Rusija U Zakrivljenim Ogledalima Tom 1

7/23/2019 Rusija u Zakrivljenim Ogledalima Tom 1 - Nikolaj Levašov - Proširen
Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.
1
http://slidepdf.com/reader/full/rusija-u-zakrivljenim-ogledalima-tom-1-nikolaj-levasov-prosiren 1/656
Николай Левашов
Россия в кривых зеркалах

Rusija u zakrivljei! "#le$ali!a
%о& '(
)* р+сов зв,з-.ых -о осквер.,..ых р+сских
/осква 0112
Prevod: Dušan Mitrović
2015.god.
2
2.13. IZVOR "IVOTA' KAO PROTIVTE"A UTI!AJU NO(I SVAROGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

2.14. )ORMIRANjE DRUŠTVENOG ORGANIZMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
2.15. )ORMIRANjE PRO)ESIONALNIH PSIHOTIPOVA I EKONOMSKIH NIŠA U DRUŠTVENOM ORGANIZMU. . . .. . . . . . 22%
2.1#. EKONOMSKE NIŠE I NJIHOVA RASPODELA PO SVOJIM ULOGAMA U EKONOMIJI I DRUŠTVU. . . . . . . . . . . . . . . . 231
2.1%.
2.1&. KATEGORIJE EKONOMSKIH
EKONOMSKI SISTEM NIŠA DRUŠTVENOG
PRVOITNIH ZAJEDNI!A. . .ORGANIZMA.
. . . . . . . . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .... .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. 23&
244
2.19. STVARANJE PRVOG PARAZITSKOG SISTEMA OD OTPADNIKA ELE RASE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 249
2.2$. POJAVA EKONOMSKIH USLOVA ZA OSVAJANJE MIDGAR-ZEMLJE OD STRANE DRUŠTVENIHPARAZITA. . . ... . .259
2.21. VEZA IZMEU DRUŠTVENIH PARAZITA I KULTA MESE!A . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2#%
2.22. TAMNE SILE STVARAJU LA"NU SLIKU ZA SVOJE POSREDNIKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 2&5
2.23. KORA!I STAVRANJA JEVREJA I SVETA SA PARAZITSKIM SISTEMOM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 29$
2.24. STVARANjE JEVREJSKE PARAZITSKE DR"AVE. HAZARSKI KAGANAT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 3$9
2.25. POČETAK STVARANJA JEVREJSKOG NADNA!IONALNOG PARAZITSKOG DRUŠTVENOG SISTEMA. . . . . . . . . . .31#
2.2#. ZAVRŠETAK )AZE AKUMULA!IJE PRVOITNOG KAPITALA JEVREJA PRED POČETAK ERE KAPITALIZMA. . . ... 33#
2.2%. )AZE POSTEPENOG POROLjAVANjA ELE RASE U DRUGOJ POLOVINI NO(I SVAROGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . 34$
2.2&. VELIKA JEVREJSKA REVOLU!IJA 191%. GODINE U RUSKOJ IMPERIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35$
2.29. RASKOL IZMEU ELIH I !RNIH JEVREJA POSLE POEDE VELIKE JEVREJSKE REVOLU!IJE 191% GODINE. ..355
2.3$. STVARANjE
2.31. PRAVI UZRO!I DRUGOG NEMAČKE
)AŠISTIČKE SVETSKOGPOMO(U RATA' PROGON JEVREJSKIH JEVREJA'PRISTALI!E
)INANSIJERA IZ SAD. KOMUNIZMA.
. . . . . . . .................... .. ..... . . ....359
3%%
OPIS SLIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39$
POGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . 41%
GLAVA 3. NIJE SASTAVNI DEO KNJIGE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42$

3.1. NASELJAVANJE MIDGARD ZEMLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . 42$
3.2. ZAKONI RITA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43$
3.3. STRUKTURA ZEMLJI JARILO SUN!A ILI 678:; ZEMLJI SUNČEVOG SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .433
3.4. SLAVENO ARIJEVSKA ASTROLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43&
3.5. GODINA UMESTO LETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . .444
. . . . .
3.#.
3.%. MIT
MIT O.............
O ... ANTIČKOJ RIMSKOM !ARSTVU
GRČKOJ 44#
. . . . ...................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...... .. .. .. . . . . .453
3.&. DA LI JE PRAVOSLAVLJE ZAISTA HRIŠ(ANSTVO< . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4#%
3.9. HIJERARHIJA TAMNIH SILA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4%5
3.1$. DA LI JE ILO DESET O"JIH KAZNI EGIPATSKIH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . 4%9
3.11. GDE DANAS "IVE SAVREMENI ATLANTIDJANI< . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .4&1
3.12. ILIJSKI MORAL. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4&4
3.13. UTI!AJ DRUŠTVENIH PARAZITA NISKOG NIVOA NA SVAKODNEVNI "IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4&#
3.14. DELOVANJE OZILJNO DESTRUKTIVNIH PARAZITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .49$
3.15. ISTORIJA KANIALIZMA U EVROPI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 492
3.1#. HUMANI I PROSVETLJENI ZAPAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495
3.1%.
3.1&. USPAVANA LEPOTI!A . . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. .. .. .. .... . . . . . . . . . . . ... .. .. .. .. .. .. .. 499
ŠTA JE OREZIVANJE 49%
3.19. STVARNOST U NEPOZNATOM OLIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5$3
GLAVA 4. SLAVENO ARIJEVSKE – PERUNOVE, VEDE . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .5$9
4
PREDGOVOR
Ja, kao i bilo koji Rus, uvek sam bio zainteresovan za istoriju svoje domovine. Kao
dete sam čitao istorijske romane, knjige o istoriji, o Rusiji i ostatku sveta. a
dostu!nim istorijskim in"orma#ijama, kod mene, sve se vi$e i vi$e javljala kon"uzija i
bes, koje su mi !unile sr#e i um. vi narodi na zemlji, bez obzira na nji%ovu stvarnu
ulogu u sudbini sveta, na!isali su o sebi Veliku &storiju, koriste'i se kako stvarnim
doga(ajima, tako i nji%ovim narodnim tradi#ijama i istinitim !ričama. & u tome nije
bilo ničeg neobičnog, ako ne bi bilo jedne stvari) sve gde se u obzir uzima Rusija,
is!oljava se eks!li#itno otvorena mr*nja oni% koji su !isali istoriju ruskog naroda.
loveni, !o nji%ovom mi$ljenju, su do devetog veka *iveli u zemljanim jamama i bili
toliko !rimitivni da čak nisu imali svoju dr*avu, te su morali da !ozovu Varjage da im
je na!rave. & u tom neznanju su *iveli dok tada ne!oznati, veti +irilo i etodije
nisu us!ostavili u devetom veku slovensku !ismenost, na osnovu grčke, i doneli na taj
način -svetlost znanja- !rastarim lovenima. & ongolo/atari su tri stotine godina
dr*ali u ro!stvu ruski narod, i generalno je Petar Veliki otvorio !rozor u Evro!u i
trans"ormisao Rusiju na način da liči na Evro!u. Rusija je !ostala veliko #arstvo, i
tako dalje i tako dalje. 0ilo koja, vi$e ili manje obrazovana osoba, s%vata da se
istorija !i$e !o nalogu vlasti, i !re!isuje !o !otrebi i *eljama. & konačno, !ostavlja
se !rirodno !itanje, ko nare(uje !odobnu -muziku- i ko su ti -istoričari- i za$to nisu
učinili sve da se sačuva ruska istorija, slično onome kako su učinili jevrejski
istoričari, kineski, grčki, rimski i drugi narodi i #arstva1 &s!ostavilo se da je
moderna istorija ruskog naroda aktivno !re!ravljana kada je dinastija Romanov,
do$la na vlast 2324. godine, a !osle revolu#ije, baklju su !reuzeli bolj$evi#i. Ko su
-naručio#i- ruske istorije1 5ajde da !ogledamo ko su izvo(ači. Romanovsku rusku
istoriju na!ravili su u 26. veku, 0ajer, iler i 7le#er. vi !ot!uno rasni 8em#i koji
nikada nisu naučili da govore ruski, čak ni u starosti, ali, i!ak, na!isali su istoriju
ruske dr*ave. e(u nji%ovim -nasledni#ima- tako(e je veoma te$ko na'i nekog Rusa
!o na#ionalnosti. &nteresantno je, kako se is!ostavilo, da istoriju ruskog naroda !i$u
svi  8em#i, Jevreji, itd.. Da li su Rusi do te mere !rimitivni, da ni svoju istoriju ne
mogu da na!i$u, ve' !ozivaju sebi strane istoričare9 Da nije tako, is!ostavlja se, bili
5
su tu :omonosov, /ati$ev i mnogi drugi u #arskom !eriodu, Gumilev, Gusev, Demin i

drugi  u sovjetskom i !ostsovjetskom !eriodu. voje radove o istoriji, niti
:omonosov ni /ati$ev,
/ek nakon nji%ove nisunji%ovi
smrti, u svomradovi
*ivotusumogli da izdaju,
-kreativno jednostavno
re#iklirani- im nisu i%dali.
i objavljuju
0ajer, iler i kom!anija. :8 Gumilev je svoje najbolje godine !roveo u
kon#entra#ionom logoru, a ;omenko i drugi istoričari nisu *eleli da uo!$te obrate
!a*nju na te radove, iz jednog !rostog razloga ... Oni su di!lomirani s!e#ijalisti i
-kvali"ikovani- su, a u najve'em delu, nikada nisu videli neki originalni istorijski
dokument, a svoje -di!lome- koje su dar nečijeg -autoritativnog mi$ljenja-, nikada
nikome nisu dokazivali, niti su to smatrali neo!%odnim da učine. <ato su nji%ovi
omiljeni -klasi#i-
koje znanje ruskog 0ajer,
jezikailer i kom!anija
nije bila bili -visoko
čak ni o!#ija. obrazovaniistoričari
& svi di!lomirani !ro"esional#i-,
su na za
osnovu ovi% -!ro"esionala#a-, čije su radove !osmatrali kao svoju 0ibliju, odstu!anja
od nji% smatrali mirisom !obune. & !rosto je neverovatno, da je ta tvrdnja a!solutno
istinita. =stanovljavanje istine o !ro$losti Rusije  R>e  'e otkriti istinu o velikoj
vedskoj !ro$losti na$e zemlje, istine, koju su !oku$ali da uni$te tokom !oslednje no'i
varoga. >li, ono $to je interesantno, da čak i la*nu nisu mogli da urade bez
ozbiljni% kontradiktornosti i !ro!usta. Prema -zvaničnoj- verziji slavjano  ruska
dr*ava Kijevska
sa zakonima, i saRus, nastala
!rilično je u ?2@.
slo*enom veku, i !ojavila
%ijerar%ijom dr*ave,sesistemom
odma% u "inalnom
verovanjaobliku,
i
mitova.
Obja$njenje za ovo u -zvaničnoj- verziji je vrlo jednostavno. -Divlji- slavjanoRusi
!ozvali su sebi knezove Rurikavarjaga, navodno 7veda, zaboravljaju'i da u
7vedskoj u to vreme, nikakve organizovane dr*ave jednostavno nije bilo, a bile su
jedino dru*ine gro"ova, koje su bile uključene u oru*ane !ljačke svoji% suseda i kao
bande !ljačka$a !riznavale jedino zakon sile. Osim toga, Rurik nikakvog srodstva sa
7ve(anima nije imao Akoje su, !ored toga, nazivali vikinzima, a ne varjazimaB, a bio
je knez Venda i !ri!adao je kasti !ro"esionalni% ratnika  Varjaga, !roučavaju'i
umetnost ratvanja jo$ od detinjstva. Rurik je !ozvan od knezova i na tradi#ionalan
način ga je izabralo Ve'e, kao najvi$e dostojnog slovenskog kneza za svog vladara.
6
/akav !oziv je obično bio !rivremen i samo u slučaju !osebni% zasluga !red
narodom. Vladavina jednog kneza je trajala #eo *ivot, a nikada se nije nasle(ivala.
Celeo
koje subi% da skrenem
u !očetku bile !a*nju na činjeni#u
u ravnote*i  jedna da je vlast
drugoj imala!otčinjavale.
se nisu dve grane, #ivilnu i vojnu,
Ove grane su !rotivte*a jedna drugoj, s!rečavaju domina#iju jedne nad drugom. =
miru, svetski Knez je imao veliki značaj, i u vreme rata vojni Knez  5an. >li niko od
nji% nije imao a!solutnu vlast, nije mogao da !renese svoju mo' nasledstvom svojoj
de#i. vaki od nji% je biran na ta !olo*aj  #ivili su birali svetskog Kneza, a
!ro"esionalni vojni#i vojnog vo(u 5ana. Oni su birani na ove !ozi#ije zbog
!ostignuti% rezultata i !odviga, bilo je slučajeva kada je isti knez biran i za jedan i
za drugi !olo*aj. >li takvi slučajevi su bili retki. Vi$e o tome kasnije, za sada se
vratimo na$im -ov#ama-, -osnivačima istorije- i nji%ovim -velikim delima- ... Dakle,
ako se dr*imo zvanične verzije istorije, Rurik je stvorio rusku dr*avu sa svim
njenim ruskim zakonima, a oni se mnogo razlikuju od zakona susedni% zemalja, a
!osebno od zakona Vikinga, koji mo*e u !rin#i!u da se svede na jedan zakon  zakon
mača, ili jednostavno, zakon sile. Vikinzi su se nastanili u dana$njoj 7vedskoj i
8orve$koj, i delom u ;inskoj. Osim toga, Vikinzi nisu imali svoju jednu dr*avu sa
istovetnim zakonima, va*e'im za sve. vaki Erl AknezB je bio i bog i kralj i junak svog
naroda, a glavne aktivnosti Erla i njegove dru*ine su bile !ljačkanje na razne načine,
uglavnom na moru. Drugim rečima  oni su bili morski !irati, i tek !onekad, su bili
najamni#i, za dobre !are kao !la'eni#i i slu*ili u gardama vladara, i naravno, imali su
!riliku da !osmatraju ure(enja naroda i #arstava sa !olo*aja stra*ara,
telo%ranitelja ili ratnika u vreme bitke. = to vreme, je u Kijevskoj Rusi !ostojala
dr*ava, u !ravom smislu te reči, sa tradi#ijom i !redstavama koje su "ormirane
vekovima, a !onekad i %iljadama godina. Dakle, !ostavlja se !itanje, kako je Kijevska
Rus imala jaku i organizovanu dr*avu1 o*da, se ovo stanje sistema -od nigde- i nije
!ojavilo, ve' je -jednostavno- !ostojalo u tom obliku ve' du*e vreme1 Ovo elimini$e
misterioznu i mističnu auru oko nastanka Kijevske Rus u ?2@. veku, ali ... javlja se
jedno veliko ali, $to čini ovaj obrt doga(aja jasno ne!o*eljnim za mnoge od oni% koji
su na vlasti. = ovom slučaju, ruska dr*ava mora imati na stotine, a mo*da i %iljade
7
godina, $to se jasno ne mo*e vezati za !ojmove divlji% lovena tek iza$li% iz svoji%
jazbina. & ovu činjeni#u nisu voleli -očeviosnivači-, oni su vi$e voleli direktnu
a!surdnost, ne!ovoljnu
Kijevski Kaganat, !o istinu.
Kijevskom 7tavi$e,velikog
!okrajinom Kijevsku Rus bi bilo korektno
slavjanoarijevskog da nazovemo
#arstva, kao $to
su bile !okrajine i ve'ina evro!ski% teritorija. & to je u!ravo -su$tina-, tačnije,
jedna od -su$tina-, o kojima nisu *eleli da govore) -kreatori- ruske istorije. >li,
najzanimljivija stvar je, da skoro niko nije !rimetio ove i mnoge druge glu!osti i
često ogromnu !razninu u zvanično !riznatoj verziji istorije ruske dr*ave. = ovoj
knjizi 'u !oku$ati da !ovratim istorijsku !ravdu i donesem na svet !ravu istoriju
velikog ruskog naroda, i to nije veliko ruski $ovinizam, kako bi neki voleli, ve' dug
velikim
skrenem!re#ima, velikim
!a*nju na u svakom
činjeni#u da jesmislu te reči.
$ovinizam & zbog
stran istorijske
ruskom narodu,istine,
istina *elim da
je bitna
ruskom narodu, i to ne samo kao reč ve' i kao istorijska !ravda. 8i jedan mali narod
*ive'i na teritoriji ruske dr*ave, kako god da se zove , nije bio uni$ten, čak ni onda
kada su oni dolazili kao ne!rijatelji vi koji su *eleli  sačuvali su svoj jezik, kulturu
i tradi#iju. Pored toga, mnogi mali narodi su se sačuvali samo zato $to se !rolivala
krv Rusa, i oni su s!aseni od !ot!unog uni$tenja ne!rijatelja, Gruzini, Jermeni,
/ad*iki, Kirgistan#i, Kaisani, Kalmiki i drugi. 7teta je samo, da su mnogi od ti%
naroda zaboravili
$ovinizma- na to, azajedni#i
*ale svetskoj !re svegai u !rvom
ečeni.redu
Kojijedinjenim
se za !omo'>meričkim
!rotiv -ruskog
Dr*avama,
nekako zaboravljaju ili -samo- ne znaju da je ta zemlja koja brani ljudska !rava
$irom sveta, ta ljudska !rava -nekako-, u vi$e navrata !rekr$ila, !rekr$ila sva
mogu'a ljudska !rava. Kada su imigranati iz <a!adne Evro!e stigli u evernu
>meriku, bilo je oko dvadeset miliona američki% &ndijana#a Aot!rilike isto kao u
#eloj za!adnoj Evro!iB "ormirani% u vi$e od dve %iljade dvesta !lemena i naroda
!rekolumbijske >merike.
/renutno !ostoji samo !et stotina !lemena, koje čini samo oko osam stotina %iljada
ljudi koji *ive u rezervatu, !redstavljaju'i najsiroma$nije *itelje svoje domovine.
5iljadu i sedam stotina !lemena američki% indijana#a nestalo je zauvek sa li#a svoje
zemlje, a moglo i% je biti onoliko koliko Evro!ljana ima danas. & ne samo to  dve
8
stotine !edeset %iljada ja!anski% >merikana#a je odvedeno 2?F2. u kon#entra#ione

logore samo zato $to imaju ja!anske korene. >merikan#i nikada nisu !rolili ni ka!
svoje krvi 5avajski%

Kraljevini da bi da s!asili
ostrvadruge. e(utim,tokom
od Ja!ana#a, oni su!redsednika
-ljubazno !onudili- svoju
Ruzvelta, kojiza$titu
je
izazvao američkoja!anski rat 2?F22?F, ali nekako su se ta -za$tita- i -briga-
!ro$irile do danas, !a su 5avaji !ostali !edeseta, !oslednja dr*ava >D.
<ainteresovani mogu !itati 5avaj#e $ta misle o takvoj -za$titi- i -brizi-. >li dok svi
to ne vide iz blizine, u isto vreme je Rusija o!tu*ena za sve smrtne gre%e. & to sve,
u znak za%valnosti zbog činjeni#e da je Rusija s!asila desetine mali% naroda od
!ot!unog istrebljenja. Pri tome, istrebljenja, kako "izičkog tako i du%ovnog ...
8aravno, kao i u istoriji bilo koje druge dr*ave, Rusija ima i #rni% dana, u ruskom
narodu !ostoje $treberi i čudovi$ta, za koje ne !ostoji ni$ta sveto, koji su !ostali
ot!adni#i, !o svojoj *elji, i koji svoju domovinu do*ivljavaju kao ne!rijateljsku
teritoriju.
re'om, takvi% i nema !revi$e. Ovi ljudi, koji su !rodali svoju du$u, kao !latu za to,
imaju mo' u svojim rukama, !re svega uni$tavaju ruski narod, rusku kulturu i tragove
velike !ro$losti ruskog naroda. & to je činjeni#a koju niko ne mo*e !obiti. /okom
!ro$le no'i
narod je varoga,
!alo koja je trajala
toliko !roblema %iljadu godina,
i nezadovoljstva, kojea bi
zavr$ila
glave 2??3. godine, na ruski
do$lo desetinama
drugi% naroda. e(utim, ruski narod je !re*iveo i rodio se !onovo, !o!ut "eniksa,
donose'i svim drugim narodima zlatno doba.
8ajmo'niji udara# ruskom narodu  narodu 5i!erboreja#a, direktnim !otom#ima
>rijeva#a, zadat je u zoru, kada su 2?2H. !reuzeli vlast u Ruskoj &m!eriji #rni
masoni, koji su javno sebe nazivali bolj$evi#ima. & u toj #rnoj vlasti, Rusa !o
na#ionalnosti !raktično nije ni bilo.> #rna vlast se svim sredstvima na !rvom mestu
obru$ila na ruski narod, njegovu kulturu, istoriju. = kon#entra#ionim logorima tokom
*ivota :enjina, ubijeni su milioni iz ruskog naroda, #vet na#ije  rusko !lemstvo,
ruski intelektual#i, kor!us ruski% o"i#ira, ruski industrijal#i, ruski trgov#i. Osim
toga, sve ove klase su uni$tene u korenu  i to ne samo mu$kar#i, ve' i *ene, de#a,
9
star#i. =bijanje je bilo bez su(enja i istrage, jer nijedan sud ne bi mogao da na(e
osnov za uni$tenje čitavi% dru$tveni% klasa !o klasnoj o!redeljenosti. & sve ovo se
desilo sa ti%om
u to vreme, $to saglasno$'u ostatka
nije ni -čudno-, sveta Aazbog
nije !lakao u mnogim as!ektima
geno#ida i sa uče$'emB
nad ruskim narodom, i niko
uni$tavanjem ruskog #veta na#ije9 nogi -!otkovani- sovjetskim obrazovanjem mogu
re'i) ->li to su bili !redstavni#i eks!loatatorske klase91- /ako su !isali  -veliki- Karl
arks i ne manje -veliki- njegov sledbenik  ;ridri% Engels, Vladimir =ljanov, :eon
/ro#ki, i mnogi, mnogi drugi. vi gore navedeni, kao i ve'ina drugi% -teoretičara- i
-stručnjaka- revolu#ije, bili su etnički Jevreji. <a$to se zove revolu#ija u Rusiji,
Veliki Ruska revolu#ija, ako je ona teorijski osnovana od Jevreja, i gotovo
s!rovedena u *ivotmiliona
nov#a  dvadeset na !arama,
dolara,o!et, uglavnom
doneo američki%
je u Rusiju Jevreja1
u avgustu PoslednjiJevrejin
2?2H. godine, deo tog
!o na#ionalnosti, ro(en u ruskoj im!eriji, američki dr*avljanin  :av A:eibaB /ro#ki
A0ron$tajnB. a tim, za ta vremena velikim nov#em, zlatom američki% -saveznika-
Rusije, #rni Jevreji su unajmili na#ionaliste lati$skijske strel#e, kineske kriminal#e,
koji su, sa jevrejskim ekstremistima, zavr$ili veliku rusku revolu#iju. &stovremeno,
zba#ivanje !rivremene vlade, o!et je !redvodio Jevrej, Kerenski. Dakle, čega tu ima
ruskog, osim imena1
Posle !obede -Velike Ruske revolu#ije- i uni$tavanja #veta ruske na#ije, novi #rni
gos!odari umorili su ve$tačkim izgladnjivanjem dvadeset miliona seljaka, i, o!et,
koji su ve'ina -nekako- Rusi, =krajin#i i 0elorusi, !oku$avaju'i da i% nateraju da se
-dobrovoljno- !ridru*e kibu#ima Akol%oziB, ideja koju je -smislio- Jevrejin Kaganovič
za Jevrejina taljina. Veoma je čudno, da su iz nekog razloga u izraelskom kibu#ima
AzadrugamaB, jevrejskim naseljeni#ima vodili računa o kori$'enju vremena
!rovedenog na kibu#ima i to kod ku'e, za neku !latu, a svi ovi Jevreji su morali da
-rade- samo nekoliko sati dnevno, a ostatak vremena su imali !riliku da uče jezik ili
studiraju. & sve to  samo ako to *ele ovi doseljeni#i, ali u svakom slučaju ne nasilno.
= to isto vreme, ruske seljake, su bolj$evički Jevreji oku!ljali u kolektivne "arme sa
bičem, uzimaju'i za dru$tvenu u!otrebu sve $to su zaradili svojim radom, svojom
-rukom-. -Dobrovoljna- masovna kam!anja uterivanja ruski% seljaka u kolektivne
10
"arme nije us!ela, ali to nije oslabilo stremljenja -narodne vlasti-, koja je vodila
seljake u nji%ovu svetlu budu'nost, $to oni nisu IrazumeliI zbog tame
-ne!rosve'enosti.- Da bi ruski
da na!rave -!rosvetljenu du$u-,mu$kara# video
stvaraju'i ovo -svetlo-,
ve$tačku mo'ni Jevreji
glad, ukloniv$i svo *itosuododlučili
seljaka, uključuju'i i seme.
Po$to su saku!ili ogromnu količinu *ita !rve klase, komunisti su u bes#enje !rodali
*ito na američkoj berzi, !reko najboljeg !rijatelja sovjeta  5ammera, tako(e,
uzgred, Jevreja. 8a taj način, !očela je kriza na berzi, u kojoj su američki "armeri
bili !rinu(eni da ba#e svoje *ito ili da ga !rodaju za !eni istom tom 5ammeru. >
5ammer je zatim !oslao barku sa *itom za gladne u ovjetski avez, u zamenu za
bezvredne -sitni#e-. itni#e su bile -drangulije- koje je Ruska !ravoslavna #rkva,
saku!ljala skoro %iljadu godina ... Ve$tačka glad je odnela dvadeset miliona *ivota,
ali *elja za -!rosvetljenjem- ruskog mu*ika nije nestajala. ak i nakon takvog
-!rosvetljenja-, ruski seljak je tvrdoglavo odbijao da -volontira- na kol%ozu. > onda
je na(eno istinsko -solomonsko re$enje-  seljak je !rogla$en kulakom i ...
Vi$e od !et miliona je !reko no'i !ot!uno o!ljačkano i izbačeno iz svoji% domova i
onda su !oslati u ibir. Poslati su kao -dobrovoljne migranti- da !ro*ive u udobnim
naseljima u !rirodi
usred netaknute na otvorenom,
tajge, odnosno
davan je alat u netaknutojtajge,
za -ule!$avanje- tajgi.da:judima !osa(enim
treniraju u !rirodi,
jedna sekira, testera i lo!ata. :judi su u najboljem slučaju us!evali da se srode sa
zemljom. = takvim okolnostima, malo je ljudi !re*ivelo !rvu zimu ...
8eko bi mogao da tvrdi, !ozivaju'i se na argument, da bolj$evička !artija slu*i
-!roletarijatu-. >li -iz nekog razloga- zaboravlja da navede da je
so#ijaldemokratska !artija A"rak#ija bolj$evika B do$la iz nedara 0unda9 0und, koja
je bila Jevrejska na#ionalistička stranka, drugim rečima#ionistička stranka. >
me(u Jevrejima radnika i seljaka !raktično nije bilo9 & ova stranka je -slu*ila-
-revolu#ionarnoj- klasi  !roletarijatu1 >li, -kako to- da su kvali"ikovani radni#i bili
ubijani od bolj$evika, kao jedni od !rvi%. Klasa, čije su interese bolj$evi#i 
lenjinisti tako revnosno branili !osredstvom diktature !roletarijata, je uni$tena, od
11
nji%, skoro u !ot!unosti. Jasno je da !ostoji nes!orazum, mnogi bi rekli. 8ije bilo
nikakvog nes!orazuma uo!$te. tvar je u tome, da kvali"ikovani radni#i ne treba da
brane svoje interese, ve' neko drugi za nji%.

Oni su imali u Rusiji dobru !latu, barem bolju, nego nji%ove kolege u -razvijenim-
za!adnim zemljama. = !reduze'ima su imali obdani$ta i jasli#e, za odmor su mogli
sebi !riu$titi da idu u &taliju, Grčku, itd, $to je jasno da nije u skladu sa slikom
ugnjetene klase, koja -nema $ta da izgubi osim svoji% lana#a-. Da ne bi bilo nekoga
da os!ori -za$titu-, !rosto su i% zatim ubili, a velikim sr#em branili samo interese
neubijene !reostale klase. Pametan !otez, zar ne1 Kao dokaz za to mo*e da !oslu*i
činjeni#a da je u vreme revolu#ije u bolj$evičkoj !artiji bilo dvadeset i !et %iljada
članova, gotovo svi su bili !ro"esionalni revolu#ionari a ve'ina nji% je, dok je *ivela u
imigra#iji, *ivela na -visokoj nozi-. 8a!omnjem, da se !ro"esionalni revolu#ionarni
zauzimaju samo za revolu#ionarnu aktivnost i ni$ta drugo. Dakle, ako je u toj
stran#i i bilo radnika, oni su bili samo biv$i radni#i. vim članovima !artije,
!ro"esionalnim revolu#ionarima, -!osao- je bio !odrivanje !ostoje'eg dr*avnog
sistema i bila su im !otrebna ogromna sredstva za svoje namere. <bog toga su
!ljačkali banke, itd.. uglavnom je bilo dosta kriminala#a, kojima je stranka davala
malen deo ovi% sredstava. Osnovna sredstva za revolu#iju u Rusiji dolazila su iz
daleke >merike i, začudo, o!et, u ulozi -Deda razeva- za bolj$evike su bili
američki milijarderi. O!et, ovi američki milijarderi -nekako-, svi su bili Jevreji.
Revolu#iju su !ri!remili Jevreji, ostvarili Jevreji i "inansirana je od strane Jevreja
iz zemlje na čijem su čelu bili Jevreji. >li, i!ak, se u istorijskim knjigama !ojavljuje
samo -velika ruska- revolu#ija9 Da, !ostoji jo$ jedna stvar, ali ne i i !oslednja  ta
Arevolu#ijaB je ubijala uglavnom Ruse i druge lovene.
lede'e, br(anin jevrejin D*uga$vili AtaljinB, čije ime, kada se !revede sa
gruzijskog, znači  sin Jevrejina, !obio je nekoliko desetina miliona ljudi, od koji% su
ve'ina o!et Rusi, =krajin#i i 0elorusi. 8aravno, uz sve nji% su !atili i svi ostali narodi
Rusije, ali veliku ve'inu *rtava ovog re*ima činili su loveni, ruski narod, kao $to je
bila i ve'ina *rtava Drugog svetskog rata. Od !edeset miliona mrtvi% u ratu, oko
12
trideset miliona su bili dr*avljani ovjetskog aveza, od koji% su ve'ina loveni 

Rusi, =krajin#i, 0elorusi, i vi$e od devet miliona 8ema#a. > čak i nakon rata,
uni$tavanje lovena
dvadeseti vek, nije stalo,
!oslednji ve' varoga,
vek 8o'i je samo imalo
je biodruge oblike. =ruskog
vek geno#ida stvari,naroda.
#eo Ruski
narod, je izgubio, !rema različitim !ro#enama, od sedamdeset do devedeset miliona
svoji% sinova i k'eri, a to su samo direktni gubi#i ... Onda je $irom sveta krenulo
$irenje o!tu*bi !rotiv ruske komunističke zaraze. > ko je najglasnije -!lakao- zbog
te zaraze1 Pravi kriv#i za ove zločine  Jevreji, koji sebe !redstavljaju kao -*rtvu-
tog sistema. Kameleon svoju boju menja svaki !ut kada je to u njegovu korist, ali
za$to svi ostali samo !osmatraju sa klu!e1 o*da se nadaju da 'e, ako 'ute, biti
!o$te(eni
je gladan, ivuk
ostavljeni da *ive
je u !otrazi za -mirno-1 >li obično,
novom ov#om kadato!ro*dere
 ne treba jednu
zaboraviti. >li,ov#u
!o$toi kada
je
samo naizgled zaklao rusku ov#u, ona je !očela da se !retvara u Vukodlaka, a vuku
onda ne !reostaje ni$ta drugo, nego da ode !razni% ruku, ne zavr$iv$i svoj !osao.
Ruski Vukodlak je mali, ali 'e narasti, a onda se vukovi, !azite 999 Ruski Vukodlak
samo $titi svoju domovinu od vukova, ali nikada ne !ostaje kao vuk, to je su$tina
ruskog karaktera ...
Левашов Никоа! "ик#о$ови%
13
šta se dešavalo sa (ekološkim apartmanima(, okupiranim modernim čovekom do

njegove pojave na 0idgard+Zemlji, i ko je to živeo u 1našem1 ekološkom apartmanu23
4re dolaska
životnu na evolu#ionu
sredinu zauzimala jearenu, 5omo Sapiensa
humanoidna vrsta, od+antropologa
savremenognazvana
čoveka +neandertala#,
njegovu
koji je temeljno savladao ovu (životnu sredinu( tokom nekoliko stotina hiljada godina
svog razvoja. 6taviše, $eandertala# je potisnuo u toj ekološkoj niši sve druge
humanoidne vrste i jedini je vladao na zemlji, a istovremeno, on je naselio svu zemlju,
sve klimatske zone, a ipak, za sve te hiljade godina, nije bilo različitih rasa
neandertala#a. $a #eloj zemlji #arovala je samo jedna rasa neandertala#a, koji je "izički
bio značajno superiorniji od kromanjon#a, bio je prekriven gustom dlakom, koje se
nikada nije otarasio, a najverovatnije nije ni pokušao. Sabljozubi tigar je bio jedini
ozbiljan neprijatelj koji mu je stvarao neke probleme. $eandertal#i proždiru i sebe i
slične sebi. I, za njih, hrana je bila svako ko nije član njihovog klana ili plemenskog krda.
$aravno, teško je suditi o inteligen#iji neandertal#a, ali nema dokaza da su bili gluplji od
kromanjon#a. I da su bili glupi, oni su vladali u miru stotinama hiljada godina, sve dok se
pre četrdeset hiljada godina %prema antropologiji&, niotkuda, odjednom pojavio moderan
čovek lično %to vreme se odnosi na pojavu na 0idgard+Zemlji tri rase, #rne, #rvene i
žute, dok se bela rasa pojavila oko šest stotina i osamdeset hiljada godina ranije&.
Zapravo, to je starost "osila modernih ljudi koji su pronaeni na različitim kontinentima
0idgard+Zemlje. Iz subjektivnih i objektivnih razloga, ne postoje poda#i o modernim
ljudskim "osilima iskopanim u Sibiru i utonulom severnom kontinentu %o čemu će biti reči
kasnije&. / meuvremenu, vratimo se (naučnim( idejama o pojavi 5omo Sapiensa +
savremenog čoveka, na maj#i Zemlji. / (naučnim( predstavama ima toliko protivrečnosti
i neobjašnjivog, da se stalno pitate, zašto niko ne obraća pažnju na to. $išta drugo ne
preostaje, nego da saznamo sve sami. 4okušajmo obratiti pažnju na neke (neobičnosti(
modernog čoveka, kako čisto biološke, tako i psihološke ...
5omo Sapiens + savremeni čovek + pojavio se odjednom svuda. 4ored toga, pojavio se
go, bez dlake, slab %u poreenju sa neandertal#em& i istovremeno na svim kontinentima.
Izgledalo je kao da se pojavio magijom, i to odjednom, kao nekoliko rasa koje su sasvim
drugačije jedna od drugih, kako u boji, tako i u strukturi lobanje, skeletom, tipom
metabolizma, i pri svemu ovome, sve ove rase imaju jednu zajedničku stvar +
meusobno su kompatibilne i sposobne za davanje potomstva. $ova vrsta se ne može
pojaviti iznenada, i bez ikakvih prelaznih "ormi, i duge akumula#ije i jačanja pozitivnih
muta#ija. $išta ovako kod savremenog čoveka jednostavno nije posmatrano. 5omo
sapiens se (materijalizovao( od niotkuda. $e postoji naen nijedan skelet stariji preko
15
četrdeset hiljada godina, ipak, od tog trenutka do danas,ljudski kosturi su nalaženi

svuda lokalno.
'li po naenim
vreme, skeletima
što su (stariji( jasno
kosturi, se opredeljuju
jasnije rase
su izražene + bela,
rasne žuta, #rvenaštoi #rna.
karakteristike, I, u na
ukazuje isto
originalnu (čistoću( ovih rasa, koja je %čistoća& održavana ukoliko se ove rase nisu
aktivno mešale meusobno. !akle, na taj način, to može biti bilo koja rasa, %prema
ortodoksnoj nau#i + #rna&, koja se raseljavala iz #entra svog nastanka + '"rike,
evoluirala, i kao rezultat toga ima nove rase + belu, žutu i #rvenu. Činjeni#e govore
suprotno. $ema pojave novih rasa, već + mešanja ovih rasa, stvaraju se pod+rase i
pojavljuje se postepeno približavanje. 4raktično, veoma je teško naći predstavnike
apsolutno čiste etničke ili na#ionalne pripadnosti, zbog toga što se dešava i postoji
pro#es mešanja ljudi raznih na#ionalnosti, kako u okviru iste rase, tako i mešanjem
različitih rasa. !o čega je ovo dovelo i čemu vodi, razmotrićemo kasnije, a sada se
vratimo na pitanje nastanka modernog čoveka i različitih rasa na planeti ...
!akle, zbog ovih zadatih podataka, mora biti, najmanje četiri tranzi#ione humanoidne
vrste i, shodno tome, četiri vrste, kod kojih su se javile neophodne pozitivne muta#ije. I
samo to je zanimljivo, da su se ove pozitivne muta#ije, pri tome iste, javile kod pretka
modernog čoveka u isto vreme, dale četiri različite humanoidne vrste istovremeno,
završile se u isto vreme, i na različitim kontinentima dale identične rezultate ...
7vo je praktično i teoretski prosto nemoguće, pa je na to delikatno pitanje zaćutala
(nauka(, pa čaknijedan
nismo pronašli ni na jedan način
kostur ga ne dotiče.
prelaznog oblika. $e zaboravimo predak
4retpostavljeni na činjeni#u da do sada
+ $eandertala#,
štaviše, jedinstvena humanoidna vrsta, prethodnik savremenog čoveka, nije i ne može
biti predak modernog čoveka. I to nije nikakva špekula#ija, već (gola( činjeni#a + studije
dnk naenog neandertal#a, zamrznutog u alpskom glečeru, dale su senza#ionalan
rezultat + savremeni čovek i neandertala# su + genetski nespojivi + kao što su genetski
nespojivi konji i zebre, iako obe vrste pripadaju istoj grupi neparno + kopitarnih sisara.
7ve humanoidne vrste ne samo da nisu kompatibilne, već nisu ni stanju da daju čak ni
sterilne hibride, kao što se to javlja, na primer, prilikom mešanja konja i magara#a.
edinstveni kostur, koji kombinuje karakteristike obe vrste + i kromanjon#a i
neandertal#a + pronaen je u planinama užne 'merike, a njegov (vlasnik( nije doživeo
ni do puberteta, odnosno umro je kao dete, što govori o potpunoj nekompatibilnosti ovih
vrsta i čini ovu tvrdnju činjeni#om. 4ored toga, neandertal#i su tu živeli, stotine hiljada
godina. )ek sa pojavom savremenog čoveka imamo (prijateljskih(, ukupno oko hiljadau
godina kohabita#ije sa njima, (organizovano( su izumrli, kako bi oslobodili mesto više
16
progresivnom kromanjon#u. 4ri tome, neandertal#i su bili brojčano daleko superiorniji od
kromanjon#a, i bili su značajno "izički jači od njega. Sa kakve god tačke prilazili tom
problemu, a poenta je da mu se ne prilazi, nemoguće je pronaći bilo kakav razlog zbog
koga je neandertala# izumro, a kromanjon#i ostali i postali gospodari prirode.
8romanjona# je ne samo preživeo, već i postao kralj prirode. Za vrlo kratki istorijski
period, ne samo da se oslobodio potpune zavisnosti od prirode, već je, na žalost,
savremeni čovek počeo veoma nerazumno da interveniše u prirodi, da narušava
ravnotežu i harmoniju. 9eneralno, uzrok izumiranja jedne vrste se javlja usled
dramatičnih prirodnih promena i promena uslova životne sredine, kojima ta vrsta nije u
stanju, ili nije imala vremena da se prilagodi. )okom proteklih četrdeset hiljada godina
bilo je jedno ledeno doba, koje je u velikoj meri promenilo uslove staništa za mnoge
vrste, ali u vreme nestanka neandertala#a, to se nije desilo. 4a ipak, oni su izumrli, a
preživeo je "izički slabiji, manji, ne + pokriven toplom dlakom kromanjona#, što je samo
po sebi apsurdno. I, začudo, (goli( kromanjona# je vrlo lako preživeo ledeno doba, koje
je završeno pre jedanaest hiljada godina. oš jedna zanimljiva činjeni#a je da sve vrste
humanoidnih primata imaju dlaku, koja pokriva skoro #elo telo. ' što je najinteresantnije,
vrste kao što su gorila, orangutan i šimpanza, koje najviše liče na savremenog čoveka,
imaju snažnu dlaku, i iako te vrste žive u uslovima tropske i ekvatorijalne klime već
milionima godina, nisu izgubile pokrivajuću dlaku i nisu postale inteligentne vrste.
/ to vreme, moderan čovek se pojavio go, ali sa rudamentiranim osta#ima dlake na
svom telu. Zapravo, ta rudimentarana dlaka sugeriše da nekada ona nije bila
rudimentarana, ali, kao nepotrebna, iz ovog ili onog razloga, na kraju je gotovo nestala.
)u se postavlja pitanje + gde se to dešavalo3 asno je da nije na Zemlji. Svakako, može
se pretpostaviti da je domovina porekla razumnog života na Zemlji, igrom slučaja, bila
na dnu mora ili okeanu. Zašto da ne, ali, jedno malo ali, čini ovu tvrdnju besmislenom.
/ vreme pojave savremenog čoveka, na 0idgard+Zemlji nije bilo nikakvih geoloških
aktivnosti zemljine kore, pri kojima bi se značajno izdiglo morsko dno. 7sim toga, rasa
savremnog čoveka se pojavila, kao što je već pomenuto, istovremeno na različitim
kontinentima, i trebalo bi da bude, najmanje, četiri pra+vrste i četiri prelazne "orme.
4retpostavka, da se "osilni osta#i četiri pra+vrste i četiri prelazne "orme pojave u isto
vreme na morskom dnu, praktično je i teorijski neverovatna. 'li zašto, onda,
paleontolozi
savremenog ičoveka,
antropolozi
iakojoš uvek"osile
nalaze nisu udrugih
stanjuhumanoidnih
da nau ni jedan
vrsta jedini
koje suskelet pretka
izumrle
milionima godina ranije3 Skeleti australopitekusa, i sinantropusa i dr., sačuvani su na
mnogim mestima, već milionima godina, iako su za to vreme bili zemljotresi, poplave,
sleganja i izranjanja zemlje, nekoliko ledenih doba + pa ipak, njihovi osta#i su sačuvani,
ali samo su osta#i pretka modernog čoveka (nekako( nestali bez traga, iako su (izumrli(
17
samo oko pre četrdeset hiljada godina. $eusglašenost jednostavno postoji, ali, ipak, te i
sve druge činjeni#e naučni#i jednostavno ni ne pokušavaju da vide + da li je potrebno da
obrate pažnju na te sitni#e, kada imaju zgodnu teoriju za sve, u kojoj je sve jednostavno
i jasno. edino pitanje je, kome je ova teorija korisna i zašto3
0oderan čovek, u skladu sa ovim (naučni#ima(, pojavio se na Zemlji kao rezultat
evolutivnog razvoja humanoidne životne "orme. I prošao je kroz sve humanoidne oblike,
australopitekus, sinantrop, neandertala#, itd, i to sve prikazuju skeletima i sve izgleda u
redu. Svi, koji su učili u školama i univerzitetima evoliu#ionu biologiju, trebalo bi da
postave sebi logično pitanje, zašto se savremeni čovek toliko razlikuje od svih (svojih(
navodnih predaka3 Zašto su svi majmuni prekriveni gustom dlakom, od koje se nisu
odvojili milionima godina, dok se moderan čovek pojavio odjednom bez nje32 'ko je to
tako brz pro#es, onda, zašto dlaka nije izrasla ponovo, tokom poslednjeg ledenog doba,
koje je završilo pre deset ili jedanaest hiljada godina a trajalo je dve ili tri hiljade godina, i
to u vreme, kada se savremeni čovek + 5omo Sapiens + pojavio i svrgnuo neandertal#a
već tokom prvog milenijuma nakon svog pojavljivanja3 $aime, bili bi pronaeni kosturi
neandertala#a i savremenog čoveka u istim vremenskim slojevima, nakon čega bi
skeleti neandertala#a nestali bez traga. 5iljadu godina ove dve humanoidne vrste,
genetski nespojive jedna sa drugom i toliko drugačije jedna od druge, koegzistiraju u
istoj ekološkoj niši, posle čega, neandertal#i bivaju isterani iz te ekološke niše i
jednostavno (izumiru(. 4onekad, u najudaljenijim delovima 0idgard+Zemlje, ljudi se
suočavaju sa bivšim (kraljevima prirode(, koji se različito nazivaju, snežni čovek, eti,
:ig ;oot, itd. 'li, još uvek sačuvani u udaljenim mestima, neandertal#i se nisu rastali sa
svojim vunenim ogrtačem, kao ni veliki majmuni, koji nastavljaju da žive kao što su živeli
ranije, u ekvatorijalnim i subekvatorijalnim klimatskim zonama. <ogično je pretpostaviti,
da ako je pro#es menjanja jasan i brz, savremeni čovek je morao da povrati jaku dlaku, i
priključi se ostalim humanoidnim kompanjonima, prekrivenim gustom dlakom. 'li, bez
obzira koliko je to (čudno(, to se nije dogodilo, nekako je nesmotreno savremeni čovek
zadržao rudamentiranu dlaku.
4onekad, de#a se raaju sa genetskim poremećajima, prekrivena gustom dlakom, što
samo potvruje da su pre#i savremenog čoveka imali u dalekoj prošlosti gustu dlaku, ali
to ne objašnjava gde je živeo u toj udaljenoj prošlosti, ako se savremeni čovek pojavio
na 0idgard+Zemlji tek pre oko četrdeset hiljada godina32. 4ostoji samo jedno pitanje,
odnosno dva + kada i gde se to desilo3 Iz svega što je poznato u ovom trenutku + to se
nije desilo na površini savremenih kontinenata ili uopšte ne na 0idgard+zemlji ...
18
1.+. VA$%"&ALjS# PR"#L SAVR"&"$G !V"#A
$eki izvori pominju domovinu !a1'riju koja je pre sto i deset hiljada godina, polako
počela da tone na morsko dno u reonu savremenog severnog pola*
..........................................................................
10. (139). Vi na Midgardu živite spokojno
od davnih vremena, kada mir beše utvren...
!amte"i i# Veda, de$a %aždboga,
kako je porušio tvrave &oš"eja
koje su se na$a#i$e na najb$ižoj 'uni ...
arh nije do#vo$io podmuk$im &oš"ejima
da ra#ruše Midgard, kao što su ra#ruši$i %eju


i &oš"eji, voi *ivih,
i#giboše #ajedno sa 'unom u po$u+asti ...
$i p$atio je Midgard #a s$obodu

%aarijom koju sakri Ve$iki !otop....
1-.(10). Vode 'une su taj !otop stvori$e,
/a em$ju su one sa /ebesa kao duga pa$e
jer se 'una raspa$a na de$ove
i kao vojska *varoži"a
na Midgard se spusti$a...

i$e su pokidane %revne /iti
koje su se prostira$e do uda$jenih ob$asti svemira...
i prekinu$a se ve#a meu *vetovima...
/ije se više +uo #ov mnogodo$jni,
19
mnogo Vajtmara se pogubi$o u *vargi...,

pre nego što su se nove /iti rodi$e
i #a+uo se njihov #ov i# Vase$jene.
13. (11). 2 to vreme poginu$o je mnogo naroda,

ko nije uspeo da u#$eti na Vajtmanama
i$i da proe kro# &apije Meusvetja
i da se sa+uva u #ve#danoj ku"i Medveda...
.....................................
..................................
!onovo su pokidane /iti ku"a *varogovog &ruga,
#ato su g$e /ebeske i#gubi$e boju,
%a bi ponovo g$e #asija$e bojama,
Vi #amenite &rista$e rkama.
/jih #amenite &rista$ima are...
i kro# imun vaspostavite /iti...
8ako sledi
prilikom iz =eda, !a1'rija
uništavanje je otišlagospodara
baza 8ošćeja, pod vode mora
Sivih,kao
koji rezultat ak#ije...
su se nalazili !azždboga
na najbližoj
0idgard+Zemlji, luni <eli, koja je bila jedna od tri luna, koje su se kretale oko naše
planete. Imena ovih luna su <ela, ;ata i 0ese#
%0ese#om Sloveni i danas zovu jedinu preostalu lunu&. <ela je bila najbliža Zemljina
luna, sa periodom rota#ije oko 0idgard od samo sedam dana. !aždbog+)arh 4erunovič,
je bio :og+zaštitnik drevne =elike mudrosti. 7n je imenovan !aždbogom %dajući :og&
zato, štao je dao ljudima, potom#ima =elike rase i roda $ebesnog, devet Santija
%knjige&.
8ošćejima + knezovima tame, nazivani su originalni gospodari )amnih svetova, a meu

kojima su bili )emne <ege i )amne 'rlege. Setimo se, u ruskim pričama ruski heroji u
borbi protiv 8ošćeja besmrtnih, spasavaju iz njihovih kandži =asilisu 4rekrasnu,
simbolizirajući tako domovinu, 0idgard+Zemlju. Zar nije zanimljivo 32 ...
20
8ao rezultat zvezdanog rata izmeu Svetlih i )amnih sila, jedna od <una + <ela je izašla
iz svoje orbite i njegi "ragmenti, Svarožići, su pali na 0idgard izazivajući planetarnu
katastro"u, što je dovelo do pomeranja tektonskih ploča i potonuća na dno mora
!a1'rije. :ez sumnje, taj kontinent je zaista postojao, a kao rezultat nesreće potonuo je
na dno mora, i bio je pradomovina bele rase, ali javlja se još jedno pitanje + gde je
potopljeni kontinent koji je bio pradomovina drugih rasa + žute, #rvene i #rne23 ' ako i
jeste postojao, taj potopljeni kontinent, verovatnoća njihovog istovremenog potonuća na
dno mora ili okeana je ravna nuli, jer onda ne bi bilo na našoj 0idgard Zemlji toliko
(viška( kontinenta. /sled nedostatka "osila prelaznih oblika do modernog čoveka, to je
nemoguće objasniti.
$emoguće, verovatno iz jednog prostog razloga > moderan čovek, osnovna rasa 5omo
Sapiens, nikada se nije "ormirao na 0idgard Zemlji. 6to se tiče potopljenog kontinenta
!a1'rije možemo pretpostaviti sledeće*
?. )aj kontinent potonuo je kasnije, oko pre trideset pet > četrdeset hiljada godina, kao
rezultat planetarne katastro"e koja je usledila usled zvezdanog rata izmeu svetlih i
tamnih snaga. !rugim rečima, kao spoljni uti#aj na 0idgard+Zemlju, visoko razvijene
#iviliza#ije, koja je za neke postala kamen spoti#anja.
@. Sećanje na pradomovinu naših predaka, !a1'riju, odnosi se na drugu planetu, sa
koje su došla našu prastari.$aprimer, uništena u istom zvezdanom ratu, !eja, + peta
planeta sunčevog sistema, se nalazila izmeu orbita Zemlje 7rej %0ars& i Zemlje 4erun
%upiter&, na čijem mestu sada postoji pojas asteroida.

A. )aj kontinent potonuo je pre oko sto i deset hiljada godina, ali je to bila baza drugih
#iviliza#ija, koje su kontrolisale razvoj ekološkog sistema Zemlje.
B. !a1'rija je potonula pre oko sto i deset hiljada godina, a pre nego što je potonula na
morsko dno, bila je naseljena ljudima bele rase, a druge rase naselile su 0idgard+
Zemlju kasnije, pre oko četrdeset hiljada godina.
'ko je postojala #iviliza#ija bele rase na zemlji pre više od stotinu hiljadu godina,
postavlja se pitanje, gde su materijalni tragovi onih koji su se preselili sa potonulog
kontinenta, tih plemena i naroda, koji su se, u teoriji, preselili na teritoriju Sibira23 $ivo
#iviliza#ije !a1'rije bio je veoma visok, potonuće u more se ne dešava trenutno, a to
znači da su postojale ogromne mase doseljenika u novu zemlju. =erovatnoću odsustva
bilo kakvih ostataka čoveka u periodu od pre više od četrdeset hiljada godina, je teško
objasniti bilo kakvim razlozima. 7sta#i modernog čoveka se iznenada pojavljuju samo
21
oko četrdeset hiljada godina nazad, na svim kontinentima, i to ne samo belog čoveka,
već i predstavnika svih ostalih osnovnih rasa, na prostorima na kojima se ove rase
nalaze i danas. !akle, tako nešto je nemoguće bez nekog spoljnog uti#aja. I u =edama
se govori, šta je bilo posle potapanja !a1'rije pod vodu*
42 to vreme poginu$o je mnogo naroda, ko nije uspeo da u#$eti na Vajtmanama i$i
da proe kro# &apije Meusveta i da se sa+uva u #ve#danoj ku"i Medveda.
!onovo su pokidane /iti ku"a *varogovog &ruga, #ato su g$e /ebeske i#gubi$e
boju, %a bi ponovo g$e #asija$e bojama, Vi #amenite &rista$e rkama. /jih
#amenite &rista$ima are...i kro# imun vaspostavite /iti5.
4!onovo su pokidane /iti ku"a *varogovog &ruga, #ato su g$e /ebeske
i#gubi$e boju5
7va "raza jasno se odnosi na meuplanetarne ureaje ili meuzvezdanu komunika#iju,

koje su naši pre#i nazivali Igle $ebeske.
I predlažu za popravku istih %komunika#ija& zamenu kristala Irkama kristalima )are. Iz
navedenog jasno proizilazi, prvo, da se kristali Irkama ne nalaze na dnu mora, u čiju
provaliju se spustila !aarija, već na kopnu, verovatno, prema =edama, na teritoriji
savremenog Sibira. !rugo, da kristali Irkama neće raditi kao rezultat uništavanja
prijemnog ureaja + (tamošnjih( igli nebeskih. )reće, savetuje se da se povrati
komunika#ija kroz Zimun %sazveže, koje u potpunosti odgovara savremenom sazvežu
0alog 0edveda& i da se za to koriste kristali )are. 6to jasno ukazuje na to da kristali
ostvaruju vezu sa različitim zvezdanim sistemima, i svaki od ovih kristala je imao svoje
sopstveno ime i razlikovao se od drugih po unutrašnjoj strukturi. Zapravo, sve ovo
podseća na objašnjenje lai#ima %ili nerazumnoj de#i&, šta da urade da povrate izgubljenu
vezu. Zar nije čudnovata (slika( sada jasnija23 !a, u katastro"i je poginulo mnogo ljudi,
ali ne svi. !eo, kako sledi iz slavjano arijevskih =eda, napustio je 0idgard+Zemlju na
=ajtmanima, drugi deo + prošao je kroz meuzvezdanu kapiju, i otišao u čertog
%sazveže& 0edveda.!rugim rečima, deo ljudi, na ovaj ili onaj način, uspeo je da
napusti 0idgard+Zemlju i nastani na jednoj od planeta Sazveža 0edveda. 4itanje je,
da li su svi, koji nisu poginuli, napustili 0idgard Zemlju, ili je neko ostao3 'ko posle
nesreće nikog
godina bila nijekoloniza#ija
druga bilo na 0idgard+Zemlji, to znači,
0idgard+Zemlje, da jesupre
a vratili se oko četrdeset
oni koji hiljada
su pobegli u
sazveže 0edveda %/rsa 0ajor& tokom katastro"e. Ili se, ipak, deo preselio u sibirska
prostranstava i počeo da živi na novoj loka#iji. 'ko je tako, onda Sibir u svojim nedrima
čuva dokaze o prisustvu visoko razvijene #iviliza#ije i doći će vreme %ili možda je već
došlo&, i dokazi će biti stavljeni pred li#e čovečanstva koje je zaboravilo svoj zvezdanu
22
put. 4ostoji još jedno objašnjenje + svi dokazi o postojanju napredne #iviliza#ije na
prostorima Cusije ili su zanemareni, ili uništeni tokom prošle noći Svaroga, kada su
mračne sile preuzele kontrolu nad 0idgard+Zemljom. I za poslednju rečeni#u ima dosta
dokaza i primera, ali ćemo se vratiti na to kasnije, za sada hajde ... zaronimo u dubine
vekova, kroz legende, mitove, verovanja, pristiglih do današnjih dana, i pokušajmo da
vratimo sliku + šta je sve bilo pre četrdeset hiljada godina, i otkuda se na Zemlji pojavio
savremeni čovek ...
23
1.,. PR"#L SAVR"&"$G !V"#A ) SV"(S#'&

R"L'G'JA&A ' &'(V'  &'DGARD %"&Lj'
0oderna (nauka( nije ništa inteligentno o ovome izvestila, dakle, ne ostaje ništa drugo,
već obratiti se legendama, mitovima i religiji. / osnovi većine svetskih religija prisutan je
judaizam. Sve grane hrišćanstva (iznikle( su iz judaizma, tako da Stari Zavet predstavlja
prilagoen za nejevreje )almud, koji je sam po sebi )ora, ili tačnije 4etoknjižje. Islam,
predstavlja interpreta#iju hrišćanstva i bio je sekta istog do ??DE. godine, kada je
#rkvena hijerarhija Farigrada proglasila anatemu %odba#ivanje od #rkve&. $a sledećem
Frkvenom Saboru ekskomunika#ija je bila podržana. !rugim rečima, islam + je
protestantizam istočne hrišćanske sekte. Stoga, pozivajući se na Stari zavet, moguće je
dobiti predstavu dominantnih verskih pogleda o ljudskom poreklu*
-6 atim og re+e7 8ajde da na +inimo +oveka po svom ob$i+ju, s$i+nog nama, i
neka v$ada nad morskim ri bama, nad stvorenjima koja $ete po nebu, nad stokom,
nad svom #em$jom i nad svim drugim životinjama što se mi+u po #em$ji.:
-; ada je og stvorio +o veka po svom ob$i+ju, stvorio ga je po ož jem ob$i+ju <
stvorio je muškar=a i ženu.
-> atim ih je og b$agos$ovio i rekao im7 8?aajte se i množite se, napunite
#em$ju i v$adajte njom, i budite gospodari nad morskim ribama i stvorenjima ko ja
$ete po nebu i nad svim stvorenjima što se mi+u po #em$ji.:
8ako sledi iz ovih odredbi, čovek, sa svim svojim nedosta#ima, stvoren je po :ožjem
liku. I, ako je božja sličnost ovako nesavršena, to znači da je i 9ospod bog daleko od
savršenog, ili on kao savršeno nije mogao ništa da stvori, što govori o njemu i njegovoj
nesavršenosti, kao Stvoritelja. 0eutim, jedna stvar je jasna + čovek liči :ogu. !alje,
Stari zavet kaže*
; @os pod og je stvorio +oveka od #ema$j skog pra ha i udahnuo mu u no#drve
dah života, i +o vek je postao živa duša.
>koga
@ospod og je #a sadio vrt u Adenu, prema istoku, i tamo je smestio +oveka
je stvorio.
24
1B @ospod og je u#eo +oveka i smestio ga u edenski vrt da ga ob ra uje i da se

brine o njemu.
16 ada jejedi
s$obodno @ospod og
dok se nedao +oveku ovu #apovest7 8*a svakog drveta u vrtu
nasitiš.
1; $i s drveta spo#nanja dobra i #$a ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo
s njega, sigurno "eš umre ti.:
1> @ospod og je #atim rekao7 8/ije dobro da +ovek bu de sam. /a+ini"u mu
pomo"ni=u da ga dopunjuje.:
..................................................................
-1 ato je @ospod og pustio dubok san na +oveka, i dok je +ovek spavao, u#eo
mu je jedno rebro i #a tim je to mesto popunio mesom.
-- @ospod og je od rebra koje je u#eo +oveku na+inio ženu i doveo je +oveku.
-3 ada je +ovek re kao7 8Avo napokon kosti od mojih kostiju.  mesa od mog
mesa. /eka se #ove +ove+i=a,C jer je u#eta od +oveka.:
- ato "e +ovek ostaviti svog o=a i svoju maj ku i prionu"e u# svo ju ženu i oni
"e postati jedno te$o.
-B Dboje su bi$i go$i, +ovek i njegova žena, a$i se nisu stide$i.
Zanimljivo, ispostavlja se, 9ospod :og je lagao čoveku o opasnosti za život od plodova
sa drveta znanja, možda se plašio, da čovek nauči više nego što bi on želeo da dozvoli
čoveku. =rlo čudan odnos prema svom sopstvenom liku. 4ored toga, u Starom zavetu
se govori, da su 'dam i Gva bili nagi, što svi odmah prevode kao goli, obnaženi.
0eutim, to ne mora biti tako. Činjeni#a da do prvog dolaska arijevskih plemena u
drevnu Indiju, što je bilo pre četiri hiljade osam stotina dvadeset godina %u leto @D?H
S.0.Z.5. ili @J@ pne&, koja se tada nazivala !ravidija, i koju su naseljavala negroidna
plemena !ravidi i $agi. 'rijevska plemena su im donela vedsko znanje, proterali su iz
!ravidije #rne magove, koji su gajili kult boginje 8ali + Frne 0ajke, kojoj su oni prinoslili
ljudske žrtve. I, moguće je da "raza ... Dboje su bi$i go$i, +ovek i njegova žena, a$i se
nisu stide$i ... to bi moglo da znači i to , da su oni ljudi #rne rase, pokloni#i boginje 8ali,
Frne 0ajke, i nisu se stideli zbog toga. evreji, korišćenjem drevnih vedskih izvora,
prilikom pisanja svojih sveštenih knjiga, su možda promenili smisao i nisu želeli da se
zadržavaju na tom pitanju. Činjeni#a je, da evreji pripadaju tzv sivoj pod+rasi, koja je
25
pobegnu u svoju pradomovinu + a"rički kontinent. $ajverovatnije + u Gtiopiju, koja se u

drevnim vremenima zvala zemlja 8uš. !akle, većina !ravidijana i $aga ostala je u
!ravidiji + Indiji, deo se vratio na severoistok '"rike,u Gtiopiju +zemlju 8uš i još jedan
deo se naselio u 0esopotamiju na srednjem istoku. 'li, pre svega, većina potomka
otpadnika, koji su "ormirali novu sivu pod+rasu, napustili su svoju domovinu iz straha od
kazne za kršenje zakona Cita, koji su im ostavili njihovi pre#i. 'li o tome kasnije, a za
sada vratimo se Starom zavetu ...'ko ne razumemo reči Starog zaveta bukvalno, a
razumemo da se iz 9an + Gdena reka ;ison deli u četiri reke + 9ang, Gu"rat, )igar i $il, i
razumemo pod tim, deljenje integrisane #eline + #iviliza#ije #rnih magova, obožavao#a
boginje 8ali %sanskrit 8ali+0', što znači Frna 0ajka& + na tri dela, može se videti da je
jedan deo poklonika ovog kulta ostao na re#i 9ang, drugi deo je proteran iz Gdena na
9angu i otišao u meurečje oko reka )igar i Gu"rat, i konačno, deo prognanih #rnih
magova se vratio u svoju pradomovinu i nastanio se u gornjem delu reke $il, u zemlji
8uš %Gtiopija&.
=eoma je razumno pretpostaviti, da je Gden za plemena !ravida i $aga, poklonika Frne
0ajke, bio sveto mesto, posebno za sveštenike boginje 8ali 0a, tačnije, svešteni#i + koji
su bili sluge te boginje su bile uglavnom žene. Suština je da su sa arijevskim plemenima
došli u !ravidiju %Indiju& i /ri, koji su došli sa druge planete, i živeli meu ljudima bele
rase. /ri su bili učitelji 'rijeva#a , bili su njihovi zaštitni#i, vladali su ogromnim znanjem i
mogućnostima. 0oći /ra, za ljude drugih rasa, u ovom slučaju za #rnu rasu, kojoj su
pripadala plemena !ravida i $aga, najverovatnije su izgledale natprirodno. /ri su bili
predstavni#i Svetlih Snage /niverzuma, i kod 'rijeva#a su oni bili maioničari, =olhovi,
:eli magovi. / prin#ipu, =olhovi su započinjali i organizovali pohod arijevskih plemena u
!ravidiju da bi zaustavili širenje uti#aja )amnih sila, čiji su sprovodio#i bili #rni magovi
!ravidije*
2 vremena nove Ve$ike se
tamne su istera$i i# svih ema$ja
koje su se na$a#i$e u Fertogima Makoši,
?ade i ?ase, i #ato je !ut
tamnih %uhova i %uša
sada pro$a#io samo
kro# *vet 'judi
koji žive na em$jama
u ?ukavu Fertoga *vate,
27
i samo kro# *vet 'judi

posta$o je mogu"e u#di#anje
ka vrhovima $atnoga !uta.
/aro+ito važnu u$ogu po+e$a je
da ima Midgard<em$ja, koja se na$a#i
na sredini i#meu *vet$a i ame.
bog toga amne *i$e su reši$e
da besovima daju v$ast nad $judima.
 eto #ašto se na Midgard<em$ji
vodi borba i#meu amnih i
*vet$ih *i$a,
u kojoj u+estvuju $judi
ra#$i+itih ?odova i /aroda.
28
1..PR'RDA SV"(L' ' (A&$' S'LA

)amne i svetle sile, dobro i zlo ... $eki mogu reći da je sve to vrlo subjektivno i
relativno.
7ni su delimično u pravu, ali samo delimično. $e i u svemu. Ispoljeno dobro može
doneti zlo, a i ispoljeno zlo može doneti dobro. 8on#epti dobra i zla nisu apsolutni, već
relativni. 'li ovi kon#epti postaju apsolutni onda kada se primjenjuju u odreenim
situa#ijama i dogaajima. 7sim toga, ako uzmemo u obzir činjeni#u da se vrlo često zlo
predstavlja sa haljinama svetlosti i kada kao takvo govori u ime drugih, moguće je
prepoznati prave maske zla samo kroz dela parazitizma.
4araziti su oni koji postoje na račun drugih.
4ostoji mnogo parazita u prirodi.0ožemo pretpostaviti da je parazitizam prirodan,
potreban, da je "enomen prirode i to bi bilo apsolutno tačnoK.ali nije ni u redu..
Svaki parazit, koji parazitira na živom organizmu ili na (organizmu( društva, isisava
vitalne sokove, ili umire zajedno sa donatorom ili nae novog.
$a ovaj ili onaj način, svaki parazit donosi razaranje i haos i, prema tome, nosi
negativnu evolu#iju.
0eutim, u životinjskom svetu paraziti ispoljavaju pozitivnu ulogu eliminisanjem slabih
organizama, pre svega genetski
najzdravijih i prilagoenih slabih,
pojedina#a. $ašto pogoduje
kraju, očuvanjupozitivnu
oni promovišu vrste i evolu#iji
evolu#iju.
Za razliku od prirodnih parazita, društveni paraziti prvo eliminišu najjače i najzdravije
elemente društvenog organizma, i zato ga u potpunosti uništavaju. $a taj način,
društveni paraziti promovišu negativnu evolu#iju i bez sumnje, nose evolutivnu smrt,
bez obzira sa kog stanovišta to razmatramo.
$ema koristi u od njih, bez obzira na argumente onih koji ove parazite "avorizuju.
0račne sile su takvi društveni paraziti. 7vde je ono što su drevne slavjano+arijevske
=ede predvidele na tu temu*
29
1- (;6). !o njihovoj sivoj koži

prepo#na"ete neprijate$je uin=e...
Dni imaju o+i boje Mraka, i dvopo$ni su,
mogu biti žena a$i i muškara= .
*vako od njih može biti ota=, i$i majka...
ojama oni pokrivaju $i=a svoja,
ne bi $i $i+i$i na %e=u Fove+iju...
i nikada ne skidaju svoju ode"u
da se ne bi obnaži$a #verinja njihova nagota...
13 (;;). 'ažju i $askanjem neistinim
osvoji"e oni mnoge krajeve Midgard<em$je,
kao što su ve" u+ini$i na drugim em$jama ,
u mnogim *vetovima u Vreme
proš$e Ve$ike se ,
a$i bi"e pobeeni oni,
i pos$ani u #em$ju @ora ?ukotvorenih
gde "e živeti $judi s kožom boje Mraka
i potom=i ?oda nebeskog
pridoš$i i# #em$je oga /ija.
 de=a Fove+ija po+e"e da ih u+e trudu,
kako bi oni sami mog$i da u#gajaju žita
i povr"e #a ishranu de=i svojoj...
1. (;>). $i odsustvo že$je #a radom
ujedini"e uin=e,
i napusti"e oni #em$ju @ora ?ukotvorenih,
i rase$i"e se po svim krajevima Midgard<em$je.

 na+ini"e oni veru svoju,
i objaviti da su sinovi oga jedinoga,
i po+e"e krv svoju i de=e svoje
30
da prinose na žrtvu bogu svojemu,

da bi sa+ini$i krvni save#
meu njima i bogom njihovim...
16.(;9).  po+e"e *vet$i ogovi da im ša$ju
ogotražite$je Mnogomudre,
jer nemaju oni ni %uha ni *avesti,
i uin=i "e po+eti da s$ušaju njihove mudre re+i,
i +uvši, prinosi"e živote tih božjih $judi
na žrtvu bogu svojemu....
 sa+ini"e oni $atnoga ika,
kao simbo$ svoje mo"i,
i k$anja"e se njemu,
isto kao i bogu svojemu...
1;.(>0).  pos$a"e im ogovi... Ve$ikog ožjeg +oveka
koji "e $jubav doneti, a$i žre=i $atnoga ika
preda"e ga smrti mu+eni+koj.
 nakon smrti njegove, prog$asi"e ga #a oga...
i sa+ini"e novu veru , sa#danu
na $aži, krvi i ugnjetavanju...
 prog$asi"e sve narode nižim i grešnijim,
i po#va"e ih da se pred $ikom njima sa#danoga oga
kaju i mo$e oproštaj #a de$a
u+injena i neu+injena....
'rijevska plemena koja su došla u !ravidiju pre oko pet hiljada godina %prvi 'rijevski
pohod je počeo @J@ g. pne& bila su nosio#i vrlo visoke #iviliza#ije u poreenju sa onom
drevnom 5indu, dravidskom i $aga ljudi. 4osebno snažan utisak na njih ostavili su /CI
posedovanjem izuzetnih sposobnosti i kao nosio#ima temeljnih i vrlo opsežnih znanja
%/CI su bili učitelji arijevskih plemena (, koji su došli sa druge planete i živeli meu
njima&. Zato su dravidska i $aga plemena doživela, /re koji su došli sa 'rijev#ima, za
31
:ogove, što ne iznenaujeL isto kao i drevni 8inezi i stanovni#i obe 'merike, ali o tome
drugi put ...
'rijevska plemena su prognala svešteni#e i sveštenike Frne 0agove, koji su se klanjali
kultu :oginje 8ali, Frnoj 0aj#i, zabranili su prinošenje ljudskih žrtvi, dali neko znanje
plemenima !ravidije i vratili se u svoju domovinu @DJA. g. prema Slavjano+'rijevskoj
hronologiji %@?M prije naše ere&. H godina je prošlo od početka osvajanja do njihovog
povratka kući. !ravidska plemena i $aga ljudi uzdržavali su se od obožavanja :oginje
8ali neko vreme, ali su posle nekoliko genera#ija zaboravilii razloge zbog kojih su
arijevska plemena dolazila, smatrali su da se neće vratiti. /svakom slučaju, stanovni#i
!ravidije su se vratili na stara uverenja koja su bila više razumljiva i bliža njima, jer su
imali prirodni (sat( u svojoj genetskoj memoriji, koji je ku#ao već mnogo hiljada godina.
8ult :oginje 8ali odgovara matrijarhalnoj #iviliza#iji, kada je žena igrala ključnu ulogu,
de#a su se
plemena odredjivala
koja u svemu
žive u gotovo u odnosu namestima
nepristupačnim svoju majku,
i daljeitd...
žive$eka indijanska
u skladu sa ovim
zakonima, kao što su živeli i radili i njihovi pre#i + dravidska plemena i $aga plemena.
$edavna istraživanja psihologa, so#iologa i psihijatara pokazala su da usvojena de#a
koja su odvedena iz svojih porodi#a, koja nisu imala nikakve psihičke anomalije nekoliko
vekova, % i ova in"orma#ija je dobro dokumentovana&, u pubertetu su počela da se
ponašaju sama od sebe sledeći (tragove( svojih bioloških roditelja, koji su imali jednu ili
drugu psihičku anomaliju u ponašanju, koje su genetski trag nekoliko genera#ija
unazad. / većini slučajeva, de#a nisu znala da roditelji koji su ih odgajali nisu njihovi
biološki roditelji, ali eto ...

