje neke vrste okvirnog zakonodavstva, a federalne jedinice
obeležje zakonodavne razrade, tj. federacija u federalnim zakonima postavlja osnovna na5ela
koja federalne jedinice razrauju u pojedinostima, svaka na svoj na5in, prema svojim
posebnostima. 4onkurentna zakonodavna nadležnost u stvari je zakonodavna nadležnost
federacije. &li, ako federacija ne donese svoj zakon, federalne jedinice imaju ustavno pravo da
svojim zakonom urede to podru5je federalnih odnosa. 4ad federacija donese svoj zakon, u toj
oblasti prestaje da važi zakon federalne jedinice. *rema tome, u tim oblastima postoji ili zakon
federacije ili zakon federalne jedinice.
21
0
Ola"ti 0 !a$le<!%"ti .e$eraije i .e$eral!i8 je$i!ia C 4ad je re5 o materijalnoj komponenti

podele nadležnosti u federaciji, važi najopštije praviloJ poslovi od opšteg i zajedni5kog interesa,
kao i oni koje u interesu svih graana može bolje obavljati zajedni5ka vlast, u nadležnosti su
federalne vlasti kao zajedni5ke vlasti. Isto tako, poslovi koji prema svojoj prirodi zahtevaju
jednoobraznost regulisanja, odnosno koji se moraju obavljati jedinstveno, putem kojih se
federacija prema spolja ili prema unutra pojavljuje kao jedna državna celina, dodeljuju se u
nadležnost federaciji. *oslovi koji imaju regionalni zna5aj i obim u nadležnosti su federalnih
jedinica. *utem njih se izražavaju razli5itosti i posebnosti federalnih jedinica, što je i razlog
federalnog ureenja. !i poslovi svedo5e o opravdanosti postojanja federalnih jedinica i time
federalnog ureenja. !ako, Fpo pravilu, saveznim jedinicama pripadaju svi oni mnogobrojni
poslovi koji imaju oblasni i lokalni zna5aj i obim. !u dolazi uprava nad kulturnim i prosvetnim
radom, unutrašnjom trgovinom, zdravljem, moralom i onim nizom graanskih odnosa izmeu
graana samostalnih jedinica i njihovog odnosa prema vladama državicaG (. !. orevi@). %a
svoje strane, federalna vlast ima nadležnost Fda upravlja i vodi spoljnu politiku, spoljnu i
unutrašnju bezbednost zemlje, vojsku, da odlu5uje o ratu i miru, da upravlja saobra@ajnim
sredstvima, poštom i telegrafom, da odreuje novac, mere i tegove, carinu i osnovna na5ela
zakonodavstva o radu, pomorstvu i vodama i da vrši kontrolu nad svim onim ekonomskim
sektorima koji imaju nacionalnu ili saveznu primenu i domašajG (. !. orevi@). 4ako se vidi,
za federalnu državu rezervisane su najvažnije nadležnosti u oblasti inostranih poslova, odbrane,
privrede, finansija, carina i telekomunikacija ('. <hantebout), dok su za federalne jedinice
rezervisane manje važne nadležnosti koje nisu u strogom smislu re5i vezane za državnu
suverenost, kao što su zdravlje, kultura, prosveta, rad i sli5no (%. ?eclercP).
*ored ovih isklju5ivih nadležnosti, relativno znatan krug poslova je i u mešovitoj ili zajedni5koj
nadležnosti. aj5eš@e su to poslovi u oblasti ekološke zaštite, socijalnih službi, trgovine,
saobra@aja i sli5no. $ tim oblastima nadležnost, po5ev od zakonodavne do sudske, imaju preko
svojih organa i federacija i federalne jedinice. -ok za princip isklju5ivih nadležnosti važi pravilo
da ono što je u nadležnosti jednog ne može biti istovremeno u nadležnosti drugog subjekta, za
mešovitu ili zajedni5ku nadležnost važi pravilo da je vrše i jedni i drugi subjekti.
$ oblasti svoje nadležnosti federalna vlast, odnosno vlasti federalnih jedinica, obavljaju svoje
poslove preko zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa, koji donose odgovaraju@e vrste pravnih
akata. Zakoni federalne države, ako su doneseni u oblasti nadležnosti federacije, imaju ve@u
pravnu snagu i s njima moraju biti saglasni zakoni federalnih jedinica.
21
1
*odelu nadležnosti u federaciji nipošto ne treba razumeti kao podelu na dva posebna i odvojena
sistema vlasti. +e5 je o ostvarivanju pojedinih dimenzija vlasti na razli5itoj teritoriji u okviru
jednog sistema vlasti. !o zna5i da su preplitanja i dodiri federalne vlasti i vlasti federalnih
jedinica neminovni. $ takvim slu5ajevima važi osnovno pravilo prema kojem su zakoni
federalne vlasti viši i pravno nadmo@niji od zakona federalnih jedinica koji su u sukobu sa
federalnim zakonima.
Olii !a$le<!%"ti C %vaki od dva subjekta u federaciji ima u oblasti koja mu je federalnim
ustavom stavljena u nadležnost pravo da donosi zakone, da utvruje politiku, da izvršava zakone
i da rešava sporove koji proiziu iz primene zakona. *rema tome, najvažniji oblici nadležnosti su
zakonodavstvo, uprava i sudstvo. !ako je pravilo da federacija u krugu svoje nadležnosti ima
zakonodavnu vlast, koju ne može preneti na federalne jedinice. !o isto pravo u krugu svoje
nadležnosti imaju i federalne jedinice, ali ga, u izvesnim ustavnim sistemima, mogu preneti na
federaciju.
&li, federacija može u pojedinim materijama donositi tzv. okvirne zakone ili zakoneCna5ela, s
tim da ih zakonodavna vlast federalnih jedinica dalje razrauje, kakav primer pruža >vajcarska.
-rugi je slu5aj s izvršnom vlaš@u. aj5eš@e je izvršavanje federalnih zakona u nadležnosti
federalnih jedinica, a samo no izuzetku za izvršavanje federalnih zakona mogu u federalnim

jedinicama postojati federalni organi. 4ad organi federalnih jedinica ne izvršavaju federalne
zakone, federalni organi mogu preko svojih podru5nih organa preduzeti sve potrebne mere,
uklju5uju@i i preuzimanje njihovog neposrednog izvršavanja. o, 5ak i kad ne važi izloženi
model izvršavanja federalnih zakona, nego je izvršavanje federalnih zakona u nadležnosti
federalnih organa, tu federacija, za razliku od svoje zakonodavne vlasti, može nadležnost za
izvršavanje federalnih zakona iz pojedinih upravnih oblasti preneti na federalne jedinice. Ima
pisaca koji smatraju da bi federacija imala nepotpunu formalnu nadležnost ako bi u sistemu
izvršavanja federalnih zakona važila ustavna odredba poput one iz 'ajmarskog ustavaJ FZakone
+ajha izvršavaju vlasti posebnih država, ako zakoni +ajha druk5ije ne odredeG (5lan 1=).
>to se sudske vlasti ti5e, pravilo je da federalna sudska vlast rešava sporove koji proiziu iz
primene federalnih zakona i drugih federalnih propisa, dok sudska vlast federalnih jedinica
rešava sporove koji proiziu iz primene zakona i propisa federalnih jedinica. I kad sudovi
federalnih jedinica primenjuju za rešavanje sudskih sporova federalne zakone, kona5nu sudsku
instancu predstavlja federalni vrhovni sud.
21
2
UČEŠBE =E'ERALNI@ 5E'INI>A U VRŠEN5U

NA'LE6NOSTI =E'ERA>I5E
Olii !a;ela .e$eral!e partiipaije C +e5 je o na5elu koje je specifi5na razlika federalne
države, u poreenju s drugim tipovima države. no, budu@i da je predvieno u ustavu, uživa
najve@i stepen pravne zaštite, ali pojedini ustavi idu i dalje od toga, na ga zašti@uju od svake
budu@e revizije ustava. !ako, nema5ki snovni zakon od 19=9. u 5lanu 89. zabranjuje svaku
promenu ustava koja se ti5e podele federacije na zemlje (federalne jedinice) i u5eš@e zemalja u
federalnom zakonodavstvu.
;ederalni poredak nije poredak 5iste agregacije udruženih delova, nego je to poredak koji se
jasno suprotstavlja jednostavnoj podreenosti pojedinih kolektiviteta centru, karakteristi5noj za
unitarnu državu, time što institucionalno priznaje i garantuje pluralizam posebnih poredaka. $
federaciji ne postoji prosta nadreenost federalne države federalnim jedinicama, nego prodiranje
i u5eš@e (compenetration etparticipation) federalnih jedinica u federalnoj državi. !a
komplementarnost dva nivoa državnosti u federaciji, izražava se u meusobnom uticaju
federalnih organa i organa federalnih jedinica. Iako federalne jedinice ne poseduju u federaciji
državnu suverenost, one kao jaku zamenu za taj kvalitet države imaju pravo da u5estvuju u
sastavu i odlu5ivanju organa federalne države. -rugim re5ima, federalne jedinice u5estvuju u
formiranju i radu federalnog ustavnog poretka. $5eš@e federalnih jedinica je višestruko. no se,
najpre, ti5e zakonodavne vlasti i zakonodavnog organa. $ tom organu federalne jedinice imaju
najpre svoje predstavništvo. !o je donji dom federalnog parlamenta, u kojem su predstavljene
isklju5ivo federalne jedinice. Zatim, federalne jedinice imaju pravo zakonodavne inicijative za
donošenje federalnih zakona (>vajcarska). $ pojedinim federacijama (>vajcarska, %%%+)

federalne jedinice imaju pravo na sazivanje federalnog parlamenta. Znatno je manji i
institucionalno druk5ije izražen oblik u5eš@a federalnih jedinica u federalnim izvršnim i sudskim
organima. ajvažniji oblik u5eš@a federalnih jedinica je u vršenju ustavotvorne vlasti u
federaciji, tj. u donošenju i izmenama federalnog ustava.
'r04i $% .e$eral!%4 parlae!ta C ajpoznatiji oblik u5eš@a federalnih jedinica kao takvih u
obavljanju nadležnosti federacije jeste drugi dom federalnog parlamenta. ;ederalni parlament
treba da odrazi sastav federacije, a on obuhvata graane i federalne jedinice. 0raani su,
21
3
nezavisno od unutrašnje podele na federalne jedinice, jednako predstavljeni u donjem domu

federalnog parlamenta. !aj dom predstavlja stanovništvo federacije kao nedeljivo bira5ko telo. $
njemu su predstavljeni bira5i kao jedinstvena celina, bira5i kao bira5ko telo, bez obzira na
njegovu podelu po federalnim jedinicama. ;ederalne jedinice su, sa svoje strane, nezavisno od
veli5ine i broja stanovnika, jednako predstavljene u gornjem domu federalnog parlamenta.
/eutim, postoje federacije u kojima su federalne jedinice u gornjem domu federalnog
parlamenta predstavljene srazmerno broju svojih bira5a (ema5ka, &ustrija, 4anada i Indija).
0ornji dom federalnog parlamenta izraz je politi5koCpravne jednakosti svake od federalnih
jedinica i sredstvo preko kojeg one uti5u da prilikom stvaranja državne politike i donošenja
federalnih zakona dou do izražaja potrebe i težnje pojedina5ne federalne jedinice.
-rugi dom u federaciji, kad je sastavljen na paritetnom na5elu, sredstvo je odbrane manjih
federalnih jedinica od ve@ih i sredstvo usklaivanja sukoba i razlika koji postoje izmeu
federalnih jedinica.
*reko drugog doma federalne jedinice Fudružene na odgovaraju@i na5in, mogu spre5iti
donošenje zakona i odluka sa kojima se ne slažu, ali, na drugoj strani, nijedna od njih, sama za
sebe, ne raspolaže mogu@noš@u da stavi veto na odluku koju ve@ina prihvataG (/. ovi5i@).
*rimena federalnog na5ela ne ogleda se samo u sastavu, nego i u odlu5ivanju drugog doma.
;ederalno na5elo je u potpunosti primenjeno kad su dva doma federalnog parlamenta u

potpunosti ravnopravna, u svim nadležnostima federalnog parlamenta, kako zakonodavnoj i
ustavotvornoj, tako i u vršenju funkcije izbora i politi5ke kontrole, tj. razrešenja vlade. -rugim
re5ima, na5elo dvodomnosti u odlu5ivanju federalnog parlamenta mora se dosledno sprovoditi.
E4ze,0ti+a 0 .e$eraiji C 4ad je re5 o organima izvršne vlasti u federaciji, šefu države i vladi,
u5eš@e federalnih jedinica u njihovom izboru (federacije, no pravilu, imaju republikanski oblik
vladavine) uglavnom dolazi do izražaja preko drugog doma federalnog parlamenta. $z to, u
nekim federacijama postoje izri5ita ustavna ili obi5ajna pravila o predstavljanju federalnih
jedinica u federalnoj vlasti. !ako, u $stavu >vajcarske od 1B8=. postoji odredba prema kojoj u
%avezni savet (izvršni organ federalne države) Fiz istog kantona može biti izabran samo jedan
5lanG. $ >vajcarskoj je u praksi %avezni savet sastavljen prema Fmagi5noj formuliG C dva
njegova 5lana obi5no su iz romanskog dela, ili no jedan iz kantona u kojima se pretežno govori
francuski i italijanski, dok su pet ostalih iz dela u kojem se govori nema5ki. -rugi kriterijum za
sastav %aveznog saveta (ima ukupno sedam 5lanova) je strana5ka pripadnost.
21
4
S0$"t+% 0 .e$eraiji C *oseban zna5aj u svakoj federaciji ima sudska vlast. !o proizlazi iz
prirode federacije, koja je Fu osnovi ustavna i pravna državaG. oš je &leksandar #amilton
(&leksander #amilton) tvrdio da nema federacije bez nezavisnog i jakog sudstva. $ federaciji su
obe vlasti, i federalna i federalnih jedinica, pot5injene ustavu, a u okviru dve vlasti oba sistema
organa pot5injeni su objektivnom pravu. % obzirom na to da je federacija tip države sa
podeljenom nadležnoš@u, u njoj su 5esti sukobi nadležnosti izmeu federalne vlasti i vlasti
federalnih jedinica, kao i ovih drugih meusobno. Zbog toga je u federaciji neophodno
postojanje objektivnih i nezavisnih sudova, koji bi bili u stanju da donose objektivne odluke o
smislu ustava i o tome koja je od vlasti u federaciji nadležna vlast. !akvi organi su sudovi (.
!.orevi@).
$ federaciji sudska funkcija može biti organizovana na više na5ina. ajprirodniji je onaj na5in
prema kojem paralelno postoji federalna sudska vlast i sudska vlast federalnih jedinica.
;ederalno sudstvo bi rešavalo sporove opšteg karaktera, na koje je potrebno primeniti federalni
ustav, federalne zakone i meunarodne ugovore. %udovi federalnih jedinica bi rešavali sporove
koji proizlaze iz primene zakonodavstva federalne jedinice. +ešavanje svih takvih sporova bi u
na5elu po5injalo i okon5avalo se u federalnim jedinicama, pred njihovim sudovima. a odluku
najvišeg suda federalne jedinice ima mesta pravnom leku samo kad je re5 o slu5aju na 5ije se
rešavanje primenjuje federalno zakonodavstvo.
'išestepenost sudstva u federalnim jedinicama je pravilo, dok samo federalno sudstvo može biti
organizovano u dva oblikaJ kao jedan vrhovni federalni sud i kao višestepeno federalno sudstvo.
U;e:e 0 0"ta+%t+%r!%j +la"ti C ajvažniji oblik u5eš@a federalnih jedinica u vlasti federacije je
njihovo u5eš@e u vršenju ustavotvorne vlasti, tj. u donošenju i promeni federalnog ustava. vde
su mogu@a dva rešenja. *rema prvom, u donošenju i promeni federalnog ustava odlu5uje
federalni parlament kvalifikovanom, nadzakonskom ve@inom. !u se u odlu5ivanje ne uklju5uju

federalne jedinice neposredno, nego posredno, preko gornjeg doma federalnog parlamenta, koji
je predstavništvo federalnih jedinica. *rema drutom rešenju, odluka federalnog parlamenta o
promeni federalnog ustava obavezno podleže saglasnosti federalnih jedinica neposredno. !akvu
saglasnost daju bilo parlamenti federalnih jedinica, pri 5emu se smatra da je saglasnost data ako
su saglasni parlamenti ve@ine federalnih jedinica (/eksiko), dve tre@ine federalnih jedinica
('enecuela) ili tri 5etvrtine federalnih jedinica (%&-), bilo bira5i u federalnim jedinicama
neposredno na referendumu (>vajcarska, &ustralija), u kom se slu5aju za predložene promene

mora izjasniti ve@ina bira5a u celoj federaciji i ve@ina bira5a u ve@ini federalnih jedinica. vo
21
5
drugo rešenje smatra se bližim suštini federalnog ureenja. &li se, isto tako, smatra nespojivim sa
federalnim ureenjem zahtev za jednoglasnoš@u svih federalnih jedinica, jer je to na5in za
promenu konfederalnog ugovora u konfederaciji (takvo rešenje postojalo je prema $stavu %;+
od 198=. za svaku promenu tog federalnog ustava).
'IO SE'MI
O?LI>I TERITORI5ALNE 'E>ENTRALIZA>I5E
21
6
PO5AM TERITORI5ALNE 'E>ENTRALIZA>I5E
'e,%!e!traija i $ee!tralizaija C Za razliku od federalne države, u kojoj postoji ustavom

ustanovljena podela državne vlasti izmeu federalne države, s jedne, i federalnih jedinica, s
druge strane, pra@ena paralelnim sistemom državnih organa, u unitarnoj državi državnu vlast kao
jedini državni organi vrše centralni organi. ni tu vlast mogu vršiti u celini ili pojedine poslove
državne vlasti poveravati necentralnim organima, koji su im podreeni u odreenom stepenu. %
obzirom na odnos koji se uspostavlja izmeu centralnih i necentralnih organa, unitarna država
može biti centralizovana i decentralizovana. *ri tom se pojmom unitarna država obuhvata
unitarna država u pravom smislu re5i, u smislu nefederalne države, i federalna jedinica u
federalnoj državi. Instrument pomo@u kojeg se postiže potpuna podreenost necentralnih organa
centralnim i uspostavlja centralisti5ko državno ureenje u unitarnoj državi naziva se
dekoncentracija, dok se instrument pomo@u kojeg se necentralnim organima ostavlja izvestan
stepen samostalnosti u odnosu na centralne organe i uspostavlja decentralizovano državno
ureenje naziva decentralizacija. -ekoncentracija i decentralizacija su dva modaliteta
ostvarivanja na5ela jedinstva državne volje u unitarnoj državi. Zajedni5ko im je to što i jedan i
drugi izražavaju centrifugalnu tendenciju u unitarnoj državi, koja državnu vlast, pre svega
državnu upravu, približava graanima. & to je jedno od obeležja dobro ureene države, jer se,
kako je govorio još apoleon  Fsa daljine može vladati, ali se samo iz blizine može upravljatiG.
$kratko, u dobro ureenoj državi vlast se ne vrši iz prestonice, nego na licu mesta (&. #auriou).
*ri tom se prvenstveno misli na poveravanje necentralnim organima pojedinih poslova upravne
vlasti (pouvoir administratif), a ne vlasti odlu5ivanja, politi5ke vlasti (pouvoir politiPue), koja
ostaje u nadležnosti centralnih državnih organa, tj. u rukama države. $ oba slu5aja, samo
razli5itim metodima, obezbeuje se jedinstvena državna volja. Iako je ovakav sistem državnog
21
7
ureenja racionalan i apstraktno uzev efikasan, on, ukoliko se ne održava njegov osnovni duh,
vodi, kako je metafori5no govorio ?amne, do Fapopleksije u centru i paralize u ekstremitetimaG.
+azliku izmeu dekoncentracije i decentralizacije najjednostavnije izražava &ndre riju kad
kaže da se kod dekoncentracije poslovi državne uprave poveravaju necentralnim državnim

organima, predstavnicima države, dok se kod decentralizacije ti isti poslovi poveravaju
nedržavnim organima, predstavnicima graana. $ tom smislu je dekoncentracija centralizam,
pošto ona sprovodi koncentraciju vlasti kod centralnih državnih organa, posebno uprave. &li,
pošto su centralni državni organi daleko od graana, oni, no pravilu, nemaju dovoljno
razumevanja ni sluha za njihove potrebe. *ored toga, tako centralizovano obavljanje poslova
državne uprave dovodi do njene sporosti u radu Fšto postaje jasno 5im se pomisli da i za krupne i
za sitne stvari treba zakucati na vratima u samom centru. I stoga, pošto se ceo ovaj postupak
dekoncentracije izvodi u sistemu centralizma, potrebno je ista@i da je glavno obeležje ovog
sistema hijerarhijski izvedena organizacija administrativne vlasti, ili prosto hijerarhijaG (/. Ili@).
-ekoncentracija je tako Fspuštanje vlasti odlu5ivanja sa viših stepena hijerarhije na nižiG (/.
Ili@). na je centralizovana decentralizacija, kojom se nipošto ne umanjuje centralisti5ki karakter
države. *rema jednoj slikovitoj odredbi, dekoncentracija je Fuvek isti 5eki@ koji kujeM skra@uje
mu se samo drškaG. !o je zbog toga što je dekoncentracija samo detaširano, dislocirano
obavljanje državnih vlasti (državne uprave), posredstvom neizbornih, od strane države
postavljenih, strogo hijerarhijski podreenih organa. !ipi5an primer dekoncentracije su upravni
okruzi koji su formirani u +epublici %rbiji. $ ;rancuskoj se kao primeri dekoncentracije navode
prefekt u departmanu ili regionu ili rektor univerziteta, za razliku od izabranog predsednika
univerziteta, koji je oblik decentralizacije.
Ipak, do pojma dekoncentracije lakše se dolazi ako se dovede u vezu s pojmom koncentracije,
nego s pojmom decentralizacije. -ok koncentracija zna5i obavljanje upravnih poslova u sedištu
centralnih organa državne uprave, dekoncentracija je obavljanje poslova državne uprave iz
nadležnosti centralnog organa državne uprave van njegovog sedišta, preko njegovih ekspozitura.
kspoziture su upravo dislocirane organizacione jedinice centralnog organa državne uprave. ne
su organizacioni deo centralnog organa državne uprave i hijerarhijski su mu potpuno podreene.
4ako se može videti, dekoncentracija je na5in suštinske (iako ne i fizi5ke) centralizacije, ili
na5in centralizacije sa prekidima, na5in centralizacije preko posrednika. jenu suštinu je
slikovito, kako smo istakli, utvrdio francuski publicista, rekavši da je kod dekoncentracije re5 o
istom 5eki@u koji kuje samo skra@enom drškom.
21
8
& to zna5i sa više prilagoenim udarcima. -rugim re5ima, kod dekoncentracije re5 je o
prenošenju (le transfert) odreenih poslova državne uprave sa centralnog na lokalni nivo, ali
posredstvom i u korist državnih (ne nedržavnih, lokalnih) organa. %toga, dekoncentracija vlasti,
iako zna5i ublažavanje centralizma, ne stoji ni ukakvoj vezi sa decentralizacijom, premda se
ponekad naziva i administrativna ili birokratska decentralizacija. na nema veze sa
decentralizacijom, jer se sprovodi u okviru i posredstvom hijerarhije, koja je na5elo
centralizacije, a ne decentralizacije.
Iz ovakvog odreivanja dekoncentracije, /ihailo Ili@ je izveo pravilan zaklju5ak da se državna
vlast decentralizuje samo ako se prenosi na necentralne organe izvan državne hijerarhije, tj. na
organe koji nisu u položaju subordiniranosti prema državnoj vlasti nego, naprotiv, imaju u okviru
nje izvesnu nezavisnost. & to zna5i da za decentralizaciju državne vlasti nije dovoljno da se deo
nadležnosti oduzme jednim državnim organima i dodeli drugim hijerarhijski podreenim
državnim organima. edino ako se državna vlast dodeli na vršenje drutim Fne državnim, nego
samoupravnim organima, onda se tek može tvrditi da se vlast decentrališeG (/. Ili@).
-ecentralizacija je prenošenje poslova državne uprave iz nadležnosti centralnih državnih organa
na necentralne organe tipa lokalnih organa uprave ili 5ak na lokalna predstavni5ka tela, koja bira
lokalno stanovništvo, tj. graani neposredno. 4od decentralizacije poslovi državne uprave
prenose se na organe koje su neposredno izabrali graani, tj. lokalno stanovništvo ili lokalno
predstavni5ko telo, a ne na organe koji su postavljeni od strane države i time imaju svojstvo
državnih organa. %toga bi se decentralizacija mogla odrediti kao prenošenje (delegation)
odreenih poslova centralne upravne vlasti lokalnim organima, koje su graani izabrali. !o zna5i
da je neposredni izbor organa od strane graana kojima se poveravaju državni poslovi probni
kamen (pierre de touche) decentralizacije.
-ecentralizaciju ustanovljava država prema svojoj volji, državnim zakonom. na je podvrgnuta
na5elu specijalnosti (principe de specialite), tj. može obuhvatiti samo odreene poslove iz oblasti
državne upravne vlasti i ništa preko ni izvan toga, za razliku od države koja preko svojih organa
vrši sve državne vlasti, tj. ima opštu nadležnost državne vlasti. tuda decentralizacija, posebno u
francuskom zna5enju pojma, ozna5ava samostalnu upravu, samoupravu (autoadministration).
&li, decentralizacija ne zna5i slobodno i kona5no vršenje prenesenih poslova državne uprave.
na je stavljena pod nadzor, tj. pod tutelu centralne državne vlasti, odnosno organa te vlasti, koji
vrše kontrolu zakonitosti.
21
9
Terit%rijal!a $ee!tralizaija C -ecentralizacija može biti funkcionalna i teritorijalna.