$aravno, to ne znači da genetika de"iniše sve, a da je ljudski gen osuen na sudbinu
odreenih radnji i dela. 9enetika, odreuje vrstu metaboličkog sistema čoveka, način na
koji njegovo telo reaguje na spoljne i unutrašnje dogaaje, kao i kada emo#ije ovladaju
čovekom, kao i koliko kojih hormona se luči. )o samo znači da je čovek ili rob svojih
instinkta i želja, ili im je gospodar. / prisustvu (loše genetike( i genetskih nosio#a
abnormalnog mentalnog ponašanja, osoba mora ovladati velikom moću volje, da spreči
mani"esta#ije istih. =oljom se mogu kontrolisati emo#ije i instinkti delovanjem
odgovarajućeg obrazovanja, ali to često nije dovoljno. Snaga volje zavisi samo od
ličnosti,
usmeravajuali, na žalost, stvaranju
je prema samo mali...broj ljudi ima
$aravno, to stvarno
ne značijaku
da jevolju, a i onijedina
genetika koji je imaju + ne
odredjujuća...
32
predstavljali sebe kao suštine umrlih..Izgubivši "izička tela, ta stvorenja su se prilagodila

novim uslovima postojanja, pretvarajući se u energiju parazita. 7vi energetski paraziti
počeli su da apsorbuju životnu silu srećnih nosio#a "izičkih tela, upijajući zračenje
njihovih emo#ija.
4rilagoavajući se takvim uslovima postojanja paraziti razvijaju nove mogućnosti i
sposobnosti koje oni nisu imali, kao vlasni#i vlastitog "izičkog tela. $eki od njih su naučili
da kroz podsvest utiču na životni "izički gusti svet, što je izazivalo u svojim (hraniteljima(
emo#ije koje su oni bili u mogućnosti da apsorbuju. I nije slučajno da su u gotovo svim
narodima postojala i postoje razna verovanja o duhovima.. !obar duh čuva ljude sa
kojima živi, pokušavajući da održi porodi#u ljubavi i harmonije, koja je služila kao izvor
pozitivne emo#ije, koja je činila i odredjivala njegov ego i karakter. <oš duh, naprotiv,
trudi se da izazove negativne emo#ionalne reak#ije, koje održavaju na njegovom stolu
(hleb nasušni( > negativnu emo#iju. Iz tih razloga se ljudi trude svim raspoloživim
sredstvima da se reše loših domova i da osnuju i započnu dobar....
Zato, kada su žene su bile ispred muškara#a, koristeći svoje psihičke sposobnosti,
otvorile su vrata drugim nivoima stvarnosti, i, pojavila su se ova parazitska bića sa
"undamentalno novim izvorom novih energija. 4rilično dobro studiraju psihologiju svojih
hranitelja, izvlače najviše energije i logike i razuma iz ovih ljudi, stvarajući željenu iluziju
na drugim nivoima u odnosu na postojeću stvarnost. Oive s ljudima u simbiozi % obično
su dva ili više različitih stvorenja&. <judii služe kao izvor in"orma#ija, oni dobijaju
in"orma#ije iz sveta "izičke gustine, kao i in"orma#ije o dogaajima iz prošlosti,
sadašnjosti i dogaaja u budućnosti. ' to je vrlo moćno oružje u njihovim veštim
rukama. 7sim toga, oni obavljaju niz drugih osetljivih usluga, a zahtevaju kao način
plaćanja samo jedno + životnu silu žene medijuma. 6to važniju uslugu učine, to je veća
naknada koju zahtevaju. 4ostepeno, kako paraziti imaju sve jači I jači uti#aj na svoje
posrednike žene, mijenjaju ih sve više i više, sve više se slažu medjusobno, što čini da
ove žene vremenom budu sve više njihovi robovi. 7vo obično dovodi do evolu#ijske
degrada#ije žena, jer one ne shvataju vrednost onoga što su dale + vitalnu i postojeću
vrednost za iluzornu. 4re ili kasnije, takve žene+posredni#i se pretvaraju u jedan oblik
kontroliranih lutaka (neovozemaljskih pomagača(, često čak i bez znanja o tome.
4ametan uslužni parazit (postepeno pretvara domaćina u potpuno zavisnog službenika.
!akle, žene nadarene parapsihološkim moćima, postaju sluge )amnih sila, o čemu se
govori u =edama.... 4ored toga, mani"esta#ije paranormalnih mogućnosti uglavnom
zavise od mesta gde su se otvorila (vrata( ka drugim nivoima stvarnosti. Zone ulaska ili
izlaska energetskih tokova ka površini planete, tzv pozitivne i negativne geomagnetske
34
zone, idealne su za pristup drugim nivoima stvarnosti. 7ve zone su otkrivene

eksperimentalnim putem a najmoćnije od njih su proglašene svetim mestima, gde su
svešteni#e komuni#irale sa bogovima. $akon potpunog potčinjavanja (domaći#a(, ova
stvorenja +4'C'ZI)I počela su da zahtevaju sve više i više životne sile za sebe. Oene
sa jako izraženim paranormalnim sposobnostima su u većini slučajeva postajale
svešteni#e ovih ili onih (bogova(. 8ako ne bi izgubile svu svoju vitalnost, počele su da
okupljaju oko sebe ljude sa jakim energijama i da ih koriste kao izvor vitalnosti u njihovoj
komunika#iji s (bogovima(. Ipak, vrlo često, i to je bilo izgleda malo. Imajući potpunu
kontrolu nad svešteni#ama, oni su zahtevali da im se prinose žrtve, u prvom redu +
ljudske, i da se vrše ritualna ubistva zbog životne sile žrtvi, koju su uzimali ti paraziti za
sebe. 8ao vid plaćanja takvih usluga, ti (bogovi(su davali vredne in"orma#ije
svešteni#ama, pokazujući publi#i čuda koja je masa slepo podržavala verujući u njihovo
postojanje. 4o biohemijskim i psihijatrijskim odlikama najmoćniji ovi pro#esi se javljaju
medju predstavni#ima #rne rase, koja je stvorila kult boginje 8ali, Frne majke.
!o sada, u '"ri#i postoji pet tajnih klanova magičara u kojima se znanje i veštine
komunika#ija prenose samo po ženskoj liniji već više hiljada godina. 8ao jedan oblik
ispoljavanja tih sila javlja se =/!/.
=ratimo se na Stari zavet*
9.  @ospod og viknu dama i re+e mu7 gde siH
10.  on re+e7 +uh g$as tvoj u vrtu, pa se pop$aših, jer sam go, te se sakrih.
11.  og re+e7 ko ti ka#a da si goH da nijesi jeo s onoga drveta što sam ti
#abranio da ne jedeš s njegaH
1-.  dam re+e7 žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
13.  @ospod og re+e ženi7 #ašto si to u+ini$aH  žena odgovori7 #mija me
prevari, te jedoh.
=rlo je čudno da svi pokušavaju da shvate ove reči doslovno, zaboravljajući da su drevni
in"orma#iju uvek slali "igurativno, alegorijski, da bi se izbegla mogućnost da važna
in"orma#ija padne u pogrešne ruke. )o nije slučajno, temelj judaizma je )ora, a za
masovnu upotrebu koristi se)'<0/!. )ora je pisana "igurativnim jezikom, a mnoga od
tih tumačenja nisu dostupna, ne samo jevrejskim verni#ima, već nisu ni svakom rabinu i
ona su dostupna samo višim kastama <evita. 4revedeno na druge jezike, samo u pet od
više od četrdeset tumačenja, postoji direktan dokaz skrivanja in"orma#ija koje su
35
sadržane u tim knjigama, što samo po sebi govori o mnogo toga. $o o tome kasnije, ali
za sada, da probamo da čitamo "igurativnim jezikom Starog zaveta ... Cajski vrt + sveto
mesto koje ima snažnu energiju na pozitivnoj geomagnetskoj zoni, u kome se nalazi
žena, ženski sveštenik, koja ima izuzetne parapsihološke karakteristike, otvara vrata
drugim nivoima stvarnosti zbog neznanja, i, zatim dolaze pod punu kontrolu parazita. I
to zbog njihove duhovne nezrelosti i nepripremljenosti za "undamentalno različite
aktivnosti*
Imija me je prevari$a... 8ako sledi iz ove rečeni#e, žena je ubrala prva plod sa drveta
znanja, a zatim ugostila i muža + 'dama, što ukazuje na prisustvo $aga i matrijarhalno
dominantnu ulogu žene + G=G* I...Jena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s
drveta, te jedoh. ... I.
/ patrijarhatu
muslimana, a ižena jede tek
ne samo kodkada
njih. muškara# završikoji
' ipak + čovek obrok,
živi ua patrijarhatu
to se zadržalo kod mnogih
bi rekao *
IJena koju sam u#eo od tebe, a ne<žena koju si mi dao.I
/ patrijarhatu muškara# uzima ženu za sebe, a u matrijarhatu + žena bira sebi čoveka.
/ jednoj varijanti, muškara# + roba, a žensko kupa#. / drugoj sve+suprotnot. Gto, van
sumnje ta činjeni#a utiče na psihološki portret i muškar#a i žene. 8ao i ono što svaki od
njih kaže, razmišlja i čini. :og je tražio od 'dama da on ne jede sa drveta sa kojeg mu
je zabranio + 'damu je zabranjeno da jede samo sa !rveta Znanja u vrtu Gden. I još,
:og ga je zastrašio*
I...jer u koji dan okusiš s njega, umrije"eš. ...I.
'li, kako sledi iz istog Starog zaveta, niti Gva niti 'dam nisu umrli, kada su okusili plod
sa !rveta Znanja. )ako ispada da je 9ospod :og lagao svoja stvorenja koja je stvorio
po svom liku. 4ostavlja se pitanje + zašto je to uradio32
4okušajmo da razumemo zašto im je dao lažne in"orma#ije. /ostalom, u svim zemljama
sveta, ljudi se zaklinju na )oru, :ibliju i 8uran da govore istinu i samo istinu. / slučaju
prevare, lažni svedo#i se kriminalizuju zbog laži. ' može biti + da je to bio psihološki trik
9ospoda :oga, znajući da će nakon tih reči, njegove krea#ije iz jednostavne
radoznalosti to učiniti, koja je i njemu svojstvena, inače, zašto bi stvorio sve, uključujući i
čoveka, nego iz radoznalosti + šta će se dogoditi32 !akle, njemu je iz nekog razloga, to
bilo potrebno2 'li zašto je onda on svoje krea#ije tako strogo kaznio, mada nisu umrli32
' možda, 9ospod :og i nije lagao u svemu, već je rekao istinu32 9de tražiti istinu, ako
je ona, naravno, dostupna našem razumijevanju32 Skrenimo sebi pažnju na ime drveta
36
sa zabranjenim voćem. :og ga naziva drvo znanja dobra i zla. 7nda znači da njegovo
voće pruža uvid u te kon#epte. $akon kušanja dobitak je biti znala#, a ujedno je
smrtonosno, prema 9ospodu :ogu. 4odsetimo da su mnogi svešteni#i mnogih naroda,
šamani, vidovnja#i, itd, koristili i koriste voće, lišće, korenje, kore različitih biljaka, za
jačanje svojih psihičkih kapa#iteta i otvaranje vrata duhovnog sveta, za traženje pomoći
i postavljanje pitanja. Farlos Fastaneda u svojoj knjizi, opisujući učenja !on uana,
kaže da su šamani drevnog 0eksika duhom putovali svetom, koristeći sok pejote
kaktusa. Indijanski šamani #entralne i užne 'merike i dalje ih koriste da sebe uvedu u
trans, da putuju u svet duhova, koristeći pejote i druge biljke koje sadrže ove ili druge
droge. 6amani Sibira koriste u iste svrhe otrovne gljive, na primer, 'manita, itd. Ipak,
velika većina ovih biljaka raste u ekvatorijalnim i tropskim zonama Zemlje, koje su
istorijska područja naselja #rnom rasom.. =ećina poznatih halu#inogena u visokim
dozama je smrtonosna, manje doze %ne+"atalne& vrlo brzo dovode do ozbiljnih mentalnih
poremećaja, a na kraju i do smrti. )ako da 9ospod :og, verovatno nije lagao o smrtnoj
opasnosti od plodova sa drveta poznavanja dobra i zla. $jegovi plodovi su verovatno
imali snažna halu#inogena svojstva i bili su jako opasni. $arkotičke smrtonosne materije
od biljaka imaju otrove koji imaju najveći utji#aj na neurone mozga zbog činjeni#e da su
nervne ćelije najosjetljivije i zbog sistema krvotoka, kruže u malom krugu, pre svega
ulaze u mozak, s maksimalnom kon#entra#ijom halu#inogenih svojstva. 8ao rezultat
toga, u svaku ćeliju mozga po jedini#i vremena stiže otrov u nekoliko puta većoj
kon#entra#iji od one koju je ljudski mozak u stanju da neutrališe. Zato, prolazom kroz
(zaštitna vrata( ćelija, molekuli počinju da uništavaju neurone u mozgu. $ervne ćelije
počinju da kada
stvarnosti, umirumozak
... 8ako
zabitosejošsprečila smrt mozga u telu, otkrivaju se drugi nivoi
nije spreman.
8ao rezultat toga, moćni poto#i otrova teku kroz mozak u trenutku ovog otkrića, i čovek
tada dobija priliku da vidi, čuje, oseća i dodirne ono što se dešava na drugim nivoima
realnosti. 4ri ovome čoveku su jasnije izražene + kognitivne parapsihološke sposobnosti,
i još mnogo toga. 6ta su činili svešteni#e i svešteni#i u davnini. !akle, postoji zabrana
da se jede plod sa !rveta Znanja, a kako sledi iz gore napisanog, to ima vrlo realnu
osnovu. Za mnoge nije tajna kako droga unišava ljudsko telo i um i kako utiče na njihove
potomke. 'li nije manje katastro"alan uti#aj droge ni na ljudski razvoj. / većini slučajeva,
osoba koja koristi droge, degradira.
7na postaje igračka entiteta+parazita. 6to je slično pravoj smrti. $akon tog dela, 9ospod
:og je 'dama i Gvu proterao iz rajskog vrta*
37
--. re+e C@ospod og7 eto, +ovjek posta kao jedan od nas #naju"i što je dobro
što $i #$oK a$i sada da ne pruži ruke svoje i u#bere i s drveta od života, i
okusi, te do vijeka živi. C1.Moj. -,9.
-3.  @ospod og i#agna ga i# vrta edemskoga da radi #em$ju, od koje bi u#etK
-.  i#agnav +ovjeka postavi pred vrtom edemskim heruvima s p$amenijem
ma+em, koji se vijaše i tamo i amo, da +uva put ka drvetu od života.
'lePander ;ilipov, je na osnovu :iblije, krenuo u potragu za :iblijskim Cajom ... i našao
ga ... u Indiji %!ravidiji&. 7n je video živopisne doline s prekrasnim biljem, životinjama i
peradima. 7n je zaista imao grani#u u obliku planine potkovi#e, %(4aradise( na
perzijskom znači + (kamen stablo, okružuje vrt (&. Ceka Son koja teče iz doline, takoe je
imala jasne grani#e, kao linija železničke pruge. Čak je i boja vode bila drugačija. Svi su
govorili o drugim svetovnostima ovog krajolika. $a ušću reke su kamena vrata %na
istočnoj strani doline&, u blizini kojih je stajala ogromana slika sa mačem % heruvim i
plameni mač čuvaju vrata Caja&. / neposrednoj blizini je drvo sa tri skulpture kobre. :ilo
je ograeno i ukrašeno #većem i perlama. ' u dubinama doline uz :ramu i =išnu bio je
ogroman čovek sa zmijom napravljen ručno od stabla drveta, koji obuhvata njen trup. Za
5induse %potomke $age i !ravida& ovo mesto je sveto. 7ni vjeruju da je u ovoj dolini
Shiva roen. Shiva je u 5induizmu i :ramanizmu, jedan od tri vrhovna boga. :og
Stvoritelj :rahma, =išna :og koji održava i Shiva,bog rušitelj. Shiva je u hinduizmu
=eliki bog, njemu su jednaki samo :rahma i =Iišna. 6iva večni, gospodar zlih duhova,
:og ludih
obično sa pomama
trozub#em i divljih orgija.
i ogrli#om od$jegovi
ljudskihsimboli
lobanja.su8ult
bik,6ive
"alusuključuje
i mese#.ljudske
4rikazuje se
žrtve.
Supruga Shive 8ali strašna %Fali+0'& + je tačan lik njegove supruge. )reba napomenuti
da je kult 6ive nastao u eri patrijarhata, zadržavajući svoju spe#i"ičnost + ljudsku žrtvu.
<judsku žrtvu bog 6iva nikada ne prestaje da zahteva i to se nastavlja i u našem
vremenu. Stvarni dokaz je kada je (sveštenik hrama 6ive u Indiji država :iQnor
uhapšen od strane poli#ije zbog obreda žrtvovanja ljudi. 4oslednja žrtva je bio
osmogodišnji dečak iz grada 8alagar. 7n je otišao, nakon, što je prestao da se igra sa
svojim prijateljima, u ruševinama drevnog hrama 6ive.. $jegovo obezglavljeno telo
uskoro je nadjeno. 0esta žrtvovanja se drže u tajnosti, ali na višem nivou nego što je to
bilo u davna vremena, ali to ne menja suštinu ovog kulta. )ako je :og 6iva (samo( uzeo
pali#u iz ruku istorijskog :oga 8ali+0a. Sve to ukazuje da se čovek pojavio na zemlji
pre Cajskog vrta. ..
38
SLIKA &.
39
1.2. RA( '%&"DJ) SV"(L' ' (A&$' S$AGA '

$J"GV DRA% ) S(AR& %AV"() ' AR'J"VS#'&
V"DA&A
)okom svog prvog pohoda na !ravidiju u leto @D?H S.0.Z.5. ili @J@ pre nove ere, arijevska
plemena su napravila prvi pokušaj zaustavljanja prinošenja ljudskih žrtvi i zaustavljanja
obožavanja boginje 8ali+0'. 4ošto su proterali svešteni#e boginje 8ali, Frne 0ajke, iz hramova
oni su se vratili kući. Feo pohod od početka do kraja trajao je H godina, 'rijevska plemena su
se vratila kući u leto @DJA S.0.Z.5. ili @? p.n.e. $akon njihovog odlaska, !ravidska i $aga
plemena su se vratila staroj tradi#iji. Zato je bio potreban novi, drugi pohod 'rijevskih plemena
na !ravidiju. 4rošlo je samo ?E godina, leta AMEA S.0.Z.5. ili @EE p.n.e. kada je započet.
!rugi pohod na !ravidiju bitno se razlikuje od prvog. $eka od arijevskih plemena će zauvek
ostati u !ravidiji i započeti "ormiranje #iviliza#ije koja je sada poznata kao indijska #iviliza#ija.
5an /man %=rhovni žre# Svetlih snaga kulta boginje )are&, koji je vodio ovaj pohod, imenovan
je za duhovnog savetnika i kralja šumskih ljudi !ravida i $aga.
)o je ono što je zapisano u 'rijevskim =edama*
>. (;-). %rugi ?odovi Ve$ike ?ase

rase$i"e se po =e$oj Midgard<em$ji...
i pre"i "e s one strane imavat p$anina...
i nau+i"e $jude s kožom boje Mraka

Mudrosti *veta *jajnog...
&ako bi oni prekinu$i s prinošenjem
žrtava strašnih, krvavih,
svojoj boginji L rnoj Maj=i
i mijama<%rakonima i# *veta /ave,
i stek$i novu ožanstvenu Mudrost i Veru...
Sve je jasno i dobro, samo bih da skrenem pažnju na izraz*
4 i mijama<%rakonima i# *veta /ave, 5.
7va "raza se odnosi se na zmije, zmajeve iz Sveta $ava* 8ao prvo, Stari zavet takoe govori
o zmiji, iskušenju Gve, zapamtite* I žena re+e, #mija me prevari$a, i ja sam je$a.I I u
Slavjano+'rijevskim =edama i u Starom Zavetu govori se zmiji , samo kroz ženu,
40
svešteni#u boginje 8ali > Gvu. !rugo, svet $ava u slavjano+arijevskim =edama je svet
duhova, u koji duše i ljudi i životinja nakon smrti odlaze i gde nastavljaju svoje
postojanje kao suštine %duša& mrtvih.
/ prilagoavanju životu bez "izičkih gustih tela, suštine umrlih prelaze na
"undamentalno različite nivoe postojanja, bez%s&telesne. 'li, nažalost, u parazitskom
postojanu umrlih, postoje stvorenja paraziti koji se hrane tako što upijaju životnu silu
(sretnih( nosio#a "izičkih gustih tela, okrenutih ka t.z.v. astralnim dostupnim ravnima,
koje se u slavjano+arijevskim =edama zovu Svet $ava.
Zato se u slavjano+arijevskim =edama govori o zmijama !rakonima, što jeste suština
izumrlih vrsta reptilskih dinosaurusa, a koje mnogi ljudi zovu zmajevima. / svim ruskim
narodnim pričama i legendama o zmajevima, zmajeve su zvali + zmije. Zar to nije
preklapanje izmeu Starog zaveta i slavjanoo+arijevskih =eda %a ne i zadnje&. 'li to nije
sve, najzanimljivije tek dolazi.
4onovo se vraćamo na tekst slavjano+arijevskih =eda*

igde "e živeti

potom=i ?oda$judi s kožom boje Mraka
nebeskog
$akon poraza od arijevskih plemena u drugom pohodu, !ravidski #rni maioničari, od

kojih je većina žena svešteni#a kulta boginje 8ali+0a, koje su preživele bile su +
I... proterane u #em$ju gde su @ore ?ukotvorene . I
' u istom Starom Zavetu kaže se*

-3.  @ospod og i#agna ga i# vrta edemskoga da radi #em$ju, od koje bi u#etK
$akon 4ada, 9ospod :og je proterao 'dama i Gvu iz rajskog =rta + Gdena, bez
navoenja mesta izgnanstva. 'li to je samo na prvi pogled tako, mesto (okajavanja(
greha se ne pominje. 4re nego što se nastavi komparativna analiza slavjano+arijevskih
41
=eda i Starog Zaveta, treba da se skrene pažnja na činjeni#u da oni odražavaju

dogaaje iz ugla sukobljenih strana. Slavjano arijevske =ede odražavaju dogaaje
viene očima :elih 0agova, koji su vodili u pohod arijevska plemena u !ravidiju kako bi
porazili
dešava uporište #rnihporaženih
kroz prizmu magova #rnih
u drevnoj Indiji.Zato
magova. !okporaženi,
Stari zavet izveštava
koji o tomeporaz,
nisu prihvatili šta se
svoju verziju dogaaja izlažu toliko rečito koliko je dovoljno da se ne otkrije sve. /
Starom Zavetu vrlo jasno se govori o (rezervnim ( nebesima, koja su bila sazdana i
stvorenia od strane Frnih 0agova, čak i pre nego što je glavni raj prestao da im služi
kao sveto mesto*
KKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK..
10. # Adena je tek$a reka kro# vrtK a #atim se de$i$a na +etri reke....
Znači, jedna reka navodnjava raj, zatim se deli na četri, a ove četiri reke zatim
nastavljaju da navodnjavaju raj. Svi iz nekog razloga počinju da mahnito traže jednu
reku, koja se deli
kontinentima, u četiri.
udaljene (7djednom
hiljadama su se pojavile(
kilometara jedne odnadrugih.
istom Svi
ili naobraćaju
različitimpažnju na
broj reka, ali niko ne obraća pažnju na svrhu rečnog navodnjavanja* I... jedna reka,
navodnjava raj ...I 'ko postoji više reka koje navodnjavaju raj, onda, postoji nekoliko
Cajskih vrtova, svetih mesta za Frnu 0ajku %Fali+0a&. /mesto jednog + bilo je nekoliko
svetih mesta za #rne magove, naročito strukturiranih geomagnetskih zona 0idgard+
zemlje, sa konstantnim uti#ijem na vrata drugih planetarnih nivoa. 7sim toga, obzirom
na aktivnost i moć, a time i kapa#itet ovih svetih mesta, te kapije nisu bile medjusobno
iste po jačini. Zbog toga su u Starom Zavetu navedena po važnosti*
4C=I C'*
1.1.Nednoj je ime Eison7 ona te+e oko =e$e #em$je Avi$ske, a onde ima #$ata %Sl. @&
1.-.  #$atoje one #em$je vr$o dobro, onde ima i bde$a i dragoga kamena oniksa..
R!ravidija
!C/9I C'
-.1.  ime je drugoj re=i @eon, ona te+e oko =e$e #em$je uske %8/6& Rdrevna
Gtiopija %Sl. A&
)CGTI C'.
3.1.  tre"oj je re=i ime ideke$, ona te+e k sirskoj
3.-.  Fetvrta je reka AGrata Rmeurečje %Sl. B&
42
SLIKA 2.
43
SLIKA 3.
44
SLIKA 4.
45
$ajverovatnije, nakon 4rvog 'rijevskog pohoda u !ravidiju, kada su Frni 0agovi

pretrpeli potpun poraz, oni su odlučili da se osiguraju i sazidali su dodatna dva #entra u
slučaju ako prvi + glavni, bude ponovno pod kontrolom neprijatelja + :elih 0agova. 7no
išto se dogodilo
sveštenike Frnenakon drugog
0ajke, 'rijevskog
započeli su rad ipohoda, kada genetike
na menjanju su ne samo proterali
!ravida svešteni#e
i $aga.
6taviše, za #rne magove su od posebnog interesa bili ljudi t.z.v. pod+rase Sivi, koji su
nosili dva tipa genetike i predstavljali savršeno oružje protiv :elih 0agova i protiv
#iviliza#ije bele rase. $akon poraza Frnih 0agova u !ravidiji > Indiji, pobedni#i su
verovatno ponudili prostor za poražene. /ri, koji su bili duhovne voe i učitelji bele rase,
nikada nisu unižavali neprijatelje, i pokušali su da im pomognu na putu pravde i znali su
da su vodje )amnih snaga unapred pripremili #entre za borbu sa njima.
Znači, Frni0agovi su stvorili tri svoja #entra* +!ravidija %Indija&, +Zemlja 8uš %drevna
Gtiopija& + 0eurečje %'sirija&.
7vaj drugi je bio manji, što je po svojoj suštini povezni#a izmeu druga dva.
Interesantno je i to što su u istom vremenu u Zemlja 8uš + drevna Gtiopija u sredini =III
veka p.n.e. i 'sirija, u prvoj polovini =II veka p.n.e., počeli agresiju protiv svojih suseda.
8ao rezultat toga, drevna Gtiopija je potčinila Ggipat, a 'sirija je kontrolisala gotovo #elo
meurečje, i u roku od osam vekova kontinuirano vodila rat sa svojim susedima. I svuda
je pod različitim imenima implantiran kult Frne 0ajke, ali više o tome kasnije. ' sada,
vratimo se na sudbinu poraženih pristali#a 8ali+0a u !ravidiji. 4obedni#i + arijevska
plemena koja su se borila na strani Svetlih Sila, prognali su poražene u zemlju 9ora
Cukotvorenih. Setimo se da se pohod dešavao u leto AMEA S.0.Z.5. ili @EE p.n.e. %=idi.
Sl. M&.
Stari Zavet ukazuje na nova sakralna mesta kulta Frne 0ajke + Gden + uglavnom po
važnosti. / stvari, novi #entar postaje (raj( u gornjem toku $ila+9ihon u zemlji 8uš.
Zaista, nakon pobede 'rijevskih plemena u drugom pohodu, neka od njih nisu išla dalje,
već su ostala u drevnoj !ravidiji i (4C=70 C'/( koji je dugo ostao pod njihovom
kontrolom, pod budnim okom :elih učitelja + /C' + :elih 0agova i koji je postao
nedostupan #rnim magovima, slugama boginje 8ali 0a. Sada su, pristali#e boginje 8ali
0a deportovane, najverovatnije, na njihov zahtev, u zemlju 9ora Cukotvorenih + !revni
Ggipat. 9lavni deo njih su bili ljudi Sive podrase, neki ljudi Frne rase, !ravidi i $agi i
mali deo otpalih iz bele rase. Svi su bili pristali#e kulta 8ali+0a i oni su to u osnovi
ostali, ali više o tome kasnije %vidi. Sl. &.
/ meuvremenu, počeli su svoje dugo putovanje, koji je trajalo gotovo dva veka, od
!ravidije u !revni
gde ih nisu Ggipat.primali.
svi s radošću 4reselili/su se sa svojim
mnogim mestimaporodi#ama
morali su iostati
imovinom, kroz
dugi niz zemlje
godina,
što zbog oporavka ili su morali da se probijaju kroz neprijateljska plemena. $a kraju su
postali nomadska plemena koje su kasnije istoričari nazvali 5iksos.
46
SLIKA '.
SLIKA (.
47
I pod tim imenom na prelazu U=III i U=II veka p.n.e. oni su izvršili invaziju i postali
osvajači starog Ggipta, zemlje 9ora Cukotvorenih. 7ko stotinu i deset godina 5iksi su
vladali u starom Ggiptu, a samo neki od njih su otišli na jug u zemlju 8uš, o kojoj se
govori u Starom Zavetu kao o novom Caju %vidi. Sl. H&.
$akon dugog puta pristali#a kulta Frne 0ajke stigli su u svoj novi Caj, i od tog trenutka
počinje nova era #iviliza#ije 0idgard+Zemlje.
!akle, Stari Zavet se ne odnosi na poreklo čoveka kao rezultat :ožijeg stvaranja, već
po borbi izmeu svetlih i mračnih sila na 0idgard+Zemlji, što je rezultiralo time da su
pristali#e mračnih sila poražene i poslate u drevni Ggipat. 8ao što jasno sledi iz Starog
zaveta, raj+G!G$ je na 0idgard+Zemlji, a ne na bilo kom drugom nivou gde pravedni
odlaze nakon sudnjeg dana. !akle, nakon svega, hrišćanski pravedni#i posle pravednog
života bi trebalo
tamo onda da odu
to mogu i veću sada
... u Indiju
učiniti.prema
Samobiblijskim tekstovima,
ne bi im se a akonema
svidelo. )amo žele da se nadju
pronaenih
pravednika hrišćanske #rkve koji su otišli u Caj, a koji su pre bili poštova#i hrišćanske
#rkve. !akle, nema sveta#a i hrišćanskih pravednika u rajskom vrtu, u krajnjem slučaju
se i ne spominju u Starom Zavetu.
5rišćanski "anati#i treba pažljivo da razmisle o tome gde postavljaju raj. ;anati#i, a ne
verni#i. Ceč vera se ne odnosi na religije. Ceč vera znači postizanje ljudskog
prosvetljenja i znanja, a nikakvog znanja u Starom Zavetu nema i ne može biti2 $eko bi i
pored toga, mogao reći da ako i raj jeste na 0idgard+Zemlji u Indiji %!ravidiji&, da to ne
znači da 9ospod :og nije stvorio čoveka kako je to rečeno u bibliji*
;.  stvori @ospod og +ovjeka od praha

#ema$jskoga, i dunu mu u nos duh životniK
i posta +ovjek duša živa.
>.  nasadi @ospod og vrt u Ademu na istokuK
i ondje namjesti +ovjeka, kojega stvori.
............................................................ ..
48
SLIKA ).
49
-1.  @ospod og pusti tvrd san na dama, te #aspaK pa mu u#e jedno rebro, i
mjesto popuni mesomK
--.  @ospod og stvori ženu od rebra, koje u#e damu, i dovede je k damu.
-3.  dam reOe7 sada eto kost od mojih kosti, i tije$o od mojega tije$a. /eka joj
bude ime +ovje+i=a, jer je u#eta od +ovjeka
-. a to "e ostaviti +ovjek o=a svojega  mater svoju, i pri$ijepi"e se k ženi svojoj,
 bi"e dvoje jedno tije$o.
50
1.3. $AS(A$A# S'V" PDRAS"

5ajde da mirno sve presaberemo. Setimo se da je Stari zavet prilagoen za ne+evreje
iz )almuda, što sa druge strane jeste Is%z&)7C+ija jevrejskog naroda. $ikakav odnos
prema prošlosti drugih naroda i dogaaja u ovim knjigama ne postoji. / njoj nema više
ničeg, osim dogaaja koji su (pozajmljeni( od drugih naroda za dopisivanje ovih knjiga.
'ko se misli po njoj, ispada da su svi živi ljudi na 0idgard+zemlji evreji, isto kao što su i
'dam i Gva bili evreji. Sve ovo se jako dobro razume, a iznad svega evreji koji sve
ljude bele rase nazivaju gojama i izdvajaju sebe i od njih i od ljudi drugih rasa i naroda.
Zato, svi koji žele da na delu brane biblijsku verziju i poreklo čoveka jednostavno ne
žele da raspravljaju u drugim prav#ima. 7sim toga, evreji pripadaju tzv Sivoj pod+rasi
koja je pod+rasa izmeu bele i #rne rase, sa domina#ijom bele rasne genetike. :ilo bi
ispravno rećiuopšteno
ko je barem da ljudi koji pripadaju
upoznat sivoj pod+rasi,
sa genetikom shvataimaju malo
da se brojznakova
znakova#rne
#rnerase.
rase,Svako
kao
što su boja kože, kose, očiju, struktura lobanje, tip metaboličkih pro#esa, itd, javlja kao
dominantan u odnosu na karakteristike bele rase. Zato će prve genera#ije de#e kad se
mešaju bela i #rna rasa imati #rnu kožu i većinu spoljnih znakova #rne rase. 4re nego
što nastavimo dalje, želeo bih da vas podsetim da čovek ima četrdeset šest
hromozoma, dvadeset i tri koje prima preko svog o#a i dvadeset tri hromozoma preko
majke. !vadeset treći hromozom odreuje pol deteta +UV kombina#ija čini muško, a
žensko UU, ali ne samo i pripadnost odreenom polu, ali, o tome kasnije.
'ko muškara#pretpostavlja
hromozoma, i žena pripadaju
znakeistoj rasi,rase.
jedne #eo 4raktično,
skup hromozoma, uključujući
mi označavamo U i iVpolove
pol
hromozoma ljudi bele rase plavom i pol hromozoma U i V+#rne rase #rvenom bojom. Sa
ovim oznakama, muškar#i i žene bele rase će imati svojstvene + UV i UU, i #rne + UV i
UU. 7d belih žena UU i #rnog muškar#a UV de#a su #rn#i sa nekim mekšim negroidnim
karakteristikama i %de#a& će imati hromozom kombina#iju UV ili UU. 7d #rne žene UU i
belog muškar#a UV, prva genera#ija de#e će takoe biti #rna, sa svetlim negroidnim
karakteristikama i hromozomskom kombina#ijom tipa UU i UV. $aravno, sve
kombina#ije nose znake obe rase ... ali vrlo je važno od koga i šta dolazi de#i iz
hromozoma, kako od majke, tako i od o#a.
/ geneti#i se "okusira na izgled, prenesene karakteristike po nasledstvu, kao što su boja
kože, očiju, kose, oblik tela, lobanje, itd ..)o je i razumljivo, jer su ti spoljni zna#i lako
uočljivi i time se rukovodi pri uzgoju životinja i biljaka. 0eutim, kroz gene se prenose
ne samo spoljni zna#i već ii tip metabolizma, temperament %vrsta hormonalne
ravnoteže& svojstva i kvaliteti karaktera, sposobnost i sklonosti, itd...
51
0oderna genetika ima ideju o ulozi desetak posto gena u ljudskom telu, a preostalih
devedeset posto gena jednostavno zove genetsko smeće, balast, ostavljen čoveku u
(naslee( od njegovih (evolu#ijskih predaka(. I to sve iz jednog jednostavnog razloga +
deset posto gena odreuje najviše spoljne znake čoveka. Sve ostalo+za genetičare je
(nepoznato (. 0nogi od ovih (nepoznatih( devedeset posto gena nose svojstva i
kvalitete čoveka. Ili ti geni možda nisu odgovorni za osobine i kvalitete koje osoba
poseduje3
8ao što je, na primer, sposobnost da utiče na druge ljude i životinje, na živu i neživu
materiju, kao što je u stanju da utiče na prirodne pro#ese, na kosmičke pojave i sam
svemir, i još mnogo više od toga. 0nogi to ne shvataju. i za većinu ljudi, od prirode
obdarenih takvim kvalitetima, to ništa ne znači, nikada nisu mislili o tome, pa čak im nije
ni dozvoljena pomisao na takvu mogućnost.
)o se u velikoj meri i uspelo. 0eutim, oni koji to kriju, tajno poznaju svoje mogućnosti i
sposobnosti.
Oeleo bih skrenuti pažnju na činjeni#u da U i V+hromozomi nisu samo in"orma#ija za
ženski ili muški pol, već su nosio#i drugih svojstava i kvaliteta. 7sim toga, ne treba
zaboraviti da se sa U i V hromozoma+u (dodaju( od roditelja dvadeset i dva druga
hromozoma,i od majke i od o#a.
Sve će doći na svoje mesto, ako obratite pažnju na one rasne karakteristike ljudi bele
rase koje donosi ota#, preko svog V+hromozoma zbog činjeni#e da V hromosom bele
rase dominira nad U+hromosomom, kao što je dominantnija tamna boja očiju u odnosu
na plavu ili zelenu boju. V+hromosom i druga dvadeset dva koja dolaze uz njega, nose
osnovne kvalitete i osobine svojstvene ljudima bele rase. Iz tog razloga, u arijevskim
plemenima sva de#a su odreena od strane o#a, naročito deča#i koji su glavni nosio#i
znakova bele rase.
8od predstavnika #rne rase, sve je upravo suprotno od toga. )ačan U hromosom %uz
preostala dvadeset i dva hromozoma& dominira V+hromosomom i nosi svojstva i
kvalitete #rna#a.
Zato, svojstva i kvaliteti #rne rase se prenose samo preko žena. ' kada uzmete u obzir
da #rnkinja nosi dva U hromozoma u budućnosti deteta, to na taj način ima odlučujuće
dejstvo i tako mani"estuje svoj uti#aj na plod i kvalitet i druga svojstva. !ominantni V
hromosom bele rase, bez sumnje, je dominantan nad U hromosomom #rne rase. /
"etalnom razvoju, ne postoje mešovite rase. / materi#i #rnkinje, ne samo da se
52
potiskuju kvaliteti vezani za belu rasu, već one imaju dominirajući kvalitet V+hromozoma.
4rotiv dva U hromozoma od majke i jednog U hromosoma od o#a, i pod uti#ajem moćnih
potoka primarnih materija koja prožimaju "izičko telo i suštinu predstavnika #rne rase,
V+hromosom bele rase nije u stanju da održi svoj dominantan položaj i kao rezultat toga
bude u podreenom, depresivnom položaju.
/ tako depresivnom, podreenom položaju, su obeležja i kvaliteti bele rase. Iz tog
razloga, kod negroidnih %#rnih& majki, njihova majčinska linija je od ključnog značaja. I
nije slučajno kod nekih naroda sive podrase, da su opredeljivanje po maj#i posebno
strogo poštovali udeji. 4o tom pitanju vraćamo se još jednom i okrećemo našem
unutrašnjem izvoru i u dogaaje koje su u !ravidiji opisale 'rijevske =ede i Stari zavet.
$akon prvog 'rijevskog pohoda u !ravidiju, u kome su svešteni#i i svešteni#e 8ali+0'
bili proterani,
znanja mali broj
plemenima /ra nastavnika
!ravida je ostaona
I $aga, i promenili u drevnoj Indiji, genetske
bolje njihove kako bi doneli svetlo
kvalitete.
4rema indijskoj tradi#iji sedam belih učitelja %Cishi& došlo je sa visokih severnih planina
%5imalaji&, doneli su lokalnom stanovništvu =ede i vedsku novu veru, koja će
vremenom, nakon mnogo distorzija, biti pretvorena u %5indu& i koja će podučiti ljude*
... * kožom boje mraka Mudrosti *veta *jajnog, koji su presta$i da prinose svoju
krvavu žrtvu boginji L rnoj Maj=i i #mijama i #majevima i# sveta /ave i koji su
pronaša$i novu ožansku mudrost i Veru.
7vo znanje, kao deo reči Svete 0udrosti svetla, uključeno je u knjigu pod nazivom Cig+
=eda, koja je sačuvana u modernoj Indiji pod imenom indijskih =eda. Sedam belih
učitelja, /ra, znali su odnos izmeu psihičkih i genetičkih reak#ija u ponašanju čoveka.
7ni su znali da obožavanje, hiljadama godina, boginje 8ali+0a nije bila slučajnost, već
posledi#a vibra#ije tog kulta na mentalne i genetske karakteristike i ponašanja
svojstvena #rnoj %negroidnoj& rasi. 4osebno jaka, ta svojstva i kvaliteti se očituju kroz U
hromozom #rne rase, s obzirom na činjeni#u da genetski čistoj #rnkinji uspeva da U
hromozomu povećava dominantne osobine, što zauzvrat uzrokuje značajno meusobno
povećanje njihovih svojstva i kvaliteta, izražavajući tako žensku dominantnost. !akle,
znajući ovo, /ri, učitelji su promenili genetski kod plemena $aga i !ravida, dodajući im
svoju genetiku, "ragmente genetike bele rase.

)akve genetske korek#ije koje su oni radili, blokirali su negativna mentalna ponašanja i
reak#ije meu mnoštvom plemena #rne i žute rase koja su im se obratila za pomoć.
)akvu genetsku korek#iju je prošlo mnogo plemena, koje su učitelji /ri preselilii iz 'zije
53
u Severnu i užnu 'meriku. 7va migra#ija nastavila sve do nestanka :eringove

prevlake izmeu 8amčatke i 'ljaske.
/ odnosu
kada sa #rnom
dodavanje rasom :eli
genetskog /čitelji,
(koda( /ri, se
njihovog suočavaju
vlastitog genasanije
posebnom situa#ijom,
bilo dovoljno, kako bi se
dobile potrebne kvalitativne promene u mentalnim i genetskim reak#ijma rase u #elini.
'#tivni U hromosomi nisu dozvolili takvu mogućnost iz gore navedenih razloga. 7sim
toga, aktivna svojstva su posedovala i preostala dvadeset i dva hromozoma koja su se
prenosila ženskom linijom. Zatim, /ri su primenili nov prin#ip genetskog inžinjeringa.
7ni su stvorili novu pod+rasu sa pasivnim %re#esivnim& hromozomom #rne rase, koji se
predaje kroz mušku liniju.
Za ovo, koristili su ćelije kosti lobanje muškara#a, kao najpogodnije za tu svrhu. Telije te
koštane
jedna srži u <euko#iti
glavna. svojoj podeli proizvode uleuko#ite,
se isporučuju koji imaju
krvotok tkiva, mnogo
gde se "unk#ija,
iz njih, od kojih je
po potrebi,
"ormiraju druge ćelije, tkiva višećelijskih organizma. )a koštana srž se nalazi u koštanoj
šupljini ljudskog kostura, uključujući i unutrašnjost rebra. $ajjednostavnija op#ija je
koštana srž i uz minimalne posledi#e na ljudsko telo, je da se izvuče iz jednog od
rebara. !a bi to učinio, navjerojatnije, jedan od učitelja /ra, (odgovoran( za genetsku
korek#iju, koji se savršeno služio psi moćima, ba#io je u dubok hipnotički san ('dama( i
uzeo iz svog rebra koštanu srž. / Starom Zavetu se opisuje*
I...  @ospod og navede +oveka u duboku san, i dok je spavao u#eo jedno od
rebara njegovih, i #atvorio meso ... I.

Cazlika izmeu dve verzije je jedino u tome šta je napravio + da li je 9ospod :og izvadio
rebro ili izvadio rebro čoveka32 Čovek ima dvanaest pari rebara, kako kod muškar#a
tako i kod žena. 'ko je 9ospod :og uzeo ljudsko rebro, jedan par mora biti
prepolovljen, u najmanju ruku kod muškar#a, što naravno, nije tako. )o ostavlja jednu
op#iju + Iz rebra.
$ajverojatnije, distorzija je nastala u prevodu iz drevnog jezika, koji se (na neki način(
zove sanskrit , ili runsko pismo, kojim su se služili =olhovi, Sloveni + Cusi, Srbi.. a sa
istog pisma se prevodilo i dalje u Starom Zavetu*
4  sa#da @ospod og i# rebra u#etog i# muškar=a ženu i dovede je +ovjeku. I
8ao što sledi iz navedene analize, postoje izobličenja u prevodu slučajna ili namerna.
4ravilno prevesti* I sa#da @ospod og (H) # rebra u#etog i# muškar=a ženu, i
dovede je +oveku.I )u nestaju svi apsurdi sa uzetim jednim rebrom, koje se i protiv
54
božje volje ponovo nalazi tamo gde i treba da bude + u grudima čoveka.4ri analizi
tekstova jasno se prati paralela izmeu genetike /ra i genetike :oga, što, u prin#ipu, ne
čudi. !o nedavnog vremena genetski inženjering je bio naučna "antastika, a šta da kažu
plemena !ravidia i $aga, za koje je mogućnost popravke kvara došla od 'rijeva#a.
asno, imaju natprirodne moći %/ri& i ova plemena ih per#ipiraju kao bogove. Slično
tome, su reagovala i plemena tzv američkih Indijana#a, koji su se klanjali :elim
učiteljima, kao bogovima. :eli učitelji su ostavili ova plemena kada su počeli da prinose
u njihovu čast ljudske žrtve i kad su odbili zahtev za prestanak žrtvoprinošenja.
'li, to je druga priča.
/ meuvremenu, vratimo se genetskom inženjeringu drevnih. /zimajući ćelije koštane
srži od muške #rne %$egro& rase, /ri su zamenili pasivni V+hromosom sa pasivnim U
hromozomom
pasivnim bele rase.#rne
hromozomom 8aorase
rezultat, pasivni
prenosi U hromozom
se kroz beleStvorio
mušku liniju. rase koji
sese sjedinio sa
veštački
dvostruki set ženskih hromozoma pasivnih "unk#ija, i dobio se ženski hibridni embrion
sive podrase. )akav embrion bele žene, dao je da više nemaju u mentalnim
ponašanjima osobine svojstvene #rnoj rasi, koja je provodnik mračnih sila. $a taj način
je stvorena udejska G=' + žena sive pod+rase, koja, po ideji kreatora, mora da dovede
potomke #rne rase ka svetlu.
/metnute genetske korek#ije postale su dominantne meu potom#ima #rne rase, i
morali su proći kroz period akumula#ija takvih promena. )ek kada je broj nosio#a
izmenjene genetike dostigao kritičnu veličinu, genetske promene su bile nepovratno

dominirajuće.
Za to vreme koje je bilo potrebno da se završi pro#ess genetske trans"orma#ije,
hijerarhija mračnih sila se nije dala. $akon što su izražene genetske mani"esta#ije duša,
paraziti su se okrenuli aktivno ka području biblijskg raja i napravili odlučan pokušaj da
se obnovi razoreni sistem. $isu se potpuno oporavili, ali dovoljno da /rima preokrenu
pro#es. Sprovedeni posao na genetskom nivou, nije mogao u potpunosti da neutrališe
mogućnost vraćanja starih navika. 0nogo hiljada godina obožavanja 8ali+0a učinilo je
svoje.
/ri su zaključili da je siva podrasa postala još jedna žrtva društvenih parazita. / !ravidiji
su nastavili prinošenje ljudskih žrtvi u čast boginje 8ali+0a. 7va činjeni#a je dovela do
drugog arijevskog pohoda u !ravidiju u kome su nove pristali#e Frne 0ajke proterane i
koje su otišle u zemlju 9ora Cukotvorenih, daleko od svetog mesta boginje 8ali+0a, u
zemlju 8uš + drevnu Gtiopiju, koja je bila novo sveto mesto Frne 0ajke.
55
'li, o tome kasnije..

'naliza biblijske verzije ljudskog porekla vodi do zaključka da u Starom Zavetu nema
in"orma#ija o pojavi
njihovog porekla. čoveka nanauka,
$i moderna Zemljini0idgard+, ali zato
velike religije ne postoji samo istorija
daju odgovor evreja
gde i kako se i
pojavio moderan čovek32
56
1.4. PJAVA !V"#A $A &'DGARD-%"&LJ' ) S#LAD)

SA AR'J"VS#'& V"DA&A.
=ratimo se arijevskim =edama i pokušajmo pronaći u njima odgovore na pitanje* 9de i

kako su se pojavili ljudi na plavoj zemlji*
.........................................................
%a postoje be$e ve#de i *un=a,
p$ave, $jubi+aste, ruži+aste, #e$ene,
ve#de i *un=a u bojama

koje su nama nepo#nate,
našim +u$ima nedostupne.
 beskona+an je njihov broj,
be#grani+na je njihova ra#no$ikost,
be#kona+na su prostranstva koja ih de$e.
 svi ti ra#no$iki *vetovi L
samo su Vatreni svetioni=i
koji stoje na pri$a#u u Fertog *tvorite$ja,
+ije je ime L Ve$iki ?a<M<a.
 svi ti ra#no$iki *vetovi L
nisu ništa pred drugim *vetovima,
koji se na$a#e van naše Vase$jene
i opet je ba#grani+no ve$iki njihov broj
i nei#merno ve$ika njihova ra#no$ikost.
e#kona+ne e#kona+nosti de$e

sve te ra#ne i mnogo$ike *vetove.
57
0oderni čovek se pojavio na 0idgard+zemlji kao rezultat migra#ija sa drugih zemalja

%planeta&. ednovremeno pojavljivanje nekoliko rasa na našoj 0idgard+zemlji, trideset
pet + četrdeset hiljada godina unazad, govori da*
?. se preseljenje dogodilo sa različitih planeta,
@. u svemiru postoje slični klimatski uslovi, ali ipak, ne identični. $a tim planetama se
samostalno "ormiraju humanoidne rase bića,
A. "iziološki blizu jedne drugoj, ali imaju različite vrste metabolizma, boju kože, razliku u
strukturi skeleta, itd., sve to antropolozi i paleontolozi nazivaju rasnim oznakama. I
pored toga, čisto antropološke osobine ovih rasa su više u različitim mentalnim
ponašanjima i reak#ijama koje su izazvale prilično značajne razlike u njihovoj biohemiji.
B. $eke unutrašnje razlike objašnjavaju se i time što su se različita plemena iste rase
razvijala na različitim planetama sa gotovo identičnim klimatskim uslovima i ona su
predstavni#i #iviliza#ije na toj planeti, a kasnije su se naselila na druge planete sa vrlo
sličnim uslovima za život.
M. Svi koji su se preselili nalazili su planete sa klimatskim zonama maksimalno
približnim onima koje su imali na svojim maternjim planetama.
$aseljavanje 0idgard+Zemlje se zbilo u kratkom vremenskom periodu. / prošlosti, je
0idgard Zemlja bila deo jedinstvene #iviliza#ije našeg svemira. 8omunika#ija izmeu
#iviliza#ija se obavljala uglavnom kroz kapije izmedju svetova, zvezdanim kapijama ili
=ajtmarom + meuzvezdanim brodovima*
1. (1-9).  upitaše !eruna @romodrž=a

Jre=i L Fuvari !uteva
što vode kro# ve#danu &apiju7
spri+aj nam, Mudri 2+ite$ju,
šta se to dešava u *vargi ve$ikoj,
#ašto su se mnoge kapije u Makoš i ?adu ... #atvori$eH
 ne sijaju &rista$i &retanja,
a &rug od #arbina ugasio se ve" po$u+etvrt ...
g$e /ebeske i#gubi$e su boju
58
i sada od mnogih Vajtmara

ne s$ušamo odgovore na #ov mnogodo$jni.
!akle, iz ovog odlomka, Ore#i Čuvari 4uteva što vode kroz zvezdanu kapiju, su
verovatno, stručnja#i za servisiranje ovih ureaja za kretanje izmeu zvezda, sa jedne
planete na drugu. )o jednostavno sledi iz "raze*
I... Fuvari puteva što vode kro# #ve#danu kapiju ... I.
Čovek je ulazio na zvezdana vrata jedne planete, a izlazio na drugoj planeti. Za
realiza#iju takvog prolaska, vrata zvezdane kapije moraju biti i na drugim planetama.
7štećenja Zvezdanih kapija na bilo kojoj od planeta dovodila su do toga da je
komunika#ija izmeu povezanih planeta postajala nemoguća, čak i ako je oštećena
Zvezdana kapija samo na jednoj od dve planete. 7ve ureaje za kretanje u svemiru,
instalirali su na planeti Zemlji +izviači+hodočasni#i koji su putovali kroz svemir u
brodovima + Wajtmanima. Wajtmani su bili različiti + za duge+udaljenosti i bliže letove,
kreću se u prostoru različitim brzinama, ponekad velikim, mnogo puta većim od brzine
svetlosti, ali uvek ograničenom zbog ograničenih mogućnosti metala od kojih su
izgraeni.
!olaskom Wajtmanom na prigodnu za život planetu, zvezdani izviači su postavljali na
nju Zvezdanu kapiju. /reaji za prolazak kroz prostor %menjanje dimenzija& rade tako da
se u unutrašnjoj zapremini Zvezdanih kapija spajaju u jednoj tački dve prostorne tačke,
udaljene jedna od druge ogromnim rastojanjem, a ponekad i milionima milijardi
svetlosnih godina %videti. sl. D i sl. J&.
$akon postavljanja takvih ureaja, kretanje sa jedne planete na drugu postaje gotovo
trenutno. )ako su kroz ove ureaje + Zvezdane kapije, instalirane na nekoliko mesta na
0idgard Zemlji, došle sve glavne rase 5omo Sapiensa, razumnog čoveka. 7sim toga,
svaka od tih rasa je prošla kroz svoje kapije. $aselili su se u klimatskim zonama, što
približnijm onima koja su bila na planeti sa koje su došli. !a je bilo puno takvih planeta,
vidi se iz arijevskih =eda*
59
SLIKA *.
60
- . (130). Ddgovori !erun Mnogomudri7

najte, Fuvari &apija Meusvetja,
u *vargi se Ve$ika sa odvija,
u Makoši, u ?adi, u *vati i u ?asi
sada se bije Ve$ika itka,
u njoj su sa uim ratni=ima !ak$a
*vet$i ogovi i# !rave
stupi$i u žestok okršaj...
*vargu Ve$iku brane oni...
i *vet +iste, deo po deo ,
od ratnika Mraka, i# amnoga *veta...
/ ovom odlomku iz arijevskih =eda govori se o četiri 9alaksije koje su uključene u

Zvezdani rat protiv mračnih sila* 9alaksija 0akoš, 9alaksija Cada, galaksija Svati i
9alaksija Casa. 4ri ovome, Svetle snage u tim galaksijama %Svetovima&, jedna
konstela#ija za drugom %sazveže za sazvežem& oslobadjaju se od vojnika 0raka, koji
dolaze iz )amnog sveta %0račne galaksije&. / ovaj meugalaktički rat su bile uključene
mnoge #iviliza#ije iz galaksija, uključujući i #iviliza#ije koje su imale transportnu vezu sa
0idgard+Zemljom, a to znači sledeće*
4rvo, da je naša 0idgard Zemlja izgubila transportnu vezu sa mnogim planetama, a da
čuvaru kapije nije bio poznat uzrok neaktivnosti 8apija na tim planetama.
!rugo, da je bilo mnogo drugih planeta Zemalja, sa kojima je transportna veza sa
0idgard Zemljom nastavila da "unk#ioniše. Cazlog za isključivanje 8apija na tim
Zemljama je bio što su one bile u ratnim zonama, a tamo je postojala opasnost od
njihovog preuzimanja od strane mračnih sila. Zarobljavanjem medjuzvezdanih kapija,
ak#ije neprijatelja mogle bi brzo i neočekivano da se prenesu na druge planete+Zemlje,
sa kojima su ti svetovi bili povezani.
I tako, zbog opasnosti da ih 0račne sile zarobe, na tim planetama su Zvezdane kapije
blokirane. !rugim rečima, ove ak#ije su bile obične ak#ije mere opreza, o čemu i govori
4erun*
62
3. (131). Dd tih #$ih neprijate$ja

što su =vetne em$je u prah pretvara$i,
što su pro$iva$i krv nevinih stvorenja,
ne štede"i nigde ni ma$e ni stare...
ato su se mnoge &apije #atvori$e,
da ne bi neprijate$ji uin=i dospe$i
na *vet$e #em$je *varge ve$ike...
i da ih ne bi stig$a sudbina roare
< koja je u ?adi !resvet$oj
Mudrom 'jubav$ju *vetove o#ari$a...
)ako, što gore navedeno jasno pokazuje, da je 4erun za koga se kasnije smatralo da je
:og, zapravo to nije, bio jedan iz 5ijerarhija Svetlih snaga 8osmosa. 7n je stigao na
0idgard+Zemlju s misijom koja je trebalo da razjasni čuvarima smisao onoga što se
dogaa sa Zvezdanim 8apijama. Isto tako, moguće je pretpostiviti da su i svi ostali
bogovi arijevskih =eda bili u hijerarhiji Svetlih Sila, prema njihovim evolu#ijskim
kvalitetima i sposobnostima....
63
1.5. P"R)$V P'S D"JS(VA DR)*(V"$' PARA%'(A

) %V"%DA$& RA() '%&"DJ) SV"(L' ' (A&$'
S$AGA
Zanimljivo je, kako 4erun opisuje svojim slušao#ima i podreenima na 0idgard+zemlji

posledi#e napada mračnih sila na neke od Zemalja planeta s kojima je naša 0idgard+
Zemlja bila povezana Zvezdanom kapijom*
.(13-). *ada je roara pustinja, be# Jivota...
&rug sa mnogo &apija raspar+an je na komade,

na mnoge g$e p$anine su obrušene...
i pepeo požarišta širi se na sedam saženji ...
sti takav pri#or, tužan i sumoran,
video sam u rko$jni, na ?uti<em$ji,
što nekada sijaše u Makoši *vet$oj...
..............................................................
&apije Meusvetja sad su istop$jeno kamenje...
g$e /ebeske L prah kraj puta...
B.(133). *vuda su ruševine Ve$ikih *veti$išta,
i @radovi su porušeni si$nim p$amenom
koji se podiže od ?ute do neba...
/ema više Jivota u toj em$ji be# *un=a,
nema ni rastinja, ni pti=a, ni životinja...
......................................
.........................................
*amo vetar pepeo ra#nosi po do$inama
i #asipa k$isure meu p$aninama...
*umorno je i tiho u tom *vetu ra#va$ina
gde je nekada svuda Jivot bujao...
64
.........................................................
6. (13). Eaš L ra#rušite$j ispario je reke, mora,
a nebo su prekri$i =rni ob$a=i,
kro# smrad nepro#irni svet$i #rak ne pro$a#i...
... i Jivot se u taj *vet nikada ne"e vratiti...
.......................................
......................................
..........................................
o se dogodi$o sa mnogim em$jama,
gde su boravi$i neprijate$ji i# *veta amnoga...
/jih su priv$a+i$i bogatstva u nedrima
tih ema$ja prekrasnih...
'askanjem stekavši poverenje žite$ja,
#atrova$i su $jude meusobnom mržnjom...
ako su u tim svetovima nasta$i ratovi...
;.(13B). /akon što su ratovi okon+ani,
prežive$e su o#ra+i$i =iranom...
 $judi su i#gubi$i *vest i *$obodu
te su po nareenju neprijate$ja ue#emnih
bogatstva svoje em$je dobav$ja$i...
 kada na tim em$jama više nije bi$o bogatstava
i kad su utrobe ema$jske do kraja is=rp$jene
tada su neprijate$ji uništi$i sve $jude
i odve#$i sve što su na tim em$jama sakupi$i...
 na em$je i# kojih su ue#em=e protera$i,
na njih su oni Eaš<ra#rušite$j uprav$ja$i...
4erun opisuje e"ekte ak#ija )amnih sila ;aš Cazrušiteljem, kako se u arijevskim
=edama naziva atomsko i termonuklearno oružje. 7n opisuje primer dve planete + )roar
65
Zemlje i Cut+Zemlje + sa mnogim detaljima, e"ektima nuklearnog napada na ove planete,

i strategiju i taktiku mračnih sila.
Io se dogodi$o
amnog ... I u mnogim #em$jama gde su boravi$i neprijate$ji i# sveta
nastavlja 4erun priču i pred našim unutrašnjim okom se prikazuje #ela slika užasa i
besmislenosti ove kosmičke katastro"e. Zvezdani rat + nije izum naučne "antastike, već
realnost prošlosti i sadašnjosti. Sukob Svetlih sila sa )amnim silama nije uslovni
kon#ept u zavisnosti od mesta gledišta ili izražene želje u pokušaju da se prikaže kao
verzija istine. )o je sukob izmeu života i smrti, evolutivni pomak i evolutivni ćorsokak.
!ruštveni parazit planetarnih veličina, pojavljuje se u otvorenim prostorima, on je mnogo
opasniji zbog posedovanja oružja koje omogućava da se #ele planete pretvore u
pustinju. 0račne
važan naziv sile ili avo,
već suština2 ili 8ošćeji ili )amne
:ez razumevanja suštinearlege, 8nez tame
ovih i drugih reči, ili
lakoFrnobog, nije
je postati
igračka u rukama tih istih snaga kada je Frno proglašeno za belo, a belo za #rno. !a bi
se izbegla ova zamka, potrebno je da se pronikne smisao tih reči. 0i moramo da ih
osetimo sr#em, razumeti umom i ispunjenom dušom i razumom, u svetlu znanja i
razumevanja onoga što se dogaa. I još jednom treba objasniti suštinu "enomena koji je
iza kon#epta društvenih parazita zbog izuzetne važnosti za razumevanje onoga što se
dogaa na 0idgard+zemlji, i ne samo na njoj2 0račne sile su društveni paraziti. I to nije
samo jedno zamajavanje već znanje i razumevanje onoga što se dogaa, kada to
razumevanje prožima svaku ćeliju vašeg tela, kada se istina opredeljuje ne samo
mozgom već i čovekovom suštinom...
'li, šta jeste parazit 23 0nogi su upoznati sa kon#eptom biološkog parazita.
'li, šta je + društveni parazit23
!a li postoje razlike izmedju ova dva pojma %bez obzira na identitet reči parazit&, i ako je
tako > šta onda 23 8ao reči, stoje ispred reči (parazit( i menjaju suštinu onoga što
proizilazi iz toga3 !akle, razlika izmeu biološkog i društvenog parazita je prin#ipijelna i
vrlo lako utvrdiva.
:iološki parazit + napada slabu ili bolesnu životinju, omogućavajući jak i zdrav nastavak
evolu#ijskog razvoja, često vrstu spašavaju od izvora kontamina#ije i širenja bolesti koje
nose smrt svima. Individualna tragedija jednog organizma, na kraju je evolutivni
napredak, držeći vrstu u #elini. Zbog toga se biološkom parazitu može pripisati
pozitivna uloga u razvoju prirode. !ruštveni parazit udara na jake i zdrave organizme
66
društva i vodi na kraju, do evolu#ijske smrti . 7vo je prin#ip i suština razumevanja

prirode mračnih sila, djavola itd. I ova suština se jasno i pre#izno očituje u 4erunovim
rečima*
I /akon što su ratovi okon+ani,
bogatstva svoje em$je dobav$ja$i..... I
/ tim 4erunovim rečima izražena je suština društvenih parazita, nazivajući ih )amnim

silama. oš jedan obris slike so#ijalnih parazita jasno proizlazi iz reči*
I kada na tim em$jama više nije bi$o bogatstava
i odve#$i sve što su na tim em$jama sakupi$i... I.
I na kraju, "inalni portret društvenih parazita je sazdan u 4erunovim rečima*
I na em$je i# kojih su ue#em=e protera$i,

na njih su oni Eaš<ra#rušite$j uprav$ja$i... I.
4ortret društvenih parazita dao je 4erun slikovito, ovaj portret je sveobuhvatan i

jezgrovit i prikazuje njihovu suštinu. !akle, ()amne sile( iz usmene "orme od dve reči,
od kojih svaka po sebi ne nosi negativan smisao %(mrak(, na primer, može biti kosa,
koža, oči, noć...itd&, pretvoren u smislene poruke, pretvara se u razumevanje koje otvara
naše oči ka prirodi društvenih parazita. $akon prodiranja u suštinu ovog "enomena,
nikakva
iluzornu maska
lepotu ikoja krije
sklad, izasuštinu višeništa
koje stoji nas drugo
ne može
većprevariti da posmatramo
evolu#ijska smrt ... samo
67
1.16. VRA(A '%&"DJ) SV"(VA ) AR'J"VS#'&

V"DA&A. PR'$'P $J'VG D"JS(VA
=ratimo se na reči 4eruna, u kojima on opisuje posedi#e nuklearnog napada na dve

planete, i obratimo pažnju na činjeni#u da medju mnogo drugih planeta koje su uništile
)amne sile, on razlikuje ove dve+)roar Zemlju i Cutu Zemlju. Sasvim je moguće da je
ovo slučajni izbor koji je naveo kao primer.
' najbolji primer, naravno, je primer onoga što je poznato, što je u neposrednoj blizini
duše slušala#a, ako svi vide ili barem neki od njih, ili ako je medju njima bilo onih koji su
već bili na tim planetama i videli ih vlastitim očima.
)ako da je u ovom slučaju per#ep#ija onoga što je rekao duboka i emo#ionalno jaka.
!etaljan opis implika#ije dejstva nuklearnog oružja na Cutu zemlju najbolje ispunjava
ovaj zadatak. 'li, o Zemlji )roari+4erun govori više "raza. Zašto32 Sve u svemu, mislim
da treba obratiti pažnju na reči*
I*ada je roara pustinja, be# Jivota...
&rug sa mnogo &apija raspar+an je na komade,
na mnoge g$e p$anine su obrušene...I.
edinstveno su mesto arijevske =ede gde se govori o krugovima sa mnogo 8apija.

Cekao je to ležerno, a reči imaju veliko značenje. <judskoj svesti (jednostavno pobegnu(
ne primate ih, a s obzirom na činjeni#u da za ovaj kon#ept skoro niko nije znao, ova
"raza ne može biti slučajna. Stvar je u tome da su planete + zemlje kroz Zvezdane
kapije, povezane medjusobno u jedinstven sistem, neku vrstu zvezdane transportne
mreže, koja je podržana od strane nekog snažnog izvora, i, očigledno je da taj izvor nije
bio na našoj 0idgard+zemlji. 7sim toga, izvor energije nije ni električni, ni magnetni ni
gravita#ioni, niti poznata njihova kombina#ija. $i moderna ortodoksna nauka nije do
sada dotakla te prave zakone prirode. Sve poznate sile i energije su samo mani"esta#ija
prave sile prirode, koja nastaje kao posledi#a interak#ije homogenog prostora i
materija, koje struje u tom prostranstvu.
4rostor sa stalno različitim svojstvima i kvalitetom interak#ija s materijom ima spe#i"ična
svojstva i kvalitete. Cezultati interak#ija bez%s&konačnosti i konačnosti svemira, su nekim
savremenim ljudima dostupni.
68
8od razumevanja ovih prirodnih interak#ija, postaje moguće da se kontrolišu ove sile.
4robajmo da razumemo prirodne interak#ije prostora i materije i prin#ip rada na kojem
se zasnivaju Zvezdane kapije.
4rvo* Zvezdane kapije mnogih Zemlji planeta ujedinjene su zajedno u sistem, od kojih
svaka ima jedan izvor koji kontroliše svaku 8apiju u sistemu.
!rugo* svaki od ovih izvora ima ograničenu moć, što je posledi#a ograničenog kvaliteta
i svojstva materijala što se ispoljava u generisanju tih polja.
!akle, količina Zvezdanih kapija koja (sedi( na svakom od tih generisanih polja,
ograničena je i zavisi od udaljenosti izmeu planeta i stanja prostora izmeu njih.
Sistem Zvezdanih kapija može biti predstavljen kao (svetlosni vena# na novogodišnjoj
jel#i (, gde je svaka ( lampi#a (+ Zvezdana kapija na nekoj planeti + Zemlji. I sve ove
(lampi#e( + Zvezdane kapije + (svetle( kao na jel#i u svemiru, samo kada su uključene u
utični#u u zidu.
' ako je uključena u utični#u obična novogodišnja jelka i ne svetli, javljaju se pitanja kao
i u slučaju Zvezdanih kapija iz kojih proizlazi da je potrebno da obratimo pažnju na reči
4eruna*
I... &rug sa mnogo &apija raspar+an je ... I.
8rug sa mnogo kapija je (utični#a(, što uzrokuje da sve (lampi#e( na ven#u Zvezdanih
kapija ne rade. $a jednoj od planeta Zemlji, na primer )roar+zemlji, instaliran je snažni
generator + 8rug sa mnogo kapija, čiji sam naziv govori o povezivanju u jednu #elinu
mnogo Zvezdanih kapija koje se nalaze na različitim planetama + zemljama.
$apajanje ovog generatora snage vrši se posredstvom Igli, koje deluju na dimenziju
okolnog prostora, uzrokujući kontinuirano zasićenje protoka materije, prodirući u to
prostranstvo. 8ako poto#i vode večno padaju pod uti#ajem gravita#ije,tako i materija iz
okolnog prostora stvara stalan tok kojim će preko igli napajati 8rugove mnogih 8apija,
napajajući na ovaj način sve Zvezdane kapije u jedan sistem %sl. ?E&.
!a bi se (isključio( sistem dovoljno uništiti igle kojih mora biti sedam %unutar našeg
svemira& oko svakog 8ruga mnogih 8apija na ključnim planetama Zemljama u sistemu
Zvezdanih kapija. 7 tome govori 4erun onima koji ga slušaju* (... na mnoge g$e
p$anine su obrušene... ...I i, prema tome, I... &rug sa mnogo &apija raspar+an je na
komade ...I .
69
SLIKA &.
70
(lampi#e(. 'ktiviranje Zvezdanih kapija, paljenje (lampi#a(, javlja se prilikom spajanja

našeg sveta, našeg univerzuma sa drugim svetovima +=aseljenama. 0ora postojati
tranzi#ija kroz Ino svetove, od jedne tačke našeg svemira do druge.
Činjeni#a je da na završnim područjima prestaju da rade zakoni prirode, tamo su
neutralne Zone, neka vrsta (vrata( izmedju svemira u kojima zakoni prirode nemaju
moć u obliku kao što ih mi razumemo. Sličan "enomen je poznat i pod nazivom
moderne nauke )unel e"ekat. 7bjašnjenje za to, moderna nauka nudi (jednostavno( +
spe#i"ična energija elektrona prodire kroz moguću prepreku, i (preskače( neko
rastojanje unutar provodnika. Glektroni nestaju na jednom mestu i pojavljuju se na
drugom, na nekoj udaljenosti od mesta nestanka. Izmeu njihovog nestanka i njihovog
pojavljivanja oni %elektroni& ne postoje u našem svetu, svemiru, a to je najvažnija stvar.
'ko oni ne postoje u našem svetu + svemiru, čak i ako je to kratko vreme, postoji
prirodno pitanje +gde su, onda, ako nisu u našem svetu, svemiru32
' odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan ... u drugom svetu+svemiru, kvalitativno
drugačijem od našeg, gde postoje potpuno drugačiji zakoni prirode.
Slične pojave se dešavaju i prilikom prolaska kroz Zvezdane kapije. Čovek ulazi
na(vrata( i pojavljuje na jednom mestu kroz slična (vrata( na drugoj loka#iji. 7snovna
razlika je u tome da nema velikih ubrzanja kao što je to slučaj sa elektronima u tunel
e"ektu. $ajvažniju ulogu u ovom ureaju igra poseban materijal koga 4erun zove Zarbin,
odnosno krug od Zarbina. )ako, krug od Zarbina obavlja ulogu prolaska elektrona u
poluprovodniku, samo na drugom kvalitativnom nivou.

'ktiviranje kruga od Zarbina, odvija se pod uti#ajem kristala Inglije, koji, za razliku od
kristala kretanja Svarge ne de"iniše tačku izlaza u predelu našeg sveta + svemira, već
samo uključuje (lampi#e( u (ven#u(.
$akon toga, kristal kretanja Svarge se vraća na svoje prethodno mesto*
..............................................................................
9(13;). Fim se krug od #arbina pred vama
projavi ravnomernim sjajem
ponovo promenite krista$e kao što je bi$o
jer "e vam se ina+e otvoriti L nomirje...
najte, pogibe$jna je *vet$ost nomirja
ona guta i#$u+enja %uše...
72
i ?a#um mrkne u #ra=ima nomernih,

ne mogu"i da shvati, šta se to s %ušom dešava...
 život nera#umnih, be#dušnih stvorenja
ne kre"e se ka *vargi, ve" u !akao od$a#i...
i tamo oni venu u ami neprobudnoj
ne #naju"i ni sebe, ni to što se dogodi$o...
...
8ada se aktivira krug od Zarbina posredstvom kristala Inglije, javlja se prostor usidren u
jednom trenutku u jednoj tački nekoliko svetova + svemira, u arijevskim =edama
nazivamo ih Inomirje.
I... ponovo promenite krista$e kao što je bi$o ...I
Zvezdana kapija se priključuje na novu planetu+Zemlju umesto )roar uništene zemlje,
kristali Inglije se povlače iz kruga od Zarbina.
I..najte, pogibe$jna je *vet$ost nomirja ona guta i#$u+enja %uše..I
:ez odgovarajućeg evolutivnog razvoja, momenat proboja barijere izmeu svetova +
svemira sa različitim osobinama i kvalitetima je opasan po život za sva živa bića.
4rilično
Zvezdanihdetaljno
kapijaobjašnjenje
i ukazuje da(sigurne
se ovaj tehnike(
postupakdaje 4erun
nikada pri ponovnom
ranije aktiviranju
na našoj 0idgard+zemlji
nije koristio. ' to znači, da su 'so#ija#ije #iviliza#ija )amnih snaga, koja uključuje i
#iviliza#iju naše 0idgard+Zemlje, u stanju da neutrališu zaštitna polja i unište nuklearnim
napadom 8rug sa mnogim =ratima na jednoj od ključnih planeta za Zemlju. /
prethodnim Zvezdanim ratovima izmeu Svetlih snaga i )amnih sila, u koje je bila
uključena i naša 0idgard+Zemlja, ničeg dobrog nije proizašlo, )amne sile su uništile
planetu !eju %/ništena peta planeta našeg Sun#a+arila, koja je bila izmedju orbita
Zemlje 7reja + 0arsa i Zemlje 4eruna + upitera, čiji su delovi "ormirali asteroidni pojas&.
' i !aždbog je bio prisiljen da uništi uporište 8ošćeja najbliže 0idgard+zemlji, lunu <elu.
4ad krhotina lune <ele na našu 0idgard+zemlju je tada izazvao potonuće u dubinu mora
i okeana !a1'rije i planetarnu katastro"u gigantskih razmera, čiji je rezultat bio #unami
koji je promenio li#e 0idgard+zemlje i ubio ogroman broj ljudi*
73
-. 11(139). Vi na Midgardu živite spokojno

od davnih vremena, kada mir beše utvren...
!amte"i i# Veda, de$a %aždboga,
kako je porušio tvrave &oš"eja
koje su se na$a#i$e na najb$ižoj 'uni...
arh nije do#vo$io podmuk$im &oš"ejima
da ra#ruše Midgard, kao što su ra#ruši$i %eju
..
..
..
i &oš"eji, voi *ivih,
i#giboše #ajedno sa 'unom u po$u+asti...
$i p$atio je Midgard #a s$obodu
%aarijom koju sakri Ve$iki !otop....
1-.(10). Vode 'une su taj !otop stvori$e,
/a em$ju su one sa /ebesa kao duga pa$e
jer se 'una raspa$a na de$ove
i kao vojska *varoži"a
na Midgard se spusti$a...
..
i$e su pokidane %revne /iti
koje su se prostira$e do uda$jenih ob$asti svemira...
i prekinu$a se ve#a meu *vetovima...
/ije se više +uo #ov mnogodo$jni,
mnogo Vajtmara se pogubi$o u *vargi...,
pre nego što su se nove /iti rodi$e

i #a+uo se njihov #ov i# Vase$jene.
13(11). 2 to vreme poginu$o je mnogo naroda,
74

i da se sa+uva u #ve#danoj ku"i Medveda...

!onovo su pokidane /iti ku"a *varogovog &ruga,
#ato su g$e /ebeske i#gubi$e boju,
%a bi ponovo g$e #asija$e bojama,
Vi #amenite &rista$e rkama.
/Nih #amenite &rista$ima are...
i kro# imun vaspostavite /iti...
=rlo zanimljiv je u arijevskim =edama deo teksta, na koji iz nekog razloga niko ili samo
nekoliko ljudi obraća pažnju, iako su in"orma#ije koje se prenose u =edama izuzetno
važne*
I 2 to vreme poginu$o je mnogo naroda,
i da se sa+uva u #ve#danoj ku"i Medveda... I
dobro pokazuje da je u toku ove planetarne katastro"e bilo mnogo onih koji su uspeli da
udju u =ajtmane i bilo je mnogih koji su prošli kroz Zvezdanu kapiju. )o takoe znači da
je #iviliza#ijski nivo 0idgard+zemlje, naše #iviliza#ije u prošlosti, bio nemerljivo veći nego
što je sada. I da je sadašnji nivo #iviliza#ije primitivan i varvarski u poredjenju s onim koji
je bio, kada je prelaženje izmedju svetova udaljenih na stotine i hiljade, a možda i
milione, milijardi svetlosnih godina bilo uobičajeno i vrlo obično. Za svaki pokušaj leta na
druge sisteme zvezda pomoću meuzvezdanih brodova =ajtmana 4erun kaže*
I... i prekinu$a se ve#a meu *vetovima ...I
< i#nova, i#nova, a to #na+i s$ede"e7
?.4erun se pojavio pred čuvarima 8apija !a1'rije nakon potonuća u okean zbog pada
na 0idgard+zemlju najbližeg 0jese#a +<ele. 7n opisuje taj dogadja na našoj Zemlji u
prošlom vremenu*
75
IVi na Midgardu živite u miru od drevnih vremena, kada je +vrsto uspostav$jen

svet ... I
@. razlogpod
mreže za nazivom
njegov nastup je biokapija.
Zvezdana trajno =ećina
oštećenje sistema
sistema medjuplanetarne
ne radi transportne
kao rezultat nuklearnog
napada nanesenih od strane )amnih sila na ključnoj planeti )roar + zemlji na kojoj se
nalazio 8rug sa mnogo 8apija zatvarajući #eo transportni sistem.
A. Zvezdani ratovi izmeu svetlih i tamnih snaga traju na desetine hiljada godina, a naša
0idgard+Zemlja iz različitih razloga ima veoma važnu ulogu za obe strane. 4re#iznije,
)amne sile pokušavaju da osvoje 0idgard+Zemlju, kao što Svetle snage pokušavaju to
da spreče.
B. Za )amne sile je važno da osvoje 0idgard+zemlju, a ne da je unište. / suprotnom,
oni bi %)amne sile& već primenile nuklearno oružje koje su u više navrata upotrebile na
mnogim drugim planetama, kako sledi iz arijevskih =eda. $jihova pojava na najbližoj
0idgard+Zemlji luni <eli, potvruje njihovu potrebu da osvoje, a ne i da unište našu
planetu.
4erun, kao predstavnik /druženja gornje hijerarhije #iviliza#ija, koja uključuje i našu
0idgard+zemlju, kao koloniju imigranata sa drugih planeta koje pripadaju ovom
udruženju meuzvezdane #iviliza#ije Svetlih snaga, pojavio se na 0idgard Zemlji
prilikom pogoršanja sukoba izmeu svetlih i tamnih sila. 7n predaje in"orma#iju o tome
koji su uzro#i neispravnosti meuplanetarne transportne mreže i koje su potrebne radnje
za njen oporavak, i predaje in"orma#iju o novim taktikama i strategijama koje koriste
)amne sile za vreme o"anzivne opera#ije protiv Fiviliza#ije /druženja Svetlih snaga, ali
je dao i in"orma#ije o predstojećim delima i e"ektima )amnih sila u odnosu na našu
0idgard + zemlju, što sledi iz sledećeg*
1. 1.(>1).  re+e Vo$hv *vjato#ar,
i# s$avnog ?oda *vetorusa,
!erunu Ve+noprekrasnom7
&aži nam L objasni, !erune L ba"uška,
šta "e biti sa *vetom em$jom ?ase Ve$ike
i s Verom !redaka našihH
spri+aj L ra#jasni *vet$i ože,
ako "e do"i teška vremena
76
#a *inove ?ase Ve$ike,

ko "e uspeti da spase *vetu em$ju ?ase...
i !otomaka ?oda /ebeskogH
Za našu 0idgard+zemlju se neumoljivo približava vreme ispita + direktno, neposredno

sučeljavanje sa legijama )amnih sila, koje kao rak, uništavaju sve zdravo i jako. $aša
0idgard+zemlja je postala poligon za ove parazitske snage, a to je neizbežno, na
osnovu odreenih periodičnih pro#esa koji se odvijaju u svemiru.
/ to vreme Svetle snage nisu imale sposobnost da se odupru )amnim silama na nivou
na kom je moguće ne samo da se odbrane od agresije, već da ih potpuno neutralizuju.
=rednost naše 0idgard+zemlje za Svetle snage je bio u pokušaju da se stvori visoko
kvalitetna nova #iviliza#ija Svetlih snaga koja bi imala nivo koji do sad nije bio dostignut.
$a žalost, )amne sile su postale svesne toga i one su napravile drugi pokušaj nakon
prvog, sa željom osvajanja 0idgard+Zemlje. 5teli su da koriste rezultate Svetlih snaga i
to je tipičan postupak društvenih parazita.
77
1.11. &RA!$" S'L" &"$JAJ) SVJ) S(RA("G'J) '

(A#('#). PR'RDA DA$A ' $7' SVARGA
0račne sile su izvukle pouku iz svojih poraza u prošlosti i prin#ipijelno su izmenile

strategiju i taktiku svojih ak#ija. Sa nekim znanjem i sposobnošću parazita, )amne
snage počele su da prodiru kroz nezrele elemente u redovima Svetlih sila. 7ni, vešto
igrajući na ambi#ije i duhovno slepilo, stvaraju situa#ije koje za rezultat imaju da se
suštinski važne in"orma#ije o sistemu zaštite zemlje + planete Svetlih snaga, kroz te
elemente, nadju u njihovim rukama. )o je bilo moguće samo u vreme kada im je priroda
sama nehoti#e išla (na ruke(, stvarajući za neko vreme ('hilovu petu( Svetlih snaga.
7va -'hilova peta ( je periodično služila za promene tokova primarne materije koja čini
naš svemir, a tako i za druge svemire. !omina#ija te ili druge materije u opštim
tokovima primarnih materija suštinski utiče na evolutivni razvoj inteligentnih bića koja su
u ranim "azama razvoja. )o je vreme evolu#ije ugroženih mladih i razvijajućih #iviliza#ija,
što su koristile )amne sile. 7ve os#ila#ije indukuju te ili druge primarne materije u
opštem toku periodičnosti. Svaki Svet > /niverzum ima svoje odgovarajuće
dominirajuće primarne materije u opštem toku i odreen redosled kvantitativne i
kvalitativne strukture za taj Svet + /niverzum. !omina#ija nekih tokova primarne
materije može izazvati krhkost i ranjivost ljudi, i da stvori povoljne uslove za e"ekte
delovanja )amnih sila u ranim unutarplanetarnim "azama razvoja #iviliza#ije, kada
većina inteligentnih bića nije još prošla opasnu zonu za pozitivnu evolu#ijsku "azu
razvoja.
)ačno u tom trenutku evolu#ijske "aze razvoja inteligentnih bića, postojala je mogućnost
njihovog zarobljavanja od strane )amnih sila i trans"orma#ija u poslušno orue u
rukama istih. 'ko je #iviliza#ija uglavnom uspela proći kroz ove opasne (Gvolu#ione
prozore(, sva naknadna kolebanja u gustinama i snazi odreene primarne materije više
ne vrše bilo kakve ozbiljne negativne uti#aje na prava# evolu#ionog razvoja te
#iviliza#ije. $a žalost, pojačane ak#ije )amnih sila su bile posebno vremenski tempirane
na početak prolaza #iviliza#ije naše 0idgard+Zemlje kroz takvav opasan (Gvolu#ijski
prozor.(
78
Zato 4erun kaže sledeće*

...........................................................................
-. (>-).  re+e og Mnogomudri ove re+i7

najte $judi, da "e teška vremena...
doneti tok ?eke Vremena
na *vetu em$ju ?ase Ve$ike...
i Dsta"e na ovoj #em$ji
tek Jre=i<Fuvari %revnog nanja
i Mudrosti *krivene...
...Ner koriste $judi
*i$u stihija Midgard<em$je
i uništi"e ma$u 'unu
i *vet svoj prekrasni...
 povrati"e se tada *varogov &rug
i užasnu"e se $judske %uše...
IDsta"e na ovoj #em$ji
tek Jre=i<Fuvari %revnog nanja
i Mudrosti *krivene...I
+ ova "raza ističe da će samo najveća kasta sveštenika + čuvara biti u mogućnosti da
izbegne opasnost od uti#aja mračnih sila, zbog činjeni#e da su već prošli
unutarplanetarni evolu#ijski #iklus i zato su imuni na e"ekte delovanja )amnih sila. Svi
ostali, koji nisu završili ovu evolu#ijski "azu razvoja, neće biti jednostavno u stanju da se
odupru (virusu( )amnih sila. 8ao što je i objavljeno u sledećoj 4erunovoj "razi*
I...Ner koriste $judi

*i$u stihija Midgard<em$je
i *vet svoj prekrasni...I.
79
7vo opisuje dogadjaj koji je rezultat vojnog sukoba izmeu drevne Slavjano + 'rijevske
Imperije i odvojenog od nje 'ntlanja%'tlantide&. )o se dogodilo pre više od ?A hiljada
godina.
8ao rezultat tog vojnog sukoba za globalnu domina#iju došlo je do planetarne
katastro"e. ;ragmenti uništene <une ;ate pali su na 0idgard + Zemlju što je izazvalo
brojne planetarne katastro"e. 4omerio se ugao ose 0idgard Zemlje (8i povrati"e se
tada *varogov krugP), kontinentalne ploče su počele da se dodiruju što je izazvalo
snažne zemljotrese, vulkanske erup#ije, arilX+Sun#e je bilo nevidljivo zbog oblaka
vulkanskog pepela izbačenog u gornje slojeve atmos"ere, nastupio je dug sumrak,
ogromne površine zemljišta potonule su u dubine okeana. / isto vreme drugi je iznikao
iz ovoga. =ode zapadnog %'tlantskog& okeana zauvek skrivaju u svojim dubinama
buntovni 'ntlanj %'tlantda&.
4reko noći nastali su novi planinski masivi, gigantski #unami je nekoliko puta obišao
0idgard+Zemlju i zatim promenio klimu. )o je ba#ilo #iviliza#iju 0idgard+Zemlje sa
intergalaktičkog nivoa do skoro potpunog divljaštva, sa retkim ostrvima #iviliza#ije
sačuvanim pomoću sveštenika Čuvara.
7 tome je i 4erun upozorio svoje slušao#e*
.................................................. .................
3. (>3). Ve$ika /o" sakri"e Midgard<em$ju...
i Dganj /ebeski
uništi"e mnoge krajeve em$je...
amo gde su =veta$i prekrasni vrtovi,
prostira"e se Ve$ike !ustinje...
2mesto životvornog rodnog kopna
šume"e mora,
a tamo gde su šume$i morski ta$asi
pojavi"e se visoke p$anine
pokrivene ve+nim snegovima...
8 povrati"e se tada *varogov &rugP
80
> u ovom predskazanju govori se o dogaajima koji su se već dogovili u proteklih

?AEEE godinaL neznalačko korišćenje Stihijnih Sila 0idgarda dovelo je do uništenja 0ale
<une ;ate, čiji su ogromni komadi pali na Zemlju, zbog čega je Zemljina osa promenila
nagib* za posmatrača sa Zemlje arilo+Sun#e je počelo da prolazi kroz druge $ebeske
kuće Svarogovog 8ruga %zodijačka sazveža&L došlo je do pomeranja kontinentalnih
ploča, što je izazvalo moćne zemljotrese, erup#ije vulkana, #unamijeL propast 'ntlanja
%'tlantide& i mnogih drugih ostrvaL pro#es uzdizanja planina, promena klime u smislu
zahlaenja što je primenjeno u slavjano+arijevskom računanju godina, kao godine od
=elikog Zahlaenja %od =.Z.&, kao na primer* godina ?AEH od =. Z. odgovara godini
?JJD+JJ od 5ristovog roenja
81
1.1+. )%R' #A(AS(R8" $A &'DGARD - %"&LJ'

PR" 1,6+ g.9+61/.g
Sukob izmeu drevnog slavensko+arijevskog #arstva i 'ntlanja %'tlantida& je doveo do

upotrebe nuklearnog oružja i psQ+e"ekta na sile prirode*
. (>). 'judi "e u pe"inama po+eti da se kriju

od otrovanih kiša što smrt nose,
i po+e"e da se hrane te$ima životinjskim,

jer "e se svi p$odovi drve"a otrovima ispuniti
i mnogi "e $judi umreti,
pošto ih pojedu...
atrovani vodni tokovi
done"e mnogo smrti
%e=i Ve$ike ?ase
i potom=ima ?oda /ebeskog,
a že "e doneti stradanje $judima...
Iz ovih redova je vrlo jasno da je to opis nuklearne katastro"e. 4red našim očima
pojavljuje se slika nuklearne katastro"e+katastro"e kroz koju je naša 0idgard Zemlja
prošla pre trinaest hiljada godina. 7va katastro"a je gurnula #iviliza#iju 0idgard + Zemlje
od nivoa ( jedne od kolonija ogromnog saveza #iviliza#ija Svetlih sila( do primitivnog
nivoa. Cadioaktivna kiša se prosula na našu 0idgard+Zemlju posle nuklearne eksplozije,
zalivena su radioaktivnošću jezera i reke. I sva tvoda je postala otrovna, pro#urila je
kroz zemljište kroz krv zemlje u podzemne vode, pa je i ona postala previše toksična.
/pijale su je kroz korenje biljke, postali su otrovni i plodovi biljaka*
I... jer "e se svi p$odovi drve"a otrovima ispuniti
i mnogi "e $judi umreti pošto ih pojedu...I
82
7kruženje je sa otrovanom vodom, ljudi koji pate od žei njom utoljuju že, što dovodi
do brze i bolne smrti,
I... a že "e doneti stradanje $judima...I.
Cazlog za sav ovaj horor bila je duhovna nezrelost viših kasti 'ntlanja %'tlantida&, čiji su
predstavni#i bili preterano oduševljeni razvojem tehnologije, zaboravljajući na duhovni
aspekt njihove #iviliza#ije. 7vladavši sa dovoljno znanja za stvaranje high+te#h+a, oni su
postali duhovno nezreli. I tako, u tom okruženju koje je stvorila #iviliza#ija osnovana od
imigranata iz plemena 'nta, jednog od slavjano +arijevskog plemena, iznikli su uslovi za
neharmoničan razvoj pojedin#a, što je na kraju dovelo do zahteva za potpunu
domina#iju nad Svetom. $a sličan način, duše su postale plodno tlo za (viruse( )amnih
sila u mračno doba. Sve je to stvorilo uslove za prodor tajnih emisara )amnih sila u
vremenu )amne ere. Zvezdani paraziti probili su se na našu 0idgard + zemlju. /
trenutku nuklearne katastro"e, koja se dogodila pre više od trinaest hiljada godina, to je
postalo neizbežno. $aša 0idgard+Zemlja je postala jedna od Zemlja+planeta zaraženih
virusom )amnih sila. )ajni plan pogodjenih tim virusom )amnih sila, vladajuća kasta
'ntlanja %'tlantida&, u nameri da preuzme vlast nad 0idgard + Zemljom je završio
nuklearnim ratom. )o je dovelo do katastro"e u kojoj je poginulo najviše onih pogoenih
virusom )amnih sila. 'li, u isto vreme, male grupe viših jerarha 'ntlanja %'tlantida&, koji
su u vreme nesreće bili na brodovima Wajtman i =ajtmar su preživele i postale seme
virusa )amnih sila, čije plodove ubiremo danas*
B. (>B).  po savetu uina=a,

tajno pristig$ih na Midgard< em$ju
$judi "e po+eti da jedan drugog $išavaju Jivota...
radi gut$jaja sveže vode,
radi #a$ogaja +iste hrane...
 po+e"e oni da #aborav$jaju %revnu Mudrost
i akone oga<vor=a Nedinog...
..............................................
83
ve$ika ra#jedinjenost pojavi"e se u *vetu Midgarda

i samo Jre=i<Fuvari
*vete #em$je ?ase Ve$ike
+uva"e +istotu %revnog nanja
uprkos gubi=ima i smrti...
Zaraženost ljudi na našoj 0idgard+Zemlji (virusom( )amnih sila je dovela do potpune

izola#ije od strane drugih planeta Zemalja Svetlih snaga. 0edjuzvezdane kapije naše
0idgard + Zemlje, zbog rizika od prodiranja virusa )amnih sila kroz njih na druge planete
Zemlje, su prosto onemogućene iz integrisanog transportnog sistema #iviliza#ija Svetlih
sila.
$aša 0idgard+Zemlja je postala područje karantina zaraženih (virusom( )amnih sila, a
karantin će se nastaviti sve dok se naša 0idgard+zemlja ne oslobodi tog (virusa(, razvije
imunitet protiv njega ili je unište )amne sile. !rugi načini ne postoje. Stoga, prestaje rad
meuplanetarnog transportnog sistema 0edjuzvezdanih kapija na 0idgard+Zemlji, koja
ostaje izvan sistema iz sledećih mogućih razloga*
?. oštećenje ili uništavanje 0edjuzvezdane kapije na planeti Zemlji
@. oštećenje ili uništenje planetarnog ključa planete Zemlje u transportnom sistemu
0nogovratnog kruga i $ebeskih igala.

A. /voenje )amnih sila na neku drugu planetu + Zemlju uključenu u transportni sistem
0edjuzvezdanih kapija.
7nemogućavanje 0edjuzvezdanih kapija na našoj 0idgard+zemlji je usledilo zbog
realiza#ije planova )amnih sila na planeti, da bi se sprečila njihova in"iltra#ija na druge
planete + Zemlje sjedinjene sa 0idgard + Zemljom u jedan medjuzvezdani transportni
sistem. Zato 0edjuzvezdane kapije ne rade u ovom trenutku vremena. I one neće
"unk#ionisati sve dok naša planeta ne bude osloboena od uti#aja medjuzvezdanog
parazitskog sistema. / ruskom jeziku postoje tragovi korištenja 0edjuzvezdanih kapija.
Ceč Shiga, Siganut + znači, kao i sada, skok. Skok ne samo jedan korak do drugog, već
skok od planete do planete kroz 0edjuzvezdane kapije. Činjeni#a da je SI9 u slovensko
+ arijevskoj tradi#iji + jedini#a vremena koja iznosi oko ?YAEE milionitog dela sekunde. /
skladu s tim, reč siganut, prvobitno je značila praktično trenutni prelazak iz jedne tačke u
prostoru na drugu, kroz 0edjuzvezdanu kapiju ili teleporta#ijom. !akle, tragovi velike
84
prošlosti u ruskom jeziku su na svakom (koraku(, kao i u Srpskom, samo treba razmisliti
o značenju reči koje koristimo svaki dan ...
$oć Svaroga,
Svaroga kojasile
i mračne je trajala
nemaju proteklih
vremena hiljadu godina,
da čekaju nazavršila
novu $oćje.Svaroga
4očela jekako
zorabi!ana
ponovo
pokušale da preuzmu potpunu kontrolu nad 0idgard+Zemljom. )okom dana Svaroga
čovečanstvu predstoji da napravi korak na sledeću evolutivnu stepeni#u.
' ako se to dogodi, čak i sledeća noć Svaroga )amnim silama neće pomoći da postignu
željeno. I oni to vrlo dobro znaju, tako da je poslednja noć Svaroga bila strašna,
najkrvavija od svih koje su bile u prošlosti. )amne, parazitske snage zamalo da su
postigle željeno, posebno u prošlom veku dok je još uvek trajala $oć Svaroga. 7ni su
pod lažnim ideologijama i "ilozo"ijom komunizma, potpuno preuzeli vlast u ruskoj Imperiji
kao i u drugim evropskim i azijskim zemljama.

7bmanom su preuzeli vlast u Cusiji i ostalim (Slovenskim( državama, počinile su ove
snage strašne geno#ide, uglavnom nad ruskim narodom i namerno su uništavali #vet
=elike Case, koji se kristalizovao od ljudi hiljadama godina. 0ilioni i milioni su ubijeni, i
#eli je svet mirno gledao što se dogaa i ni jedna zemlja čak nije pokušala zaustaviti to
uništenje. I to ih na žalost osudjuje, čini ih saučesni#ima u ovom univerzalnom zločinu
protiv slovenskih naroda. 0i ćemo se vratiti na ovo kasnije, ali da prvo pogledamo na
koji način su se pojavili ljudi na plavoj planeti Zemlji ...
85
1.1,. P)(VA$JA $A*' PR"DA#A #R% PRS(R $A

VAJ(&A$-ima ' VAJ(&AR-ima
7sim 0edjuzvezdanim kapijama, naši pre#i su se koristili prilikom putovanja kroz

prostor na druge planete+Zemlje vozilima + =ajtman. =ajtman se koristio u prošlosti da
se ode na planetu na kojoj nije bilo 0edjuzvezdanih kapija. Setimo se da
0edjuzvezdane kapije moraju biti instalirane na planete na koje se putuje i planete sa
kojih se putuje. 'ko na nekom planetu nije instaliran set 0edjuzvezdanih kapija, onda je
to najverovatnije iz sledećih razloga*
?. 4laneta ima razuman život, ali iz nekog razloga nije uključena u ovaj savez
#iviliza#ija.
@. 4laneta ima inteligentan život, ali u isto vreme #iviliza#ije su u početnoj "azi svog
razvoja i nisu spremne za meuzvezdane kontakte.
A. 4laneta nema inteligentnog života, na njoj postoje samo istraživačke baze.
B. planeta nema života i ne predstavlja nikakav interes za savez #iviliza#ija.
M. 4laneta nije poznata savezu #iviliza#ija.
4ored korišćenja =ajtmana za komunika#iju izmeu planeta neopremljenih

0edjuzvezdanim kapijama, =ajtmani su se koristili za transport robe i ljudi na velike
udaljenosti %sa jedne planete Zemlje na drugu&, a i za transport ljudi i robe na istoj
planeti. I ovo nije špekula#ija. 5ajde da pogledamo 4riču o asnom Sokolu*
I... Dnda je Nasni *oko rekao g$asno7 < bogom, moja pre$epa devojkoQ ko ti
#atrebam, na"i "eš me, a$i ja "u biti jako da$ekoQ
R STUWU XYZY, [W\][ ^Y _Ù  cT[WUXf U_Uf,  cT[`WUX
lUTXYZ, X U_f ST UU` SYZ [`Y[f, U_f UY UU`
[ZYWUf5. % ovo nije moguće prevesti pa sledi objašnjenje &
IcT[WUXf U_UfI , šta znači ovo23 9de je i šta je to3 /daljenost ili loka#ija
mesta32 7vo je i jedno i drugo.$aši pre#i su nazivali sve planete Zemlja, a
IcT[WUXf U_UfI + je dvadeset sedam zemalja%planeta& od arilo+Sun#a. 4od
sistemom arilo + Sun#a se podrazumevalo, ne planet koje kruže oko neke zvezde, već
86
broj naseljenih planeta ujedinjenih u jedan sistem. !rugim rečima, 0idgard+zemlja bila
[ deo jednog od sistema ujedinjenih #iviliza#ija u kome je bilo dvadeset i sedam
naseljenih planeta Zemalja2 I tih objedinjenih dvadeset sedam #iviliza#ija naseljenih
Zemalja+planeta nosilo je ime sistem arilo+Sun#a. 7vih dvadeset sedam planeta +
zemalja su bile jedinstveni meuzvezdani sistem koji je imao zajednički za sve ove
zemlje+planete + hijerarhiju upravljanja, uni"orme, jedinstveni zakon i najbitnije od svega
+ zajedničku kulturu i zajednički jezik koji je bio... StaroCuski % možemo ga zvati i
StaroSrpski, pošto su i Cuski i Srpski došli iz jedinstvenog jezika &, koji se vrlo malo
promenio od tada2
4ored toga, asni Soko ukazuje i u kojem se sazveždju nalaze planete sistema arilo +
Sun#a, gde će gde će on otići > u IcT[`WUXY_ lUTXYZUI \, tj., da će on otići u
trinaesti zvezdani sistem arilo+Sun#a, što odgovara Slavjano+'rijevskom imenu Saveza
;inista u Svarogovom krugu. !a bi bilo tako, bilo je potrebno da se pree
Icqc Rwxqy RwzI + @H velikih udaljenosti. 4rema tome, ako znamo
vrednost reči, razumemo njihovo izvorno značenje, nekoliko rečeni#a došlih od asnog
Sokola pretvaraju se u tačne koordinate mesta koje treba potražiti. / snu $astja sluša
reči asnog Sokola i odlučuje da ode u potragu za njim odmah ujutru, imajući jasno
razumijevanje gde je potrebno pretragu početi. Za početak, ona je morala naći
Svemirski brod + =ajtman, kako bi putovala na druge planete+zemlje*
I... de /astja putem. de ona, ne jedan dan, ne dva, ne tri dana, ide ona dugo
vremena. oda$a je i +istim po$jem 2rmanske šume, iš$a i po visokim p$aninama.
2 po$ju pti=a pesme peva$a, urmanskim šumama šeta$a, na visokim p$aninama se
=e$om svetu divi$a, i doš$a na kraju do divne do$ine, gde je Vajtman trgova+ki bio i
i# do$ine u nebesa be#krajna $eteo. /astja je nagovori$a dobre $jude i# Vajtmana
trgova+kog da je povedu i krenu$a na da$ek put #a Icqc Rwxqy
RwzI.
$akon dugog putovanja, stigla je* I... do divne do$ine, gde Vajtman trgova+ki
stoji...I. !akle, ispada da su svi znali da postoje poletanja i sletanja sa lokaliteta na
kojima su leteli svemirski brodovi + =ajtmani kao i =ajtman )rgovački. ' ako postoji
)rgovački =ajtman, to znači da je bilo trgovinskih odnosa izmeu naše 0idgard+Zemlje i
drugih planeta Zemlji. 8o to može reći + to je priča, sve je izmišljeno3
4rvo, u prošlosti smo zvali priča] priču o istinitim dogaajima, neke ukrašene živopisne
slike. I to tako jeste, a tu su nam na raspolaganju, za proveru valjanosti, i potvrde, takve
da ne ostavljaju kamen na kamenu od strane bilo kog argumentovanog skeptika. /
?JJJ. godini, u selu Fhandar nadjena je kamena ploča sa trodimenzionalnom
87
prostornom slikom, napravljena od nepoznatog autora.$a ploči je nanesena

volumetrijska karta uralskog regiona, sa rekama :elaja, /"imskaja, Sutolkoj. 7sim toga,
ova karta ima hidrotehničke sadržaje* sistem kanala dužine od ?@ hiljada kilometara,
ustave, moćne brane. 8anali "ormiraju dva sistema, sa širinom kanala od po MEE
metara. 7značeno je dvanaest brana širine AEE+MEE m, dužina po deset kilometara i
dubine od po tri kilometra svaka. !rugo, ova relje"na karta pokazuje u blizini kanala
nekoliko vrsta (čudnih( loka#ija. Celje" na površini ploče predstavlja kartu u razmeri ?*
?.? km. $a ploči je mnogo natpisa (kineskog porekla(, što nije potvreno iz jednog
jednostavnog razloga+natpisi su slavjano+arijevske rune. $apraviti ovu kartu je jedino
bilo moguće pozi#ioniranjem iz satelita, a ta tehnologija nije poznata modernoj
#iviliza#iji %vidi. sl. ??&. 4ro"esor '. Čuvirov, pronašao je tu kamenu kartu u arhivi
generalnog guvernera /"a, krajem U=III veka, i oko dve stotine belih kamenih ploča
koje se navodno se nalaze u blizini sela Čandar u $urimanovskom području.
4retpostavlja se da su one činile trodimenzionalnu kartu naše planete 0idgard+Zemlje.
$ova ekspedi#ija u organiza#iji pro"esora '. Čuvirova, otkrila je druge kamene ploče
koje potvruju te istorijske podatke. 0alo je verovatno da će se otkriti sve kamene
ploče, ali utvreno je dovoljno da se dokaže postojanje napredne #iviliza#ije na 0idgard
Zemlji pre više od A+?M.EEE godina, koja je bila deo sistema objedinjenih #iviliza#ija
9alaksije. $alaženje ovih trodimenzionalnih karti u potpunosti potvruje in"orma#ije
slavjano+arijevskih =eda, čineći ih pouzdanim izvorom o prošlosti naše #iviliza#ije.
' sada natrag na 4riču o asnom Sokolu i setimo se da je $astja nakon dugog
putovanja stigla*
I... u do$inu, gdje je Vajtman trgova+ki stajao ...I
I na trodimenzilanu mapa /rala*
I... neda$eko od kana$a o#na+enih romboidnim ob$ikom ...I
)ako, postaje jasno, da su romboidne ploče oblik trodimenzionalne karte za pristajanje
=ajtmana. Ispostavlja se, da su područja u obliku romboida jednostavno + poletališta i
sletišta za =ajtmane, kako trgovačke, tako i ostale kategorije ... 8ao što se vidi iz reči
'leksandra $ikolajevič Čuvirova, nadjena su na relje"noj mapi različita mesta i različiti
obli#i,od romboidnih do trouglastih, raznih razmera. Značenje ovih područja je ostalo
misterija za istraživače. ' ta mesta nisu ništa drugo do piste za =ajtman i =ajtmare,
kako trgovačke tako i druge. 0oguće je pomisliti, da su područja raznih oblika bila za
=ajtmane i =ajtmare različitih vrsta i veličina. !imenzije, na primer, rombičnih područja
su ogromne i najverovatnije namenjene za poletanja i sletanja ogromnih =ajtmara. !a
88
SLIKA &&.
90
SLIKA &-.
91
SLIKA &3.
4riča ima sledeći tok*
92
' za to ne treba puno. Samo naći smisao i vrednost reči i pojmova koje se ne koriste u
našem vremenu, ili vratiti pravo značenje tih reči i pojmova, ono koje su u njemu ostavili
naši pre#i. ' onda će se pravo čudo dogoditi 222 Ispostavilo se da se 4riča, koja je
upravo de"ini#ija, opis stvarnih dogaaja prošlosti ruskog naroda, prenosi usmeno s
jedne genera#ije na drugu, od vremena drevnih do današnjih dana. I naši pre#i su prošli
kroz pamćenje 4riče o asnom Sokolu, koja je neverovatno zanimljiva. 'li, kako su naši
mudri pre#i bili u stanju da prenose kroz mnoge hiljade godina in"orma#iju o stvarnim
dogaajima iz prošlosti, in"orma#ija o dogaajima daje razumevanje koje nam
omogućuje da skinemo #rni veo laži sa velikog naroda, da budemo pre#izni + Cusa2 % '
ja bih dodao pre#iznije + 'rijeva#a & Samo ruski narod će tražiti pravo značenje reči i
pojmova u 4riči ili, kako su ih kasnije nazvali + u ruskim narodnim pričama.
$ijedan strana# ne može videti in"orma#ije sakrivene u tim pričama, iz jednog
jednostavnog razloga,
+ stran#u je nemoguće da prodre u pravi smisao ruskog, to jednostavno ne bi
"unk#ionisalo kako je potrebno. Samo genetska memorija, koju smo dobili od naših
predaka, omogućava da se vrati u život veliki jezik, i reči će ubrzo otvoriti veliku tajnu iz
prošlosti, koju su mnogi ustupili zaboravu. 0nogo dokaza je uništeno, ali niko nije
mogao uništiti 4riče. $iko od naših neprijatelja im nije davao vrednost, smatrajući ih
običnom "antazijom. 'li čak i za ruski narod pravo značenje reči će se otvoriti tek nakon
što se %ruski čovek + rus& probudi2 I dok se to ne dogodi, reči će zadržati svoje tajne i
njihovo pravo značenje. I da bi bili sigurni da je tako, ova analiza će se nastaviti i mi
ćemo videti da su u samo jednoj 4riči o asnom Sokolu (sakrivene( divne in"orma#ije ...
!akle, vratimo se na $astjinu avanturu na mestu gde smo stali, odnosno u vreme kada
je otišla na svoj prvi put trgovačkim =ajtmanom nakon što je napustila dom ...posle
dugog puta let se =ajtmanom završio*
I...a kako je Vajtman s$eteo na #em$ju prekrasnu, otiš$a je na put u šumu od$a#e"i
ka spokoju p$avog sun=a. %ugo vremena je ona iš$a, a kada je nastupi$a no", na
nebu i#nad #em$je su dva mese=a sija$a I
)ako da je putnik bio na drugoj planeti, koja je bila član planetarnog sistema zvezda, uz
domina#iju
planete. plavog =ajtman
trgovački spektra zalazećeg
je odleteo sun#a. Zašto
na drugu je sun#e
planetu, + plave
ali ne boje na%Sazveža&
do Čertoga nebu ove
;inista. Saznavši od :oginje 8arne da do Čertoga ;inista ima još više od pola kruga
velikih daljina, $astja se počela pripremati za novo putovanje. Inače, reč putovanje +
putem marširati, značilo je da se ide svojim putem, drugim rečima pronaći svoj put,
smisao svog života i shvatiti sebe. / ovom vremenu, ova reč je dobila potpuno banalno
93
značenje, smisao koja se svodi na "izičko kretanje čovaka iz jedne tačke u drugu. $aši
pre#i su imali drugačiju reč za to + lutati, koja se u modernom jeziku se koristi sve manje
i manje. Zaborav mnogih reči i namerno narušavanje pravih vrednosti drugim, dovodi do
toga da čak i genetski čista 'rijevska osoba ne razume značenje mnogih ili da ih
razume neispravno. ezičku sabotažu koju obavlja neprijatelj ljudske rase, dovela je do
toga da modernom ruskom narodu ove reči malo šta govore. =ećina starih reči ne
skreće pažnju na sebe, s obzirom da ih samo književnost koristi, ali uzalud2 'li, za naše
pretke, ove naizgled obične reči, ali nepoznate nama, bile su razumljive i jasne kao
nebo na jasnom danu. Rwx Rw+ nije samo "igurativna per#ep#ija daljine naših
(primitivnih( predaka, već jedini#a dužine jednaka oko ?,B svetlosnih godina u skladu sa
modernim kon#eptima. Za one koji su zaboravili ili koji nisu upoznati sa kon#eptom
svetlosnih godina, podsećam vas da je svetlosna godina + udaljenost koju svetlo predje
u roku od jedne godine, ako se računa brzina svetlosti u prostoru od AEE hiljada
kilometara u sekundi. Zato svetlosna godina iznosi J.BEDP?E?@ km, odnosno, Rw
Rwx je približno jednaka udaljenosti od ?A,@BMP?E?@ km. ' sada da razumemo,
šta je to pola kruga. 7no što je do pola svima jasno, kon#ept kruga naših predaka
razlikovao se od modernog. $ajverovatnije, treba imati u vidu Svarogov krug, koji je
podeljen na ? delova, a u numeričkom ekvivalentu polukruga @B. ' ako se sada
prevede postaje sve jasno, polukrug Rwxqy Rwz je jednak udaljenosti od AA,
svetlosnih godina, ili A.?HDD@DDP?E?B km. )ako, od planete :oginje 8arne do ;inista
udaljenost je AA, svetlosnih godina, dok je prema 0idgard + Zemlji udaljenost @H
velikih daljina ili AH.D svetlosnih godina. Ispostavilo se da je od 0idgard+Zemlje do
planete :oginje
čudna (slika( + 7d8arne udaljenost
Zemlje A velike daljine,
na toj udaljenosti je samoilijedna
B,@ svetlosne godine.%^&
zvezda+'<45' 4ojavljuje
8entaur.se
)o znači da je prva stani#a $astje bila planeta+zemlja iz planetarnog sistema '<45' %^&
8entauri i da je naša 0idgard+Zemlja u vreme kada je nastala 4riča o asnom Sokolu,
bila visoko razvijena #iviliza#ija. 4a ipak, treba imati u vidu takvu slučajnost u 4riči (7
asnom Sokolu(, da rastojanje do prve zemlje+planete, na koju je $astja stigla kod
:oginje 8arne, i rastojanje do najbliže zvezde 'l"a %^& 8entauri ne može biti slučajna. I
to je još jedna potvrda apsolutno istinite in"orma#ije u slavjano+arijevskim =edama.
4o trenutnim poda#ima '<45' %^& 8entauri* tip > žuti, zvezda glavnog niza, udaljenost
%od zemlje&
pažnja B.A svetlosnih
na činjeni#u godina
da je tačna i ima obim
udaljenost nešto veći
do zvezde od obima
'lpha Sun#a.
8entauri Skreće
dobijena se
relativno
skoro + u @EEA. godini. ' pre toga iz različitih izvora davali su in"orma#iju o udaljenosti
od B,A+B,M svetlosnih godina2 )ek nedavno, utvrena je tačna udaljenost do zvezde, a to
je bilo tačno B.A svetlosne godine. 'ko prevedemo mere naših predaka, rastojanje do
najbliže nam zvezde iz priče, će biti B.@ svetlosne godine. Savladati daljinu iz teksta
94
4riče je prosto neverovatno. I sama zvezda je gotovo identična našem Sun#u. Iako
postoje neke razlike u brojkama %?, desetih delova& izmeu drevnih i modernih
podataka, trebalo bi da bude više poverenja u pre#iznost naših predaka, jer su u
najmanju ruku leteli na druge zvezde i planete+zemlje. / današnje vreme teoretski se
zna da brzina svetlosti %F& nije konstantna, razlikuje se prilično široko, a postoji i mnogo
dokaza i u modernoj nau#i. !akle, neki poda#i dobijeni od naših predaka i čisto teorijske
pretpostavke moderne nauke zasnovanih na kon#eptu svetlosne godine kao jedini#e
mere, su potvrda istine in"orma#ija sadržanih u priči o asnom Sokolu.
'li neko može obratiti pažnju na ono što $astja opisuje kao planetu plavog sun#a a
skeptik već počinje da zadovoljno trlja ruke u očekivanju "alsi"ikovanog izlaganja. 'li ...
radost skeptika će biti preuranjena.. $aš putnik govori u prošlosti o plavom sun#u koje
ide da se odmori... $aše je odlazeće na spokoj #rveno sun#e, a ponekad je i
kestenjasto. 7vo je posebno izraženo zimi kada su veliki mrazevi. !a li to znači da je
naše Sun#e #rveno ili kestenjasto3 0islim da ne. 4ostoji nekoliko razloga za to*
?. $agib ose planeta u odnosu ka svom sun#u. 'ko je planetarna osa u odnosu na
sun#e kao u slučaju našeg Sun#a, opseg spektra će biti veće talasne dužine, odnosno,
biće više #rvenog u spektru. 'ko je njena planetarna osa takva da je opseg spektra
kraće talasne dužine, biće više plavog u spektru.
@. /daljenost planete do svog sun#a. 6to je planeta bliže svom sun#u, to je veći deo
kratkih optičkih talasa u spektru koji stižu do planete. 6to je dalje od svog sun#a, veći je
udeo dugih talasa u optičkom spektru koji stiže do planete.

A. 9asoviti sastav atmos"ere. Čak i mala promena u propor#ijama gasova koji čine
atmos"eru dovode do značajne promene u apsorp#iji spektra koji stiže do planete.
Sadržaj atmos"ere drugih planeta takodje dovodi do značajne izmene apsorp#ije spektra
koji stiže do planete.
$a taj način, plavo sun#e koje se gubi se iza horizonta, a koje je videla $astja na planeti
:oginje 8arne, ne znači da ova planeta+zemlja nije u 'l"a %^& 8entauri sazveždju. 8o i
dalje sumnja, preporučujem mu da pogleda naše Sun#e kroz različite "iltere koji stvaraju
isti učinak kao iz gore navedenih razloga. ' sada, vratimo se na odiseju u svemiru i
jednostavnoj ruskoj devoj#i, koja je %7diseja& u stvari bila stvarni dogaaj ...
!a bi došla do Čertoga %sazveždja& ;inista, treba da nastavi svoje putovanje*
I... a ona vidi < šume su tamne boje, u ob$asti trava ne rastu žitari=e, bod$jikavo je,
kamenito, a i pti=a nema da pevaju. /astja je još da$je iš$a,bi$a je u žurbi i g$e
95
+uda, opet prekrasna do$ina, a na njoj Vajtmani #$atni, svi trgova+ki. /astja je
nagovori$a dobre $jude na Vajtmanu #$atnom, ... i krenu$a sa prekrasne #em$je ... I
4ošto je bilo
$astji je bila potrebno
u =ajtmanu,
još ajedno
to je putovanje.
bio trgovački,
'li, krenula je unaČertog
s obzirom %Sažvedje&
činjeni#u ;inista i
da se trgovački
=ajtmani kreću od planete do planete u skladu sa svojim poslovima, morala se ukr#ati
na onaj koji ide u njenom smeru. !akle, tako je ona otišla na drugu planetu*
I*e$a u Vajtman #$atni ... na #em$ji tamnoj, neug$ednoj. *un=e #a$a#i i#a p$anina,
top$otu i svet$ost ma$o daje, a i mese= je na nebu i#nad ove #em$je ... I
/ ovom opisu, jasno je da zvezda ove planete, u modernoj klasi"ika#iji, spada u klasu
#rvenih patuljaka, što odgovara posljednjoj "azi života zvezde. / prin#ipu, Frveni
patuljak, to je umiruća zvezda. $edostatak svetla i toplote de"iniše siromaštvo
planetarnog života i teško je to predstaviti osobi koja je daleko od nauke, koja nema
pojma o postojanju drugih Svetova, kakva je, u prin#ipu, bila $astja.
' vrlo neugledna je bila planta+zemlja na kojoj je živela :oginja Oelja, i od ove planete
+zemlje do Čertoga ;inista, 4rema :oginji Oelji je ne manje od I{cI dugih
daljina i još jedna polovina + @@.M dugih daljina + A?.M svetlosna godina ili
@.JDE?M@P?E?B km. )ek na trenutak, zamislite koliko bi vremena bilo potrebno
modernom (svemirskom brodu( za prevazilaženje ove udaljenosti. 0eutim, to je još
uvek daleko od konačnog #ilja, i ona na novi put ponovo kreće*
I... Vide$a je ona < jedna =rna šuma na #em$ji raste, i +istog po$ja tu nema.  drve"e
je be# krošnji, pre svega rastu njihova deb$a meusobno isprep$etena. 2 svemu je
sve sta$o7 *un=a rudnog na nebu nema, samo jedan grimi#ni sjaj #a$aska sun=a.
/esta$a je =rna šuma i vide$a je /astja ve$iku pustoš, =rnim kamenom ob$oženu.
/astja je #amo$i$a dobre $jude na Vajtmanu ognjenom ... i otiš$a i# te neug$edne
em$je ... I
Sedeća stani#a na putu do Čertoga %zsaveže& ;inista bila je na planeti sa bogatom
prirodom*
I spustio se Vajtman ognjeni na #em$ju s$avnu, bogatu. $atno sun=e stoji i#nad
mora i daje puno svet$a, a +etiri mese=a sa neba divnim svet$om #em$ju
#asipaju ... I
Sa svakim letom, približava se sve bliže Čertogu %zsaveža& ;inista $astja. 8ao što joj
je rekla :oginja Sreća od te planete+zemlje do Čertoga ;inista nije manje od
96
{cq dugih daljina i jedna trećina + @? velika udaljenost ili @J.B svetlosnih
godina + @.HD?BHM@P?E?B km. 8ao što možete videti, $astja je malo bliže Čertogu
;inista, samo @,? svetlosne godine tokom leta sa planete+zemlje na planetu+zemlju, na
kojoj živi :oginja Oelja, a to ne znači da je izmeu ove dve planete+zemlje udaljenost @,?
svetlosne godine, već je to samo činjeni#a da je ova planeta @,? svetlosnu godinu bliža
Čertogu ;inista. Svaka od planeta drugačija je od ostalih, kao i njihove zvezde, i broj
mese#a, i njihova priroda. 4oredjenje svake od tih planeta sa početnom 0idgard+
Zemljom, psihološki je potpuno prirodno i to potvruje valjanost in"orma#ija, koje su
preobučene u mitski oblik, što je vrlo tipično za ruske priče u kojoj su stvarni dogaaji
(doterani( u mitskom ruhu.I to je učinjeno ne toliko zbog e"ekta, već da sakrije prave
in"orma#ije i, na taj način budu sačuvane za potomstvo ... oš jednom put zove $astju*
I...  prati$a je put natrag u do$inu, gde su Vajtmani ra#$i+iti staja$i. Vide$a je srebrni
Vajtman, pereobu$a se u +etvrti par že$e#nih +i#mi i #amo$i$a dobre $jude da je
povedu sa njima ...  tu je put #apo+eo srebrni Vajtman i /astjinom putu se ne
na#ire kraj. /astja je duboko u#dahnu$a, odveo je Vajtman u #em$ju stranu gde su
na njoj pustinje i sparna #em$ja pod be$im sun=em... /a nebu i#nad #em$je, tri
mese=a jarkim svet$om svet$e ... I
I $astja stiže na planetu+zemlju, gde :oginja $esreća živi, koja joj je rekla, da do
Čertoga ;inista ima još Dqx|{} dugih daljina i jedna četvrtina + @E dugih daljina +
@D svetlosnih godina, ili @.BJE@BP?E?B km. / ovom trenutku put se skratio za jednu
dugu daljinu + ?.B svetlosnu godinu. 7pet, to nije bio kraj puta*
I... %oš$a je kro# p$anine u do$inu, gde je samo jedan ve$iki Vajtmar stajao. Videvši
Vajtmar ve" je peti par že$e#nih +i#mi preobu$a i #amo$i$a dobre $jude da je
povedu sa sobom na #em$ju gde oginja ara živi. ako je br#o požurio ve$iki
Vajtmar meu #ve#de nebeske da se #ve#dano nebo u ritmu okreta$o i treperi$o u
duginim bojama.... *$eteo je divni Vajtmar na #em$ju, #em$ju divnu. $atno sun=e
i#nad #e$enih šuma, igra$o se svojim #ra=ima, top$inu i svet$o daje ra#$i+itim
životinjama. Vidi /astja < u neposrednoj b$i#ini #e$enih šuma grad je predivan i
posred njega predivan dvora= od be$og kamena ... I
=eliki
da nosi=ajtmar
više od+ ?BB
=elika Zvezdana
=ajtmana. kočijarečima,
!rugim + u prošlosti nazvan
=elikim svemirski
=ajtmarom brod,matični
se zove sposoban je
brod.
:rzina kretanja u prostoru =elikog =ajtmara, sa kojim je letela $astja, prema opisu, bila
je blizu brzine svetlosti %zapamtite da je brzina svetla u prostoru nije konstantna, kako
se veruje u teoriji relativnosti koja je namerno "alsi"ikovana&. )o je razlog zašto je $astja
mogla posmatrati kako se zvezde u ritmu kreću i u duginim bojama prelivaju.. 7vo je
97
nemoguće za razumeti, sem kada bi to videli iz prve ruke, a posebno je teško za mladu
devojku kao što je $astja, osim ako nema diplomu iz kvantne "izike. :oginja )ara joj je
rekla da do Čertoga ;inista ima još ~qx |{} dugih daljina i ? dugih daljina + @@.B
svetlosnih godina ili @.??J@?J@P?E?B km. / tom delu ona se približila svom odredištu
za četiri duge daljine + M. svetlosnih godina. 4roverila je sa :oginjom )arom in"orma#iju
o tome gde i kako može dobiti pomoć u pronalaženju najkraćeg puta do Čertoga
%sazveždja& ;inista. $astja ponovo kreće na put*
I...  poš$a je ka Vatrenoj ko+iji.  kako je do vatrene ko+ije stig$a, /astja je
preobu$a šesti par že$e#nih +i#mi i poš$a sa ko+ijom sa +udesne em$je. ako je
br#o žuri$a vatrena ko+ija da se na nebu nisu mog$e videti #ve#de, samo jedna
višebojna duga ... spusti$a se na em$ju vatrena ko+ija, a /astja se i#nenadi$a i
skoro i#gubi$a ra#um. Fini$o joj se kao da se vrati$a na svoju rodnu domovinu,
kao da nigde nije ni otiš$a. akoe se jasno sun=e dig$o nad šumu i po$jima #rake
predstav$ja$o i mnoge pti=e $ete po nebu ... I
8ao što se može videti iz 4riče, $astja je bila na planeti koja je kao blizana# slična
0idgard+Zemlji. 7no što je interesantno, je činjeni#a da nije bila iznenadjena svetovima
koji su vrlo različiti od njene rodne 0idgard+Zemlje, a stigla je na planetu vrlo sličnu njoj.
' to znači samo jedno + ona je jednostavna devojka, znala ja za mnoge naseljene
svetove, otišla je na druge planete+zemlje, i to je za nju bilo skoro svakodnevno i
poznato. =idimo to u razumevanju stava da bi sve druge planete zemlje trebale biti
drugačije od svoje rodne 0idgard+Zemlje. I to je razlog zašto je to bio šok za nju kada je
videla planetu +zemlju, koja je kao ogledalo 0idgard+Zemlje. Za čoveka koji je prvi put
otišao u 8osmos, šok je i da putuje u druge svetove i na druge planete+zemlje. $astja u
priči mirno odgovara na prirodu drugih planeta >zemlji sa drugačijim sun#ima na nebu,
druge boje neba, neobičnih biljnih i životinjskih vrsta. )akva reak#ija je moguća samo u
slučaju da to nije bilo nešto neobično. 0nogo ljudi, koje je ona znala, su putovali na
druge planete Zemlje, i govorili o svojim putovanjima. !a, i kako je ona reagovala na
potrebu da nadje asnog Sokola u Čertogu %sazveždju& ;inista, govori o tome da je
imala ideju da bi ona mogala otići u drugo Zvezdano sazveždje, i da joj to nije bilo
neverovatno. 7na se spremila na put i kreće na put, znajući gde treba da budu piste i
plat"orme sa kojih će biti u mogućnosti da odleti na druga Zvezdana sazveždja. Za nju,
ovo ponašanje je bilo prirodno. !a bi vratila svog ljubljenog, njoj je preostao (samo( let u
ostale svetove. Za $astju je bio način modernog čoveka da ode na neku drugu planetu+
zemlju sasvim uobičajena ak#ija. I samo pitanje putovanja,vidimo, rešila je vrlo
jednostavno + razgovarala je sa dobrim ljudima, a oni su je s njima poveli =ajtmanom,
koji je išao je u njenom smeru. Stoga, trgovački =ajtman i =eliki =ajtmar postepeno se
98
približavaju Čertogu %sazveže& ;inista. 'li, njoj je ostalo još •~w |{}R dugih daljina
> D dugih daljina + ??,@ svetlosne godine ili ?.EMJEJP?E?B km. 7vaj put je prišla
Čertogu ;inista na D dugih daljina ili ??.@ svjetlosne godine. Sa planete, toliko slične
0idgard + Zemlji, ona se uputila u Čertog ;inista*
I...  otputovao je /ebeskim ko+ijama sa +udesne #em$je. ako je br#o /ebeska
ko+ija žuri$a meu #ve#dama na nebu, /astji se +ini$o da je ovaj put najduži.
&o$iko vremena je proš$o, niko ne #na, samo je /astja pos$ednjih neko$iko
že$e#nih +i#mama i#nosi$a, pos$ednji že$e#ni h$eb poje$a, i onda se put /ebeskih
ko+ija #avršio. *pusti$e su se /ebeske ko+ije na em$ju, %aždbog arkh
!erunovi+ poka#ao je /astji na koju stranu treba da se uputi ... I
$a taj način, $astja je stigla do Čertoga ;inista sa šest (presedanja.( Za nas je bilo
važno to putovanje
dogadjalo. 'naliza jesapokazala
jedne planete+zemlje
neverovatnu na drugein"orma#ija
količinu da shvatimo kako da
o tome se je
to to bilo
poznato i uobičajeno za naše pretke. Iznenaujuće, utvreno je da je za njih svemirsko
putovanje bilo uobičajena pojava. 7sim toga, gostujući na različitim planetama, $astja je
dobijala podršku i pomoć od stanovnika tih planeta, stanovnika koje su naši pre#i
obožavali, :oginja i :ogova* 8arna, Oelja, Sreća, $esreća, )ara, Oiva i )arkh. 7sim
toga, oni sami govore o tome, kako ih nazivaju, da nisu.
7ni sami kažu*
I... s$ušaj me, draga moja djevojka. Ato, #ovu me oginja Je$ja ... I
$ormalno, osoba kaže svoje ime, mene zovu...itd. 8ada oni kažu, mene zovu, to znači
jedno + naziv za nekoga, a to se nužno ne mora podudarati sa pravim imenom. )o
objašnjenje jako je važno da bi se izbegla kon"uzija sa imenima i kon#eptima. oš jedna
zanimljiva činjeni#a je da su svi spomenuti u 4riči, :oginje i :ogovi živeli na različitim
planetama + zemljama koje su razdvojene u prostoru ogromnim udaljenostima i koje su
bile u različitim Čertogima + sazveždjima. Sama ova činjeni#a, govori o tome, da ih mi
vidimo na 0idgard+Zemlji kao bogove, a da oni u stvari nisu to. Svaki od njih dolazio je
na 0idgard+Zemlju sa spe#i"ičnim zadatkom posle čije realiza#ije su se vraćali u svoj
dom planetu+zemlju ili na druge da pomognu #iviliza#ijama ili kolonijama na tim
zemljama+planetama za rešavanje problema s kojima se suočavaju. $aravno, svi su bili
visoko razvijena bića koja imaju veliki poten#ijal, u odnosu na obične ljude.
I, ne čudi da su im oni kojima su pomogli, pripisivali božansko poreklo. <judima u
različitim evolutivnim "azama razvoja je to vrlo teško razumeti i razumeti se medjusobno.
99
Stoga su se oni odnosili, prema onima koji nisu postigli i dostigli prosvetljena znanja,
kao prema de#i koja tek treba da izadju iz (kratkih pantalona( i dostignu prosvetljena
znanja i postignu kvalitativno druge nivoe. 7va napredna bića, pomažući drugima, rešila
su urgentne probleme, koji se iz bilo kog razloga, nisu mogli rešiti i dali im veštine i
znanja potrebna za njihov vlastiti razvoj. $eki se mogu pitati + zašto oni nisu pomogli
drugima da stignu do njihovog nivoa23 8oji je bio razlog + strah da ne izgube status
bogova 23 $imalo, #ela poenta je u tome da u #ilju sti#anja ovih osobina i sposobnosti,
svaka osoba mora proći sve potrebne evolutivne korake. :rzina prolaska ovih
evolutivnih stepenika zavisi od pojedin#a, njegovih sposobnosti, njegovih moralnih
kvaliteta i njegove marljivosti. $eko može proći kroz ove evolu#ijske korake brzo, za
jednog života. $eki ljudi trebaju mnogo životnih #iklusa da bi se to postiglo. $eko,
možda, nikada neće moći postići prosvetlenje i znanje. I to ne zato što je nemoguće, u
prin#ipu osoba mora proći kroz evolu#ijski korak po iskustvu, i niko sa strane ne može
učiniti ništa za njega. / prin#ipu, možete provesti osobu kroz evolutivne korake, ali to
neće ništa promeniti za čoveka ako ne razume i zna kako, šta, i zašto. !ostizanje
sposobnosti koje nije u skladu sa nivoom evolu#ijskog razvoja, stvara opasnost da
duhovna nezrelost osobe koja ima takve osobine ne može izdržati i shvatiti odgovornost
i koristiti ih za zlo. I ovo se već dogodilo više nego jedan put. )ako duhovno nezrela
osoba sa velikim poten#ijalom, idealno je plodno tlo za delovanje mračnih sila, koje su
paraziti, i to parazitima omogućava da manipulišu ovim nezrelim osobama.
$eusklaenost izmeu "orme i sadržaja je uvek bila izvor problema. )o se lako može
shvatiti, ako se novoroenčetu, koje još nije naučilo da govori, pokuša objasniti, na
primer,
toj osobikvantna "izika i razumevanje
nije dostupno date mu u ruke snažan"izike
kvantne laser23
i to0islim da+ ništa
da laser gorega nema,
nije igračka. !ete jer
mora prvo naučiti da govori, piše, čita, podje u školu i dugo vremena uči, nakon čega će
ove kon#epte shvatiti, kao i da će shvatiti odgovornost za svoje postupke. 7pet, neće
svako dete koje prodje kroz tu obuku, biti u stanju da shvati kvantnu "iziku i stepen lične
odgovornosti za svoje postupke. I tu ne postoji ništa ponižavajuće. Svaka osoba je
jedinstvena u prirodi, ali, svi ljudi su različiti sa svojim sposobnostma, talentima,
stepenom napornog rada, i snagom karaktera. I na osnovu toga, njihovi životi će biti
drugačiji. / svakom slučaju, naše pretke su pomagala napredna bića koja su naši pre#i
doživljavali kao bogove ... značenje reči :og kod naših predaka je bilo potpuno
drugačije, ali više o tome kasnije ... 8aže, nisu slučajno naši pre#i razgovarali sa
stran#ima*
I... mi smo de=a arha i are ...I
100
)arh i )ara su pokrovitelji i čuvari ruske zemlje. 5ajde da vidimo ko su bili slavjano+
arijevski bogovi i boginje koje se spominju u 4riči o asnom Sokolu*
1. D@/N &?/
reinkarna#ija. :oginja +8arna
nebeski
dajezaštitnik, pokrovitelj
pravo svakoj osobisvih novorodjenih
da se i ljudskih u svom
izbavi u savršenstvu
zemaljskom životu od grešaka, nedela i ispuni svoju sudbinu i pripremi za $ajvišeg
:oga Coda. 7d $ebeske :oginje 8arne zavisi, područje na našoj 0idgard+zemlji, Cod
od najstarijih porodi#a =elike rase, uslovi, i šta će se dogoditi u istorijskom vremenu
novoinkarnirane osobe. )ako da ljudi mogu adekvatno, časno i sa jasnom svešću
završiti život na 0idgard + Zemlji i nastaviti ga u nekom u drugom svetu.
-. D@/N JA'N + $ebeska :oginja+ 4okrovitelji#a i :oginja+ Zaštitni#a (_`cX
f( %#eremonija u čast preminulih u Svetu predaka&. :oginja Oelja je dobrog sr#a,
dobroćudna
Svetim dimommlaa sestra :oginje
%lomačom& 8arne. ladjom,
ili pogrebnom :oginjai Oelja ispunjava
daje im duše
potrebna koje setako
uputstva, uzdižu sa
da se
oni mogu prilagoditi svetu $avi i da znaju gde treba da idu dalje na Zlatnom 4utu
duhovnog razvoja kako je zapovedio Svevišnji :og Svarog.
3. D@/N *?A€ + $ebeska :oginja sreće, sretnog života i kreativnih dela. 7na je
uvek prekrasna, mladi $ebeski 4auk koje plete niti života. :oginja Sreća je vrlo vešta
švalja i veštih i sposobnih ruku. Sa svojim smaragdnim vretenom plete glatke i jake
zlatne niti života i sudbine čoveka, koje drži čvrsto u svojim nežnim rukama. :oginja
Sreća + mladja ćerka $ebeske :ogorodi#e 0akoš i mlaa sestra :oginje $esreće..
. D@/N /A*?A€ + $ebeska :oginja, koja daje ljudima i njihovoj de#i različite
nesretne sudbine zbog povrede Zakona CI)' %$ebeske Čistoće Zakona o Codu i krvi& i
8rvnih zakona. Sa njenog starog granitnog vretena teče kriva, neujednačena i krhka,
siva nit života i sudbine čoveka, kažnjena :ožjom lek#ijom. 8ada osoba u potpunosti
nauči božju lek#iju, :oginja $esreća razbija sivu nit njegovog života i ljudi su osloboeni
jadne sudbine, čovek odlazi u Svet predaka ili sudbinu čoveka tka zlatnim nitima mlaa
sestra. :oginja $esreća + najstarija ćerka $ebeske :ogorodi#e 0akoš i sestra boginje
Sreće.
B. D@/N ? %)arina, )aja, )abita& mladja sestra :oga )arha, nazvanog !ažbog,
sin $ebeskog :oga 4eruna. :oginja )ara uvek blista dobrotom, ljubavlju, naklonošću,
brigom i pažnjom. $jena milost izliva se ne samo na prirodu već i na ljude. =ečno lepa
:oginja )ara je $ebeski Čuvar svetih šuma+svetih stabala =elike Case, hrasta, kedra,
bresta, breze i jasena. S obzirom na činjeni#u da je :oginja )ara, zajedno sa svojim
starijim bratom )arhom !aždbogom čuvar bezkrajne :elovodske zemlje i Svete Case,
101
ovo područje ćemo zvati zemlja )are i )arha, tj =elika )artarija. 7sim toga, 4olarna
Zvezda u slavjano+arijevskom narodu je nazvana u čast ove prekrasne :oginje + )ara.
6. D@/Ni JV
mladenačke %!eva,:oginja
čiste duše. Oiva, !iva,
OivaSiva& + :oginja
daje svakoj =ečnog
osobi =elike8osmičkog Oivota, Coda
Case ili potomku :oginja
$ebeskog prilikom roenja u Svetu ave čistu i svetlu dušu, a nakon pravednog zemnog
života daje osobi da popije putir :ožanskog napitka iz Čaše =ečnog Oivota. :oginja Oiva
je personi"ika#ija plodnih životnih sila, večne mladosti i ljubavi, a najviše lepote sve
prirode i ljudi. :oginja+Zaštitni#a Čertoga $ebeske :ogorodi#e 0akoš u Svarogom
krugu. Smatra se da kada se arilo+Sun#e na nebu sreće se sa $ebeskom
:ogorodi#om 0akoš, raaju se de#a obdarena posebnim sposobnostima, kao što su
predvianja velikih promena u životima ljudi i strašna predvianja prirodnih pojava,
sposobnost da prežive u bilo kojoj situa#iji. :oginja Oiva + dobrodušna supruga i
spasitelji#a )arha !aždboga. )akoe daje nežnost, ljubaznost, toplinu, i brigu za
trudni#e i dojilje iz roda =elike Case koje poštuju drevne porodične tradi#ije i
mnogovekovna rodovska pravila.
;. D@ ? !A?2/DVF (%J%D@) + :og čuvar drevne =elike 0udrosti. 7n je
proglašen !aždbogom %davajućim :ogom& zbog davanja ljudima =elike Case i
potom#ima Coda $ebeskog !evet Santija %knjiga&. 7ve Santije zapisane drevnim
runama sadrže tajne drevne =ede, zapovesti )arha 4erunoviča i njegova učenja ...
!aOdbog > donosio# sveg najboljeg, sreće i blagostanja. )arh !aždbog je proslavljen u
svetim i narodnim pesmama i himnama za sretan i dostojanstven život Coda =elike
Case, takodje i izbavljenje od snaga )amnog Sveta koje su se okupile na najbližoj luni +
<eli kako bi porobili 0idgard+Zemlju. )arh !aždbog uništio je lunu zajedno sa svim
mračnim silama koje su bile na njemu ... !aždbog )arh 4erunovič je :og 4okrovitelj
Čertoga Case u Svarogom krugu. =rlo često u različitim vedskim tekstovim )arh
4erunovič traži pomoć za ljude iz roda =elike Case od njegove prekrasne sestre,
zlatokose :oginje )are. Zajedno su načinili dobra dela, pomažući da ljudi žive na
bezkrajnim prostranstvima 0idgard Zemlje. :og )arh ukazuje koje je mesto najbolje za
izgradnju naselja i svetilišta, a njegova sestra boginja )ara uči narod =elike Case koja
stabla treba koristiti za izgradnju. 7sim toga, obučava ljude da na mestima posečenih
sade nove, tako da njihovim potom#ima rastu nova stabla potrebna za konstruk#ije.
$akon toga, mnogi rodovi su počeli da sebe nazivaju unu#ima)arha i )are ...
:ogovi i boginje, kojima se obratila $astja u svojoj potrazi, rasporeeni su po redu u
kojem je učestvovala i $astja u 4riči o asnom Sokolu* 8arna, Oelja, Sreća, $esreća,
)ara, Oiva i )arh 4erunovi#h %!aždbog&. 'ko obratimo pažnju na (područje
102
odgovornosti ( naših predaka, pojavljuju se zanimljive nijanse. :oginja 8arna je $astju

učila da li se asni Soko inkarnirao u novom životu. :oginja Oelja + da li se on nalazi u
Svetu $av + drugim rečima, da li je on umro ili se preselio iz Sveta ave u Svet $ave3
!akle, $astja nije bila sigurna da joj je verenik živ. S obzirom da nije u svetu mrtvih, to
je otišla :oginji Sreći kako bi joj razjasnila niti života i sudbine. :oginja $esreća joj je
pojasnila da li se nešto dogodilo sa asnim Sokolom, zbog lošeg života. I da li je
prekršio makar i nenamerno zakone Cita i 8rvnih zapovedi3 I posle toga čiste savesti se
obratila :oginji )ari za pomoć, znajući da ona pomaže ljudima iz Cuske Zemlje i ako je
potrebno da zamoli za pomoć svog brata + :oga )arha 4erunoviča %!aždboga&. !obila
je podršku pokrovitelji#e zaljubljenih :oginje Oive + bračnog druga :oga )arha i $astja
kreće nebeskim kočijama )arh :oga, koji ju je doveo u Čertog %sazveždje& ;inista. Iz
navedenog proizlazi da $astjini postup#i nisu bili slučajne prirode, da su bili predmet
hijerarhijskih pravila za načela prema kojima su živeli naši pre#i. 4osećivali su svoje
bogove i boginje prema njihovom položaju u $ebeskoj 5ijerarhiji Svetlih Snaga. I ko
može da kaže da gotovo svaka osoba u prošlosti nije znala za postojanje ove hijerarhije
i znala pravila ponašanja.7vi takozvani bogovi su ljudi tog vremena, a ne bogovi, ali kao
ljudi evolu#ijski napredniji i prosvećenijih znanja, razvijene evolu#ije do te mere da su
postali imao#i neverovatnih sposobnosti i mogućnosti. oš jedna zanimljiva činjeni#a je
da je $astja putovala sa zemlje+planete na druge zemlje+planete gde žive :oginje i
bogovi pomoću =ajtmana i =ajtmara, što ukazuje na to da u to vreme opisanih dogaaja
u 4riči, medjuzvezdane kapije nisu dejstvovale na 0idgard+Zemlji, kao posledi#a
Zvezdanih ratova izmeu Svetlih i )amnih sila. 'ko je tako kao što je opisano u 4riči o
asnom Sokolu
u isto vreme dogadaji
pojavio se nasu0idgard+Zemlji
se dešavali oko
:ogčetrdeset
4erun i hiljada
objasniogodina unazad.
=olhovima 4rimerno
+ čuvarima
medjuzvezdanih kapija kako obnoviti ovaj medjuzvezdani transportni sistem za trenutno
putovanje izmedju planeta+zemlji intergalaktičkog Saveza #iviliza#ija Svetlih snaga.
$aravno, bilo je planeti+zemlji, na kojima nije bio medjuzvezdanih kapija i moglo bi se
pretpostaviti da u Čertogu ;inista nije postojala medjuzvezdana kapija. I onda bi se
dogaaji iz 4riče o asnom Sokolu mogli dogoditi u bilo koje vreme pre planetarne
katastro"e na 0idgard+Zemlji, koja se dogodila prije ?A.E@B godina %@E?M& u sudaru
izmeu drevne slovensko+arijevske Imperije %4rva Imperija& i 'ntlanja %'tlantida&. )ek
nakon ove katastro"e, prestala su regularna putovanja izmedju 0idgard+Zemlje i drugih
planeta+Zemlji, i kao rezultat katastro"alne zloupotrebe Sila, više kaste 'ntlanja,
%'tlantida& uništen je mali mese# ;ata, a njegovi "ragmenti su pali na 0idgard+Zemlju,
donoseći promenjeni ugao nagiba ose planete.)ada je došlo do katastro"e zbog
pomeranja kontinentalnih ploča, moćnih zemljotresa, vulkanskih erup#ija, itd. /ništena
su mesta poletanja i sletanja =ajtmana i =ajtmara, prekrasni gradovi i drugi grandiozni
103
@. Svaki od ovih svemirskih brodova pripada različitim modelima, sve vrste brodova
stvorila je jedna ista #iviliza#ija.
/ svakom
znatno većeslučaju, =ajtmar koje
od udaljenosti se koristio
su bileda
nase putuje u svemir
raspolaganju na vrlo=ajtman
=ajtmanu. velike udaljenosti,
je verovatno
mogao lako ući atmos"eru i sletati na površinu planete. )o objašnjava njihovo korištenje
za transport komer#ijalnih tereta. 7pis spominje razne trgovačke =ajtmane* zlatni,
srebrni i vatreni. 7sim toga, zanimljiva je i činjeni#a da je na poletanju i sletanju na
planeti+zemlji :oginje Sreće, bilo nekoliko vrsta =ajtmana*
I... do$inu gde su Vajtmani bi$i ra#$i+iti. Vide$a je srebrni Vajtman, preobu$a se u
+etvrti par že$e#nih +i#mi, i #amo$i$a je dobre $jude ... I
=ajtmani različitili stojali ... ali $astja je odabrala =ajtman srebrni. )o bi moglo značiti da
samo =ajtman srebrni ima mogućnost odvesti je na planetu+zemlju gde je dom :oginje
$esreće. !akle, različite #iviliza#ije ili unije #iviliza#ija, imaju različite svemirske brodove
+ =ajtmane. !a se zaključiti da je, najverovatnije, ova treća po redu, planeta+zemlja bila
trgovački #entar za mnoge #iviliza#ije. I to sve zbog pogodnog položaja za sve planete+
zemlje u kosmosu....
105
1.1. '$8R&A'J" '% AR'J"VS#' V"DA  PS"('

&'DGARD-%"&LJ' SV"(L' J"RARA ' 8A%" RA%VJA
!V"#A
=ajtman i =ajtmar spominju se u raznim runskim rukopisima, što potvruje ideju da su

se naši pre#i kretali u prostoru na svemirskim brodovima. :ilo je uobičajeno. / slavjano+
arijevskim =edama govori se o poseti 0idgard+Zemlji svetlih jerarha.
1. 2 gradu ogova, u rijskom sgardu ,
na uš"u svetih reka rija i Dme,

kraj Ve$ikog rama ng$ije ,
do *vetog kamena $atire,
spusti$a se sa nebesa Vajtmana , božanska ko+ija...
%ok se spušta$a na em$ju
beše okružena ve$ikim sjajem i p$amenom...
.............................................
-. *a svih strana pri$ažahu toj /ebeskoj Vajtmani
?odovi rijski i %arijski,
?odovi ?asena i *vetorusa,
voe i ratni=i svih ?odova Ve$ike ?ase,
okupi$i su se Veduni srebrnih v$asi
i premudri Vo$hvi
i s$uge oga Nedinoga ...
.......................................
3. Dkup$ja$i su se i do$a#i$i,
i oko Vajtmane poseda$i u redovima,
i mnogo dana su ogove s$avi$i....
 otvori$a se Vajtmana, i i# nje je i#ašao
ovap$o"en *vet$i og /ebeski...
106
8ako sledi iz ovog dela, pored 'sgarda Irijskog je bila uzletno+sletna pista, sa koje su
uzletali i sletali kosmički brodovi + =ajtmani. Zanimljiva je, naglašava se, 4erunova
pojava u telu od krvi i mesa. !akle, Svetli :ogovi i :oginje mogli su da se pojave pred
narodom kao bića i da komuni#iraju s njima telepatski.
/ tom vremenu, nisu svi ljudi mogli dobijati telepatske in"orma#ije, a može se
pretpostaviti da su telepatsku komunika#iju obavljali posebno obučeni za to + =olhovi i
=eduni. / slučajevima u kojima je bilo potrebno doneti in"orma#iju do ljudi koji nisu u
stanju da telepatski prime in"orma#ije, odnosno, da bi potvrdili valjanost suštinski važne
in"orma#ije, svetli kosmički erarhi su se pojavljivali i sami u telu. 4osebna pažnja na
ovu činjeni#u u slavjano+arijevskim =edama koja govori o tome, je da su takvi slučajevi
retki i da se nešto izuzetno važno dogodilo na 0idgard+zemlji, i u širem prostoru..
:lagosloven,
se razlikovao kao :og %ne
od žitelja kažemo
0idgard da je
zemlje :og&,jeerarh
i imao "izički Svetlih Silakao
gusto telo, 8osmosa 4erun,
i bilo koja malo
druga
osoba. I za premeštanje svog "izičkog tela u prostoru od jedne planete + zemlje do
druge, kao i svi ostali, 4erun je bio prisiljen da koristi svemirski brod + =ajtman*
.  re+e og Ve+noprekrasni7
%ošao sam i# 2raj<em$je ,
i# /ebeske *varge, gde te+e svet$i rij,
u vrtovima Virija, pored sgarda nebeskog,
ja, !erun @romodrža= , sin *varoga.