;unkcionalna decentralizacija sastoji se u priznavanju odreenim javnim službama (delatnostima
od opšteg, od javnog zna5aja), o 5ijem funkcionisanju brine država, prava na odreen stepen
nezavisnosti, koja obuhvata u5estvovanje u upravljanju i rukovoenju. !eritorijalna
decentralizacija sastoji se u takvoj nezavisnosti kojom raspolažu teritorijalni kolektiviteti,
odnosno graani koji su u njima nastanjeni, da u okviru zakona samostalno sobom upravljaju
(samoodlu5uju) u sferi lokalnih poslova. vo je zna5enje teritorijalne decentralizacije u smislu
lokalne, teritorijalne samouprave ili narodne samouprave. !o su šira zna5enja pojma
decentralizacije od onih o kojima je bilo re5i, tj. u smislu prenošenja državnih poslova od strane
centralnih necentralnim nedržavnim organima, tj. organima lokalne samouprave. $ ovom širem
zna5enju teritorijalna decentralizacija je ustanova nezavisna od državne vlasti i centralnih
državnih organa vlasti, ona je autenti5na lokalna (teritorijalna, mesna) samouprava. $ užem
zna5enju decentralizacija je oblik decentralizacije uprave, na se s obzirom na takvu sadržinu, ona
naziva lokalna uprava. !eritorijalna decentralizacija u širem smislu je narodna samouprava, koja,
u zavisnosti od veli5ine teritorije na kojoj se konstituiše, može biti lokalna samouprava (u
lokalnim zajednicama) i regionalna teritorijalna autonomija (u širim zajednicama, regionima). !u
nema nikakvog prenošenja državnih poslova, nego samoupravnog obavljanja lokalnih i
regionalnih poslova, kao svojih poslova (originernih, neprenesenih). $ užem smislu
decentralizacija je poveravanje državnih poslova, koje organi lokalne samouprave i teritorijalne
autonomije vrše kao prenesene, tue poslove.
4ako se vidi, teritorijalna decentralizacija, u smislu lokalne samouprave, prevazilazi zna5enje
decentralizacije u smislu prenošenja poslova državne uprave od strane centralnih necentralnim i
nedržavnim (neposredno izabranim od strane graana ili predstavništva graana) organima. $že
zna5enje teritorijalne decentralizacije svodi državne poslove na poslove državne vlasti. /eutim,
lokalni poslovi isto tako su državni poslovi, ali za njihovo obavljanje nije neophodno
primenjivati državnu vlast. Zbog toga njih obavljaju nedržavni, samoupravni organi. %toga je u
pravu ovan !.orevi@ kad povla5i razliku izmeu lokalne samouprave, kao teritorijalne
decentralizacije, u smislu samostalnog upravljanja lokalnog stanovništva lokalnim poslovima, i
decentralizacije kao lokalne uprave, u smislu vršenja poslova centralne uprave od strane lokalnih
organa. F?okalna samouprava je L kaže ovan !.orevi@ C institucija u kojoj se ostvaruje
politi5ko pravo graana na samoupravljanje. -ecentralizacija je kreacija i sastavni deo državne
organizacije koja se deli na više i niže državne organe, na centralne i lokalne administracije,
kojima se poveravaju razli5ite funkcije, ali tako da lokalna uprava ima izvesnu samostalnost u
izvršavanju tih funkcija, ali se uvek nalazi pod ve@om ili manjom kontrolom centralne vlasti koja
22
0
je jedini ustavni nosilac suvereniteta.G rgani jedinica lokalne samouprave nisu lokalni organi
državne vlasti, jer su lokalne jedinice samoupravne jedinice (samoupravni entiteti), a lokalni
organi u njima su samoupravni organi. -oduše, oni istovremeno obavljaju državne upravne
poslove lokalnog karaktera i zna5aja. &li, bitno je da lokalne jedinice nisu 5isto administrativne
jedinice bez teritorijalne samouprave, nego su, obrnuto, jedinice teritorijalne samouprave koje
obavljaju administrativne poslove lokalnog karaktera.
*ojmom teritorijalne decentralizacije u širem smislu može se obuhvatiti i pojam teritorijalne
autonomije. jime se, za razliku od pojma lokalne samouprave, koji obuhvata autonomiju
lokalnih od centralnih državnih organa u sferi lokalnih poslova, obuhvata autonomija u oblasti
zakonodavstva koja se dodeljuje jedinicama teritorijalne autonomije. Zakoni jedinica teritorijalne
autonomije, za razliku od državnih zakona, ne važe na celoj državnoj teritoriji nego na teritoriji
autonomne jedinice i imaju slabiju pravnu snagu od državnih zakona, koji su, u strogom smislu
re5i, jedini primordijalni zakoni u državi. ?okalna samouprava i teritorijalna autonomija oblici su
teritorijalne decentralizacije u širem smislu shva@ene unitarne države (u smislu proste,
nefederalne države, ali i federalne jedinice u federalnoj državi).
Za razliku od oblika decentralizacije kao decentralizacije državne uprave, koji se prou5avaju u
upravnom pravu, lokalna samouprava i teritorijalna autonomija, kao oblici teritorijalne
decentralizacije, prou5avaju se u ustavnom pravu.
LOKALNA SAMOUPRAVA
P%ja l%,al!e "a%0pra+e C ajjednostavnije odreena, lokalna samouprava je oblik

odlu5ivanja i upravljanja u lokalnim zajednicama, konstituisanim na užim delovima državne
teritorije, i to neposredno od strane njenih stanovnika ili putem njihovog predstavništva, koje oni
neposredno biraju, kao i drugih lokalnih organa. !o je lokalna vlast koju vrše lokalni organi,
samovlada graana u lokalnim zajednicama. ?okalna samouprava je originerna, svojstvena, na i
osnovna organizacija vlasti.
na je Fne samo oblik ograni5enja centralizma ve@ i samostalna ustanova, nezavisna od
centralnih institucija zemljeG (. !.orevi@). ?okalnom samoupravom ostvaruje se politi5ko
pravo graana na samoodlu5ivanje o lokalnim poslovima. tuda lokalna samouprava ima status
ustavne materije, a samostalnost lokalne samouprave ujam5ena je ustavom. -anas su ovo postali
22
1
opšteprihva@eni elementi pojma lokalne samouprave, izraženi u najpoznatijem meunarodnom

aktu o lokalnoj samoupravi C vropskoj povelji o lokalnoj samoupraviJ F?okalna samouprava
podrazumeva pravo i osposobljenost lokalnih vlasti da, u granicama zakona, regulišu i rukovode
odreenim delovima javnih poslova, na osnovu sopstvene odgovornosti i u interesu lokalnog
stanovništvaG (5lan 3). F*rincip lokalne samouprave bi@e utvren zakonodavstvom zemlje
potpisnice i, gde je to mogu@e, ustavomG (5lan :).
$ teoriji lokalna samouprava odreuje se kao vlast u lokalnoj zajednici, koja uživa odreeni
stepen slobode u obavljanju svojih prava i dužnosti. !a se vlast obavlja na ograni5enom delu
državne teritorije, koji potpada pod opštu nadležnost državne vlasti, koja se vrši na celoj
državnoj teritoriji (što je razlika izmeu jedinice lokalne samouprave i federalne jedinice).
?okalnu vlast vrše organi koji predstavljaju lokalnu zajednicu (%. . ;iner).
4olika treba da bude i šta sve treba da zahvati teritorija jedinice lokalne samouprave jedno je od
najvažnijih pitanja vezanih za lokalnu samoupravu. !o je pitanje teritorijalne podele države na
lokalne jedinice i merila na osnovu kojih se ona vrši. *rilikom te podele prirodno se name@e
uvažavanje nekoliko 5inilacaJ površina teritorije, broj ljudi, granice lokalnih interesa i vrste i
obim delatnosti 5ijim se obavljanjem ti interesi zadovoljavaju. aj5eš@e primenjivana merila
putem kojih se 5ini spoj tih 5inilaca u jednu lokalnu jedinicu suJ homogenost, komplementarnost,
gravitacija odreenim institucijama (dom zdravlja, bolnica, škola, univerzitet i sli5no) i
predvidivi privrednoCfinansijski kapaciteti lokalne jedinice (. *usi@). /eutim, nema
jednozna5ne primene tih merila. !ako, na primer, merilo homogenosti može obuhvatati
privrednu, etni5ku, kulturnu ili kakvu drugu homogenost. *ri tom je opšteprihva@en stav da su
manje lokalne jedinice pogodnije za ostvarivanje lokalne demokratije, tj. lokalne samouprave.
ne omogu@uju lakši pristup lokalnog stanovništva institucijama lokalne samouprave. 'elike
jedinice lokalne samouprave otežavaju lokalnom stanovništvu u5eš@e u demokratskom životu
svoje jedinice lokalne samouprave. %a demokratskog, tj. politi5kog stanovišta, najvažnije je da u
utvrivanju FmereG lokalne jedinice svoj glas da i lokalno stanovništvo, koje najbolje ose@a
dokle se prostiru granice jedne lokalne zajednice.
&li, kako je teritorijalna podela zemlje u celini od državnog interesa, to se ona sprovodi
državnim aktom, kakav je zakon, s tim što se o podeli obavezno konsultuje respektivno lokalno
stanovništvo.
!akav metod utvrivanja teritorijalne podele zemlje na lokalne jedinice predvia i vropska
povelja o lokalnoj samoupravi u 5lanu 6, koji glasiJ F*romene granica teritorije lokalne jedinice
22
2
ne@e se vršiti bez prethodnog konsultovanja zainteresovanih lokalnih zajednica, i to po

mogu@nosti putem referenduma u slu5ajevima kad to zakon dopušta.G
-ok je država organizacioni oblik 5iji organi imaju pravo i dužnost da se staraju o potrebama
5itave društvene zajednice na 5itavoj državnoj teritoriji i o regulisanju odnosa u njoj, s jedne, i
spolja, s druge strane, dotle lokalne zajednice, uže i šire, uopšte nemaju ovu drugu, spoljnu
funkciju, njihova prva, unutrašnja funkcija, kvalitativno i kvantitativno je druk5ija od unutrašnje
funkcije koju ima država. ?okalni interesi i poslovi bitno su razli5iti od interesa i poslova koji
dolaze do izražaja u državi kao celini. $ lokalnim zajednicama rešavaju se svakodnevna životna
pitanja graana, dok se u državi i državnim organima vodi visoka politika. %toga, 5lanovi u
lokalnim predstavni5kim telima, za razliku od narodnih predstavnika u parlamentu, treba u svom
radu da se isklju5ivo rukovode lokalnom situacijom i potrebama. $ višestrana5kom sistemu, u
kojem se 5lanovi lokalnih predstavni5kih tela biraju na osnovu i u okviru strana5kih programa
politi5kih stranaka organizovanih za celu državu, Fstrana5ki ra5uni i taktika pomu@uju 5ist
pogled na lokalnu problematikuG (. *usi@). tuda se u višestrana5kom sistemu, na lokalnim
izborima, 5eš@e nego na parlamentarnim izborima pojavljuju nezavisni kandidati, iza kojih ne
stoji politi5ka stranka, koji se bira5ima preporu5uju Fisklju5ivom usmerenoš@u svog izbornog
programa na lokalnu problematikuG.
/era i probni kamen lokalne samouprave je da stanovnici lokalne jedinice sami odlu5uju o
pitanjima koja se ti5u njihovih lokalnih interesa. %amostalno odlu5ivanje postoji kad to
stanovništvo o lokalnim poslovima odlu5uje bilo neposredno (na zborovima ili putem
referenduma), bilo putem svojih izabranih predstavnika u lokalnim predstavni5kim telima i od
strane funkcionera lokalne jedinice koje ta tela biraju. tuda je lokalna samouprava demokratska
politi5ka institucija. Fa5elno, no svom politi5kom obliku, lokalna samouprava sadrži uslove za
postojanje i razvitak demokratije. !i uslovi leže u tome što je ona bliža narodu i što omogu@uje
stvaranje i neposredno u5eš@e masa u vlasti i upravi ljudimaG (ovan !.orevi@).
snovna obeležja lokalne samouprave bila bi, prema tome, slede@aJ 1 ) postojanje ustavom
utvrenog kruga samoupravnih lokalnih poslova, koje jedinice lokalne samouprave obavljaju bez
uplitanja centralnih državnih organaM :) 0raani u lokalnim jedinicama slobodno biraju svoje
predstavni5ko telo ili neposredno odlu5uju o bitnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicuM
3) organizaciona u personalna samostalnost lokalnih inspštucijaM =) postojanje samostalnih
finansijskih u drušh sredstava, tj. sopstvenih prihoda (od poreza i sopstvene imovine), 5iji se
izvori i namena utvruju u budžetu lokalne zajedniceM 6) postojanje ustavom u zakonom
22
3
utvrene zaštite samoupravnih prava, koja omogu@uje uredno funkcionisanje lokalne

samouprave.
4rug samoupravnih lokalnih poslova, koji predstavlja izvornu nadležnost lokalne zajednice,
treba da se sastoji od poslova 5ijim se obavljanjem može, stvarno i formalno, uticati na život i
razvoj lokalne zajednice. ?okalno predstavni5ko telo treba da bude organ odlu5ivanja, koji
funkciju odlu5ivanja vrši neposredno ili preko svojih izvršnih organa. no treba da ima svoju
stvarnu i mesnu nadležnost i da na svojoj teritoriji vrši poslove koji su mu dodeljeni kao lokalna
vlast.
dreivanje lokalnih poslova vrši se u zakonu o lokalnoj samoupravi ili o lokalnim jedinicama
metodom nabrajanja tih poslova C sistem enumeracije ili metodom opšte pretpostavke
nadležnosti prema kojem su lokalni svi oni poslovi koji nisu ustavom ili zakonom utvreni kao
državni poslovi C sistem generalne klauzule.
 obimu lokalnih poslova vropska povelja o lokalnoj samoupravi, usvojena od strane

zemalja 5lanica vropskog saveta 19B6, predvia slede@eJ Fsnovna prava i dužnosti
lokalnih vlasti utvruju se ustavom ili zakonom. /eutim, ova odredba ne sme
spre5avati dodeljivanje lokalnim vlastima prava i odgovornosti za specifi5ne svrhe, u
skladu sa zakonom.
?okalne vlasti imaju, u granicama zakona, punu slobodu da preduzimaju inicijative u
bilo kojim stvarima koje nisu isklju5ene iz njihove nadležnosti niti su dodeljene drugoj
vlasti.
avni poslovi se, po pravilu, vrše od strane onih vlasti koje su najbliže graanima.
*rilikom prenošenja odgovornosti na neku drugu vlast, vodi@e se ra5una o prirodi i
obimu posla, kao i o zahtevima ekonomi5nosti i efikasnosti.
*rava poverena lokalnim vlastima su, po pravilu, puna i isklju5iva. na ne smeju biti
uskra@ena ili ograni5ena od strane neke druge L centralne ili regionalne vlasti, osim u
slu5ajevima predvienim zakonom.
$ slu5ajevima prenošenja ovlaš@enja sa centralnih i regionalnih na lokalne vlasti,
lokalnim vlastima @e, u što je mogu@e ve@oj meri, biti dozvoljeno da prilagoavaju
njihovo sprovoenje lokalnim uslovima.
?okalne vlasti @e biti konsultovane, u najve@oj mogu@oj meri, pravovremeno i na
odgovaraju@i na5in, u procesu planiranja i donošenja odluka o svim stvarima koje ih se

direktno ti5u.G
22
4
*rilikom odreivanja lokalnih poslova ustavotvorac i zakonodavac pridržavaju se odreenih

merila, koja primenjuju alternativno, a naj5eš@e kumulativno. aj5eš@e se primenjuju merila
prema kojima se kao lokalni poslovi mogu smatratiJ poslovi kod kojih je prostorna blizina
korisnika uslov njihovog uspešnog obavljanjaM poslovi 5iji je predmet smešten lokalno, u
pojedinoj lokalnoj jediniciM poslovi koji se uspešno mogu obaviti lokalnim sredstvimaM poslovi
kojima se zadovoljavaju specifi5ne lokalne potrebe (. *usi@).
 poslovima iz lokalnog delokruga graani u lokalnim jedinicama odlu5uju neposredno ili
posredstvom lokalnog predstavništva. *rema vropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, lokalna
samouprava ostvaruje se Fputem saveta ili skupština, sastavljenih od 5lanova izabranih na
slobodnim izborima, tajnim glasanjem, na osnovu neposrednog, opšteg, za sve jednakog
bira5kog prava, koji mogu imati njima odgovorne izvršne organe. vo pravo ne@e ni u kom
smislu umanjiti zborove graana, referendume ili bilo koji drugi oblik neposrednog u5eš@a
graana u odlu5ivanju C tamo gde su zakonom predvieni.G Za razliku od države, gde je zbog
prostranstva teritorije i broja graana neposredno odlu5ivanje tehni5ki teže izvodljivo, u
lokalnim jedinicama neposredno odlu5ivanje u obliku zbora ili skupštine lokalnog stanovništva
daleko je pogodnije. vropska povelja o lokalnoj samoupravi, štaviše, kaže da je pravo graana
da u5estvuju u voenju javnih poslova najneposrednije ostvarivo Fupravo na lokalnom nivouG.
/eutim, tendencije u pravcu pove@anja obima lokalnih jedinica ograni5avaju i na lokalnom
nivou primenu oblika neposrednog odlu5ivanja graana. & kad je re5 o lokalnim predstavni5kim
telima, pored problema svojstvenih izboru narodnog predstavništva, postavlja se specifi5an
problem izbora lokalnih predstavnika, a naime kako obezbediti da za lokalne predstavnike budu
izabrani graani koji su usmereni na lokalne probleme i njihovo rešavanje u lokalnom interesu,
umesto da njihov izbor bude Ffunkcija njihove pripadnosti ovoj ili onoj nacionalnoj politi5koj
stranciG, na time i njihov rad više u strana5kom nego u lokalnom interesu.
*rema vropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, za nosioce lokalnih funkcija trebalo bi da važe
slede@a pravilaJ F$slovi pod kojima rade izabrani lokalni predstavnici treba da budu takvi da
obezbeuju slobodno vršenje njihovih funkcija. !i uslovi podrazumevaju i odgovaraju@u
finansijsku naknadu troškova nastalih u vršenju ovih dužnosti, kao i, tamo gde je potrebno,
naknadu za izgubljenu zaradu ili nagradu za izvršeni rad i odgovaraju@u socijalnu zaštitu.
%ve funkcije ili delatnosti koje se smatraju nespojivim s obavljanjem lokalne izborne funkcije
utvrdi@e se zakonom ili osnovnim pravnim na5elima.G
vropska povelja o lokalnoj samoupravi garantuje lokalnim jedinicama pravo na sopstvene

organe uprave i profesionalni kadar zaposlenih u njimaJ F$ meri u kojoj to nije u suprotnosti sa
22
5
opštim zakonskim odredbama, lokalne vlasti ima@e mogu@nost da odreuju sopstvenu, internu
upravnu strukturu, s ciljem njenog prilagoavanja lokalnim potrebama i efikasnog rukovoenja
radom organa uprave.
$slovi rada zaposlenih u lokalnim vlastima bi@e takvi da omogu@e zapošljavanje

visokokvalitetnog osoblja, sposobnog i kompetentnog. $ tom cilju, obezbedi@e se odgovaraju@i
uslovi i mogu@nosti za obuku zaposlenih u upravi, njihovo odgovaraju@e nagraivanje, kao i
mogu@nosti napredovanja u službi.G
rganizaciona u personalna samostalnost lokalnih institucija i uopšte lokalne samouprave zavisi

od odnosa države i lokalne samouprave. Iako je lokalna samouprava izraz prava graana na
teritorijalnu samoupravu u lokalnim zajednicama, ona je i elemenat državnog ureenja, posebno
kad joj se pored samoupravnih poveravaju i državni poslovi. a5elno uzev, postoje tri
mogu@nosti za postavljanje odnosa izmeu državnih organa i lokalne samoupraveJ puna
samostalnost jedinica lokalne samouprave, kakvu pretpostavlja marksisti5ka teorija komuneM
potpuna nesamostalnost lokalne samouprave, koja je samo lokalni nivo državne vlasti, kakva
postoji u centralizovano ureenim državamaM mešoviti sistem, prema kojem su jedinice lokalne
samouprave u obavljanju jednih poslova iz svoje nadležnosti samostalnije, dok su u drugim
podvrgnute ve@em državnom uticaju. !ipi5an primer mešovitog sistema je razlikovanje izvornog
i poverenog delokruta poslova jedinica lokalne samouprave, s tim što su one u okviru izvornog
delokruta samostalnije, dok su u oblasti poverenog delokruta podložne ve@em uticaju države.
 takvom sistemu lokalne samouprave re5 je i u vropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, 5iji
5lan B. glasiJ F%ve vrste upravnog nadzora nad radom lokalnih vlasti mogu se obavljati isklju5ivo
u slu5ajevima i no postupku predvienim ustavom i zakonom.
%vaki oblik upravnog nadzora ima@e, no pravilu, za cilj jedino da obezbedi usklaenost rada
lokalnih vlasti sa zakonom i ustavnim na5elima. 'iši nivoi vlasti mogu nad radom lokalnih vlasti
obavljati upravni nadzor radi obezbeivanja celishodnosti u obavljanju onih poslova koji su
povereni lokalnim vlastima.
$pravni nadzor nad radom lokalnih vlasti obavlja@e se na na5in kojim @e se obezbediti da
intervencija kontrolnog organa bude u srazmeri sa zna5ajem interesa koji se štiti.G
?okalna samouprava mora imati na raspolaganju finansijska sredstva. ;inansijska sredstva

lokalne samouprave obuhvataju sredstva koja izvorno pripadaju lokalnim jedinicama i sredstva
koja obezbeuje država.
22
6
-ržava ima pravo da vrši kontrolu nad trošenjem ovih drugih sredstava. tuda sve ve@i stepen
nadzora koji država obavlja nad radom lokalne samouprave, koji ovu lišava mnogih elemenata
samostalnosti.
Izvori finansiranja lokalne samouprave relativno iscrpno su regulisani u vropskoj

povelji o lokalnoj samoupraviJ F?okalne vlasti @e, u skladu sa ekonomskom politikom
zemlje, imati pravo na dovoljna sopstvena finansijska sredstva, kojima @e raspolagati
slobodno, u okviru svojih ovlaš@enja.
;inansijska sredstva lokalnih vlasti treba da odgovaraju obimu njihovih zadataka
odreenih ustavom i zakonom.
;inansijska sredstva lokalnih vlasti treba bar jednim delom da poti5u od lokalnih poreza
i taksa 5iju stopu, u granicama zakona, same odreuju.
;inansijski izvori na kojima se zasnivaju sredstva lokalnih vlasti, treba da budu
dovoljno raznovrsni i elasti5ni, kako bi omogu@ili, u najve@oj mogu@oj meri,
usklaivanje sa stvarnim promenama troškova obavljanja zadataka lokalnih vlasti.
*otreba zaštite finansijski slabijih lokalnih vlasti nalaže uspostavljanje odgovaraju@ih
postupaka ili mera finansijskog ujedna5avanja, sa ciljem ispravljanja posledica
nejednake raspodele izvora finansiranja, odnosno finansijskog optere@ivanja lokalnih
vlasti. !akvim postupcima ili merama ne mogu se sužavati prava lokalnih vlasti koje
one imaju u okvirima svoje nadležnosti.
?okalne vlasti @e, na odgovaraju@i na5in, biti konsultovane o uslovima pod kojima @e
im se dodeljivati preraspodeljeni izvori finansiranja.
4oliko god je to mogu@e, finansijske subvencije lokalnim vlastima ne@e imati karakter
namenskih sredstava. -odeljivanjem tih sredstava ne može se ugroziti diskreciono
pravo lokalnih vlasti da vode politiku u okviru svojih ovlaš@enja.
4ako bi im se omogu@ilo podizanje kredita za kapitalne investicije, lokalnim vlastima je
neophodno omogu@iti pristup nacionalnom tržištu kapitala, u skladu sa zakonom.G
lement pojma lokalne samouprave je i zaštita ustavom proklamovanog prava na lokalnu

samoupravu. !akvu zaštitu obezbeuje država preko svojih organa, naj5eš@e redovnih ili
posebnih ustavnih sudova, odnosno organa nadležnih za rešavanje upravnih sporova. *ri tom,
oblik zaštite prava lokalne samouprave zavisi od toga o kakvoj je povredi toga prava re5 i od
vrste opšteg pravnog akta u kojem je ujam5eno pravo na lokalnu samoupravu (ustav ili zakon).
22
7
 ovoj zaštiti u vropskoj povelji o lokalnoj samoupravi kaže seJ F?okalne vlasti imaju
pravo na pravna sredstva radi obezbeivanja slobodnog obavljanja svojih zadataka i
poštovanja na5ela lokalne samouprave ustanovljenih ustavom ili zakonima zemlje kojoj
pripadaju.G
Izraz samostalnosti lokalnih jedinica je i njihovo pravo naudruživanje u povezivanje sa istim
lokalnim jedinicama u razli5ite oblike saveza. !akvi savezi mogu obuhvatati lokalne jedinice sa
odreenog podru5ja u okviru državne teritorije ili na celoj državnoj teritoriji, a mogu se protezati
i van državnih granica, u obliku meunarodnih organizacija lokalnih jedinica. /otivi takvog
udruživanja i povezivanja mogu biti razli5iti C posebni, radi obavljanja konkretnih zadataka ili
opšti, radi opšte meusobne saradnje. vakvi savezi lokalnih jedinica mogu imati za posledicu
stvaranje posebnih institucija, što se naj5eš@e dogaa ako je udruživanje lokalnih jedinica
propisano zakonom kao njihova obaveza, a mogu se izraziti i u raznim varijantama Fpovremenih
prijateljskih kontakata bez daljih organizacijskih ili funkcionalnih posljedica, kao kod
,bratimljenjaX raznih lokalnih jedinica iste zemlje ili razli5itih zemaljaG (. *usi@).
vropska povelja o lokalnoj samoupravi na slede@i na5in razrauje pravo lokalnih vlasti na
udruživanjeJ F?okalne vlasti imaju pravo da u obavljanju svojih zadataka meusobno sarauju i
da se, u skladu sa zakonom, udružuju sa drutim lokalnim vlastima radi obavljanja poslova od
zajedni5kog interesa.
%vaka država treba da prizna pravo lokalnim vlastima da pripadaju udruženju lokalnih vlasti,
radi zaštite i unapreivanja njihovih zajedni5kih interesa, kao i da pripadaju meunarodnoj
organizaciji lokalnih vlasti.
?okalne vlasti treba da imaju pravo da, pod uslovima predvienim zakonom, sarauju sa
odgovaraju@im lokalnim vlastima drugih država.G
*rvi oblici lokalne samouprave nastali su u vropi u K' i K'I veku, razvojem srednjovekovnih
gradova C komuna, koji su dobili status slobodnih gradova od kralja ili feudalaca, putem raznih
povelja i statuta. ni su se Fu ekonomskom i klasnom pogledu po5eli odvajati i razlikovati od
vladaju@eg feudalnog poretkaG (. !.orevi@). %amouprava koja im je bila data bila je izraz
uvažavanja tih posebnosti. %hva@ena u današnjem smislu, lokalna samouprava uspostavljena je u
ngleskoj kao originerni i samostalni oblik upravljanja na užim teritorijama. ngleska se smatra
otadžbinom lokalne samouprave.
-anas je u ve@ini zemalja u svetu, 5ak i onima u kojima ima duboke korene, lokalna samouprava
potisnuta, stavljena u drugi plan u odnosu na državu i državnu vlast, koja preuzima na sebe
22
8
regulisanje najvažnijih pitanja egzistencije graana. $zroci tome su brojni, a kao najvažniji
obi5no se isti5u slede@iJ 1) širenje uloge savremene države i ja5anja centralizma i etatizmaM :)
stvaranje velikih politi5kih stranaka, koje nemaju interes za lokalnu politikuM 3) premeštanje u
državi blagostanja mnogih poslova koji su se nekada obavljali od strane lokalnih vlasti na
državne organeM =) sužavanje finansijske samostalnosti lokalne samouprave, koja postaje sve
zavisnija od dotacija i subvencija države (procenat u5eš@a državnih finansijskih sredstava u
razvijenim sistemima lokalne samouprave pove@ao se skoro na 62 od ukupnih finansijskih
sredstava koja lokalnim vlastima stoje na raspolaganju)M 6) sužavanje normativne samostalnosti
lokalne samouprave pod pritiskom sve razgranatije državne regulativeM D) sužavanje
prostoralokalne samouprave nastajanjem potreba zajedinstvenim javnim službama, kakve su
zdravstvo, školstvo, saobra@aj i sli5no.
*olaze@i od stava da je Fnajneposrednije ostvarivanjeG prava graana da u5estvuju u voenju
javnih poslova Fmogu@e upravo na lokalnom nivouG, zemlje 5lanice vropskog saveta su
usvajanjem vropske povelje o lokalnoj samoupravi 19B6. dale važan podsticaj razvoju lokalne
samouprave. $ *ovelji su utvreni i razraeni najvažniji elementi statusa lokalne samouprave,
što je doprinos ujedna5avanju njene sadržine u razli5itim evropskim državama. *ovelja jam5i
osnove tzv. lokalne demokratije, 5ime doprinosi u5vrš@ivanju demokratije i ljudskih prava.
Si"tei l%,al!e "a%0pra+e C %istemi ili tipovi lokalne samouprave razlikuju se prema nekom
od klju5nih obeležja realno postoje@e lokalne samouprave. !ako se smatra da je jedno od takvih
obeležja odnos države prema lokalnoj samoupravi. /ogu@e je da su lokalne jedinice organi
države i državne uprave, ili uporedo sa tim svojstvom i organi lokalne samouprave, ili su
isklju5ivo organi samouprave, oblik samoorganizovanja graana za samoupravno obavljanje
lokalnih poslova nezavisan od države. !o bi bila dva osnovna tipa lokalne samouprave, od kojih
je jedan karakteristi5an za nglesku (i 'els), u kojoj je lokalna samouprava odvojena od

centralne vlasti, dok drugi postoji u ;rancuskoj, u kojoj je lokalna samouprava kreacija države,
kojoj je i podreena.
$ ngleskoj je lokalna samouprava autohtona ustanova, koja se dugo razvijala nezavisno i
samostalno od centralne vlasti. -anas je ona uobli5ena i aktima parlamenta i raznim poveljama.
%istem lokalne samouprave u ngleskoj zasniva se na razlikovanju dva posebna sistema vlastiJ
jedan 5ine centralni organi vlasti (<entral 0overnment), dok drugi 5ine organi lokalne
samouprave (?ocal 0overnment). adležnosti obe vlasti utvruje parlament. adležnosti organa
lokalne samouprave su brojne i relativno su zna5ajne i obuhvataju poslove koje moraju i koje
22
9
mogu obavljati. a podru5ju jedinica lokalne samouprave ne postoje, u na5elu, nikakvi podru5ni
organi centralnih organa uprave. ?okalni organi sve svoje nadležnosti obavljaju u sopstvenom
delokrugu, tako da ne postoji ustanova prenesenog delokruga. % obzirom na to da je re5 o dva
odvojena i meusobno nezavisna sistema organa, organi centralne vlasti prakti5no nemaju
izrazitija nadzorna ovlaš@enja nad obavljanjem poslova samostalnog delokruga od strane
lokalnih organa.
*ostoje tri stepena lokalne samoupraveJ okruzi (counties), srezovi (districts) i parohije
(parishes). kruzi i srezovi mogu biti metropolitanski i obi5ni, dok su parohije
tradicionalne srednjovekovne osnovne jedinice lokalne samouprave. ?ondon ima
poseban položaj i organizaciju. %istem lokalne samouprave u ngleskoj još se naziva i
komitetski (committee sSstem). *redstavni5ko telo u jedinicama lokalne samouprave je

lokalno ve@e, koje odlu5uje o najvažnijim pitanjima politike, finansija, izbornih prava i
sl. Izvršni organi lokalne samouprave su odbori ili komiteti, sastavljeni od 5lanova ve@a
i drugih graana koje ve@e kooptira. ni se obrazuju za pojedina podru5ja delatnosti C
finansije, prosveta i sli5no. *oslove lokalne uprave obavljaju službenici (civil service),
koji su profesionalci i izvan su politi5kih i strana5kih podela.
*od uticajem lokalne samouprave u ngleskoj razvijala se lokalna samouprava u %&-. $ toj
zemlji postoji duga tradicija lokalne samouprave, još iz kolonijalnog perioda. snovni princip
lokalne samouprave u %&- je samoorganizovanje lokalnih jedinica u okviru ustava i zakona
federalnih jedinica C država. !o zna5i da lokalna samouprava u %&- nije kategorija federalnog
ustava i federalnih zakona. tuda u %&- postoji više razli5itih sistema lokalne samouprave, od
kojih su glavna triJ model mer savet, komisijski model i menadžerski model.
*rvi i najstariji je tzv. model mer C savet, u kojem su i mer i savet izabrani neposredno od
strane lokalnih bira5a (kao i sudije i upravni službenici). vaj model odgovara sistemu
vlasti koji postoji u državi 5lanici federacije (federalnoj jedinici), prema kojem su,
shodno tradicionalnom tuma5enju na5ela podele vlasti, guverner i zakonodavno telo
države osnovni organi vlasti. -rugi je tzv. komisijski model, u kojem telo s malim brojem
5lanova, neposredno izabrano od strane lokalnih bira5a, vrši istovremeno i normativnu i
izvršnu vlast, s tim što je svaki 5lan tog tela (komisije) na 5elu jednog upravnog resora.
!re@i je tzv. menadžerski model, u kojem je nosilac ovlaš@enja izvršne vlasti, ali i
odgovornosti za izvršavanje menadžer, koji podleže kontroli i odgovornosti
predstavni5kog tela (saveta). /eu &merikancima postoji izraženo neslaganje u vezi s
23
0
izborom najpogodnijeg modela lokalne samouprave, ali stru5njaci su skloni da prednost

daju tre@em modelu kao najpogodnijem, pod uslovom da referendum i narodna
inicijativa budu na5in odlu5ivanja graana o svim važnijim pitanjima u lokalnoj
zajednici. *oseban model lokalne samouprave u %&- predstavlja samouprava u malim
varošima ove ngleske sa svojim varoškim zborovima (toUn meetings), na kojima se
jedanput godišnje okuplja celokupno stanovništvo varoši i odlu5uje o budžetu,
porezima, izboru varoških službenika i o krupnijim pitanjima varoške politike. Izvršni
organ varoši je odbor, koji se obi5no sastoji od tri 5lana, a sastaje se jedanput nedeljno.
7lanovi odbora mogu biti na 5elu jednog ili više upravnih resora, premda se za starešine
upravnih resora biraju posebna lica (%. . ;riedrich). %ve ove sisteme obeležava širok
krut nadležnosti jedinica lokalne samouprave (sem u jednoj, u svim ameri5kim
državama postoje dva stepena lokalnih jedinica, opština L municipalitS C i okrug C countS),
s jedne, i izvestan stepen nadzora organa federalne jedinice nad radom lokalnih vlasti, s
druge strane.
d tri razli5ita sistema lokalne samouprave u %&- je za razvijene države (federalne
jedinice) karakteristi5an poseban, menadžerski model (tip) lokalne samouprave. astao
je pod uticajem rezultata postignutih u upravljanju velikim preduze@ima i sadrži
elemente predsedni5kog sistema vlasti. snovno obeležje mu je što predstavni5ko telo
(council) putem javnog konkursa imenuje na neodreeno vreme menadžera, koji je
školovan stru5njak za poslove lokalne samouprave i poverava mu široka izvršna
ovlaš@enja. *ri tom predstavni5ko telo može u svako doba opozvati menadžera.
/enadžer je nosilac izvršne i upravne funkcije, vanstrana5ka je li5nost i uživa punu
slobodu u izboru svojih saradnika. /enadžer se angažuje ugovorom, a za svoj rad prima
platu. vakav sistem lokalne samouprave podigao je stepen efikasnosti u obavljanju
poslova lokalne samouprave i dao je pozitivne rezultate, naro5ito u gradovima koji
imaju razvijene komunalne i urbane delatnosti, ali on Fsmanjuje mogu@nosti uticaja
graana na rad lokalnih vlasti i vodi ja5anju tehnokratskih elemenataG (/. ovi5i@).
$ ;rancuskoj gotovo da i ne postoji lokalna samouprava, pošto lokalne vlasti imaju mali stepen
samoupravnosti. $z to, državno ureenje u ;rancuskoj zasniva se na centralizaciji i hijerarhiji.
edinice lokalne samouprave obavljaju sopstveni i preneseni delokrug poslova, s tim što su
poslovi u sopstvenom delokrugu malobrojni i od manjeg su zna5aja. $ osnovi sistema lokalne
samouprave u ;rancuskoj su dve lokalne jedinice C opština (sottipe) i departman (departement), s
tim što su se osamdesetih godina prošlog veka regioni (region) konstituisali od jedinica
23
1
specijalne nadležnosti u teritorijalne jedinice opšte nadležnosti. *ri tom postoji tzv. monotipna
opština, tj. sve opštine, one u gradovima isto kao i one u selima, imaju istovetan status. edinice
lokalne samouprave nalaze se pod zna5ajnim nadzorom (tutelom) viših organa. !ako su opštine
podreene departmanima i preko njih centralnim organima, dok su departmani neposredno
podreeni centralnim organima. 'iši organi imaju pravo da izdaju obavezne naloge nižim, pravo
kontrole kako zakonitosti tako i celishodnosti rada nižih organa, pod odreenim uslovima daju
saglasnost na akte nižih organa i, kao krajnje sredstvo, mogu raspustiti lokalne organe
(konkretno, opštinsko ve@e). $z to, predsednici u opštini i departmanu C mer i prefekt C su i
predstavnici centralne vlasti u lokalnim jedinicama, koji u ime države neposredno uti5u na rad
lokalnih organa. /eutim, dok se mer bira u opštini, prefekt se imenuje od strane predsednika
+epublike. *ored ovih organa, postoje i predstavni5ka tela u lokalnim jedinicama, i to opššinsko
ve@e (conseil municipal) u opštini i opšte ve@e (conseil general) u departmanu.
*ostoje sistemi u kojima se ne pravi nikakvo razlikovanje izmeu državnih organa i organa
lokalne samouprave. $ njima je sistem organa državne vlasti jedinstven, od vrha do dna. pštine
i njihovi organi samo su lokalni organi državne vlasti. ?okalni organi državne vlasti nemaju
gotovo nikakvu samostalnost, oni su lokalne jedinice centralne vlasti. !akav sistem postojao je
npr. u bivšem %%%+Cu i još uvek postoji u današnjoj + 4ini. *redstavni5ka tela u teritorijalnim
jedinicama (u %%%+Cu to su bili sovjeti narodnih deputata, a u + 4ini narodni kongresi)
raspolažu na osnovu ustava brojnim ovlaš@enjima primerenim njihovim podru5jima. &li, u
njihovom radu primenjuju se centralisti5ki odnosi, na5elo demokratskog centralizma i na5elo
dvostruke pot5injenosti, što prakti5no zna5i da postoji veoma visok stepen nadzora viših organa
nad nižim organima.
Zavisno od strukture u teritorijalne organizacije lokalne samouprave, razlikuju se slede@i sistemi

lokalne samoupraveJ jednostepena lokalna samouprava (>vajcarska, &ustrija, !urska, 0r5ka),
dvostepena lokalna samouprava (u %&- i u ve@em broju saveznih republika nekadašnjeg %%%+C
a), trostepena i višestepena lokalna samouprava (u ngleskoj, odnedavno u ;rancuskoj, u +
4ini i u manjem broju saveznih republika nekadašnjeg %%%+Ca).
$ sistemima dvostepene i trostepene lokalne samouprave prvi stepen je u pravom smislu

samoupravna organizacija, dok organizacija dvostepene i trostepene samouprave predstavlja u
izvesnom smislu decentralizaciju centralne vlasti pomešanu sa odreenim stepenom
samostalnosti lokalnih samoupravnih organa. $ tim jedinicama, pored samoupravnih organa,
postoje i predstavnici centralnih državnih organa. $ takvim slu5ajevima, ti organi obi5no vrše
nadzor nad samoupravnim lokalnim organima. !akav Fdvostruki kolosekG organa danas postoji u
23
2
;rancuskoj, koja je najtipi5niji predstavnik takvog sistema odnosa izmeu centralnih državnih i
lokalnih samoupravnih organa.
*o pravilu, u razli5itim sistemima lokalne samouprave osnovnu jedinicu lokalne samouprave
predstavlja opština, koja je u suštini lokalna zajednica graana jednog naselja. tuda su opštine,
po pravilu, male i slabe, a njihov broj je znatan. Iz tih razloga, u ve@ini sistema lokalne
samouprave ve@i zna5aj imaju jedinice višeg stepena. $ mnogim sistemima lokalne samouprave
pravi se u pogledu položaja, organizacije, širine samoupravnih prava, kao i sredstava, razlika
izmeu lokalne samouprave u gradovima i uopšte gradskim podru5jima i samouprave u
poljoprivrednim, seoskim podru5jima ('elika "ritanija, %&-, nekadašnji %%%+, + 4ina,
Indija), dok je u ;rancuskoj (sa izuzetkom najve@ih gradova) i >vajcarskoj (u potpunosti) položaj
svih jedinica lokalne samouprave istovetan.

$ logici i tradiciji strukture lokalne samouprave jeste trostepena lokalna samouprava, sa tri
stepena lokalnih jedinicaJ najnižim, koji ima za cilj neposredno uklju5ivanje stanovništva u
obavljanje lokalnih poslova, osnovnim, koji je glavni nosilac lokalnih poslova i lokalnih javnih
službi i regionalnim, koji treba da izrazi realno postoje@e regionalne celine u zemlji ili pak da
takve celine stvori radi ostvarivanja odreenih ciljeva (privredno ili fizi5ko planiranje, zaštita
sredine, izgradnja i održavanje infrastrukture i dr.)C $ svetu danas je, generalno uzev, uo5ljiva
tendencija smanjivanja broja stepena jedinica lokalne samouprave (. *usi@).

!ipologija sistema lokalne samouprave u teoriji se još izvodi i prema stepenu u5eš@a graana u
upravljanju lokalnom zajednicom (. !)orevi@). *rema ovom merilu, lokalna samouprava može
se razvrstati u pet razli5itih sistemaJ lokalna samouprava zasnovana na neposrednom u5eš@u
graana (ngleska, %&-, >vajcarska)M lokalna samouprava zasnovana na predstavni5kom u5eš@u
graana u obliku kabinetske vlade (>vedska, ;rancuska, Italija), lokalna samouprava zasnovana
na predstavni5kom u5eš@u graana na na5elu predsedni5ke, policijske i menadžerske vladavine
(%&-)M lokalna samouprava zasnovana na predstavni5kom u5eš@u graana na na5elu komitetske,

odnosno kolegijalne vladavine (ngleska)M lokalna samouprava zasnovana na predstavni5kom
u5eš@u graana na na5elu skupštinske vladavine (nekadašnje socijalisti5ke zemlje, od kojih su
neke taj sistem zadržale i posle promene društvenog poretka). %a stanovišta ovog merila podele
sistema lokalne samouprave, mogu@e je da u istoj zemlji postoji nekoliko sistema ili kombinacija
sistema lokalne samouprave. *ri tom, neposredno u5eš@e graana u upravljanju poslovima
lokalne zajednice iš5ezava kao sistem lokalne samouprave i nigde ne preovlauje kao jedini i
isklju5ivi oblik nego postoji samo u najmanjim jedinicama (parohijama u ngleskoj, skup svih
aktivnih graana opštine C &ssemblee communale, 0emeindeversammlung L u >vajcarskoj,
23
3
uglavnom u njenim nema5kim kantonima, meu seoskim opštinama u %&-, posebno onim
najmanjim u obliku seoskog zbora, koji predstavlja skup svih bira5a).
L%,al!a "a%0pra+a 0 ?%"!i i @ere4%+i!i 9 ?okalna samouprava u "osni i #ercegovini se

organizuje u entitetima i ona je regulisana odredbama entitetskih ustava, vropskom poveljom o
lokalnoj samoupravi koju je vlada +epublike "osne i #ercegovine :=. ktobra 199=. godine
ratifikovala (%lužbeni list +"i# brojJ 31V9=) i Zakonima o lokalnoj samoupraviJ ;ederacije
"osne i #ercegovine, Zakon o principima lokalne samouprave u ;ederaciji "osne i #ercegovine
(%lužbene novine ;"i# brojJ =9V:22D) i Zakon o lokalnoj samoupravi +epublike %rpske
(%lužbeni glasnik +% brojJ 121V:22=).
na se organizuje na nivou opština i na nivou gradova i ona obuhvataJ
a) edinice lokalne samouprave A Zakon o lokalnoj samoupravi A pštine A 0radoviM
b) adležnost opština
c) ;inansiranje lokalne samouprave
d) rgani jedinica lokalne samoupraveJ
%kupština opštineM a5elnikM pštinska upravaM Izbor odbornika
e) eposredno u5eš@e graana u obavljanju poslova u
pštiniJ graanska incijativaM zbor graana i referendum
f) dnos entiteta i kantona i jedinice lokalne samo
uprave
g) Zaštita lokalne samouprave
h) %aradnja i udruživanje jedinica lokalne samouprave
TERITORI5ALNA AUTONOMI5A
P%ja terit%rijal!e a0t%!%ije 9 !eritorijalna autonomija konstituiše se u slu5aju kad su

posebnosti odreenih podru5ja u okviru unitarne države takve da zahtevaju ve@i stepen politi5ke
samostalnosti od lokalne samouprave, ali pri tom nisu ni tolike da zahtevaju promenu kvaliteta
državnog ureenja u smislu promene unitarne države u federalnu, odnosno ne zahtevaju
konstituisanje tih posebnih podru5ja u federalne jedinice.
timološki, autonomija (izraz iskovan od gr5kih re5i FautosG  sam i FnomosG  zakon)
podrazumeva svojstvo teritorijalne zajednice u okviru države (unitarne ili federalne jedinice) da
23
4
je zakonodavni subjekt, da donosi sopstvene zakone, da vrši samozakonodavstvo. !o je obeležje

koje autonomiju približava federalnoj jedinici, a udaljuje je od lokalne samouprave. edinice
teritorijalne autonomije, dakle, uživaju samostalnost u najvažnijoj državnoj funkciji,
zakonodavnoj. *ri tom to njihovo pravo Fnije samoniklo, nego izvedeno iz suverene vlastiG, što
zna5i da Forgani autonomne oblasti deluju ne no sopstvenom pravu, nego no državnom
ovlaš@enjuG (vgenije %pektorski). !eritorijalna autonomija obuhvata još i samostalnost u
izvršavanju sopstvenih zakona, a u znatno manjem stepenu i samostalnost u izvršavanju zakona
države i, no pravilu, tek kad joj to bude povereno posebnim državnim zakonom. *o pravilu,
sudska autonomija nije podru5je autonomnog delokruga jedinica teritorijalne autonomije (ipak,
%everna Irska u $jedinjenoj 4raljevini 'elike "ritanije i %everne Irske, %icilija u Italiji do 1982,
autonomne zajednice u >paniji i pojedini oblici teritorijalne autonomije u nekadašnjem %%%+
imaju i sudsku autonomiju).
!eritorijalna autonomija u osnovi nije ustavna nego zakonska kategorija (doduše, postoje ustavi
zemalja s ovim oblikom teritorijalne decentralizacije koji predviaju autonomne jedinice, ali
njihov delokrut utvruju sasvim generalno i sumarno, prepuštaju@i zakonu da ga bliže odredi).
!o je obeležje teritorijalne autonomije koje ovu razlikuje od federacije i približava je lokalnoj
samoupravi. $z to, jedinice teritorijalne autonomije podložne su ustavotvornoj vlasti države.
-ržava može bez njihovog pristanka ustavom ukinuti teritorijalnu autonomiju, isto onako kao što
je jednostrano i konstituisala. !o je u skladu s prirodom ovog oblika decentralizacije, premda
postoje zemlje u 5ijim je ustavima predvieno da su za promenu ili ukidanje statusa teritorijalne
autonomije obavezni konsultovanje ili pristanak jedinica teritorijalne autonomije
Zakoni koje donosi zakonodavni organ teritorijalne autonomije pripadaju tipu primordijalnih,
izvornih zakona. jima se društveni odnosi koji su u oblasti autonomnog zakonodavnog
delokruta ureuju inicijalno, a ne sekundarno, posle zakona koje o istim odnosima donosi
država. ni nisu izvršni propisi doneseni za izvršavanje zakona države. d zakona države
razlikuju se no tome što su slabije pravne snage od ovih (u tom smislu je njihova primordijalnost
uslovljena) i što je prostor njihovog važenja uži oni važe samo na delovima državne teritorije
kojima je data teritorijalna autonomija. %pektorski isti5e da je odnos zakona autonomije prema
državnim zakonima Fisti kao i odnos izuzetka prema pravilu u gramatici. 0de važi izuzetak,
tamo više ne važi pravilo.G *ravna snaga zakona jedinica teritorijalne autonomije ja5a je od
pravne snage eventualnih opštih akata jedinica lokalne samouprave. *rema stepenu samostalnosti
koju imaju u odnosu na zakone države, zakoni autonomije mogu se podeliti na nekoliko vrsta.
Zbog jedinstvenog pravnog sistema države, svi zakoni jedinica teritorijalne autonomije moraju,
kao i zakoni federalnih jedinica u federaciji, biti u saglasnosti sa zakonima države. $ slu5aju
23
5
nesaglasnosti, primenjuju se zakoni države, a zakone jedinice teritorijalne autonomije nadležni