*$ušajte $judi i ratni=i ?odova Fove+jih moje re+i,
po+ujte pouku mojih re+i...
Zanimljivo je, samo po sebi što 4erun ne zove sebe :og* a sam 4erun 9romodrža#,
sin Svaroga. I Svaroga on ne zove :ogom. 4erun kaže svojim slušao#ima i odakle je
došao. /raj zemlja+planeta, /raj u čertogu %sazveže& 7rla na Svarogom krugu.
Sazveždje 7rla se nalazi u istočnom kraku 0lečnog puta i sadrži ??J zvezda vidljivih
golim okom. Ime najsjajnije zvezde ove konstela#ije je 'ltair %sl. ?B&. 7va, svetlo bele
boje, zvezda, klase ' E,HH vizualne zvezdane veličine, nalazi se na udaljenosti od ?,M
svetlosnih godina od Sun#a i ima ?? puta veći sjaj u odnosu na Sun#e. 8oje od tih ??J
zvezda čine Čartog 7rla, u kojem se nalazi nastanjena planeta+zemlja /raj+Zemlja i na
kojoj se udaljenosti ova zvezda nalazi od našeg Sun#a, u ovom trenutku je nepoznato,
ali ovo nije ni suštinski važno %Sl. ?M&. 7no što je važno, 4erun kaže slušao#ima ime
107
planete sa koje je došao i u kojoj konstela#iji se ta planeta nalazi, na kojoj su živeli

slavjano+arijev#i. $aravno, ime planete /raj su dali ovoj planeti njegovi stanovni#i, i
jedva da je neko na 0idgard+Zemlji znao tačan položaj ili je posetio, a ako je neko i bio
tamo, to je mogao samo kao putnik na =ajtmanu, nešto poput $astje iz 4riče o asnom
Sokolu.
)ako se 4erun očigledno malo ili nimalo ne razlikuje od naših predaka, ali su ga ipak oni
obožavali kao :oga. !akle, suština (:ožanstva( nije u vanjskim zna#ima, već u
(unutrašnjem sadržaju. ( 7vaj (unutrašnji sadržaj( je odreen nivoom duhovne evolu#ije
razvoja čoveka. Setite se da )arh 4erunovič %!aždbog& snagom svojih misli uništava
najbliž 0idgard+Zemlji lunu <elu, zajedno sa svim mračnih silama koje su se tamo
nalazile i na taj način nije dozvolio tim snagama da osvoje 0idgard+Zemlju i to pre oko
sto i deset hiljada godina. I kada je on uradio ovo delo, on je bio čovek, samo čovek
evolutivno visoko razvijen. 4robajmo da se pozabavimo ovim slučajem detaljnije.
Čovek je kombini#ija dva evolu#ijska pro#esa + biološke evolu#ije i duhovne evolu#ije.
!uhovna evolu#ija nema nikakve veze s religijom, i to predstavlja razvoj suštine čoveka,
koja je realna i materijalna. :iološka evolu#ija počinje začećem, kada u oplodjenu jajnu
ćeliju ulazi suština koja sebi pravi novo "izičko telo. Zato je biološka evolu#ija podeljena
u dve "aze*
?. unutarmaterični razvoj
@. vanmaterični razvoj
/ "azi stadijuma "etalnog razvoja evolu#ije, "izički gusto telo prolazi put od jedne ćelije
%oploeno jaje& do višećelijskog biološkog organizma. / toku ove "aze, telo prolazi
evolu#iju od jednoćelijskog oblika do složenog višećelijskog.
=anmaterični ljudski razvoj može se podeliti u četiri evolutivne "aze*
?. stadijum životinje.
@. stadijum razumne životinje
A. stadijum svesnog čoveka
B. stadijum visokorazvijenog čoveka
108
SLIKA &4.
109
Čovek se raa kao poten#ijalno razumno biće. 6ta to znači23 )o znači da se dete raa
sa mogućnošću evolutivnog razvoja do nivoa visoko razvijenog čoveka. ' taj razvoj se
odvija u "azama. 0ozak tek roenog deteta treba da apsorbuje u drugoj "azi razvoja,
neku minimalnu %kritičnu& količinu in"orma#ija. 'ko se u periodu druge "aze aktivnog
razvoja neurona ljudskog mozga to ne dogodi, čovekova suština ostaje životinjska. /
prin#ipu, pro#es "ormiranja nervnih puteva mozga završava se u dobi od sedam do
devet godina. 4otrebna je minimalna količina in"orma#ija koju dete dobija u krugu
porodi#e i upoznavanja sa svetom, kao i razvijanje "unk#ije mogućnosti govora.
$aučene reči i način razmišljanja u ovoj "azi evolutivnog razvoja je ključno da se predje
iz "etalne "aze u drugu vanmateričnu "azu ljudskog razvoja + razumnu životinju. 'ko iz
ovog ili onog razloga, dete čoveka ne razume in"orma#ije u obimu koji je neophodan, on
%dete& zauvek ostaje na nivou životinje. I to nije teorijska pretpostavka. 4ostoje slučajevi
u kojima su, iz jednog ili drugog razloga, divlje životinje vaspitavale de#u ljudi. /
slučajevima u kojima su se ovi (0ogli( vratili u ljudsko društvo u dobi preko devet
godina, oni nikada nisu bili u mogućnosti da dobiju barem minimalne veštine svojstvene
čoveku. 7ni ostaju zauvek na nivou ponašanja tih životinja uz koje su porasli, uprkos
činjeni#i da su bili "izički apsolutno zdravi. I do kraja svog veka ne mogu naučiti govor i
ponašanje koje priliči čoveku. $a taj način, osoba se raa samo poten#ijalno razumna a
to je i period u kojem dete dobija priliku da postane razuman ili zauvek ostaje na nivou
životinje. =elika većina de#e koja su vaspitavana u porodičnom okruženju, koja su do
dobi do devet godina akumulirala kritičnu količinu in"orma#ija, čiji su neuroni u
mogućnosti da se uključe u treći materijal nivo, započinju razvoj trećeg materijalnog
%astralnog&
životinje. !anivoa neurona.
razjasnimo Castuća
situa#iju, daosoba ulazi upojmove.
de"inišemo drugu "azu razvoja
'ko inteligentne
ponašanje čoveka
kontrolišu instinkti, takva osoba je ra#ionalna životinja. Iz jednog jednostavnog razloga,
ako se osoba ponaša na isti način kao i svaka druga životinja+sluša zov i moć instinkta,
onda se uopšte od njih i ne razlikuje. 'ko su ljudi, uglavnom, u stanju da kontrolišu svoje
instinkte i ponašaju se u skladu sa razumom, savešću i svojim sr#em, on se javlja
čovekom ne samo po spoljnom izgledu već i po suštini. / prirodi, postoji nekoliko vrsta
živih organizma koji žive u stalnoj zajedni#i. $ajpoznatiji od njih su pčele, mravi, termiti i
ose. $a primer, mravi i termiti grade zajedno svoje gradove i podižu ih s predivnom
pre#iznošću s kojom ljudi još uvek nisu naučili da grade svoje gradove i domove.
4rilikom izgradnje humke mravinjaka ili drugih termita, meusobno kretanje se odvija na
nivou od nekoliko stotih delova milimetra, iako termiti ili mravi ne koristite merne
instrumente u toku izgradnje, kao što to ljudi rade. 7sim toga, oni imaju strogu hijerarhiju
kralji#e, kaste ratnika, špijuna, čuvara, graevinskih radnika, nastavnika, lova#a,
skladištara, itd.. 0ravi,na primer, koriste u ishrani proste gljive koje rastu u mravinjaku
110
7sim toga, kada mravi i termiti ratuju sa svojim susedima za teritoriju i hranu, napadaju
zajedno i zaokružuju svoje prirodne neprijatelje. Svaka vrsta ima svoj jezik, itd, itd.
4čele, na primer, pomoću jezika saopštavaju medjusobno tačne koordinate, loka#ije
#vetanja biljaka punih nektara i mnogo, mnogo toga. 0oguće je dalje nastaviti
nabrajanje aktivnosti ovih zajedni#a koje se mogu nazvati, nikako više, već samo kao
razumne. 'li mi ne zovemo te životinje razumnim bićima. )o se dešava iz jednog
jednostavnog razloga + pojedinačno, termiti, mravi, pčele ili ose ne pokazuju znakove
inteligentnog ponašanja. 7ni se ponašaju razumno samo u grani#ama sveukupnog 4SI+
polja. $a primer, u kombina#iji psi polja kolonija pčela deluje u radijusu od pet
kilometara, a ako iz nekog razloga pčela ode izvan ovog prostora, ona odmah gubi
svoje (razumne sposobnosti(. Sve što se dešava u ovim zajedni#ama je posledi#a
mani"esta#ije koja pokazuje nivo nadorganizma.
8ada 4SI+polje pojedinačnih organizama obuhvata 4SI+polje zajedni#e koja je ista za

#elu zajedni#u tog sistema, to može kontrolisati i osigurati ispravnost delovanja u
zajedni#i tih organizama. 4ri tome posebno uzeta jedinka prestaje da bude samostalan
živi organizam, živi svojim instinktima i postaje bio+robot čije su ak#ije podvrgnute samo
sopstvenim interesima. 4ri tome javlja se moćan instinkt samoodržanja. Za ove vrste
živih organizama takvo stanje nadorganizma je evolutivna akvizi#ija, što im omogućava
da prežive i opstanu kao vrsta. Za sve ostale vrste živih nadorganizma ovo stanje se
javlja na kratko vreme, iz jednog ili drugog razloga. 8od ljudi, stanje nadorganizma se
takodje javlja i zove se stanje krda. 8od čoveka do toga može doći usled prirodnih
uzroka ili uzroka koje je čovek sam napravio, kao rezultat eksternih psi e"ekata. 'li,
vratimo se ovome kasnije, za sada idemo na analizu evolutivne "aze ljudskog razvoja.
112
1.1/. %A#$'(S(' RA%VJA !V"#A #A

RA'$AL$G 0'7A
Ceč čovek, koja označava vrstu živog bića, odnosi se na oblik društvene životinje koja
živi u zajedni#i. Čovek postaje čovek samo u ljudskoj zajedni#i. ' razlog za to je
jednostavan. $euroni ljudskog mozga su imali priliku da stignu do trećeg materijalnog
nivoa razvoja, koji je neophodnan za nastanak svesti, a količina in"orma#ija potrebnih za
to se može dobiti samo u ljudskoj zajedni#i. Sopstveno životno iskustvo jednog čoveka
nije dovoljno za prelazak iz evolutivne "aze životinje u stadijum inteligentne životinje.
8ritična količina in"orma#ija potrebna za prelaz u "azu inteligentne životinje zahteva
kumulativno iskustvo od najmanje nekoliko ljudi, koja se pruža u većini slučajeva u
prodi#i. 4otrebna količina in"orma#ija od ključnog značaja za prelazak iz "aze
inteligentne životinje u "azu razumnog čoveka je zbir ukupnih iskustva barem nekoliko
prethodnih genera#ija. I što je više ljudi koji su uključeni u stvaranje banke in"orma#ija
ljudske zajedni#e, brže jedan čovek može proći kroz "azu evolu#ije inteligentne životinje
i otpočeti "azu razvoja razumnog čoveka. 7vaj razvoj je važan, ne samo za unos
dobijenih in"orma#ija od zajedni#e, već i za kvalitet tih in"orma#ija i njihovu
raznovrsnost. Caznovrsnost kvalitetnih in"orma#ija omogućava osobi da skladno razvija
svoj mozak, ali ne samo jedno, već mnogo područja moždane kore, koja su u
mogućnosti da razviju pun treći stadijum razvoja neurona. 6to je više različitih razvojnih
aktivnih zona moždane kore, brže i lakše će se ljudi razviti do razumne "aze evolutivnog
razvoja. I što se dete brže kreće od "aze inteligentne životinje do evolutivne "aze
razumnog čoveka, to je veći osnov stvoren za "azu razvoja do razumnog čoveka. 'ko
dete dostigne "azu razvoja razumnog čoveka do doba tinejdžerskih hormonalnih
eksplozija, nestaje opasnost od evolu#ijskog zamrzavanja na stadijumu inteligentne
životinje. Cazvoj u pubertetu, kada je snažan razvoj moćnih i uti#ajnih hormona, oštro
usporava napredak, a uz prisustvo seksualnih aktivnosti postaje gotovo nemoguć.
Instinkt pola počinje da kontroliše ponašanje osobe i ne dozvoljava joj da prevazie
evolutivnu "azu razumne životinje.
)o je odreeno iz dva glavna razloga*

?. (evolu#iona vrata(, koja su otvorena za prolaz kroz "azu razumne životinje, se
zatvaraju u dobi od ?+?D godina starosti.
113
@. telo čoveka proizvodi ograničen poten#ijal kod ljudi..I zato, potrošnja tog poten#ijala
na seksualne aktivnosti ne ostavlja dovoljno energije za pravilan razvoj mozga, a
posebno za #eli organizam.
)o je vrlo važno za razumevanje prin#ipa mračnih sila %parazitskih& na bilo kojoj zemlji+
planeti, uključujući i našu 0idgard+Zemlju. 8ao njihova (vizit karta( javlja se uništavanje
obrazovnog sistema, vaspitanje mladih genera#ija i propagiranje njihovih polnih sloboda
i svedozvoljenosti. I to je učinjeno ne zbog zabrinutosti zbog ( ličnih sloboda( mladih,
kako to pokušavaju predstaviti, već da se zaustavi evolu#ioni razvoj mladih ljudi, koji su
u "azi razumne životinje. ' to je potrebno da bi se lakše kontrolisalo i manipulisalo
masama u interesu )amnih sila. S obzirom na činjeni#u da u ovoj "azi + "azi inteligentne
životinje + oni nastoje da mase ljudi pretvore u bio+robote i kontrolišu ih, gotovo baš kao
što je to kod termita, mrava, pčela, itd, dozvolite mi da vas podsetim da su )amne
snage ušle na 0idgard+Zemlju preko svojih posrednika, koji su izazvali rat za domina#iju
svetom, što se dešavalo ?A hiljada godina unazad, kada je uništen mali 0ese# + ;ata,
čiji su "ragmenti pali na 0idgard+Zemlju, uzrokujući potonuće 'tlantide i drugih delova
zemlje i što je uzrokovalo početak ledenog doba %=eliko Zahlaenje&. $akon toga,
0idgard+Zemlja je izolovana od drugih planeta+zemlji, kako bi se sprečilo prodiranje
)amnih sila kroz 0edjuzvezdane kapije na druge planete+zemlje iz sastava koali#ija
#iviliza#ija Svetlih snaga. Iako je većina sledbenika mračnih sila poginula prilikom
uništenja 'tlantide+'ntlanja, neki od preživelih su započeli postepeno preuzimanje
0idgard+zemlje, koristeći različite načine da ostvare svoju domina#iju. $apraviti
biorobote od ljudi je jedan od naje"ikasnijih načina porobljavanja naroda mračnim
silama, a to se ne dešava samo na našoj 0idgarda+Zemlji. 4rve dve evolutivne "aze
ljudskog razvoja su, uglavnom, pasivnog karaktera. !ete raste, a kasnije kao tinejdžer,
u najvećoj meri podseća na (sundjer(. (Sundjer( apsorbuje in"orma#ije, prvo iz svoje
porodi#e, a posle ostale dostupne in"orma#ije, akumulirane iz ljudske zajedni#e u svom
vremenu postojanja. 7d toga, koje in"orma#ije apsorbuje osoba u razvoju, kao i od
kvaliteta ove in"orma#ije i njene svestranosti, zavisi, da li se razvoj spe#i"ičnog čoveka
zaustavlja na nivou razumnog čoveka, ili će nastaviti u "azu visokorazvijenog čoveka.
<judski razvoj u ove dve "aze, u osnovnom je aktivnost, javlja se i dogadja kroz
delovanje. !elujući, čovek propušta stečeno znanje kroz sebe i pri pravilnom korišćenju
istinitih znanja dostiže
tereta pretvara u potokstanje
života.razmišljanja o tim saznanjima, kada znanje iz mrtvog
/ isto vreme, razvijajući se, čovek dostiže stanje prosvjetljenjog znanja i od tog trenutka
počinje njegov razvoj u stadijum visokorazvijenog čoveka. / ovoj evolu#ionoj "azi ne
postoje ograničenja razvoja ljudi.
114
4re nego što nastavimo, ja bih da skrenem pažnju na razvoj jezika. Čini se da reč je
reč, ali je vredno samo malo da skrenemo pažnju na to, da u geneti#i Cuskog i ostalih
(slovenskih( naroda reči igraju u svim bojama svog istinskog značenja. Ceč razvitak] je
"ormirana iz dve reči, C' i =I)'8 ili =I)'8 C'. Slovo Z služi za povezivanje dve
korenske reči C' i =I)'8. 8oren C' nosi u sebi smisao prosvetljenja, a koren =I)'8 +
prelazak na viši nivo razumijevanja, stanje prosvetljenja. S obzirom na činjeni#u da reč
C' ima više značenje od reči =I)'8, naši pre#i su ga uvek naglašavali, postavljali reč
C' ispred bilo koje druge, kada se kombinuje više reči u jednu. !rugim rečima,
postojala je hijerarhija reči prema njihovom značenju i značaju. 8ako bi bili sigurni da je
to tako, dovoljno da bi bilo obratiti pažnju na druge reči u jeziku koje se "ormiraju na
sličan način. Stanje prosvetljenja odnosi se na one ljude koji su dostigli stanje
Stvoritelja. Čovek se razvija do tog nivoa, kada je za vreme svog života savladao "azu
životinje i razumne životinje, kao i "azu razumnog čoveka, i ušao u "azu visoko
razvijenog čoveka. Iz toga proishodi, kada je oličena u "izičkom telu, suština bića je
prisiljena proći kroz sve "aze razvoja, od stadijuma životinje do tog nivoa prosvetljena, u
kome je suština bića bila do dolaska u "izičko telo. I u ovom slučaju, suština bića u
novom telu treba da dostigne nivo prosvetljenog znanja, koje je imala pre nove
inkarna#ije u "izičkom telu. )o znači da nisu svi uspeli da povrate C' + stanje
prosvetljenjog znanja. Sada ova reč ima sasvim drugi smisao, razvitak znači za čoveka
korak u suprotnom prav#u, vraćanje unazad. !rugim rečima, značenje reči je suprotno. I
ne samo kod ove reči. /zmite reč razbojništvo, a reč je izvedena iz reči razbojnik.
0oderno značenje ove reči je poznato svima, ali to nije bilo uvek tako. :ilo je trenutaka
kada suzvuči
Iako to razbojništvo i razbojnik
ludo modernom imali pozitivno
(slovenskom( značenje
čoveku, to je za sve
ipak (slovenske( narode.
tako2
Ceč C'z:7$I8, označava ljude koji su se tukli za C' 2 !rugim rečima, ta reč je imala
značenje + bitka na strani Svetlih sila protiv )amnih2 I prema tome, razbojni#i su bili svi
oni koji su se borili na strani Sila svetlosti. ' to se nije odnosilo samo na borbu oružjem
u modernom smislu te reči, već se odnosilo i na svetle erarhe + ljude koji su ušli u nivo
stvaranja, koji su mogli operisati prostorom i vremenom2 )renutna vrednost tih reči se
dobila u toku prošle noći Svaroga, kada je (slovenskim( narodima nametnuto
hrišćanstvo i nakon revolu#ije ?J?H. godine. Imajući u vidu sve to, treba započeti
drugačijiživ
postaje odnos premaza
i razumljiv rečima ... i potpuno
bilo koju genetskudrugačiji svet osobu.
(slovensku( se otvara pred da
' sada vama, jezik na
se vratimo
analizu reči razvoj ...
Ceč razvoj], u pravom smislu puno više odgovara čoveku kada govorimo o njegovom
duhovnom napredovanju napred. Ceč evolu#ija je došla iz engleskog jezika.
115
G=7</)I7$ + evolu#ija u prevodu znači kretanje od jednostavnijih oblika živih

organizama ka složenijim i na taj način, u suštini, odražava čisto biološke pro#ese koji
se odvijaju u prirodi %horizontalno kretanje&. Ceč evolu#ija odražava biološke pro#ese
koji se temelje na prirodnim unutarrasnim i vanrasnim izborima. 4o tome, pojavi
povezanoj sa prosvetljenjem ljudske svesti %vertikalno kretanje razumnog bića&, reč
evolu#ija nije odgovarajuća .
'li, nažalost, ta je strana reč, promenila našoj reči razvitak pre#izno odražavanje suštine
prosvetljenog čoveka. 4o tome, u modernoj verziji našeg jezika, hteli to ili ne, koristimo
opšte prihvaćene kon#epte, kao što je kon#ept evolutivnog razvoja u kojem se strana
reč evolu#ija koristi i u smislu razvoja naših reči, a sama reč razvitak se postavlja nakon
reči evolu#ija. !akle, kon#ept evolutivnog razvoja je apsurdan, jer povezuje dve reči
koje u suštini znače istu stvar. )ako da, strana reč, neshvatljiva našem narodu na nivou
genetskog pamćenja, opredeljuje, daje značenje, nerazumljivo za njega na nivou
genetskog pamćenja, daje našoj reči pomoćno drugostepeno značenje2
Gvo tehnike kojom neprijatelji (slavenskih( naroda pokušavaju da živ jezik pretvore u
mrtav jezik, u skup pojmova koji ne odjekuju sa našim čovekom na nivou genetike. I sve
to ne dozvoljava našem narodu da proširi sebe u potpunosti, koristeći kao jedan od
alata svoj maternji jezik. Oivi jezik + je čarobni štapić, koji su nam naši pre#i ostavili u
naslee, kako bi nas u pravo vreme na jeziku naših =elikih 4redaka, probudio nakon
hiljadu godina zapanjujućeg sna, kako bismo shvatili + mi smo njihovi potom#i2 Oivi jezik
je ključ koji će pomoći genetskim (slavenskim( narodima da se probudi njihova genetska
memorija2 Cat protiv ruskog i srpskog naroda odvija se na gotovo svim nivoima,
uključujući i jezik na kojem govorimo. Oivi ruski i srpski jezik koji rezonuje na nivou
genetike sa ruskim i srpskim čovekom, )amne snage pokušavaju da potisnu, a kroz
njega i porobe ruski i srpski narod. I to je još jedno oružje protiv naših naroda, koje tako
aktivno koriste mračne sile. !a bi se shvatilo ono što je istina, samo pogledajte sve te
različite nove i stare na#ionalnosti, počev od revolu#ije ?J?H. godine, kako uče Cuse i
Srbe kako se pravilno govori i piše na ruskom i srpskom2 0eutim, s obzirom na to da
većina genetskih Cusa i Srba to ne razume i ne zna, moraju koristiti konven#ionalne
metode, bez kojih je to nemoguće učiniti. 4rema tome i mi moramo koristiti "razu
(evolu#ioni razvoj( koja se odnosi na kon#ept prosvetljenja svesti i naglasiti da se u
ovom kon#eptu odnosi samo na čisto biološki razvoj, i to se značenje u modernom
ruskom i srpskom jeziku odnosi stvarno samo na umanjenje razvoja . Setimo se
zajedničkog kon#epta "izičkog razvoja, koji je po svojoj suštini apsurdan, jer stanje
"izičkog tela čoveka, uvežbanost njegovih mišića i njegova izdržljivost, nemaju nikakve
veze sa prosvetljenjem njegove svesti2 /sput, naša reč razum ima sličnu prirodu.
116
Cazum + C'z/0, prosvetljeni um. Iz tog razloga, naši su pre#i pravili razliku izmedju
pojmova kao što su uman %inteligentan& čovek i razuman čovek, razliku izmedju uma i
razuma. /man bi mogao biti bilo ko, ko sasvim dobro i brzo razmišlja, donosi odluke i
analizira. ' razumnim, su nazivali samo čoveka sa prosvetljenim umom2 !akle, um i
prosvetljeni um su (dva pojma sa velikom razlikom(, a odnose se na ljude koji su na
različitim nivoima razvoja2 )ako, sa malo de"inisanja nekih našihi i stranih reči i njihovih
stvarnih vrednosti, vratimo se na analizu "aza razvoja društvenog, so#ijalnog organizma,
kroz razumevanje mehanizma razvoja pojedin#a, kao elementarnu sliku so#ijalnog
organizma ... 4la"on evolu#ijskog razvoja odreene osobe, odreen je njegovim
genetskim poten#ijalom, nivoom razvijenosti njegovog bića, nivoom višestranog razvoja
mozga, njegovom snagom volje i napornog rada. 7d velike važnosti u ovom slučaju je
mogućnost analitičkog razmišljanja. 'ko se osobi u evolutivnom razvoju ne postavljaju
nikakavi problemi sa gore navedenim kvalitetima, njegovo kretanje na putu evolu#ije ne
bi imalo kraja, niti ograničenja mogućnosti razvoja. )ako, u teoriji, čovek u svom
evolutivnom razvoju može biti, "igurativno govoreći, jednak bogu, odnosno, da dostigne
nivoe koji se pripisuju bogovima, koji zapravo predstavljaju evolu#iono visoko razvijena
bića, koja mogu biti, humanoidi, kao i predstavni#i drugih oblika inteligentnog života. I
kako bi bili sigurni da je to stvarno tako, dovoljno je da se obratimo slavjano+arijevskim
=edama*
...................................................
2 tim da$ekim i drevnim vremenima,
kada su se mnogi od predaka naših prvorodjenih

sa svim ogovima /ebeskim bratimi$i
i nove #em$je u *vargi nastani$i ...
...................................................
4rema tome, ako govorimo o razvoju konkretnog čoveka, to praktično zavisi u velikoj
meri od samog čoveka, u nekom stepenu od kvaliteta i kvantiteta in"orma#ija koje čovek
apsorbuje.)okom poslednje noći Svaroga, vrlo je malo onih koji su uspeli da postignu
stanje prosvetljenjog znanja, zbog #elog niza razloga. edan od glavnih razloga za to je
+ nepovoljna superpozi#ija za takav razvoj prodirućih potoka primarnih materija na
0idgard+Zemlju. Superpozi#ija tih tokova maksimalno je doprinela nesrazmernom i
nepotpunom razvoju trećeg nivoa razvoja čoveka, što odgovara evolutivnoj "azi
inteligentne životinje. 7va neravnoteža prodora primarnih materija na 0idgard+Zemlju
trajala je dugo vremena, ali je dostigla vrhuna# u toku poslednje noći Svaroga. )o
117
vreme, slavjano+arijevski izvori nazivaju )amnim =remenima. / ovom su se,

najopasnijem razdoblju i pojavili pred narodima i Codom Svetli :ogovi*
...................................................
# ra#nih +ertoga *varogovog kruga
na Midgard su se spusti$i *vet$i ogovi
i svakom narodu dava$i instruk=ije ...
a pravedan život u amnim vremenima
%ok se u rukav ovaj ponovo ne vrati svet$o
i ogovi *varge vrate potom=ima ...
...................................................
!ok se u rukav ovaj ponovo ne vrati svetlo + u ovom slučaju, rukavom pre#i zovu našu
spiralnu galaksiju, u kojoj se nalazi i naše sun#e. $aša galaksija, kao i svaki druga,
okreće se oko svoje ose u prostranstvu. 8ao što sledi iz prethodne "raze,
povremeno,grane naše galaksije ulaze u različite kvalitete kombina#ija primarnih
materija, koje se javljaju u prostranstvu vasione. 4osle prolaska grane galaksije kroz
takvu negativnu oblast prostora vasione, grana, pri svom kretanju, ulazi u regiju prostora
sa pozitivnim kvalitetima za razvoj.
/ takvom rukavu+ogranku 9alaksije nalazi se milijarde zvezda, tako da, u nezavidnom
položaju za razvoj, na žalost, nije bila samo naša 0idgard+Zemlja, već i milijarde drugih
zemlji+planeta sa #iviliza#ijama koje ih nastanjuju.
118
'('3( 45R678 96:;<=6> 8=?;R;:@ ?@A=8B :=@>@ 5@

A8C>@RC 5;ADE4( 85F6R G8F6?@
'nalizirajući sve ranije rečeno, možemo da postavimo potpuno logično pitanje zašto
)amne Sile kosmosa pokazuju tako veliki interes za 0idgard+zemlju, bez obzira na
velike žrtve sa svoje strane, da bi stekle kontrolu nad našom 0idgard+Zemljom3 Zar im
ne bi bilo lakše da unište 0idgard+Zemlju i #iviliza#iju naše planete3 $a kraju krajeva,
oni su uništili mnoge druge planete + zemlje unutar naše galaksije a i u drugim
galaksijama32 4ričajući, 4erun opisuje posledi#e katastro"e nuklearnih bombi na drugim
planetama+zemljama, nastanjenih sa visoko razvijenim #iviliza#ijama u poslednjem
velikom Zvezdanom
hiljada godina. ratu izmeu
!a vidimo, iz nekihSvetlih
razlogai )amnih sila, koji+Zemlja
naša 0idgard se vodio pre okoposebno
zauzima četrdeset
mesto meu drugim planetama+zemljama i izazvala je i izaziva tveliki interes )amnih
Sila. I opet, odgovor možemo naći u slavjano+arijevskim =edama*
...................................................
Nedna sta#a je ve#iva$a ngard i Midgard,
svet $atnih *un=a u jednom rukav=u.
a od$a#ak na taj put treba posetiti
mnoštvo em$ji u b$i#ini Narkih ve#da.

Midgard<em$je dušu su #va$i p$es snova
jer je okupi$a mudrost mnogih ve#da,
koju +uvaju oni koji žive na tom svetu.
2 svetu tom da$ekom, b$i#u ivi=e
je #vor Jivota na *vetoj #em$ji
rani duše onih koji žive na Midgard<em$ji ...
$i mnogo vremena je u *vargi protek$o
i promeni$o život, na toj Midgard<em$ji
gde je nekada $ežao, ?ase prekrasne put ...
119
Midgard<em$ja je okupi$a mudrost mnogih ve#da ... ... + ova "raza naglašava
poseban status naše 0idgarda+Zemlje. / prin#ipu, ova jedna rečeni#a kaže da su našu
0idgard+Zemlju naselili imigranati sa mnogih drugih planeta+zemlji + naše galaksije, a
možda i iz nekoliko drugih ... + 7ve reči dodatno oslikavaju tvrdnju da je 0idgard+Zemlja
bila naseljena imigrantima sa drugih planeta+zemlji. $a kraju krajeva, to može biti samo
preseljenje u novi stan ili kao u ovom slučaju, drugu planetu 0idgard+Zemlju. Simultana
koloniza#ija iste planete sa mnogim #iviliza#ijama govori o tome, da je naseljavanje
ukazivalo na nešto neobično na našoj 0idgard+Zemlji. Imajući na umu to da je to što se
na 0idgard+Zemlji dogaa izuzetno važno, Svetle snage su smestile na našu planetu
Izvor života. $a druge planete+zemlje, čak i sa naprednijim #iviliza#ijama u to vreme,
erarhi Svetlih snaga nisu nisu razmeštali takve Izvore života, i to samo zbog toga što je
0idgard+Zemlja ušla u period )amnih vremena. 7va pažnja erarha Svetlih Snaga
prema 0idgard+Zemlji govori sama za sebe. Izvor života je premešten na 0idgard+
Zemlju, ne neku drugu planetu+zemlju, da bi se sprečilo porobljavanje 0idgarda+Zemlje
od strane )amnih Sila.
)o je razlog zašto su Svetle Snage smestile na našu planetu dodatni Izvor života
+kristalni generator *
...................................................
?odovima je pomogao da stvore ožju mo",
na dobra de$a u njihovim životima ih navodio ...
podsti=ao je ?asu bogati i#vor

koja je osta$a na drevnom putu ...
!redvide$i su amu na Midgard<em$ji bogovi,
i ?asi potomaka od$u+i$i da pomognu ...
o je bi$o u starim vremenima,
kada su tri mese=a sija$a preko Midgard<em$je.
2 utrobu #em$je je stav$jen i#vor, a$i
!ristup njemu je skriven.
%uboko u #em$ji, on je skup$jao snagu
sa ra#nih mesta na površini t$a.
$i Ve+ni #vor božanske mo"i
/e struji na svakom kraju *vete ?ase još.
120
*amo na mestima gde su, prema $egendi,

ogovi u Midgard si$ni život stavi$i ...
)ako je, u mračnim vremenima, u $oći Svaroga uglavnom dejstvovao Izvor Oivota,
prilagodjen Svetlim jerarhima u utrobi 0idgard+zemlje. Za odredjeno vreme Izvor Oivota
je smešten u utrobu planete. )o se dogodilo kada je 0idgard+Zemlja imala tri lune. <una
<ela je uništena, prema legendi od )arha !aždboga, zajedno sa svim mračnim silama
koje su se na njoj nalazile pre ??? D@@ %@E?M& godine %?EJ D?M pne&. Stoga se,
smeštanje Izvora Oivota u utrobu planete dogodilo pre ovog perioda, odnosno, pre
najmanje ??@.EEE godina, pred ulazak 0idgard+Zemlje u područje mračnih sila. 4o
tome, kreiranje ovog generatora tokova prirodnih planetarnih sila i izmenjivanje odnosa
medju silama, stvara nemogućnost uti#aja )amnih Sila na ljude. 'li u ovom slučaju,
planetarni prirodni poto#i primarnih materija, sami po sebi, se rasporedjuju na planetu
neravnomerno, tako da je u vremenu $oći Svaroga ravnoteža evolu#ijskih tokova bila
drugačija u različitim područjima na površini 0idgard+Zemlje. I prema tome, stepen
emisije tih evolutivnih neuravnoteženih potoka Izvora Oivota bio je suviše neujednačen.
:ilo je regija, gdje je emisija bila dosta mala i u tim predelima su )amne Snage počele
da prevladavaju Svetle Snage, pretvarajući ljude u biorobote. :ilo je krajeva, gde Izvor
Oivota ne samo da je neutralisao razlike u evolu#iji, već je stvorio povoljnije evolu#ijske
uslove. )ako je stizao i na površinu 0idgard+Zemlje uti#avši na svu živu prirodu*
...................................................
&ako #vor Jivota, sve mo"i daruje
$judima, ogovima i ra#$i+itim bi$jkama.
‚to otkriva je suština svakog,
kakvim pok$onima daruje život ...
2 bogovima otkriva skrivene mo"i,
osnažuje $jude u sk$adu sa svojim mis$ima.
ajna raanja bi$jaka u okruženju #vora
do tada je nepo#nata svim $judima bi$a ...

*vaka bi$jka u b$i#ini #vora
svojstva je i rast promeni$a.
@$jive su se podig$e #a aršin nad #em$jom,
na kamenoj p$o+i one su ras$e.
121
!ero trava poras$a #a dva =entimetra,

bobi=e i koma kao odras$o drve"e ...
Ispostavilo se da na mestima gde su Izvori Oivota na površini planete, sve biljke menjaju
svoje osobine, i značajno narastu, više od svoje uobičajene veličine. Zato, bili moćni ili
ne, mesto Izvora Oivota može se odrediti po neobičnim veličinama konven#ionalnih
biljaka. Slične zone sa takvim anomalijama, u kojima biljke rastu znatno višlje nego što
je uobičajeno, postoje i u sadašnjim vremenima. $a području :ajkalskog jezera
%51'rijskoe more& je bila jedna od takvih zona saglasno sa slavjansko+arijevskim
=edama. !aleki istok u #elini, + edinstveni prirodni "enomen + u /surijskoj tajgi, u
4rimorju, na Sahalinu je mnogo takvih mesta, gde i danas možete pronaći biljke
neobičnog rasta. / nekim mestima obična livadska trava dostiže takvu veličinu, kao
veliki kišobran, da se može iskoristiti kao utočište od kiše. Cast biljaka je zavisan od
brzine sinteze organskih materija, koje kontrolišu intenzitet tokova primarnih materija i
njihovih odnosa jednih naspram drugih. Zato, abnormalni rast biljaka direktno ukazuje
na mesto Izvora Oivota. 7sim toga, i sami slavjansko+arijevski izvori direktno ukazuju na
mesto Izvora Oivota, barem jednog + !aleki Istok*
...................................................
Vorogi su tajno napa$i
!oruši$i sveti$išta arijskog mora.
/jihov je =i$j je da nadju #vor Jivota,

što bi ?asu #auvek $iši$o mo"i ...
*edam krugova žurno se na put ustremi$o
neumorno jašu"i konje #$atogrivne.
/akon šest dana, kod  rijskog mora,
ug$eda$i su požar u drevnom sveti$ištu.
/a mesto po$oži$i su sva te$a ubijenih,
i vatru svetu upa$i$i obredsku.
ri#nu su svrši$i branio=ima *vet$a
u potragu #a neprijate$jem u dve grupe požuri$i.
Nednu je vodio Naros$av Mnogomudri,
i dvadeset i sedam vite#a sa njim je bi$o.
122
Dn ih je tražio u isto+nom #em$jama,

gde umoran od spavanja i#$a#i Nari$o.
amo su ?asi"i vragove traži$i,
što je vodi$o ka drevnom #voru Jivota.
$i neprijate$j nije pro#reo, te #avetne sta#e

po kojima Vo$hovi na #vor su iš$i.
2 krugovima su ih vodi$i po šumi
pokušavaju"i ih namamiti u vodu u mo+vari.
2 $i#ini vrha e$okamenog
išao je %aris$av na +e$u druge grupe.
/jihov =i$j je da b$okiraju sve puteve bega
#a one koji narušavaju mir *vete ?ase.
%o tre"e ve+eri, nakon ne#aboravne ri#ne
$ogor neprijate$ja Naros$av je pronašao.
/o" je sakri$a vite#ove tamnim pokrovom
pomažu"i im da stignu do $ogora.
Nasni *oko$ vodjen ožijim %uhom
udario je redom po svim djavo$ima +udnim.
Mnogo neprijate$ja sa ratišta je pobeg$o,
nadaju"i se da "e pobe"i od akona odma#de.
$i u mraku šuma b$i#u vrha e$okamenog
neprijate$ja +eka %aris$av$jeva družina ...
$a severu 51'rijskogo mora %:ajkalskog jezera& pre HM@B godina %@E?M& u Zvezdanom
5ramu je svet bio stvoren %potpisan mir&, izmeu =elikog Zmaja %drevne 8ine& i =elike
Case. Za 'rije, ova mesta su bila sveta i mnogo ranije.4oslati vitezovi su kroz šest dana
stigli do opustošenog i spaljenog drevnog svetilišta. Sedam krugova+??@ viteza borilo se
zajedno. $eko može biti iznenaen ovako malim brojem poslatih vitezova. 'li ne
donosimo zaključke o beznačajnosti neprijateljske snage. 8asta viteza je vladala
123
moćima. =itez nije samo pro"esionalni vojnik, već i onaj koji je ovladao paranormalnim
moćima, drugim rečima, mogao je izvući snagu i usmeriti je kroz sebe. 7n je pri tom
postao gotovo neranjiv i neumoran. !revnu )ajnu pre#i su nazivali znanje upravljanja
silom, i u borbi, posebno su je zvali Oiva. Oiva nije bio samo jedan sistem borbene
tehnike i upotrebe sile, već i "ilozo"ski i moralni sistem ideja o svemiru. /čenje
korišćenja Oive nije bilo dostupno svakom pro"esionalnom vojniku, već samo onima koji
imaju visok moral i koji poštuju kodeks časti, i to ne rečima nego delima. =ladanje silom
je moćno oružje, i davano je u ruke samo najdostojnim od dostojnih. =itezi su vladali
Oivom do savršenstva, i nekoliko viteza je moglo odoleti #eloj vojs#i koja ima više hiljada
vojnika. !akle, ??@ viteza + to nije malo, već i puno. ' naročito u predatorskim napadima
na područjima gde nije mogla ići prevelika vojska. =elika vojska, htela to ili ne, će imati
veliki broj, i o iznenadnom napadu na svetilište nije moglo biti reči. !vadeset sedam
vitezova otišlo je sa aroslavom stopama neprijatelja +
Iu ...sto+nu em$ju, koja na moru $eži, na Nari$ovom i#$asku. I
I nakon tri dana ja stigao neprijatelja. 4o svemu sudeći, vitezovi su stigli neprijatelja u
dolini izmeu :ajkalskog jezera i abukovog grebena. 7statak vitezova, na čelu sa
!arislavom su krenuli njima poznatom stazom i prošli duž grebena i odsekli put za beg
neprijatelju. Casićima su bili poznati svi prolazi preko grebena, a oni su znali gde će se
neprijatelji izvlačiti nakon udaranja heroja aroslava. 4reživeli neprijatelji su bili
presretnuti i uništeni. Zanimljivo je da su nakon paljenja svetilišta, napadači otišli da
traže Izvor Oivota, nisu mogli da ga nadju, a uskoro ih je stigao =itez aroslav. )ako se,
u trećoj poru#i ukazuje na približnu loka#iju ovog izvora na površini %verovatno vrlo
moćnog& + u dolini, koja se nalazi jugoistočno od :ajkalskog jezera i severnih padinama
abukovog grebena %Sl. ?&. 0ožda je ovih mesta bilo mnogo, ali sila Izvora Oivota se
mani"estuje na različite načine. 0ožda je u vreme ovog opisa bio jedan Izvor Oivota na
površini 0idgard+Zemlje. )o i nije toliko bitno, ali ono što jeste važno je da je u
slavjansko+arijevskim =edama očuvana jedinstvena in"orma#ija koje ba#a svetlo na
mnoge misterije 0idgard+Zemlje ...
124
1.13. SLAVJA$-AR'J"VS#" V"D"  )%R'&A

DR)G" PLA$"(AR$" #A(AS(R8" $A &'DGARD-
%"&LJ'
4onovo se vraćamo u slavjano+arijevske =ede, pre#iznije, u 8njigu četvrtu (Izvor Oivota(

vest prva*
Nedna sta#a je ve#iva$a ngard i Midgard,

svet $atnih *un=a u jednom rukav=u.
a od$a#ak na taj put treba posetiti
mnoštvo em$ji u b$i#ini Narkih ve#da.
Midgard<em$je dušu su #va$i p$es snova
jer je okupi$a mudrost mnogih ve#da,
koju +uvaju oni koji žive na tom svetu.
2 svetu tom da$ekom, b$i#u ivi=e
je #vor Jivota na *vetoj #em$ji
rani duše onih koji žive na Midgard<em$ji ...
$i mnogo vremena je u *vargi protek$o
i promeni$o život, na toj Midgard<em$ji
gde je nekada $ežao, ?ase prekrasne put ...
Ingard Zemlja se smatra drevnim domom mnogih slavjano+arijevskih Codova. 7va

planeta Zemlja nalazi se u planetarnom sistemu !aždbog+Sun#a i ima period kretanja
oko te zvezde od MH dana. !aždbog Sun#e + Zlatno Sun#e se nalazi u Čertogu Case
na Svarogovom krugu, što odgovara, u skladu sa savremenim predstavljanjem
astronomije, Zvezdi :eta iz sazveždja <ava %Sl. ?H&.
125
:D8H@'3(
126
IMidgard<em$ja je okupi$a mudrost mnogih ve#da, koju +uvaju oni koji žive na
tom svetu.I <
6to ukazuje na koji

zemlji+planeta, to dasujese0idgard+Zemlja bila kolonizovana
preselili iz jednoga u taj zvezdanidoseljeni#ima sa mnogih
sistem. Svetom su naši pre#i
zvali 9alaksije i Zvezdane Sisteme.4od Zvezdanim sistemima oni su podrazumevali
ujedinjene #iviliza#ije, u koju su mogle ući #iviliza#ije iz jedne galaksije, ali i iz više
drugih galaksija.Svetovima su zvali i neke nastanjene planete, kao što Svetom nazivaju i
0idgard+Zemlju. ednu planetu nazivaju isto kao i galaksiju. 0ožda je to pogrešan
prevod i, kao što se to dogodilo sa poznatim delom <ava )olstoja ( N  f (. /
pred+revolu#ionarno vreme ime je bilo (N I f ( što u prevodu znači (Cat i društvo(,
što je potpuno drugi smisao. I to je postalo moguće, nakon što je iz ruskog al"abeta
izbačeno nekoliko (nepotrebnih( slova, uključujući i slovo I, koje je korišteno u
prenosu kratkog zvuka u vreme dok je slovo (( + bilo u skladu sa dugim ((. 8ao
rezultat toga, dve različite reči 0IC i 0C, označavaju dogovor o prekidu vojnih dejstva
ili o uzajamnom nenapadanju društva ili zajedni#a, počele su da se pišu isto, čime se
narušava smisao. 7sim toga, moguće je, da su 0idgard+Zemlju zvali Svetom iz prostog
razloga, što se na nju preselilo mnogo ljudi sa mnogih planeta koje pripadaju istoj velikoj
objedinjenoj #iviliza#iji Ili zato što se na našoj 0idgard+Zemlji dogodilo kvalitativno
spajanje najboljeg što je bilo na svim planetama, sa kojih su stigli imigranti. I zato što je
u utrobu 0idgard+Zemlje postavljen Izvor Oivota Svetlih snaga, može biti razlog zašto je
naša planeta postala toliko željena od strane )amnih Sila, što za posledi#u ima više
hiljada godina neprekidnog rata izmeu Svetlih i )amnih Snaga. Cat + koji je doveo do
gubitka dve zemjine lune + <ele i ;ate, čiji su "ragmenati izazvali dve planetarne
katastro"e, od kojih je svaka ba#ila ljudsku #iviliza#iju daleko nazad. 4osebno
dramatične posledi#e donela je druga planetarna katastro"a, izazvana neuspešnim
pokušajem Sivih Sveštenika 'tlantide %'ntlanj& da upravljaju elementarnim moćnim
silama 0idgard+Zemlje kako bi postigli svetsku domina#iju %pod sivim svešteni#ima
treba shvatiti one sveštenike koji su pali pod uti#aj )amnih Sila, ali koji još uvek nisu u
potpunosti pali pod njihov uti#aj, oni koji su u neutralnom položaju u ratu izmeu Svetlih
i )amnih Sila&. /glavnom, to su bili svešteni#i koji nisu dosegnuli najviše nivoe u
hijerarhiji i koji su, zbog nedostatka talenta ili nespremnosti da čekaju da dou do
prosvetljenja i znanja,
mladih sveštenika, kojapostali lutke
je imala u rukama
veće ambi#ijeemisara
za rast )amnih Snaga. 7va
od mogućnosti, kategorija
je otišla sa
drevnim plemenom 'nta i nastanila veliko ostrvo u 'tlantskom okeanu i stvorila Imperiju
'ntlanj %zemlja 'nta&*
127
:D8H@ 'I(
129
-. (>-). #govorio je og Mnogomudri, ove re+i7

najte $judi, da teška vremena ...
donosi tok ?eke Vremena
na *vetu em$ju Ve$ike ?ase ...
 osta"e u ovoj #em$ji,
*amo Jre=i<Fuvari drevnog #nanja
i Mudrosti *vete ...
'judi "e koristiti
*i$u !rirode Midgard<em$je
 *vet svoj prekrasni ...
 povrati"e se onda *varogov &rug
i užasnu"e $judske duše ...
3. (>3). Ve$ika /o" "e prekriti u Midgard<em$ju...
 Dganj /ebeski uništi"e mnoge krajeve #em$je ...
@de su pro=va$i prekrasni vrtovi,
prostira"e se ve$ika pustinja ...
2mesto toga životorodno #em$jište "e se prepustiti moru
a tamo gde su ta$asi #ap$juskiva$i morski,
pojavi"e se visoke p$anine prekrivene ve+nim snegom ...
. (>). 'judi "e se sakrivati od kiše otrovne
koja nosi smrt, u pe"inama,
i po+e"e da jedu meso životinja,
i p$odove stab$a ispunjene otrovima
i mnogi $judi "e umreti, jedu"i tu hranu ...
Dtrovni poto=i vode "e doneti mnoge

smrti de=i Ve$ike ?ase i potom=ima ?oda nebeskog
i patnju $judima "e doneti že ...
131
)ako su, nakon što su preživeli katastro"u, ljudi bačeni na nivo razvoja u neposrednoj
blizini primitivnog. =ećina gradova i zgrada su uništeni, kao rezultat ove katastro"e. I,
ako je nakon prve katastro"e većina tehnologije bila sačuvana, i #iviliza#ija Svete Case
se prilično brzo povratila, i iako je mnogo toga izgubljeno u potapanju !a1'rije, to se
ovaj put nije dogodilo. 4odsetimo da je nakon prve katastro"e Sveta Casa #iviliza#iju
preselila na teritoriju Zapadnog Sibira, gdje je bila obnovljena. 4otvrda o tome je u
relje"noj kamenoj karti zapadnog Sibira, sa prikazom hiljade kilometara gigantskih
kanala, brana i sletnih stani#a. !ozvolite mi da vas podsetim da je ova trodimenzionalna
karta napravljena od strane nepoznate tehnologije i uz pomoć podataka koji se mogu
dobiti samo iz svemira, što samo po sebi govori o visokom %u odnosu na postojeću
sadašnju& nivou razvijenosti #iviliza#ije. Sav sever Gvroazije je bio prekriven glečerima.
9lečeri, su se kretali prema jugu tokom =elikog Zahladjenja %I#e 'ge&, brišući sa li#a
zemlje grandiozne konstruk#ije naših predaka.$astupanje glečera zaustavilo je naše
pretke da se kreću na jug i jugoistok, noseći sa sobom samo neophodne stvari. $a jugu
su bile najviše planine 0idgard+Zemlje. I talasi migranata su bili primorani da se kreću
na jugo+istok i jugo+zapad. 4rema tome, migranti ostaju na jugu zapadnog Sibira, tamo
gde dopiru glečeri %Sl. @?&. / isto vreme, 'sgard Irijski %sada 7msk& izbegao je da bude
zbrisan sa li#a zemlje nastupajućim glečerima i postao je #entar slavjano + srijevskog
#arstva. =eći deo Gvrope u toku =elikog Zahladjenja je bio prekriven ledom. Gvropski
lednik kretao se sa zapada prema istoku, kao i prema jugu Gvrope a planinski masivi
'lpa i 8arpata nisu dozvolili glečeru da se kreće dalje na jug. )o bi trebalo da znači, da
je Gvropski glečer ostao kao (nasledstvo( starog Severnog pola, zbog činjeni#e da se
promena u nagibu
istopiti, već Zemljine
je i počeo ose tokom
brzo rasti dramatično brzo
=elikog dogodila, iI (stari(
Zahlaenja. pri tomglečer
rastu se nije stigao
prema istoku
je gotovo potpuno prekrio ravni#u kasnije poznatu kao Cuska %Istočno Gvropska& ravni#a
%Sl. @@&. Sa svojim kretanjem, lednik je uništio gornji sloj plodnog tla %#rnu zemlju&, koji je
bio bogat organskim životom stvaranim tokom mnogo hiljada godina. Cavnomerno,
stvaranje više hiljada niskih planina u #entralnoj Cusiji se usporilo a zatim se zaustavio
dalji napredak Gvropskog glečera. Imajte na umu i to da glečeri nisu samo stali, već su
se i povukli. Za gotovo dve hiljade godina ledenog doba, bilo je nekoliko zagrejavanja i
hlaenja, ali ne dramatičnih, kao što se to dogodilo pre ?A E@B godine %@E?M&. 7va
zagrejavanja i hlaenja su bila povezana sa periodičnim vulkanskim aktivnostima.
$akon svake serije snažnih vulkanskih erup#ija na planeti je nastajalo zahlaenje kao
rezultat emisije vulkanske prašine i pepela u atmos"eru. / tom periodu, glečer je rastao i
počinjao da se kreće prema napred. 8ada se atmos"era očistila od taloženja vulkanske
prašine i pepela, onda je dolazilo do povećanja grejanja zemljine površine sunčanim
zra#ima.
132
:D8H@ 'J(
133
:D8H@ '2(
134
:D8H@ 01(
135
$astupalo je privremeno zagrejavanje i glečeri su počeli da se povlače. :ilo je nekoliko

takvih rasta i povlačenja glečera, što je rezultiralo kao nekoliko (samoodrživih( glečera
na visokim planinama u #entralnoj Cusiji koji su pretvorili u prošlost srednje rusku
visoravan. $isu izbegle tu istu sudbinu ni Cipejske planine %/ral& + posebno severna
mamuza planinskog masiva. !a bi smo dobili detaljno razumevanje grani#a i dimenzija
glečera u Gvroaziji u vreme zadnjeg ledenog doba, dovoljno je da se ispita karta tla
Gvroazije. 4o loka#iji zemljišta na karti, može biti prilično pre#izno ustanovljeno, gde je
bila grani#a glečera na jugu, pa čak i videti sliku postepenog povlačenja glečera na
Severni pol. 7sim toga, grani#a glečera je odredjena pre#izno i jasno, samo pogledajte
pozi#iju grani#a #rne zemlje. Frna zemlja predstavlja tlo vrlo bogato organskim životom.
/ početku, sve dok se na površini zemljišta nisu pojavile prve biljke, tlo je bilo potpuno
sterilno. $ajbliže je bilo stanju vulkanskog zemljišta, sa minimalnim sadržajem organskih
materija. $a mestima postojećih ili nedavno izumrlih vulkana, možete videti veliku sliku
0idgard+Zemlje, kako je ona izgledala pre oko tri milijarde godina, gotovo sterilna.
8opnene biljke su ostavljale svoje lišće, voće, ugibale su, započinjale da se raspadaju,
razlažu u organsku materiju + organske molekule. Sterilno zemljište ne sadrži organske
primese. 7rganske primese se pojavljuju u vreme kada biljni i životinjski osta#i počnu da
čine osnovu humusa i po mikropukotinama ulaze u tlo. =remenom, sadržaj organske
materije u tlu se povećava, a pojavljuju se mikroorganizmi. 7vi mikroorganizmi počinju
da vare tu organsku materiju, ini#iraju svojim vitalnim proizvodima aktivnost zemljišta i
tako "ormiraju površinski sloj plodne zemlje + humus. !ebljina humusa i organski sadržaj
u tlu odredjuju plodnost tla. 7va dva parametra odredjuju trajanje aktivnog površinskog
biološkog
vremenskiživota.
period $a primer, i#rna
"ormiranja zemlja se
da, barem, javlja na sto
posljednjih dubini i od godina
hiljada  metara, štonije
ništa ukazuje na
poremećeno u "ormiranju plodnog sloja, a samim tim ni glečer nije bio prisutan. 9lečer,
u pokretu, poput buldožera, smanjuje gornji sloj plodne zemlje i u isto vreme se
delimično topi. $akon nestajanja glečera ostaju goleti sa puno jezera i dugo vremena
tlo ostaje zaledjeno nekoliko metara u dubinu./z povlačenje glečera na sever, ono što
se dešava kao rezultat klimatskog zatopljenja, zemlja se polako zagreva i oporavljaju se
kretanja podzemnih voda bez kojih je nemoguć brz razvoj "lore. )akav kon#ept
zemljišta, nedavno osloboenog od leda može se videti na primeru 'rktika i tundri.
Zbog blizine severnog pola, sleduje kao posledi#a, kratko leto, koje ne dozvoljava zemlji
da se zagreje, tako da se to može koristiti kao primer da dobijemo ideju o tome kako je
izgledala zemlja oko hiljadu godina nakon povlačenja glečera. =egeta#ija je jadna,
uglavnom lišajevi i biljke sa vlaknastim korenastim sistemima. =laknasto korenje raste u
širinu, a ne dubinu, jer na dubini od dvadeset do trideset #entimetara zemlja je
neugrejana, a tu počinje večno smrzutno zemljište. / visokim severnim geogra"skim
136
širinama, večni mraz je ostao i dan danas iz jednog jednostavnog razloga + zemlja se u
proleće i leto kratko vreme zagrejava i ne uspeva toplota da stigne do većih dubina, a
kako hladno vreme nastupa, ponovo dolazi do mržnjenja. $a krajnjem severu, hladna
sezona %zima& je produžena do osam mese#i, uz duge polarne noći, kada temperatura
ponekad padne na +E stepani Felzija. I, kao posledi#a toga, otopljeno tlo ponovo
zamrzava, a to se dogaa svake godine. Cazlika može biti samo u dubini otapanja. /
vrućim letnim periodima, u zemlji se topi led, ne više od nekoliko #entimetara u dubinu, i
to je sve. 4rema tome, to je jedinstvena prilika, i to ne samo teoretski, već praktična, da
se dobije ideja o tome kako je izgledala zemlja nakon povlačenja glečera pre oko deset
hiljada godina, kada je završilo poslednje ledeno doba, kada su se glečeri polako počeli
povlačiti na sever.
)rebalo bi imati na umu da su se glečeri povlačili vrlo sporo. / toplijim godinama, glečeri
su se mogli povući i nekoliko desetina #entimetara godišnje, a u hladnijim samo nekoliko
#entimetara. / vrlo hladnim godinama glečeri napreduju, vraćaju izgubljeni položaj.
Ipak, glečeri su se polako ali sigurno povukli pod zra#ima sun#a. $a mestu otapanja
glečera polako se "ormira )undra, ali za to je bilo potrebno mnogo stotina godina pre
nego što se zemlja zagreje do pune dubine. ' kada se to dogodilo, na mestu lednika
bile su močvare, koje su postepeno počele razvijati močvarne biljke i životinje. / ove
močvare pritiču poto#i i reke, noseći višak vode u mora i okeane. 0očvare su presušile,
ali su brojna manja jezera obrasla i pretvorila se u močvare. I na toj zemlji je došlo do
rasta #rnogoričnih šuma, a iza njih i do dolaska životinja, a za njima i do dolaska
čoveka. $ije prošlo nekoliko hiljada godina, a na mestu stena, ostalih iza glečera,
počelo je prvo pojavljivanje #rnogoričnih šuma, a uz dodatno zagrejavanje i do mešanja
šuma i do "ormiranja tresetnog zemljišta. Sa povećanjem prosečne godišnje
temperature od jednog ili dva stepena, listopadne šume su se uspešno mešale i
"ormirale smee šumsko zemljište. oš jedno klimatsko zagrevanje dovelo je do širenja
područja rasta listopadnih šuma, i "ormiranja sivog šumskog zemljišta. !alje zatopljenje i
smanjenje vlage rezultiralo je pojavom stepskih šuma i "ormiranja #rnog stepskog
zemljišta. 4ostepeno se u stepskim šumama u ovom trenutku pojavilo puno #rnog tla u
kojem je humusni sloj dostigao optimalnu debljinu. !rugim rečima, priroda je za ni
manje ni više od jedanaest hiljada godina ponovo stvorila plodno zemljište na području
gde su tla
odnosi bili iglečeri.
glečera$eko bi pitao,
sa ovim3 )akokakav je ovo
izgleda samostav
naprema istoriji32
prvi pogled, ali8akve veze imaju/
ne i u stvarnosti.
stvarnosti je zapravo upravo suprotno. Status zemljišta govori direktno + kada odreena
teritorija počinje da se razvija "loru i "aunu, kada su se stekli uslovi za to, kada je nakon
životinja tu došao i čovek.
137
138
:D8H@ 0'(
:D8H@ 00(
139
1.15. P!"(A# &"*A$JA 0"L" RAS" SA R$&;

Ž)(& ' RV"$&
Slavjano+arijevske =ede govore odakle su došle te rase. 8ao što sledi iz prethodnih
analiza, masovno osvajanje evropskih prostranstva bele rase nije bilo moguće do pre
pet ili šest hiljada godina, a pre tog vremena Gvropa je do 'lpa bila prilično prazna
ljudskim prisustvom. ' sa južne strane 'lpa, Gvropom su zavladala plemena #rne rase. I
u ovom trenutku postavlja se pitanje* gde i kada se na 0idgard+Zemlji pojavila #rna
rasa, kao i žuta i #rvena, kada je planeta prvobitno kolonizovana samo belom rasom,
kako sleduje iz slavjano+arijevskih =eda32 !akle, idemo do njih i da vidimo što su rekle
na tu temu*
a +etiri ?oda *veta nastao je Midgard
a ra#de$io se svet na mnoge narode,
gde svaki je o+uvao samo se"anje na bogove.
*tepen kretanja našeg sveta
po *vargi je bio prvobitno besprekoran,
a$i na+in na koji to +esto ide ...
Za četiri Coda Sveta nastao je 0idgard + Svetovima su naši pre#i nazivali 9alaksije ili
još velike ujedinjene #iviliza#ije, koje mogu doći iz različitih galaksija. Stoga je 0idgard
Zemlja dom za četiri sveta + 8olonista iz četiri različite galaksije ili udruženja #iviliza#ija*
1. *vet Ve$ike ?asa (be$a rase).
-. *vet Ve$ikog maja (žuta rase).
3. *vet Vatrene mije (=rvena rasa).
. *a#veže mra+ne pustoši (=rna rasa).
/ slavjano+arijevskim =edama kaže se da je posebno puno stiglo predstavnika na

0idgard+Zemlju iz čertoga %saveže& 0račne 4ustoši. / to vreme, kako kažu, druge
rase su dolazile sa raznih svetova, a ne iz pojedinačnih čertoga %sazveža&.
140
Stoga,vidno je odvajanje i razlika izmeu čertoga i sveta. $ajzanimljivije može biti

prilično velika pre#iznost o tome kada su stigle na našu planetu žuta, #rvena i #rna rasa.
$ovi doseljeni#i su smešteni na 0idgard+Zemlju u klimatske zone koje su bile što bliže
uslovima koji su bili na planetama odakle su oni došli. Stoga, #rna rasa je stavljena na
a"rički kontinent, indijski potkontinent i jugoistočnu 'ziju. 4reseljenje žute rase se
odvijalo na području savremene 8ine, južno od (=elikog kineskog zida.( ' #rvena rasa
imigranata na ostrva zapadnog % 'tlantskog & okena, i delom na severnoamerički
kontinent. 4ri tome, područja gde su u početku naseljene žuta i #rvena rasa, u to vreme,
kao terirorija, imala su lošije uslove u odnosu na područja gde je naseljena #rna rasa,
gde su bili sjajni uslovi. I za ovo, opet nalazimo objašnjenje u slavjano+arijevskim
=edama. <judi s kožom boje mraka %#rna rasa&, došli su iz mnogih čertoga %sazveža&
0račnih 4ustoši. =idi se,da su oni bili preseljeni#i ili migranti iz više #iviliza#ija iz više
čertoga.)ako se i u slavjano+arijevskim =edama kaže da se svet podelio na mnoge
narode. 0nogo naroda, podrazumeva pojavu različitih kultura, jezika i tradi#ija, što je i
razumljivo, s obzirom da doseljeni#i dolaze sa različitih planeta, različitih sazveždja i,
naravno, imaju različite jezike, kulturu i tradi#iju. 8ao što je već spomenuto, antropolozi i
paleontolozi su otkrili svuda ostatke modernog čoveka starosti AM+BE.EEE godina. 7vi
osta#i su praktično istovremeni na svim kontinentima, a pripadali su predstavni#ima sve
četiri rase, ne jednoj. Simultana koloniza#ija žute, #rvene i #rne rase na područjima koja
su im dodeljena na 0idgard+Zemlji je teška, s obzirom da su oni dolazili iz različitih
čertoga, možda + i različitih galaksija %svetova&. Iz toga se vidi da je 0idgard+Zemlja bila
kolonizovana. Istovremenost preseljenja ove tri rase na 0idgard+Zemlju podrazumeva
postojanje
pereseljenjeozbiljnih razloga
nije moguće zasaglasnosti
bez te ljude daprvih
odu sa svojih planeta.
doseljenika 4ored
i Saveza toga, takvo
#iviliza#ija, koji su
stajali iza toga. 4rin#ip razmeštanja na 0idgard+Zemlju po optimalnim uslovima, najviše
približnim uslovima njihovoj domaćoj planeti, ukazuje na prisutnost neke vanjske snage
zadužene za to preseljenje. )a spoljna sila je mogla biti samo ujedinjena #iviliza#ija bele
rase. 'li, šta je uzrok istovremenog preseljenja ovih rasa na 0idgard+Zemlju32
4reseljenje u novi prostor %planetu& obično se javlja usled perenaseljenosti rodnog
mesta %planeta& ili pogoršanja uslova potrebnih za normalan život, ili prirodnih
katastro"a. ednovremeno preseljenje sa mnogih planeta+zemlji iz različitih čertoga,
može značiti da su postojali kritični uslovi koji su doveli do potrebe za preseljenjem, ne
jedne, već mnogih #iviliza#ija. Zvuči jednostavno neverovatno. 'li ako pretpostavimo da
je preseljenje bilo prisilno, kao na primer, evakua#ija planete+zemlje koja je izložena
spoljnim udarima od strane )amnih Sila, sve dolazi na svoje mesto. 7sim toga, u
slavjano+arijevskim =edama je puno primera uništavanja planeta od strane )amnih Sila,
kada #vetajuće planete oni pretvaraju u mrtve pustinje ili zahvaljujući )amnim Silama
141
realnosti, koji nikada ranije nisu bili dostupni nosi#ima Cazuma. $eophodnost novih
svojstava i kvaliteta je bila potrebna zbog nekoliko "aktora*
?. 4otreba
potpuno da semetodama
novim suprotstavii sredstvima
rastućoj aktivnosti )amnih
borbe koje bi imSila
bile%parazitskoj
nedostupne#iviliza#iji&
@. 4otreba da se izdrže stihijski "enomeni prirode, kako planetarni, tako i na galaktičkim i
univerzalnim nivoima.
4arazitske #iviliza#ije mogu da postignu samostalno visok nivo evolutivnog razvoja kako
tehničkog tako i individualnog. 4od individualnim evolutivnim razvojem misli se na
sti#anje novih svojstava i kvaliteta u pro#esu evolu#ijskog razvitka individualnih živih
bića, koja nisu nužno humanoidna. Činjeni#a je da je bilo tehničkih sredstava koja se
mogu lako kopirati, ali ovim parazitskim #iviliza#ijama su bili potrebni uzor#i do kojih su
želeli doći nasilnim putem. ' onda + trebate samo da postavite proizvodnju ove tehnike
u pravim količinama, a što ne predstavlja nikakav problem. / tu svrhu, oni nemilosrdno
koriste resurse sa planeta koje su zarobili kao i njihove popula#ije, pretvarajući potonje u
robove. I to se više puta spominje u slavjano+arijevskim =edama. 4arazitski način života
traži sve više i više novih resursa. Iskopnivši jednu planete+zemlju, parazitska #iviliza#ija
uništava planetu koja im nije više potrebna, zajedno sa osta#ima prirodnog razumnog
života*
6.(13). Eaš L ra#rušite$j ispario je reke, mora,
a nebo su prekri$i =rni ob$a=i,
kro# smrad nepro#irni svet$i #rak ne pro$a#i...
... i Jivot se u taj *vet nikada ne"e vratiti...
.......................................
......................................
..........................................
o se dogodi$o sa mnogim em$jama,
gde su boravi$i neprijate$ji i# *veta amnoga...
/jih su priv$a+i$i bogatstva u nedrima
tih ema$ja prekrasnih...
'askanjem stekavši poverenje žite$ja,
#atrova$i su $jude meusobnom mržnjom...
143
ako su u tim svetovima nasta$i ratovi...

;.(13B). /akon što su ratovi okon+ani,
bogatstva svoje em$je dobav$ja$i...
 kada na tim em$jama više nije bi$o bogatstava
i odve#$i sve što su na tim em$jama sakupi$i...
 na em$je i# kojih su ue#em=e protera$i,
na njih su oni Eaš<ra#rušite$j uprav$ja$i...
)amna parazitska #iviliza#ija je nesposobna za stvaranje, zbog čega oni (pojedu( jednu
planetu+zemlju zajedno sa njenom #iviliza#ijom, odmah su u potrazi za još jednom da bi
uradili istu stvar. I, naravno, oni su izabrali za njihov napad planete+zemlje sa visoko
razvijenim #iviliza#ijama, često koristeći prevaru i laskanja. /hvativši tako još jednu
visoko razvijenu #iviliza#iju, bili su naoružani sa svojom novom tehnologijom i započeli
su sledećii Zvezdani rat. 8ao rezultat toga , jednog od poslednjih Zvezdanih ratova, bilo
je (doseljavanje( pre BE+AM.EEE godina + žute, #rvene i #rne rase.
144
evidentna, posebno imajući u vidu moguće posledi#e lošeg upravljanja takvim

mogućnostima. I to je razlog zašto je takva briga sa strane /ra bila neophodna.
/
iz spomen
tog ili bilonakog
ta vremena u srpskom jeziku
razloga, (nerazumnu de#u(jeuče
očuvana riječ 8/<)
punoj (slobodi( od/C' %kultura&.
strane svojih 8ada,
(dadilja( dobijamo vrlo tužnu posledi#u takvih (slobodnih( izražavanja*
B. (69). $i, ve$iko i#obi$je

#amag$i"e g$ave voa i žre=a.
Ve$ika 'enjost i že$ja #a tuim #ahvati"e njihov ra#um.
 po+e"e oni da $ažu ogovima i $judima,
i po+e"e da žive po svojim #akonima
narušivši avete Mudrih !rapredaka
i akone oga<vor=a jedinog.
 koristi"e
*i$u *tihija Midgard<em$je
#a posti#anje svojih =i$jeva...
 ra#gnevi"e oni de$ovanjem svojim
/ija L Ve$ikog oga Mora...
8ao što sledi iz gornjeg odlomka iz slavjano+arijevskih veda, osloboen od tutorstva

/ra, deo 'nta je prešao zapadni okean %'tlantski okean&, začeo svoje #arstvo,
podreujući svojoj moći ljude sa kožom boje svetog ognja %Frvena Casa&. 7 tome će biti
reči kasnije, ali sada uzmimo u obzir sledeće. 8ao što sledi iz već rečenog, prvi
doseljeni#i na (!ivlji Zapad(, su nakon nekog vremena, na ovaj ili onaj način način, bez
uti#aja i tutorstva /ra počeli da žive (slobodno(, što je rezultiralo stvaranjem svojih
zakona koji krše sporazume predaka. )o se mani"estovalo u upotrebi sila 4rirode
0idgard+Zemlje
sledi požar u kući, zasamo
vlastite sebične
u ovom svrhe.(de#a(
slučaju, 8ao i uvek,
su se kada
igralase
sa(de#a( igraju (vatrom(
elementarnim silama
0idgard+Zemlje i dovela do planetarne katastro"e, i da nije bilo interven#ije (bogova(,
#iviliza#ija bi bila uništena vrlo verovatno u potpunosti, a moguće i sama planeta. 7va
(igra vatrom( je postala moguća iz jednog jednostavnog razloga + zbog mešanja gena
146
temelj za prelazak iz "aze inteligentne životinje u "azu pravog čoveka s objašnjenjima o

evolutivnim kora#ima razvoja ka nivou razvoja kosmičkog čoveka. / indijskim =edama
in"orma#ije o evolu#iji čoveka do prve "aze kosmičkog čoveka, zbog nerazumevanja
suštine, pretvorile su se u in"orma#iju postizanja stanja nirvane, kao višoj tač#i ljudske
evolu#ije. Gvolu#ioni razvoj od šest materijalnih tela suštine bića je iskrivljeno
razumevanje hinduizma i postalo je konačna tačka ljudskog razvoja. / to vreme, razvoj
šest materijalnih tela suštine bića označava završni planetarni #iklus evolutivnog razvoja
i oslobaanje od blokirajućeg dejstva generatora, montiranog na planeti da blokira
mogućnosti delovanja na planetarnoj stvarnosti i višim nivoima kod ljudi koji ne poseduju
neophodan nivo evolutivnog razvoja. / prin#ipu, taj blokirajući generator daje takozvanu
(zaštita od ludaka (, trenutno dovoljno jaku da nadjača postojeću tehniku. )o dostizanje
oslobodjenja (zaštite od ludaka(, pri dostizanju minimalno potrebnog evolu#ijskog
razvoja, drevnim Indij#ima je pogrešno tumačeno i kao rezultat se pojavio lažan pojam o
nirvani ili stanje Samadhi. 7vo je "undamentalna greška (velikih indijskih naučnika ( i na
žalost, nije jedinstvena. oš jedna zanimljiva činjeni#a je da je Sanskrit, kojim se mogu
pohvaliti indusi u Indiji kako moderni, tako i drevni, bio mrtav jezik. $ije bilo u davnim
vremenima, a nema ni sada naroda ili na#ionalnosti koji govore na ovom jeziku u Indiji,
ali na tom jeziku su govorili i govore dan danas ... u Cusiji i Srbiji2
Sanskrit kao i stari ruski i srpski, pojavio se u !ravidiji %!revnoj Indiji& nakon drugog
arijevskog pohoda, u <eto AMEA od S.0.Z.5. ili @EE pre nove ere. $eki od slavjano+
arijeva#a, su govorili na Starom jeziku i hiljadu godina nakon povlačenja glavnih snaga,
radi čuvanja čistoće svoje rase, ali su zbog njihovog malog broja bili prisiljeni da se
druže sa lokalnim stanovništvom i postepeno se rastvore u njemu, ali ih zato treba
potražiti u višim kastama moderne Indije. $ajviša kasta :ramani nose jasno vidljiva
obeležja bele rase, vrlo svetlu, gotovo belu kožu, evropske #rte li#a i visok rast. 6to je
niža stepeni#a indijskih kasti u hijerarhij, manje su vidljivi genetski tragovi :ele rase kod
naroda ove zemlje. /šudr+ najniža kasta u Indiji + genetske tragove bele rase nema
uopšte. 6to se niže na hijerarhijskoj skali nalazi čovek, ima više izraženija obeležja
#rna#a, kojima su pripadali !ravidi i $agi + direktni pre#i modernih Indija#a. !akle, mrtvi
jezik Indusa se pokazao kao živ jezik u Cusiji i Srbiji. 'li, ono što je najzanimljivije, za
BE@? godina % @E?M. godina& izola#ije starog jezika %poznatog kao sanskrit& zadržana je
iznenaujuća
sanskrita i rečisličnost
modernogsa savremenim ruskim
ruskog i srpskog i srpskim
jezika jezikom.su
iznenaujuće Sedamdeset posto u
blizu jedni drugima
zvuku i značenju. 4osebno blisko po zvučnosti sanskritu je severno rusko narečje kao i
južno srpsko narečje. 0noge reči i "raze u modernom ruskom i srpskom dijalektu zvuče
potpuno isto kao u sanskritu. Zamrznut u !ravidiji četiri hiljade godina najzad se
pokazao2 Zar nije zanimljivo3 'rijev#i, koji su došli sa 5an /manom u !ravidiju u <eto
149
naši pre#i su stigli na evropsko tlo, otišli su na Cipejske %/ral& planine. Slavjano+
arijevske =ede o tom dogaaju govore na sledeći način*
-. (6;). #meni"e svoj $ik

*veta #em$ja Ve$ike ?ase.
Ve$iko #ah$aenje done"e vetar darijski
na ovu #em$ju i Marjona "e je
tre"inu @odine skrivati svojim e$im !$aštom
2 to vreme ne"e biti hrane #a $jude i životinje
i po+e"e Ve$ika *eoba
potomaka ?oda /ebeskog s one strane ?ipejskih gora ,
koje sa #apadnih grani=a štite
*vetu ?aseniju...
3. (6>).  do"i "e oni do Ve$ikih Voda,
Dkeana<mora apadnog ,
i prene"e ih *i$a /ebeska
na #em$ju e#bradih $judi
sa kožom boje *vetoga Dgnja.
Ve$iki Voa sagradi"e u #em$ji toj
ram ro#up=a oga Mora.
 /ij L og Mora
s$a"e im be#brojne darove svoje,
i štiti"e #em$ju njihovu od *tihije $a...
!akle, prvi put se bela rasa suočava sa drugom rasom pri kretanju iz zemlje Svete Case
%Sibir&, i prvi kontakt je sa predstavni#ima #rvene rase. Sa evropske obale 'tlantskog
okeana %okeana
$ebeska&, prelazi+ okean
mora zapadnog&, deo severnoameričkog
i stiže na obale migranata na =ajtmanima i =ajtmarima
kontinenta i ostaje na%Sila
velikom ostrvu koje se nalazilo blizu njega, gde su pokorili
I... go$obrade muškara=e sa kožom boje *vete vatre ... I.
152
Zanimljivo, i do današnjih dana, Indijan#i %Indijan#i, s kožom boje Svete vatre +#rvena
rasa& nemaju brade, isto kao i njihovi pre#i, pre dvadeset hiljada godina. oš jedna
zanimljiva činjeni#a da prilikom preseljenja dela 'nta preko 'tlantika, preko vodenih
prostora ih je prenela+Sila $ebeska + =ajtmani i =ajtmari. )o znači da je za te ljude
putovanje bilo normalna pojava. 0nogo hiljada ljudi je prebačeno preko okeana, vrlo
brzo letećim aparatima, i pri tome se o tome ne govori kao o nečem neobičnom. $ekako
mi se to ne uklapa u sliku primitivnih ljudi, koji samo što su izašli iz svojih jazbina.
Celativno nedavno, početkom dvadesetog veka, ljudi su zazirali od prvih automobila,
aviona, a nešto ranije, od motora, itd.. ' onda se (divlja#i(, (varvari( mirno, bez
uzbudjenja, na taj način prenose preko okeana na svemirskom brodu, pa čak i ne
obraćaju mnogo pažnje, otprilike isto kao što većina sada leti avionom, što je uobičajen
dogaaj, o kome niko %osim male de#e koja prvi put lete avionom& ne govori + 7 kakvo
čudo. Samo, ako je moderan čovek, iz bilo kojeg razloga, bio na (bordu( letećeg tanjira
+ =ajtmana ili =ajtmara i putovao na njima, a zatim je odlučio obavestiti ostale o svojim
avanturama, u najboljem slučaju će to izgledati kao prisutnost bogate mašte, a u
najgorem će + biti poslat u ludni#u. 'li skoro niko, uključujući i državu i naučni svet, ne
vjeruje %ili se prave da ne veruju& u istinitost ove priče. Za većinu stanovnika planete
Zemlje, u ovom trenutku, postojanje svemirskih brodova i drugih #iviliza#ija je, u
najboljem slučaju, naučna "antastika. / to vreme, kako za naše daleke i ne baš daleke
pretke, ne samo prisustvo drugih #iviliza#ija, svemirskih brodova + =ajtmana i =ajtmara +
je vidljivo prirodni "enomen, ali i putovanja ovim brodovima na druge planete, kao što je
rečeno u (4riči o asnom Sokolu(, i preseljavanje velikog broja ljudi preko okeana
posredstvom
veliki broj ljudi,=ajtmana i =ajmara.
data je pažnja Samoj
u samo činjeni#i
nekoliko da se kreće preko zapadnog mora
redaka*
I... i prene"e ih *i$a /ebeska na #em$ju e#bradih $judi sa kožom boje *vetoga
Dgnja... I.
)o znači ,da prevoz mnogih ljudi preko okeana na =ajtmanima i =ajtmarima, nije bilo
nešto neuobičajeno, već je bio sasvim uobičajen "enomen. / to vreme, dosta pažnje se
posvećuje starosedeo#ima nove zemlje. 4osebno se naglašava činjeni#a nedostatka
%kod starosedeo#a& brade, i da oni imaju boju kože Svetog ognja. 7dsustvo brade kod
stanovnika ove zemlje i #rvena boja njihove kože izaziva posebnu pažnju, što ukazuje
na nešto neobično i nepoznato ljudima bele rase. Zanimljivo je da se ispostavilo, kao
čudo + nedostatak brade i #rvena boja a kao svakodnevno i uobičajeno + let svemirskim
brodovima + =ajtmanima i =ajtmarima preko okeana. !akle, prvo sretanje ljudi bele rase
s drugima se desilo tokom osvajanja severnoameričkog kontinenta i naseljavanja 'nta
na obližnja ostrva. I najverovatnije, ovaj se dogaaj desio @E+@M hiljada godina unazad,
153
ne pre, s obzirom na to da se koloniza#ija predstavnika 0idgard+Zemlja žute, #rvene i

#rne rase, dogodila gotovo istovremeno oko AM+BE.EEE godina unazad. / proteklih
mnogo hiljada godina interesi novih imigranata +žute, #rvene i #rne rase i interesi prvih
kolonista+bele rase, nikada se nisu preklapali. 4relazak drugih rasa na 0idgard+Zemlju
sa maternjih zemlji+planeta, poštedelo ih je od sveukupnog uništenja, od strane )amnih
Sila, na njihovim rodnim planetama. I najverovatnije, preseljenje nisu vrši kolonisti bele
rase, već ujedinjena Svetla #iviliza#ija bele rase, i poten#ijalni savezni#i u borbi protiv
#iviliza#ije )amnih Sila, #iviliza#ije žute, #rvene i #rne rase. Zvezdani rat Saveza Svetlih
#iviliza#ija bele, žute, #rvene i #rne rase protiv )amnih #iviliza#ija Sive rase završio se ili
je doveo do uništenja ili oduzimanja zemlji+planeta na kojima su živele žuta, #rvena i
#rna rasa, od strane )amnih Sila. )o je razlog zašto se migra#ija na 0idgard+Zemlju sa
različitih zemlji+planeta, žute,#rvene i #rne rase odigrala jednovremeno, pre oko
četrdeset hiljada godina. I, kao što je već navedeno, novi doseljeni#i su postavljeni u
klimatskim zonama, što je bliže moguće bilo uslovima koji su bili na njihovim maternjim
zemljama+planetama. $ajverovatnije, odlučeno je da se 0idgard+Zemlja koristi za
eksperiment, ne samo sa #iviliza#ijom bele rase, već i da se stvore uslovi za obavljanje
sličnog eksperimenta i sa žutom, #rvenom i #rnom rasom. $aime, to može objasniti
kompaktno rasporedjivanje različitih rasa na različitim područjima na 0idgard+Zemlji.
)akvo (skupljanje( u jednu (gomilu(, tačnije, tri odvojene grupe malih veličina iz različitih
#iviliza#ija svake rase, ne može se objasniti jednostavnom slučajnošću. 8ao što je
nemoguće objasniti razmeštaj različitih rasa na velikim udaljenostima, jednih od drugih,
postavljajući izmeu njih okean, najviše planinske ven#e i velike pustinje. $ešto i neko
se potrudio
njihovi vitalnida ove četiri
interesi rase mnogo
ne ometaju što jehiljada godina neSamo
duže moguće. znajupraćenjem
jedne za druge i da se
napretka
višestrukog eksperimenta, 'lijansa #iviliza#ija :ele rase, mogla je lagano preći ove
prirodne barijere i povremeno se pojaviti na svojim =ajtmanima meu članovima
odreene rase. Svedočenja pojava (bogova( u (nebeskim kočijama( + =ajtmanima
postoje u mitovima jako puno naroda, kako žute, tako i #rvene i #rne rase. $ajzanimljiva
stvar je to, da su (bogovi( ljudima žute, #rvene i #rne rase dali znanja i veština nakon
planetarne katastro"e koja se dogodila prije ?A.E@B godina %@E?M.&, bili beli ljudi. 7voj
interesantnoj činjeni#i vratićemo se kasnije, a treba imati na umu da su neka od
plemena koja su živela dugo vremena u gotovo potpunoj izola#iji, zadržala usmene
legende o njihovim zvezdama odakle su im koreni s takvim pre#iznim znanjem o
zvezdama koje su tek nedavno postale dostupne modernoj nau#i. 4leme !ogoni, živi i
danas u kamenom dobu na nepristupačniom platou :andiagara u 0aliju, a u usmenom
predanju očuvanom hiljadama godina čuvaju in"orma#ije svojih predaka o svojoj
nejadašnjoj kući. 7ni su svesni spiralne strukture galaksije i imaju detaljno poznavanje
154
strukture zvezda sistema Sirius. !ogoni znaju za beli patuljak + zvezdu satelit Siriusa,
periodu njenog orbitalnog puta %ME godina& i period rota#ije oko svoje ose. 7sim toga,
oni znaju i za treću zvezdu, koja se vrti oko Siriusa, a i za ostale planete ... /z sve to,
!ogoni nemaju pre#iznu ideju sunčevog sistema i drugih sistema zvezda. 7ni prave
razliku izmeu zvezda, planeta, mese#a i satelita, a što je najinteresantnije, pre#izno
opisuju nevidljiv golom oku 4o )olo %Sirius :&, koga smatraju za (Fentar Zvezdanog
Sveta( +($ajvažnija zvezda.( Interesantna je reak#ija (#ivilizovanog sveta ( na ovu
in"orma#iju. Zagovorni#i prakontakta zagovaraju prisustvo vanzemalja#a prilikom posete
Zemlji, koji su navodno dali !ogonima (Zvezdane in"orma#ije( iz tog vremena, dok
skepti#i tvrde da
I... se ne radi o visokom #nanju van#ema$ja=a, Gi$antropa, ve" o astronomskim
posmatranjima samih %ogona ... I.
'li ni jedni ni drugi nisu ni obraćali pažnju na činjeni#u da !ogoni imaju tačne
in"orma#ije samo o Siriusu, a oko svega drugog oni imaju vrlo lošu opštu predstavu.
7sim toga, oni veruju da je 4o )olo %Sirius :& + #entar zvezdanog sveta, drugim rečima +
#entar svemira, kao što smo mi do nedavno smatrali #entrom svemira našu planetu.
4raktično sve svetske religije i većina "ilozo"skih ideja, su u ne tako davnoj prošlosti
podržavali tu ideju, uz neke male razlike. I to je jedina razlika u nedavnom verovanju
zemljana od verovanja !ogona. Sve zajedno, tačni poda#i o Sirius sistemu i potpuno
neznanje o ostatku svemira, verovanje u to da je 4o )olo %Sirius :& #entar svemira,
ukazuje na to da su !ogoni potom#i doseljenika iz ovog sistema zvezda, Sistema Sirius.
'li ni skepti#i, niti pristali#e prakontakta ne dozvoljavaju ideju da znanje !ogona može
biti "ragment znanja koje govori da su pre#i !ogona bili prisiljeni da se presele na
0idgarda+Zemlju. 7vaj nivo znanja govori o tome, da je #iviliza#ija sa Sirius sistema, u
trenutku evakua#ije bila na niskom nivou svog razvoja. Samo u ranim "azama razvoja,
#iviliza#ija predstavnika te planete, će svoju zvezdu nazivati #entrom svemira.
$ajverovatnije, #iviliza#ija sistema Sirius je bila do preseljenja na 0idgard+Zemlju, na
nivou bliskom nivou zemljine #iviliza#ije pre oko ?E+?M milenijuma. I zato, nije imala
nikakvu ulogu u Zvezdanom ratu izmeu Svetlih i )amnih Sila. $ajverovatnije, sistem
zvezda Siriusa je bio u (zoni interesa( )amnih Sila, a kako proizlazi iz opisa datih u
slavjano+arijevskim =edama, stanovni#i ovog sistema su na takvom nivou razvoja da ih
jednostavno nisu zanimale posledi#e koje proizilaze iz toga. I rezultat svega ovoga,
stanovni#i tog solarnog sistema ... pojavili su se na 0idgard+Zemlji, a njihovi daleki
potom#i, !ogoni, očuvali su u svojim mitovima uspomenu na njihovu daleku zvezdu
pradomovinu %/daljenost od 0idgard+Zemlje do Sirius sistema + iznosi D, svetlosnih
godina&. 4ostavlja se pitanje, zašto su samo slavjano+arijev#i i !ogoni očuvali
155
in"orma#ije o zvezdanoj pradomovini3 Čini se da takve ideje postoje u gotovo svim

originalnim narodima, samo su religije sveta činile sve što je u njihovoj moći da unište
sve tragove takvog pamćenja. / isto vreme, "izički su uništeni kako ljudi, tako i bilo kakvi
dokazi o tome iz legenda i mitova svih naroda sveta. 0noge legende i mitovi su
iskrivljeni u korist novih religija. Za bilo kakvo neslaganje sa religijama, ljudi su živi
spaljivani, kao što su spaljivanje knjige, svi#i, itd... )akvih (čišćenja( je bilo puno,
pogotovo u poslednjih hiljadu godina, u noći Svaroga, kad stigavši na 0idgard+Zemlju,
)amne Sile preduzimaju nasilne aktivnosti za preuzmanje kontrole nad 0idgard+
Zemljom.
156
1.++. $7 SVARGA;PSL"D$JA PR'L'#A %A (A&$"

S'L" DA PR)%&) #$(RL) $AD &'DGARD-%"&LJ&
4oslednja $oć Svaroga bila je poslednja mogućnost )amnih Sila da preuzmu potpunu
kontrolu nad 0idgard+Zemljom. ' oni su to... skoro postigli. 4osebno veliki uspeh
)amnih 4arazitskih+Sila je postignut u @E. veku, kada je @M. oktobar ?J?H u ruskoj
imperiji došlo do velike jevrejske revolu#ije, koju, su (stran#i slučajno i bez loših
namera( nazvali velikom ruskom revolu#ijom. (=elika Cuska revolu#ija( obrnula je
smisao i razlog zbog čega se ona odigrala, a to je geno#id ruskog naroda, ljudi nosila#a
i čuvara drevnih slavjano+arijevskih tradi#ija =elike prošlosti. 4ri tome, stvarne =elike
4rošlosti, kojalegenda.
interesa, kao nije stvorena ni izsečega,
7no što a koja
dogodilo je zatim
u Cusiji pogrešno
?J?H. prikazana,
nije slučajno, usled
to nije bila
jednostavna slučajnost. )o je bio plan da se preuzme vlast u Cusiji, a čak su i boljševi#i
bili samo glum#i sa napamet naučenim replikama u tom spektaklu. )amnim Silama je
bilo od vitalnog značaja da zauzmu Cusiju, a dvadeseti vek+posljednji+vek $oći Svaroga
im je bila poslednja nada. Čak i pokorivši Cusiju, natopivši je u krvi njenih ljudi,
uglavnom slavjanske krvi, ovi društveni paraziti nisu postigli glavno + kompletno
pokoravanje 0idgard+ Zemlje*
1-. (9-). /o, ne"e dopustiti og<vora= Nedini

i ?od /ebeski pogibe$j ?ase...
!onovno u#di#anje ?ase Ve$ike
i buenje %uha<pokrovite$ja
sinova ?oda /ebeskoga
done"e e$i !as ,
koga "e ogovi pos$ati
na *vetu #em$ju ?ase Ve$ike...

D+isti"e se *veta #em$ja
od hi$jadugodišnjeg ropskoga jarma neprijate$ja uina=a
koji na žrtvu prinose
krv i te$a de=e svoje,
157
i $ažju i udvorištvom neistinim

truju %uše de=e ?oda /ebeskog...
I doneće :eli 4as + piše u slavjano+arijevskim =edama +oslobodjenje

I od hi$jadugodišnjeg ropskoga jarma neprijate$ja uina=a.I
/ slavjano+arijevskoj tradi#iji godina :elog 4sa je leto HME?. od S.0.Z.5 ili ?JJ@ n.e, a
Sovjetski Savez + stvoren od društvenih parazita, je prestao da postoji u godini :elog
4sa2 7vo ne može biti slučajnost2 / poslednjih hiljadu godina, u $oći Svaroga , doživela
je Casenija nekoliko "aza porobljavanja od strane istih )amnih Sila. 7ve )amne Sile
imaju različite oblike i "orme, prilagoavajući se situa#iji. 'li, to je bila ista sila koja je
imala istu dirigentsku
ljudi, kojima pali#u,Sile,
diriguju )amne kojarazumeti
je davalai ritam dogadjajima
shvatiti svoju ulogupoi svoje
svojojmesto
volji. 8oliko
u ovoj će
igri3
!a li će shvatiti ideju kojom su drogirani, ovu jednostavnu istinu, istinu o onome šta su
oni zapravo + (alat za jednokratnu upotrebu( u rukama ovih groznih kosmičkih
društvenih parazita3 ' ovi kosmički društveni paraziti, bez obzira na rezultate (rada(
svojih (jednokratnih alata(, samo u prvo vreme će stajati iza njih, kako bi od njih
napravili svoje oružje, bilo atentatora, ubi#u ili nešto drugo. Iako je (ubi#a( naneo teške
(rane( Caseniji svojom ( jednokratnom upotrebom kao oružja(, iako su rane bile
ozbiljne, nisu bile i "atalne. Iako je posljednja (rana( na telu Casenije + (rana( naneta
?J?H. godine, izazvala vrlo ozbiljna krizu, ?JJ@. godine, tačno u godini :elog 4sa,
Casenija i zemlja Svete Case je osloboena iz kandži ovih kosmičkih predatora. I u toj
godini, ?JJ@., Cusija se oslobodila komunističke zaraze koja je služila posredni#ima
)amnih Sila pri zadobijanju moći nad slovenskim #arstvom. $aravno, ovo je samo
početak novog !ana Svaroga, u ranim jutarnjim časovima, ali novi dan je počeo i ništa i
niko ne može zaustaviti pro#ese oslobaanja 0idgard+Zemlje iz dugog ropstva. :uenje
ljudi iz sna posle takve noći može biti ozbiljno i trajati jako dugo. I da bi se olakšao ovaj
prelazni period u ranim jutarnjim satima !ana Svaroga, potrebno je obnoviti istinu o
tome šta se dogaalo na 0idgard+Zemlji, kako bi se probudilo genetsko sećanje
predaka, i za to služe in"orma#ije iz slavjano+arijevskih =eda i drugi drevni bitni izvori.
Zahvaljujući svešteni#ima + čuvarima, ovi dokumenti su nepro#jenjivo očuvani i dostupni
ljudima. $eki izvori su stari više od sto hiljada godina, neki, četrdeset, dvadeset. I ove
knjige su (preživele( do današnjeg dana, njihove strani#e su izradjene od zlatnih ploča,
a samo zahvaljujući tome imamo prave dokaze velike prošlosti našeg roda. I to + nisu
kopije, u više navrata iskrivljene moderne (drevnosti(, već originali, koje niko ne može
poreći. ' oni, društveni paraziti, žele da sve ovo proglase izmišljotinom2 !ovoljno je
158
posmatrati buku koja se podigla oko (8njige =elesa( koju su (zaslužni istoričari( i
(stručnja#i( proglasili "alsi"ikatom itd.. I uprkos činjeni#i, da je sačuvana "otogra"ija iz
?JBA. godine, jednog dečaka, koju je napravio 0iroljubov u :elgiji, gdje je on
proučavao knjige iz biblioteke #arskog pukovnik '. Izenbeka. Sve što je povezano sa
(8njigom =elesa( ne doživljava se sa skepsom samo izvan Cusije, već i u njoj
samoj.Cazlog pori#anja je očigledan, jednostavne dašći#e pominju dogaaje o dvadeset
hiljada godina prošlosti, a posljednje zapise su napravili =olhovi u desetom veku, pre
početka $oći Svaroga. 4a, to se ne uklapa u ideju o divljim i primitivnim slovenskim
narodima, kojima je (prosvećeni( zapad doneo (svetlo znanja i prosvetljenja.( I uprkos
tome, moderne ideje o prošlosti su donete na osnovu knjiga objavljenih u petnaestom
veku, koje su navodno (tačne replike( drevnih manuskripta. 'li zašto, originali (nisu
sačuvani(, već su preživele samo kopije. I na neki čudan način, sve kopije su uspele da
izbegnu sve požare u drevnim bibliotekama, u kojima si izgoreli svi originali. I nikom
takav (beznačajan( detalj ne izaziva skepti#izam po pitanju istorijske tačnost tih (izvora(.
/ meuvremenu, vratimo se na obnovu istine ...
159
GLAVA +. G"PS'LG'JA ' PS'LG'JA

"#$&'J"
+.1. "#L*#' S'S("&
0idgard+Zemlja i njena kvalitativna struktura inteligentnog života, bez obzira od toga,

kakvu "ormu on ima na odreenoj planeti, ne može da postoji bez raznolikosti životnih
oblika i evolu#ije koja je dovela do pojave razuma. Cazumna vrsta se pojavljuje samo na
odreenom nivou razvoja ekoloških sistema planete. I, kao i svaki drugi vid, živa bića ne
mogu da postoje izvan ovog životnog sistema. I ne samo to, razumna vrsta ne može da
postoji, bar u potpunosti, ne samo van ekološkog sistema planete, već i izvan (svog(
nivoa razvoja ekološkog sistema. 6ta to znači32 )o znači, da je pri evolu#iji životnih
oblika, nastao ekološki sistem, koji predstavlja uravnoteženu raznolikost različitih oblika
života, koji "ormiraju stabilan sistem. 7snovu bilo kog sistema, bar za proteinske oblike
života, služe biljni organizmi, koji konvertuju zračenje planetarne svetlosti %zvezde& u
rastuću biomasu. $aime, rastuća biomasa de"iniše različite oblike životnih "ormi, i
samim tim, složenost i raznovrsnost žive prirode.
Oivotne "orme su, kao što svi dobro znamo, podeljene na biljojede i mesoždere.
0esojedi jedu vrste biljojeda, koji zauzvrat jedu biljne organizme. )ako su, u osnovi
ekološkog sistema biljni organizmi, i zapravo njihova svojstva i kvaliteti de"inišu svu
raznovrsnost životnih "ormi. :iljke sintetizuju svoju biomasu, upijaju emisiju svetlosti
planete posredstvom molekula hloro"ila. Zato je od velikog značaja, koji deo dolazećeg
zračenja apsorbuje površina planete i koji njen oblik biljke usvajaju u vidu biomase.
)akozvani biološki biljni "aktor odreuje količinu sintetizovane biomase na planeti.
!akle, što je veći biološki "aktor + biljke sintetišu više rastuću biomasu, a time je i veći
broj životnih oblika koji mogu da postoje u harmoniji sa biljnim svetom. $aprimer, kod
semenih biljaka, biološki "aktor je ?E, dok je kod golosemenih on H. 4romena u
biološkom "aktoru od A dovelo je do pojave mnogih novih ekoloških niša za nove vrste
životnih "ormi.
$aime, pojava semenih biljaka je omogućila nastanak novih klasa sisara, u koje spada i
savremeni čovek, i bez obzira na to, da li se pojavio 5omo Sapiens na 0idgard+Zemlji ili
na nekim drugim planetama zemljama. I svaka životinjska vrsta u potpunosti odgovara
(svojoj( ekološkoj niši, koju ta vrsta zauzima. Svaka nova vrsta pojavljuje se samo u
160
rezultatu adapta#ije postojećih vrsta živih organizama na uslove koje nameću slobodna
staništa.
!rugim rečima,
da je svaka vrstasvaka vrstaneoptimalno
u skladu samo saučestvuje u ekološkoj
(svojom( nišom, već i niši koju zauzima.
sa nišama mnogih)o znači
drugih
vrsta, koje zauzimaju susedne ekološke niše. / zdravom ekološkom sistemu sve vrste
savršeno (odgovaraju( svakoj drugoj, i u prin#ipu, bez druge ne mogu postojati.
Zajedno, one stvaraju uravnotežen lana# ishrane, bez koga bi svaka vrsta vrlo brzo
izumrla. Svaka ekološka niša odgovara vrsti koja pokušava da je savlada, njenim
spe#i"ičnim zahtevima, kao što su prisustvo ili razvoj odreenih osobina i kvaliteta,
optimalna veličina i oblik jedinke, propor#ija udova, njihov tip i oblik, boja, krzno ili koža,
prisustvo kandži, zubi, očnja#i, rogovi itd.
!rugim rečima,
maksimalno spe#i"ična
odgovaraju ekološkausklaenosti
zahtevima niša može dateprimi
niše.one vrste,
!akle, kojeekoloških
pojava u #elini iliniša,
stvara uslove za pojavu razuma kod te vrste, i to je moguće samo na odreenom nivou
razvoja #elog ekološkog sistema. Inteligentni život može nastati kada ekološki sistem
postigne taj razvoj, ne pre, a ne ni posle. 'ko teoretski prenesemo čoveka u eru
dinosaurusa, u ekološki sistem, kojim su vladali giganti, ni homo sapiens, ni
neandertala#, niti ni bilo koji humanoidni vid, ne bi se prilagodio, pa čak ni samo
preživeo u tom svetu. :aš u to vreme nije bilo takve ekološke niše u koju je humanoidni
oblik mogao da se (ugura(. 7sim toga, (naoružavanje( bilo koje humanoidne vrste +
naime, zubima i noktima %kandžama&, pa i dalje jačanje sa kamenjem i pali#ama, pa čak
i kopljima i strelama sa gvozdenim vrhovima, ne može da se poredi sa zubima,
kandžama, rogovima i oklopom brojnih vrsta ekološkog sistema giganta. Istovremeno,
bilo koja vrsta humanoida bi predstavljala veoma lak plen za te predatore. 4rema tome,
(razumna( ekološka niša humanoidnog tipa i nije mogla nastati u eri gianta, već tek
kada su ovi divovi izumrli i (oslobodili( velike (stanove( + niše. Sada se vraćamo na
vrstu, koja želi da se uključi u (razumnu( ekološku nišu. Svi susedni (stanovi( + niše, na
svim nivoima života, već su okupirani od strane različitih biljnih i životinjskih vrsta. I
5omo Sapiens, razumni čovek, je primoran da koegzistira sa ovim vrstama radi pukog
preživljavanja i koristeći te vrste za ishranu svojih mladih. $a ovom pojajuvljuje se jedno
malo (ali(...
I kao što se često dogaa, malo (ali( i nije tako malo. :roj ekoloških niša je različit u
različitim klimatskim zonama, plus, tu je još i vertikalna zonalnost. Cazlog je vrlo
jednostavan + nejednako osvetljenje sunčevom svetlosti površine višeobraznih "ormi
0idgard+ Zemlje, nagib ose prema orbiti i eliptični oblik orbite, tako da je 0idgard+Zemlja
161
u toku godine na različitim udaljenostima od svog svetila. 0inimalno ti "aktori utiču na

ekvatorijalnu zonu, maksimalno + u oblastima polova. 6to bliže polovima, godišnja doba
u godini su izraženija jasnije. 6to bliže polovima, duže su zime i kraći proleća i jeseni. I
sve to, na prvom mestu, utiče na raznovrsnost biljnog sveta, i samim tim, neminovno, na
raznolikost života. )ako, u isto vreme na 0idgard Zemlji postoji nekoliko tipova
ekoloških podsistema, koji, suštinski, odgovaraju klimatskim zonama u kojima se
nalaze. $ajbogatiji po raznovrsnosti biljnih i životinjskih oblika je ekvatorijalni pojas, što
znači veliki broj ekoloških (stanova( + niša, okupiranih biljnim i životinjskim vrstama. I,
naravno, najsiromašniji + arktički %antarktički& pojas. / arktičkoj klimatskoj zoni zimska
sezona traje osam mese#i godišnje i prati je polarna noć. =rlo kratko i burno proleće,
lepo toplo leto i, opet, kratka jesen. / prin#ipu, proleće, leto i jesen se skoro spajaju u
jedno godišnje doba, povezano sa krajem polarne noći i početkom polarnog dana, pri
čemu promena polarnog dana i noći nije trenutna. $akon duge polarne noći započinje
veoma kratak dan, čije trajanje se povećava vremenom, i tako dalje, sve dok ne nastupi
polarni dan, kada sun#e ide oko kruga. / prin#ipu, prelaz iz polarne noći u polarni dan je
polarno proleće. Istovetno, tranzi#ija iz polarnog dana u polarnu noć + je polarna jesen.
' polarni dan, na taj način, je polarno leto. )okom polarnog dana je prilično siromašna
vegeta#ija, mahovine i lišajevi, trave i žbunje, drveće je patuljasto, i brzo izba#uje mlade
izdanke, koji bi trebalo da brzo uvenu i daju plod i seme, a zatim se ništa manje brzo
pripreme za svoju dugu zimsku hiberna#iju. =ećina životinja u arktičkom pojasu se
pojavljuje na 'rktiku samo tokom polarnog dana. I meu ovim sezonskim stanovni#ima
velikog udela imaju pti#e seli#e, koje doleću tuda, da bi ispod nezalazećeg letnjeg sun#a
izlegle svoje piliće,
i pti#e seli#e, i drugida bi kasnije,
sezonski kad mladi
stanovni#i izrastu,
'rktika odleteli
migriraju saunastupanjem
svoje zimske4olarne
stanove.$oći
8ao
ka jugu, u subarktičke, pa čak i u severne regije umerenog pojasa. 4oznato je da
severni jelen tako postupa. / stalne stanovnike arktičkog pojasa može se ubrajati malo
vrsta životinja, od kojih većina, u većoj ili manjoj meri, svoje vitalne "unk#ije vezuju za
'rktički okean. I najpoznatiji od ovih stalnih stanovnika je, naravno, beli medved. ' u
južnoj hemis"eri, u antarktičkom pojasu, stalni stanovni#i su pingvini. I za bele medvede i
za pingvine osnovna hrana je riba. )ako da njihovi uslovi egzisten#ije nisu povezani sa
kopnom, već sa morima i okeanima, da budemo pre#izniji + sa njihovim stanovni#ima.
!akle, život gotovo svih stalnih stanovnika arktičkog %antarktičkog& pojasa nije u
direktnoj vezi sa zemljom. Felokupna aktivnost životinjskih stanovnika ove zemlje odvija
se samo tokom polarnog dana. (Oivot( je prilagoen takvim uslovima života. 'rktički
%antarktički& pojas je antiteza ekvatorijalnog pojasa, gde biljni i životinjski svet besni
tokom #ele godine, u kojoj je kon#ept zime+uslovan, a dužina os#ila#ija dana+noći vrlo
blaga, što izaziva postojanje optimalnih uslova za biljni život, a time i za životinjski. Sve
162
ostale klimatske zone nalaze se izmeu ova dva ekstrema. Izmeu arktičkog
%antarktičkog& pojasa i ekvatorijalnog pojasa, nalaze se* subarktički %subantarktički&,
umereni, suptropski, tropski i sub+ekvatorijalni pojas. 8ako se krećemo od polova do
ekvatora trajanje i surovost zima se smanjuje, a prosečna dužina trajanja dana tokom
godine povećava. Čini se da je najbolje mesto za razvoj razumnog života, bliže
ekvatorijalnom klimatskom pojasu, ali nemojmo prebrzo donositi zaključke ...
163
+.+. RASPR"D Lj)DS#' RASA P #L'&A(S#'&

PJAS"V'&A
Znamo, da na 0idgard+Zemlji postoje četiri ljudske rase* bela, žuta, #rvena i #rna. :ela
rasa je kolonizovala 0idgard+Zemlju pre nekoliko stotina hiljada godina, a preostale tri
(doseljene( su pre oko četrdeset hiljada godina. 4ogledajmo razmeštaj ovih rasa po
klimatskim zonama. / početku, bela rasa je uglavnom angažovana u umerenom i
subarktičkom pojasu, žuta rasa + suptropskom i tropskom pojasu Gvroazije, #rvena rasa
+ umerenom, suptropskom i tropskom pojasu severne 'merike, #rna rasa +
subekvatorijalnom i ekvatorijalnom pojasu '"rike, 'zije i 'ustralije.
)reba imati na umu da je svaka od (doseljenih( rasa + žuta, #rvena i #rna, bila
razmeštena na 0idgard+Zemlji tamo gde su prirodni uslovi bili što bliži uslovima njihovih
maternjih zemlji+planeta, kako bi im se olakšalo prilagoavanje na novu planetu. /
skorije vreme, većina stanovnika 0idgard+Zemlje bez obzira na rasu, koristila je za
hranu plodove dobijene sa područja gde su živeli, i pili vodu iz izvora, koja je izlazila iz
unutrašnjosti te zemlje. )o je očigledno, ali nije uvek jednostavno i jasno. 5ajde, idemo
po redu. 4očnimo sa vodom, odnosno sa slatkom vodom, što je osnova za život, I to
svaki život. 8išni#a pada na zemlju, prolazi kroz zemlju i stvara podzemne vode, reke,
jezera i izvore. )a izvorska voda, reke i jezera su služili kao izvor životodavne tečnosti
za sva živavode,
podzemne bića, uključujući i ljude.
i da ne zavisi Čovek
od toga gdejejenaučio da kopa
ona izašla bunare i Ida
na povšinu. dosegne
sve je ovo isto
svuda na planeti. 'li, tu sličnost završava, a pojavljuju se razlike. $aravno, voda ostaje
voda, ali njen hemijski sastav razlikuje se u dosta širokom spektru. Sadržaj soli i
minerala, kiselost ili alkalnost vode varira od mesta do mesta. 'li, najviše se hemijski
sastav vode menja po klimatskim pojasima. I to je vezano sa tim, zbog činjeni#a, da
kišni#a, pre izlaska na površinu prolazi kroz zemlju, a zemlja se veoma razlikuju jedna
od druge, kako po klimatskim zonama, tako i unutar iste klimatske zone. )ako, kišni#a
prolazi kroz zemlju, upija mineralae, mikroelemente, itd. Zbog činjeni#e da se hemijski
sastav zemljišta razlikuje, kišni#a apsorbuje različite minerale i mikroelemente.
$a taj način, hemijski sastav životne tečnosti u različitim klimatskim zonama razlikuje se
prilično široko. 4odsetimo se da je voda, u proseku, HE odsto težine žive materije. I tako
hemijski sastav vode u velikoj meri utiče na biohemijske pro#ese u ćelijama svakog
živog organizma, i biljnog i životinjskog. ' čovek ne ostaje isključen iz toga. 'li, da li je
164
samo voda drugačija23 Čovek pripada svejedućim živim organizmima, što znači da
čovek koristi kao hranu jestive biljke > njihove plodove i korene, semenje, lišće i
stabljike, kao i jestive životinje + meso sisara, gmizav#a, vodozema#a, pti#a, riba i drugih
stanovnika mora i okeana. =eć samo jedna vrsta biljaka i životinja, koja se koristi za
ljudsku ishranu, i kvalitativno i kvantitativno se razlikuje od jedne klimatske zone do
druge. $a primer, raznovrsnost "lore ekvatorijalnog pojasa nije uporediva sa
siromašnom "lorom arktičkog pojasa. / prin#ipu, ne postoji nijedna istovetna biljka, koja
raste i koristi se za ishranu ljudi, koja živi u ova dva klimatska pojasa %osim poslednjih
stotinu godina&. I to, u većoj ili manjoj meri, važi i za sve ostale klimatske zone 0idgard+
Zemlje.
Čini se, kao očigledna stvar, na koju nije vredno obratiti pažnju. Sve bi to bilo tako, ako
ne bi bilo malog (ali(. 4lodovi, korenje, itd, rastinje ekvatorijalnog pojasa, i, na primer,
umerenog pojasa, po hemijskom sastavu organskih i neorganskih materija, razlikuju se
jedni od drugih kao nebo i zemlja. $a primer, mnogo plodova, itd, biljaka ekvatorijalnog
pojasa sadrži male količine opojnih droga koje nisu prisutne u biljkama umerenog
pojasa.
)rebalo bi uzeti u obzir činjeni#u da biljojedi jedu biljke klimatskih zona u kojima žive. I
stoga, hemijski sastav mesa biljojeda iz različitih klimatskih zona će takoe biti drugačiji.
8ao i hemijski sastav mesa mesojednih životinja koje se hrane ovim biljojedima. !akle,
(kuhinje( u različitim klimatskim zonama odlikuju se razlikama u kvalitativnom i
kvantitativnom sastavu hemijskih supstan#i. !akle, četiri rase, razmeštene u različitim
klimatskim zonama, već hiljadama godina konzumiraju hranu i piju vodu sa različitim
hemijskim sastavom. /z sve ovo treba dodati i genetske razlike izmeu rasa, a rezultat
je prilično jaka razlika metabolizma. Ispostavilo se da se četiri različite rase, razlikuju
značajno, u svojoj biohemiji. 'li, da li je samo u biohemiji razlika meu rasama23 0ožda
postoje i druge razlike izmeu rasa, koji se ne odnose na boju kože, očiju, kosu i
karakteristiku skeleta, iako su već i ove razlike jasne3 7ve razlike nose samo biološki
karakter i govore o tome, da ove rase nisu nastale iz neke od njih, kako pokušavaju da
neosnovano dokažu moderni antropolozi, već nezavisno jedna od druge, i, štaviše, na
različitim planetama sa svetlom različitog spektra zračenja. 'li u ovoj "azi, interesantne
razlike izmeu rasa, nisu u vezi sa biološkim aspektima, iako se biohemijske razlike
izmeu rasa javljaju pod uti#ajem psihičkih i "izičkih stanja predstavnika ovih rasa. I to
se mora uzeti u obzir svakom slučaju, hteo to neko ili ne. Sve ove razlike, ako se
pravilno shvate, ne dovode do ideje o višoj i nižoj rasi, koja je sama po sebi potpuna
besmisli#a. Sve ovo daje razumevanje kako ukupnost prirodnih, bioloških, biohemijskih,
psiholoških, etičkih i moralnih, ekonomskih i kulturnih osobenosti utiče, kako na
165
odreenog čoveka, tako i na zajedni#u ljudi, koju zovemo plemenom, narodom, na#ijom
i rasom. Cazumevanje ovih razlika ne ostavlja prostor za bilo koji oblik rasizma i
diskrimina#iju nekih ljudi od strane drugih. )o je kao da poredite jabuke i kruške. I detetu
je jasno da je jabuka + jabuka, a kruška + kruška. $eki ljudi mogu da vole ukus jabuke, a
neki ukus kruške, to je sve. )ako razlike izmeu rasa govore o tome, da su one
drugačije od ostalih, i ne mogu da se porede jedna sa drugom, naglašavajući razlike
kao znakove rasne superiornosti. Cazličite rase "ormirane su na našoj 0idgard Zemlji u
različitim prirodnim i klimatskim uslovima i, samim tim, ne mogu biti identične jedna sa
drugom.
5ajde da pokušamo da odredimo kako prirodni i klimatski uslovi staništa utiču na razvoj
rasa koje žive na našoj 0idgarda+Zemlji. 8ako klimatski uslovi staništa utiču, neki
pitaju3 $emojmo prebrzo donositi zaključke, i hajde da pogledamo klimatske uslove sa
nekoliko neobičnih pozi#ija ...
7snovnih klimatskih zona i nema mnogo*
?. arktički pojas %antarktički pojas&
@. subarktički pojas %sub+antarktički pojas&
A. umereni pojas
B. suptropski pojas
M. tropski pojas
. subekvatorijalni pojas
H. ekvatorijalni pojas
$a 0idgard Zemlji žive četiri rase + bela, žuta, #rvena i #rna. !akle, na četiri rase pada
sedam klimatskih pojasa. $eka (slika( se javlja, ali opet nećemo da prebrzo donosimo
zaključke.
166
+.,. AR#('!#' ' S)0AR#('!#' PR'RD$-#L'&A(S#'

PJAS ' )SLV' %A RA%VJ !V"#A
'rktički klimatski pojas gotovo je nepogodan kao ljudsko stanište, u najmanju ruku,
nema savremene moderne logistike, pa gotovo odmah ispada sa liste. Oivot u arktičkoj
zoni besni na kopnu samo tokom kratkog leta i zamire tokom duge polarne noći. edino,
gde život ide dalje bez obzira na doba godine je u dubinama okeana. Oivot na površini u
arktičkoj zoni predstavljaju uglavnom pti#e seli#e %posebno na ostrvima ledenog
okeana& i životinje, koje migriraju ovde tokom letnje sezone. Izuzetak su predatori +
polarni medvedi, kojima je 'rktik + prirodno stanište, i koji glavni plen nalaze u vodama
mora+okeana.
letnjoj sezoni i 4olarne lisi#e,svo
to je otprilike polarni miševi bogatstvo
životinjsko i sove, severni jelen,
arktičke migriraju
zone. 4olarniu tundre
miševi,una
primer, padaju u dugu hiberna#iju skoro devet mese#i, da bi se probudili za vreme
polarnog dana, daju potomstvo, odrastaju, i akumuliraju masti za narednu hiberna#iju.
Čovek se pojavljuje u arktičkoj zoni, prateći migra#iju životinja + irvasa, i to za vreme
polarnog dana.
Gkološki sistem arktičke zone je veoma siromašan i nije u stanju da obezbedi tokom
#ele godine opstanak čoveka i, stoga, arktička zona je naseljena samo tokom polarnog
dana. ' čak i tada, narodi ovog regiona su primorani da se bore za svoj opstanak svaki
dan, i da bi preživeli, oni %ovi narodi& moraju da slede sa svojim porodi#ama stada
poludomaćih severnih jelena %irvasa&.
Često je, jedna porodi#a odvojena od ostalih stotinama kilometara prostranstva tundre.
/ prin#ipu, svaki dan za ove ljude je borba za život, smrt ili bolest, smrt jelena znači
smrt za #elu porodi#u. 4omoć ne mogu dobiti ni od koga. :ez irvasa ili zaprežnih pasa
to je praktično nemoguće. 4ronaći druge ljude meu prostranstvima tundre, tokom
polarne noći, kada mećava besni, gotovo je nemoguće. I tokom polarnog dana, tundra
je skoro neprohodna zbog mnogih jezera i opasnih močvara, kojima je bogata na tim
prostorima. Iz tih razloga, arktička klimatska zona nije mogla da stvori neophodne i
dovoljne uslove za razvoj čoveka kao vrste. Za jednu porodi#u je to dovoljno da sačuva
već akumulirano iskustvo, ali nije dovoljno za sti#anje i akumula#iju kvalitativnog novog.
$isu zbog dobrog života ljudi počeli da istražuju ova prostranstva. 7ni su oterani u ove
oblasti od jačih plemena iz svojih izvornih zemalja. !ošavši do ovih krajeva, raseljeni
ljudi, odnosno oni od njih koji su preživeli, gotovo su zaustavljeni u svom razvoju za
167
mnogo hiljada godina i do nedavno život stanovnika tundre je bio drugačiji od onoga
kakav je bio pre pet ili deset hiljada ili više godina.
' način života

polu+divljih ovih)ek
irvasa. stočara
sadadanas
koristeseu ne razlikuje mnogo
svakodnevnom + oni
životu nastavljajumoderne
dostignuća da prate stada
#iviliza#ije, u čijem stvaranju oni nemaju nikakvu ulogu. I tako, oni nisu stvarao#i, već
samo potrošači dostignuća stvorenih od strane drugih. / prin#ipu, tu klimatsku zonu
savladali su ljudi žute rase. / subpolarnoj klimatskoj zoni život je mnogo bogatiji u
odnosu na arktičku zonu. Gkološki sistem ovog pojasa je "ormiran od pošumljene tundre
i severne tajge. I mada je zima u ovoj klimatskoj zoni gruba, ipak, postoje sva ostala
godišnja doba. Oarko, gotovo tropsko leto, kratka i hladna proleća i jesen i duga i veoma
hladna zima. / prin#ipu, šumska tundra i severna tajga su zimovnik za većinu životinja u
arktičkoj klimatskoj zoni. 8onkretno, irvasi migriraju ovde posle arktičkog leta, nakon
čega se za njima kreću ljudi.
/ ekstremnim uslovima kontinentalne klime i duge i hladne zime, čovek potpuno zavisi
od prirode. Iako su tokom leta i severna tajga i tundra bogati i bobi#ama I pečurkama, i
drugim plodovima, tokom duge zime preživljavanje je veoma teško. Čovek, koji je
savladao ovu zemlju, mora da se osloni na prilično teške uslove koje pruža priroda ovog
kraja. Iako je raznovrsnost biljnih i životinjskih vrsta ove klimatske zone bogatija, u
svakom poreenju, sa arktičkom zonom, ovi otvoreni prostori nisu u stanju da prehrane
veliki broj ljudi kada se okupe na malom prostoru. I tako, ljudska naselja u šumi tundre i
severnoj tajgi su retka i razba#ana na ogromnim udaljenostima. )akvi uslovi su dovoljni
samo za opstanak malih zajedni#a, koje se uglavnom bave lovom i skupljanjem hrane
za duge zime. 7pet, čovek uzima od prirode samo ono što ona može da mu pruži, i on
je potpuno zavisan od nje. Surovi uslovi života i slaba gustina naseljenosti ne mogu
stvoriti najbolje uslove za evolu#iju čoveka. I opet su ljudi dolazili u ove zemlje istisnuti
od drugih ljudi iz više pogodnijih za život zemlji. 7snovna masa ljudi ove klimatske zone
se sastoji od ljudi žute rase, kojima su dali upražnjeno zemljište za život narodi bele
rase. !ošavši na ove prostore, plemena su gotovo zaustavljena u svom evolutivnom
razvoju na nivou koji su imali pre dolaska u novu sredinu za život. Zašto i kako se to
desilo + biće reči kasnije. / ovoj "azi, važno je protumačiti i razumeti odnos izmeu
evolutivnog razvoja čoveka kao ra#ionalnog bića i prirodnih uslova njegovog staništa. /
ekstremnim uslovima života, čovek je prisiljen da se bori za svoj životi svaki dan pod
uslovima koje zahteva priroda. Čovek u takvim okolnostima nema izbora, ili da ih
prihvati ili će nestati. Oestoki prirodni uslovi odreuju čoveku odreenu liniju ponašanja,
koja ne ostavlja prostora za evolutivni razvoj. Siromašni ekološki sistem u arktičkoj
klimatskoj zoni primorava ljude da se stalno kreću sa jednog mesta na drugo. I sva ta
168
+.. "#VA(R'JAL$' ' S)0"#VA(R'JAL$' PR'RD$'

#L'&A(S#' PJAS ' )SLV' %A RA%VJ !V"#A
Gkvatorijalni klimatski pojas, bez sumnje, ima najbogatiji ekološki sistem na 0idgard+
Zemlji . Fele godine je toplo i svetlo, podela na godišnja doba je gotovo uslovna, (zima(
u ekvatorijalnoj klimatskoj zoni je nekoliko stepeni hladnija nego što je u letnjem periodu.
/ prin#ipu, ekvatorijalna klimatska zona može se podeliti u dve sezone + kišnu
sezonu ... i ostatak godine. 4ostoji samo varija#ija u dužini kišne sezone u ekvatorijalnoj
klimatskoj zoni i turbulen#ija istih. / kišnoj sezoni je temperatura vazduha za nekoliko
stepeni niža nego što je uobičajeno, i, u prin#ipu, to je (zima( u ekvatorijalnom
klimatskom pojasu.
kišnoj sezoni, =eomastvara
sve zajedno topla klima, obilje
zemaljski rajvlage, ponekad
za rastinje. sasvet
:iljni viškom, posebno u
je u (punom
zamahu( u doslovnom i prenesenom smislu te reči. / ekvatorijalnim šumama biljke
stvaraju višeslojni ekološki sistem. Svaka biljka na svakom nivou sistema bori se za
svoje (parče hleba( na život i smrt. )o (parče hleba( za biljke su sunčeva svetlost i voda,
tako da možemo da pretvorimo poznati ljudski kon#ept (parče hleba( na odgovarajući
kon#ept bilja + (parče neba2( Iako sa vodom u ekvatorijalnoj klimatskoj zoni skoro da
nema problema, sa sunčevom svetlosti je značajno drugačije. / samom donjem sloju
ekvatorijalnih, šuma čak i u podne, je sumrak. Samo biljke, koje su u stanju da prežive
sa minimumom svetlosti, su u stanju da opstanu. Svi (apartmani( u ekološkom sistemu
ekvatorijalne klimatske zone su zauzeti i naseljeni, tako da je pojava nove vrste gotovo
nemoguća. =eoma je bogat i raznolik životni svet ekvatorijalne klimatske zone. :iljojedi,
svaštojedi, mesojedi, njima bukvalno vrvi ekvatorijalna džungla. Čini se da priroda ne
može da stvori ništa bolje za život i ljudski razvoj. :ogata priroda, dosta biljnih i
životinjskih vrsta koje ljudi mogu da koriste za svoje potrebe23 Sve ovo je istina, ali ...
nije tako jednostavno.
Sa tako bogatom prirodom, čovek je primoran da se bori sa samom prirodom da bi
preživeo. I to ne samo sa neverovatnim nizom predatora i otrovnih životinja i insekata,
već i neverovatnim raznim rapidno brzorastućim biljkama, od kojih su mnoge otrovne.
/z prisustvo vlage, sun#a i toplote ekvatorijalne klimatske zone, biljke rastu tokom #ele
godine i to vrlo brzo.Zapravo, one biljke koje su u stanju da brže rastu, moći će da
uhvate za sebe mesto pod sun#em, odnosno, u ekvatorijalnoj džungli. !akle, u
ekvatorijalnim klimatskim zonama ljudi su primorani da se bore sa prirodom za svoje
170
mesto pod sun#em. I ta borba nije manje teška nego što je borba protiv oštre klime
arktičkog klimatskog pojasa. )ako, ni ekstremni klimatski uslovi života ni najpovoljniji
uslovi za život, ne stvaraju uslove čoveku za evolutivni razvitak. / esktremnim uslovima
za život čoveka, da bi preživeo, čovek je primoran da se bori sa prirodnim uslovima, i
čak, u slučaju optimalnih uslova za biljni svet, čovek mora da se bori sa drugim vrstama
živih organizama na pravo da okupira njihovu ekološku nišu. I u jednom i u drugom
slučaju, u ovim klimatskim zonama, čovek nema vremena i nema mogućnosti da stane i
razmisli o nečemu drugom, osim o svom opstanku.
Super dobri i super loši uslovi za biljni svet su jednako negativni za razvoj inteligentnog
života. Oivot u takvim uslovima, ne samo da zaustavlja ljude u svom evolutivnom
razvoju, već veoma često u svom evolutivnom razvoju i degradira. I za to ima dosta
primera. 'li šta je onda dobro za ljudsku evolu#iju32 0ožda subekvatorijalna klimatska
zona stvara te neophodne za razvoj čoveka uslove23 / ovoj klimatskoj zoni prosečna
temperatura je za nekoliko stepeni niža nego u ekvatorijalnoj klimatskoj zoni. 8iše je
takoe mnogo manje. / okviru subekvatorijalne klimatske zone je a"rička savana.
Cavni#a, sa ostrvima šuma koje su bukvalno preplavljene raznim obli#ima životinja.
:ujna trava, dosta vlage, blaga klima, sve to stvara idealne uslove za život biljojeda,
parno i neparno kopitarnih sisara. 4ored njih, kao što i treba da bude, žive i predatorske
vrste. '"rička savana je bogata životinjskim vrstama, koje čovek može koristiti i koristi u
ishrani. 4ostavlja se pitanje, šta može biti bolje za razvoj čoveka32 'li nemojmo prebrzo
donositi zaključke. :laga klima, bogata raznovrsnost biljojeda, od kojih se većina
premešta sa jednog mesta savane na drugo, posebno leti, kada sun#e prži jače i kada
je znatno manje vlage, većina biljojeda premešta se bliže vodi, ka rekama, jezerima i
nepresušnim tokom leta izvorima. Za biljojedima idu predatori i ljudi. Zato plemena #rne
rase, koja žive u a"ričkoj savani, vode polu+nomadski život. )opla klima i način života ne
zahtevaju temeljnu izgradnju kuća. Samo napravite krov, pokriven sa velikim listovima
biljaka iz susedne šume i (kuća( je spremna. 7snovna delatnost je lov na biljojede koji
se u napasaju u blizini. 4otrebno je samo da se približite ovim životinjama na daljinu
dometa luka i strele ili bačenog koplja + i večera je zagarantovana. 4risustvo malih
šuma, samohranog drveća kao što je, na primer, baobab drvo, žbunje duž potoka i reka,
olakšava lov na biljojede savane. I ništa manje važno, lov na ove životinje, vek za
vekom, milenijum
prirodan, za milenijumom,
opstaju samo oni lov#i kojitraži od tihizdržljivi
su više lova#a i izdržljivost i brzinu.
koji mogu brzo Cezultat
da se je
kreću na
velikim udaljenostima. $e ulove li neku životinju, nema ničeg za jelo, ne samo za lov#e,
već i njihove porodi#e, plemena. 4ored toga, životni uslovi u savani zahtevaju razvoj
istančanog sluha. $oću, čovek postaje mogući plen predatora savane. =rlo loša pažnja
noću i čovek postaje veoma lak plen za dobrovide noćne predatore. Spas u ovoj
171
situa#iji, je samo istančan i osetljiv sluh. Samo oni, koji mogu da izoluju iz noćne
kako"onije zvukova savane, prikradajućeg predatora, imaju vremena da se pripreme za
njegov napad i odbiju ga, često kroz zajedničke napore više ljudi ili da pobegnu od tog
predatora na bezbedno mesto. !akle, ekološki sistem savane, i prilagoavanje ovim
uslovima, zahteva kod čoveka razvoj odreenih osobina i kvaliteta. ' ti kvaliteti su +
suptilan i osetljiv sluh i izdržljivost u trčanju, mobilnost, i kod muškara#a, a i kod žena u
vreme dok su muškar#i zauzeti lovom, angažovani na prikupljanju voća, ribolovom, gde
je to moguće ... i domaćom privredom. I sva svojstva i osobine moraju biti analogne
muškim. Sve aktivnosti takve društvene grupe ljudi "ormirane su oko lova i prikupljanja,
a to na čoveka ostavlja trag.
172
+./. PAS'V$' ('P ADAP(A'J" !V"#A ) )SLV'&A