državni organ @e poništiti ili ukinuti, odnosno uskratiti im primenu. -akle, država raspolaže
pravom nadzora nad ustavnoš@u i zakonitoš@u zakona koje donose autonomne jedinice. blici
sankcionisanja ja5e pravne snage zakona države u odnosu na pravnu snagu zakona autonomnih
jedinica su razli5iti. !akvim pravom raspolažu ili zakonodavno telo države, ili najviši organi
sudske vlasti u državi, ili poseban ustavni sud.
Za razliku od federalne jedinice, koja je u ograni5enom smislu država, ali bez državne
suverenosti, jedinica teritorijalne autonomije nema ni takvo svojstvo države, što zna5i da ona
nema originernu ustavotvornu vlast niti pravo samoorganizovanja (samoinstitucionalizovanja).
Izuzetak su bile autonomne republike u nekadašnjem %%%+ i autonomne jedinice u drutoj
utoslaviji, na osnovu $stava od 198=. Isto tako, autonomne jedinice nemaju institut
državljanstva (osim autonomnih republika u nekadašnjem %%%+ i &landska ostrva u ;inskoj, na
kojima je tzv. zavi5ajno pravo nalik ustanovi državljanstva), niti svoje simbole državnosti
državne ambleme (osim autonomnih republika u nekadašnjem %%%+, i sl.) da uživaju
samostalnost u osnivanju, radu, upravljanju i finansiranju. +egionalna ekonomska autonomija je,
u stvari, oblik teritorijalne autonomije, ali u oblasti privrede. vakav oblik autonomije uživaju u
okviru politi5koteritorijalne celine (države) uže teritorijalne jedinice regioni koje no svojim
privrednogeografskim karakteristikama predstavljaju kompaktne privredne celine.
d svih oblika autonomije, uklju5iv i teritorijalnu autonomiju, koji postoje u okviru državnog i
društvenog ureenja jedne države i koji se prou5avaju u ustavnom pravu, treba razlikovati pojam
autonomije koji postoji u meunarodnom pravu. $ smislu meunarodnog prava, autonomija
postoji kad jedna ranije zavisna teritorija dobije pravo da svojim unutrašnjim poslovima upravlja
preko organa koje bira i kontroliše njeno stanovništvo, s tim što odreena strana država (bivši
kolonizator ili drugi FstaralacG) ili meunarodna organizacija vrši kontrolu nad radom tih organa,
na 5ak i važnije politi5ke funkcije na toj teritoriji, naro5ito u oblasti vojnih i spoljnih poslova.
!eritorijalna autonomija je, potencijalno i teorijski, demokratski oblik državnog ureenja. na
doprinosi demokratizovanju državnog ureenja unitarne države time što, dele@i u njoj
zakonodavnu vlast na dva razli5ita nosioca, onemogu@uje zakonodavni monopol centralne
državne vlasti, smanjuje heteronomiju zakona, omogu@uje da zakoni izraze i uvaže posebne
prilike. -anas ovaj oblik teritorijalne decentralizacije postoji u malom broju država u svetu (oko
desetak država), meu kojima su, prema ovom obliku državnog ureenja, najpoznatije zemlje
Italija i >panija. *osle $stava +uske ;ederacije od 1993, o5igledno je da teritorijalna autonomija
u ovoj zemlji nema onakav formalni ustavni zna5aj kakav je imala za vreme postojanja %%%+.
23
6
Iskustva teritorijalne autonomije u ustavnoj praksi, razlozi zbog kojih se u pojedinim državama
konstituiše teritorijalna autonomija su rešavanje problema etni5ke složenosti davanjem
autonomnog statusa teritorijama nastanjenim pojedinim nacionalnim manjinama, drugim
etni5kim i kulturnim kolektivitetima, ali i pojedinim istorijskim teritorijalnim jedinicama, koje su
imale posebnu istoriju u odnosu na državnu celinu, kao i pojedinim geografski homogenim
podru5jima u okviru države. 4ao oblik državnog ureenja, teritorijalna autonomija je
karakteristi5na za unitarne države, ali postoje i primeri teritorijalne autonomije u federalnim
državama, kad se ona javlja kao dopuna i korekcija federalnog državnog ureenja (nekadašnji
%%%+, druga ugoslavija, Indija).
ajpravilniji oblik primene teritorijalne autonomije je kad je cela državna teritorija prekrivena
mrežom autonomnih jedinica koje imaju jednak položaj. -anas je takva situacija samo u >paniji
u kojoj postoji 18 Fautonomnih zajednicaG. $ Italiji je cela državna teritorija prekrivena mrežom
autonomnih jedinica, a od ukupno :2 takvih jedinica njih 16 ima obi5an, a pet poseban položaj. I
u Indiji i 4ini sve autonomne jedinice nemaju jednak položaj. ajnepravilniji oblik primene
teritorijalne autonomije je kad se ovim oblikom državnog ureenja zavodi asimetri5no državno
ureenje u zemlji. !o se dešava kad se autonomne jedinice (jedna ili nekoliko) konstituišu samo
na delu državnog podru5ja, a ne na celom državnom podru5ju. $ takvim slu5ajevima stanovnici
dela državne teritorije na kojem nisu konstituisane autonomne jedinice imaju manja politi5ka
prava od stanovnika dela teritorije na kojem su konstituisane autonomne jedinice.
23
7
'IO OSMI
>IVILNO 'RUŠTVO
23
8
>IVILNO 'RUŠTVO 9 SLO?O'NO 'RUŠTVO
P%re,l% i z!a;e!je p%ja „i+il!% $r0:t+% C bi5no se uzima da izraz Fcivilno društvoG
poti5e još od engleskog politi5kog filozofa -žona ?oka (ohn ?ocke, 1D3:C182=), koji je u
svojoj politi5koj filozofiji odvojio sferu graanskog društva (civil society), od graanske vlasti
(civil governmeni). *rema ?oku, društvo je nezavisno i samostalno politi5ko telo koje bira i
kontroliše vlast. Zato je vlast ograni5ena društvom. ?ok i pristalice njegovog u5enja drže da je
društvo i kao koncept i kao realnost razli5ito od države. !o društvo koje nije država nazivalo se
Fcivilno društvoG, ali se taj izraz upotrebljavao i za ozna5avanje novog tipa društva koje se
raalo na ruševinama feudalnih podela i rascepkanosti, s jedne, i pucanjem stega apsolutne
monarhije, s druge strane. 0raansko društvo bilo je društvo koje se otimalo ispod državnog
omota5a, koje je težilo nezavisnosti od feudalne i apsolutne države.
4rajem osamdesetih godina prošlog veka izraz Fcivilno društvoG dobija posebno zna5enje u
državama u kojima dolazi do sloma socijalizma kao propisanog društvenog i državnog poretka,
kada je usled administrativnih stega i ideološkog monizma u tim državama došlo do krize
privrednog rasta i krize legitimnosti vlasti. $ takvim uslovima podignug je zahtev za društvenim
reformama, pre svega za svoenje državne intervencije u društvene odnose na neophodne
razmere i za uspostavljanje graanskog društva kao podru5ja života graana osloboenog od
državne prinude. "io je to zahtev da društvo bude autonomno, a da država ne bude apsolutna. $
to vreme, koncepcija civilnog društva pojavila se kao alternativa autoritarnom socijalizmu.
23
9
snov graanskog društva je slobodan pojedinac, koji se svesno povinuje državnoj vlasti i
državnim zakonima, s tim što je državna vlast legitimna, tj. proizašla je iz volje i pristanka
graana i što je podložna njihovoj kontroli. -va najvažnija pokazatelja civilnog društva su
ljudske i graanske slobode i slobodna privreda, kao suprotnost državnoj, planiranoj privredi.
Elee!ti i+il!%4 $r0:t+a C 4ako je u osnovi civilnog društva slobodan graanin pojedinac, to
su ljudske i graanske slobode i prava prvi neophodni element civilnog društva. *utem ljudskih i
graanskih sloboda i prava graanin sti5e politi5ki i ekonomski subjektivitet, ali i moralnu,
versku i stvarala5ku autonomiju.
ema ekonomskog subjektiviteta graanina bez slobodnog tržišta, koje u najširem zna5enju
podrazumeva slobodu 5oveka da kao pojedinac ili udružen sa drugima razmenjuje svoje
proizvode i uslute za potrebne proizvode i uslute no tržišnim zakonima.
$slov civilnog društva je, pored autonomije privrede u odnosu na državu, i autonomija drugih
spontano nastalih društvenih institucija, kakve su institucije univerzitet, verske zajednice,
profesionalna i stru5na udruženja, nau5na i umetni5ka društva i sli5no.
lement civilnog društva je i postojanje vladavine prava. 'ladavina prava je širi pojam od
pravne države, jer ne zna5i samo vezanost državnih organa, posebno organa uprave, pravom C
isto kao i pojedinaca. 'ladavina prava podrazumeva i vezanost zakonodavca, kao glavnog
stvaraoca prava, vrednostima koje su tekovina demokratskog društvenog i državnog ustrojstva.
-a bi se svi ovi oblici autonomije društva ostvarili, vlast mora biti ograni5ena. na, pre svega,
mora biti legitimna, tj. mora biti izraz volje bira5a. Zatim, ona mora biti tako organizovana da
nijedna grana državne vlasti ne dominira nad drugim granama državne vlasti. !o se postiže
uzajamnim sredstvima uticaja legislative i egzekutive, kao i nezavisnoš@u sudstva.
<ivilno društvo zasnovano je još i na posebnom tipu politi5ke kulture, poznatom kao
demokratska ili participativna politi5ka kultura, koja podrazumeva jednaku dostupnost svih
javnih funkcijama graanima, ograni5avanje vlasti, vladavinu prava, u5eš@e graana u izboru
organa vlasti. $ suštini, civilno društvo je otvoreno društvo, kako u unutrašnjem tako i u
spoljašnjem pogledu. Iznutra, ono je zasnovano na pluralizmu i tolerisanju razlika, dok je spolja
otvoreno i slobodno za komunikaciju sa drugim društvima organizovanim u države.
L5U'SKA I 7RAJANSKA PRAVA
24
0
P%ja i e+%l0ija lj0$",i8 i 4ra*a!",i8 pra+a L ?judskim i graanskim pravima utvruje se

pravni položaj pojedinca prema organima vlasti. ?judska prava i slobode su granica koju državna
vlast ne sme da prekora5i, ako je organizovana na demokratskim na5elima. -emokratija se ne
svodi na ljudska prava, ali demokratije nema bez ljudskih prava. bim i poštovanje ljudskih
prava najbolji su pokazatelj karaktera odnosa izmeu državne vlasti i graanina. ?judska prava
realna su prepreka samovolji mo@nika, ona su, kao i ustav, brana od apsolutne i neodgovorne
vlasti, na se zbog toga, kao i organizacija države, propisuju ustavom.
*rvobitno i osnovno zna5enje ljudskih prava je da su ona instrument ograni5avanja državne
vlasti. ?judska prava su prava otpora državi, to su slobode otpora (libertes-resistances).
?iberalna je ona država koja ostavlja pojedincu jednu Fzonu za slobodnu privatnu aktivnostG,
jedan Frezervisani domenG (/. -uverger) u kojem država ne može intervenisati. I, suprotno,
država je totalitarna ako teži da interveniše u svim oblastima, ako ne priznaje razliku izmeu
javnog i privatnog života, ako ne dopušta svoje ograni5avanje. ?judska prava su jedan od
najvažnijih pokazatelja principa i sindroma ustavnosti, o kojem govori 4arl ;ridrih. Zajedno sa
drugim barijerama koje se postavljaju državnoj vlasti, zaštita li5ne sfere pojedinca od uplitanja
državnih i drutih vlasti 5ini jezgro ograni5enja svemo@i države, koje karakteriše ustavnost kao
politi5ki proces. Zbog toga su ljudske slobode 5inilac koji odreuje politi5ku snagu i vrednost
jednog ustava.
!radicionalna koncepcija ljudskih prava vidi u njima sredstvo otpora državi. na polazi od ideje
o stalnom trenju i sukobu zahteva pojedinca i društva, na jednoj, i države, na drugoj strani.
-ržava i vlast su nužno zlo, zbog 5ega ih treba što više ograni5iti. 'last nosi u sebi stalnu
opasnost, pošto oni koji je vrše skloni su da je zloupotrebe. !o je suština doktrine liberalizma iz
koje je proizišla 5uvena -eklaracija prava 5oveka i graanina od 18B9.
*rema klasi5noj doktrini liberalizma, ljudska prava povla5e za sobom dve poslediceJ ona, s jedne
strane, predstavljaju zonu privatne delatnosti rezervisanu za pojedinca, a s druge, u domenu
državne delatnosti, ona su sredstvo otpora državnoj vlasti radi spre5avanja zloupotrebe i
prekora5ivanja vlasti. *rvo svojstvo ljudskih prava zna5i da se putem njih uspostavlja privatni
domen u koji ne može u@i država. vde je re5, pre svega, o li5nim pravima (zaštita od hapšenja i
pritvora, nepovredivost stana, sloboda kretanja, sloboda pisama i drugih sredstava opštenja), ali i
politi5kim (sloboda misli, sloboda veroispovesti, umetni5ka sloboda) i ekonomskim (pravo
svojine, sloboda preduzetništva, sloboda konkurencije). !o su prava granice ili slobode
24
1
granice (FlibertesClimitesG). -rugo svojstvo ljudskih prava zna5i da i u domenu državne

delatnosti ljudska prava zna5e da te delatnosti nisu neograni5ene i da graani imaju instrumente
da se odupru preteranoj i nasilni5koj delatnosti države. vde spada najve@i broj politi5kih
sloboda usvojenih u KIK veku, kao što suJ sloboda štampe, sloboda udruživanja, sloboda
okupljanja, sloboda izražavanja. !o su prava suprotstavljanja ili slobode suprotstavljanja
(FlibertesCoppositionG).
/eutim, smisao ljudskih prava nije samo u ograni5enju države i u protivljenju državnoj vlasti.
-ržava krajem KIK i u KK veku nije samo pravna i politi5ka ustanova, nego je i socijalna i
kulturna zajednica koja interveniše u privredni život sa odreenim socijalnim ciljevima, pre
svega radi postizanja socijalne pravde. -ržava interveniše u privredni život i stara se o fizi5kom i
kulturnom razvoju svojih graana tako što za njih konstituiše odgovaraju@a prava, a sebi name@e
odreene obaveze. I ta prava ulaze u fond ljudskih i graanskih prava. !a prava bila su i
posledica novih teorija, posebno marksizma i nove ekonomske teorije, prema kojoj je
intervencija države u privredu putem planiranja neophodna kako bi se izbegle privredne krize i
promašaji privatne inicijative. +e5 je o novim ljudskim pravima koja obuhvataju ekonomska i
socijalna prava. snovna ideja tih prava je Fda obezbede svim graanima materijalne uslove koji
im omogu@uju vršenje drugih javnih prava i slobodaG (/. -uverger). !akvo zna5enje
ekonomskih i socijalnih prava nije novina u razvoju ustavnosti. !ako je, na primer, pravo na rad
proglasio još /ontanjarski ustav od 1893, a inspirisali su ga jakobinci. $ ustavima donesenim
posle *rvog svetskog rata napušta se u K'III i u KIK veku vladaju@a individualisti5ka
koncepcija slobode rada i slobode konkurencije, nastala kao reakcija na prepreke koje je feudalni
poredak postavljao slobodnoj trgovini i slobodnoj konkurenciji.
% druge strane, tradicionalna ljudska prava su u odreenoj meri promenila svoju sadržinu. jihov
glavni cilj nije više da zaštiti pojedinca samo od intervencije države. jihov cilj postaje i zaštita
pojedinca od privatnih mo@nika, posebno iz oblasti privrede. !o, u izvesnim slu5ajevima, nalaže
intervenciju države, pošto je jedino država u stanju da zaštiti pojedinca od privatnih mo@nika.
!ako se, na primer, kad je re5 o slobodi štampe, u KIK veku mislilo da je glavni problem u vezi
sa tom slobodom kako zaustaviti državu da se meša u poslove ureivanja i izdavanja novina.
-anas se ve@ smatra da je kontrola izvora finansiranja novina isto tako važno sredstvo za
obezbeivanje slobode štampe. !akva kontrola pretpostavlja odreenu intervenciju države. $
mnogim zemljama pokušava se i sa ustanovljavanjem kontrole izvora finansiranja politi5kih
stranaka, kako bi se osujetila strana mešanja u unutrašnji politi5ki život zemlje. $ svim tim
24
2
slu5ajevima intervencija države je neophodna radi obezbeivanja stvarnog uživanja ustavom ili
drugim aktom proglašenih ljudskih prava.
Ina5e, ljudska prava tekovina su novovekovnih politi5kih borbi. $ anti5kom (robovlasni5kom)
društvu 5ovek je 5ak bio predmet svojine. %tatus pojedinca odreivao se tada roenjem u jednoj
ili drugoj društvenoj klasi. -a bi se pripremilo tle za politi5ku borbu za osvajanje ljudskih prava,
trebalo je najpre afirmisati shvatanje da razlike meu ljudima ne nastaju roenjem niti nasleem,
nego da su društvenog porekla, a da se ljudi raaju kao jednaki. *rva ljudska prava koja su bila
osvojena i sve5ano zapisana u 'elikoj povelji o slobodama od 1:16. nisu, u stvari, bila ljudska
prava, nego prava rezervisana za najviše plemstvo u ngleskoj.  ljudskim pravima u pravom
smislu re5i može se govoriti tek od uspostavljanja kapitalizma. +azvoj kapitalisti5kih odnosa
proizvodnje, koji po5ivaju na tržištu, slobodnom kretanju kapitala, radne snage i robe, ima za
svoju osnovnu pretpostavku priznanje ljudskih i graanskih prava. "uržoazija je korak no korak,
najpre u nagodbama sa vladaocima, a kasnije i oružanim putem osvajala pojedina podru5ja
ljudskih prava, odstranjuju@i svaku formalnu diskriminaciju u njihovom uživanju. !a su prava
bila zapisivana u sve5anim deklaracijama, meu kojima su najpoznatije -eklaracija nezavisnosti
donesena u %&- 188D. i dve francuske deklaracijeJ -eklaracija prava 5oveka i graanina 18B9. i
-eklaracija prava 5oveka i graanina od 1893, koja 5ini sastavni deo /ontanjarskog ustava od
iste godine. 4ako u to vreme mnoge države donose svoje prve pisane ustave, odredbe o ljudskim
pravima postaju sastavni deo tih ustava umesto da se, kao do tada, formulišu u posebnim
deklaracijama. -o danas je u tom pogledu ostala izuzetak ;rancuska, u kojoj je deklaracija
ljudskih prava van teksta ustava, kao sve5ana izjava, nadustavne vrednosti. $ preambuli važe@eg
$stava +epublike ;rancuske od 196B. kaže seJ F;rancuski narod sve5ano proglašava svoju
privrženost pravima 5oveka i na5elima narodne suverenosti kako su bila utvrena -eklaracijom
od 18B9, potvrenom i dopunjenom *reambulom $stava od 19=D.G
$stavi su polazili od dva razli5ita shvatanja o ljudskim pravima. *rema prvom shvatanju, ljudska
prava se odreuju kao podarena, oktroisana, kao dar vlasti kojoj je ostavljeno na volju ho@e li ih
poštovati ili ne@e, ho@e li ih vremenom sužavati ili 5ak ukinuti. *rema drugom shvatanju, ljudska
prava su prirodna i neotuiva od 5oveka i jedan su od najvažnijih 5inilaca ograni5avanja vlasti.
Iz ovakvog shvatanja potekla je ideja narodne suverenosti. *rema toj ideji, subjekat suverenosti i
izvor vlasti je narod, na stoga suverenost ne može pripadati ni delu naroda, još manje pojedincu.
?judska prava su prirodna i uroena 5ovekova svojstva, ona su delo prirode i biološke
konstitucije 5oveka. !omas -žeferson (!homas efferson) je govorioJ Fišta nije nepromenjivo,
24
3
izuzev 5oveku svojstvenih i od njega neotuivih prava.G $ važe@im ustavima u svetu preovlauje
ova druga koncepcija o ljudskim pravima.
'e@ odavno odnos vlasti prema graanima nije unutrašnja stvar države koja se ne ti5e
meunarodne zajednice. ?judska prava postala su transnacionalno pitanje i vrednost i da bi se

razvijala potrebno je da se 5ove5anstvo o tome postara zajedni5kim naporima. %ve ve@a
meuzavisnost zemalja i svest da nema prava u opšteljudskom smislu ako se ne obezbedi zaštita
i poštovanje bar minimalnih elemenata ljudskih prava, u ogromnoj ve@ini zemalja u svetu doveli
su do stvaranja sistema meunarodne zaštite ljudskih prava, posebno u okviru $jedinjenih
nacija.
$ osnovi ovog poduhvata je uverenje da postoji jedno za sva društva važe@e jezgro osnovnih
ljudskih prava i sloboda. +e5 je o minimalnim standardima u oblasti ljudskih prava koje treba da
postignu sve države. !ako su ljudska prava preba5ena iz 5isto unutrašnje i u meunarodnu sferu.
-ošlo je tako do internacionalizacije ljudskih prava.
!aj proces otpo5eo je ve@ donošenjem *ovelje $jedinjenih nacija od 19=6. $ uvodu *ovelje kaže
se da su narodi koji stvaraju $jedinjene nacije rešeni da ponovo potvrde Fveru u osnovna prava
5oveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske li5nosti, u ravnopravnost ljudi i žena i nacija velikih i
malihG, a u popisu ciljeva i na5ela $jedinjenih nacija, navedenih u 5lanu 1. navodi se i
Funapreivanje i podsticanje poštovanja prava 5oveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na
rasu, pol, jezik ili veruG. $ 5lanu 66, u ta5ki c) kaže se da $jedinjene nacije rade na
unapreivanju Fsveopšteg poštovanja i uvažavanja ljudskih prava kao i osnovnih sloboda za sve
bez obzira na rasu, pol, jezik ili veruG. &li, budu@i da je bila akt 5ija je prvenstvena funkcija da
zaštiti meunarodni mir i bezbednost, *ovelja nije mogla nabrojati Fprava 5oveka i osnovne
slobode za sveG. I pošto se u vezi sa *oveljom postavilo pitanje kataloga zašti@enih ljudskih
prava, bilo je neophodno u novom aktu meunarodne zajednice utvrditi i odrediti ta prava. !o
pitanje rešeno je usvajanjem $niverzalne deklaracije o ljudskim pravima u 0eneralnoj skupštini
$jedinjenih nacija 12. decembra 19=B. !a deklaracija nije samo sve5ana preporuka 0eneralne
skupštine $jedinjenih nacija, nego su, prema danas preovlauju@im tuma5enjima, Fskoro sve
njene odredbe postale izvor meunarodnog prava, ne kao meunarodni ugovor, ve@ ili kao
obi5ajna pravila ili kao opšta pravna na5ela koja priznaju civilizovani narodiG ('. -imitrijevi@).
%lede@i korak meunarodne zajednice u pravcu razrade i dopune kataloga ljudskih prava
predstavljaju paktovi o ljudskim pravima, i toJ /eunarodni pakt o graanskim i politi5kim
pravima (usvojen i otvoren za potpisivanje rezolucijom $ od 1D. decembra 19DD) i
24
4
/eunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (usvojen isto tako 1D.
decembra 19DD). *ošto ih je ratifikovao potreban broj država (36), ovi paktovi stupili su na snagu
deset godina posle usvajanja, 198D. ugoslavija je ratifikovala oba pakta 1981. I Fdok su prava u
-eklaraciji proglašena uopšteno i apstraktno, u paktovima se vodi ra5una o stvarnim
mogu@nostima za njihovo ostvarivanjeG ('. -imitrijevi@). -alje, za razliku od $niverzalne
deklaracije, dva meunarodna pakta o ljudskim pravima su ugovor u pravom smislu re5i, koji
podleže ratifikaciji država potpisnica. 7inom ratifikacije, kao i kod svakog meunarodnog
ugovora, nastaju obaveze odnosne države prema drugim državama saugovornicama, kao i
obaveze prema svim ljudima koji potpadaju pod jurisdikciju (nadležnost) te države. $z
/eunarodni pakt o graanskim i politi5kim pravima usvojen je ;akultativni protokol, koji
zainteresovane države posebno potpisuju i ratifikuju. !im protokolom se omogu@uje svim
ljudima koji se nalaze pod jurisdikcijom države potpisnice /eunarodnog pakta da podnose
predstavke 4omitetu za ljudska prava. *redstavke mogu podnositi samo legitimisana lica, tj.
žrtve ili njihovi zastupnici, pošto su prethodno bili iscrpljeni svi pravni lekovi koje u svom
pravnom poretku obezbeuje napadnuta država. 4omitet za ljudska prava je organ osnovan
/eunarodnim paktom, koji može da konstatuje da su ljudska prava povreena. !akva
konstatacija nema formalnu snagu presude, tj. ona nije obavezna za odnosnu državu, ali je
svakako vrsta moralnog i politi5kog sankcionisanja te države.
$ sistem meunarodne zaštite ljudskih prava ulaze i razli5iti regionalni akti, kao što suJ evropska
4onvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 1962, vropska socijalna povelja od
19D6, &meri5ka konvencija o ljudskim pravima od 19D9, &fri5ka povelja o pravima 5oveka i
naroda, usvojena 19B1, a stupila na snagu 19BD. i dr. Iako evropska 4onvencija za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda nije obuhvatila sva prava iz $niverzalne deklaracije o
ljudskim pravima (to se kasnije pokušalo nadoknaditi usvajanjem protokola uz 4onvenciju), ona
je predvidela do tada nepoznat mehanizam na osnovu kojeg je pojedinac mogao da se žali protiv
sopstvene države i da, ako bi ga podržala vropska komisija za ljudska prava, izdejstvuje
presudu vropskog suda za ljudska prava u %trazburu. !akva presuda obavezuje sve države koje
su pristale na takvu proceduru.
*osle završnog akta 4"%Ca iz #elsinkija od 1986. i tzv. tre@e korpe ljudskih prava, tendencija u
oblasti ljudskih prava u vezi sa njihovom internacionalizacijom ide ka garantovanju izvesnog
minimuma kolektivnih etni5kih prava. !o se pre svega odnosi na prava nacionalnih manjina i
etni5kih grupa. Izraz ove tendencije su *ariska povelja o vropi budu@nosti i dokumenti
4openhagenske, Eenevske i /oskovske konferencije.
24
5
P%$ela lj0$",i8 i 4ra*a!",i8 pra+a C $ teoriji su odoma@ene razli5ite podele ljudskih prava,
ve@ prema primenjenim merilima deobe.
!ako je 5esta podela ljudskih prava prema subjektuCnosiocu na individualna (pojedina5na) i
kolektivna (grupna). osilac prvih je 5ovek ili graanin no li5nom svojstvu, dok je nosilac
drugih L grupa, odnosno pripadnik grupe.
Zavisno od toga da li postoje samo u pravnim normama, kao normativna proklamacija onog što
treba da bude, ili postoje i u stvarnosti, kao 5injenica, ono što jeste, ljudska prava dele se na
formalna i stvarna.
%a stanovišta meusobnog odnosa izmeu pojedinca (graanina) i države mogu se razlikovati tri
kategorije ljudskih pravaJ prava negativnog statusa, prava pozitivnog statusa i prava
aktivnog statusa. $ prvu kategoriju ulaze prava graana u koja država ne sme dirati, pa se zbog
toga i nazivaju prava negativnog statusa. *ozitivno izražena, to su prava graana da uživaju
slobodu od intervencije države u njihovu pravnu sferu, 5ak da zahtevaju uzdržavanje države od
takve intervencije. Zbog toga se još i nazivaju prava slobode. %uprotno, prava pozitivnog statusa
daju graanima pravo da od države zahtevaju odreeno postupanje ili 5injenje. -ržava je dužna
aktivno delovati u korist graana. 4od prava aktivnog statusa graani aktivno u5estvuju u
obavljanju javnih poslova, štaviše, postaju sastavni delovi državnih organa, odnosno sami
državni organi.
*rema predmetu, odnosno prema sferi ljudske li5nosti koju štite ili razvijaju, ljudska prava mogu
se podeliti na li5na, politi5ka, ekonomska, socijalna i kulturna prava. ?i5na i politi5ka
prava 5esto se odreuju kao klasi5na, za razliku od ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, koja
se odreuju kao nova.
I, naposletku, prema vremenu nastanka, ljudska prava razvrstavaju se po generacijama, kao
prava prve, druge i tre@e generacije. *rava prve generacije su vremenski najstarija i, odreena
prema predmetu, obuhvataju li5na i politi5ka prava. Za njima hronološki dolaze prava druge
generacije koja- odreena prema predmetu, obuhvataju ekonomska, socijalna i kulturna prava.
!ermin Fprava tre@e generacijeG (koriste se još, i terminiJ Fprava narodaG, Fprava solidarnostiG,
Fkolektivna pravaG) je uveo 4arel 'asak i njime su obuhva@ena prava 5iji su nosioci manje ili
više odreeni kolektiviteti. %adržina tih prava je kompleksna, u tom smislu što se ne mogu svesti
na jedno pravo, nego obuhvataju množinu prava (pravo na razvoj, pravo na mir, pravo na zdravu
okolinu, pravo na koriš@enje rezultata zajedni5kog naslea 5ove5anstva i pravo na
24
6
komuniciranje). *rakti5no, nosilac ovih prava tre@e generacije je celokupna zajednica državljana,
odnosno svi graani u jednoj državi.
$slov za uživanje mnogih ljudskih prava u konkretnoj državi je da izmeu odnosne države i
pojedinca postoji naro5ita javnopravna veza koja se naziva državljanstvo. "lagodare@i toj vezi,
pojedincu su, uz odgovaraju@e obaveze, formalnopravno dostupna sva graanska, politi5ka i
ekonomskoCsocijalna prava koja jam5i svojim državljanima odnosna država, nezavisno od toga
da li se doti5ni pojedinac nalazi na doma@oj ili stranoj teritoriji. Zna5aj institucije državljanstva
je u tome što države, po pravilu, samo svojim državljanima u potpunosti obezbeuju uživanje
ljudskih prava, posebno onih politi5kih, na svojoj teritoriji, kao i posebnu pravnu zaštitu u
inostranstvu. 4orelativi tim pravima su posebne dužnosti državljana prema državi C podložnost
vojnoj obavezi, dužnost na materijalne doprinose (pla@anje poreza), pokoravanje ustavu i
zakonima i dr.
$stavi, po pravilu, ne kažu kako se dobija i gubi državljanstvo, nego se ta pitanja ureuju
posebnim zakonom o državljanstvu. astoje@i da da doprinos smanjivanju mogu@nosti za
nastanak apatrida, ustav izri5ito kaže da J 1) doma@i državljanin ne može biti lišen državljanstvaM
:) doma@i državljanin ne može biti proteran iz zemljeM 3) doma@i državljanin ne može biti lišen
prava da promeni državljanstvo.
*ravo 0raana na jednakost izraženo je u $stavu zbirnom antidiskriminatorskom formulomJ
FZabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, no bilo kom osnovu, a naro5ito na
osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, roenja, veroispovesti, politi5kog
ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi5kog ili fizi5kog
invaliditetaGF*red $stavom i zakonom svi su jednaki. %vako ima pravo na jednaku zakonsku
zaštitu bez diskriminacijeG
Li;!a pra+a C 0raanskim pravima obezbeuje se 5oveku i graaninu njegova privatna li5nost,
kao i u5eš@e u javnom životu države. Za prvu grupu prava kaže se da su li5na prava, a za drugu
da su politi5ka prava. <ilj ovih prava je da, u skladu sa zapadnoevropskom civilizacijom i
tradicijom, obezbede u društvu ulogu svakom pojedincu koji se formira kao li5nost i sti5e
politi5ki subjektivitet kao graanin, tj. u5estvuje u politi5kom životu i u javnim poslovima svoje
zajednice.
*rivatna li5nost 5oveka i graanina obezbeuje se ustavima dvojakoJ s jedne strane, garantijama
koje ustav daje pojedincu prema sudskoj i upravnoj vlasti, koje od državnih vlasti naj5eš@e
istupaju prema graaninu i njegovim pravima, a s druge, garantijama graaninu posebnih li5nih
24
7
prava. !a li5na prava mogu biti spoljašnja, kad se njima štiti fizi5ka nepovredivost (fizi5ki
integritet) 5oveka (pravo na život, nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja) ili
unutrašnja, kad se njima štiti unutrašnja nepovredivost (duhovni integritet) 5oveka (sloboda
savesti i veroispovesti, sloboda izražavanja, nacionalne pripadnosti, sloboda nauke i umetnosti).
(
1)?i5na sloboda (Fsvako ima pravo na li5nu slobodu i bezbednostG) zna5i, u stvari,
pravo na li5nu bezbednost (smete), a ono u izvesnoj meri odgovara anglosaksonskom pravu
habeas corpus. !a sloboda dalje zna5i da niko ne može biti lišen slobode niti pritvoren, osim u
slu5ajevima i no postupku koji su utvreni zakonom. ?i5na sloboda ujam5ena je prema sudskoj i
upravnoj vlasti, ali ne i prema zakonodavnoj vlasti, pošto ustav kaže da se lišenje slobode
dopušta u svim slu5ajevima koje je zakon predvideo.
(
2)*ravo na život zna5i da je ljudski život neprikosnoven. *ravo na život je apsolutno i u
vezi s ovim pravom je i zabrana kloniranja ljudskih bi@a.
(
3) epovredivost integriteta 5oveka obuhvata nepovredivost fizi5kog i psihi5kog
integriteta 5oveka, njegove privatnosti i li5nih prava. na još zna5i da je ljudsko dostojanstvo
neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite. $ skladu s tim, Fsvako ima pravo na
slobodan razvoj li5nosti, ako se time ne krše prava drutih zajem5ena $stavomG.
(
1)*ravo na pravnu li5nost obuhvata pravo na pravnu i poslovnu sposobnost i na izbor i
koriš@enje li5nog imena. !ako, svako lice ima pravnu sposobnost, a punoletstvom lice sti5e
sposobnost da samostalno odlu5uje o svojim pravima i obavezama. Izbor i koriš@enje li5nog
imena i imena svoje dece slobodni su.
(
4) epovredivost stana prvenstveno zna5i da niko, uklju5iv i vlast, ne može preko volje
držaoca stana u@i u njegov stan (ili druge poslovne prostorije), niti u njemu vršiti pretres. Za tako
nešto potrebno je da budu ispunjene slede@e ustavom predviene formalnostiJ u stan ili druge
prostorije protiv volje njegovog držaoca sme u@i samo službeno lice na osnovu pismene odluke
suda, a ukoliko još vrši i pretres stana, potrebno je da budu prisutna dva punoletna svedoka.
*retresanju ima pravo da prisustvuje i držalac stana, sam ili preko svog zastupnika, ali ako oni
nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva svedoka. &li, službeno lice sme u@i u tu
stan ili druge gtrostorije i bez odluke suda i vršiti pretres bez prisustva svedoka, ako je to
neophodno iz slede@ih razlogaJ 1) radi neposrednog lišenja slobode u5inioca krivi5nog delaM :)
radi spasavanja ljudi i imovine (Fradi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili
imovinuG), i to u oba slu5aja na na5in predvien zakonom.
24
8
(
5) epovredivost tajne pisama zna5i da niko, uklju5iv i vlast, ne sme otvarati privatna
pisma, niti se upoznavati sa sadržinom drugih sredstava opštenja, osim lica kojima su oni
upu@eni (adresati). d ove nepovredivosti može se, meutim, odstupiti samo Fna odreeno
vremeG, i to na osnovu odluke suda i iz slede@ih razlogaJ 1) ako je to neophodno za voenje