Ž'V($" SR"D'$"
4lemena #rne rase, živeći u savani, pri prilagoavanju na život u ekološkom sistemu
subekvatorijalne klimatske zone, prisiljeni su da razviju samo odreene osobine i
potreban kvalitet za ljudsku adapta#iju na ekološki sistem. !rugim rečima, ekološki
sistem staništa odlučuje o evolutivnom razvoju čoveka, osvajača svoje ekološke niše.
Oivotni uslovi, ljude u subekvatorijalnom klimatskom pojasu su naterali da budu samo
potrošači prirode, da samo uzmu od nje neophodno za svoje izdržavanje. :laga klima
ne tzahteva odeću, ogrtač, i jedini razlog zbog kojeg vam je potrebna odeća, pa čak ni
tada, i to ne zbog "izičke potrebe, je moralni. =rlo često, za proizvodnju ogrtača koristi
se lišće palmi i drugih egzotičnih biljaka. 4rirodno stanište ljudi subekvatorijalne
klimatske zone ne stimuliše evolu#ioni razvoj čoveka. Čovek samo uzima od prirode ono
što mu ona nudi, i tako se postepeno trans"ormiše u potrošačkog parazita. 4otrošačkog
parazita, koji uzima od prirode sve što mu je neophodno za život, bez razmišljanja o
tome, kako se i šta uzima od nje. I ta pozi#ija je opterećena dugoročnim posledi#ama.
!ok je broj plemena neznatan i dok postoji obilje vrsta koje čovek koristi za svoj život,
veći problemi se ne javljaju. I ovo stanje odnosa čovek+priroda može da traje dugo, sve
dok čovek ne počne da uzima iz prirode više nego što je ona u stanju da daje bez
razbijanja harmonije reproduk#ije.
Stvar je u tome da je čovek oduvek bio i biće deo ekološkog sistema u kojem je sve vrlo
povezano. Sve vrste ekoloških sistema zavise jedna od druge. Castuća biomasa uspeva
da nahrani samo odreen broj vrsta biljojeda u odreenom broju. 7ptimalan broj
biljojednih životinja po jedini#i površine je odreen pre svega po brzini reproduk#ije
rastuće biomase. !rugim rečima + koliko brzo rastu nove trave, lišće, voće, korenje,
grane koje na li#u mesta pojede biljojed. 'ko se brzina jedenja biomase ubrzava, onda,
sledi joj duži oporavak od toga, a biljojedi koje pokreće nagon gladi, počinju da jedu,
uslovno rečeno, narušavaju nepovredivost vegeta#ije rastuće biomase. 6ta se mora
razumeti pod kon#eptom neprikosnovene biljne biomase3 Svaka biljka može izgubiti
odreeni deo svoje biomase, bez ikakvih ozbiljnih posledi#a po sebe.
)o znači, mogućnost tog rastinja da u potpunosti proe kroz pun #iklus razvoja i da raa
visoko kvalitetno voće, koje je, kada padne na zemlju, u stanju da udahne život novoj
173
bilj#i te vrste. I zbog toga, nije neophodno da svaka biljka mora da sazri, dovoljno je da
biljke koje će biti u stanju da to urade, bude dovoljno i da su u stanju da daju život za
novu biljku, u krajnjoj meri, ne manju nego što je bila ona pojedena. !rugim rečima,
biljka mora da obezbedi proširenu reproduk#iju biomase. :ez ovoga, ekološki sistem ne
može da postoji, pošto su biljke u osnovi ekološkog sistema. 6taviše, proširena
reproduk#ija biljne biomase treba da bude značajno različita, zbog činjeni#e da od
njihove reproduk#ije ne zavisi samo to šta i koliko će jesti biljojedi, već i od toga koliko
kiše pada kao i od solarne aktivnosti.
$aravno, postoje i drugi "aktori kao što su bolesti, prisustvo ili odsustvo oprašujućih
insekata itd. !akle, reproduk#ija biljne biomase javlja se sa značajnom razlikom, što je
garant stabilnosti čitavog ekološkog sistema. /glavnom reproduk#iju biljne biomase
kontrolišu i nose same biljke. 7ne proizvode tzv biljne otrove koji se akumuliraju u
njihovo lišće, voće, korenje, itd. 8on#entra#ija biljnih otrova u različitim biljkama nije ista
u organizmu svake konkretne biljke. 8od jednih je, maksimalna kon#entra#ija toksina u
voću, dok su kod drugih u korenu, trećih + u listovima, četvrtih u #vetovima, itd. Suština
je da biljni otrovi, sporije ili brže, uništavaju telo biljojeda, smanjuju im životni vek, čime
se smanjuje obim rastuće biljne biomase koju jedu životinje. )u je i sistem
samoregula#ije popula#ije kod svake životinjske vrste, kako kod biljojeda tako i kod
mesoždera. / svakom slučaju, svaka vrsta zauzima spe#i"ičnu nišu u ekološkom
sistemu, i ima svoj samoregula#ioni sistem koji "unk#ioniše besprekorno. I taj
samoregula#ioni sistem "unk#ioniše besprekorno praktično dok se u areni ne pojavi
savremeni čovek.
Zar nije zanimljivo3 Čovek koji je, po de"ini#iji, izašao iz prirode, se ne uklapa u
uobičajene šeme postojanja same prirode.
Zašto je do pojave modernog čoveka + 5omo Sapiensa + ekološki sistem nekoliko
milijardi godina bio stabilan i u ravnoteži, a tek se nakon pojave modernog čoveka u
areni ta ravnoteža relativno brzo narušila32 Sve ostale humanoidne vrste koje su
okupirale ekološku nišu do homo sapiensa, nisu narušile stabilnost sistema. Zašto se to
desilo sa pojavom savremenog čoveka23 Zašto neke druge životinjske vrste razviju
mehanizam za optimalnu adapta#iju na ekološki sistem bez narušavanja stabilnosti
samog sistema, a čovek narušava to stanje3 I ono što je najinteresantnije, to se
najjasnije vidi u onim klimatskim uslovima u kojima čovek minimalno ometa prirodu.
/padljiv primer za ovo je, osvajanje od strane predstavnika #rne rase prostora
subekvatorijalne klimatske zone, zbog činjeni#e da razvoj nije praćen značajnim
uplitanjem u ekološki sistem, već je uglavnom došlo samo korišćenja tog sistema.
174
4ostepeno povećanje gustine naseljenosti ljudske popula#ije na a"ričkom otvorenim

prostorima dovelo je do činjeni#e, reklo bi se, da naizgled beskrajna stada životinja
savane... neće moći za dugo vremena da prehrane sve koji žive na tim prostorima. <judi
hiljadama godina uglavnom love, ali to nije slučaj i danas. Stada životinja savane mogu
se videti samo u na#ionalnim parkovima u kojima je lov zabranjen. <judi navikli da žive
od lova počeli su da gladuju i kako bi našli bar nešto hrane, otišli su u džunglu i tamo
jedu sve živo što se peče na vatri. 'li, ako se ova praksa nastavi i u budućnosti, uskoro
neće biti ništa da ispeku i, shodno tome, neće biti ničeg za jelo ni tamo. =eoma čudna
situa#ija je iznikla. 'ko je savremeni čovek samo (ubačen( u lana# ekološkog sistema
hrane, brzo narušava ekološku ravnoteže koja se najjasnije vidi u '"ri#i.
Zašto se samo sa pojavom 5omo Sapiensa dešava takvo narušavanje32 !a rešimo ovu
misteriju. Za ovu pomenućemo situa#iju koja je nastala u 'ustraliji. 4re otkrića ovog
kontinenta od strane Gvropljana, u 'ustraliji se razvio stabilan ekološki sistem,
jedinstven je po tome da gotovo i ne postoje predatorske vrste. Izola#ija kontinenta od
drugih dovela je do nemogućnosti da vrste migraju, i, zbog toga je, na 0idgard+Zemlji
ona poslednji rezervat nekadašnje divlje prirode. )orbari, vladajući na kontinentu, su
tranzi#ioni oblik od reptila do sisara i oni su izumrli milionima godina nazad na drugim
kontinentima. / prin#ipu, tako je izgledala 0idgard+Zemlja na početku doba sisara. 7vo
je sve vrlo interesantno, ali je važno obratiti pažnju na postojanje stabilne ravnoteže
ekološkog sistema u mnogo miliona godina, što je jasan dokaz da je ekološki sistem
stabilan i javlja se kao samoregulirajući. Svi biljojedi torbarske vrste su u stanju ekološke
ravnoteže sistema, i to je trajalo do pojave evropskih doseljenika koji su doneli u
'ustraliju male domaće sisare biljojede + zečeve.
/ nedostatku prirodnih predatora, zečevi se množe do te mere da krše ekološku
ravnotežu, koja traje već milionima godina. Cazlog je jednostavan* zečevi su proizvod
adapta#ije na ekološki sistem u kome postoje mesožderi, životinjske vrste kojima su
zečevi deo lan#a ishrane. !akle, njihova plodnost (uzima u obzir( gubitke zbog (učešća(
u lan#u ishrane predatora. 6to se tiče ekološkog sistema u kojem ne postoje
mesožderske vrste veliki natalitet bi nastavio neko vreme po starom. 8ao rezultat toga,
gustina poula#ije zečeva u 'ustraliji je postala toliko velika da dovodi ekološki sistem
kontinenta na ivi#u katastro"e. I to je trajalo sve dok se nisu uključili mehanizmi
samoregula#ije vrsta.
Cazlog za ovakvu situa#iju je činjeni#a da su za ekološki sistem u 'ustraliji zečevi
vanzemalj#i iz drugog sveta budućnosti, što bi trebalo da bude ekološki sistem ovog
kontinenta da nije bio izolovan od ostatka života na planeti milionima godina. Samo u
175
tom ekološkom sistemu se delimično preklapaju davna prošlost i ekološki sistem našeg
vremena. Sa plemenima #rne rase, koji su savladali sub+ekvatorijalnu klimatsku zonu
0idgard Zemlje, bilo je gotovo isto. / osnovi, ova plemena, se javljaju kao potrošači
ekološkog sistema subekvatorijalne klimatske zone, posebno u pogledu upotrebe
vatrenog oružja, donešenog u njihov život od strane evropljana, kada su počeli da vrlo
brzo uništavaju biljojede. Sve ovo je stavilo ekološki sistem kontinenta na ivi#u propasti.
:aš kao što su plemena #rne rase stigla na ivi#u istrebljenja zbog gladi. Čak ni sila
navike da jedu nije toliko snažna, da čak ni to ne može da natera ova plemena da gaje
stoku i da obrauju zemlju. 6ta to znači3 $ajmanje dve stvari. 4rvo, pasivna adapta#ija
čoveka na ekološki sistem kada je lišen razumevanja šta mu pruža priroda je ćorsokak,
ne samo za evolu#iju ljudskog razvoja, već, na kraju, i za ekološki sistem u #elini.
!rugo, reak#ija ekološkog sistema na tip prirodne adapta#ije plemena #rne rase na
0idgard+zemlji potvruje dolazak modernog čoveka sa drugih zemalja+planeta.
$esposobnost savremenog čoveka da se uklopi u ekološki sistem 0idgard Zemlje pri
pasivnoj adapta#iji sugeriše da 5omo Sapiens nije proizvod života na 0idgard Zemlji.
'naliza interak#ije izmeu modernog čoveka i ekološkog sistema 0idgard Zemlje pri
pasivnoj adapta#iji je još jedan dokaz vanzemaljskog porekla čoveka.
$aši prethodni#i + neandertal#i, koji su zauzeli istu ekološku nišu kao moderan čovek
pre šest stotina hiljada godina, živeo je u istom (apartmanu( niši, lovio i sakupljao, ali za
sve to vreme nije ekološki sistem svoje okoline doveo do katastro"e. 7ni su živeli tu sve
dok pre četrdeset

njihovim hiljada
(iseljenjem( godina, savremeni
iz (apartmana( čovektome,
niše. 4rema nije došao i počeoprilagoavanju
pri pasivnom aktivno da se bavi
uslovima životne sredine u njemu interesantnim ekološkim nišama, neće biti
narušavanja ravnoteže ekološkog sistema. =išak popula#ije bilo koje vrste živih
organizama, uključujući i modernog čoveka, mora da sadrži mehanizme za
samoregula#iju smanjenjem nataliteta i smanjenjem životnog veka.
7vi mehanizmi samoregula#ije gustine naseljenosti u životnih "ormi (uključuju( sve žive
organizme 0idgard Zemlje, kako biljne i životinjske vrste, osim jedne vrste + 5omo
Sapiensa. :ilo koje druge vrste života na 0idgard + Zemlji, osim čoveka. Čovek, kao
vrsta, (ispada( iz ekološkog sistema planete.
176
+.2. $'V SA&R"G)LA'J" SAVR"&"$G !V"#A '

$j"GVG VA$%"&ALjS#G PR"#LA
0ože biti, da je kod čoveka iz nekog kog razloga, mehanizam samoregula#ije gustine
naseljenosti potpuno odsutan, kao da mu je nepoznat3 $imalo. 7vaj mehanizam
samoregula#ije kod savremenog čoveka je prisutan, ali on počinje da se mani"estuje na
tom nivou gustine naseljenosti, koja se javlja kao ograničenost ekološkog sistema
0idgard+Zemlje. 7graničenje nivoa gustine naseljenosti je približno isto kao u slučaju
zečeva i njihove adapta#ija u ekološki sistem kontinenta 'ustralije. 'li zečevi su u
ekološki sistem 'ustralije donešeni kao vrsta u sistem izolovan mnogo miliona godina
od ostatka sveta. Zečevi kao vrsta, stigli su tamo iz ekološkog sistema drugog tipa i to
pod uti#ajem spoljnih "aktora. !ok je u slučaju zečeva (spoljni "aktor( čovek koji je
jednostavno poneo ze#a sa sobom na brod, onda, ko ili šta je spoljni "aktor u slučaju
čoveka samog3 / pasivnom tipu prilagoavanja vrsta, u uslovima ekološkog sistema
0idgard+Zemlje, mehanizmi samoregula#ije gustine naseljenosti kod svake vrste
uključuju i to, da gustina naseljenosti ne dostigne nivo koji je opasan za ekološku
ravnotežu stabilnog stanja #elokupnog sistema. 7vo je tipično za gotovo sve žive
organizama, osim za čoveka, a pri tome ne i u svim klimatskim zonama. 7vo ukazuje na
to da su sve vrste životinja i biljaka davno (prigrlile( jedna drugu, kao i ekološki sistem
0idgard+Zemlje, svi, osim savremenog čoveka. Zar nije čudna ta činjeni#a3
0ehanizam samoregula#ije gustine stanovništva vrste 5omo Sapiens, ne odgovara
ekološkom sistem 0idgard+Zemlje. )o znači da ovaj nivo odgovara nekim drugim
ekološkim sistemima, što znači samo jedno, da savremeni čovek u smislu mehanizma
samoregula#ije gustine stanovništva svoje vrste, nije proizvod života na 0idgard+Zemlji2
)o znači da je savremeni čovek strana# po odnosu koji ima prema živom svetu 0idgard+
Zemlje. 'li to nije sve. $a 0idgard Zemlji živi četiri različite rase* bela, žuta, #rvena i
#rna. I sve ove rase su došle sa različitih planeta, sa mnogih planeta. Stvar je u tome,
da ne samo rase same imaju različite nivoe samoregula#ije mehanizma gustine
popula#ije, već i unutar svake od rasa kod mnogih naroda i plemena ovi nivoi su suviše
različiti. Cazlike u nivoima samoregula#ije mehanizma gustine naseljenosti vrste kod
rasa, plemena i naroda, govori o tome da je, svaka rasa, pleme, ili narod koji imaju ove
razlike, došla na 0idgard+Zemlju sa raznih planeta, koje imaju slične, ali ipak različite
ekološke sisteme. !emogra"ska situa#ija na 0idgard+Zemlji ilustruje ovu činjeni#u.
177
Gksplozija stanovništva u 8ini, Indiji i nekim drugim zemljama su već ozbiljno poremetile
ravnotežu ekološkog sistema 0idgard Zemlje i njeno uništenje se nastavlja.
4lemena žute rase,dozvoljene

svoje naseljenosti, koja žive na teritoriji moderne
u ravnoteži 8ine,
ekološkog već su0idgard
sistema više puta prešlaagrani#u
Zemlje, i kod
njih se još uvek ne uključuje mehanizam samoregula#ije gustine naseljenosti vrste .
7vo sugeriše da je na planetama sa koje je došla na 0idgard+Zemlju žuta rasa, mnogo
ljudi umiralo od predatora i uslova života. I kao rezultat adapta#ije plemena i naroda
žute rase u ekološke sisteme svojih matičnih planeta, "ormirali su poseban mehanizam
za samoregula#iju gustine naseljenosti rase. 4ri veoma visokom natalitetu i vrlo visokoj
gustini naseljenosti popula#ije, ova plemena i narodi ne uključuju mehanizam za
samoregula#iju gustine naseljenosti stanovništva, kao i sve druge vrste.
Slična situa#ija
stanje sa je primećena
demogra"ijom, kod plemena
a posebno koja naseljavaju
u tim nekim zemljama, jesavremenu Indiju.
katastro"alno za )akvo
0idgard
Zemlju.
Zanimljivo je da kod plemena i naroda bele rase ne postoji ništa slično tome. 7sim što je
znatno uništila #rveni rasu. 0aksimalno u skladu sa ekološkim sistemom 0idgard
Zemlje nalazi se bela rasa. )o nije slučajno. Znamo da je 0idgard+Zemlju prvobitno
kolonizovala samo bela rasa. :ela rasa je imala dosta vremena da pronae planetu+
zemlju, koja bi maksimalno odgovarala ekološkim sistemima izvornih zemalja+planeta za
preseljenje bele rase. 0igra#ija na 0idgard+zemlju pre oko četrdeset hiljada godina
žute, #rvene
bile pod i #rne )amnih
napadom rase je izazvana
snaga. /prisilno sa njihovih
takvoj situa#iji rodnih
je bela planeta+zemlji,
rasa koje su
izvela opera#iju
spasavanja tih ljudi od uništenja od strane mračnih sila, a nije bilo vremena i resursa da
se izbegli#ama iz svake od planete+zemlje, koje su napale mračne sile, pronau planete
koje imaju najbliže moguće ekološke sisteme sistemima na maternjim planetama.
ednostavno, u tom trenutku je bila na 0idgard Zemlji mlada kolonija bele rase, koja
svojom gustinom naseljenosti stanovništva nije upadala (u oči.( Sasvim je moguće,
pretpostavljam, da je ova prisilna migra#ija na 0idgard+Zemlju žute, #rvene i #rne rase
prvobitno smatrna kao privremena mera. Sasvim je moguće, da je za budućnost
planirano da se krene u potragu za planete+zemlje sa ekološkim sistemima koji su
najbliži mogući uslovima njihovih rodnih zemlji+planeta. I možda bi nešto u tom prav#u i
bilo učinjeno da sama 0idgard+Zemlja nije pretrpela napad )amnih sila %ovaj put
uspešan& pre ?A E@B godina %@E?M&. 'li desilo se šta se desilo. Sve #iviliza#ija 0idgard+
Zemlje su spuštene na primitivni nivo. Sama 0idgard+Zemlja je pala u zonu dejstva
)amnih sila, i, kao što je već rečeno ranije, sve meuzvezdane kapije su isključene iz
178
galaktičke mreže kako bi se sprečilo prodiranje )amnih sila kroz njih na druge planete+
zemlje ... sve rase ostale su i dalje na 0idgard+Zemlji, i imamo svet kao što je danas.
4relazak plemena žute rase pre HM@Bgodina %@E?M.& na territoriji 8itaja i nekih plemena
#rne rase pre BE@@ godine %@E?M& u zemljama savremene Indije na aktivan tip
adapta#ije u ekološkom sistemu, na kraju je doveo do demogra"ske katastro"e koja se
dešava na 0idgard+Zemlji danas. !akle, postoje dve vrste adapta#ije u ekološki sistem +
pasivan i aktivan. =reme je da se odlučimo, zašto je to tako i čime je to načinjeno. 4od
pasivnim tipom adapta#ije čoveka u ekološki sistem podrazumeva se tip u kome čovek
koristi ono što priroda nudi, kroz lov i sakupljanje. !rugim rečima, čovek pasivnim tipom
adapta#ije troši hranu i koristi za svoje potrebe sve ono što priroda daje. )o je
potrošački tip adapta#ije čoveka u ekološki sistem. )akav potrošački odnos prema
prirodi, kao tip adapta#ije, često nastaje pri osvajanju klimatskih zona, kao što su
ekvatorijalna, subekvatorijalna, subarktička i arktička.
179
+.3. A#('V$' ('P ADAP(A'J" !V"#A ) SVJ)

SR"D'$)
Sada ćemo de"inisati šta se podrazumeva pod aktivnom vrstom ljudske adapta#ije na
ekološki sistem. Za to se ponovo pozivamo na uslove adapta#ije čoveka u svoju
ekološku nišu u konkretnim spe#i"ičnim prirodnim uslovima. Cazmotrimo umerenu
klimatsku zonu. / područjima sa umerenom klimom javlja se jasna podela na četri
godišnja doba + zima, proleće, leto i jesen. )rajanje sezone u ovoj klimatskoj zoni varira,
u zavisnosti od kretanja od severa na jug, od vremenskih uslova odreenog doba, ali uz
sve to, trajanje svakog doba u godini je u vremenu od tri mese#a. $aravno, kalendarska
sezona se ne poklapa uvek sa prirodnom, ali to nije glavna stvar sada. 9lavna stvar na
koju treba obratiti pažnju, na prvom mestu, iz perspektive "enomena, je to, što se u tim
uslovima umerenog klimatskog pojasa jasno mani"estuju sva četiri godišnja doba,
približno istog trajanja.
8akve to veze ima3 0nogo više nego što većina može pretpostaviti na prvi pogled, ali
ako zaustavite na ovome svoju pažnju, otkriva se #eo sloj in"orma#ija koje omogućavaju
sasvim drugačiji pogled na značaj godišnjih doba za razvoj čoveka. I evo zašto. Čovek,
tokom osvajanja umerenog klimatskog pojasa, se suočava sa nizom osobenosti koje
nisu prisutne u drugim klimatskim zonama. / čemu se mani"estuju te osobenosti3
4rvo, prisustvo prilično hladne zime, u periodu od tri do četiri mese#a %a ponekad i
duže&, prilično ograničava raznolikost biljnih vrsta koje su prilagoene takvim uslovima.
' one, koje su bile u stanju da se prilagode, razvile su zanimljiv evolu#ioni #iklus. /
zimskom periodu skoro sve biljke ulaze u stanje hiberna#ije, kada se gotovo svi životni
pro#esi zaustavljaju na grani#ama minimalnog. Sa prolećem, sa porastom prosečne
dnevne temperature, životni pro#esi postepeno počinju da se ustanovljavaju i biljke
uključuju u normalni životni #iklus. / proleće i leto biljke su u punom #iklusu i na jesen
postepeno prelaze u stanje (hiberna#ije(. !akle, povećanje biljne biomase se ne dešava
sve vreme, već samo nekoliko mese#i godišnje, otprilike od maja do septembra. 8ao
rezultat toga, rastuća biomasa umerene klimatske zone ne (dostiže( sve ostale oblike
života, koje se nalaze u ekvatorijalnoj šumi.
Činjeni#a je, da ekološki sistem ima izvestnu količinu niša, i ako se rastući oblik života
veoma brzo razvija, a mnoge niše su zauzete, svim ostalim vrstama živih organizama
ostaje samo osvajanje tih niša, koje biljke nisu okupirale iz nekog razloga.
180
/ osnovi, u ekvatorijalnim džunglama životinjske vrste moraju da se prilagode uslovima

koje nameću biljke. / ekvatorijalnim šumama dominiraju biljke koje nameću svim
životinjskim vrstama svoje uslove postojanja. Oivotinjske vrste moraju da se prilagode
biljnom svetu, koji je temelj piramide života. Oivotinjske vrste nemaju izbora + ili da se
prilagode postojećim uslovima postojanja, ili bi izumrle2 4onekad se javlja i treća
mogućnost + migriraju u druga staništa. Činjeni#a je da za mnoge životinjske vrste mora
postojati dosta životnog prostora, koga u ekvatorijalnoj džungli prosto nema. Zato,
većina životinjskih vrsta, koje su ovladale ekvatorijalnom, subekvatorijalnom džunglom,
za sebe ne zahteva velike površine životnog prostora.7ne su zadovoljne svime, što im
daje biljni svet, sa kojim je bilo nemoguće boriti se za životni prostor. :rzina rasta biljne
biomase ne ostavlja prostor biljojednim vrstama da osvoje prostor za sebe i druge
životinjske vrste. I postoji nekoliko razloga za to. / ekvatorijalnoj klimatskoj zoni biljke
rastu tokom #ele godine, bez ikakvog prekida. 7vo je, kao prvo, a, kao drugo,
ekvatorijalna klimatska zona, kao i subekvatorijalna, tropska i suptropska zona, su
potpuno (zazahvaćene( skrivenosemenim biljem, koje imaju biološki "aktor od ?E
%deset posto&. !rugo, za razliku od tih klimatskih zona u umerenoj klimatskoj zoni
aktivni rast biomase odvija se samo nekoliko mese#i u godini zbog hladne zime, kada
temperatura vazduha padne ispod E stepeni #elzijusa, i što severnije + zimska
temperatura je niža. )o dovodi do toga da u severnim oblastima umerenog klimatskog
pojasa dominiraju golosemene biljke koji imaju biološki "aktor, jednak H %sedam
posto&. / južnijim regionima umerene zone, zima nije tako gruba, proleće i jesen su
blaži, omogućavajući golosemenim vrstama osvajanje otvorenih prostora, ali postoji
nekoliko razlika odbiljnim
skrivenosemenim uslovavrstama
ekvatorijalne klimatske
da postignu zone, ne položaj,
dominantan dozvoljavajući
sličan onom u
ekvatorijalnom pojasu.
I, u prvom redu je, prisustvo hladne zime sa temperaturama ispod nule.
Skrivenosemene vrste su u stanju da povećaju svoju biomasu samo nekoliko mese#i,
kao i golosemene. Za zrenje skrivenosemnenog bilja mora postojati obilje vode, puno
sun#a i toplote veći deo godine, što je nemoguće u uslovima umerene klimatske zone. /
oblastima umereno kontinentalne klime sa obiljem vlage i vode, ali sa vrlo hladnom
zimom i prilično hladnim prolećem i jeseni, je nemoguće da se stvore uslovi za rast
mnogih vrsta skrivenosemenih
tokom zime,koja biljaka.
je još uvek oštra, / oblastima
proleće I jesen suumerene klime
malo topliji. I touzjeadekvatnu vlaguza
stvorilo uslove
osvajanje ovih prostora za nekoliko vrsta skrivenosemenih biljaka, zajedno sa
golosemenim, sa domina#ijom ove druge. 9olosemene i skrivenosemene biljke stvaraju
mešovite šume i šumovitu stepu. / južnijim oblastima umerenog klimatskog pojasa je
blaža zima, kao i proleće, i jesen, ali nedostatak vlage ne dozvoljava burno razvijanje
181
vrsta kao što su skrivosemene biljke u većini, tako i golosemene. 7va područja sa
nedovoljno vlage su #arstvo trave u stepi. / područjima umerenog klimatskog pojasa
sa kontinentalnom ili oštrom kontinentalnom klimom zime su veoma oštre, a samo
golosemene biljke su sposobne da ovladaju ovim prostorima, i to, sa dovoljnom vlagom.
9de nema dovoljno vlage, prostire se stepa i polupustinja. 8ao i uvek i svuda, voda je
osnova života. / svakom slučaju, u umerenoj klimatskoj zoni razvija se život, zbog
navedenih razloga, ne pojavljuje se nadmoćno + dominantan položaj u odnosu na
životinjske vrste, kao što je zabeleženo u ekvatorijalnoj klimatskoj zoni. 4od uslovima
umerenog klimatskog pojasa, biljne i životinjske "orme žive u stanju simbioze. I to
omogućava mnogim vrstama životinja, kako biljojedima tako i mesožderima, da osvajaju
niše, koje jednostavno ne postoje u ekvatorijalnoj džungli. =elikih biljojeda, kao što su
bizon, jelen itd, jednostavno nema u ekvatorijalnoj džungli. 7vi krupni biljojedi
parnokopitari jednostavno ne bi mogli da se kreću kroz jaku šumu biljaka.
I uprkos obilju biljnog života, oni bi tamo umrli od gladi, ne uspevši da dostignu lišće i
mlade granči#e drveća u ekvatorijalnoj šumi. ' onda, ako bi mogli da ih dostignu, ili bi
se otrovale, ili jednostavno ne bi bilo dovoljno hrane za te vrste. 4ored niza otrovnog
žbunja i ostalih biljaka ekvatorijalnog pojasa, oni bi se suočili i sa različitim otrovnim
životinjama, insektima i vodozema#ima, gmizav#ima. /kratko, u ekvatorijalnoj džungli
uglavnom životinjski svet opstaje na drveću, a ne na površini. / oblastima sa umerenom
klimom, životinjski svet je osvojio brz razvoj kako na površini, tako i na drveću.
Savremeni čovek pripada vrsti koja je savladala površinu, a ne drveće. !akle, područje
sa umerenom klimom je optimalno za ljudsku adapta#iju.
I sada treba da objasnimo, kako je teklo prilagoavanje savremenog čoveka u uslovima
života u umerenom klimatskom pojasu. 7vu klimatsku zonu savladala je bela rasa, kao i
predstavni#i i žute i #rvene rase, a posebno #rna rasa koja ne voli hladnoću, je loše
podnosi. 7vo govori da su različite rase došle sa različitih planeta+zemalja, kako se o
tome govori u slavjano arijevskim =edama. )ako, bela rasa je savladala umerenu
klimatsku zonu. 5ajde da saznamo, da li se osvajanje umerenog klimatskog pojasa od
strane bele rase, razlikuje od tipa osvajanja teritorija drugih rasa, kao što su razvoj
njihovih teritorija, i, ako je tako, šta je to % o(velikim( #iviliza#ijama, #rne, #rvene i žute
rasa biće govora kasnije&. 7 uslovima pasivnog tipa prilagoavanja čoveka u ekološki
sistem je rečeno dovoljno kako bi se utvrdila njegova suština. Suština pasivnog tipa
adapta#ije uključuje potrošnju čoveka onoga što stvara prirodu. !rugim rečima, u
pasivnom tipu po svojoj suštini javlja se potrošački tip u odnosu na prirodu, a ovaj tip
adapta#ije nameće odgovarajući trag na čoveka, živeći na taj način, bez obzira na rasu.
182
+.4. A#('V$' ('P ADAP(A'J" 0"L" RAS" )

)SLV'&A )&"R"$G PJASA
!esilo se da je bela rasa ovladala umerenom klimatskom zonom. I bez obzira na razlog,
to ostaje činjeni#a. 5ajde sada da razjasnimo, u čemu se prilagoavanje čoveka na
uslove života u umerenoj zoni razlikuje od prilagoavanja u uslovima drugih klimatskih
zona. :ela rasa, osvajajući umerenu klimatsku zonu, bavi se lovom i ribolovom, i
sakupljanjem. Četinari, mešovite i listopadne šume i šume pune igre pti#a, voće i
pečurke, a i jezera i reke su pune riba. ' ako čovek uzima od prirode, prisutna je
pasivna adapta#ija čoveka u ekološki sistem, drugim rečima + potrošačka adapta#ija u
odnosu na prirodu.
!akle, šta je toliko posebno u vezi čovekove adapta#ije u umerenoj klimatskoj zoni23
Izgleda da je sve isto. I tamo, i ovde čovek deluje kao potrošač prirode, i nastaje pasivni
tip adapta#ije2
!akle, zašto smo, u potrazi za razlikama koje jednostavno ne postoje3 8oja je razlika,
koje životinje ili pti#e ubija čovek, kakvu ribu lovi iz reka ili jezera, koje plodove biljaka
sakuplja za sebe i svoju porodi#u3 9lavna stvar da je dobijena hrana jestiva. I istina +
nema razlike u tome, koju živinu, ribu ili voće, lišće i korenje, čovek koristi, sve u svemu,
nema. 4ostoji samo jedna (mala( razlika koja dramatično menja sve. I ta mala razlika,
koja dramatično menja sve, je da sve gore navedeno, u umerenom klimatskom pojasu,
može raati ... šest mese#i, najviše osam u godini, a treba se jesti svaki dan. 0asnih
rezervi, najmanje za četiri mese#a, čovek ne može da stvori, u zimsku hiberna#iju kao
medved, čovek ne može. 0nogi pti#e migriraju u zimskom periodu ka jugu, kao što idu
na jug u toplija podneblja i mnoge druge životinje. 0noge ribe u zimskom periodu
hiberniraju, a one koje ne idu na spavanje zimi, su skrivene ispod leda, ponekad veoma
debelog. $aravno, neke životinje i pti#e ne napuštaju svoje domove, ostaju na mestu, ali
ih nije lako uloviti. 7ne dobijaju kamu"lažnu boju i mogu da se kreću vrlo brzo, čak i u
dubokom snegu, čemu čovek nije prilagoen.
Cačunati na to, da je moguće prehraniti jednu porodi#u u zimskom periodu nije
moguće. 0ožda će preživeti godinu dana, dve ili tri, ali na kraju doći će trenutak, kada
divljač više neće biti u potpunosti dostupna ili će otići daleko od čoveka, i onda > čovek
je osuen na smrt od gladi. ' ako to nije jedna porodi#a, već mala ili velika zajedni#a >
183
to postaje nemoguće. I nemojmo zaboraviti predatore koji ne odlaze u tople krajeve.

$ajopasniji od njih + vukovi, zimi se skupljaju u čopore i vrlo su opasni.
4rema tome, problem.

komplikovan pred čovekom
Čime savladavanje
da prehrani sebeumerenog
samog klimatskog pojasa,
i svoju porodi#u postaje
tokom prilično
kasne
jeseni, zime i ranog proleća3 I što je bliže severu, to je veći ovaj problem. I zaista, šta da
jede, kada lov, u najboljem slučaju, može biti samo od pomoći u ishrani, ali ne i osnovna
ishrana, na osnovu činjeni#e da je nemoguće da se osloni na rezultate garantovanog
ulova3 0nogo je različitih objektivnih i subjektivnih "aktora koji utiču na rezultate lova. '
žele da jedu svaki dan, posebno de#a, čija tela rastu i zahtevaju hranu. Zimi, četinari i
mešovite šume nisu a"rička savana, gde tokom #ele godine luta bezbroj stada
parnokopitara i drugih sisara.
!akle, pre nego

kako preživeti došto je čovek
toplog dobasavladao
godine23umeren
I na tomklimatski pojas, situa#ija,
mestu nastaje postojao je problem
u kojoj +
pasivni
tip adapta#ije jednostavno ne radi. Čovek će rado uzeti nešto iz prirode + malo, koliko
može. / ovom slučaju postoje dva izlaza iz situa#ije*
?. migrirati u toplija podneblja za životinjama i pti#ama.
@. Sakupiti zalihe hrane za vreme trajanja hladnog perioda.
0igra#ija na jug za životinjama ne zahteva prelazak na aktivnu vrstu adapta#ije u

uslovima ekološkog sistema, ali je to moguće samo u ogromnim stepama sa nedovoljno
vlage, gde je malo velikih reka, jezera i teškoprohodnih močvara. I deo rodova bele
rase, koji žive u ovim stepama, tako i rade, odlaze na jug.
)ako oni zadržavaju, u osnovnom, pasivni tip adapta#ije. 'li, čak i sa prilično značajnim
razlikama od plemena #rne rase, koje su ona razvila u a"ričkoj savani. / savani nikada
nema potrebe da se čovek kreće od jednog mesta na drugo.
Za nomadskog čoveka u toplijim podnebljima umerenog klimatskog pojasa neophodno
je da se kreće brzinom ne manjom od brzine kretanja životinja. 6to čovek, sam po sebi,
nije u stanju. Čak ni muškar#i nisu u stanju da trče na dugim rela#ijama brzinama
parnokopitara, a da ne pominjemo malu de#u, žene, star#e i bolesne. 'li, još je
neophodno da nose sa sobom imovinu i alatke, oružje za lov. !akle, da bi rešili ovaj
problem, genera#ije bele rase su pokušavale i uspele da pripitome nekoliko vrsta
parnokopitarnih životinja, konje, krave i ov#e. 8onje su vremenom naučili da koriste ne
samo kao izvor hrane, već i kao vučnu životinju.
184
!ok su ov#e i krave koristili samo kao izvor mesa, kože i mleka. $a konju, su prenosili
svoju imovinu, u osnovnom na svim konjima, lutali su stepom sa svojim stadima krečući
se za krdima divljih životinja. 4ojava domaće stoke, meutim, ima višu "azu u odnosu na
pasivni tip jednostavne adapta#ije, kada čovek koristi prirodu. 'li, ipak, iako je nomadski
život drugačiji od jednostavnog korišćenja prirodnih resursa, ne može se smatrati
potpunim tipom aktivne adapta#ije. I, štaviše, uslovi ljudskog osvajanja prostranstva
stepe ne dozvoljavaju da pree na potpuni aktivan tip adapta#ije. ' evo iz kojih razloga.
/ okviru umerene klime na ogromnim prostorima stepe zima je veoma hladna, većina
trava stepe u zimskom periodu isuše, a njihovi životi se čuvaju u semenu i korenju da sa
pojavom proleća oslobode svoje nove listove. !akle, posle ispaše suvom travom
odomaćenih biljojeda, ne ostaju nikakvi osta#i, i oni moraju da čekaju rast mladih kli#a
do sledećeg proleća. edini izlaz u ovoj situa#iji je da se stvore ogromne rezerve suve
hrane za domaće životinje i da se brižno čuva do proleća, kako hrana ne bi istrulila od
kiše i snega, a do pojave novih mladih zelenih izdanaka. ' za to je potrebno da se
izgrade ogromna skladišta za suvu hranu i štale za telad, stoku itd, a da ne pominjemo i
mesta za stanovanje ljudi. ' za to nam treba drveće i veštine rada sa drvetom, koje u
stepi stočari jednostavno nemaju. Zato, kao što se često dešava, čovek u datim
okolnostima kreće se lakšim putem + počinje da migrira sa svojom stokom na jug, za
divljim životinjama dok traju hladnoće. 4ri tome su oštro ograničene mogućnosti za
aktivno prilagoavanje prirodnim uslovima umerene klime. Codovima bele rase,
osvojivši zimzelene, mešovite i listopadne šume i šumske stepe, nije bilo moguće često
da se kreću ka jugu, za migra#ijama životinja i pti#a. Stvar je u tome, da se u područjima
sa dovoljno i preterano vlage u umerenom klimatskom pojasu nalazi mnogo dubokih i
brzih reka i potoka, jezera i močvara, a da ne spominjemo teškoće oko prevazilaženja
složenih šumskih vetropojaseva.
!a, i kuda da idu, ako stanovni#i stepa sa početkom hladnog vremena i sami odlaze na
jug dovoljno brzo, kako divlje životinje, tako i stada pripitomljenih životinja. Zimi je u
stepi hladnije od zime u šumi. =etar reže, ponekad je i vlažno i hladno vreme, nema
ničega od čega je moguće zapaliti vatru, i dalje su tu čopori vukova, od kojih nema gde
da se sakrije u stepi, smanjena je na skoro na nulu mogućnost da se preživi čak i ako se
neko i usudi da krene na jug. Stanovni#ima šuma i šumskih stepa u umerenoj zoni ne
ostaje nikakav izbor. !a bi preživeli, oni moraju da se prilagode životu na svojoj zemlji.
Ili da se prilagode, ili će umreti od gladi i hladnoće. / takvim uslovima za život čovek je
prinuen da pree sa pasivnog tipa prilagoavanja na aktivni tip. 5ajde, da vidimo ono
što je evidentno K $a kraju krajeva, jasno je da je lovom, ribolovom i sakupljanjem
nemoguće obezbediti hranu za #elu zimu. !a bi preživeo u šumi u umerenoj zoni,
185
čovek mora da stvori zalihe hrane za #elu porodi#u za sve vreme hladnog perioda. I
zbog toga je potrebno da reši neke urgentne probleme.
0ora
tokomda sagradi
duge zimepouzdano
ne mogu dai suvo skladište
(pozajme( ovezanamirni#e.
namirni#e,$a
ali takvom
tako da mestu
neželjeni posetio#i
se mogu
pohraniti voće i bobi#e, pečurke, itd, ono što čovek može da sakupi u šumi. 4ored
skladišta, čovek mora da smisli način da spasi skupljene plodove sa minimalnim
gubi#ima. I ovaj čovek je morao da razvije načine da suši te plodove, kao i način
njihovog čuvanja u budućnosti. / šumama ne postoje problemi sa graevinskim
materijalom + drvećem, posebno su dobri za te svrhe četinari i hrast. Samo kamenom
sekirom nije moguće poseći dovoljno brzo veliko drvo, da ne pominjemo čišćenje grana i
obradu debla. 5teo ne hteo, čovek je primoran da izmišlja brže načine i metode seče i
prerade drveta. Slučajno ili ne, otkriće bakra, gvoža, dozvoljava mu da kreira nove
kvalitetne alatke, za seču drva, kao i za mnoge druge svrhe. / brojnim šumskim
močvarama dovoljno često se nailazi na železnu rudu. $eophodno je bilo kreirati ili,
tačnije, obnoviti tehnologiju topljenja i prerade metala. Samo u tom slučaju, vreme
potrebno za izgradnju objekata za skladištenje hrane je značajno smanjeno, i tako bi
bilo moguće, čak i za jednu porodi#u, da se izgradi sve što je potrebno.
$e treba zaboraviti da savremeni čovek nema dovoljno čvrstu kosu, tako da u jesen,
proleće, a posebno zimi postoji hitna potreba, na prvom mestu, da se skloni u toplo
sklonište, koje, opet, može graditi samo od drveta. 8ao i svima, dobro je poznato, da
drvo zadržava toplotu vrlo dobro, tako da nije dostupan samo drvni graevinski materijal
u šumi, već ima e"ekat zadržavanja toplote, i to je drvo načinilo osnovnim materijalom za
izgradnju kuća za samog čoveka. 8amen u šumi je retka pojava, i kao sa svim ostalim,
u kamenim kućama bez temeljnog zagrevanja, previše je hladno, temperatura unutra se
ne razlikuje mnogo od temperature napolju. /nutar kamenih kuća, uz prisustvo krova,
naravno, neće biti kiše i snega, a uz dobru izola#iju, vetra i promaje, ali neće biti toplote.
I da se održi toplota, potrebno je mnogo goriva + drveta. Zato je osnovni graevinski
materijal u klimi umerenog pojasa, u područjima sa adekvatnom vlagom, postalo drvo.
$edostak ovog graevinskog materijala je relativna krhkost i visoka zapaljivost.
'ko čovek sebi izgradi toplo utočište i skladište hrane, to je naravno lepo, ali ... bez
tople odeće, nemajući svoju dovoljno jaku kosu, čovek je primoran da tokom hladnih
sezona sedi unutar svog doma, koji je i sam po sebi problematičan. 4roblematičan iz
jednog jednostavnog razloga + da bi se održala unutrašnja toplota potrebno je stalno
doponjavanje sirovinom za gorivo. I ne samo to. $a taj način, sam život prinuuje
čoveka, dopalo mu se ili ne, hteo ili ne, da napravi sebi toplu odeću. I za ovo je nužna
186
koža životinja sa dlakom, što mu omogućava da lako podnese velike mrazeve. !akle,
postoji potreba lova na životinje sa toplim krznom, ponekad samo zbog njihovih koža.
Zimske vrste životinja (oblače( zimske kapute obično u kasno jesen ili ranu zimu, i
ponekad doći do kože i nije tako jednostavno.
!a bi se to uradilo, mora se naučiti pravilna obrada i izrada e"ikasnih alata za lov.
!obijenu kožu je neophodno naučiti pravilno obraditi, tako da bi mogla da se napravi od
nje udobna i topla odeća. $aravno, sve ove veštine se ne javljaju odmah, potrebni su
vekovi i milenijumi ponekad, da bi čovek naučio da uradi sve dovoljno dobro. 'li čovek,
gospodar umerene klime, bio je primoran da to uradi, samo da bi preživeo. $ije bilo
drugog izbora. 7ni koji to ne bi, ne bi preživeli do sledećeg proleća. 7vo je primer, tzv.
prirodne selek#ije primenjene na čoveku u prilagoavanju na život u umerenoj zoni.
Zbog
napravineizbežne potrebe
topla odeća, da se
napravi izgradi topla
neophodno kuća,
orue suvo skladište
i oružje, za hranu,
problemima ljudskogda se
prilagoavanja u uslovima životne sredine u umerenoj zoni, na žalost, a sa moje tačke
gledišta + na radost, nema kraja. Činjeni#a je da je većina ljudi lenja, i ako nema za
situa#iju + da će ili umreti od gladi i hladnoće ili uložiti mnogo rada, prilično napornog
rada, ne bi se dogodilo da čovek postane taj koji ponosno sebe naziva danas + 5omo
Sapiens. Instinkt je pokretačka snaga ljudske evolu#ije, svidelo se to nekome ili ne. I taj
instikt samoodržanja u različitim klimatskim uslovima stvara čoveku razne potrebe. I te
potrebe odreuju put evolutivnog razvoja čoveka uopšte, a svakoj rasi posebno.
Zamislimo, da jeskladište
izgradio zimsko čovek izgradio toplu brvnaru
za plodove, sa šporetom,
sašio toplu spremio
odeću, sakupio zalihe
u šumi drva za peć,
i močvarama
pečurke i bobi#e itd. I, reklo bi se, sada je moguće živeti srećno do kraja života,
odmarati od svog pravednog rada.
Sve se svemu jeste tako, ali u isto vreme nije.
/ zimskom skladištu hrane bi trebalo da bude dovoljno za prehraniti #elu porodi#u za
šest do osam mese#i tokom godine, zavisno od toga, u kojoj oblasti umerene klime
čovek živi. 4ečurkama i bobi#ama može da se hrani samo čovek.
!arovi prirode su osnova hrane za mnoge vrste životinja, to je prva stvar. I, druga,
čovek može da ih prikupi u blizini svoje kuće. !a, i prinosi pečuraka i bobi#a zavise od
vremenskih uslova i od kapri#iozne prirode kao od prelepe devojke. !akle, oslanjanje na
prirodu u umerenoj zoni ne dolazi u obzir. I čovek, pre ili kasnije je u situa#iji + šta da
radi23
187
Činjeni#a je, da ne samo prinos plodova i gljiva zavisi od hirova prirode, već i mnoge
divlje životinje koje lovi čovek zbog mesa i krzna, su možda otišle u šumu daleko od
čovekovog staništa, i kako bi ulovio zver, lova# svaki put ide sve dalje i dalje od svoje
kuće. !akle, sledeći korak je čovekovo pripitomljavanje pojedinih vrsta životinja* divlja
svinja, bizon, krava, koza, ov#a, a iz ptičjeg #arstva, kokoške, guske i patke. $eko je
shvatio, da, uhvativši ove životinje dok su mlade, ima više šansi da se one naviknu na
čoveka, i da ih može koristi kao hranu, dok još nisu narasle. 0ladun#i ovih životinja
dobijaju hranu od svojih roditelja koji ih podučavaju prvim lek#ijama života, tako da se
vrlo brzo i lako naviknu na ishranu čoveka koji ih hrani. $edavno izlegli iz jaja pilići,
kokošaka, guski i pataka, doživljavaju kao svog roditelja onoga koga prvi put vide
svojim očima.
4ripremiti se za ishranu stoke u zimskom periodu je mnogo lakše nego juriti divlju
životinju u dubokom snegu, pa čak i daleko od kuće. / slučaju uspešnog lova, lova# je
morao da prevuče truplo ubijene životinje na svojim leima. I ako je ulovio jelena ili
bizona, nije mogao preneti ih na leima, pogotovo u šumskom pojasu. Čak i ako bi lova#
ostavio delove ulova da vise na drvetu, to ne bi garantovalo da će, nakon povratka,
zateći ostavljen ulov u vrećama. / šumama umerenog klimatskog pojasa ima dosta
divljih životinja, koje se na drveću osećaju bolje, a ponekad i bolje nego na tlu. Gto i
medved, i ris, i kuna, da ne govorimo o pti#ama grabljivi#ama, i reklo bi se bezopasnim
malim stvorenjima kao što su mravi. ' na konju u šumi, bez dobrih puteva, ništa se ne
dobija, a i ne nalaze se konji u šumi. )ako sam život čini, da čovek počne da gaji kod
kuće svoju stoku. 4ored toga, mogućnost da (dobija( žive bebe divljih životinja nikada
nije predstavljao problem. /bivši divljoj životinji majku, koja štiti svoje mlade, mogao je
da ih uhvati i samo ba#anjem mreže. / svakom slučaju, hraneći uhvaćenu mladunčad
divljih životinja kod kuće, čovek umerenog pojasa je imao priliku da stalno ima pri ru#i
izvor svežeg mesa, mleka, vune, kože, itd. 'li, prisustvo stoke suočilo je čoveka sa
novim izazovima. :ilo je neophodno da izgradi "armu za domaće životinje u dvorištu ili
blizu kuće. Oivotinjska "arma ne samo da ne dozvoljava domaćim životinjama da
pobegnu, već i njeni zidovi služe kao pouzdana zaštita od šumskih predatora. 4ored
toga, čovek je primoran da skladišti za hladno vreme hranu za te životinje. oš jednom,
sam život je tražio od čoveka nove vrste aktivnosti. Sekući drveće da bi izgradio kuću i
domaćinstvo,
prašuma, objekte, za
iz navedenih grejanje,
razloga, ovoočistio je šumske
posečeno drvećepar#ele u šumi.i dugo.
raste lagano Za razliku od
Svake godine, ovog posečenog drveća je bilo sve više i više, posebno u blizini staništa
čoveka. I ... jednog dana neko rešava da na očišćenom od stabala zemljištu, odmah
pored kuće, gaji biljke koje se mogu koristiti za hranu, a i za ostale potrebe. 8ao rezultat
188
toga, postoji potreba za instrumentima za rad, za obradu zemlje i druge potrebe. 4rvo
se razgrtala zemlja spaljenim drvenim štapovima, ali tako (progresivnim( instrumentom
nije moglo da se kopa. !a bi uzgajio svoju baštu, čovek ulaže mnogo vremena i truda.
Zbog toga, pre ili kasnije, kod tog ili nekog drugog čoveka, grejući se uz ložište u toplom
domu, tokom duge i hladne zime, kada je vetar besno udarao, a krov bio prekriven
snegom, javilo se prirodno pitanje* (6ta mogu da uradim da bih brzo i najbolje kopao
zemlju u bašti3 ( 4rikupljene tokom leta namirni#e, omogućavaju čoveku da zastane i
uzme pauzu od svakodnevne borbe za opstanak. I tokom kratkih zimskih dana i dugih
noći, kada nema šta da se radi, a možda iz drugih razloga, neko je mogao da smisli
nešto bolje umesto spaljenog štapa za kopanje zemlje, motivisan željom da sebi olakša
naporan rad i smanji vreme za obradu svog dela zemlje. 0etodom pokušaja i greški,
posmatrajući šta je šta u samoj prirodi, stvorio je nove alatke, kao što su lopata i kasnije
plug. 8ada je naučio da izdvoji i obradi metal, rad je postao zabavniji. $eko je odlučio da
pokuša da iskoristi za vuču pluga životinje, krave, bikove i kasnije konje.
I stvari su postale mnogo lakše. / oranje par#ela je počeo da troši mnogo manje
vremena, kao što se i javila mogućnost da poveća veličinu orani#a i polja. =remenom su
prinosi počeli da rastu i odabiran je najbolji plod za seme, što je dovelo do pojave
produktivnijih sorti. avilo se znanje o selek#iji. I sve ovo je voeno pozitivnom (dobrom(
lenjošću i instinktom samopreživljavanja. 4od (dobrom( lenjošću treba shvatiti želju
čoveka da olakša sebi rad i poveća svoje šanse da preživi do sledećeg proleća,
stvarajući nova orua za rad. Za razliku od (loše( lenjosti, kada je čovek nespreman da
se brine za sutra čime je osuen na gladovanje. !akle, lenjosti je raznih. $isu svi su
pokušavali da smisle nešto novo, nije svako ni probao, ko je probao, ispostavilo se da je
smislio nešto korisno. 'li, s vremena na vreme, raao se čovek, koji je bio u stanju da
gleda na svet, drugačije od ostalih, koji nisu bili u stanju ništa da vide i shvate...I ...
pojavila su se nova orua za rad, otkrića koja menjaju živote, ne samo čoveka, već i
svih ostalih. $eko je koristio za svoju vatru komade močvarne rude %limonit sadrži od @E
do E gvoža&. 8omadi močvarne rude često su jedino kamenje koje čovek može da
pronae u šumi, posebno u blizini brojnih močvara u oblastima sa obilnom vlagom u
umerenoj zoni. Stavio je na dva kamena prut sa nanizanim mesom, možda brinući o
tome, da sačuva meso. Znajući sebe, okrenuo je granči#u sa mesom + i meso nije
izgorelo, a ruke nije opekao. I na taj način, komad močvarne rude, koji sadrži dosta
gvoža, bio je u direktnom kontaktu sa ugljem i plamenom vatre, koja stvara toplotu.
Setimo se da se ugalj dobija sagorevanjem drveta i ima mogućnost da oduzme kiseonik
oksidu gvoža, oslobaajući čisto gvože.
189
8oristeći delove močvarne rude u obliku podmetača, kuvajući večeru ili ručak, slučajno
dobija gvože. Sasvim je moguće da je to bilo hiljade i milione puta, dok neko sledećeg
jutra nije obratio pažnju na vrlo solidnu i oštru stenu koje tu ranije nije bilo. ' posledi#a
toga je bila pojava gvoža ...u svakodnevnom životu ljudi. 7rua i oružja napravljena
od gvoža, bilo je nemoguće porediti sa istim oruem i oružjem izraenog od spaljenog
drveta ili kostiju. Zahvaljujući društvenom načinu života čoveka, pogotovo otkrivanju,
slučajno ili ne, brzo su ustanovljeni dostojni klanovi i plemena. ' korist, stvorena od
strane jednog ili nekoliko ljudi, bila je dostupna svima. 4ostepeno život čoveka postaje
sve manje i manje zavisan od hirova prirode.
' razlog za ove promene je ljudski opstanak ... u uslovima umerenog klimatskog pojasa.
Zbog dugih, hladnih zima, bela rasa, ovladala je posle katastro"e od pre ?A E@B godina
%@E?M.&, umerenom klimatskom zonom, i uspela je ponovo da oživi #iviliza#iju na
0idgard+Zemlji. $aravno, stepen razvoja moderne #iviliza#ije je veoma daleko iza nivoa
razvoja #iviliza#ije koji je bila pre nesreće, ali ipak, čak i izolovana od svih i svega,
#iviliza#ija 0idgard+Zemlja je uspela da izae iz kamenog doba, gde je bila bačena
katastro"om.
190
+.5. A#'V$' ' PAS'V$' ('P ADAP(A'J" ' $J'V

)('AJ $A 0R%'$) RA%VJA RA%L'!'(' RASA
0ožemo razmotriti i sve druge klimatske zone na planeti i njihov uti#aj na evolutivni
razvoj čoveka. $aime, uti#aj na razvoj čoveka u uslovima životne sredine u umerenoj
klimi, nameće čoveku potrebu za preživljavanjem, koja iznuuje evolutivni razvoj,
usvojivši aktivnu vrstu adapta#ije. 4rilagoavanje čoveka uslovima života u drugim
klimatskim zonama 0idgard+Zemlje je kombina#ija pasivne i aktivne vrste adapta#ije.
7dnos ovih tipova adapta#ije je nepropor#ionalan i zavisi od mnogih "aktora i menja sa
vremenom, i niza drugih razloga. 'li to nije poenta. 9lavna stvar je da se vidi, jasno i
glasno, kvalitativna razlika izmeu aktivnog i pasivnog tipa adapta#ije. !akle, različite
rase, osvajaju različite klimatske zone, žive u različitim prirodnim uslovima, koji
prisiljavaju svaku rasa da ide svojim odvojenim evolu#ionim putevima. / svemu tome, ti
ili drugi prirodni uslovi, nametali su čoveku pasivan ili aktivan tip adapta#ije, ili
kombinovano. 8ao rezultat toga, različite rase su išle različitim evolu#ionim putevima, i
dostigle različite evolu#ione nivoe, razvijene različite osobine i kvalitete duše i tela,
stvorile različite kulture i tradi#ije, stekli razne psihološke tipove ponašanja. !rugačije ne
može da bude, pa čak i kada neko sa penom u ustima dokazuje da su svi ljudi isti,
imaju iste mogućnosti, i tako dalje, možemo sa sigurnošću reći da taj čovek ili ti ljudi
lažu. 7va laž može biti iz neznanja i može da bude svesna, i onda je to veoma opasno,
a ta laž znači, da taj čovek ili grupa ljudi teže svojim interesima.
/kupan broj "aktora utiče na evolu#ioni razvoj svake pojedine rase, svakog pojedin#a
na#iju, na#ionalnost, pleme. :ez razumevanja je nemoguće razumeti dogaaje koji su
se dogodili u prošlosti, koji se odražavaju u sadašnjosti, i koji projektuju budućnost. !a
zastanemo oko slova. 0i često koristimo reči bez razmišljanja o njihovom značenju.
6teta. 'ko i dalje promislimo o tome, mnoge reči su ispunjene značenjem, koje nismo
primetili i nismo znali.
Celativno nedavno sam razjasnio smisao tako često slušanih reči* prošlost, sadašnjost i
budućnost. Čini se da su reči kao bilo koje reči. 8ao dete, i ne samo ja, postavljao sam
pitanje kako neka reč znači nešto konkretno, a ne nešto drugo3 Čim sam počeo da
razmišljam o tome, mnoge reči postale su mi strane. $isam osećao njihovo unutrašnje
značenje, nestao je most razumevanja reči, i taj osećaj je bio, u najmanju ruku, veoma
čudan. 8ako bih prestao da razumem neku reč, zvučala je kao da je strana. )ek, preko
191
originalnog značenja reči. 0noge reči su nastale spajanjem nekoliko reči. $eka slova u
izgovoru ovih reči zajedno jednostavno ispadaju, dok se druga stapaju u zvu#ima, koje
joj daju moderan izgovor i pravilno pisanje te reči. I govorimo ih bez shvatanja šta ove
reči znače u suštini. Sa shvatanjem, gotovo mrtvi zvu#i reči, odmah oživljavaju,
ispunjeni smislom. 0noge reči postaju žive, razumljive i smislene. $a taj način jezik
vraćamo sebi. 4okušava se da nam se jezik napravi mrtvim, da i za samog govornika
nema originalno značenje + to je jedan od instrumenata mračnih sila %parazitskih& da
steknu moć i kontrolu nad ljudima. 4risiljavanje Cuskog %i Srpskog& naroda %na primer&
novim pravilima (kulturnog( govora, menja se značenje reči, ubija život u rečima, i reč je
pretvorena u mrtvo treperenje vazduha.
$a primer, nova (pravila( pravopisa, nametnuta ruskom narodu od strane velikog
jevrejskog naroda nakon puča ?J?H. !a, to je =eliki evrejski 4revrat, a ne =elika Cuska
Cevolu#ija, kao što je napisano u udžbeni#ima najnovije iz%S&)7Cije . !akle, u reči
(istorija( zamena slova Z slovom S omogućava da se čovek na nesvesnom nivou
opredelio da se divi jevrejskoj )ori, a ne stvarnim, istinski velikim delima naših predaka,
slavjano+arijeva#a. Zamena u mnogim rečima slova Z sa slovom S je neposredno
ubijanje tih reči i "undamentalno menjanje njihovog značenja i značaja, i remećenje
harmonije i rezonan#e sa genetikom predaka. 5ajde, odmah da proverimo to. Oiva reč
:GZkoristni, ukazuje na čoveka, bez sopstvenog interesa %bez ličnog interesa&, nakon
zamene pretvara u beskorisni %:GS koristni&. / ruskom jeziku, ta reč :GS označava,
kao što svi znamo, nečistu silu, bilo koji Cus na podsvesnom nivou, na nivou genetske
memorije će negativno reagovati na negativne reči, i, naravno, nesvesno će negativna,
naizgled manja promena, na nivou genetskog sećanja izazvati negativnu reak#iju na
pozitivne osobine. 4re"iks :GZ, koji ukazuje na odsustvo nečega, veoma pametno je
zamenjen sa :GS+imeni#om. I mnoge reči sa jednim korenom, postaju sa dva korena.
7vo je suštinski promenilo značenje reči i njihov uti#aj na čoveka. 4ozitivno značenje je
promenjeno negativnim %primer* bezkoristni (nesebičan( + beskoristni&. ' kakav uti#aj
takve zamene reči, u početku nosi negativnan smisao3 !a vidimo ...
$a primer, reč :GZsr#a %primer iz ruskog jezika koji se ne poklapa sa srpskim jezikom&
ukazuje na osobu bez sr#a, bezdušnu, okrutnu, gde je bez + pre"iks reči sr#e, i nakon
zamene ta reč je postala bessr#a, jednom rečju, već ima dva korena + demon i sr#e. I
na taj način, označava srčani bes. Zar to nije čudno kanalisanje32 I to+nije slučajnost.
/zmimo druge reči sa :Gsom i dobićemo istu sliku* :GSsilni + umesto :GZsilni. 4ri
takvoj zameni javlja se impozantna čoveku na nesvesnom nivou misao, da u situa#ijama
u kojima je %čovek& bez snage, drugim rečima, ne može da izvrši ništa, da je :GS jači i
na vrhu. Ispostavlja se da je to misao o uzaludnom pokušaju da se uradi nešto, jer je
192
:GS jači2 I, opet, reč :GZkoristan, znači ak#iju bez koristi pretvorenu u :GSkoristan. I
postoji mnogo takvih reči. !akle, kon#ept čoveka, koji je izgubio vrednost %bezvredan&
zamenjuje tvrdnjom da je, vredan :GSa % primedba, u srpskom se ta reč pravilno
izgovara&, kon#ept čoveka koji je izgubio svoju humanost %bezhuman&, zamenjuje
izjavom da je :GS humana pojavaL kon#ept čoveka koji je izgubio svoju čast, poštenje
%bezčastan& +zamenjen je tvrdnjom da je :GS nešto pošteno i časnoL kon#ept čoveka,
koji je izgubio ili nije imao svrhu u životu %bez#iljno& +zamenjuje se time da je #ilj u :GSu,
kon#ept čoveka, koji je izgubio smisao %bezsmisleno&, zamenjen je tvrdnjom da je
smisao u :GSu. I to nisu sve reči, koje, zamenom slova (Z( sa slovom (S(
"undamentalno menjaju značenje. Cadoznali mogu to videti sami, neka otvore bilo koji
rečnik srpskog jezika ... / meuvremenu, vratimo se sa jezika nazad ka evolutivnom
razvoju čoveka u njegovoj ekološkoj niši. /tvreno je da različite rase, osvajajući
različite klimatske zone, imaju različite evolu#ione puteve, i to ne znači da je jedna rasa
bolja od druge. !a li je jabuka bolja od kruške32 $aravno da nije, već su jednostavno
drugačije. )ako i različite rase, razvijaju se u različitim prirodnim uslovima, prosto ne
mogu da budu iste.
8ako nisu iste, tako ni njihov nivo evolutivnog razvoja, koji je ostvarene u istom
vremenskom periodu nije isti. Zaključak se nameće da je, neminovno počeo njihov
evolutivni razvoj sa skoro istog nivoa nakon planetarne katastro"e pre ?A E@B godina
%@E?M&. $edavno otkrivena plemena koja žive u divljini 'mazonije i Indonezije, još uvek
su na nivou kamenog doba. !a li to znači da su nesposobni za evolu#iju + $aravno da
ne. ' znači, da im je potrebno mnogo više vremena da postignu odreeni nivo evolu#ije,
ako nastave da razvijaju po svom tipu. !a li to znači da rase koje su napravile veliki
evolutivni progres, moraju zastati i čekati na njih3 $aravno da ne ... !akle, odlučujući
"aktor za mogućnost ljudske evolu#ije je prilagoavanje životu u uslovima klimatskih
zona. 4ri aktivnom tipu adapta#ije javlja se prin#ip izazvane, prinudne evolu#ije.
4rinudne, jer prirodni uslovi u umerenoj zoni, u pravom smislu te reči, daju čoveku,
razvijajući svoj ekološi (apartman( , izbor* ili da pokaže neophodnu kreativnost i
aktivnost, ili da umre od gladi i hladnoće, ne radeći ništa za svoj spas. $ije baš širok
izbor, zar ne3 !akle, svoj napredak bela rasa je kasnije vrlo velikodušno platila krvlju.
4rirodni uslovi staništa ljudi, mogu da deluju kao katalizator %podsti#aj& evolutivnog
razvoja i kao kočni#e.
)o je realnost, a da li se nekome svia ili ne, nema nikakvog značenja. 7bjektivni razlozi
deluju kao ak#elerator za evolutivne pro#ese, a ako se nekome to ne svia, neka tuži
sudu umerenu klimatsku zonu, što se beli čovek pojavio kao bistriji, nego što su to #rna,
žuta ili #rvena rasa. 7vo je objektivni zakon prirode, koga savršeno (ne interesuje( šta o
193
tome misli ovaj ili onaj, on postoji, i to sve govori, jer čovek će samo sa boljim
razumevanjem i dostizanjem znanja o zakonima prirode, da postane istinski razuman
čovek + 5omo Sapiens, bez obzira koje je rase. 4rotestovati protiv prirode je glupo,
glupo je kao i da preziremo činjeni#u što dan zamenjuje noć, ili što je (prokleta( planina
baš morala da bude tamo gde jeste.
Svako ko zaista to želi, može činiti to do mile volje, ali je malo verovatno, da će se te
planine premestiti, da će 0idgard+Zemlja zaustaviti svoju rota#iju i da će sun#e prestati
da sija ...
' ako ne želite to da radite, morate da nastavite svoj put poznavanja prirode i
prosvetljenjog znanja, jer to je ono što ljudsko biće čini istinski mudrim, a ne lažno
razumnim. !akle, vratimo se na analizu aktivnog tipa ljudskog prilagoavanja uslovima
života
se opustei zahvalimo
i nateralaruskoj
da sezimi zbog...činjeni#e
razviju da je ona
/zgred, jedno dala našim
od plemena pre#ima
nedavno vremenau da
otkrivenih
divljini 'mazona je pleme ... belih ljudi, i oni su živeli u kamenom dobu, kao i njihovi
susedi u 'mazonu, plemena #rvenokoža#a. I pleme 9uanči, koje su otkrili 6pan#i
krajem ?. veka na 8anarskim ostrvima su plavooki belokoži giganti, koji su se
uglavnom bavili stočarstvom i imali ... kamene i drvene alate, što ukazuje na stepen
razvoja kamenog veka. =erovatno su, pre#i 9uanča stigli na ova ostrva oko pre AEEE
godina, i ... izgubili mnogo od onoga što su imali. $a ovim ostrvima su otkrivene i divlje
životinje. !rugim rečima, slučaj par#ijalne degrada#ije 9uanča je primetan. Izgubili su
neke evolu#ione dobiti koje su imali pre nego što su došli na 8anarska ostrva. 4osle
planetarne katastro"e pre ?A E@B godina %@E?M&, stigavši u džunglu 'mazona, bel#i se
nisu razvijali u uslovima ekvatorijalne klimatske zone, isto kao i #rvena rasa i plemena
koja su se našla u sličnim uslovima. :eli ljudi, stigavši na 8anarska ostrva pre AEEE
godina, evolutivno su degradirali u odnosu na nivo koji su imali pre dolaska na ova
ostrva. $ajverovatnije, pleme 9uanči je "ormirano od potomaka preživelih migranata iz
brodoloma u blizini ostrva. / svakom slučaju, u uslovima vlažne tropske klimatske zone
nisu nastavili svoj evolu#ioni razvoj, već su i delimično degradirali do nivoa proste
primitivne poljoprivrede i stočarstva.
7vo jasno ukazuje na to da su uslovi života u klimi umerenog pojasa poslužili kao
katalizator evolutivnog razvoja. 8ako aktivni tip adapta#ije na uslove ljudske egzisten#ije
u prirodi doprinosi evolutivnom razvoju čoveka23 :udimo iskreni. Setimo se, da je čovek
roen poten#ijalno razuman, sa praktično devičanskim mozgom. Čovek je dete prirode i
raa se kao takvo.
194
8ao što je već pomenuto, uslovno se može grubo napraviti podela na tri "aze evolu#ije
čoveka* ;aza životinje, inteligentne životinje i "aza razumnog čoveka. Čovek se raa
kao životinja + svidelo se to nama ili ne, ali to je činjeni#a. I od prvog dana svog života
dete počinje da apsorbuje, kao suner, preko svojih čula + vida, sluha, mirisa, ukusa i
dodira + in"orma#ije iz spoljašnjeg sveta. !o pete + devete godine dete uglavnom
pasivno apsorbuje in"orma#ije iz svoje porodi#e. 7bim in"orma#ija dobijenih u porodi#i je
skoro uvek dovoljan kako bi se osiguralo da se mozak deteta kvalitativno promeni i
razvoj deteta prenese u "azu inteligentne životinje. ;aza inteligentne životinje nastavlja
se do ?B.+?D. godine, a uključuje kako pasivnu akumula#iju in"orma#ija, tako i aktivnu,
kroz neposredno znanje okružujućeg sveta, i kroz sopstveno iskustvo. 'ko mozak
deteta dobija potrebnu količinu kvalitetnih in"orma#ija, kako pasivnim tako i aktivnim
metodama, kvalitativnija je promena strukture mozga i prelaz u "azu evolutivnog razvoja
razumnog čoveka.
/ "azi razumnog čoveka evolutivni razvoj se odvija pod domina#ijom aktivnog načina
dobijanja in"orma#ija. 4ri razvoju od "aze životinje do "aze inteligentne životinje, razvoj
se uglavnom javlja na račun pasivnog primanja in"orma#ija, u narednoj "azi evolutivnog
razvoja + kroz oba, i pasivnog i aktivnog.
' pri "azi evolutivnog razvoja razumnog čoveka, razvoj je uglavnom usled aktivnog
načina dobijanja in"orma#ija. 4ostoji postepeno povećanje uloge aktivnog načina
dobijanja in"orma#ija prilikom prelaska iz jedne "aze u drugu "azu. I taj rast, se uvećava
postepeno. I to povećanje je moguće samo prilikom uvečanja obima pasivnih
in"orma#ija. 7bima i kvaliteta pasivnih in"orma#ija. )ada samo vreme odlučuje o tome
kakvi će se kon#epti javiti. 6ta je pasivan način dobijanja in"orma#ija, a šta je aktivan3
195
+.16. PV"7A$j" 0'&A PAS'V$' '$8R&A'JA;

#A $"PDA$ )SLV %A RA%VJ !V"#A; #A
RA'$AL$G 0'7A
4od pasivanim načinom dobijanja in"orma#ija treba razumeti način na koji in"orma#iju
čovek dobija, iskustvo i veštine roda, plemena, naroda i na#ija, njihovo prikupljanje i
pohranjivanje kroz mnoge genera#ije u "ormi ličnog iskustvo, legendi, tradi#ija, iskustva i
veštini prenosa sa genera#ije na genera#iju, usmeno ili pismeno. 4od aktivnim načinom
dobijanja in"orma#ija treba shvatiti takav metod u kojem čovek prima in"orma#ije kroz
svoje lično iskustvo i veštine u primeni znanja i veštine stečene u starijim genera#ijama,
od predaka. $ove in"orma#ije koje dobija čovek aktivnim načinom, pri predaji istih
drugima, popunjava obim pasivnih in"orma#ia prikupljenih iz, plemena, naroda, na#ija i
ljudske #iviliza#ije u #elini. !akle, dolazi do postepenog povećanja obima pasivnih
in"orma#ija iz genera#ije u genera#iju, koje, u prin#ipu, i predstavljaju osnov za evolu#iju
ljudske #iviliza#ije. 'ko buduće genera#ije dobiju manje kvalitetnu in"orma#iju od
prethodnih genera#ija, postoji inverzna evolu#ija ili degrada#ija. /koliko se usvoji za
buduće genera#ije ista količina in"orma#ija koja je dobijena od prethodnih genera#ija + to
je evolutivno zamrzavanje.
7dnosno, evolu#ioni napredak nastaje kada svaka genera#ija dobije količinu pasivnih
in"orma#ija veću nego što su prethodne primile. )ako je rast pasivnih in"orma#ija
neophodan uslov za evolutivni razvoj #iviliza#ija u #elini, kao i svakog čovaka posebno.
!a bi se dete preselilo iz evolu#ione "aze životinje ka "azi ra#ionalne životinje, njegov
mozak mora da apsorbuje odreenu količinu pasivnih in"orma#ija. 4ostoji minimalna
količina pasivnih in"orma#ija, bez kojih u mozak deteta neće moći da se useli novi
kvalitet, odgovarajući "azi razumne životinje. 4ostoji minimalna količina in"orma#ija, bez
kojih u mozak adoles#enta neće moći da se useli novi kvalitet, koji odgovara "azi
razumnog čoveka.
Ispostavlja se da razuman čovek, mora da proe kroz dve kritične "aze dobijanja
in"orma#ija. 4ri tome je, drugi kritični obim pasivnih in"orma#ija mnogo puta veći nego
prvi kritični obim pasivnih in"orma#ija. 4ostavlja se pitanje* na koji način se dešava
akumula#ija pasivnih in"orma#ija u ljudskom okruženju3
196
I koliko će vremena biti potrebno da pleme ili narod akumulira minimalnu količinu
pasivnih in"orma#ija23 Cazumevanje ovoga je ključ prodiranja u (tajne( evolu#ije čoveka
i ljudskog društva. / zavisnosti od toga, koliko brzo u životnoj sredini dolazi do
sakupljanja pasivnih in"orma#ija, i njihovog kvaliteta, zavisi brzina evolu#ije čoveka,
rase, plemena, naroda i na#ije. Cazlike nema u boji kože, već u brzini stope akumula#ije
pasivnih in"orma#ija i, naravno, pre svega, njihovih kritičnih količina. Zapravo, brzina
akumula#ije pasivnih in"orma#ija je odlučujući "aktor u evolu#iji svakog čoveka posebno i
#iviliza#ije kao #eline. I, naravno, kvalitet pasivno akumuliranih in"orma#ija. 0ilion
ponavljanja iste in"orma#ije ne daje isti kvalitet dvema različito evolutivno razvijenim
osobama. =ažne i značajne in"orma#ije. )akve in"orma#ije se gomilaju, "ormiraju prvi
kritični obim pasivnih in"orma#ija neophodnih za kvalitativne promene neurona mozga,
bez kojih je nemoguće preći iz "aze životinje u "azu ra#ionalne životinje i dalje. !akle,
bez in"orma#ije o točku, ne bi se pojavila in"orma#ija o volanu2 Čak, usvojivši in"orma#iju
o nekoj tehnologiji i biti u mogućnosti proizvesti je, zahteva dosta visok stepen
evolutivnog razvoja proizvoača, a on %nivo& ne pojavljuje se sam po sebi i ne prenosi
se genetski, već se stiče i usvaja. !akle, od vremena akumula#ije kritičnog obima
in"orma#ija zavisi brzina evolutivnog razvoja ljudske #iviliza#ije. ' ako je to vreme
drugačije u različitim klimatskim zonama, neizbežno će postojati razlike u evolutivnom
razvoju ljudi.
8ao što je već pomenuto, postoje dve vrste adapta#ije na uslove života, pasivna i
aktivna. / prin#ipu, ljudsko prilagoavanje uslovima života u bilo kojoj klimatskoj zoni
mani"estuje obe vrste adapta#ije + i pasivnu i aktivnu. Samo što, u svakoj klimatskoj
zoni, pri prilagoavanju čoveka uslovima života postoji kombina#ija ovih tipova, i pri
tome njihovo (učešće( ne učestvuje podjednako. / ekvatorijalnoj klimatskoj zoni
dominira pasivni tip adapta#ije, dok u umerenoj klimatskoj zoni dominira aktivni tip
adapta#ije. / ostalim klimatskim zonama pojavljuju se varijante u odnosu ove dve vrste
adapta#ije. 4ostoji #eo spektar mogućih varijanti izmeu dva pola domina#ija,
domina#ije aktivnog i pasivnog tipa adapta#ije. 8ao rezultat toga, na 0idgard Zemlji
pojavljuje se spektar nivoa evolutivnog razvoja postignutog posle planetarne katastro"e
pre ?A E@B godina %@E?M&, i te razlike se pojavljuju izmeu rasa, a i unutar svake od
četiri rase. ' pojava raspona evolutivnih nivoa je zbog činjeni#e da u različitim
klimatskim uslovima postoje
dodati psiho"iziološke različitesvojstvene
karakteristike brzine ljudske evolu#ije.
različitim $a4rema
rasam. taj "aktor je potrebno
tome, 0idgard+
Zemlja je prvobitno kolonizovana od ljudi bele rase, a pre negde oko četrdeset hiljada
godina, bilo je potrebno primiti izbegli#e predstavnike još tri rase, od kojih je svaka do
tog trenutka bila u pro#esu evolutivnog razvoja, i bila na svom evolutivnom nivou.
197
Cazlika u stopama evolu#ije različitih rasa i drugačije vreme nastanka #iviliza#ija dovodi
do toga da u prirodi praktično ne postoje dve #iviliza#ije koje imaju identičan nivo
razvoja i ponavljanja istih puteva evolu#ije, kao i isto vreme evolutivnog razvoja. I to je
prirodno. Čak i #iviliza#ije koje su bliske na evolu#ionim nivoima, imaju mnogo spoljnih i
unutrašnjih razlika, jer ne postoje potpuno identične planete i prirodni uslovi i nemaju
potpuno identučnu genetiku. Čak i male razlike u genima, uzrokuju značajne razlike u
biohemiji i, shodno tome, neidentičnim reak#ijama na ono što se dešava u spoljnom
svetu. !rugim rečima, odgovor na isti spoljni stimulans biće različit kod nosio#a različite
genetike. )ako, različita genetika u različitim uslovima okruženja, dovodi do razlike u
nivoima evolutivnog razvoja, pri startu sa iste evolutivne tačke. I očigledno je svakom
razumnom čoveku, da to nema nikakve veze sa rasizmom i na#ionalizmom. 7d toga da
jagoda zri u maju a mandarina u novembru, nikome ne daje ideju o rasnoj diskrimina#iji
protiv mandarina. er, čak i različite sorte istih vrsta rastu u istom vrtu, sazrevaju u
različito vreme %npr primer, jabuke&, i niko nema bilo kakvu misao o na#ionalizmu
jabuka.
Zašto onda činjeni#u o razlikama u nivoima evolutivnog razvoja kod različitih rasa mnogi
per#ipiraju kao diskrimina#iju i mani"esta#iju šovinizma i na#ionalizma23 7dgovor je
jednostavan + ili iz neznanja, ili svesno, namerno dovodeći neuke mase u zabludu. '
ako je u pitanju neznanje, još je uvek moguće to prihvatiti kao opravdavajući "aktor, ali
svesno dovodeći neuke mase u zabludu + to je zločin, i moramo ga tretirati u skladu sa
tim. / nastavku, ja ću se vratiti na ovo pitanje ...
' sada da se vratimo na analizu uti#aja prirodnih "aktora na evolutivni razvoj ljudskog
društva i ekonomske odnose unutar njega.
$ajjasniji primer za to je razvoj bele rase na području kontinentalne klime. 4risustvo
četiri različita godišnja doba, a posebno snežne i hladne zime, daju najjasniju sliku
uti#aja prirodnih "aktora na evolu#iju kako pojedin#a tako i društva. 4romene godišnjih
doba primoravaju čoveka da deluje. Istovremeno, apsolutno nije bitno, da li čovek to želi
ili ne. 4itanje (je( jednostavno* čovek ili čini potrebne radnje, ili ubrzo umrie ili postaje
(večera( nekog predatora. 4ostoji, istina, još jedna varijanta, ali ne i najbolja i
naje"ikasnija + varijanta društvenog parazitizma. !ruštveni parazitizam + je vrlo zanimljiv
"enomen, ali o tome kasnije, jer, da bi postojali društveni paraziti, neophodno je, pre
svega, da postoji društveni (organizam(, na kojem (može postojati( parazit. 5ajde da
pogledamo, kako nastaje zdrav društveni (organizam( u umerenoj klimi ...
198
+.11. 8R&'RA$j" S'JAL$G RGA$'%&A )