krivi5nog postupkaM :) ako je to neophodno za zaštitu bezbednosti države, na na5in predvien
zakonom.
(
6)*ravo na zaštitu podataka o li5nosti je samo dodatna garantija nepovredivosti
integriteta 5oveka. Zaštita podataka o li5nosti postiže se trojakoJ 1) zabranom upotrebe podataka
o li5nosti van namene za koju su prikupljeni, osim za potrebe voenja krivi5nog postuttka ili
zaštite bezbednosti države na na5in predvien zakonomM :) pravom svakoga da bude upoznat sa
prikupljenim podacima o li5nosti koji se na njega odnoseM 3) pravom sudske zaštite u slu5aju
zloupotrebe podataka o li5nosti. *rikupljanje, obrada, koriš@enje i zaštita podataka o li5nosti
ureuju se zakonom.
(
7)%loboda kretanja u nastanjivanja podrazumeva slobodu kretanja i nastanjivanja
graana na celoj teritoriji državne zajednice bez ikakvih ograni5enja, osim onih ustanovljenih
ustavom. iko ne može graanima ograni5iti kretanje na toj teritoriji, niti ih može iseliti iz
jednog mesta protiv njihove volje, odnosno prinuditi ih da borave u jednom mestu protiv svoje
volje. %loboda kretanja i nastanjivanja obuhvata i pravo graana da napuste zemlju i da se u nju
vrate (tzv. pravo na pasoš). ba ova prava mogu se ograni5iti zakonom, ali jedino u slu5ajevima
ustavom predvienim. Iz toga proizlazi da se ograni5enje ove slobode ne može vršiti aktima
sudske ili upravne vlasti, osim ako ovi nisu doneseni radi izvršavanja zakona. $ svakom slu5aju,
sloboda kretanja i nastanjivanja nije apsolutna, a slu5ajevi njenog ograni5avanja motivisani su
ostvarivanjem drugih ljudskih prava, odnosno zaštitom opšteg društvenog interesa. !akvi
slu5ajevi suJ 1) ako je to neophodno za voenje krivi5nog postupkaM :) ako je to neophodno za
zaštitu javnog reda i miraM 3) ako je to neophodno radi spre5avanja širenja zaraznih bolestiM =)
ako je to neophodno za odbranu države. $ tim slu5ajevima ova sloboda može se ograni5iti samo
zakonom i samo privremeno, a nikako se ne može i trajno oduzeti. e smatra se da su
ograni5enja ove slobode saobra@ajni propisi o kretanju ljudi i vozila (obeleženi prelazi za pešake,
pravila o kretanju vozila i sl.).
(9) %loboda savesti u veroispovesti postavljena je na osnovama tzv. kancel paragrafa
(4anzelparagraph) i obuhvata slobodu javnog ispovedanja vere i vršenja verskih obreda, kao
privatne stvari 5oveka, kao i slobodu stvaranja verskih (veroispovednih) udruženja (zajednica).
$pravo je zbog toga zloupotreba vere i verske delatnosti u politi5ke svrhe protivustavna. Isto
24
9
tako, niko ne može biti osloboen od svojih graanskih dužnosti i obaveza pozivaju@i se na
propise svoje vere. 4ancel paragraf (paragraf 132. nema5kog 4rivi5nog zakonika od 1B81) je
zabranjivao sveštenim licima da drže@i propovedi sa predikaonice izražavaju mišljenje o
necrkvenim pitanjima. %loboda savesti je sloboda da se veruje ili ne veruje u postojanje "oga.
%loboda veroispovesti obuhvata slede@e 5etiri slobodeJ 1) slobodu od zabrane ispovedanja vereM
:) slobodan izbor verskog uverenja, što uklju5uje zabranu ustanovljavanja državne vereM 3)
slobodu od bilo kojeg verskog uverenja, tj. pravo nemanja ikakvog verskog uverenja (ateizam,
bezbožništvo)M =) slobodu od otkrivanja verskog uverenja, tj. kako se kaže u $stavu +epublike
%rbije, Fiko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjimaG (5lan =3. stav
:). a gotovo klasi5an na5in sloboda veroispovesti izražena je u *rvom amandmanu na $stav
%&-, u kojem se pored ostalog kažeJ F4ongres ne može donositi nikakav zakon o
ustanovljavanju državne vere, kao ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere (...)G.
+oditelji, kao i zakonski staratelji, imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno
obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. %loboda veroispovesti (Fispoljavanja vere ili
uverenjaG) Fmože se ograni5iti zakonom, samo ako je to neophodno radi zaštite života i zdravlja
ljudi, morala demokratskog društva, slobode i prava graana zajem5enih ovim $stavom, javne
bezbednosti i javnog reda ili radi spre5avanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili
rasne mržnjeG.
(
10)%loboda izražavanja nacionalne pripadnosti obuhvata dve stvariJ 1) slobodu
izražavanja nacionalne kulture i :) slobodu upotrebe svog jezika i pisma. %loboda izražavanja
nacionalne pripadnosti uklju5uje i slobodu od izražavanja ovakve pripadnosti. Fiko nije dužan
da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.G
(
11)%loboda nauke iumetnosti (Fnau5nog i umetni5kog stvaranjaG) sastoji se od dve
komponenteJ 1) slobode stvaranja i objavljivanja nau5nih i umetni5kih delaM :) garantovanja
autorskih prava nosiocima ovih duhovnih FproizvodaG, tj. moralnih i materijalnih prava njihovim
stvaraocima, u skladu sa zakonom. va intelektualna sloboda (koju treba razlikovati od li5ne
slobode 5oveka) u tesnoj je vezi sa slobodom misli i javnog izražavanja mišljenja i oblik je
njenog ostvarivanja.
P%liti;,a pra+a C *oliti5ka prava su u osnovi razli5iti oblici u5eš@a pojedinca u javnom životu
zemlje. na se izvode iz opšte premise na kojoj po5iva demokratski poredak, prema kojoj vlast
poti5e od naroda i služi narodu. *oliti5ka prava su, u stvari, prava pojedinca na demokratiju.
25
0
*osredstvom tih prava graani u5estvuju bilo u stvaranju državne volje (bira5ko pravo), bilo u
izražavanju svog li5nog mišljenja o javnim poslovima (sloboda štampe, zbora, udruživanja,
peticije). 7injenica da pojedinac prilikom vršenja ovih prava zadržava svojstvo graanina i da ne
postaje državni organ, razlog je što se politi5ka prava podvode pod pojam ljudskih prava. $
državi su ujam5ena slede@a politi5ka pravaJ bira5ko pravoM sloboda štampeM sloboda govoraM
sloboda misli i javnog izražavanja mišljenjaM sloboda zboraM sloboda udruživanjaM pravo na javnu
kritikuM pravo peticije. %va ova prava pripadaju tipu aktivnih ljudskih prava, tj. prava na nešto.
1) "ira5ko pravo je pravo graanina da bira i da bude biran u državne organe.
*ravo graanina da bira svoje predstavnike izražava njegovu bira5ku sposobnost (aktivno
bira5ko pravo), a pravo graanina da bude biran u predstavni5ke organe izražava njegovu
poslani5ku sposobnost (pasivno bira5ko pravo). !ri ustavna uslova za uživanje bira5kog
prava suJ 1) doma@e državljanstvoM :) punoletstvo, tj. navršenih 1B godinaM 3) poslovna
sposobnost. Izborni zakoni dodaju ovim i druge uslove. *osredstvom bira5kog prava
graani uzimaju u5eš@e u zakonodavstvu, tj. u radu parlamenta i u oblicima neposredne
demokratije, kakvi su referendum i narodna inicijativa, kao i u izboru organa lokalne
samouprave i teritorijalne autonomije. FIzborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni
i neposredni a glasanje je tajno i li5noG
:) %loboda štampe (FmedijaG) podrazumeva, prema %lobodanu ovanovi@u, da su
preventivne mere upravne vlasti protiv štampe nedopuštene, a da su dopuštene samo
represivne mere sudske vlasti. !o zna5i da je slobodno objavljivati sve, na da prema tome
izlaženje, prodaja i rasturanje spisa ili novina ne zavisi od prethodnog odobrenja upravne
vlasti, ali za ono što se objavi postoji odgovornost pred sudom, u skladu sa zakonom.
3) %loboda govora je sinonim za svako javno istupanje i oblik je izražavanja slobode

misli.
=) %lobodamisl i javnog izražavanja mišljenjajecdgje odkapitalnihljudskih sloboda. $

stvari, sloboda misli je sloboda izražavanja misli, jer 5ovek ima prirodno pravo da misli i
kad mu to pravo nije ustavom zajem5eno.
*osledica slobode misli je da graani mogu javno izraziti svoj pogled na svet, svoje stavove
i mišljenja o ljudima, stanjima i pojavama. I da se ustavom ne proglašava, sloboda misli je u
prirodi 5oveka kao homo sapiensa, svojstvena njemu kao psihofizi5kom bi@u. na
isklju5uje mogu@nost svih oblika pritisaka na svest graana radi formiranja njihovog
mišljenja. iz ustavnih sloboda ima za pretpostavku ovu slobodu, a meu njima
25
1
najneposrednije sloboda govora, sloboda štampe i sloboda veroispovesti, koje su oblici

javnog izražavanja slobode misli i opredeljenja.
6) %loboda zbora, u smislu slobode okupljanja ljudi, obuhvata svaki oblik mirnog
okupljanja ljudi i to bez dozvole i bez prethodne prijave. Zborovi i demonstracije i druga
okupljanja graana na otvorenom prostoru prijavljuju se nadležnom državnom organu. va
sloboda nije apsolutna, nego se privremeno može ograni5iti zakonom samo ako je to
neophodno u slede@im slu5ajevimaJ 1) radi zaštite javnog zdravlja, morala i prava drugihM :)
radi zaštite bezbednosti.
D) %loboda udruživanja podrazumeva pravo svakog na slobodu udruživanja u razne
organizacije, uklju5uju@i i pravo da ne bude 5lan neke organizacije. *oliti5ke, sindikalne i
druge organizacije, koje proizlaze iz ove slobode, osnivaju se bez prethodnog odobrenja,
upisom u registar kod nadležnog organa. i ova sloboda nije apsolutna, nego podleže
ograni5enjima, 5ak se organizacije koje iz nje proiziu mogu zabraniti.
8) *ravo peticijeje pravo svakog da Fsam ili zajedno sa drutimaG podnosi predstavke,
peticije i druge predloge državnim i drugim organima, organizacijama kojima su poverena
javna ovlaš@enja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i
dobijanje na njih odgovora, kad je zatražen. *odnošenje peticija dozvoljeno je ustavom, što
zna5i da niko ne može biti odgovoran za sam 5in podnošenja peticije (premda bi mogao biti
odgovoran za sadržinu peticije, npr. ako je ona nepristojno ili uvredljivo napisana).
E,%!%",a i "%ijal!a pra+a 9 va prava su proizišla iz promenjene prirode savremene

države, koja nije kao što je bila u epohi liberalizma samo pravna i politi5ka ustanova, nego je i
socijalna i kulturna zajednica koja interveniše u privredni život sa odreenim socijalnim
ciljevima. stvarivanjem tih ciljeva prvenstveno se zašti@uju privredno slabiji. *ored mešanja u
privredne odnose radi zaštite privredno slabijih, država preuzima na sebe dužnost da se stara o
fizi5kom odgoju i kulturnom razvoju naroda. !ako nastaje nova koncepcija ekonomskih sloboda,
prema kojoj država mora intervenisati u privredni život da bi se izbegle zloupotrebe liberalne
ekonomije. na mora zaštititi pojedinca od društvenih rizika, pružiti svakom graaninu
minimum životnih uslova, tj. ona mora u celini obezbediti svakom graaninu minimalne uslove
za vršenje drutih ljudskih prava.
1) *ravo svojine jam5i se kao pravo na Fmirno uživanje svojine i drugih imovinskih
prava ste5enih na osnovu zakonaG
25
2
(
2)*ravo nasleivanja ujam5uje se zajedno sa pravom svojine, kao derivat tog
prava. no ne može biti isklju5eno niti ograni5eno zbog neispunjenja javnih obaveza.
3)*ravo na rad %tabilnost ili stalnost zaposlenja jedan je od važnih elemenata prava
na rad. jegovo ostvarivanje zavisi od oblika svojine.

=)*ravo na obezbeenje (osšuranje) izražava se kao obavezno osiguranje
zaposlenih.
6)*ravo na štrajk je ustavno pravo zaposlenih u uslovima tržišne privrede. +e5
FštrajkG (strike) zna5i FudarG. >trajk je jedna od prinudnih mera na tržištu rada i ozna5ava
zajedni5ko napuštanje posla od strane radnika kako bi se time poslodavac naterao da
prihvati njihove uslove (naj5eš@e pove@anje plate ili smanjenje 5asova rada). +e5 je o
kolektivnoj privremenoj obustavi rada radnika radi pritiska na poslodavca ili vladu da
prihvate njihove zahteve.
%ocijalna prava su posledica nove uloge države.
1)*ravo na zaštitu zdravlja je pravo FsvakogG na zaštitu fizi5kog i psihi5kog zdravlja, s
tim što Fdeca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom
do sedme godine i stari ostvaruju zaštitu iz javnih prihoda ako je ne ostvaruju na druti
na5in.
:)*ravo na zdravu životnu sredinu je individualno pravo 5oveka na zdravu životnu
sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. -a bi se ovo ljudsko
pravo moglo ostvarivati, pojedinci, kolektiviteti i država moraju imati odreene dužnosti.
3)*ravo na zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja u deteta formuliše se
najpre vrlo uopšteno, kao pravo da uživaju Fposebnu zaštituG.
=)*ravo na socijalnu zaštitu pripada graanima i porodicama kojima je neophodna
društvena pomo@ radi savladavanja socijalnih i životnih teško@a i stvaranja uslova za
zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. *ravo na socijalnu zaštitu ostvaruje se na
na5elima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva. Invalidima,
ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita, u skladu sa zakonom.
6)*ravo na školovanje (obrazovanje) je individualno pravo dostupno svakom pod
jednakim uslovima. *ri tom je osnovno školovanje obavezno i za njega se ne pla@a
školarina, dok je srednje obrazovanje FbesplatnoG (ne i obavezno). *ravo na Fbesplatno
visoko školsko obrazovanje, u skladu sa zakonom, imaju samo uspešni i obdareni u5enici
slabijeg imovnog stanja, u skladu sa zakonomG.
25
3
Pra+a pripa$!i,a !ai%!al!i8 a!ji!a C %ve do kraja *rvog svetskog rata pod manjinom i
zaštitom manjina podrazumevale su se, pre svega, verske manjine. !ek od tog vremena se pod
manjinom podrazumevaju FmanjineG po rasi, po veri i po jezikuG (I. *rži@), dakle no obeležjima
karakteristi5nim za naciju, tj. nacionalne manjine.
*ojmom nacionalne manjine bavi se meunarodno javno pravo. /eu brojnim pokušajima
definisanja tog pojma ostala je najzapaženija definicija ;ran@eska 4apotortija (;rancesco
<apotorti). /anjina, prema mišljenju ovog autora, obuhvata Fgrupu broj5ano manju od ostalog
stanovništva države, a 5iji 5lanovi C državljani te države L imaju etni5ke, verske ili jezi5ke
karakteristike druk5ije od ostatka stanovništva i iskazuju, makar i implicitno, ose@aj solidarnosti
koji je usmeren na o5uvanje svoje kulture, tradicije, vere ili jezikaG.

%uština zaštite pripadnika nacionalnih manjina jeste nediskriminacija, jednakost sa ostalim
graanima odnosne države, ali uz to i dodatna prava i mere kojima se obezbeuje o5uvanje
njihovog nacionalnog, verskog, kulturnog i jezi5kog identiteta. *rema tome, pripadnicima
nacionalne manjine obezbeuju se, pored univerzalnih ljudskih prava, i posebna prava, 5ija je
svrha o5uvanje njihovog nacionalnog identiteta i samobitnosti. *rvu vrstu prava uživaju svi
graani odnosne države, drutu samo oni meu njima koji su pripadnici nacionalne manjine. *rva
prava su opšta, druga su posebna, a suština im je u tome što služe održavanju i razvoju date
skupine graana kao posebne nacionalne skupine. %uština manjinske zaštite jeste u posebnim
pravima, a ne u pravima na posebnu teritoriju. e postoji meunarodni instrument koji garantuje
manjinama pravo na politi5ku ili teritorijalnu autonomiju. $ 5lanu :. -eklaracije $ o pravima
pripadnika manjina, koji ina5e nije obavezan meunarodnopravni akt, postoji slede@a odredbaJ
F*ripadnici manjina imaju pravo da efikasno u5estvuju u kulturnom, verskom, društvenom,
ekonomskom i javnom životu. C *ripadnici manjina imaju pravo da efikasno u5estvuju u
donošenju odluka na nacionalnom, i gde je potrebno, na regionalnom nivou u vezi sa manjinom
kojoj pripadaju ili oblastima u kojima žive, na na5in koji je u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom.G
-ve su skupine državljana jedne države koje su prema nacionalnim ili etni5kim obeležjima
broj5ane manjine u odnosu prema ve@inskom stanovništvu. !o su nacionalne i etni5ke manjine
(grupe). $ osnovi ova podela izvodi se u zavisnosti od toga da li su 5lanovi manjine deo nacije ili
etni5ke skupine koja se još nije formirala kao nacija. /eutim, državnoCpravna merila za podelu
ove dve vrste državljana jedne države koji 5ine broj5anu manjinu je druk5ija. !ako se sa tog
stanovišta pod nacionalnom manjinom podrazumeva deo pripadnika jedne nacije koja ima
25
4
formiranu mati5nu državu, a koji živi na teritoriji države koju je formirala druga nacija, 5ija je to
mati5na država. acionalne manjine su delovi nacije koja ima svoju nacionalnu državu, ali koji
žive u državama drugih nacija. !i delovi su manji od celine C od nacije kojoj pripadaju, a koja je
formirala svoju nacionalnu državu. *od etni5kom grupom podrazumeva se deo nacije koji nema
formiranu državu, a pri tom poseduje svest o etni5kom poreklu, kulturi, jeziku, tradiciji, istoriji,
veroispovesti i obi5ajima. -rugim re5ima, pitanje nacionalne manjine je pitanje etni5ke
supstance, a ne pitanje broja, jer bi se tada mogao dogoditi apsurd da mati5ni narod u jednoj
državi na delovima njene teritorije na kojoj ve@inu stanovništva 5ine pripadnici nacionalne
manjine ima u mati5noj državi tretman nacionalne manjine. *osebnosti koje manjinu 5ine
takvom izražavaju se u nacionalnoj ili etni5koj oblasti, na se otuda i manjinska prava koja se
jam5e pripadnicima nacionalnih manjina vezuju za 5inioce i garancije kojima se iskazuje
nacionalni identitet i održava nacionalno bi@e. !e posebnosti, kao i svake posebnosti, su to u
odnosu na nešto što je opšte ili što je ve@ina, u ovom slu5aju to je mati5ni, ve@inski narod. "itan
element pojma nacionalne manjine jeste i htenje (volja) pripadnika manjine da svoje posebnosti
izrazi.
acionalne manjine su realnost u višenacionalnim državama, koja se ne može prevazi@i ni
odreivanjem tih država kao graanskih, to jest zasnovanih na suverenosti graana i
sprovoenjem pune jednakosti svih graana nezavisno od nacionalne pripadnosti. I u takvim
državama se moraju garantovati manjinska prava, a zahtevi manjina za uvažavanjem njihove
posebnosti kre@u se u rasponu od personalne i kulturne autonomije do teritorijalne autonomije i
federalizacije države.
$ vezi sa pravima pripadnika nacionalnih manjina bitno je odrediti tri stvariJ prvo, koja etni5ka
skupina ljudi ima svojstvo nacionalne manjineM drugo, koje su to nacionalne specifi5nosti koje
treba obuhvatiti manjinskom zaštitomM tre@e, koji su mehanizmi za sprovoenje u život
manjinskih prava i za njihovu zaštitu.
acionalnim manjinama se dodeljuje pravo na samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja,
informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. $ cilju ostvarivanja tog svog prava, pripadnici
nacionalne manjine mogu izabrati, u skladu sa zakonom, svoje nacionalne savete.
Pra+a i $0<!%"ti "tra!aa C %tranac je lice sa stranim državljanstvom ili lice bez državljanstva
(apatrid). %tranci u skladu sa meunarodnim ugovorima i konvencijama u našem ustavnom
sistemu a u skladu sa zakonima imaju odreena prava. !a prava se odnose na njihov integritet u
obliku rase, pola, jezika, vjeroispovjeti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi zbog
25
5
kojih bi mogao biti politi5ki progonjen, ima pravo na uto5ište. Istovremeno naš ustavni sistem
garantuje i svojinska prava kako fizi5kim tako i pravnim licima. !a prava se odnose kako na
pokretne stvari tako i na nepokretnosti. %trana lica su izjedna5ena na tržištu sa doma@im. aš
ustavni sistem predvia i mogu@nost protjerivanja stranaca ali to protjerivanje se mora obaviti u
skladu sa zakonom i od nadležnog organa u zakonom predvienom postupku, gdje je
obezbjeeno i pravo na žalbu.
O"t+ari+a!je i za:tita lj0$",i8 pra+a C $ oblasti ljudskih prava suština stvari nije u tome
koliko se ljudskih prava ustavom ili deklaracijama proglašava, nego koliko se ljudskih prava
ostvaruje u životu, tj. da li pored toga što su ljudska prava predviena, istovremeno postoje i
mehanizmi za njihovu zaštitu i ostvarivanje. *ri tom je za stepen ostvarljivosti ljudskih prava
bitno da ustavi prilikom utvrivanja kataloga ljudskih prava vode ra5una o društvenim uslovima
njihovog ostvarivanja, pošto svako zaletanje ispred materijalnih, proizvodnih mogu@nosti jedne
zemlje, ili ignorisanje drugih društvenih uslova bitnih za ostvarivanje ljudskih prava zna5i
stvaranje jaza izmeu stvarnih i formalnih ljudskih prava. Zbog toga su društveni uslovi za
ostvarivanje ljudskih prava prvi i najbitniji uslovi neophodni za njihovo ostvarivanje.
O0$"a! 9 +e5 FombudsmanG je švedska i zna5i FpoverenikG, FpredstavnikG, FkomesarG. Za

odgovaraju@u vrstu organa upotrebljavaju je sve skandinavske zemlje, dok se takav organ u
'elikoj "ritaniji zove F4omesar parlamenta za upravuG, u &ustriji Farodni pravobranilacG, u
;rancuskoj F/edijator (posrednik)G, u 4vebeku FZaštitnik graanaG. 7ini se da je naj5eš@e u
upotrebi naziv Fpravobranilac graanaG. +e5 je o organu koji pripada oblicima spoljne, nesudske,
parlamentarne kontrole uprave. snovna uloga ombudsmana je da u ime parlamenta obavlja
kontrolu nad primenom zakona i drugih propisa od strane državnih organa, pre svega organa
uprave i javnih službi i da štiti individualna prava graana. mbudsman je, dakle, institucija koja
prevashodno štiti graane od nezakonitog i nepravilnog rada uprave, obuhvataju@i policiju, zatim
upravu zatvora, vojne organe, kao i javne službe, posebno u oblasti prosvete, zdravstva,
socijalnog staranja i sli5no.
Zbog na5ela nezavisnosti sudova, sudovi ne bi trebalo da budu uvrš@ivani u državne organe koji
podležu kontroli ombudsmana, ali u >vedskoj npr. i rad sudova podleže kontroli ombudsmana. $
svakom slu5aju, ombudsman ne bi mogao da uti5e na odlu5ivanje suda u pojedina5nim sudskim
predmetima (što je i sprovedeno u najve@em broju zemalja koje imaju ovu instituciju, pošto je
25
6
uslov za obra@anje ombudsmanu da su okon5ani drugi postupci i da su iskoriš@ena druga pravna

sredstva za zaštitu zakonitosti i prava graana).
4ako se vidi, ombudsman je institucija kojoj se poveravaju kontrola i ograni5avanje javne vlasti
u interesu zaštite 5oveka i njegovih prava.

*osebnost ovog organa je u tome što on ne nastupa u svojstvu organa vlasti, poput tužioca i suda,
nego kao autoritativni i nezavisni organ parlamenta, a u širem smislu društva, javnosti i
demokratije. !o se najbolje vidi prema njegovim ovlaš@enjima, koja su pretežno otkrivaju@a,
upozoravaju@a, vaspitna, a samo izuzetno naredbodavna i represivna. mbudsman nema velika
pravna ovlaš@enja prema upravi, niti on može meritorno odlu5ivati o bilo 5emu. 0lavni
instrumenti njegovog delovanja su preporuke organima uprave, obra@anje javnosti iznošenjem
uo5enih nedostataka u njihovom radu i podnošenje izveštaja o radu parlamentu, koji ima širok
odjek u javnosti i u kojem ne bi voleo da se nae nijedan organ uprave niti vršilac javne službe.
%naga ove institucije je u li5nom autoritetu njenog nosioca, a ne u formalnim ovlaš@enjima
utvrenim pravnim propisima.
SLO?O'NA PRIVRE'A
P%ja "l%%$!e pri+re$e C konomske slobode jedan su od klju5nih elemenata demokratskog

društva. &ko o tome postoji opšta saglasnost, razlike ve@ nastaju kod pitanja kakav treba da bude
slobodni privredni poredak koji odgovara demokratskom društvu. -anas nema demokratske
države u kojoj je privreda u celini u državnoj svojini ili je potpuno slobodna od državne
regulative. aprotiv, preovlauju mešovite privrede, 5iji su elementi privatna preduze@a i
državna kontrola privrede. !akve privrede funkcionišu na slobodnom tržištu, na kojem cenu
proizvoda ne odreuje država, nego je ona prepuštena nezavisnim odlukama hiljada potroša5a i
proizvoa5a u svakodnevnom uzajamnom uticaju jednih na druge.

*rema tradicionalnoj liberalnoj doktrini, dva su suštinska elementa slobodne privredeJ pravo
privatne svojine i sloboda konkurencije. *ravo svojine je, još od -eklaracije prava 5oveka i
graanina, ljudsko pravo. *rema -eklaraciji, ono ulazi u red prirodnih prava, Fnepovredivih i
svetihG, jer pruža ista jemstva odbrane od pot5injavanja svemo@i države kao i ostala ljudska
prava. &li, to pravo nije apsolutno, neograni5eno. avni interes stoji iznad prava svojine, na se
ustavima predvia mogu@nost izvlaš@ivanja nosilaca toga prava, mogu@nost eksproprijacije u
javnom interesu.
25
7
i sloboda konkurencije nije neograni5ena. na trpi bar dva bitna ograni5enjaJ prvo je zaštita
proizvoa5a i trgovaca od onih 5iji je cilj da zahvaljuju@i slobodnom tržištu obezbede
monopolsku dobitM drugo je utvreno u cilju zaštite društva, kako bi se izbegle zloupotrebe u
koje bi mogla odvesti sloboda konkurencije. va dva oblika ograni5avanja slobode konkurencije
sli5ni su no svojoj pravnoj formi, ali su potpuno razli5iti no svom rezultatu i prakti5nom
zna5enju. -rugi oblik prakti5no zna5i potiskivanje slobodne konkurencije, a inspirisan je
zaštitom opštih interesa društva od privatnih interesa vlasnika kapitalaM on se zasniva na uverenju
da sloboda ispoljavanja privatnih interesa više nije najbolji na5in za obezbeivanje opštih
interesa, a izražava se tako što se delatnosti od opšteg interesa stavljaju pod pravni režim javnih
službi, 5ime se izuzimaju od pravnog režima slobodne konkurencije. !ako se u preambuli $stava
+epublike ;rancuske od 19=D. kažeJ F%vako dobro, svako preduze@e 5ije koriš@enje ima ili
dobije karakter nacionalne javne službe ili fakti5kog monopola, mora postati svojina zajednice.G
Elee!ti "l%%$!e pri+re$e 0 ?%"!i i @ere4%+i!i A se zasnivaju na tržišnoj privredi,

otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i
ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
25
8
'IO 'EVETI
VLA'AVINA PRAVA I SU'SKA VLAST
PO5AM I NAČELA VLA'AVINE PRAVA
Razli;ita "8+ata!ja +la$a+i!e pra+a C 'ladavina prava je tema iz oblasti filozofije, politike i
opšte teorije prava. $ ustavnom pravu sadržina tog pojma izražava se re5i FustavnostG, koja
podrazumeva podložnost države, tj. državnih organa, objektivnom pravu, isto kao i pojedinca.
*ropisivanjem organizacije i rada države pravom ograni5ava se državna vlast, uspostavlja se
vladavina objektivnog prava, a isklju5uje slobodno i time mogu@e arbitrerno postupanje državnih
organa. >ta @e i kako @e državni organi raditi, o tome ne odlu5uje subjektivna volja trenutno
vladaju@ih, nego volja objektivnog prava, unapred propisanog, koje obavezuje vladaju@e kao što
pravo koje ureuje odnose izmeu graana obavezuje pojedince. 4ako organizaciju i rad
državnih organa i granice državne vlasti u odnosu na ljudske i graanske slobode utvruje pravni
akt koji nosi naziv FustavG, to se ograni5enje države i državne vlasti pravom odreuje izrazom
FustavnostG.
25
9
&li, pod Fvladavinom pravaG može se podrazumevati i pitanje valjanosti, tj. pravnosti prava.
4oje je pravo vladaju@e, tj. koje je pravo merilo pravnosti_ -a li je to pozitivno, važe@e pravo,
nezavisno od svoje sadržine, ili je to skup metajuridi5kih, ekstrapravnih na5ela, koja obavezuju,
tj. ograni5avaju državu i državnu vlast i pored pozitivnog prava, ili je to važe@i ustavni poredak u
kojem su ovaplo@ena odreena na5ela i politi5ke i pravne ustanove_ dgovori na ova pitanja u
stvari su tri razli5ita shvatanja pojma vladavine prava.
*rema prvom, liberalnodemokratskom shvatanju, pojam vladavine prava nije vremenski i
prostorno ograni5en, nego je to filozofska kategorija koja ima univerzalno i ve5ito važenje.
'ladavina prava je merilo ispravnosti i valjanosti bilo kojeg pozitivnog pravnog poretka.
<entralna ideja ovako shva@enog pojma vladavine prava je liberalisti5ko odbacivanje autoritarne
samovolje državne vlasti samo, za razliku od klasi5nog pojma ustavnosti, više terminologijom
demokratske politi5ke moralnosti nego pravnom terminologijom. vako shva@ena vladavina
prava iskazuje se više politi5kim nego pravnim na5elima (+. ?. %harUood). !ako se isti5e da je
vladavina prava sinonim za demokratsku zajednicu, da je ona poredak slobode i da se njome
obezbeuje individualna sloboda i sli5no. %va ta na5ela postoje kao više bi@e i nemaju neki
poseban oblik izražavanja. na 5ine nadpravo, u tom smislu da su iznad pozitivnog prava, i za
razliku od ovog, koje ima pozitivnopravni normativitet, ta na5ela imaju prirodnopravni
normativitet.
*rema pozitivisti5kom shvatanju vladavine prava, pitanje valjanosti prava svodi se na formalnu
zakonitost akata državne vlasti. ema nikakvih metapravnih, ekstrapravnih merila za ocenu
valjanosti i ispravnosti važe@eg prava. vakvo shvatanje naziva se još formalisti5ko i
legalisti5ko, jer se prema njemu vladavina prava svodi na puku usaglašenost pravnih akata manje
pravne snage sa pravnim aktima ve@e pravne snage i na saglasnost organa vlasti i pojedinaca
pozitivnom pravu, nezavisno od toga kakva mu je sadržina. 'ladavina prava je, dakle, vrednosno
ispražnjen pojam, ona je nekriti5ki pravni pozitivizam, koji insistira na formalnoj komponenti
kao merilu valjanosti pravnog poretka. e postoji nikakvo pravo izvan i iznad pozitivnog prava
koje bi ograni5avalo zakonodavca, koji je suveren. %vaka ideja o metapravu suprotna je
zakonodavnoj suprematiji parlamenta kao zakonodavnog tela. 'ladavina prava svodi se na
pravnu državu, a ova na pravni poredak, u kojem su akti ustrojeni saglasno na5elu formalne
zakonitosti.
*rema tre@em shvatanju, vladavina prava ne zna5i vladavinu pozitivnopravnog poretka kao
takvog, nego vladavinu pozitivnopravnog poretka odreenih svojstava. 'ladavina prava zna5i
ograni5enu vlast, ali državna vlast mora biti ograni5ena u ustavu i zakonima nedvosmisleno
formulisanim pravilima koja isklju5uju koncentraciju vlasti na jednom mestu, samovolju vlasti,
26
0
ili zadiranje vlasti u oblast ljudskih i graanskih sloboda i prava. no što je za ovo shvatanje
bitno jeste da takva pravila moraju biti izri5ito formulisana u pozitivnom pravu. -rugim re5ima,
nema nikakvih supstancijalnih merila za ocenu ispravnosti i valjanosti zakona mimo ustava.
'ladavina prava podrazumeva postojanje odreenih osnovnih politi5kih i pravnih ustanova u
važe@em ustavnom poretku, tj. u važe@em ustavu i zakonima, ali koja postoje i u politi5koj i
pravnoj praksi (. &. oloUicz). -o pojma vladavine prava, isti5e ovo shvatanje, teško @e se do@i
pomo@u jedne sinteti5ke odredbe nego, naprotiv, analiti5kim razlaganjem obeležja ili svojstava
bez kojih nema poretka u kojem vlada pravo. va se svode na odreene vrednosti ovaplo@ene u
važe@em pravu i institucionalne aranžmane u vršenju državne vlasti, koji se naj5eš@e odreuju
kao postojanje Fko5nica i ravnotežaG u meusobnom odnosu nosilaca državne vlasti i kao
postojanje nezavisnog sudstva.
Na;ela i i!"tit0ije +la$a+i!e pra+a C *ostoji nekoliko na5ela i institucija koje pozitivno pravo
treba da sadrži da bi se taj pozitivnopravni poredak okvalifikovao kao poredak vladavine prava.
!o su sljede@a na5ela i institucijeJ legitimnost vlasti, podjela vlasti, nezavisnost sudstva,
ustavnost u zakonitost (legalitet), ustavna jemstva ljudskih u graanskih prava, sloboda privrede
u privredne aktivnosti.
/egitimnost vlasti C
državna vlast, tj. njeni organi, treba da budu demokratski ustanovljeni.
-ržavna vlast treba da izražava stvarnu volju graana, tj. ona treba da bude izraz pristanka
naroda (consensus populi) dobijenog na slobodnim i neposrednim izborima u politi5koj
konkurenciji u kojoj su sve politi5ke snage imale jednake mogu@nosti za pridobijanje javnog
mnjenja (glasova bira5a). *ri tom je izvorno suveren graanin pojedinac, koji svoju suverenost
prenosi na predstavništvo graana parlament, ili je vrši neposredno zajedno sa sebi jednakim
pojedincima.
?egitimnost vlasti obuhvata slede@a na5ela ustanovljavanja organa vlasti, pre svega parlamentaJ
opštost biračkog prava, što podrazumeva nemogu@nost isklju5ivanja pojedinih kategorija
graana iz uživanja bira5kog pravaM jednakost biračkog prava, što zna5i da nosioci bira5kog
prava imaju jednak glas, a ne da pojedine politi5ke ili socijalnoklasne kategorije graana
(proizvoa5i, proleteri, stanovnici gradova i sl.) imaju ve@i broj glasova od drugih Fobi5nihG
graana. -ržavni organi, pre svega parlament, osim posebnog doma u federacijama, konstituišu
se na osnovu jednakog prava glasa, a ne na osnovu jednake zastupljenosti teritorija ili
nacionalnih kolektivitetaM neposrednost izbora zna5i da bira5i biraju svoje predstavnike
neposredno i da nikakvo predstavništvo bira5a ne može birati narodne predstavnikeM sloboda
26
1
izbora podrazumeva isklju5ivanje svih vrsta pritisaka na bira5e i uopšte uticaja na njih u cilju
preina5avanja njihove voljeM tajnost glasanja je garantija slobode opredeljivanja bira5a na
izborima i ona zna5i da niko nema pravo da od bira5a traži da se izjasni za koga je glasao i da li
je uopšte za nekog glasao.
0odjela vlasti C a5elo podjele vlasti afirmisalo se kao reakcija na svevlaš@e i koncentraciju
vlasti kod jednog, 5esto i jedinog državnog organa. *odela vlasti zna5i da nema usredsreivanja
vlasti kod jednog organa, niti mešanja (jedinstva) vlasti. ve pojave zna5e koncentraciju
politi5ke mo@i i mogu@nost za samovolju vlasti, pošto vlast, na taj na5in, izmi5e kontroli i tako se
otuuje od graana. +avnomernim rasporeivanjem vlasti na više nosilaca postiže se ravnoteža
vlasti i uspostavlja vladavina zakona umesto vladavine ljudi.
1ezavisnost sudstva L % na5elom podele vlasti u vezi je na5elo odvojenosti i nezavisnosti

sudstva u odnosu na druge vlasti, posebno u odnosu na upravnu vlast. Zakonodavna i upravna
vlast ne mogu se mešati u specifi5an rad sudstva, tj. u odlu5ivanje o pojedinim sudskim
predmetima. *ri tom su nezavisni sudovi arbitri u svim vrstama pravnih sporova, uklju5uju@i i
upravne sporove u kojima je tužena strana država, tj. sudsku kontrolu zakonitosti upravnih akata.
*rema mnogim autorima, sastavni deo sudske funkcije je i rešavanje ustavnih sporova, tj.
sporova o ustavnosti normativnih akata, posebno zakona. /eutim, danas u sve ve@em broju
zemalja rešavanje ovakvih sporova poverava se posebnim ustavnim sudovima. "itno je da i
zakoni, kao upravni akti podležu sudskoj kontroli. %udovi su ipak samo Fusta zakonaG
(/onteskje), pa stoga na5elo podreenosti uprave i sudstva zakonu zna5i istovremeno prvenstvo
zakonodavne vlasti u državi. ezavisnost sudstva zna5i i nezavisnost sudija, koja se obezbeuje
posebnim sistemom izbora i stalnoš@u sudija. $mjesto da to 5ine nosioci drugih vlasti
(zakonodavne i izvršne) sudije bi, u skladu sa na5elom nezavisnosti sudstva, trebalo da biraju
nezavisni stru5ni sudijski kolegijumi.
Ustavnost i zakonitost (načelo legaliteta) L a5elo legaliteta je nervni sistem unutrašnjeg
javnog prava (<laude ?eclercP). *rema mnogima, ono je suština pravne države. *ravna država
služi ostvarivanju prava. $ njoj je državna vlast pot5injena pravu, u njoj pravo vlada nad
državom. -ržavna vlast Fmože da u5ini samo ono na šta je ovlaš@ena objektivnim pravom, a za
samo donošenje odluke propisan je postupak koga se vlast mora držati. !ada je vlast vezana
pravnim poretkom, a njena se delatnost stavlja pod pravnu kontrolu. I samo tada možemo da
govorimo o pravnoj državiG.
%uština na5ela legaliteta leži u vladavini objektivne volje, izražene u ustavu i zakonima, koji
unapred propisuju@i pravila ponašanja nosilaca vlasti isklju5uju samovolju pojedinca i
26
2
voluntarizam. !o na5elo zna5i da se graani ne pokoravaju li5noj volji drugih ljudi, nego
bezli5nim pravilima koja važe za sve graane podjednako. %vaka vlast mora biti ograni5ena
pravom. oš je &ristotel u F*oliticiG postavio pitanje da li je bolje ono ureenje u kojem su ljudi
pot5injeni najboljem 5oveku ili najboljim zakonima. &ristotel se odlu5uje za bezli5nu vladavinu
zakona, odnosno prava, na kažeJ FZahtevati da vlada zakon, zna5i zahtevati da vlada bog i um, a
zahtevati da vlada 5ovek zna5i dopustiti i životinji da vlada, jer požuda je nešto životinjsko, a
strast kvari i najbolje ljude kada su na vlasti. %toga zakon predstavlja um bez požude.G
Ustavna jemstva ljudskih i graanskih prava L ?judske i graanske slobode i prava su
istovremeno sredstvo ograni5avanja državne vlasti i osnov cjelokupnog pravnog poretka. na su
sredstvo ograni5avanja i kontrole državne vlasti, jer su neprikosnovena sfera u koju državna vlast
ne sme da zadre. ?judska prava su prirodna neotuiva prava koja pripadaju 5oveku kao ljudskom
bi@u. Zakonodavna vlast, kao najvažniji stvaralac pozitivnog prava, mora omogu@iti ostvarivanje
i zaštitu ljudskih i graanskih sloboda i prava. $stavom proglašena deklaracija ljudskih sloboda i
prava mora biti temelj celokupnog zakonodavstva. Zakonodavna vlast ne može zakidati na
ljudskim pravima koja je garantovao ustav. $ tom smislu ona nije apsolutno slobodna, tj. nije
pravno neograni5ena vlast.
Slo&oda privrede i privredne aktivnosti C *rivreda je slobodna kada se odvija po njoj svojstvenim
privrednim zakonima, 5ije delovanje ne mogu odstranjivati niti sputavati zakoni države. Zakoni
države mogu samo olakšavati i podsticati delovanje ekonomskih zakona, a nipošto ne mogu i@i
protiv njih. *rivredni život treba da se odvija na na5elu samoregulisanja. $stav mora ustanoviti
na5elo samoograni5enja države u oblasti privrede, odnosno proglasiti pluralizam oblika svojine
koji imaju jednak položaj na tržištu, slobodu preduzetništva, jednak položaj privrednih subjekata
bez obzira na oblik svojine kojim posluju, slobodu konkurencije i slobodno delovanje tržišta i
tržišnih zakonitosti. %fera privrede je, zajedno sa sferom ljudskih i graanskih prava, sfera tzv.
civilnog, tj. slobodnog društva. +e5 je o takvim odnosima meu ljudima i kolektivitetima u
kojima oni sopstvene potrebe zadovoljavaju na na5elu samoorganizovanja i samoodreivanja.
*ostojanje takve sfere jedan je od osnovnih zahteva vladavine prava.
SU'SKI SISTEM
26
3
S0$",a +la"t- "0$ i "0$ije C %udska vlast je grana državne vlasti koja autoritativno, snagom
državne vlasti, rešava sporove o pravu. $ nadležnosti sudske vlasti je da autoritativno kaže šta su
zakon, pravo i pravda i da izri5e, a u nekim sistemima vlasti i da primenjuje, sankcije.
%por o pravu je klju5ni pojam pomo@u kojeg se sudska vlast razlikuje od drugih državnih vlasti,
zakonodavne i upravne. !ako, dok se zakonodavstvo sastoji u odreivanju opštih pravila, sudska
vlast se sastoji u njihovom primenjivanju na posebne slu5ajeve.
%udska vlast kao državna funkcija današnjeg je datuma, dok je sudska vlast kao državna
institucija novijeg datuma. %udska funkcija, u smislu funkcije raspravljanja i otklanjanja sporova
izmeu pripadnika jedne iste države, jedna je od najstarijih državnih funkcija.
$ savremenim državama, sudovi se smatraju opštim i jednakim za sve graane. &li, uz ove
opšte, danas postoje i specijalni sudovi. pšti sudovi se dele na graanske, u kojima se presude
donose no privatnopravnim parnicama, i krivi5ne, u kojima se izri5u presude no krivi5nim
delima. aj5eš@e su to jedinstveni sudovi, a samo u malom broju zemalja posebno organizovani
graanski i krivi5ni sudovi.
%udovi se organizuju instanciono, u dva ili više stepena, kao prvostepeni i drutostepeni (odnosno
apelacioni), a 5esto i tre@estepeni (odnosno vrhovni ili kasacioni sud). -ok je podela sudova na
opšte i specijalne izvršena prema njihovoj stvarnoj nadležnosti, sudovi se prema funkcionalnoj
nadležnosti, tj. sa stanovišta poslova koje obavljaju u okviru jedinstvene sudske funkcije, mogu
podeliti na prvostepene, apelacione i kasacione. *rvostepeni su sudovi 5ije odluke u pojedinim
sudskim predmetima nisu kona5ne. &pelacioni sud je drugostepeni sud koji odlu5uje no žalbama,
ali je za krupnije sporove on i prvostepeni sud. 4asacioni sud, po pravilu, povodom pravnog leka
ne odlu5uje u meritumu spora, tj. ne rešava sporno pitanje, nego odlu5uje samo o zakonitosti
presude (u 5lanu 162. stavu :. $stava 4raljevine %rbije od 1BBB. kaže se da 4asacioni sud Fne
sudi o delu, nego samo o pravuG), sa pravom da presudu koju smatra nezakonitom poništi i vrati
predmet (sporno pitanje) na ponovno suenje. &li, u izuzetnim slu5ajevima i kasacioni sud može
presuivati u prvom stepenu.
%pecijalni, odnosno posebni sudovi, mogu biti vrlo razli5iti, zavisno od vrste spora koji rešavaju.
!akvi su sudoviJ trgova5ki, privredni, vojni, upravni, radni, socijalnog osiguranja, carinski,
poreski, agrarni, policijski, maloletni5ki, bra5nostatusni, verski (posebno šerijatski) i dr. /eu
njima poseban zna5aj imaju upravni sudovi koji rešavaju upravne sporove, tj. sporove o
zakonitosti upravnih akata. -o danas su se razvila dva osnovna sistema upravnih sudovaJ
francuski, odnosno kontinentalni i anglosaksonski. $ prvom, upravne sporove rešavaju posebni
26
4
upravni sudovi, dok u drugom ovu funkciju vrše opšti sudovi, oni isti koji rešavaju i graanske i
krivi5ne sporove.
*ošto je sudska vlast vezana za zakon, za njeno obavljanje je od posebnog zna5aja obezbeivanje
nezavisnosti sudija, a to zna5i njihovu vezanost isklju5ivo zakonom. %misao nezavisnosti je u

obezbeivanju nepristrasnosti sudije u obavljanju njegove funkcije, tj. da zakon ne@e biti
arbitrerno tuma5en, ni pravda arbitrerno deljena. ezavisnost suda i sudije nije postojala u
apsolutnoj monarhiji iz dva razlogaJ prvog, jer je pravda izricana u ime kralja, koji je mogao da
odbije izvršavanje odluke suda (na5elo obustavljanja pravde justice retenue)M drugog, jer je
dostupnost sudijskoj funkciji zavisila od bogatstva onog ko je težio za njom (na5elo kupovine
položaja venalite des charges). emstva nezavisnosti suda i sudije su mnoga, a meu njima
najpoznatija su dvaJ na5in na koji se postaje sudija i jemstva profesionalnog položaja sudije.
U"ta+!a !a;ela % "0$%+ia 9 %udska vlast kao posebna i nezavisna državna vlast definisana
ustavom i zakonima po5iva na odreenim principima koji 5ine suštinu njene uloge, funkcije i
položaja. $ ustavnim tekstovima ( "osne i #ercegovine, ;ederacije "i# i +epublike %rpske kao
i -istrikta "r5ko ) ovi su principi neposredno formulisani i na osnovu njih se može vidjeti i
položaj i struktura suda i sudova pa na taj na5in i pravosudnog sistema. a5ela su usklaena i
bazirana na standardima meunarodnog prava koji su izražena u dokumentima Fsnovni principi

nezavisnosti sudovaH donošenim od strane $jedinjenih nacija iz 19B6.godine i F*reporuke o
nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudijaH 'ije@a vrope iz 199=.godine.
snovni principi se mogu formulisati kaoJ