)SLV'&A )&"R"$G #L'&A(S#G PJASA
4risustvo zimskog perioda od A+B mese#a nameće veoma stroge uslove za stanovnike
umerenog pojasa. 7svežimo malo memoriju ... !a bi prosto preživeo jesen+zima+
proleće temperaturne promene, čovek mora, bez obzira da li on to želi ili ne, svidelo mu
se to ili ne, da napravi za sebe odeću, i, štaviše, veoma toplu. 7vo zahteva ne samo da
ubija životinje koje imaju toplo vuneno krzno, već i da nauči kako da napravi odeću od
koža životinja. 8onačno, sa toplim odećom je sve u redu, ali to nije dovoljno da preživi
žestoku zimsku hladnoću. $eophodno je da izgradi topli dom, zaštiti sebe od mraza i
vetra i od predatora, koji su veoma gladni zimi. $ajprimitivnije i veoma neprijatno
stanište je zemuni#a + jama iskopana u zemlji, prekrivena stablima i granama drveća.
'li, čak i za izgradnju zemuni#e potrebni su alati, iako primitivni, ali alate je tek potrebno
smisliti i napraviti. $eko može prigovoriti, zašto je potrebno da se iskopaju zemuni#e,
kada mogu da žive u pećinama. / redu, ali postoji malo (ali(. !a li postoje mnoge
prirodne pećine, posebno u šumskim prostranstvima3 $adamo se da će odgovor na ovo
pitanje biti jasno svakome. 4o tome op#ija pećina nestaje gotovo odmah. 'ko se
nekome i (posrećilo( da ih nae i nastani ih + svaka im čast2 ' za sve ostale, sudbina
nije ostavila nikakav drugi izbor, osim da izgrade staništa sami. ' za to im je potreban
alat koji tek treba da se osmisli i napravi. $enaoružani alatima, rukama nisu bili u stanju
da kopaju jamu i da poseku drveće da je prekriju. !akle, prvo, neko je došao sa
neophodnim alatima i naučio da ih koriste svi ostali. $eće se saznati za sada, kada je i
ko je taj, koje napravio prvu (tehnološku revolu#iju(, svaka mu čast i sve pohvale. 'li tek
nakon što se pojavio neophodni alat kao što su lopata, sekira i testera, mada primitivan,
od kostiju mrtvih životinja i oštrog kamenja, i kada su ljudi naučili da ih koriste, pojavio
se prvi, stvoren od čoveka, a ne od prirode, konak. !alje, zemuni#e su neizbežno
vlažne i hladne, imaju nedostatak svetlosti i itd. !akle, obavezan korak u razvoju
stambene izgradnje je izgradnja kuća koje su u potpunosti napravljene od drveta.
Srećom, drvo u šumi nije neuobičajenost. Stambena izgradnja od drveta je dovela do
poboljšanja tzv alata za stolariju i napredniju tehnologiju graenja. $eko je smislio
tehniku rezanja drveta, neko + da uklapa debla, kako da se polože jedno na drugo, neko
je došao do ideje da unutrašnji prostor izmeu debala ispuni suvom mahovinom, neko+
kako napraviti vrata i glavni ulaz, i prozore, krov, peć, podelu na sobe i tako dalje ... !a li
je to glavna stvar koju treba da shvatimo. 9lavna stvar je + da čovek, da bi preživeo u
199
umerenoj klimatskoj zoni, mora da sebi izgradi stanište i da nauči kao da napravi alat i
osmisli tehnologiju izgradnje. 7no što je čovek uzeo iz prirode, pažljivo je gledao da
omogući stvaranje novog. 8od jednog čoveka sve je ispalo bolje, kod drugog lošije, a
treći se otkrio kao pravi prirodni talenat i poznavatelj kako se radi sa drvetom.
4ostepeno se akumuliraju iskustva, i kako drvo može da se koristi za stanovanje.
Cezultat je da kuće različitih ljudi izgraenih od drveta izgledaju različito. edna kuća je
lepa, udobna i topla, dok ostale mogu biti pune promaje. !akle, u jednom trenutku bilo
je pro"esionalnih stolara i stolara koji su gradili kuće, ne samo za sebe već i za sve
ostale, u zamenu za svoj rad su dobijali proizvode rada onih za koje su gradili kuću. I
tako dalje i tako dalje ... u toploj i ugodnoj kući, naravno, je dobro, ali ... (Oelim da
jedem2( $eophodna je hrana za vreme trajanja zime. =oće i bilje sazreva samo u toploj
sezoni, a sazrevanje voća i povrća se javlja u različitim vremenima, i treba da se
prikupljaju i čuvaju za vreme trajanja zime. ' za to je potrebno da se izgradi u blizini
kuće mesto za njihovo čuvanje. 7nda, ne mogu svi plodovi da se čuvaju dugo vremena,
tako da je bilo neophodno da se doe do metoda kako da se sačuvaju što je duže
moguće. 4ored toga, količina hrane čak i za jednu porodi#u, za #eo period hladnog
vremena treba da bude prilično velika, i, u prin#ipu, bilo bi teško prikupiti toliko plodova u
njihovom prirodnom okruženju. !a bi se to uradilo, to bi zahtevalo raščistiti velike
površine šume. I što je veći broj porodi#a živelo jedna pored druge, to je veće područje
moralo da se načini za prikupljanje potrebne količine voća i povrća. !akle, jedini izlaz iz
situa#ije je da se raskrči dovoljno šume u blizini njihovog imanja. I pored toga + proučiti
biološke #ikluse biljaka i drveća, pratiti njihov rast do zrelosti voća, i osmisliti alate za
obradu polja i svega što je vezano za to.
<ov je uvek igrao veliku ulogu u ljudskom životu, ali pri sedelačkom načinu života ljudi,
mnoge divlje životinje odlaze u najvećoj mogućoj meri što dalje od mesta ljudskih
staništa. Stoga, postalo je sve teže da se lovi I sve teže, a lov#i su morali da idu sve
dalje i dalje od imanja. Zbog toga, lov#i su počeli da love zveri zbog njihovog krzna, koje
je uvek najbolje tokom zime.
$abavka mesa lovom postaje sve veći problem zbog složenosti donošenja mesa u
mesto prebivališta. !akle, jedini izlaz iz ove situa#ije je mogao biti da se počne sa
gajenjem (mesa( u blizini kuće. :ilo je neophodno ne samo da se ukrote divlje životinje,
već i omogući redovno skladištenje hrane za njih tokom #ele hladne sezone, da se
izgrade objekti za njih, koji ih štite od predatora i hladnoće. )ako, vremenom je ljudski
život postajao komplikovaniji, sve više i više, pojavljivali su se novi alati, nove pro"esije i
navike. 'ko je čovek naporno radio u proleće, leto i jesen, i vreme bilo blagonaklono +
bio je u stanju da se dobro pripremi za zimu i ne gladuje. ' onda je mogao za dugih
200
zima da ide u lov, radi svežeg mesa i toplog krzna, i da razmišlja o tome kako i na koji
način da pojednostavi svoj život u proleće i leto i jesen. 7vo se može postići samo
smišljanjem boljih alata i pronalaženjem načina za povećanje prinosa polja i bašte. /
prin#ipu, želja da se olakša život, tokom zime je terala čoveka da poboljša svoje alatke
koje koristi u vreme drugih godišnjih doba. / izvesnom smislu, želja da se oslobodi
is#rpljujućeg rada, je razlog da trenira svoj mozak zimi, a manje mišiće. )o je bila prilika
da barem za neko vreme napravi pauzu u svakodnevnoj borbi za opstanak u klimi
umerenog pojasa, što je stvorilo priliku za evolutivni razvoj ljudi bele rase. I to je tako,
bez obzira na kojoj planeti se to dešava. /slovi života i borba za opstanak prisili su ljude
bele rase da razvijaju svoje mozgove i sposobnosti, neophodne da preživie u umerenom
klimatskom pojasu. Zapravo je to, a ne nešto drugo, doprinelo bržem razvoju ljudi bele
rase posle planetarne katastro"e pre ?A E@B godina %@E?M&. )o je razlog što je bela rasa
dostigla evolutivni nivo znatno veći od svih drugih rasa, voljom sudbine i slučajem da se
to desilo na našoj planeti. Svaka rasa ima svoju brzinu evolutivnog razvoja, uslovljenu
uslovima njenog okruženja i mogućnostima njene genetike. 4odsećam, da je svaka rasa
smeštena u klimatske uslove koji su najbliži onima koji su bili na planeti+zemlji, koju su
napustili kao rezultat galaktičkog rata, pre oko četrdeset hiljada zemaljskih godina. 7pet,
podsećam na činjeni#u da je 0idgard+Zemlja postala kolonija naroda bele rase pre oko
šest stotina hiljada godina, i da su ljudi bele rase pružili azil drugim rasama, dodelivši im
teritoriju koja je blizu prirodnim uslovima na njihovim matičnim planetama. 'li ova
činjeni#a ne utiče na stopu evolutivnog razvoja ovih rasa. :ela rasa je pokušavala da
pomogne drugim rasama da podignu nivo evolu#ijskog jaza, ali više o tome kasnije,
tačnije, šta je iz toga proizašlo.
$eodgovarajući razmeštaj izbegli#a iz drugih zemalja+planeta u drugačije klimatske
uslove, nego što su blizu uslova na njihovim matičnim planetama+emljama, bi dovelo do
brzog izumiranja ovih izbegli#a ... !akle, vratimo se na analizu evolu#ije društva ljudi
bele rase kao evolu#iono vodeće ... postepeno prilagoavanje ljudi bele rase u uslovima
životne sredine u umerenoj klimatskoj zoni, dovela je do pojave novih zanimanja,
veština, i stvaranja novih alata za olakšavanje života. Iz tog razloga, postepeno se
povećavala želja ljudi da žive bliže jedni drugima. 8ada su razba#ana naselja, jedna
porodi#a je morala da se bavi gotovo svime i tada nije ostajalo prostora za poboljšanje
prirodnih
maksimalnitalenata
razvoj iprirodnih
veština. Samo u zajedničkim
talenata naseljima
i sposobnosti se pojavljuju
svojstvenih preduslovi
svakom ljudskom za
biću.
Samo kada žive rame uz rame, ljudi su mogli da dele jedni s drugima, ne samo plodove
svog rada, već i svoje inova#ije. Samo zajednički život velike grupe ljudi davao je priliku
da de"iniše mlade talente i predaju iskustva najtalentovanijima, i za uzvrat, ubrzao se
evolutivni razvoj društva u #elini. 0eutim, bilo je lakše braniti se od divljih životinja, i
201
izdržati nevolje života, nego se odbraniti od dvonožnog neprijatelja. 7dakle se pojavio

dvonožni neprijatelj23 0eu članovima zajedni#e, nisu svi želeli da naporno rade za svoj
svakodnevni hleb. 7ve ljude su pokušavali da upute na pravi put, ali to nije uvek
uspevalo. I dešavalo se da su bivali proterani iz zajedni#e ili porodi#e. 4roterivani su ne
samo neradni#i, već ubi#e, silovatelji, lopovi i prevaranti. $eki od proteranih su umrli od
očnjaka i kandži predatora, neki od zime i gladi. 'li, neki od proteranih su preživeli.
4reživeli, nakon što su izbačeni iz svojih klanova i zajedni#a, ujedinjeni jedni sa
drugima, često su se pretvarali u lopove. 7ve bande otpadnika su napadale sela, velika
i mala, i pljačkali meštane %u zavisnosti od broja u bandi&, lišavajući ih hrane, odeće,
konja, itd. =remenom, ovih bandi je bilo sve više i više, a ljudi su bili prisiljeni da nauče
da uzvrate ovim bandama. 4ostepeno, to "ormira stalnu grupu, čija je osnovna delatnost
bila da zaštiti naselja i oblasti od naoružanih bandi. Zaštita je vremenom postala njihova
pro"esija, i oni su postali pro"esionalni ratni#i + =arjazi. =eštinu vladanjem oružjem su
takoe savladali najsposobniji i najvredniji. Svi ostali su davali svoje proizvode za
ishranu =arjaga i njihove porodi#e.
=remenom je postalo norma da se daje deseti deo proizvoda svog rada za njih. !akle,
došlo je teško vreme za bande otpadnika. !obro organizovani i obučeni odredi su
napadali bande, što je primoralo bande da napuste svoje domove i da odu u nepoznate
zemlje. )u su napadali domorodačka plemena i narode, ubijali većinu jakih i zdravih
muškara#a, a žene su bili njihovi tro"eji. =eći deo tih bandi su bili muškar#i, tako da su
uvek imali nedostatak žena. 8ao rezultat toga, osvajali su druga plemena i narode, i
uzimali žene iz osvojenih plemena. 8ada su otpadni#i osvajali plemena i narode drugih
rasa + #rne, žute ili #rvene, uzimali su žene ovih rasa, u nedostatku belih žena. 8ao
rezultat toga, njihovi potom#i su nosili znake obe, a ponekad i više rasa. =remenom,
ovaj pro#es je doveo do pojave pod+rasa u oblastima u kojima su staništa tih rasa.
7stavimo ovo za kasnije, a sada obratimo pažnju na razloge za periodične pojave
velikog broja otpadnika.
Izgnani#i su u prin#ipu odbijali na ovaj ili onaj način društvene norme ponašanja, od
kojih je većina bila pozitivna i doprinosila skladnom razvoju čoveka. 7vi ljudi su
vaspitavani u toj tradi#iji, vaspitavani od roditelja na istim primerima, ali su oni, pre ili
kasnije, podizali pobunu protiv starih temelja. 6ta je bio uzrok takvog ponašanja23
4ostoje objektivni i subjektivni razlozi za to. Subjektivni razlozi su, pre svega u vezi sa
razlikama nivoa razvoja njihovih suština. 4ojavljuje se razlika izmeu evolutivnih nivoa
suština kao evolutivno zrelih i veoma (zelenih(. 7dstupanje u evolutivnom razvoju
suština, dovodi do toga, da ljudi imaju različite per#ep#ije o istim in"orma#ijama, različito
reaguju na iste dogaaje i pojave i preuzimaju različite ak#ije i dela. Cazlike u nivoima
202
evolutivnog razvoja odreuju i različit stepen razvoja suština ljudi. =iše razvijena suština
je mnogo manje podložna negativnim spoljnim uti#ajima, bez obzira na prirodu ovog
negativnog uti#aja. 4osebno su lako podložni negativnom uti#aju ljudi, kod kojih suštine
imaju samo dva tela + drugo i treće materijalno telo %eterično i astralno&. $ajviše je
izloženo negativnom uti#aju treće materijalno telo. 'ko suština čoveka ima četvrto, itd..
materijalno telo, čak i u njegovoj neaktivnoj "azi, to ne dozvoljava spoljnom negativnom
uti#aju kvalitativnu promenu suštine, da tera čoveka da postupa protivno svojoj osnovnoj
prirodi. Zato, mlada suština, koja nije dostigla ovaj nivo razvoja, postaje lak plen izložen
)amnim silama %društvenim parazitima&. !ruštveni paraziti, najlakše tako zauzimaju
planetu+zemlju sa mladom #iviliza#ijom. Iz jednog prostog razloga + evolutivni razvoj
mlade #iviliza#ija nije dostigao "azu "ormiranja još jednog, najbolje četvrtog i viših
materijalnih tela. )akozvane (mlade duše( su najbolje (tlo( za (primenu sile( društvenih
parazita. oš jedno plodna (tlo( za uti#aj mračnih sila su mlae genera#ije, koje još nisu
imale vremena da (ponovo aktiviraju( četvrto, itd, telo svojih suština. / ovom slučaju,
čak i (zrela( suština nije uvek u stanju da spreči negativan uti#aj društvenih parazita u
sr#ima i na umove mlaih genera#ija. I vrlo često mračne sile napadaju #iviliza#ije, kada
im je sama priroda olakšala njihov zadatak + za vreme tzv $oći Svaroga.
203
+.1+. PR'RDA DA$A ' $7' SVARGA
5ajde da se odlučimo o čemu se radi i šta je to + !an i $oć Svaroga32 Slavjansko+

arijevske =ede dosta često pominju ovaj kon#ept, i veme je da shvatimo šta se nalazi
iza toga. / našem univerzumu, postoji nekoliko vrsta zvezdanih sistema, spiralnih i
s"eričnih galaksija, maglovitih zvezda +nebula ... $aše Sun#e je u jednom od četiri kraka
naše spiralne galaksij, i to u (zadnjem dvorištu( kraka. Svaka spiralna galaksija rotira
oko svog jezgra pri svom kretanju zvezdanim putevima našeg svemira. $aš svemir je
"ormiran od sedam primarnih materija. )akozvana "izički gusta materija, na koju smo svi
toliko navikli u vidu galaksijN, izmagli#a, zvezdi, planeta, itd, je rezultat spajanja
primarnih materija u regionima kosmosa u kojima su se stekli uslovi gde je to spajanje
bilo neophodno i moguće. I, kao što su utvrdilii naučni#i, "izički čvrsta materije je samo
?E materije vasione a ostalu masu %JE& sastavlja po njihovom mišljenju, takozvana,
(tamna materija(. 7ni nisu, istina, pre#izirali šta predstavlja tamna materija, koju ne
registruju ni poznati moderni naučni instrumenti, ali oprostimo im ovu (malu( glupost.
Slobodne primarne materije, koje čine JE materije u svemiru, i dalje popunjavaju
prostor našeg svemira, nalaze se u stalnom pokretu, a praktično ne utiču jedne na
druge.
'ko je "izički čvrsta materija prisutna u svemiru, ona predstavlja jasne propor#ije odnosa
jednih prema drugima, a u svom slobodnom kretanju u svemiru stvaraju jasne
propor#ionalne odnose medju sobom. I, iako u našem svemiru postoji sedam primarnih
materija, njihov propor#ionalni odnos varira u vrlo širokim predelima. !rugim rečima,
primarne materije su rasporedjene po svemiru vrlo neujednačeno. Svemir je
neravnomeran po rasporedu primarnih materija u njoj. 8ao rezultat toga, u različitim
regijama prostora našeg svemira prisustvo primarnih materija je nepropor#ionalno.
4rin#ipijelno važno značenje ima to, koliko i koje primarne materija dominiraju u datoj
oblasti svemira. 4rekomerna prisutnost u prostoru svemira više ili manje primarnih
materija može imati veoma jak uti#aj na život zvezda, na tektonske, a i druge aktivnosti
planeta, kao i na evolutivni razvoj živih bića. $aš svemir je "ormiran od sedam primarnih
materija, nazovimo ih + ', :, F, !, G, ; i 9, a samim tim koje od tih primarnih materija
postoje u odreenom području prostora univerzuma, zavisi jako puno, ponašanje ljudi,
njihove mani"esta#ije, emo#ije, kvalitet i ostalo. Svaka primarna materija ima konkretno,
jedinstveno svojstvo i osobinu. I po tome, neravnomernost prostora varira od jednog
područja ka drugom području %menjaju se svojstva i kvaliteti prostora&, i to dovodi do
toga da primarne materije reaguju na to nejednako. 0enjanje svojstva i osobina
204
odreenog područja prostora svemira, dovodi do toga da propusnost primarnih materija

takoe varira. 8ao rezultat, postoji kašnjenje jedne ili druge primarne materije u nekom
području svemira. =remenom, dolazi do akumula#ije primarne materije, a to dovodi do
promena u odnosima primarnih materija u toj oblasti svemira. Zbog toga, javlja se višak
odreene primarne materije u toj regiji svemira. S obzirom na činjeni#u da sve druge
primarne materije reaguju na neravnomernost u prostoru, one zadržavaju u toj oblasti
svemira nejednakost, ali na različitim stepenima, tj, reak#ije primarnih materija su na istu
neravnomenost su drugačije. Zato, stepen kašnjenja primarnih materija će u istom
području neravnomernosti biti drugačiji. Cezultat je ,da, u svakoj oblasti
neravnomernosti svemira variraju propo#ionalni odnosu primarnih materija. )ako će
neka od njih dominirati nad ostalim primarnim materijama. 4ri čemu će ta domina#ija biti
drugačija za odnose različitih primarnih materija. I kao posledi#a toga, u svakoj oblasti
neravnomernosti svemira postoji jedinstven raspored i odnos primarnih materija. 'li, tu
postoji još nekoliko osobenosti. $aš svemir + "ormiran je od sedam primarnih materija,
nalazi se izmeu druga dva svemira, "ormirana od šest i osam primarnih materija, koji
svojim uti#ajem uglavnom stvaraju polje neravnomernosti na površini našeg prostora +
univerzuma, "ormiranog od sedam primarnih materija. !akle, postoje dve vrste
neravnomernosti u našem prostor+svemiru. edna vrsta područja neravnomernosti
uzrokovana uti#ajem našeg svemira, "ormira osam primarnih materija i dovodi do
dominiranja njene primarne materije, dok je druga vrsta neravnomernosti uzrokovana
uti#ajem svemira "ormiranog od šest primarnih materija i dovodi do domina#ije u takvom
području primarne maerije 9. 4ri tome, udarna područja neravnomernosti preostalih
primarnih
svojstvimamaterija našeg
i kvalitetima prostora+svemira
primarnoj materiji 9+ili',primarnoj
:, F, ! i materiji
;, su jača
G. što
7vosuje bliže svojim
trenutak
važan za razumevanje prirode "enomena dana i noći Svaroga. Stvar je u tome da
domina#ija u oblasti neravnomernosti primarne materije 9 ili primarne materije G ima
vrlo značajan uti#aj na evolu#ijski razvoj, kako na odreenog čoveka, tako i na
#iviliza#iju u #elini. 4ri domina#iji primarne materije G postoje optimalni uslovi za razvoj
čoveka punog trećeg i četvrtog materijalnog tela, što se ogleda u razvoju visokih
duhovnih i moralnih kvaliteta, svesti i savesti. 7blast neravnomernosti u svemiru sa
takvom strukturom kvaliteta, naziva se !an Svaroga %Sl. @A i sl. @B&. 4ri domina#iji
primarne materije 9, postoje uslovi za hipertro"irani razvoj drugog i nepotpunog trećeg
tela čoveka, što se ogleda kod ljudi kao pojava lažnih svojstva i kvaliteta. )o dovodi do
pojave evolu#ijskog skretanja, posebno u ranim "azama evolutivnog razvoja i pojedin#a i
#iviliza#ije u #elini. 7pasnost evolu#ijskog skretanja u ranim "azama razvoja čoveka se
ogleda u činjeni#i da, u nedostatku suštine bića čoveka četvrtog i drugih tela dovodi do
neravnomernog razvoja trećeg tela. I ovo se ogleda u povećanju ljudske agresije,
205
žestokosti, pohlepe, zavisti, itd.. )o prekomerno zasićenje trećeg materijalnog tela

suštine bića čoveka primarnom materijom 9, osigurava nastanak i razvoj gore
navedenih negativnih kvalitetaL )amne Sile imaju mogućnost da utiču na ljude, koji
imaju slične osobine ličnosti, a preko njih da utiču na ono što se dogaa na #eloj
0idgard+Zemlji. Samo ljudi koji su prošli kroz početne "aze evolutivnog razvoja, u većini
slučajeva postaju imuni na slična skretanja. Gvolu#iona skretanja usporavaju evolu#ioni
razvoj, stvarajući mogućnost )amnim Silama da utiču na njih i kontrolišu ih. 7blasti
neravnomernosti prostora sa takvom kvalitetom strukture nazivamo $oći Svaroga %slika
@M.&. 4risustvo takvih regiona neravnomernosti, opasnih za evolutivni razvoj, poznata su
kako Svetlim tako i )amnim Silama. Svaka #iviliza#ija prolazi kroz početnu "azu
evolutivnog razvoja, kao što je (oboljevanje( nekom vrstom zarazne bolesti u
detinjstvu. )o se ne može izbeći, kako se ne može izbeći ni, na primer, "aza
embrionalnog razvoja ljudi. I to je to ('hilova peta( evolutivnog razvoja svake #iviliza#ije
koju pokušavaju da iskoriste )amne Sile kako bi uzele kontrolu nad #iviliza#ijom na
Zemlji i planetom koju te #iviliza#ije nastanjuju. !akle, taktika i strategija )amnih Sila je
da pripremi zemlju+planetu za koju su zainteresovani za mogući napad. 8ada se ta ili
neka druga planeta+zemlja, za koju su oni zainteresovani, približava regionu prostora sa
negativnim evolu#ionim dejstvom, oni ili koriste #iviliza#ije koje su na (dečjem( nivou ili
kreiraju u toj #iviliza#iji taj (dečji( nivo, sve dok se ta planeta+zemlja sa svojom
#ivilizaijom približava oblasti $oći Svaroga. $egativno evolu#iono skretanje predstavlja
spoljno polje, primorava ljude koji su u ranim "azama evolutivnog razvoja da se
prilagode, ne dozvoljavajući im da se razvijaju harmonično. :aš kao što snažan magnet
magnetizuje komada
namagnetisaani, metala,
preokret predajući mu
je neophodan, svoju
tako da polarnost.
se njihovo 'ko su metalni
magnetno poljedelovi već
prilagodi
moćnijem magnetnom polju. <judi u ranim "azama evolu#ije su slični opilj#ima + sitnim
komadima metala, a samim tim su i naje"ikasnije )amne Sile u tim vremenima.4osebno
lako mogu da uhvate planetu+zemlju, kada prolazi kroz polje sa negativnim evolutivnim
dejstvom. Zbog toga je, u prin#ipu, ostalo samo da osiguraju da takvo nezrelo voće
(padne( u njihove ruke. 'li takva (sreća(, kada planeta+zemlja prolazi kroz region
prostora sa negativnim evolu#ionim poljem za #iviliza#iju koja je je u ranoj "azi evolu#ije,
se dešava veoma retko. !akle, )amne Sile često stvaraju neophodne uslove za to. 'ko
žele da preuzmu planetu+zemlju, i na njoj + #iviliza#iju, koja je već prošla ini#ijalnu "azu
evolutivnog razvoja, )amne 4arazitske Sile koriste sledeću strategiju. $a takvoj planeti+
zemlji stvaraju planetarnu kataklizmu, uništavajući in"rastrukturu #iviliza#ije. Zatim,
preživeli se neminovno nalaze na primitivnom nivou, a kada takva planeta+zemlja stigne
do evolu#iono negativnog područja svemira, )amne Sile lako preuzimaju kontrolu nad
tom #iviliza#ijom. $eki će se možda pitati zašto sve to )amnim Silama treba32
206
Slika @A
207
Slika @B
208
Slika @M
209
Stvar je u tome što )amnim Silama ne treba prazna planeta+zemlja ili ako je uništena.
7vim kosmičkim parazitima trebaju robovi zbog prirodnih resursa same planete, nakon
čije se eksploata#ije planeta + zemlja obično uništava sa već sada nepotrebnim
robovima. 8osmički paraziti zatim odlaze ka svojoj sledećoj žrtvi planeti. Sve ovo je
poznato i Svetlim Silama. $jihova strategija i taktika se sastoje u tome, da dozvole
)amnim Silama da stvore planetarnu katastro"u, da odba#e #iviliza#iju planete+zemlje
na primitivan nivo, i zatim minimiziraju uti#aj i aktivnosti )amnih Sila. $a našoj 0idgard
Zemlji Svetle Sile koriste obe metode. )arh !ažbog, svojom silom je uništio pre ??? D@@
godine %@E?M godine& lunu <elu sa bazama )amnih Sila. Istina, katastro"a se nije mogla
izbeći, i posle svih komada lune <ele koji su pali na 0idgard+Zemlju, došlo je do
potonuća !a1'rije na dno Severnog ledenog okeana. Ipak, #iviliza#ija 0idgard Zemlje
nije spuštena na nivo primitivnog divljaštva, a )amne Sile su morale da ostanu (praznih
ruku(. $ažalost, drugi put našoj 0idgard+Zemlji se nije posrećilo. <ideri 'ntlanja
%'tlantida&, koji su imali negativno evolu#iono skretanje, postaju agenti )amnih Sila i
pokreću planetarni rat za svetsku domina#iju, pre ?A E@B godina %@E?M&. 7ni su koristili
nuklearno oružje, i pokušali da kontrolišu snagu 4rirodnih elemenata 0idgard+Zemlje.
4okušaji administra#ije bili su neuspešni, i ;ata, druga luna je počela da pada na
0idgard Zemlju. !a bi sačuvao planetu od uništenja, :og $ij je uništio ;atu u padu, ali
njene krhotine su bile prevelike, i one su izazvale potonuće i same 'tlantide. 7sa
0idgard+Zemlje, kao rezultat pada krhotina lune ;ate, je promenila nagib za @A.M
stepeni, i sve to, uzeto zajedno, izazvalo je dosta prirodnih katastro"a i početak novog
ledenog perioda. I pri tome se desilo ono šta su )amne Sile tako dugo želele da
postignu, većina preživelih
$akon katastro"e i potpunogove planetarne
uništenja katastro"e#iviliza#ije
in"rastrukture je brzo pala na primitivni nivo.
0idgard+Zemlje, samo
mali broj ljudi je uspeo da zadrži svoj #iviliza#ijski nivo, ali oni nisu više mogli da
kontrolišu situa#iju. edina stvar koja se mogla uraditi + jeste da se sačuvaju znanja i
in"orma#ije o dogaajima. )amne Sile su bile spremne da proslave pobedu, ali je
njihova proslava bila nešto preuranjena. 4redviajući mogućnost takvog razvoja, erarsi
Svetlih Sila smeštaju u utrobu 0idgard+Zemlje izvor života. 7vaj Izvor života je trebalo
da posluži kao protivteža negativnom evolu#ionom dejstvu, koje je prouzrokovano
putanjom 0idgard+Zemlje u prostoru sa nepovoljnom distribu#ijom primarnih materija.
4rilikom rota#ije naše galaksije, 0idgard+Zemlja se sa njom povremeno nae u takvim
zonama svemira, gde se stvaraju negativna evolu#ijska polja. I kreće se dugo vremena
u toj zoni prostora sve dok ih ne napusti %region sa negativnim evolutivnim poljem&.
=reme prolaženja kroz prostor svemira sa negativnim evolu#ionim dejstvom kreće se od
nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina. $aši pre#i su ovaj protok vremena zvali, kroz
ove prostorne zone, $oći Svaroga %Sl. @&.
210
Slika @
211
4oslednja, najteža noć Svaroga, okružila je 0idgard+Zemlju na sedam krugova života, tj

za ?EED godina, od leta BJ %JDD, pne& do leta H MEB %?JJM+?JJ g.n.e.&. (7zbiljnost(
$oći Svaroga odreuje iznos negativnog evolu#ionog dejstva, u svakom od ovih
regiona svemira. 6to je više negativnog evolu#ionog dejstva, to je (tamnija( $oć
Svaroga. 6to je (tamnija( $oć Svaroga, to je lakše za )amne 4arazitske Sile
pokoravanje stanovnika planete+zemlje, prolazeći kroz takvu zonu prostorne
neravnomernosti. 6to više je moćniji spoljašnji negativno evolutivni de"ormišući prostor,
teže je svakom čoveku da razvije harmoniju. !rugim rečima, čoveku je teže, da izbegne
ispoljavanje agresije, nasilja, da odoli osnovim instinktima i emo#ijama i kako i.t.d...
)rajanje, kako dana, tako i noći Svaroga odreena je veličinom ovih oblasti u prostoru
neravnomernosti. 6to je veća ta oblast prostornih neravnomernosti u svemiru, to će više
vremena naša galaksija, rotirajući oko svog #entra, prolaziti kroz te zone
neravnomernosti svemira. Zato, vreme trajanja dana i noći Svaroga varira u odnosu na
širinu i dužinu predela. I vreme trajanja konkretne noći Svaroga može znatno da varira i
na jednu i na drugu stranu do vremena koje treba da doe na smenu + dana Svaroga.
4rostorno negativna evolutivna dejstva, de"ormišu kvalitativnu strukturu ljudske prirode,
a to je posebno lako da se dogodi početkom evolu#ionog stadijuma. $a taj način,
)amne sile vole da zahvate #iviliza#ije u vreme $oći Svaroga. Samo veoma jaka volja i
visoki moralni prin#ipi mogu dozvoliti čoveku da prevazie negativan uti#aj evolu#ionog
dejstva $oći Svaroga i prevazie evolu#ionu "azu razumne životinje.
212
+.1,. '%VR Ž'V(A; #A PR('V("ŽA )('AJ)

$7' SVARGA
$aši pre#i i Svetli jerarsi su bili svesni ovih prirodnih "enomena i da je za maksimalnu
neutraliza#iju negativnih evolutivnih dejstva $oći Svaroga potrebno staviti u utrobu
0idgar+Zemlje Izvor Sile % života &, o kome se priča u drevnom zapisu*
... predvide$i su tamu na Midgard<em$ji bogovi, i rasa potomaka je doš$a u ...
pomo".I
)o je mogućnost da se kompenzuje izvor negativnih evolu#ionih de"ormišućih dejstva
noći Svaroga i odlučili su se Svetli erarsi za postavljanje Izvora života u nedra 0idgard+
Zemlje. !ejstvo izvora na površini nije bio konstantno, zbog činjeni#e da je negativna
evolu#iona osnova ostala nepromenjena i kvalitativno i kvantitativno u ovoj noći
Svaroga. I po tome, postavlja se neutrališuće dejstvo, u vremenski različitim negativnim
uti#ajima evolutivnog skretanja, što se dešavalo na površini, na različitim tačkama, na
kojima izlazi izvor iz 0idgard+Zemlje. 7vaj izvor je periodično nestajao na jednom
mestu, da bi se pojavljivao na nekom drugom*
Iduboko u #em$ji, on je akumu$irao snagu na ra#$i+itim $oka=ijama na površini
Midgrad bi"a. $i Ve+ni #vor božanske mo"i je na svakom kraju *vete ?ase tekao.
I
$a mestima izlaza na površini 0idgard+Zemlje, sila izvora je čak i ubrzavala evolutivni
razvoj čoveka. 7va mesta izvora se drže u tajnosti od neprijatelja i za neupućene. /
ovim poljima je postavljen blokirajući e"ekat za mogućnosti koje su svojstvene čoveku.
$akon katastro"e 'ntlanja %'tlantida&, Svetli erarsi postavljaju u u
trobu 0idgard Zemlje generator, koji blokira ljudske mani"esta#ije i sposobnosti do tog
stepena, dok ne dostignu nivo evolutivnog razvoja, koji omogućava da ostvari
odgovornost za svoja dela.)o odgovara evolutivnom razvoju u kojoj čovek dobija šest
materijalnih telazavršava
razvoja, čovek sa postojećim "izičkim bićem.
"azu planetarnog 8ada
#iklusa stigne
i ulazi do ovog
u "azu nivoa evolutivnog
kosmičkog. 4odešavanje
blokirajućeg os#ilatora u utrobi 0idgard Zemlje je neophodna mera Svetlih erarha,
nakon nerazumne ak#ije lidera 'ntlanja %'tlantida&, kada su pokušali da iskoriste
prirodne sile za svoje potrebe,što je gotovo dovelo do uništenja 0idgard+Zemlje, pre ?A
E@B godina %u @E?M. godini&, kao što je ranije rečeno. $astao je jedinstveni sistem
213
(zaštite od budala(, koji nije dao priliku čoveku da razvije genetski poten#ijal, dok ne
postigne skladan razvoj prosvetiteljenog znanja, razumevanje posledi#a svojih
postupaka i osećaj odgovornosti za njih. Završetak planetarnog #iklusa ljudske evolu#ije
u velikoj meri to osigurava. S obzirom na gore navedeno, izlazi Izvora drže se u tajnosti,
zbog činjeni#e da u oblasti izlaza na čoveka ne deluje blokirajući os#ilator*
&ako #vor Jivota daruje *nagu svim
$judima, ogovima i ra#nim bi$jkama,
Dn kod svih bi"a uve"ava

darove kojima ih je Jivot obdario...
&od ogova otkriva on skrivene si$e,

$jude vodi sag$asju mis$i njihovih.
Iz ovog pasusa slavjano+arijevskih =eda, objašnjava se interesantan detalj. Izvor Oivota

daje silu i ljudima i bogovima. I ne samo to + Izvor Oivota u bogovima otkriva prikrivene
sile, a ljude vodi saglasju svojih misli. Iz ovog pasusa jasno je da u drevnim vremenima,
naši pre#i pod bogovima nisu podrazumeli onaj smisao koji je ugraen u ovaj kon#ept
danas.4od :ogovima su naši pre#i podrazumevali Svetle erarhe i ljude, sa postojećim
poten#ijalima da to postanu i sami. Ispostavilo se da su neki ljudi (Spavajući :ogovi(, tj
da imaju genetske sposobnosti, sa čijim pravilnim razvojem, mogu ostvariti veći nivo
razvoja. Čovek pod uti#ajem blokirajućeg os#ilatora, ne može biti svestan svojih
genetskih sposobnosti, sve do momenta, kada ne stigne do kraja konačnog planetarnog
evolu#ijskog #iklusa. I verovatno je, da su =olhovi koristitili izlaze Izvora Oivota da
identi"ikuju meu ljudima (Spavajuće :ogove( koji bi tada aktivno pomogali ljudima u
njihovom harmoničnom razvoju. Stvar je u tome, da nisu svi, pa čak ni veoma dobri ljudi,
sposobni da prou kroz sve "aze planetarnog razvoja i da dostignu nivo kosmičke
evolu#ije. 4ravilno bi bilo rečeno, da je vrlo malo ljudi koji su u stanju da se tako razviju.
4oenta je u tome, da su na žalost, veoma retko kombinovani u jednom čoveku prirodni
kapa#iteti i predvieni genetski kvaliteti, kao i harmoničan razvoj ličnosti, bez kojih je
jednostavno nemoguće da se završi #iklus planetarne evolu#ije. I bez prosvetljenog
znanja, što podrazumeva razumevanje ljudske uzročnosti u prirodi i ljudskom društvu,
kao i dostupnosti razumevanja kako, kada, zašto i zbog čega je dopuštena svesna
interven#ija čoveka u sve to. 4ovrh svega, potrebno je imati odgovarajuće osobine i
kvalitete koji dozvoljavaju sprovoenje interven#ije, sadržane u poznavanju pune lične
odgovornosti za bilo koju takvu ak#iju. )ek kada se sve skladno ukombinuje u jednom
214
čoveku, postoji mogućnost prolaska planetarnog evolutivnog #iklusa. Zato se, izlazi
Izvora Oivota koriste za identi"ika#iju ljudi sa velikim evolu#ionim poten#ijalom, u
vremenu dok ljudi koji ne vladaju njim, dolaskom do zone izlaza izvora, ne pokazuju
nikakve posebne osobine i kvalitete.
Zato se u tekstu kaže da izvor života ljudima, bez posebnih svojstva i osobina, daje
samo u skladu sa svojim mislima. / područjima Izvora Oivota, ljudi sa velikim
evolu#ionim poten#ijalom, (Spavajući :ogovi(, mogu da rade punim kapa#itetom,
nemogućim izvan ovih zona. 8oji je čovek (Spavajući :og(, bilo je gotovo nemoguće
odrediti van izlaza Izvora Oivota, samo dolazak u predeo grani#a, otkrivao je ko je to. I
tako su izlaze Izvora =olhovi čuvali kao tajnu, ne samo od neprijatelja već i od svih
neupućenih. Slavjano+arijevske =ede ukazuju na znake koji identi"ikuju gde su izlazi
Izvora Oivota*
.................................................. ......................
 tajne roenja trava u b$i#ini #vora
do sada su $judima nepo#nate bi$e...
*vaka bi$jka kraj #vora menja$a je

svojstva i rast prvobitni.
!e+urke su se podi#a$e i aršin i#nad #em$je,

i biva$e tvrde kao kamen,
kovi$j trava di#a$a se i do +itav peda$j ,

a jagode kome ras$e su visoke kao drve"e.
‚ta "e se dogoditi sa *varogovom travom

kada jednom nikne i pojave se i#dan=iH
Fime "e obdariti tu travu #vor Jivota

< na to pitanje Jre=i nemaju odgovor.
$a mestima izlaza Izvora Oivota na površini se primećuju anomalije rasta biljaka, a od

kojih uzroka svešteni#i nisu znali. )o znači da mudra#i nisu znalim prin#ipe dejstva
Izvora Oivota na ljude. 0oguće je da je =olhovima+čuvarima jednostavno saopštena
činjeni#a o postavljanju u utrobu 0idgard+Zemlje Izvora Oivota i smisao toga, ne
objašnjavajući im prin#ip rada. $ajverovatnije, kako bi se sačuvala ova in"orma#ija u
215
punoj tajnosti. 'li, u svakom slučaju, )amne Sile su pokušavale da nau mesto izlaza
Izvora Oivota na površini, u #ilju da se oslobode dejstva blokirajućeg os#ilatora. I to je
razlog za čuvanje mesta izvora u tajnosti. I najverovatnije, dimenzije izlaza izvora na
površini su bile male, inače bi bili lako detektovani preko nenormalnog rasta biljaka ...
Cazlog za pojavu (bitangi( meu ljudima bele rase, je evolutivna pristrasnost koja se
javlja u mlaoj genera#iji, tokom prolaska kroz "azu razumne životinje. !ozvolite mi da
vas podsetim da se svaki čovek raa kao životinja i dosledno prolazi kroz "aze razvoja
životinje, inteligentne životinje i razumnog čoveka. 4rolazeći kroz "aze životinje i
inteligentne životinje, neizbežno za svakog čoveka, može da se desi u okruženju
ljudskog društva, ispijanje iskustva prethodnih genera#ija. Cazvojna pristrasnost nastaje
samo u "azi inteligentne životinje, kada postoji aktiviranje trećeg materijalnog tela
suštine bića čoveka.
Ceaktiviranje trećeg materijalnog tela, dogaa se u dve "aze evolu#ijskih etapa + uvek se
reaktiva#ija dešava zbog zasićenosti primarnom materijom 9 na odreenom nivou, kada
postoje uslovi za nastanak trećeg materijalnog tela usled zasićenja primarnom
materijom ;, i tada razvoj ulazi u drugu "azu. )ek nakon završetka ove druge "aze
razvitka trećeg materijalnog tela, postoje uslovi za ponovno aktiviranje ili razvoj četvrtog
materijalnog tela kada čovek ulazi u "azu samog ljudskog razvoja. =reme reaktiva#ije
trećeg materijalnog tela dogaa se u vreme adoles#en#ije, a to je najmaksimalnije
moguće vreme u kome je čovek izložen spoljnim e"ektima, naročito negativnim. )im
vremenom se koriste )amne Sile za svoje napade na mlae genera#ije, kako bi ih
sprečili da dostignu nivo stvarnog čoveka. ' ovu ranjivost mlaih genera#ija koriste
)amne Sile veoma prosto + aktiviranjem trećeg materijalnog tela, naročito u "azi
njegovog zasićenja primarnom materijom 9, koje je praćeno povećanom agresivnošću,
žestinom, seksualnošću, itd... / ovoj "azi razvoja, čovek prolazi kroz evolutivnu džunglu,
kroz mani"esta#iju nagona i emo#ija, direktno dolazi do zasićenja trećeg materijalnog
tela primarnom materijom 9. )o može ispraviti samo pravilno vaspitanje, obrazovanje,
razvoj svesti i prisustvo lične savesti. Samo svest o odgovornosti za svoje postupke,
dozvoljava čoveku da se razvije prolazeći kroz ovu evolutivnu džunglu, a da ne čini dela
koja će dalji razvoj učiniti nemogućim. Sama aktiva#ija instinkta i osećanja koji izazivaju
aktivnost zasićenja trećeg materijalnog tela primarnom materijom 9, ne znači evolu#ijski
krah. )o je nužno zlo, ili pre#iznije neizbežan uslov koji može mali broj ljudi izbeći. Čak i
usled prekomernog zasićenja trećeg materijalnog tela u ovoj evolutivnoj "azi, većina ljudi
prolaze kroz njega bez ikakvih ozbiljnih posledi#a za sebe. edino što je potrebno za to
je + razvoj samokontrole kako bi se postigla sposobnost da se kontrolišu instinkti i
osećanja. $a žalost, vrlo mali broj ljudi je u stanju da postigne ovaj nivo samokontrole, a
216
zatim dolazi na red zajedni#a da pruži pomoć, koja će mlaim genera#ijama pomoći, ne
samo ličnim primerom, ponašanjem, zahtevima i zakonima, već i kombinovanim
e"ektom psi+polja zajedni#e, kada se prolazi kroz tu evolutivnu "azu.
)okom dana Svaroga, pri prolasku čoveka kroz evolu#ijski stadijum razumnog čoveka,
stvaraju se dodatni e"ekti pozitivnog sveukupnog psi polja okruženja na mlae
genera#ije, olakšava se i ubrzava prolaz kroz negativni deo evolutivnog razvoja. !akle,
tokom dana Svaroga, kada čovek prolazi kroz evolutivnu "azu inteligentne životinje,
pozitivnom uti#aju sveukupnog zajedničkog psi+polja, dodaje se još i pozitivni uti#aj
regiona kroz koji se kreće naša galaksija. I ovaj prostorno evolutivni ak#elerator, !an
Svaroga, stvara veoma značajnu (vrstu dodatka( kao pozitivan uti#aj u zajedničkom
evolu#ionom psi+polju. 4osebno teško, evolutivnu podršku prostornih os#ila#ija, !an
Svaroga daje ljudima sa (mladom( suštinom svog bića. 8on#ept (mlade( suštine bića, ni
na koji način nije u vezi sa starosti čoveka, pa čak i sa starosti suštine. 4od (mlad( treba
shvatiti kvalitativno stanje suštine čoveka. 'ko se suština čoveka sastoji od dva tela,
drugog i trećeg materijalnog, to znači da je evolu#ijski mlada. 4ogotovo ako je treće
materijalno telo čoveka u početnoj "azi svog razvoja. Za sve ljude, koji imaju (mladu(
suštinu bića, spoljna pozitivna evolu#ija usled uti#aja !ana Svaroga, u mnogim
slučajevima je opredeljujuća. =rlo često bez takve spoljne podrške u !anu Svaroga,
mlada suština jednostavno nema načina za prevazilaženje barijera i mogućnost da
postigne odgovarajuću kvalitetnu evolutivnu "azu čoveka, i čak, u nekim slučajevima,
kosmičku "azu ili stanje )vor#a. Zanimljivo, da je u okviru !ana Svaroga vidljiv evolutivni
skok u razvoju zemlja+planeta, posebno je to vidno u početnim "azama razvoja
#iviliza#ija, u vremenima njihovog (dečjeg( perioda. (!ečji( period razvoja, da budemo
pre#izniji + (vrtić(, možemo nazvati svaku #iviliza#iju koja prolazi kroz "azu razvoja
inteligentne životinje, čak i kada instinkti upravljaju ponašanjem pojedina#a, i #iviliza#ije
uopšte. / prin#ipu, do same tranzi#ije 5omo sapiens životinje u evolu#ionu "azu
inteligentne životinje, nikada ne bi došlo bez evolu#ionog (guranja( !ana Svaroga2
Ispostavlja se, da sam svemir u vreme !ana Svaroga (otvara( evolu#ioni prozor,
dozvoljavajući živoj materiji da dostigne nivo inteligen#ije %razuma + C' dostići
prosvetljenje uma&. )ačnije, proosvetljenje uma se odvija u dve "aze, pri postizanju "aze
inteligentne životinje i dostizanju "aze razumnog čoveka %za humanoidne rase&.
!ozvolite mi dapodručje
galaksije kroz vas podsetim da je
prostora, dan Svaroga zasićenog
neravnomerno ništa drugoi sa
nego vremejedne
viškom prolaska naše
primarne
materije. 4rosto neverovatno, sam univerzum stvara uslove za pojavu C'z/0a2
8ada razvoj žive materije dostigne odreeni evolutivni nivo, kvalitativno stanje prostora
u vreme prolaska kroz !an Svaroga, u prin#ipu, neminovno dovodi do pojave svesti,
koja ima mogućnost da se iz male (iskre( pretvori u besmrtan (plamen( prosvećenog
217
znanja. I takav prirodni "enomen nije nešto izuzetno, ne javlja se samo u našoj galaksiji.
:ilo koja galaksija našeg prostora+univerzuma u svom kretanju ulazi u oblasti prostornih
neravnomernosti dana i noći Svaroga. )o znači da je na stotinama hiljada planeta u
našoj galaksiji, gde je život neizbežna pojava, um u odreenoj "azi evolu#ije,
zahvaljujući !anu Svaroga, ali i u hiljadama galaksija našeg prostor+univerzuma. Iako
se u tim galaksijama, vremena dok prolaze kroz evolu#iono polje neravnomernosti ne
nazivaju !ani Svaroga, ta područja našeg univerzuma imaju isti e"ekat na nastanak
uma, kao u našoj galaksiji. I ovo se dešava ne samo u našom univerzumu, već u svim
ostalim, ali sa nekim osobenostima. / vreme prolaza naše galaksije kroz region
neravnomernosti !ana Svaroga, evolutivna skretanja se javljaju vrlo retko. 4ri tome,
pojava skretanja se javlja, uglavnom, kao genetsko oštećenje ili inkarna#ija suštine bića
koje već ima negativno evolu#iono skretanje. Sasvim drugačije je prilikom prolaza naše
galaksije kroz region neravnomernosti $oći Svaroga. 7blasti neravnomernosti $oći
Svaroga nose negativno evolu#iono dejstvo, koje ima maksimalni uti#aj na (mlade(
suštine bića i mlae genera#ije, dok prolaze kroz "azu evolutivne džungle inteligentne
životinje. Čak trećina reaktiva#ija materijalnog tela (starih( suština %suštine, imaju svoju
inkarna#iju drugog, trećeg, četvrtog i (viših( materijalnih tela& u vreme prolaza stadijuma
inteligentne životinje imaju malo negativno evolu#iono odstupanje. ' kada je prisutno to
relativno malo prirodno evolutivno negativno odstupanje, nametnuto prostornom
negativnom evolutivnom osnovom $oći Svaroga, samo snaga volje i visoki moralni
kvaliteti, prenoseći se sa genera#ije na genera#iju, omogućavaju ljudima da prevaziu
tu evolutivnu (barijeru(. Imajte na umu + Snaga =olje, =isoki 0oralni 8valiteti i 4rin#ipi,
koji se prenose
neutrališete sa$oći
uti#aj genera#ije na genera#iju,
Svaroga. 7vo je veomasu važna
oružje tačka
koje vam omogućava da
za razumevanje taktike i
strategije )amnih Sila %društveni paraziti& u njihovim ak#ijama da preuzmu kontrolu nad
#iviliza#ijom. $jihova strategija i taktika su veoma jednostavne, "izičko uništavanje
nosio#a jake volje ili volje jednog naroda %uništavanje lidera i nosio#a (liderske
genetike(, drugim rečima, srži na#ije&, sa kasnijim uništavanjem morala i tradi#ije, što
neguju vekovima i ponekad hiljadama godina. )amo gde postoji uništavanje srži na#ije i
uništavanja morala, )amne Sile neminovno dominiraju nad narodom ili na#ijom. 7vo je
njihov (rukopis(, kojim se mogu uvek prepoznati bez obzira na to, iza kakve se retorike
kriju. 'li više o tome kasnije, za sada se vratimo "enomenu dana i noći Svaroga.
4rekomerno zasićenje regije neravnomernosti našeg prostora i svemira jednom ili
drugom primarnom materijom različito je od regiona do regiona. 6to je veće zasićenje,
veći je uti#aj koji ima na evolutivni razvoj kako pojedina#a tako i #iviliza#ije u #elom.
Stoga, možemo govoriti o (svetlosti( !ana Svaroga i (mraku( $oći Svaroga. 6to je veće
zasićenje polja neravnomernosti primarnom materijom G, to je (svetliji( !an Svaroga, to
218
su povoljniji uslovi za nastanak svesti, ili evolutivnog skoka. 6to je veće polje
neravnomernosti primarnom materijom 9, to je (tamnija( $oć Svaroga, tim je veća
negativna evolu#ija, i veći broj ljudi je pod uti#ajem ovog skretanja. Oeleo bih da vam
skrenem pažnju na još jednu osobenost !ana i $oći Svaroga. 4rostorna oblast
neravnomernosti može biti predstavljena kao prostorno (jezero(, ispunjeno sa jednom ili
ostalim primarnim materijama, koje imaju različite oblike, prostorne razmere i (dubinu(.
4od (dubinom( treba shvatiti svojstva i osobine prostora u predelima konkretne
neravnomernosti. Slobodne primarne materije kreću se u prostoru u odreenim
prav#ima, zatim se susreću na putu kroz prostor neravnomernosti, ulivaju se u nju i
reaguju drugačije na neravnomernosti. /bačene u polje neravnomernosti, slobodne
primarne materije uplivavaju jednako, ali na razne načine. $a (izlazu( iz polja prostorne
neravnomernosti, slobodne primarne materije suočavaju se sa kvalitativnom barijerom,
stvorenom različitim svojstvima i osobinama oblasti neravnomernosti i neutralnog
prostora. / ovoj zajedni#i oblasti neravnomernosti dana i noći Svaroga, izražavaju svoju
"unk#iju. 4rostorne oblasti neravnomernosti noći Svaroga predstavljaju iskrivljenost
prostora, izazvanog različitim osobinama i kvalitetima prostora u prav#u osnovnog
prostranstva svemira, obrazovanog od šest primarnih materija. /slovno označavamo
slično prostorno iskrivljenje znakom minus %+& zbog činjeni#e da imaju nizak nivo
dimenzionalnosti našeg prostornog univerzuma. 4ostoji skretanje našeg prostornog
univerzuma, koji je zasićen, u većem stepenu primarnom materijom 9. / ovom tipu
prostornih neravnomernosti sve primarne materije (#ure( bez problema, jer je pad
dimenzija sa višeg nivoa ka nižem nivou. 4ri (#urenju( iz takvog prostora
neravnomernosti
prostora ka višim iste primarne
nivoima, materijepadajućim
tj nasuprot moraju dadimenzijama.
krenu sa nižih nivoaslobodne
!ruge dimenzijaprimarne
materije, kao što je već pomenuto, reaguju na području neravnomernosti nejednako, ili
pre#iznije, one različito reaguju na promene osobina i kvaliteta prostora. !akle,
(#urenja( iz oblasti neravnomernosti tipa $oći Svaroga prekomerno zasićenim
primarnom materijom 9, su maksimalna, jer će se ta primarna materija zadržati
maksimalno blizu kvalitativne barijere. )ako ispada da se maksimalno negativno
evolutivno skretanje nalazi pred sledeće (utro( noći Svaroga. $oć Svaroga je
(najmračnija( pred njen završetak, i to je naje"ikasniji put za ak#iju )amnih Sila
%društveni paraziti&. $a taj način, pre no što se pojavi (Zora( Svaroga, ljudi su najviše
otvoreni za spoljne uti#aje, to je vreme u kojem ljudi maksimalno rezonuju sa kvalitetima
koje koriste )amne Sile, u #ilju da postignu svoju apsolutnu vladavinu. 0oćna (Zora(
prostorno negativnog evolu#ionog dejstva dovodi do preteranog zasićenja drugog i
trećeg materijalnog tela živih ljudi primarnom materijom 9, koja izaziva najveću
mani"esta#iju agresije, okrutnosti, pohlepe ... i instinkta. )ako je u to vreme najlakše
219
uništiti moral i najviše duhovne prin#ipe. / tom vremenu, često postoji, neznatno mala
spoljna tačka, zbog koje bi većina ljudi sa (mladom( suštinom bića, mogla brzo da
padnu pod punu kontrolu )amnih Sila, i, vrate se na stadijum životinje, kada #aruju
samo neki instinkti. ' dogaaji vezani za nedavnu prošlost, a i sadašnjost, u potpunosti
to potvruju ... ' sada, pogledajmo šta se dešava u oblasti neravnomernosti dana
Svaroga. 4rostorno polje neravnomernosti !ana Svaroga, takoe ima prostorno
iskrivljenje, uzrokovano razlikom u osobinama i kvalitetima prostora, samo se na gornjoj
strani nalazi ispod prostora+svemira "ormiranog od osam primarnih materija. /slovno
označavamo slično prostorno zakrivljenje znakom plus %&, zbog činjeni#e da se nivo
dimenzionalnosti našeg prostora+univerzuma na tom mestu povećava. 4ostoji neka
vrsta prostorne (kvrge( u našem univerzumu, koja je previše zasićena sa primarnom
materijom G. )akvo polje prostorne neravnomernosti može se predstaviti kao prostorni
(vrh(. / ovoj vrsti prostorne neravnomernosti, sve slobodne primarne materije (ulivaju(
se u suprotnom smeru prostorne neravnomernosti, jer prate razliku dimenzija, sa nižih
ka višem nivou dimenzionalnosti. 'li zato, pri (#urenju( iz takve prostorne
neravnomernosti, te iste slobodne primarne materije, moraju preći sa viših nivoa
dimenzija prostora na niže nivoe koji odgovaraju njihovom kretanju.
4rimarne materije nejednako, %što je gore navedeno& reaguju na promene osobina i
kvaliteta prostora. Zato, pri (#urenju( u oblast prostorne neravnomernosti tipa !ana
Svaroga, preterano zasićenje primarnom materijom G, će biti maksimalno, jer će se ta
primarna materija zadržati maksimalno blizu ove kvalitativne barijere. )ako ispada da je
maksimalna pozitivna evolu#ija uti#aja dana Svaroga povezana sa njegovom (zorom(
odnosno ranim (jutrom(. 7pet, maksimalno pozitivan uti#aj (jutro( !ana Svaroga ima na
ljude sa (mladom( suštinom bića, dajući im snažan evolutivni potisak. 'li ovo je samo
(guranje( i to samo stvara povoljne uslove za razvoj čoveka, možemo reći, povoljnu
evolu#ijsku klimu, ali ne garantuje evolu#ioni razvoj čoveka. Cazvojno povoljna
evolu#iona klima (jutra( dana Svaroga, omogućava čoveku da maksimalno relizuje
sebe, svoje talente, što mu dozvoljavlja maksimalno kretanje ka vrhu, koliko je to
moguće. 7na to čini lakše, ali ne zamenjuje evolutivno kretanje čoveka. :ez
samodis#ipline, volje i potčinjavanja svojih evolu#ionih nagona, krenuti napred je
jednostavno nemoguće.
'ko čovek nae snage da to uradi, onda kroz pravilan razvoj može da postane i sam
tvora#, )vor#em ne podrazumevamo ono što i moderne religije, već posmatramo sa
tačke gledišta evoliu#ije. I nisu slučajno naši pre#i zvali svoje najviše domete
(tvorevinama(. Samo tvora#+čovek može da stvara, maksimalno realizujući sebe kroz
prosvetljeno znanje i realizujući sebe u delovanju ... !akle, (jutro( !ana Svaroga je
220
evolutivni ak#elerator, katalizator, aktivnost, koja pri približavanju (večeri( !ana

Svaroga, počinje da pada. I sa pojavom (sumraka( ubrzani razvoj će propadati do nule,
zbog prekomernog zasićenja polja neravnomernosti primarnom materijom G, kada
kvalitativna stanja u prostoru neravnomernosti budu optimalna za naš prostor +
univerzum, "ormiran od sedam primarnih materija ...
S obzirom na gore navedeno, priroda dana i noći Svaroga, postaje briga Svetlih Sila i
razumevanje da je potrebno postaviti Izvor u nedra 0idgard Zemlje. $ažalost, u vreme
zadnje, najteže $oći Svaroga, koja je obavijala 0idgard+Zemlju u sedam krugova života
%?EED godina&, od leta BJ %JDD pne& do leta HMEB %?JJM+?JJ ne.&, )amne Sile su
mogle da blokiraju pozitivan e"ekat Izvora Oivota, i našu 0idgard+Zemlju (pokriju( svojim
(krilima( najmračnije noći Svaroga, tokom koje su )amne Sile bile u stanju da gotovo u
potpunosti preuzmu našu planetu. 4ošto + one nisu uspele da je porobe na samom
početku novog dana Svaroga i potpuno okuparaju 0idgard Zemlju, kao što su to uradili
više puta sa drugim planetama, Svetle Sile su iz svega ovoga izvukle potrebne
zaključke i promenile taktiku i strategiju. 'li o ovome + malo kasnije, da se za sada
vratimo na mehanizam "ormiranja ekonomskog sistema nakon planetarne katastro"e pre
?A,E@B godina %@E?M& ...
221
bilo je velikih gubitaka. 4o tome, pre ili kasnije, javlja se pitanje prenaseljenosti, što su
ljudi rešavali na različite načine, ali suština je ostala ista + (višak( potrošača je bio
(dužan( da umre.
$eki narodi su stvorili običaj, koji je zahtevao da stariji i bolesni ljudi koji nisu u stanju da
vode aktivan život, moraju da napuste svoje pleme ili klan, i da umru u prirodi. =eoma
su često ti običaji obučeni u lepe legende kako bi ti narodi umirili svoju savest. Ili su
izmislili običaje i tradi#ije vezane za opasnosti po život, sa jedinim #iljem, kako ne bi
mogao svako da proe, na primer, test za momke za pravo da se nazovu muškar#ima i
pravo da osnuju svoju sopstvenu porodi#u. $eki od tih običaja i tradi#ija, bez obzira na
(lepotu( koja ih prati u legendama, u suštini nisu samo nemoralni, već i za zdrav razum i
okrutni. $eki od tih tradi#ija i običaja, iako okrutni, na kraju donose neku korist rodu,
zajedni#i ili plemenu.
)est za pravo da se zove muškar#em, na primer, mogu da prou samo najjači i
najzdraviji mladići, što je naravno, bilo od velikog značaja u ranim "azama evolu#ije.
6taviše, ovi običaji i tradi#ije nisu nužno povezani za kon"ronta#iju mladog čoveka sa
nekim od predatora ili prirodnim pojavama. / nekim plemenima i narodima za ove
namene su imali (male( ratove izmeu klanova i plemena, ne za zemlju, ne za hranu, ni
zbog žena, već samo u vojnoj veštini. / tom slučaju, ubistvo nekog iz svoje vrste zbog
samoa"irma#ije nije bilo samo okrutno, već i neprirodno. $i jedna vrsta živih organizama
ne ubija svoju vrstu namerno, osim sa retkim izuze#ima, koji samo potvruju pravilo.
Istina, postoji i treći (način( očuvanja prirodne ravnoteže + potpuno uništenje komšija, uz
oduzimanje njihove teritorije. 4ri takvom (humanom( očuvanju harmonije sa prirodom,
niko ne šalje svoje stare i bolesne da umiru sami, niko ne tera svoje sinove i kćeri da
umiru tokom testova, umiru (samo (jadne i bezvredne komšije(. $ažalost, poslednji
(metod( očuvanja prirodne ravnoteže, postalo je široko rasprostranjeno, posebno meu
nomadskim plemenima i narodima. 4ri svemu tome, nomadski život nije stvorio nikakve
uslove za razvoj #iviliza#ije, zbog razloga navedenih ranije.
Sada se vratimo analizi sedelačkog načina života ... Zajednička plemenska naselja, nisu
bila neophodna zbog obradivog zemljišta i bašti, domaćih životinja i tako dalje + ona su
postala nužnost. Suživot je mnogim porodi#ama olakšao da se izbore i sa
četvoronožnim životinjama kao i sa dvonožnim neprijateljima. 8uće su mogli da
napadnu ne samo otpadničke bande, već i nomadska plemena u blizini i ne baš (dobri(
susedi. $e retko, napadale su i komšije koje su žudele za tuom dobrom zemljom. /
svakom slučaju, zajednička naselja su bila jedini način da se preživi kada su ljudi
suočeni sa takvim (uvaženim gostima(. edna porodi#a, čak i velika, gotovo nije imala
223
šansu da opstane u slučaju sudara čak i sa malom grupom otpadničkih bandi. edna
porodi#a koja živi na peri"eriji, može da postane plen čak i za čopor gladnih vukova u
uslovima žestoke zime. Svi ovi i mnogi drugi razlozi su bukvalno gurali ljude da žive
blizu jedni drugima. Oeleo bih da skrenem pažnju na ekonomsku i evolu#ionu dobit od
zajedničkih naselja. Svaka porodi#a gradi sebi kuću, često uz aktivnu pomoć roaka,
roda ili suseda iz zajedni#e. $eki narodi su imali tradi#iju da izgrade zajednički rodovski
dom ili zajedni#u, ali meu našim pre#ima to nije bilo mnogo rasprostranjeno i zato
nema smisla da na to obratimo više pažnje ... / početku, svaka porodi#a je proizvodila
sve što je potrebno za život. Čak je i alate svako pravio za sebe.
Čim je produktivnost njiva i bašti omogućila stvaranje neophodnih rezervi za #eli, jesen+
zima+proleće period kada je stoke bilo dovoljno zarad mesa, mleka, kože i vune, kada je
obezbeena dobra ishrana i dovoljno tople odeće za zimu, ljudi su prilikom loših
vremenskih prilika imali vremena da se odmore i razmišljaju. $aravno, na jesen i zimu
niko nije odlazio u (zimsku hiberna#iju(, u jasnim mirnim jesenskim i zimskim danima,
muškar#i su često odlazili u lov da nabave sveže meso i na taj način sačuvaju do
proleća što više domaćih životinja. 9ospoa sreća] je ponekad služila lov#e, ponekad
ne. 'li često, posebno u lošim vremenskim uslovima, čak i lov je postajao nemoguć ili
znatno otežan.
I u takvim lošim danima, kada ispod dveri zavijaju vetrovi, i kada je hladno do kostiju, ili
pada sitna i hladna kiša, tokom sumorne jeseni, koja ne prestaje danima i poplavljuje
sve u okruženju, kada se zemljište pretvara u neprohodno blato, sedi čovek u svojoj kući
i greje se ispred ognjišta. I toplo mu je i na suvom je. Sedi sam, gledajući živu vatru.
8akve misli dolaze čoveku u takvim momentima3 :ez sumnje, misli blaženstva, samo
zato što može da sedi pored vatre u svojoj kući i odmara od svojih pravednih napora,
osećajući radost, smirenost i mir, komuni#irajući sa prijateljima i roa#ima, itd. 'li, većini
ljudi takva dokoli#a veoma brzo postaje dosada. $ekim, ne baš radnim ljudima, možda i
ne dosadi. 'li u svakom slučaju, oduvek je bilo ljudi koji počinju da razmišljaju o
sledećem proleću, kako da preoru polje, zasade baštu i uvećaju rod, šta mogu da urade
kako bi olakšali svoje buduće napore.
I nekoga te misli podsete na težak rad kojim su dobili svoje (parče hleba( u bukvalnom i
prenesenom smislu te reči. I zatim se javlja misao o ublažavanju svog teškog rada.
/ većini slučajeva, razmišljanja ne idu dalje od toga, ali pre ili kasnije, nužno, raao se
po neki čovek koji je sa tačke razmišljnja prelazio na dela. /vek je bilo majstora koji su
izmišljali nove alate, koji su bili proizvod tih razmišljanja. 4rimenjivanje novih materijala,
metoda lečenja, posebno razvoj tehnologija za obradu metala %ili bolje rečeno,
224
obnavljanje izgubljene tehnologije sa najprimitivnijeg nivoa, nakon planetarne katastro"e

pre ?A E@B godina & dovela je do doslovnog skoka u privreivanju. 4osebno upotreba
gvoža, koje dozvoljava pravljenje alata %i ne samo alata&, u velikoj meri je olakšala rad
čoveka. oš jedna zanimljiva činjeni#a je, da se tehnologija za proizvodnju i preradu
metala pojavila odmah na relativno visokom nivou, što znači da ova tehnologija nije
ponovo otkrivena, samo je bila na niskom nivou, koji odgovara tadašnjem nivou
#iviliza#ije.
7sim toga, pojava ovih tehnologija se dogodila gotovo u isto vreme na nekoliko mesta u
naseljima bele rase, što sugeriše da, to nije bio slučajan "enomen. !akle, postojali su
ljudi koji su imali odgovarajuće znanje, a nisu mogli da ga primene brzo, na osnovu
mogućnosti koje pruža priroda i trenutni nivo #iviliza#ije. Za topljenje, na primer, gvoža,
nije dovoljno samo da se otkrije ruda bogata gvožem.
4orebno je napraviti peć u kojoj bi se stvorila optimalna temperature za topljenje,
dovoljno čist ugalj, očišćen od neželjenih nečistoća i da se pronau i proizvedu hemijski
čisti doda#i, itd. !rugim rečima, sve ovo zahteva dosta razvijenu in"rastrukturu, bez koje
je nemoguće, čak i sa svim željama i dobijenim znanjem, na primer, dobiti kvalitetan
čelik. 7brazovani su prenosili neophodna znanja u skladu sa nivoom razvoja
in"rastrukture, oživljavajući #iviliza#iju, izbegavajući preterano brz razvoj zbog
evolu#ione nespremnosti ljudi za ova znanja. 4revremeno stečena znanja su opasna,
ne manje, ako ne i više, od najstrašnijih oružja za masovno uništenje. 'ntlanj %'tlantida&
+ najsvežiji je primer šta se dešava, kada nerazvijeni ljudi dobiju u svoje ruke znanje
koje prevazilazi njihov evolutivni nivo.
7va (nesrazmera( nije slučajnost ili nečija greška. /mesto toga, bilo je "ino isplanirano i
sprovedeno u život, navoeno tamnim silama %društvenim parazitima&, koji su izgubili u
otvorenoj borbi, nekoliko puta menjali svoju taktiku i, tajno prodrli na 0idgard+Zemlju i
pronašli način da postignu željeno, podrivajući sistem Svetlih snaga iznutra. 'li o ovome
kasnije, a sada nazad na razumevanje mehanizama razvoja ekonomskih odnosa ...
Stvaranje so"isti#iranije alatke, posebno gvozdene, u velikoj meri olakšava rad čoveka
na polju i smanjuje vreme potrebno po jedini#i površine posejanog zemljišta, i veoma
brzo utiče na život zajedni#e. $aprednijim alatima moguće je da se savladaju veće
površine zemljišta za isto vreme. 8ao rezultat toga, počeli su da se proizvode viškovi
hrane, koja je sama po sebi otvorila novu eru ekonomskih odnosa #iviliza#ije. / ovom
stanju privrede društvenog organizma to se zove proširena reproduk#ija. Za razliku od
proste reproduk#ije u kojoj je obim proizvedenog skoro jednak obimu potrebnog. 'li, pre
225
nego što nastavimo sa analizom različitih vrsta so#io+ekonomskih "orma#ija, obratimo

pažnju na neke "unk#ije istih.
226
+.1/. 8R&'RA$j" PR8"S'$AL$' PS'('PVA '