C Neza+i"!%"t +r:e!ja "0$",e .0!,ije 9 vo na5elo je duboko povezano sa ulogom
suda kao samostalnog i nezavisnog organa. no je direktno povezano sa pitanjem samostalnosti
sudske funkcije i sudskog sistema. $ teoriji, a i u obi5nom govoru, ne pravi se razlika izmeu
termina FsamostalnostH i FnezavisnostH, ovi termini u nekim jezicima, a i u praksi, postaju
sinonimi. %amostalnost je izraz Fza poziciju i oblikM za objektivno stanje i položaj ustanove i
mjesto funkcije. ezavisnost je izraz akcije, dinamizma, odlu5ivanja, institucije ( države, organa,
5ovjeka )H. (. orevi@)
ezavisnost u sebi nosi dimenziju nezavisnosti prema svima pa i prema sebi, što zna5i da sudija
Fnema drugog autoriteta osim zakonaH. $nutar, prema sebi, sudija je svoj Fsopstveni sudijaHJ on
meri i ocenjuje po svojoj savesti, uverenju i znanju. ezavisnost sudija..... je Fobjektivni
subjektivitetH.
26
5
e ulaze@i u filozofski, sociološki i psihološki pojam nezavisnosti ustav i zakoni postuliraju
sudsku funkciju kao nezavisnu ne samo od pritisaka sa strane i predrasuda profesije ve@ nju
postuliraju na visini moralne 5estitosti i profesionalne etike onoga ko primjenjuje ustav i zakone.
%ude@i sudija i sud mora biti osloboen svakog subjektivizma ili arbitrernog Fnihilisti5kogH ili
solipstisti5kog odlu5ivanjaH. %ude@i sud ostvaruje svoju funkciju osloboen od uticaja drugih,
ali vezan samo granicama ustava i zakona i drugih opštih pravnih akata. va nezavisnost nije
apstraktna ona je vrlo precizna jer je odreena ustavom i zakonima. ezavisnost sudstva
objektivno zna5i FvezanostH suda za zakon ali ne na mehani5ki i etatisti5ki na5in. %udija iako
5ovjek nije mašina koja sprovodi direktive zakona mehani5ki. %udija kreativno prilazi primjeni
prava i stvaranju pojedina5ne pravne norme, odnosno sudske presude i rješenja.
$ vršenju svoje funkcije sud je nezavisan u odnosu na druge organe državne vlasti. Fezavisnot
suda zna5i da nijedan nosilac druge državne vlasti ne može uticati na vršenje sudske vlasti, da se
ne može mešati u rad suda. a5elo nezavisnosti i legaliteta vršenja sudske vlasti zna5i da je sud
podveden pod pravo, 5ime su isklju5eni arbitrernost i primena razloga politi5kog oportuniteta u
radu suda. $ tom smislu nezavisnost suda nije apsolutna, to je nezavisnost u okvirima važe@eg
prava. %ud rešava sudske sporove onako kako je izri5ito ili pre@utno propisano pravnim
normama, a ne na osnovu razloga politi5kog oportuniteta ili na osnovu arbitrerno shva@ene
pravi5nostiH. ( +. /arkovi@ )
$ cilju ostvarivanja principa nezavisnosti sudske vlasti u "osni i #ercegovini je uspostavljeno
posebno nezavisno i samostalno tijelo 'isoki sudski i tužila5ki savjet sa zadatkom da obezbjedi
nezavisno, nepristrasno i profesionalno pravosue koje ima za ciljJ da F......osigura stru5nost i
efikasnost sudstva i tužila5ke funkcije .....H sa zadatkom ....Hizbora, imenovanja i razrješenja
sudija i tužilacaH. vaj novi organ je prevazišao stare na5ine izbora imenovanja sudija ( koji su
ranije birani od strane najviših predstavni5kih tijela ). $ nadležnosti ovog 'ije@a spadaju ..... F1.
imenovanje sudija svih nivoa sudova u "osni i #ercegovini, imenovanje glavnih tužioca i
njihovih zamjenikaM :. utvrivanje prijedloga za ustavne sudove osim $stavnog suda "i#M 3.
prima pritužbe protiv sudija i tužilaca i vodi disciplinske postupkeM =. odlu5uje o privremenom
udaljavanju vršenja dužnosti sudija i tužilacaM 6. nadzire stru5no usavršavanje sudija i tužilaca, D.
odreuje minimalni obim stru5nog usavršavanja koji svaki sudija i tužilac mora ostvariti u toku
godineM 8. odlu5uje o pitanjima nespojivosti drugih funkcija koje sudije i tužioci obavljaju sa
dužnostima sudija i tužiocaH kao i druga pitanja usko vezana za nadležnost i ovlaštenja ovog
organa koja se ti5u koordinacije rada u pravosudnom sistemu "osne i #ercegovine u cjelini.
26
6
9 S0$",a +la"t je p%"e!a $r<a+!a +la"t C $ sistemu vlasti zasnovanog na na5elu

podjele vlasti sudska vlast je posebna državna vlast i po5iva kao i druge državne vlasti na na5elu
samostalnosti i nezavisnosti. %uština ovog na5ela zasniva se na nezavisnosti sudova u
primjenjivanju pravde i oni ne stoje ni pod kakvom vlaš@u ali sude i rješavaju samo na osnovu
zakona. ijedna druga državna vlast (zakonodavna i izvršnaCupravna) ne može vršiti sudske
poslove. F%udovi su organi suverenostiH kako to kaže portugalski ustav, Fnadležni da u ime
naroda izri5u pravduH. %uprotno ovom shvatanju sudske vlasti, kao posebne državne vlasti, je
rješenje koje je u ranijem ustavnom sistemu %;+ shvatao sudsku funkciju kao dio jedinstvenog
sistema klasne vlasti.
9 Oa+ez!%"t "0$",i8 %$l0,a 9 Iako sud ne stvara zakon, on svojim odlukama

primjenjuju@i pravo rješava konkretne slu5ajeve, a njegove odluke su obavezne za sve. dluke
suda kao nezavisnog organa (relativna nezavisnost) ne mogu biti predmetom van sudske
kontrole. *reispitivanje sudskih odluka mogu vršiti samo viši sudovi u zakonom propisanom
postupku. Izuzetak od ovog pravila su slu5ajeviJ amnestije i pomilovanjaM gdje se zakonodavni i
izvršni organi post festum pojavljuju, pa bi se reklo da se mješaju u sudsku odluku. $ svakom
slu5aju ova aktivnost zakonodavnih i izvršnih organa vlasti nema direktne veze sa sudskim
postupkom, ve@ je sudski postupak bio uslov bez koga se oni ne bi mogli ni pojaviti. ni na taj
na5in izražavaju politi5ki stav državne vlasti u odnosu na izre5ene kazne i sudske odluke, svojom
aktivnoš@u oni vrše Foprost u cjelini i djelimi5noH. vo je izraz milosra državne vlasti, a reklo
bi se i stava prema tim djelima koja potpadaju pod pomilovanja i amnestiju.
9 Z%r!%"t ili ,%le4ijal!%"t "0*e!ja C vim na5elom se utvruje sastav suda i broj
5lanova vije@a koje treba da rješava konkretne slu5ajeve. Zakonom je utvreno u kojem sastavu
sudi sud. %ud može da sudi u malom (3) i velikom vije@u (6, a može i više). Zbornost suda ima
za cilj da potencijalno Fgarantuje objektivnost sudaH. asno je da ovo na5elo nema apsolutni
karakter jer zakonom se može odrediti da u pojedinim slu5ajevima sudi i sudija pojedinac.
Zavisno od vrijednosti parnice ili težine krivi5nog djela ova se pitanja povjeravaju sudijama
pojedincima.
9 U;e:e 4ra*a!a 0 "0*e!j0 C vo na5elo podrazumjeva u5eš@e obi5nih graana A

Fnestru5njakaH pored profesionalnih sudija u suenju. vaj sistem je poznat kao sistem porote.
$ svijetu postoje dva sistema poroteJ jedan, anglosaksonski, a drugi, sistem mješovite porote. $
anglosaksonskom sistemu postoje dva odvojena tijela, u kojem porotnici odlu5uju samo o
26
7
5injenicama, a profesonalne sudije o pravnim pitanjima ( u krivi5nom suenju odlu5uju da li je

optuženi kriv ili nije kriv), a odluku o primjeni pravnih propisa odlu5uje sudija A
FprofesionalacH. $ mješovitom sistemu i laici i profesionalne sudije sude i odlu5uju zajedni5ki o
svim pitanjima. Zakonom se može propisati da u odreenim stvarima sude samo sudije.
9 5a+!%"t "0*e!ja C <ilj ovog na5ela je da se obezbjedi pravi5nije suenje, a

istovremeno da se omogu@i i kontrola rada suda od strane graana. avnoš@u suenja sud dobiva
na autoritetu. ;aza raspravljanja, provoenje dokaza i samo izricanje presude su dio javnog
suenja, dok vije@anje predstavlja dio faze sudskog procesa iz kojeg je javnost isklju5enja.
!akoer, javnost može biti isklju5enja radi zaštite tajne, morala i drugih opštih interesa. avnost
traje dok i raspravljanje suda. %vrha javnosti je višestruka. na služi Fkao garancija protiv
zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja, da podstakne sudiju da se bolje pripremi za voenje
usmene rasprave, da podsti5e i širi uverenje u ispravnost i zakonitost suenja, zašto širi krug
graana sazna sadržinu propisaH (+. /arkovi@).
9 Na;el% $+%"tepe!%"ti i pra+% !a <al0 C -vostepenost je opšte na5elo u vršenju
sudske funkcije. "ez dvostepenosti kao neophodnog uslova za donošenje presude suenje ne bi
ni moglo da postoji. !o bi bilo nepoštivanje prava. "ez mogu@nosti da stranke imaju pravo žalbe
izgubila bi se funkcija suenja i njeno osnovno zna5enje pravde i pravi5nosti. Zakoni ne
isklju5uju mogu@nost uvoenja i trostepenog sudstva u odreenim stvarima. Za vrhovne sudove
se predvia i rješavanje o vanrednim pravnim sredstvima. dstupanje od principa Fdvostepenosti
u korist jednostepenog kona5nog udruživanja je izuzetnoH. vo na5elo je direktno povezano sa
zahtjevom Fda sve odluke suda moraju biti obrazložene kako bi se videlo na kojim je
5injenicama i propisima sud zasnovao svoju odluku i omogu@io korištenje žalbeH. *rimjenjuju@i
ovo na5elo (dvostepenosti) omogu@ena je Finstanciona kontrola sudskih odluka unutar sudskog
sistema i uklanjanje grešaka u radu nižih sudova od strane višihH (-. *opovi@).
9 Pra+% !a %$ra!0 i ,%!tra$i,t%r!%"t ,ri+i;!%4 p%"t0p,a 9 %udska vlast ne bi bila

legitimna ukoliko u5esnici u sudskom postupku ne bi imali pravo da u svim stadijima postupka
iznose 5injenice koje im idu u prilog. /ehanizmi odbrane (parni5ni, krivi5ni i upravni postupak)
treba da obezbjede uvijek kontradiktornost, jer kroz taj mehanizam se dešavaju sukobi i sporovi
oko primjene i zaštite prava. 4roz mehanizam kontradiktornosti se obezbjeuje da obje strane
iznesu elemente svojih odbrana. *rincip audiatur et altera pars (neka se čuje i druga strana) je
dominantan i služi uztvrivanju fakti5kih 5injenica, na koje se onda primjenjuje pravo. %ud ne
može nikoga osuditi i kazniti ako nije bio u poziciji da Fiznese svoju odbranuH. "ez prava na
26
8
odbranu sudski postupci bi bili farsa. "rane@i se, ili optužuju@i nekoga u5esnici u postupku imaju
mogu@nost i pravo angažovanja profesionalaca A stru5nih lica C advokata koji im omogu@avaju
da njihova odbrana bude pravno utemeljena. $ mnogim slu5ajevima je zakonom predvieno da
okrivljeni moraju imati branioce, a u slu5aju da nemaju branioca, to 5ini bitnu povredu odredaba
krivi5nog postupka.
C Nez!a!je jezi,a !e %<e iti "et!ja za %$ra!0 C /nogi ustavi, a posebno zakoni
ovom principu rada suda posve@uju posebnu pažnju. ?ice koje ne bi poznavalo jezik na kome se
vodi postupak bi u svakom slu5aju bilo uskra@eno u ostvarivanju svoga prava. %loboda upotrebe
svog jezika je na5elo koje polazi od toga da Fneznanje jezika nikome pred sudom ne može
nanijeti štetuH. ?ice koje ne poznaje jezik mora biti upoznato na svom jeziku o 5injenicama koje
su relevantne za njegovo pravo i odbranu.
C Stal!%"t "0$",e .0!,ije C %talnost a s njim u vezi i nepokretnost sudija, je jedno od

zaloga zakonitog suenja. %talnost je jedna od bitnih karakteristika nezavisnosti sudije i
graanina u postupku pred sudom. %talnost obezbjeuje sudiji da se posveti svojoj dužnosti jer je
to posao koji traži posebnu stru5nu orjentaciju i vokaciju. a5elo stalnosti obuhvata i
nepokretnost odnosno Fnepremjestivost sudijeH. %talnost ne zna5i da se sudija mora birati
doživotno, ali zna5i Fda jednom izabrani sudija je trajno sudijaH i da im sudska funkcija može
prestati samo kad nastupe razlozi koji su zakonom predvieni. %talnost sudiji daje dimenziju
objektivnosti i nepreistrasnosti u primjeni propisa i da sude prema svom znanju i savjesti. $
slu5aju da sudijska dužnost nije stalna i da je podložna reizboru ona gubi na svom intenzitetu
odnosno nezavisnosti. %udijska funkcija podrazumjeva kontinuirano osposobljavanje za posao
koji se radi. grani5avanje dužine mandata bi zna5ilo izlagati sudiju opasnosti da ne bude
ponovno izabran, a to bi bilo izvor njegove nesigurnosti i zavisnosti od drugih, što bi bitno
uticalo ne nezavisnost suda.
C S0$",i i0!itet C %udski imunitet nije privilegija ve@ garantija nezavisnosti

ostvarivanja sudske funkcije. $ zakonu o visokom sudskom i tužila5kom vije@u se izri5ito kaže
da Fsudija ili tužilac ne može biti krivi5no gonjen, uhapšen ili zadržan u pritvoru niti može
odgovarati u graanskom postupku za mišljenja koje daje ili za odluke koje donose u okviru
svoje službene dužnostiH. Iz ovog se može zaklju5iti da sudija ne može biti pozvan na
odgovornost za dato mišljenje prilikom donošenja sudske odluke niti da protiv njega može biti
pokrenut postupak zbog donešene odluke. Imunitet obuhvata slobodu mišljenja u presuivanju i
26
9
istovremeno zaštitu od pritvaranja Fza dela u5injena u vršenju sudijske funkcije bez odobrenja
'isokog sudskog savjetaH. Integritet sudije se štiti u obavljanju sudske funkcije, a on kao
privatno lice za eventualne po5injene greške odgovara isto kao i drugi slobodni graanin.
F*osjedovanje imuniteta ne@e sprije5iti ili odgoditi istragu u krivi5nom ili graanskom postupku
koja se o nekoj stvari u skladu sa zakonom vodi protiv sudije ili tužiocaH (5lan B8. Z'%! "i#).
Imunitet ne oslobaa sudije i tužioce kao ni dodatne sudije ili sudijeCporotnike od disciplinske
odgovornosti kada naprave prekršaje Fkoje su u5inili sa umišljajem ili iz nehataH (5lan 6=. Z'%!
"i#). Za voenje disciplinskog postupka protiv sudija i tužilaca je nadležan %avjet i strogo su
propisani disciplinski prekršaji i mjere koje se mogu prema njima izre@i.
C Ne"p%ji+%"t "0$",e .0!,ije (i!,%patiil!%"t# C *odrazumjeva nespojivost sudske

funkcije sa drugim državnim ili javnim i profesionalnim službama, jer bi obavljanje ovih
funkcija dovelo u pitanje nezavisnost a dobrim dijelom i nepristrasnost izricanja presuda. %udija
Fne smije obavljati funkciju niti bilo kakvu dužnost u politi5koj partiji kao ni i u udruženju ili
fondacijama povezanim sa politi5kim partijamaH (5lan 12. Z'%! "i#). *osebno treba naglasiti
da se nepristrasnost i nezavisnot sudske funkcije potencira zabranom pripadnosti politi5kim
strankama i sindikatima. Zabrana politi5kog djelovanja a posebno nekih poslova vezanih za
privatne interese je nespojivo sa sudskom funkcijom jer bi to na indirektan na5in dovodilo do
nezavisnosti sudija. va inkopatibilnost zahtjeva od sudije da se, da tako kažemo bave samo u
profesionalnom smislu Fsudskim poslomH.
Iz%r "0$ija i pre"ta!a, "0$",e .0!,ije 0 ?i@ C *itanje izbora sudija i sudske vlasti je jedno
od najvažnijih pitanja pravosudnog sistema. *ravilan izbor sudija garantuje nezavisnost sudova.
%istemi izbora sudija su u razli5itim vremenima i razli5itim sistemima bili razli5iti. d izbora
sudija neposrednog naroda, pa preko izbora od parlamenta do izbora od strane izvršne vlasti
došlo se kona5no do izbora sudija od strane posebnog i nezavisnog organa koga 5ine sudije ali i
predstavnici izvršne vlasti. 4od nas je postupak izbora sudija precizno propisan zakonom o
'isokom sudskom i tužila5kom savjetu "osne i #ercegovine (%lužbeni glasnik "i# broj
:6V:22=).
-a bi neko bio biran za sudiju ili tužioca mora ispunjavati propisane usloveJ da je državljanin
"osne i #ercegovine, da je intelektualno i fizi5ki sposoban da obavlja sudijsku i tužila5ku
funkcijuM da ima diplomu pravnog fakulteta iz "osne i #ercegovine ili %;+ ili nekog drugog
pravnog fakulteta, pod uslovom da je diploma koju je izdao taj pravni fakultet verifikovana u
27
0
skladu sa zakonomM da ima položen pravosudni ispit u "i# i %;+M ili, izuzetno od odredbe
(alineje d), da ima položen pravosudni ispit u periodu izmeu 2D.2=.199:. i 31.23.:22=.godine u
nekoj od država koja je ranije bila dio %;+ i da je vršio dužnost sudije ili tužioca u "i# u
periodu izmeu 2D.2=.199:. do 31.23.:22=. godine uz istovremeno zahtjevanje da to lice treba
da se odlikuje Fprofesionalnom nepristrasnoš@u, visokim moralnim kvalitetima i dokazanim
stru5nim sposobnostimaH, da imaju odgovaraju@u obuku i stru5nu spremu. $ zakonu se posebno
reguliše kako se biraju sudijeJ %uda "osne i #ercegovine, $stavnog suda +epublike %rpske i
$stavnog suda federacije "osne i #ercegovine, 'rhovnog suda +epublike %rpeske i 'rhovnog
suda federacije "osne i #ercegovineM &pelacionog suda "r5ko -istrikta "osne i #ercegovineM
kružnih sudova u +epublici %rpskoj i 4antonalnih sudova u ;ederaciji "osne i #ercegovineM
snovni sudovi u republici %rpskoj i snovni sud "r5ko -istrikta "osne i #ercegovine i
pštinskih sudova u ;ederaciji "osne i #ercegovine, 0lavni tužilac, zamjenik glavnog tužioca i
tužioci !užilaštva "i#M !užilaštva republike %rpske i !užilaštva ;ederacije "osne i #ercegovine,
kružnih i kantonalnih !užilaštavaM 0lavni tužilac i tužioci !užilaštva "r5ko -istrikta "i#M
dodatne sudijeM sudijeCporotnici. Istovremeno je i propisan postupak imenovanja koji
podrazumjeva javni konkurs za upražnjena mjesta, koje sprovodi %avjet za sva upražnjena
mjesta. $ mehanizmu izbora svih upražnjenih mjesta u5estvuju podsavjeti koji imaju zadatak da
utvrde sve elemente bitne za imenovanje. $ postupku izbora je predvieno i kvalifikaciono
testiranje kandidata koje je u pismenoj formi koje obuhvata oblastiJ ustavnog pravaM krivi5nog
pravaM krivi5no procesnog pravaM graanskog pravaM graanskog procesnog pravaM upravnog
prava i upravnog procesnog pravaM privrednog prava, vropske konvencije za zaštitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda i drugi meunarodni dokumenti, $govori i sporazumi o ljudskim
pravima 5ija je potpisnica "i#M eti5ki principi za obavljanje sudijske i tužila5ke funkcije i druga
pitanja vezana za funkciju. i usmenom razgovoru sa kandidatima jer bez obavljenog razgovora sa
kandidatima nijedno lice ne može biti imenovano na sudijsku i tužila5ku dužnost. 4riteriji za
imenovanje kandidata su vrlo precizno nazna5eni i oni podrazumjevajuJ stru5no znanje, radno
iskustvo i radne rezultateM sposobnost koja je pokazana kroz objavljivanje nau5nih radova i
drugih aktivnosti u struciM stru5na sposobnost zasnovana na dosadašnjim rezultatima u karijeri
uklju5uju@i i u5eš@e u organizovanim oblicima usavršavanjaM radna sposobnost i sposobnost
analiziranja pravnih problemaM sposobnost da nepristrasno, savjesno, marljivo, odlu5no i
odgovorno obavljaju dužnost u okviru funkcije za koju se prijavljujeM komunikativnostM odnosi sa
radnim kolegama, ponašanje van posla, profesionalna nepristrasnost i ugledM i iskustvo i stru5na
sprema za rukovoenje poslova, za mjesto *redsjednika suda, 0lavnog tužioca i Zamjenika

glavnog tužioca. Istovremeno savjet primjenjuje odgovaraju@e ustavne odredbe koje se odnose
27
1
na jednaka prava i zastupljenost konstitutivnih naroda i ostalih vode@i ra5una o postizanju

jednakosti polova.
4ao što su zakonom vrlo precizno navedeni uslovi i kriteriji za izbor na pravosudne funkcije,
zakon je veoma precizno nazna5io kad mandat sudija i tužilaca prestaje. 7lanom BB. i 92. je
re5eno da njihov mandat prestajeJ Fza sudije i tužioce kada navrše starosnu dob propisanu za
obavezan odlazak u penziju, za predsjednika suda nakon isteka perioda na koji je imenovanM za
glavnog tužioca i zamjenika glavnog tužioca kad navrše starosnu dob za obavezan odlazak u
penziju ili nakon isteka perioda na koji su imenovaniM u slu5aju podnošenja ostavkeM u slu5aju
njegovog razrješenja od strane %avjeta kao rezultata disciplinskog postupkaM ako se dokaže na
osnovu medicinske dokumentacije da je trajno izgubio sposobnost za vršenje dužnosti sudije ili
tužiocaH a starosna dob za obavezan odlazak u penziju za sudije i tužioce je sa navršenih 82
godina života.
5a+!% t0<ila:t+% C $ savremenim pravnim sistemima javno tužilaštvo je samostalan državni

organ koje vrši funkciju krivi5nog gonjenja u5inilaca krivi5nih djela kao i drugih zakonom
odreenih kažnjivih djela. /ada je tužilaštvo nezavisan državni organ ono je pot5injeno pravu i
pravnom poretku. jegov zadatak je da pred sudom pokrene postupak za rješavanje nekog spora
o pravu. 4rivi5no gonjenje nekada je povjeravano sudu. %ud je bio akter svih faza krivi5nog
postupkaJ optuživanje, presuivanje i voenje odbrane optuženog. vakav postupak
(inkvizicioni) je davno napušten. /oderno krivi5no suenje po5iva na principima akuzatorskog
na5ela, što zna5i da funkciju optuživanja, suenja i odbrane razdvajaju i predaju razli5itim
subjektima. *ostupak optuživanja po krivi5nom postupku se može povjeriti trovrsnim
subjektima. no može biti povjereno ošte@enom graaninu A privatna tužbaM bilo kojem
graaninu koji može u funkciji zaštite opšteg interesa pokrenuti postupak A narodna tužbaM ili
posebnom državnom organu A javnom ili državnom tužiocu A javna tužba.
-a bi se osiguralo efikasno ostvarivanje nadležnosti države u sferi poštivanja ljudskih prava i
zakonitosti na njenoj teritoriji savremena država je jasno definisala ulogu javnog tužilaštva.
!užilaštvo kao državni organ je u organizacionom smislu poseban i samostalan državni organ, ali
je istovremeno u funkcionalnom smislu nosilac posebnih ovlaštenja u obavljanju sudske vlasti.
!užilaštvo se u postupku pred sudom pojavljuje kao jedna od strana u sporu. vo odvajanje i
nemješanje Fu sudsku nezavisnost nužan je preduslov za ravnopravnost drugih strana u sporu
(tuženi). &ko bi sud i tužilaštvo na bilo koji na5in poistovje@eni ili tužilac imao ja5u poziciju u
odnosu na tuženog, to bi svakako u5inilo da položaj tuženog u sporu bude unapred korenito
oslabljenH. avno tužilaštvo je inokosan organ što zna5i da njim rukovodi javni tužilac. avni
27
2
tužilac ima svoje zamjenike ali su svi podreeni javnom tužiocu koji je nosilac ovlaštenja. avno
tužilaštvo je organizovano na na5eluJ organizacionog jedinstva i vertikalne povezanosti. vo
zna5i da je niži tužilac podreen višem, i da svaki javni tužilac u krajnjem slu5aju podreen
državnom javnom tužiocu. *oslovi tužilaštava se vrše u skladu sa ustavima i zakonima, dakle
svoju funkciju krivi5nog gonjenja vrše u skladu sa na5elom legaliteta. avna tužilaštva pokre5u@i
krivi5no gonjenje protiv u5inilaca krivi5nih djela za koja se goni po službenoj dužnosti nemaju
Fpravo izbora ve@ su dužni da se ponašaju u skladu sa zakonomH.
!užioce i njihove zamjenike bira i imenuje 'isoko sudsko i tužila5ko vije@e "osne i #ercegovine
(glavnog tužioca i zamjenike glavnog tužioca "i#M tužioce +epublike %rpske i tužioce ;ederacije
"osne i #ercegovineM okružne i kantonalne tužioce kao i zamjenike i glavnog tužioca i tužioce
tužilaštva "r5ko -istrikta). *oložaj javnih tužilaca po5iva na dva na5elaJ imunitet i nespojivost
tužila5kih funkcija. Imunitet javnog tužioca po5iva na garantijama Fda javni tužioci ne mogu biti
pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužila5ke funkcije, osim ako je re5 o
krivi5nom delu kršenja zakona od strane javnog tužiocaH i da javni tužilac Fne može biti lišen
slobode u postupku pokretanja zbog krivi5nog dela u5injenog u vršenju tužila5ke funkcije,
odnosno službeH, bez odobrenja 'isokog sudskog i tužila5kog vije@a.
avna tužilaštva vrše@i svoju funkciju gonjenja po5inilaca krivi5nih djela su organ koji Fsam ne
primjenjuje zakon, i prema tome organ koji donosi odlukeH. !užilaštvo pokre@e postupak i
u5estvuje u njemu i na taj na5in ono zašti@uje pravni poredak i primjenjuje zakone ali sud je
državni organ koji primjenjuje zakone i postupa u skladu sa zakonom. !užilaštvo nema pravo da
uti5e na odluke suda. no pred sudom samo iznosi 5injenice na osnovu kojih sud donosi odluku.
'rše@i svoju fukciju tužilaštvo postupa na osnovu $stava, zakona i potvrenih meunarodnih
ugovora kao i propisa koji su donešeni na osnovu zakona.
USTAVNI SU'OVI
P%ja i z!a;aj 0"ta+!%4 "0$"t+a C $ poreenju sa klasi5nim državnim funkcijama, ustavno

sudstvo je kao državna funkcija novijeg datuma. *osebna institucija kojoj je ustavno sudstvo
osnovna funkcija je još novijeg datuma, nastala je tek dvadesetih godina prošlog veka. *rvi
oblici ove funkcije i mehanizmi za njeno ostvarivanje FizmišljeniG su u %&-. !vorac te funkcije
i po5etnih oblika njenog institucionalizovanja bio je predsednik 'rhovnog suda %&-, -žon
/aršal, koji je u sudskoj odluci /arburS v. /adison od 1B23 Fpravnologi5nom oštrinom koja je
do danas zadržala 5ar svežineG (I. 4rbek) položio temelje ovoj instituciji. /arsel *relo je
27
3
smatrao da je ameri5ki model sudske kontrole ustavnosti u oblasti organizacije države najve@i
doprinos 5ove5anstvu posle engleskog parlamentarnog sistema. %am sudija /aršal se od
donošenja rodona5elni5ke sudske odluke naziva Fdrutim tvorcem ustavaG.
$ stvari, ustavno sudstvo kao državna funkcija je logi5na pravna posledica svojstva pisanih
5vrstih ustava kao akata nadzakonske (superlegalite) pravne snage. $ režimu 5vrstog ustava
obi5ni zakoni koje donosi zakonodavno telo i uredbe izvršne vlasti moraju poštovati ustav, kako
u unutrašnjem tako i u spoljašnjem pogledu. 4ontrola ustavnosti u unutrašnjem pogledu
(materijalna kontrola) obavlja se s obzirom na sadržinu ustava, dok se spoljašnja (formalna
kontrola) odnosi na ustavom predvieni postupak donošenja zakona (zakonodavni postupak). $
suprotnom, kad bi ova kontrola izostala, ustav bi se izložio opasnosti da bude svrgnut sa prvog
mesta koje zauzima u hijerarhiji nacionalnih normi (&. #auriou).

$ pravu važi staro interpretativno pravilo prema kojem u slu5aju sukoba dva akta jednake pravne
snage prednost se ima dati onome koji je kasnije donesen, prema maksimi leQ posterior derogat
priori. $ slu5aju, pak sukoba dva akta razli5ite pravne snage, prednost se ima dati aktu ve@e
pravne snage, prema maksimi leQ superior derogat legi inferiori. $ slu5aju sukoba izmeu ustava
i zakona, prednost se ima dati ustavu kao aktu ve@e pravne snage. !o je potvrda ustava kao
opšteg pravnog akta.  tome #ans 4elzen kažeJ F$stav no kojem važe i neustavni zakoni jer ne
postoji na5in da se oni ponište zbog svoje neustavnosti L ima sa 5isto pravnog gledišta skoro
istu vrednost kao neka želja bez obavezne snage.G a ovom rasuivanju osniva se institut
kontrole ustavnosti, tj. ustavno sudstvo. $stav, no logici ustrojstva 5itavog pravnog poretka, stoji
na vrhu hijerarhije pravnih normi i nadreen je svim javnim vlastima. vo o5igledno na5elo bilo
bi izloženo riziku da ne bude poštovano kad ne bi bila organizovana kontrola ustavnosti.
Za formiranje institucije kontrole ustavnosti, ili bolje re@i ustavnog sudstva, potrebno je da budu
ispunjena dva uslova. *rvi uslov je tehni5ki i sastoji se u postojanju hijerarhije izmeu pravnih
normi. -rugi uslov je politi5ki i on pretpostavlja da su u jednoj zemlji ustavom proglašena

ljudska i graanska prava.
"ez hijerarhije pravnih normi nema kontrole ustavnosti. orme ustavnog prava nalaze se na vrhu
hijerarhije pravnih normi. $stav je delo originerne ustavotvorne vlasti i izraz suverene volje. e
stoji svaki ustav na vrhu hijerarhije pravnih normi. %vojstvo najvišeg zakona ima samo ustav koji
je pisan i 5vrst. !akav ustav zakonodavac ne@e mo@i promeniti no obi5nom zakonodavnom
postupku. &ko je ustav mekan, on ima istu pravnu vrednost kao zakon, pošto parlament može u
svako doba doneti zakon kojim @e promeniti ustav. +azlika izmeu 5vrstog i mekog ustava je,
dakle, suštinska za poznavanje pravne vrednosti ustava i zakona (+. 'ialle). &ko je ustav 5vrst,
27
4
logi5no je da zakon ne može povrediti odredbe vrhovnih normi ustava. a5elo ustavnosti nalaže
tada zakonodavcu da u svojoj redovnoj zakonodavnoj aktivnosti poštuje norme sadržane u
ustavu. +adi ostvarivanja toga na5ela, postoji funkcija ustavnog sudstva ili kontrole ustavnosti.
na sankcioniše povredu ustava kao vrhovnog zakona. "ez postojanja sankcija za povredu
ustava od strane konstituisanih vlasti, kakva je i zakonodavna vlast, umesto principa poretka,
dobila bi se konfuzija 5injenica. 4ontrola ustavnosti je pravna ocena saglasnosti akta manje
pravne snage ca aktom ve@e pravne snage.
$stavno sudstvo zna5i kontrolu nad najvažnijom, zakonodavnom državnom funkcijom. Zbog
toga, dokle je god to mogu@e, organ koji vrši tu kontrolu mora zakon tako protuma5iti da bude u
skladu sa ustavom. *rotivustavnost treba da bude o5igledna, a u sumnji treba uzeti da je zakon
saglasan sa ustavom.
Institucija sudske kontrole ustavnosti je suštinski elemenat institucionalnog poretka pluralisti5ke
demokratije i dopunska garantija koja obezbeuje graanima zaštitu od svevlaš@a državne vlasti.
Si"tei 0"ta+!%4 "0$"t+a 9 'e@ smo naglasili da pod ustavnim sudstvom podrazumevamo
državnu funkciju kontrole ustavnosti normativnih akata. !a se funkcija može institucionalizovati
na više na5ina. Zavisno od pojedinog institucionalnog merila, mogu@e je razlikovati razli5ite
sisteme kontrole ustavnosti.
*rema organu koji vrši kontrolu, dva najpoznatija sistema kontrole ustavnosti su sudska i
politi5ka kontrola. Za prvu se kaže da je više u interesu graana, za drugu da je više u interesu
javnih vlasti. $ okviru sudske kontrole ustavnosti postoje dva posebna sistemaJ kontrola
ustavnosti od strane posebnog suda i kontrola ustavnosti od strane postoje@ih redovnih sudova.
$ okviru politi5ke kontrole ustavnosti postoje, isto tako, dva sistema. *rvi, prema kojem tu
kontrolu vrši sam parlament, putem jedne vrste samoograni5enja, drugi prema kojem tu kontrolu
vrši poseban organ, razli5it od parlamenta. ba oblika izraz su odbojnosti prema sudskoj kontroli
ustavnosti. *rvi je ve@ prevazien i, budu@i da je tu re5 o autokontroli, suprotan je pojmu
kontrole. -rugi je u više navrata isprobavan u ;rancuskoj, gde i sada postoji. n retko pruža
potpune garantije poželjne nezavisnosti, a odluke koje ovakvi organi donose 5esto su više
rezultat politi5kih motiva nego stroge brige za poštovanje prava. Ipak se smatra da je od takve
politizacije manje štete negoli od politizacije sudova.
*odelu sistema kontrole ustavnosti mogu@e je izvršiti i s obzirom na trenutak u kojem nadležni
organ pristupa oceni ustavnosti. %a ovog stanovišta razlikuju se prethodna i naknadna kontrola.
27
5
*rethodna kontrola ustavnosti, pre svega zakona, vrši se posle usvajanja zakona u parlamentu, ali
pre njegovog stupanja na snagu. *rethodna kontrola može biti obavezna i fakultativna. -anas
ovakav tip kontrole ustavnosti postoji u ;rancuskoj u obliku $stavnog saveta. !a kontrola je
obavezna kad je re5 o organskom zakonu, a fakultativna kad je re5 o zakonima. %uština ovog
oblika kontrole ustavnosti (pre stupanja zakona na snagu) je i razlog što odgovaraju@em organu u
;rancuskoj nije dato ime suda. aknadna kontrola ustavnosti zakona vrši se pošto zakon stupi na
snagu i ona danas preovlauje.
Zavisno od toga da li je kontrola ustavnosti osnovno pitanje koje se raspravlja nezavisno od
postojanja konkretnog sudskog spora ili samo povodom konkretnog sudskog spora, kontrola
ustavnosti može biti neposredna ili apstraktna i posredna ili akcesorna. &pstraktna kontrola
postoji kad se ovlaš@eni predlaga5 može neposredno obratiti organu koji vrši kontrolu ustavnosti.
*osredna kontrola ustavnosti postoji kad stranka pred sudom povodom konkretnog spora
postavlja pitanje ustavnosti zakona koji treba primeniti na rešavanje spora. $ takvim slu5ajevima
sud rešava pitanje ustavnosti kao prethodno pitanje, kako bi no njegovom rešavanju pristupio
rešavanju konkretnog spora.
*rema na5inu pokretanja postupka pred organom za kontrolu ustavnosti, razlikuju se dva
sistema. *rvi, u kojem se zahteva strana5ka legitimacija pokreta5a, drugi u kojem se postupak
pokre@e prema na5elu narodne tužbe (actio popularis). *rema prvom sistemu, kontrolu ustavnosti
može zahtevati samo ono fizi5ko ili pravno lice ili javnopravno telo koje isti5e da mu je
zakonom 5iju kontrolu zahteva povreeno neko pravo. $ drugom slu5aju za pokretanje postupka
dovoljno je što predlaga5 smatra da je ustav, kao objektivno pravo, povreen nezavisno od toga
da li je on li5no time pretrpeo i povredu svoga prava ili nije.
+azli5ito dejstvo odluka organa koji vrši kontrolu ustavnosti osnov je razlikovanja dva sistema
kontrole ustavnosti. *rema prvom, odluke organa za kontrolu imaju snagu propisa, one su
opšteobavezne, deluju erga otnes. *rema drugom, odluke organa za kontrolu ustavnosti su
pojedina5ni akti, koji deluju prema konkretnim strankama u sporu, dakle interpartes.
<entralizovana kontrolaustavnosti je kontrola koja se vrši pred posebnim ustavnim sudom ili
drugim državnim organom i putem tužbe (par voledXaction), koju podnose razli5iti državni
organi. *itanje ustavnosti postavlja se potpuno odvojeno i nezavisno od konkretnog sudskog
spora (kontrola FprincipaliterG), kao glavno pitanje. vaj sistem dopušta neposredan zahtev
ovlaš@enog predlaga5a za oglašavanje jednog akta neustavnim. /etafori5ki kazano, predlaga5
preduzima Ffrontalni napadG na akt koji osporava. *ošto nema nikakvog drugog spora, re5 je o
27
6
zahtevu da organ kontrole ustavnosti ,,in abstractoG odlu5i o pitanju ustavnosti. vakav oblik
kontrole ustavnosti nije mogu@ ako ustavom nije izri5ito predvien.
-ecentralizovana kontrola ustavnosti omogu@uje privatnim strankama da postave pitanje
ustavnosti zakona pred obi5nim sudovima u toku redovnog sudskog postupka (kontrola
FincidenterG). *itanje ustavnosti se postavlja indirektno, a to zna5i da se ono pred sud ne može
postaviti kao glavno pitanje spora nego samo u okviru konkretnog sudskog spora (krivi5nog,
graanskog, upravnog i dr.). !o je, zbog toga, što se kontrola ustavnosti smatra sastavnim delom
sudske funkcije. %ud sudi ne samo no zakonima, nego i samim zakonima, rešavaju@i o njihovoj
saglasnosti sa ustavom. 4ontrola ustavnosti u sistemu decentralizovane kontrole pokre@e se
zahtevom za ekscepcijom (par voie dXeQceptiori) protivustavnosti zakona u toku postupka koji je
pred sudom, kako bi se spre5ila primena tog zakona na rešavanje odnosnog spora. *itanje
ustavnosti rešava isti sud koji rešava i sudski spor. &ko nae da je zakon neustavan, odbi@e da ga
primeni na rešavanje konkretnog spora. $ takvim slu5ajevima odluka suda ima relativni autoritet
presuene stvari, ona važi samo izmeu stranaka, interpartes. !o zna5i da se ve@ sutradan može u
nekom drugom sporu ponovo postaviti pitanje ustavnosti istog zakona pred nekim drugim
redovnim sudom.
=0!,ije 0"ta+!i8 "0$%+a C *od funkcijama ustavnih sudova podrazumevaju se vrste ustavnih
sporova, tj. povreda ustava, 5ije je rešavanje, u cilju zaštite ustava, povereno nekom od državnih
organa. 4ad je re5 o posebnim ustavnim sudovima, budu@i da njihovo postojanje mora predvideti
ustav, nadležnost takvih organa se, no pravilu, može propisati samo ustavom, a ne i obi5nim
zakonima (&ustrija, <* ugoslavija). Za razliku od nadležnosti upravnih sudova koje se naj5eš@e
odreuju metodom generalne klauzule, nadležnost ustavnih sudova odreuje se metodom
enumeracije (taksativnog nabrajanja).
snovna nadležnost ustavnih sudova, koja je osnov njihovog razvrstavanja u tu vrstu državnih
organa, je kontrola ustavnosti prava ili tzv. normativna kontrola. +e5 je o kontroli ustavnosti, a u
izvesnim zemljama i o kontroli zakonitosti u skladu sa ustavom, normativnih akata.
Iz%r i "a"ta+ 0"ta+!i8 "0$%+a C ezavisno od toga da li kontrolu ustavnosti vrši poseban,
ustavni sud, ili poseban politi5ki organ razli5it od parlamenta, vlade i sudova, izbor i sastav tih
organa ne rešava se jednoobrazno. !a pitanja su ureena ustavom, a u ustavima preovlauje
rešenje prema kojem su za izbor ustavnog suda nadležni razli5iti organi. *rilikom izbora sudija
27
7
ustavnog suda, nastoji se da budu predstavljene razli5ite profesionalne karijere pravnika i

razli5ite politi5ke grupe, kako ustavni sud ne bi bio produžena ruka drugog državnog organa ili
pojedinih politi5kih stranaka (/. <appelletti). %udije ustavnog suda nisu u ve@ini karijerne
sudije, nego su izabrane izmeu lica sa razli5itom pravni5kom karijerom i, u skladu sa na5elom
podele vlasti, od strane razli5itih organa, predstavnika razli5itih državnih vlasti. $ izboru sudija
ustavnog suda, mnogo više nego kod redovnih sudova, dominira politi5ki, odnosno strana5ki
kriterijum.
Za položaj sudije $stavnog suda bitni su sudijski inkompabilitet i sudijski imunitet. %udija
$stavnog suda ne može vršiti drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost niti posao, izuzev
profesure na pravnim fakultetima.
%udija $stavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik, a o njegovom imunitetu odlu5uje
$stavni sud.
U"ta+!i "0$ ?%"!e i @ere4%+i!e C vaj sud je konstituisan $stavom "osne i #ercegovine
(5lanom 'I) gdje se kaže da @e F$stavni sud štititi ovaj $stav. &) $stavni sud ima isklju5ivu
nadležnost da odlu5uje o sporovima koji po ovom $stavu nastaju izmeu entiteta, ili izmeu "i#
i jednog ili oba entiteta, ili izmeu institucija "i#, uklju5uju@i, ali se ne ograni5avaju@i ne samo
na toM da li je odluka nekog entiteta da uspostavi specijalni paralelni odnos sa nekom od

susjednih država saglasna ovom $stavu, uklju5uju@i i odredbe koje se odnose na suverenitet i
teritoraijalni integritet "i#. -a li je neki 5lan ustava ili zakona entiteta u saglasnosti sa ovim
$stavom. %porove mogu pokretati samo 5lanovi *redsjedništva, *redsjedavaju@i ministarskog
savjeta, Zamjenik predsjedavaju@eg bilo kojeg vije@a *arlamentarne skupštine,  bilo kojeg
vije@a *arlamentarne skupštine ili  bilo kog zakonodavog vije@a nekog entiteta. ") $stavni sud
ima i apelacionu nadležnost nad pitanjima po ovom $stavu, koja proisti5u iz presude svakog
suda "i#M <) $stavni sud ima nadležnost u pitanjima koja mu uputi bilo koji sud u "i#, a odnosi
se na to da li je zakon na 5ijoj valjanosti po5iva njegova odluka, saglasan sa ovim $stavom,
vropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima, ili sa
zakonom "i#M ili u pogledu postojanja ili djelokruga nekog opšteg pravila meunarodnog javnog
prava koje je od zna5aja za odluku tog suda.H
Iz analize nadležnosti $stavnog suda se jasno vidi i njegova funkcija koja se sastoji u rješavanju
sporova izmeu razli5itih nivoa vlastiM zaštiti ustavnostiM kao i pitanjima koja se odnose na
suverenitet i teritorijalni integritet "osne i #ercegovineM odlu5ivanju i o drugim ustavnim
pitanjima koja se ti5u ustavnostiM odlu5ivanju o vitalnim nacionalnim interesimaM odlu5ivanju o
27
8
imunitetu kao i pitanjima koja se ti5u apelacione nadležnosti koja proisti5u iz presuda svakog
suda "osne i #ercegovine.

Knjiga Ustavno Pravo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga Ustavno Pravo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/21/2019 Knjiga Ustavno Pravo

SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET „VITEZ“ U TRAVNIKU

Prire$i%& '%) 'r Sla*a! Aj+az

Tra+!i,- .er0ar 1233) 4%$i!e

LITERATURA ZA SPREMAN5E ISPITA&

Za pripremanje ispita iz ustavnog prava mogu da posluže svi udžbenici

Istovremeno možete da koristite materijal koji se nalazi pred vama, a koji

!akoer u obavezbu literaturu ulaze i pozitivni tekstovi ustava države

Tra+!i,- .er0ar 1233) 4%$i!e

*+-/! I &ZI' $%!&'0 *+&'& ............................................................................. 12

*romena (revizija) ustava ............................................................................................................ 3:

*romjena ustava +epublike %rpske .............................................................................................. 36

4lasna suverenost ........................................................................................................................ 81

*ravna suverenost ....................................................................................................................... 81

"I+&74 !? ..................................................................................................................... 128

"ira5i i bira5ko pravo ................................................................................................................ 128

Izborne jedinice .......................................................................................................................... 111

4andidovanje ............................................................................................................................. 11:

*?I!I74 %!+&4 ........................................................................................................... 11B

!ipologija politi5kih stranaka i strana5kih sistema ................................................................... 1:3

rganizacija politi5kih stranaka ................................................................................................ 1:=

*oliti5ka ideologija .................................................................................................................... 1:=

*ojam i poreklo parlamenta ....................................................................................................... 1:6

+aspuštanje parlamenta ............................................................................................................. 139

*ojam i evolucija ....................................................................................................................... 1=1

'?&-& ..................................................................................................................................... 1=D

*ojam i poreklo ......................................................................................................................... 1=D

dgovornost vlade i ministarska odgovornost .......................................................................... 163

*ojam i oblici vojske .................................................................................................................. 166

a5ela organizacije i položaja vojske u demokratskom poretku ............................................... 16D

'ojska kao ustavna institucija ................................................................................................... 168

;ederacije stvorene agregacijom i devolucijom ........................................................................ 1D3

*roblem suvereniteta u federalno ureenoj državi .................................................................... 1DD

?4&?& %&/$*+&'& .................................................................................................. 18=

*ojam lokalne samouprave ........................................................................................................ 18=

!+I!+I&?& &$!/I& ......................................................................................... 18B

*ojam teritorijalne autonomije ................................................................................................... 18B

*oreklo i zna5enje pojma Fcivilno društvoG .............................................................................. 1B:

*ojam i evolucija ljudskih i graanskih prava ........................................................................... 1B3

*oliti5ka prava ........................................................................................................................... 1B9

%?"-& *+I'+-& ....................................................................................................... 19=

%$-%4I %I%!/ ..................................................................................................................... 199

%udska vlast, sud i sudije ........................................................................................................... 199

*ojam i zna5aj ustavnog sudstva ............................................................................................... :2:

;unkcije ustavnih sudova ........................................................................................................... :2D

Izbor i sastav ustavnih sudova ................................................................................................... :2D

OPŠTA PITAN5A USTAVNO7 PRAVA

PRE'MET I NAZIV USTAVNO7 PRAVA

Tra$ii%!al!% "8+ata!je pre$eta 0"ta+!%4 pra+a 9 *rema formanoj klasi5noj koncepciji,

Pr%:iri+a!je tra$ii%!al!%4 "8+ata!ja pre$eta 0"ta+!%4 pra+a 9 Za razliku od formalne

ograni5avanje njenih ovlaštenja, ljudskim slobodama i pravima, pravima privrednih i drugih

novijeg datuma i on se vezuje za pojavljivanje formalnih ustava krajem KIK i po5etkom KK

IZVORI USTAVNO7 PRAVA

$ pravnoj nauci postalo je klasi5no razlikovanje materijalnih i formalnih izvora prava.

3) soptra constitutionem, koji su abrogativni obi5aji (consuetudini abrogativi).

PRIRO'A I ZNAČA5 USTAVNO7 PRAVA

NAUKA USTAVNO7 PRAVA

METO' USTAVNO7 PRAVA

organizacije politi5ke slobode. ormativni pristup podrazumeva procenu saglasnosti konkretnog

=UNK>I5A I PRIRO'A USTAVA

=UNK>I5A I PRIRO'A USTAVA

P%ja 0"ta+a C $stav se odreuje u materijalnom i u formalnom smislu. !o je normativni pojam

ograni5enja državne vlasti kristališe se u manje više poznatim pojmovima kakvi su

postupakGFsloboda ioeopaG i sl. !o su pojmovimodeli koji postaju simboli ustavnog poretka u

+-/! I &ZI' $%!&'0 +&'& ............................................................................. 12