"#$&S#' $'*A ) DR)*(V"$& RGA$'%&)
4ri zajedničkom životu dosta porodi#a po selima i raznim naseljima, pre ili kasnije,
postalo je jasno da, u skladu sa prirodnim talenatima različitih ljudi, dobija se vrlo različit
e"ekat. $eko radi sa drvetom, isti proizvod nije ispao tako dobro kao kod komšije.
$ekome je, naprotiv, bilo koji proizvod rada dobar i pouzdan, i razumljiv i lep. $eko pravi
izuzetnu keramiku i t.d. I pre ili kasnije dolazi vreme kada je istaknuti majstor za drvo
počeo da se bavi izgradnjom za potrbe kuće, za domaćinstvo, itd. 0ajstor za gvože je
susedima počeo da pravi potreban alat, itd. 8ao rezultat toga, najbolji majstori nisu imali
vremena da rade u poljima i baštama, sa stokom i drugim poslovima. 7ni su izraivali
neophodne stvari za živote ostalih članova porodi#e ili zajedni#e, koji su koristili njihove
usluge. 4ostojala je prirodna razmena proizvoda za rad, kad se neki proizvod rada
pro#enjivao prema jedini#i drugog. Cezultat je taj, da je u skoro svakoj zajedni#i
postojao kovač, stolar i tesar, grnčar, krojač, lov#i i ribolov#i, vojni#i, itd. :ili su brojčano
u relativno malom pro#entu u odnosu na ukupan broj stanovnika, ali njihovi proizvodi i
rad su bili neophodni svim ostalim članovima zajedni#e za rad u poljima i baštama. 8ao
rezultat toga, zemljoradni#i su mogli da posvete više vremena radu u polju i mogli da
obrauju veće površine zemlje. )akvo razdvajanje rada omogućavalo je da se zaseju ne
samo veće površine polja i prikupe bogatije žetve, već svako ko je imao neki talenat,
dobijao je priliku da ga razvije, da mu se posveti kao osnovnom zanimanju i
usavršavanjuL i kao rezultat, majstori su pronalazili nova rešenja, stvarali poboljšane
alate i instrumente.
=remenom, svaki majstor je svoje skrivene talnte, koje su stekli ili nasledili, predavao ili
najtalentovanijima ili srodni#ima.4ostepeno su se stvarale pro"esionalne dinastije. Zbog
svega gore navedenog, ja bih da pomenem činjeni#u da svaka pro"esija nameće svom
nosio#u odreeni psihološki otisak , "ormira odreeni psiho tip čoveka + nosio#a.
4ro"esionalni psihotip nametnut je pojedin#u i jača ga, ili izaziva kon"likt psihotipa
aktivnosti i ličnosti, što obično dovodi do činjeni#e, da je pri dostizanju odreenog nivoa,
čovek bio prinuen da promeni tip svoje aktivnosti. 4otraga za vrstom delatnosti koja
mu najbolje odgovara, je potraga za vrstom delatnosti koja najbolje rezonuje sa
njegovim unutrašnjim svetom. =ećina je uspela da pronae željeno, i onda je čovek
radio sa radošću u sr#u, postajao kreatorL ponekad čovek želi da se menja, a proizvodi
227
potrebne stvari na zahtev i podiže pobunu. 4onekad, takva pobuna je povezana sa

potrebom da realizuje sebe u nečem drugom, što, iz jednog ili drugog razloga, nije
potrebno zajedni#i, a ponekad čovek jednostavno nije imao talenta i (goruću( želju da se
vrati na rad u polje. / svakom slučaju, ovi ljudi su podizali pobune i bili izbačeni iz
zajedni#e ili su bili marginalizovani. 0nogi otpadni#i sa neiskorišćenim talenatima su
poslati u druge krajeve sa željom da pronau svoje mesto u životu. 'li, većina otpadnika
su bile lenštine i prestupni#i raznih vrsta, koji su postali pljačkaši, koji su vremenom
postali (veliki( ili (ne baš toliko veliki( društveni paraziti.
'li, vratimo se različitim delatnostima i njihovom uti#aju na samog čoveka. 8ako
aktivnost utiče na karakter čoveka, nije potrebno dokazivati, to je očigledno svakom
detetu. ' za koga to nije jasno, pitajte nekog psihologa, i on će to objasniti sve u detalje.
!akle, nećemo trošiti ni papir ni vreme na to. ' (potrošićemo( ga, na nešto drugo što
nijedan psiholog ili psihijatar ne može objasniti. 8ako delatnost čoveka utiče na njega
samog3 Cealan psihotip čoveka, to znači da uti#aj delatnosti čoveka na njegov psihotip i
razvoj, treba da bude prilično materijalan, pošto se mani"estuje u materijalnom svetu, a i
nasleuje2 !etaljno objašnjenje ovog "enomena je dato %kao što je već pomenuto& u
knjizi (Suština i Cazum(, a trenutno obratimo pažnju na ono što se dešava.
Svaka ak#ija, bilo koja ljudska aktivnost je praćena odreenim emo#ionalnim stanjima,
shvatao on to ili ne, to ništa ne menja. 7bično muškara# shvata svoje emo#ionalno
stanje najčešće na početku karijere, kada je sve za njega prvi put, puno sjaja i novina.
=remenom, više puta ponavljanom istom radnjom, čovek gubi oštrinu čula, i na
nesvesnom nivou prestaje da posmatra prisustvo pratećih emo#ija. 7ne su jednostavno
postale norma, sastavni deo samog čoveka. )o ne znači da čovek prestaje da
doživljava emo#ije iz svojih aktivnosti. Čovek nastavlja da ih doživljava, i često
jednostavno nije svestan toga. I tek kada u pro#esu rada čovek stvara nešto novo za
sebe, ponovo doživljava radost i ponos vlastitim delom. / tom trenutku čovek doživljava
sebe tvor#em, tvor#em + nije važno čega, doživljava osećaj pobede nad samim sobom,
prevazilaženje sebe i dostizanje novih visina svog rada i mogućnosti. Sve ovo može biti
tačno, ali kakve sve to ima veze sa "ormiranjem i razvojem ljudskog psihotipa23
$ajdirektnije i neposredne. Svaka emo#ija odgovara odreenom kvalitetu trećeg tela
suštine. 4romena emo#ionalnog stanja menja kvalitet trećeg tela. 8valitet nivoa trećeg
tela suštine odreuje, kako i koliko primarnih materija ulazi u treće i četvrto telo suštine
čoveka. ' to, zauzvrat, odreuje, kako i koliko se menja sama suština čoveka od
proizvodnih delatnosti, i do kakve će to promene dovesti nivou ljudske genetike. I zbog
činjeni#e da različite aktivnosti vode do različitih promena na nivou genetike i suštine,
kod čoveka se "ormira psihotip, koji se prenosi u velikom stepenu narednim
228
genera#ijama. )ako, pod dejstvom proizvodnje ljudskom aktivnošću, menja se ne samo

psihotip, već i varira u okviru odreenih grani#a i genotip. 4ri ovome, našem pogledu se
otvara neverovatno jednostavan i istovremeno neverovatno lep prirodni mehanizam
ljudskog razvoja. 7tvara razumevanje i pojavljuje se svest o prosvetljenom razmišljanju
šta se dešava u nama i sa nama. 4red našim očima pojavljuje se jasna slika o prirodi
ljudskog razvoja kroz svoj kreativni rad, koji je moguć samo u okruženju drugih ljudi i
meu ljudima, iz razloga koji su ranije pomenuti. Svako ljudsko delovanje prati odreeno
kvalitativno stanje suštine, ali svako kvalitativno stanje ne promoviše razvoj. Samo
stanje )vor#a, dovodi do kvalitativne promene u suštini čoveka. $ikada ropski rad ne
može da dovede do razvoja pojedin#a. Samo stvaralački trud duhovno slobodnog
čoveka %po mogućstvu slobodnog i "izički& stvara uslove za humani razvoj. / stvari,
jedino slobodno telo i duša čoveka su u stanju da postanu )vora# i da se razvijaju. I iz
kojih je to razloga ... Copski rad, prinudni rad ili prisiljavanje na prinudni rad, kada čovek
radi neki posao, ne zbog toga što to želi, ne zbog toga što mu u tome (leži( duša, već
zato što jedino tako može da obezbedi sebe i svoju porodi#u, praćen je nekim
negativnim emo#ijama. I emo#ije, kako pozitivne, tako i negativne, utiču na kvalitet
sastava trećeg materijalnog tela suštine. Gmo#ije utiču na nivo sopstvene
dimenzionalnosti trećeg tela %kvalitativno stanje trećeg tela suštine opredeljuje se
stepenom zasićenja primarnih materija 9 i ; i njihovom propor#ionalnom odnosu&.
$egativne emo#ije izazvaju dodatno zasićenje trećeg tela suštine primarnom materijom
;, što dovodi do uvećanja nivoa dimenzija tog tela, i pri dostizanju odreenog nivoa
zasićenja otvara se kvalitativna barijera sledećeg nivoa. 'li, kakve to ima veze sa
ekonomijom
suština3 'koi torazvojem
i nije na#iviliza#ije23
prvi pogled 7čudno,
čemunije
se sada
baš niradi, kakva
jasno. !a,tela
čaki ikakva je to
to (jasno(
ispravno ne može lako da se zamisli. 7d toga, šta i kako radi čovek, zavise ne samo
kvalitet i kvantitet proizvoda proizvedenih od njih, već i sopstven ljudski razvoj, i,
indirektno, razvoj #iviliza#ije u #elini. I to nisu samo reči, nije samo "ilozo"ska (rasprava(,
već apsolutno realan "izički pro#es, pri kome proishodi ne samo razvoj suštine čoveka,
već se javlja veoma realna i opipljiva promena u ljudskoj geneti#i, koja se prenosi na
potomke.
Svaka tvorevina je praćena snažnim pozitivnim emo#ijama, bez obzira na to da li je
stvoren proizvod
sam, dostiže umetnost mogućnosti
maksimalne ili glinena posuda2
za sebe'ko čovek u pro#esu
u momentima stvaranja
stvaranja, radi sve
i postaje
savršeno nebitno, šta on stvara, već kako on stvara. 0ože se postaviti pitanje* zašto je
sve to potrebno, i šta imaju emo#ije u evolu#iji ljudske #iviliza#ije23 Zar to nije čudno.
4osebno kada se javlja podela ljudi direktno vezana sa njihovim radom, kada neki čovek
počinje, u suštini, da radi samo jednu stvar, i kada to radi najbolje. 4odela ljudi direktno
229
sa njihovim radom, omogućili je da čovek svoje radno vreme posveti ne samo

rutinskom radu, već i potrazi za boljim "ormama i stvaranjem novih.
Za stvaranje
poslu, potrebanovoga
da se treba,
ue u ne samo talenat,
emotivno već i ljubav
stanje )vor#a, što jezanemoguće
svoj posao,
bezkreativan pristup
odgovarajućih
pozitivnih emo#ija. $aime, ulazak čoveka u odgovarajuće emo#ionalno stanje dovodi do
kvalitativne promene u čoveku i omogućava mu da stvori nešto novo, nešto što niko
nikada nije napravio.)akvi ljudi + tvor#i u svojim pro"esijama, konstantno su (večiti(
motor, koji pokreće #iviliza#iju napred. :ez njih, čovek bi i dalje radio sa štapom.
$ažalost, čak i umetničko stvaralaštvo i kreativnost, donosi uništenje. / prin#ipu, svaka
inova#ija i otkriće može da bude korišćeno za stvaranje, a i za rušenje. 7d samog
čoveka, njegovih moralnih i etičkih kvaliteta, misli i težnji, zavisi kako i za šta će se
koristiti inova#ija ili novo otkriće. =rlo često, stvarala# novog ne može ni da zamisli, kako
i za šta će to koristiti ljudi sa dušama, pokrivenim tamom. 4onekad veliki talenat
akumulira u čoveku bol duše, i sva moć njegovog talenta ide u zlo. 4onekad veliki
talenat ostaje slep, za koga moral i moralni prin#ipi nisu bitni, ako nisu u službi njegovih
ličnih ambi#ija. 'li, takvi ljudi, sve u svemu, ne doprinose razvoju #iviliza#ije. ' ako su
neki samo razrušitelji, iako se njihovo (prisustvo( ne može poreći, oni ne unapreuju
#iviliza#iju. Zli genije je bio i ostao nužno zlo, koje niko ne želi, ali koje samo po sebi
neće nestati. )o je kao druga strana medalje, Sun#e i <una + <una se pojavljuje na nebu
kada sun#e odlazi iza horizonta. 8ao što je jasno iz prirode !ana i $oći Svaroga,
kreativni izraz u ljudskoj prirodi najvidljiviji je tokom !ana Svaroga i mani"esta#ije
rušilačke osobine tokom $oći Svaroga. I kako pokazuju dalje analize, dogaaji iz
prošlosti, sve u svemu, potvruju ovu pretpostavku. ' sada vratimo se pojavi podele
rada i zanimanja, što je moguće samo ako su ljudi počeli da žive u naseljima. Zašto je to
moguće, i kako, već smo razgovarali], ali sada (zaronimo( u ideju psihoekonomike i
uti#aja aktivnosti ljudi na njih same, a zatim, kojim putem je išao razvoj #iviliza#ije na
nivou male grupe ljudi. 'li, pre nego što (zaronimo( u analizu ovog "enomena,
neophodno je (malo( utvrditi pojmove ...
230
+.12. "#$&S#" $'*" ' $J'VA RASPD"LA P

SVJ'& )LGA&A ) "#$&'J' ' DR)*(V)
4riroda je stvorila mnogo različitih vrsta biljaka i životinja, koje sve zajedno učestvuju u
ekološkom sistemu. / ovom sistemu, svaka vrsta zauzima svoje mesto, strogo
de"inisanu svoju nišu, koja se odnosi na vrstu, zanimanje i spe#i"ične zahteve. Samo
najsposobnijoj vrsti ovi zahtevi dozvoljavaju da preživi u borbi za opstanak, koja ne zna
za samilost i gde se ne (oseća( žaljenje. Gkološki sistem "unk#ioniše normalno, ako se
sve vrste, nalaze u ravnoteži. 7vo stanje odreuje odnos izmeu vegeta#ije, biljojeda i
predatorskih vrsta. 'ko postoji nedostatak biljnih vrsta, a biljojedi i dalje jedu biljke, biljne
biomase neće biti kao ranije, a kao rezultat, potrebno je da ta biomasa pree odreeni
kritični nivo prirodne reproduk#ije. Ceproduk#ija biomase će biti nepovratno narušena,
da će dovesti ne samo do prilično brzog nestanka biljaka, već i do istrebljenja biljojeda,
a zatim slede zveri. 'ko se preterano smanjuje gustina popula#ije mesožderskih vrsta,
pojaviće se povećanje broja biljojednih vrsta i riba, što će na kraju dovesti do potpunog
uništenja biljnih vrsta koje će uništiti prekomerno brojni travojedi. / svakom slučaju,
moraju stalno biti prisutne ove tri grupe živih organizama u stanju stabilne ravnoteže i u
odnosu jednih prema drugima. 'li, biljni organizam se javlja kao odlučujući. Iz jednog
jednostavnog razloga + samo biljne vrste sintetizuju biomasu, sve druge vrste je samo
konzumiraju. I sva složenost ekološkog sistema zavisi od toga koliko se proizvede
biomase po jedini#i vremena i po jedini#i površine. 6to više biomase sintetišu biljne
vrste, to se bolja ekološka niša javlja za biljojede i mesoždere. 8oe"i#ijent biološke
e"ikasnosti odražava pro#es "otosinteze, a govori o tome koliko se sunčeve svetlosti
apsorbovalo i pretvorilo u rastuću bimasu. 8od braon+zelenih algi je ?,M+@, a ?E kod
skrivenosemenih biljki %'ngiosperme&. :ogatstvo ekološkog sistema angiospermi ne
može se porediti sa bogatstvom ekološkog sistema braon+zelenih algi.
'li, kakve sve ovo ima veze sa ekonomijom i razvojem #iviliza#ije23 8ako da ne izgleda
čudno na prvi pogled, pogotovo što to nije ni direktna veza. 4otrebno je samo da se
pogleda izbliza i pronae dosta sličnosti. 4rvo, sam čovek zauzima odreenu ekološku
nišu u ekološkom sistemu planete. !rugo, kao sveobuhvatna vrsta, čovek troši hranu
kako biljne, tako i životinjske biomase.
/ svakom slučaju, čovek podleže zakonima ekološkog sistema, želeo on to ili ne,
razume ili ne. Svako mora da apsorbuje odreenu količinu dnevne biomase da održi
231
život i zdravlje, želeo on to ili ne. $ije bitno, da li je jednom čoveku potrebno više hrane
%biomase&, a drugom manje. I to nije toliko važno, kakav je odnos biljnih namirni#a, u
odnosu na pro#enat mesa u ljudskoj ishrani. )o može da varira od sezone do sezone,
od naroda do naroda. 'li to nije važno. ' jedino je važno da čovek dobije potrebnu
hranu za svoj pun i produktivan život. I kralj i seljak treba da jedu svaki danL i kralj, i
poljoprivrednik moraju imati šta da jedu. $ije bitno što kralj ne proizvodi sopstveni
(hleb(, a seljak ne rešava pitanja od javnog interesa i ne odlučuje o sudbini naroda. I
jedan i drugi moraju imati šta da jedu, i poželjno je svakodnevno, i poželjno je dva ili tri
puta dnevno. ' za to je potrebno nabaviti hranu, dovoljno da se održi zdravlje ljudi ili
na#ije. 'li to bio slučaj, to bi trebalo da bude dovoljno, poljoprivredni#ima, ribarima,
lov#ima, rančerima, itd, drugim rečima, onima, koji proizvede znojem svoje (parče
hleba( i za sebe i za svoje porodi#e, i za kovača, i za stolara, i za krojača, grnčara,
vojnika, i za sve njihove porodi#e, uključujući i kralja sa dvorjanima, i slugama, itd. :ez
dnevne doze hleba (nasušnog( svi ostali bi umrli od gladi. I kralj, i ratnik, kovač i stolar.
7d kralja do grnčara, ljudi ne proizvode hranu za sebe, već je dobijaju od drugih. !a li to
znači da su oni društveni paraziti32 5ajde, nemojmo prebrzo donositi zaključke, već
smireno i razborito. 8ovač svojim radom stvara alatke za poljoprivredu i ribolov, kao i za
lov#e i stočare, koji su direktno povezani sa (proizvodnjom( hrane. :ez ovih alata,
stvorenih i od strane kovača, i svih onih koji (dobijaju( hranu, oni koji je proizvode će
morati da potroše na svoj rad mnogo više vremena, i moguće je, u najboljem slučaju, da
će biti u mogućnosti da prehrane samo svoje porodi#e.
Samo zahvaljujući sposobnosti i talentu kovača, njegovom iskustvu, a često i iskustvu
mnogih genera#ija kovača pre njega, kovač je u stanju da stvori veoma so"isti#irane
alate za rad. 4ored toga, kovač kuje i oružje za ratnike, kojima ih ratnik štiti, i
poljoprivrednika, i grnčara, i ribara, i kralja od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. 8rojač
šije svu odeću, itd. Čini se, da u društvene parazite spadaju kralj i njegovi dvorjani i
sluge. 'li opet, nemojmo prebrzo donositi zaključke. !a odvrati unutrašnje i spoljašnje
neprijatelje, neko mora da okupi sve vojnike zajedno, nauči ih da se bore zajedno,
povede za sobom I donosi taktičke i strateške odluke u #ilju pobede nad neprijateljem i
izgubi što je manje moguće svojih vojnika, da im da obrazovanje koje oduzima mnogo
godina, i istovremeno minimizira smrt poljoprivrednika, kovača, grnčara, itd, njihovih
žena, de#e i starih roditelja ...
!rugim rečima, ako je svako na svom mestu, zajedni#a ljudi deluje kao jedan živi
organizam, odnosno kao društveni organizm. 4riroda stvara neku vrstu planetarnog
organizma u kome svaka vrsta obavlja ulogu u interesu stabilnosti #elog ekološkog
sistema. Sam čovek, da li on to želi ili ne, razume ili ne, je samo jedna karika u lan#u,
232
kao (ćelija( planetarnog (organizma( + ekološkog sistema. I ako, iz nekog razloga, ta

(ćelija( počinje da narušava stabilnu ravnotežu svih planetarnih organizama, ona može
postati kan#erogena (ćelija(,čijim razvojem, na kraju, može doći do smrti #elog
organizma planetarnog ekološkog sistema naše 0idgard Zemlje. <judska #iviliza#ija je
društveni (organizam( u kojem svaka osoba obavlja svoju ulogu u interesu #elokupne
ljudske zajedni#e %u zdravom društvenom organizmu&. I ovaj društveni (organizam(, deo
je planetarnog (organizma( + ekološkog sistema 0idgard Zemlje.
Čovek, kao vrsta, zauzima odreenu ekološku nišu. ' šta je sa čovekovom+ličnošću23
8ako odrediti ulogu i mesto ljudske ličnosti u so#ijalnom (telu( 0idgard+Zemlje23 Zbog
ove uloge, i mesta svakog čoveka u društvenom (organizmu( zavisi, na kraju, i održivost
društvenog (organizma( u #elini. 7drživost društvenog organizma de"inisana je
sistemom ekonomskih odnosa izmeu ljudi, čineći taj društveni (organizam(. 7vi odnosi
su veoma komplikovani i slojeviti.
'li bez veoma jasnog razumevanja osnove, ne može se pravilno shvatiti prin#ip
njegovog "unk#ionisanja. 8ako (uvatiti( trag razumevanja prirode društvenih
(organizama(, da bi kroz (mutnu vodu( ekonomskih odnosa ljudi uvideli suštinu3
4ogledati i shvatiti suštinu i osnovne prin#ipe + znači boraviti u (mutnoj vodi(
razabirajući, kako i šta se dešava u društvenom (telu(, bez obzira na (razmeru( istog,
kao i nivo njegovog razvoja. 'li kako sve to uraditi23 4o analogiji sa biološkim sistemom
pretpostavka je da so#ijalni (organizam( obrazuje ekološki sistem, takvog oblika koji se
sastoji od ekonomskih niša. Gkološki sistem biljnih organizama je njihov temelj, jer on
sintetiše biomasu, koju koriste biljojedi, čiju biomasu po redu, koriste kao hranu
mesožderske vrste. $aravno, društveni (organizam( ljudi ne jede jedan drugog, osim,
naravno, ako uzimamo u obzir kanibale. 7bično kanibali (ne jedu( ljude iz svog, već iz
susednog društvenog (organizma(. I u (njihovom( društvenom (organizmu( postoje
gotovo isti ekonomski odnosi, kao i kod mnogo drugih.=ratimo se komparativnoj analizi.
7snova društvenog (organizma( su ljudi, koji se bave gajenjem biljaka jestivih biomasa,
i ljudi koji su uključeni u uzgoj stoke i živine, kao i lov#i i ribari koji snabdevaju i donose
na (sto( društvenog (organizma( mesne produkte. !rugi ljudi ove proizvode pripremaju
kao hranu, koja je potrebna ljudima koji čine društveni (organizam(. Svi ostali + samo
troše tu proizvodenu hranu, bez ulaganja rada u pro#es pripreme. 4a možda su svi koji
ne proizvode hranu, a samo je troše društveni paraziti23 $isu svi2 0nogi ljudi koji
neposredno ne učestvuju u proizvodnji hrane za društveni (organizam,( imaju indirektno
učešće. 8ovači prave alate i orue, bez kojih nema poljoprivrednika, ni lova#a ili ribara ili
pastira, bez kojih nisu mogli e"ektivno i e"ikasno da obavljaju posao. $a taj način, kovači
stvaraju predmete neophodne za život i rad, i direktno učestvuju u (proizvodnji(
233
prehrambene biomase za društveni (organizam(. Stolari koriste alate, napravljene od

strane istih kovača, grade kuće, prostore, itd, potrebne za život svih ljudi koji čine
društveni (organizam(, i za skladištenje prehrambenih produkata. 8amenokles#i rade
isto što i stolari, samo od kamena, tako da suština ostaje ista. 7bućari i krojači šiju
odeću i obuću za sve, uključujući i poljoprivrednike, stočare, lov#e i ribolov#e, i tako,
takoe, su uključeni u proizvodnju hrane za #eo društveni organizam. I tome slično, i
tako dalje + mnogi ljudi stvaraju društveni (organizam(, bez obzira na (veličinu(, bez
obzira na rasu, na#iju ili zajedni#u, u manjoj ili većoj meri, na ovaj ili onaj način uključeni
su u proizvodnju hrane. Svi oni aktivno učestvuju, preko svog rada. $a taj način, ima
smisla da se odrede ekonomske niše, njihovim zanimanjem u društvenom (organizmu(
kao aktivne, osnovne ekonomske niše. Stoga, aktivnim ekonomskim nišama društvenog
organizma javljaju se sve vrste delatnosti čoveka, koje se odnose na proizvodnju robe
široke potrošnje i sredstava za proizvodnju društvenog organizma, bez obzira na nivo
razvoja istih. Svi ostali direktno nisu relevantni za (proizvodnju( hrane, i znači li to, da
su oni društveni paraziti32 7pet, nemojmo žuriti sa zaključ#ima. 4ro"essionalni ratnik koji
#elog života proučava ruko#anje oružjem i koji je prolio mnogo znoja, a ponekad i svoju
krv, kako bi zaštitio svoje roake od neprijatelja, domaćih i stranih, često po #enu svog
života, nije parazit. 8onačno, ako pravilno ispunjava svoju obavezu prema rodu, on nije
ni otpadnik. !akle, možda su knez ili #ar sa svojom vojnom svitom i svim ljudima koji ih
opslužuju paraziti32 / davnim danima %malo pre više od hiljadu godina& naši pre#i
Slaveno+'rijev#i + Cusi %Srbi& + "ormirali su vladajuću kastu prirodnih lidera, koja se
kristališe iz naroda i koji su bili nosio#i jake, zdrave genetike, koji su u sebi imali najbolje
osobine ljudi. svojih
ljudima zbog 7vi ljudi su prirodni
prirodnih lideri, odnosno,
sposobnosti nametnuli
i talenata.7ni su izsu svoju pozi#iju
mnoštva meuljudi
naoružanih
stvorili jednu, organizovanu oružanu grupu, družinu, 7rdu %ranije Sloveni nisu imali reč
(vojska( ili (armija( već reč (horda(& vojsku. $isu samo napravili strojeve, lepih ili ne,
vojnika pešaka ili konji#e. =eć je mnogo teže, stvoriti od tih vojnika jedan (organizam(,
kada se vojnik ne bori za svoju (kožu(, i za ženu i de#u koju je ostavio za sobom, već za
svoju kulturu i tradi#iju za pravo da udiše vazduh, za pravo postojanja svoje rase,
plemena, naroda ili na#ije. ' ako taj vojnik i pogine, on daje svoj život za život više od
samo jednog čoveka, za budućnost svog naroda, za budućnost de#e, uključujući i
sopstvenu.
Samo jak lider je u stanju da ujedini oko sebe ljude svog naroda u danima teških
napada neprijatelja i prirodnih nepogoda. !a bi to mogao, lider%i& mora%ju& da ima%ju&
snažno psi+polje, koje mu dopušta da u dušama ljudi, koji stoje na putu brze smrti,
spreči buenje instinkta samoodržanja. :uenje toga instinkta kod vojnika pre bitke ili
tokom iste, pretvara ljude plašljivu gomilu i dovodi do smrti ili pretvaranja u robove, ne
234
samo ratnike, već i ostavljene iza sebe de#u, žene i star#e. $edopuštanje da se probudi
instinkt samoodržanja moguće je na dva načina.
?. /plašiti ljude tako, da njihov strah od kazne za kukavičluk u borbi premašuje strah od
borbe.
@. 4robuditi kod ljudi visok osećaj odgovornosti prema svojoj porodi#i i plemenu, kada
čovek namerno ide da se žrtvuje zarad svojih najmilijih i svih dragih, čak i po #enu
sopstvenog života.
4rvo, može se postići surovošću, kroz demonstra#ije ubistva i mučenja. )ada se svi
ostali, nemajući dovoljno tvrd duh, uplaše od kazne više nego od moguće smrti u boju.
/ kvalitet ovog (borbenog duha( verovatno niko ne sumnja. Iako, u nekim situa#ijama,
na taj način bilo je moguće zaustaviti smrtonosnu opasnost panike. !ruga se postiže
samo primerom, hrabrošću i spremnošću da se žrtvuje zarad činjeni#e da se daje život
za više od jednog čoveka, a verovatno čak i za mnoge. $ažalost, ni jedna bitka nije bila
bez žrtava. Čak i kada se odreuje ishod bitke u dvoboju izmeu najboljih bora#a sa
obe strane, uvek neko umre. ' kad se bore vojske, onda ginu desetine,stotine, hiljade,
ili stotine hiljada ili čak miliona ljudi. 4ored sposobnosti da (inspiriše( na plemenitu smrt
u ime domovine, poželjno je da =ojvoda, 5an %vojni knez& ili #ar, vodeći svoju družinu,
hordu ili armiju u borbu, poseduje još neke liderske talente. Inače, broj poginulih za
uzrok može imatu takve posledi#e, da čak i pobeda sa takvim brojem žrtvama, se na
kraju pretvara u poraz. $aime, kombina#ijom kvaliteta prirodnog liderstva,
organiza#ionih
plemena, narodasposobnosti i talenta,
ili na#ije. 7vi vojskovou
ljudi i njihovi čini herojem,
potom#i, voom
imajući svoju i liderom
genetiku, iz
"ormiraju
društveni (vrh( plemena, naroda i na#ije.
!ruštvena hijerarhija, u većini slučajeva, nastaje prirodnim putem. $astaje neizbežno
raslojavanjem ljudi prema njihovim talentima, liderstvskim sposobnostima i željma. I u
većini slučajeva, "ormiranje društvene hijerarhije je bilo pravedno, naročito do poslednje
$oći Svaroga.
/ prin#ipu, još u ranom detinjstvu vaspitači + =eduni su promatrali dečake %do sedam
godina& i već počeli da identi"ikuju prirodne lidere meu njima, koji bi mogli da se rode u
porodi#ama nekog društvenog nivoa. =aspitači + =eduni (promatrali( su ne samo de#u
sa talentima prirodnog liderstva, već i sposobnih da per#ipiraju znanja, koja poseduju
paranormalne sposobnosti i druge talente. !e#a koja ne vladaju svetlim sposobnostima,
dobijala su veštine potrebne za #eo rod i porodi#u. 4ri tome su uzimani u obzir sklonosti
i lične težnje svakog deteta.
235
Svi ljudi su različiti, imaju različite talente i sposobnosti, a zadatak vaspitača čarobnjaka
je da identi"ikuje što je ranije moguće, koje spe#i"ične talente i sposobnosti ima neko
dete. Stvar je u tome da se de#a sa snažnim liderskim ili paranormalnim odlikama ne
raaju tako često. 4osebno retka je kombina#ija kod jednog deteta liderskih i moćnih
psi sposbnosi. 8ada ovu de#u pronau, onda su odmah počinjali rad sa njima posebno
pokušavajući da maksimalno razviju ove kvalitete. 7nima sa slabijim prirodnim
sklonostima prema psi+moćima trebalo je više vremena za njihov razvoj do željenog
nivoa. I bilo je veoma važno rano otkriti te sposobnosti kod de#e.
er što su slabije prirodne sklonosti za psi moći, vrlo brzo su ovoj de#i otkrivali i jačali
druge izraženije talente i sposobnosti. 'ko proe vreme, slabosti (guše( psi moći i
jednostavno bie bile blokirane u korenu, a nakon toga bi bilo nemoguće da se razviju.
Cano
način otkrivanje iskre
se razvija do omogućava
nivoa na komeda
taj se
darrazvije ta iskra
ne nestaje podi ne dozvoli jojdrugih
(pritiskom( da (izae(,
veštinai na
i taj
sklonosti.
'ko je kli#a dara slaba u ranom detinjstvu (postiče( se vežbama da se razvije,i dar ne
(odumire(, ali može dobiti na snazi i da se razvije. / ovom slučaju, vlasnik dara neće
(skidati zvezde sa neba(, ali ipak, može da uradi mnogo korisnih stvari za svoju
porodi#u i pleme. 8ao, na primer, kontrolisati vreme u okviru odreenih grani#a, da leči
ljude, pronalazi odreene rude i vodu, itd. =lasni#i velikog dara mogu čak da zaštite
svoje roake od četvorožnih i dvonožnih predatora, i još mnogo toga što savremeni
čovek, zbog
stvarnost. neznanja,
0eutim, de#auvek
kojadoživljava kaopsiho+moći,
imaju jake čistu "ik#ijupostaju
ili kao preterano ukrašenu
dostojna svog roda +
plemena i štite ga, pre svega u teškim vremenima, i često su ih samo oni mogli spasiti
od smrti ili ruku neprijatelja, ili od elementarnih nepogoda. 'ko su u nekom od plemena,
naroda, zauzeli moć društveni paraziti, oni su pre svega pokušavali da unište ove ljude i
de#u, koja poseduju taj dar. 'li više o tome kasnije ... ' sada da se vratimo na
društvenu hijerarhiju. 7dvajanjem ljudi iz plemena, prema vrsti delatnosti, naši pre#i
Sloveno+'rijev#i, u većini slučajeva nisu imali krut sistem kasti. /čitelji + =eduni razvijali
su kod de#e talente, bez obzira na status njihovih roditelja. I mada se vremenom
uspostavio odreeni kvalitet u raspodeli geno"onda unutar roda, plemena i naroda, a ta
raspodela odražavala, pre svega društvenu hijerarhiju, i uprkos tome, roenje na bilo
kom nivou društvene lestvi#e čoveka + prirodnog lidera ili sa psi+darom, mu je
omogućavalo da zauzme mesto u hijerarhiji koje odgovara njegovom daru i
mogućnostima. 8od naših predaka društvena hijerarhija je bila živ (organizam(, a ne
mrtav sistem+ (mumija(. ' ako iz nekog razloga društveni sistem (zapne(, onda obično
236
traje takvo stanje kliničke smrti društvenog organizma do same katastro"e, prirodne ili
društvene. I onda postoje samo dva izbora, ili smrt takvog društvenog organizma ili da
se oslobodi od balasta. 4onekad se i prvo i drugo stanje društvenog organizma proteže
vekovima, ponekad milenijumima, u zavisnosti od osnovnog poten#ijala naroda ili na#ije,
ali i to se dešava .. I, ako su svi na svom mestu u društvenoj hijerarhiji, od ratara do
#ara, postavlja se pitanje* 8o su, onda, društveni paraziti23 7dgovor je jednostavan i
kompleksan istovremeno.
7tpadnik+društveni parazit + bi mogao da postane bilo ko2 I kovač i žetela#, i bilo koji
drugi čovek. Svako2 :ez obzira na svoju pozi#iju u društvenoj hijerarhiji i njegovim
talentima i sposobnostima. 8on#ept (društvenog parazita( nije toliko zavisan od
društvenog položaja, kao od stanja ljudske duše, njegovih ličnih i moralnih kvaliteta.
Cazlike su samo u posledi#ama (prelaska( jedne osobe u društvenog parazita. 'ko se u
društvenog parazita pretvori "armer ili kovač, za #elu porodi#u, ili ljude, šteta i nije toliko
velika. 7va trans"orma#ija izaziva bol, uglavnom roaka i prijatelja čoveka i njegovih
žrtava. / većini slučajeva, (pretvorivši( se u parazita seljak, stolar, krojač, itd, postaje
razbojnik. / najboljem slučaju, ataman lopova. Izuzetak su bili prirodni lideri i ljudi sa
jakim psi darom, što je često pratilo jedno drugo.
$aravno, posledi#e od (promene oblika( ljudi sa nižih nivoa društvene hijerarhije u
plemenu, narodu ili na#iji, u načelu, su imali maloletni#i. Sasvim je druga stvar kada se u
(vukodlaka( pretvara neko iz gornjih nivoa društvene hijerarhije.. )i ljudi, da se
podsetimo još jednom, u davnim danima su zauzimali visoke pozi#ije u skladu sa
njihovim prirodnim i ličnim talentima, i, stoga, imali veći ili manji stepen uti#aja na mase.
!akle, pretvaranje u društvenog parazita mirovnog ili vojnog kneza %8ana&, ili ljudi iz
gornjih slojeva društvene hijerarhije, podrazumevalo je veoma ozbiljne posledi#e za sve
ljude. I samim tim, takva trans"orma#ija na višim nivoima društvene lestvi#e uvek je bila
najopasnija i imala najteže posledi#e za pleme, narod ili na#iju, a ponekad i za #elu
#iviliza#iju 0idgard+Zemlje. !ruštveni parazit može biti bilo ko, ali uti#aj na porodi#u,
na#iju, itd, u velikoj meri zavisi od toga koji je društveni položaj okupiranog čoveka koji
je postao otpadnik. /z to, veoma je važan momenat razumevanja "enomena koji se
odvijaju u društvenom sistemu na bilo kom nivou, kod praktično svakog naroda,
praktično svaka rasa će morati sa time da se suoči više puta. :ez toga je nemoguće
razumeti i pravilno pro#eniti i daleku i blisku prošlost, sadašnjost i budućnost ...
237
+.13. #A("GR'J" "#$&S#' $'*A DR)*(V"$G

RGA$'%&A
' sNdN se vrNtimo NnNlizi ekonomskog sistemN, koji se uvek se jNvljN tNmo, gde ljudi
počinju dN se ujedinjuju u borbi zN prNvo nN život i podižu svoju de#u. 8No što je već
rečeno, nNjevidentnije se to može videti kroz prirodu i unutrNšnje mehNnizme i zNkone
postojNnjN ekonomskog sistemN, nN bilo kom nivou rNzvojN ljudske #ivilizN#ije, Nko su
prisutni ekonomski sistemi u obliku nizN ekonomskih nišN. ZN bolje rNzumevNnje
pro#esN koji se dešNvNju u ljudskom društvu, rNspodelićemo ekonomske niše po
kNtegorijNmN. CNzlikujemo u ekonomskom sistemu kNtegoriju Nktivnih ekonomskih nišN.
8Ntegoriju Nktivnih ekonomskih nišN obrNzuju vidovi delNtnosti čovekN direktno vezNnih
zN život i podršku društvenom orgNnizmu rNse, nN#ije, nNrodN ili nNrodnosti. 8NtegorijN
Nktivnih ekonomskih nišN obuhvNtN sve vrste ljudskih delNtnosti u vezi sN Nktivnom
ljudskom interNk#ijom sN prirodom, kNko bi se osigurNo opstNnNk društvenog orgNnizmN
ljudske zNjedni#e.
!rugim rečimN, u Nktivnim ekonomskim nišNmN su ljudske delNtnosti koje se odnose nN
proizvodnju hrNne, NlNtN, robe široke potrošnje %odećN, pokućstvo, itd& i stNništN
%domovi, jNvne zgrNde, poljoprivredne zgrNde, itd &. Sve ove ljudske delNtnosti se
odnose nN Nktivnu interNk#iju izmeu čovekN i prirode putem "izičkog rNdN. 'ktivne
ekonomske niše su temelj svNkog ekonomskog sistemN, i svNke društvene hijerNrhije. I
to je očigledno. / stvNri bilo koji čovek, bez obzirN nN to, kNkNv položNj zNuzimN u
društvenoj hijerNrhiji, morN dN jede, po mogućstvu svNki dNn, N poželjno je dvN ili tri putN
dnevno. 4ored togN, čovek morN imNti toplu odeću i obuću zN zNštitu svog telN od hirovN
vremenN, %u klimNtskim uslovimN sN izrNženim godišnjim dobimN& morN imNti krov nNd
glNvom %posebno vNžno u svim klimNtskim zonNmN sN rNzličitim godišnjim dobimN& itd.
StogN, Nktivne ekonomske niše su de"inisNne u ekonomskom sistemu, nN bilo kom
nivou rNzvojN istih. !Nlje, ističemo kNtegoriju društvenih ekonomskih nišN. 8Nko tNko,
očigledno je dN su ove ekonomske niše, one ljudske delNtnosti koje su povezNne sN
orgNnizN#ijom i zNštitom #elokupnog društvenog sistemN. <judi, zNuzeti društveno
ekonomskim nišNmN, ne proizvode ništN, ne oru zemlju, ne grNde kuće, oni ne šiju
odeću i obuću, Nli to ne znNči su dN njihove Nktivnosti pNrNzitskog kNrNkterN. ZNšto je to
tNko, i zNšto su nužne društveno ekonomske niše, već je bilo reči.
238
'li zbog jNsnoće, može se porediti ljudskN zNjedni#N %u izvesnoj meri, nNrNvno& sN
visoko orgNnizovNnim višećelijskim orgNnizmimN, kojimN #entrNlni i peri"erni nervni
sistem obNvljN sNmo kontrolu, zNštitu, i kontroliše "unk#ije. 4ri pojNvi rNzumN, jNvljNju se i
kognitivne "unk#ije #entrNlnog nervnog sistemN, i to iste "unk#ije iz te iste kNtegorije,
sNmo nN visokom stepenu orgNnizN#ije. / svNkom slučNju, bez #entrNlnog i peri"ernog
nervnog sistemN visoko orgNnizovNni višećelijski orgNnizmi jednostNvno ne mogu dN
postoje.
!Nkle, bilo koji društveni orgNnizNm bez društvenih ekonomskih nišN ne može postojNti,
ili se veomN brzo rNzgrNuje nN nivo (jednoćelijskog( društvenog orgNnizmN, što znNči
gubitNk ljudskog rNzumN i povrNtNk nN nivo divlje životinje. CNzloge smo rNzmNtrNli
rNnije. StvNr je u tome što je pojNvN rNzumN kod 5omo SNpiensN mogućN sNmo sN
rNzvojem čovekN u zNjedni#i njegove vrste i pri dostNvljNnju mozgu kritičkog obima
in"ormN#ijN, koje se mogu dobiti sNmo putem NkumulirNnog iskustvN mnogih generN#ijN
ljudi. 4ri tome se ne govori o identitetu društvenog orgNnizmN i visoko orgNnizovNnog
višećelijskog živog orgNnizmN. 'nNlogijN ne znNči identitet. 4ostNvljNnje znNkN jednNke
izmeu njih dovodi do nesporNzumN u rNzumevNnju rNzvitkN ljudskog društvN, koje se
mNni"estovNlo u nNstNnku "ilozo"ske teorije tzv )eorije 'bsolutN, 5egelove teorije, <ogos
i slično. 4ored togN, nNmetNnje ideje identitetN društvenog orgNnizmN i visoko
orgNnizovNnog višećelijskog živog orgNnizmN u obliku ideje so#ijNlizmN i komunizmN, u
obliku držNvnog kNpitNlizmN, je metod društvenih pNrNzitN, koje koriste dN prevNre i
iskorištNvNju ljude ...
'li više o tome kNsnije, N zN sNdN se vrNtimo nN de"ini#iju pojmN ekonomskog sistemN.
=rNtimo se nN NnNlizu kNtegorije so#ijNlnih ekonomskih nišN. <judi u društvenim
ekonomskim nišNmN ne učestvuju sN "izički postojećim proizvodimN ili robom, N ipNk,
oni obNvljNju posNo zN dobrobit društvN. !N bi se rNzumelo štN je izN svegN ovogN,
dovoljno je dN NnNlizirNmo bNrem jednu društveno ekonomsku nišu. ZN ilustrN#iju,
rNzmislimo o društveno+ekonomskoj niši pro"esionNlne vojske. $Nši pre#i su nNzivNli
pro"esionNlne vojske družinNmN, N njihovu elitu su prozvNli =NrjNzi.
SvNko znN dN je njihov posNo + dN zNštiti svoju zemlju od neprijNteljN, domNćih i strNnih,
drugim rečimN + rNt. 7ni uče dN ubijNju i pripremNju se dN, Nko je potrebno, žrtvuju svoje
živote zNrNd ljudi koji hrNne njih i hrNne njihove porodi#e, zNrNd svog nNrodN, kulture i
prNvde. $NrNvno, neko će reći dN svNko imN svoju istinu, i dN se ne slNže sN tim, N istinN
je uvek jednNL 0nogi pokušNvNju dN pronNu oprNvdNnje zN svoje postupke i nNlNze
(prNve( verzije i objNšnjenjN dN oprNvdNju svoje postupke, Nli to je + temN zN drugi
rNzgovor. 9otovo svNki rNtNr, stolNr, pNstir, itd, koji imN mNč, štit, luk, itd, se neće
239
suprotstNviti družini ni nekoliko minutN, dN ne pominjemo protivljenje =NrjNzimN, elitnim

rNtni#imN. / mnogim slučNjevimN, neće se suprotstNviti rNtni#imN ni nekoliko
netrenirNnih ljudi. / nNjboljem slučNju, oni će biti u stNnju dN se odupru pro"esionNlnim
vojni#iN nekoliko minutN. =lNdNnje bilo kojim oružjem je sveobuhvNtno iskustvo, zNhtevN
tNlenNt i mnogo is#rpljujućih treningN, tokom kojih se jedNn vojnik znoji, ne mNnje ni više
nego, re#imo, seljNk. / mnogim slučNjevimN, i mnogo više. 7d ovih vežbi zNvisi šNnsN
zN opstNnNk u prNvoj bi#i, bio u pitNnju rNtnik ili ne. 'li nije toliko život sNmog vojnikN u
pitNnju, u pitNnju je i sposobnosti dN se dostigne pobedN u bi#i, i spNsi, kNo minimum,
slobodN, N ponekNd i životi onih koji su ostNli + žene, de#e, stNrijih osobN, N isto tNko i
stolNrN, pNstirN i t.d. 8onNčno, u kritičnim momentimN su se lNtili oružjN, i oni, N ponekNd
i žene i tinejdžeri. 'li to se obično dogNNlo kNdN je bilo pitNnje o tome dN li će ili neće
nestNti sN li#N 0idgNrd+Zemlje neki nNrod ili nN#ijN. INko ne uvek, kNdN se to dešNvNlo,
tada bilo je moguće dN sto nešto promeni. ZNto je uvek bolje, dN do togN ne doe, i dN
se NngNžuju u rNtu, oni koji su posvetili svoj život svojoj otNdžbini. 4ro"esionNlni vojni#i
štite od neprijNteljN i štite od domNćih ubi#N i rNzbojnikN. ZNto, Nko vojnik služi svojoj
zemlji i ljudimN čestito, onda jede svoj hleb koji nije dobio zN džNbe. I dN ne bi strNdNli u
borbNmN svi pro"esionNl#i, neophodno je, dN vojni knezovi %8Nn& imNju glNvu nN
rNmenimN, i strNteške i tNktičke tNlente, koji trebN dN rNzvijNju %Nko ih imNju& i dN dobiju
odgovNrNjuće obrNzovNnje, i iskustvo, i tNko dNlje ... $emN smislN i potrebe dN se opišu
sve društvene ekonomske niše. 6to je kompleksniji društveni (orgNnizNm(, pojNvljuje se
više društveno ekonomskih nišN, kNo i druge kNtegorije ekonomskih nišN. StogN, mi
nNstNvljNmo dN NnNlizirNmo kNtegorije ekonomskih nišN i rNzmNtrNmo kNtegoriju
pNsivnih
delNtnostiekonomskih nišN. )NpovezNne
koje nisu direktno kNtegorijiN
sNekonomskih
NktivnostimNnišN
dveuključuje one ljudske
gore opisNne kNtegorije.
)rebN imNti nN umu, dN, što je složeniji društveni orgNnizNm, to je više pNsivnih
ekonomske nišN u njoj, i one su rNznolike. 7vN kNtegorijN obuhvNtN Nktivnosti kNo što su
trgovinN, zNbNvN, obrNzovNnje, duhovne s"ere nNrodN ili nN#ije, kulturnN s"erN, medi#inN
i nNukN. ZN NnNlizu, rNzmotrimo trgovinu ...
Čovek, koje se bNvi trgovinskom ekonomskom nišom, bNvi se, nNbNvkom viškN robe
proizvedene od strNne drugih, nN jednom mestu, i odvozi ih do mestN, gde ih nisu
proizvodili ili nisu postojNli. / početnim "NzNmN "ormirNnjN društvenog orgNnizmN, pri tzv.
nNturNlnoj rNzmeni, ljudi
njihovN domNćinstvN su sNmi
i život. )o jerNzmenjivNli
bilo moguće,svoje
jer uviškove zN "NzNmN
početnim neophodne stvNri zN
"ormirNnjN ljudi u
zNjedni#i, sve potrebno zN život u zNjedni#i se proizvodilo u okviru sNme zNjedni#e.
4odelN rNdN u ovom slučNju bilN je minimNlnN, nNprNvljeni NlNti su bili relNtivno primitivni
i još uvek nisu zNhtevNli spe#ijNlizovNno znNnjN i veštine kojN su se postepeno
NkumulirNlN iz generN#ije u generN#iju, dok nisu postNlN pro"esionNlne tNjne. 7ve
240
pro"esionNlne tNjne predNvNle su se sNmo unutNr porodi#e mNjstorN, N, u odsustvu

porodi#e, zN zNmenu, stNri mNjstor, birN učenike. 'li to će se desiti nešto kNsnije ... !ok
je bilN robnN rNzmenN, trgovine, kNo tNkve, nije bilo. )o je bilN sNmo rNzmenN izmeu
proizvoNčN direktno, bez bilo kNkvih posrednikN. $ov#N, kNo tNvog, nije bilo, jer nije bio
potrebNn. )o ne znNči, dN ljudi nisu znNli zN plemenite metNle i drNgo kNmenje.
:Nš u to vreme su proizvodili nNkit zN žene, N ponekNd zN ukrNšNvNnje muških igrNčki +
oružjN. :ez nov#N se odnosilo duže vreme, ponekNd se umesto njegN koristio kNo
re"erentni, bilo koji proizvod rNdN, obično onNj koji se ne kvNri.
$Nši pre#i su često zN tNkve (etNlone( koristili kože zveri. 0Nnje su služile kNo
(kopejke(, N veće kNo (rublje(. Sve ostNle proizvode su pro#enjivNli u (vrednosti( tNkvih
kožN. $emN sumnje, tNkvim reperom se nije moglo služiti po pitNnju hrNne, zbog njene
relNtivne nedugovečnosti.
)NkNv (novN#( veomN brzo)eško je zNmisliti,
propNdN kNo jedini#u
u to u doslovnom rNzmene,
smislu. I još, nN primer,
postoji ribu. vrstN
mnogo
ribN i veličinN ulovN vNrirN prilično široko. Izbor stNndNrdN zN rNzmenu nNših predNkN u
koži veveri#N i sobovN je bio uslovljen, pre svegN, činjeni#om dN je dobro štNvljenN kožN
zveri trNjNlN prilično dugo vremenN, i nije gubilN svoj (zNštitni znNk( + izgled. 4N ipNk,
činjeni#a je dN se u lov na njih išlo sNmo zimi, kNdN su njihove kože nNjvrednije, i kNdN
su lovljene sNmo odrNsle jedinke, čijN je veličinN bilN skoro istN ... 'li sN rNzvojem
društvenog orgNnizmN, kNdN su Nktivnosti ljudi koji stvNrNju ovo telo, postNle
rNznovrsnije, kNdN su društveni orgNnizmi pojedinNčnih rodovN počeli dN se ujedinjNvNju
u veće društvene orgNnizme plemenN, nN#ijN, nNrodN i nNrNodnosti, zNjedno sN kožNmN
veveri#N i sobovN kNo univerzNlnim stNndNrdom zN robu kod svih nNših predNkN, sve
veću i veću ulogu je počeo dN igrN novčNni ekvivNlent. / početku su to srebrne šipke, od
kojih su se u prNvom smislu te reči odse#Nli delovi odgovNrNjuće veličine dN se plNti zN
potrebne robu.
$ovN# se rezNo % nN ruskom + rubio& ... tNko su pojedini komNdi odreenih veličinN
srebrN počeli dN se zovu rubljNmN. ZlNto se tNdN još nije obrNivNlo nN industrijski nNčin,
bilo je prilično retko, i to sNmo u obliku orNhN nN obNlNmN potokN i rekN. SN rNstom
društvenog orgNnizmN i sve veće i veće spe#ijNlizN#ije rNdN, sNmim proizvoNčimN je
postNlo sve teže i teže bNviti se rNzmenom proizvodN njihovog rNdN, zN svoje potrebe i
potrebe njihovih porodi#N.
4ostepeno se kvNlitet proizvodN, u velikoj meri rNzlikovNo od jednog mNjstorN u odnosu
nN iste proizvode drugog, i zbog togN ljudi nisu više bili rNvnodušNn premN tome, sN
kojim će mNjstorom rNzmenjivNti svoje proizvode. 7d kvNlitetN proizvodN, zN pokućstvo i
svNkodnevni život, u velikoj meri je zNvisilo koliko brzo i e"ikNsno će moći dN se rNdi nN
241
njivi. 8vNlitet proizvodN, postepeno postNje odlučujući. 'li proizvod, itd sN (znNkom
kvNlitetN(, koji je u to vreme bio lični pečNt mNjstorN, nNlNzio se tNmo gde je živeo
mNjstor.
!Nkle, dN bi dobili u svoje ruke proizvod odreenog mNjstorN, ili se morNlo otići u mesto
gde je mNjstor živeo, ili je mNjstor sNm morNo dN ide kod svojih (kupN#N(. 8NdN je željeni
mNjstor živeo u istoj uli#i ili u obližnjem selu, problem sN tim se gotovo nikNdN nije
pojNvljivNo. SNsvim je drugN stvNr kNdN je željeni mNjstor živeo nN znNtnoj udNljenosti
od svojih kupN#N. / ovom slučNju, neko je morNo dN ostNvi svoj posNo i ode kod
mNjstorN. 8NdN je u pitNnju nešto konkretno, kNdN će kupljen proizvod trNjNti i koristiti
čoveku #eo život ili veomN dugo, nNprNvljeni su zN tNj slučNj sNjmovi. <judi su uvek želeli
dN se pokNžu, i dN ih drugi vide. !ogovoreni su zN to tzv sNjmovi od strNne nNših
predNkN. 'li sNjmovi su se održNvNli prilično retko, nNjčešće u jesen, posle berbe. '
svNkodnevni život se dešNvNo svNki dNn, i potrebN zN nečim je nNstNjNlN kNdN je to bilo
potrebno i nije se moglo čekNti do sledećeg sNjmN. !Nkle, vremenom je nNstNlN
neophodnost, dN neko ko trguje, shvNti koliko i čegN se potrebuje u jednom mestu,
koliko u drugom. Čoveku koji se bNvi trgovinom, bilo je neophodno dN orgNnizuje dostN
togN. !N imN mesto zN sklNdištenje proizvodN, dN imN odgovNrNjućN vozilN zN prevoz
robe iz jednog mestN nN drugo. $užno je dN imN ljude koji će je prevoziti, trebNlo je imNti
ljude zN zNštitu trNnsportN nN putu od rNzbojnikN, itd itd. Svi ovi ljudi su morNli dN jedu, i
ne sNmo oni, već i njihove porodi#e. $NrNvno, sve se to nije pojNvilo odjednom, preko
noći, Nli je čovek, koji se bNvio trgovinskom ekonomskom nišom, pre ili kNsnije morNo to
dN urNdi, inNče nije mogNo dN ostNne u ovoj ekonomskoj niši. !N ne pominjemo i
činjeni#u dN je čovek morNo dN zN ovu vrstu Nktivnosti imN i orgNnizN#ione tNlente. /
svNkom slučNju, trgovN# je morNo dN dodN nN #enu robe uzetu nN jednom mestu, i
dodNtnu nNknNdu zN sve svoje troškove, plus rNzumnu dobit, kojN mu je omogućNvNlN
dN nNhrNni svoju porodi#u. 7vN delNtnost zNhtevN mnogo trudN, i, u prin#ipu, veomN je
korisnN zN ljude, osim Nko ne nNstNne trNns"ormN#ijN ove delNtnosti. 'li više o tome
kNsnije, a sNdN dN nNstNvimo NnNlizu ekonomskog sistemN ... 'nNlizu drugih pNsivnih
ekonomskih nišN vršićemo po potrebi, kNdN tN ili drugN pNsivnN ekonomskN nišN
preuzimN znNčNjnu ulogu u rNzvoju društvenog orgNnizmN. / meuvremenu, obrNtimo
pNžnju nN poslednju kNtegoriju ekonomskih nišN + pNrNzitsku kNtegoriju. 8NtegorijN
pNrNzitskih
rNzumevNnje ekonomskih nišN je posebnN
osnovnih mehNnizNmN, kNtegorijN,
rNzvojN čiji će
#ivilizN#ije prin#ipiZemlje
0idgNrd "ormirNnjN omogućiti
nNkon globNlne
kNtNstro"e pre?A,E@B godinN %@E?M.godinN& . ShvNtNnje prirode delovNnjN pNrNzitskih
ekonomskih nišN dNje ključ sN kojim (otvNrNmo( vrNtN zN rNzumevNnje misterije štN se
dešNvNlo nN 0idgNrd Zemlji u prošlom milenijumu, i štN se desilo u Cusiji.
242
)o rNzumevNnje prirode pNrNzitskih ekonomskih nišN, skrivN misteriju )Nmnih silN koje
žele dN dominirNju nNd 0idgNrd Zemljom ... 'li tu misteriju je potrebno postepeno
otkrivNti, kNko ne bi bilo sumnji o prirodi dogNNjN, dN ne budemo (slepi(, kNko bi shvNtili
štN se dešNvN oko nNs. 7vNko ili onNko, četiri osnovne kNtegorije ekonomskih nišN
društvenog (orgNnizmN( dozvoljNvNju dN rNzumemo i konNčno dN vidimo nevidljivu nit
kojN mNnipuliše rNzvojem #ivilizN#ije, kojN je dozvoljNvNlN )Nmnim SilNmN dN vuku
poteze potrebne dN uspostNve svetsku dominN#iju. CNzumevNnjem ovih mehNnizNmN,
moguće je izlečiti sNvremenu #ivilizN#iju od (smrtonosne bolesti(, kojN je stiglN do
neminovnog krNhN i sNmouništenjN ...
243
+.14. "#$&S#' S'S("& PRV0'($' %AJ"D$'A
/ početnim "azama "ormiranja društvenog organizma parazitskih ekonomskih niša je

bilo malo. $jih su (popunjavali( otpadni#i, ubi#e i silovatelji, proterani iz klanova i
zajedni#a. 4reživljavanje nakon proterivanja, pretvorilo je te ljude u + lopove, koji su
živeli na račun pljačke onih koji su ih prognali. !akle, na nivou rodovske zajedni#e, na
nivou tzv prvobitne zajedni#e, jasno su de"inisane četiri kategorije ekonomskih niša +
kategorija aktivnih niša, kategorija društvenih niša, kategorija pasivnih niša i kategorija
parazitskih niša %vidi sliku @H.&. $a nivou rodovske zajedni#e je veoma malo parazitskih
ekonomskih niša, posebno u ranim "azama njenog razvoja. 7vo je pre svega zbog
ozbiljnih životnih uslova i relativne primitivnosti orua za rad. Gkonomski sistem na
ovom nivou razvoja društvenog organizma "unk#ioniše u skladu sa vrstom proste
reproduk#ije, kad se ne proizvodi višak hrane i potrepština. 4o tome, kategoriju
parazitskih niša u ovoj "azi razvoja društvenog organizma predstavlja samo nekoliko
društvenih delatnosti ili, pre#iznije, nedostatak istih + lopovi, silovatelji i ubi#e. Sa
nasilni#ima i ubi#ama, u tim danima, se dogaala samo jedna stvar, izba#ivani su iz
klana ili plemena. 7ni koji prežive izvan zajedni#e, okupljali su se u bande i pljačkali sve
što su mogli. $eradnike su u početku pokušavali da obrazuju, terajući ih da rade i da
budu barem od neke koristi za rod ili zajedni#u. I, ako su nastavljali da ne rade, na kraju
su ih proterivali. I neradni#i su u ovoj situa#iji imali samo dve mogućnosti > ili da umru
meu lepotama divlje prirode, ili da postanu razbojni#i i ubi#e, da ne bi umrli od gladi i
hladnoće.
/ svakom slučaju, u ovoj "azi razvoja društvenog tela, za aktivno delovanje )amnih sila
%društveni paraziti& nije bilo osnove. 7nih so#ijalnih elemenata koji su im bliski po duhu i
na koje bi mogli da se oslanjaju, bilo je vrlo malo i gotovo nisu imali nikakav uti#aj na
sam društveni organizam, pošto su bili izvan njega + marginalizovani.
)ek sa pojavom proširene reproduk#ije, kada su počeli da se proizvode viškovi hrane i
drugi proizvodi, pojavili su se uslovi za ak#ije )amnih sila, i to u manjoj meri. 4ri
proširenoj proizvodnji postepeno su se prvobitne zajedni#e trans"ormisale u
organizovane zajedni#e, gde su ljudi nastavili da žive po zakonima zajedni#e, ali,
zahvaljujući unapreenju alata i razvoju %ili bolje rečeno, ponovnom razvoju& tehnologije
prerade metala %gvoža na prvom mestu&, došlo je do povećanja broja aktivnih niša. 'li,
244
najzanimljivije je, da su najveći (dobi#i( novih ekonomskih niša prešli u kategorije

pasivnih i kategoriju društvenih ekonomskih niša %vidi. Sliku @D.&.
245
Slika @D
246
Cazlog za ovo (pogrešno rasporeivanje( je prost i očigledan. /napreivanje alata i

tehnologija za izlaz iz teškog i nee"ikasnog rada mnogo ljudi. /z sve to, (višak( sa
(polja(, hrane, u doslovnom i prenesenom smislu, poljoprivredni#i, rančeri, lov#i i
ribolov#i, (dobijali( su od svog rada toliko, da je nje bilo više nego dovoljno, ne samo za
njih i njihove porodi#e, već i sve ostale, na taj nači stvarajući zajednički jedinstveni
društveni organizam zajedni#e. 8ada čovek mora stalno da se bori za opstanak, nije mu
do lepote i uživanja. Surovi uslovi života, život na ivi#i, to ne dopuštaju. 'li sa pojavom
viška prehrambenih proizvoda sa znatno nižim "izičkim naporima, postalo je moguće
razmišljati o duši, i lepoti. Zapravo, tako da sa dolaskom proširene reproduk#ije i
trgovine počinje da se pojavljuje sve više i više novih ekonomskih niša u kategoriji
pasivnih i društvenih niša. $astaju potrebe, a pojavljuju se novi proizvodi, u ekspanziji
su umetnost i kultura. 7slobaanje od rada stvorilo je priliku za ove ljude da pronau
korist iz svojih talenta i sposobnosti, što je odmah uti#alo na nivo razvoja društvenog
organizma kao #eline i na konkretne ljude.
4oboljšanje alata za rad i razvoj tehnologije napravilo je uslove pod kojima je čovek
postao manje zavisan od hirova prirode. / prin#ipu, 5omo Sapiens + razumni čovek,
samo u toj "azi je mogao potpuno izaći iz (igre za opstanak( koju nameću divlje životinje,
i to je stvorilo uslove za evolutivni razvoj njega kao ra#ionalnog bića. Započeo je pro#vat
umetnosti i kulture, ljudi su počeli da stvaraju lepotu i #enili to, itd. ' onda je tu došlo
vreme da se setimo društvenih parazita ... /bi#e, silovatelji i lopovi, na žalost, nisu
nestali, kada su se pojavili viškovi hrane i proizvodnje, već naprotiv, njih je postajalo još
više. ' razlog za to je,+ pojava viška hrane i proizvodnje. 8ada je hrane bilo dovoljno za
sve, pa čak i kada je bilo viškova, kada su se pojavili (viškovi( ruku, zbog činjeni#e da
ne postoji potreba za svakoga da od jutra do mraka (nestane( na njivi, u voćnjaku, itd,
deo (osloboenih( od rada je bio u iskušenju da ne radi ništa. / prin#ipu, u svakom
čoveku postoji lenjost. 0nogi rade nešto, ne zato što to zahteva njegova duša, već što
to život zahteva. 7vo je naročito izraženo kod čoveka u "azi razvoja inteligentne
životinje. 8ada su nestali ekstremni uslovi života, nestao je i glavni (podsti#aj( za te
ljude, uti#aj snažnog instinkta za preživljavanje.
!akle, pojava viška proizvodnje hrane je dovela do pojave i (nastanka( društvenih
parazita.
8ako su porodi#e, zajedni#e, itd, rešavale ovaj (novi( i, istovremeno, stari problem23 !a,
sve na isti način + proterivali su te ljude iz svog okruženja. $eki od otpadnika su ginuli
usred divlje prirode, kao i ranije, ali mnogi su preživljavali do proleća. ' glavni razlog za
to što se povećavao broj preživelih otpadnika, je bila je činjeni#a, da u većini slučajeva
247
nisu proterani od srodnika praznih ruku, već sa rezervom hrane, i, što je najvažnije,
lovačkom opremom, drugim rečima, naoružani. $a kraju krajeva, oni nisu tek odbačeni
autsajderi, njihovi sinovi i kćeri, uglavnom su, uprkos svemu, nastavili da ih vole i
sažaljevaju. $iko nije mogao da podigne ruku da ih liši života, svako pamti smeh svoje
de#e i čiste dečje oči, i instinktivno nisu hteli da veruju, da se sve to dešava njihovom
omiljenom detetu za trajno. 'li, nažalost, u najvećem broju bilo je nepovratnih promena.
I slično %mada razumljivo ljudski& sažaljenje, pokazalo se smrtonosno za ljudsku
#iviliza#iju uopšte. Iako se ova greška (znala(, mani"estovala se i mnogo kasnije, i u
to(plodno tlo( društvenih parazita (palo( je mnogo (semena(. Iz početka slabi izdan#i
društvenih parazita postepeno su se pretvorili u kan#erogene (tumore( #iviliza#ije
0idgard Zemlje. 'li kako se to moglo desiti tako, šta su svi ostali gledali32 5ajde da
vidimo ...
248
+.15. S(VARA$J" PRVG PARA%'(S#G S'S("&A D

(PAD$'#A 0"L" RAS"
4roterNni iz klNnovN i zNjedni#N bele rNse nerNdni#i, ubi#e i silovNtelji, kNo što je već
pomenuto, čiji nNjveći deo nijo umro u divljoj prirodi, i koji je imNo oružje od gvožN, N
kNsnije + i od čelikN, uspešno su lovili, što su urNdili iz nužde, N i po sopostevnoj želji.
7ni su se ujedinjNvNli u bNndNmN pod čvrstom rukom liderN, koji je zNvodio strogu
dis#iplinu i držNo svoje sNučesnike pod kontrolom nNsiljN i strNhN. / početku, mNle
bNnde su nNpNdNle mNlN nNseljN i selN, pljNčkNlN i ubNjNlN njihove stNnovnike.
4ostepeno, mNle bNnde, često su posle krvNvih borbi, ujedinjeni pod (krilimN( nNjjNčeg
(orlN( počelN dN nNnose vrlo ozbiljne štete svojim nedNvnim roN#imN i sNplemeni#imN.
4rotiv tNkvih velikih bNndi, svi rodovi su se ujedinili dN bi ih odbili, N u većini slučNjevN,
proterNni nisu imNli drugog izborN nego dN nNpuste svojN rodnN mestN. =eomN često
ove bNnde otpNdnikN bele rNse su nNpuštNle svoje rodne krNjeve zNuvek, i odlNzili u
zemlje, zN koje niko od njih rNnije nije ni čuo. I vrlo često su tN novN mestN bilN već
zNuzetN drugim plemenimN i često ljudimN drugih rNsN. 8od tih bNndi otpNdnikN bele
rNse bilN je (gvozdenN( dis#iplinN i orgNnizN#ijN, plus su imNli sNvršeno oružje od gvožN
i čelikN, u poreenju sN oružjem i vojnom orgNnizN#ijom domorodNčkih mesta gde su
živeli ljudi #rne, #rvene ili žute rNse. Sve to je dNlo otpNdni#imN bele rNse veliku prednost
u odnosu nN njih, i vrlo često to je dovelo do togN, dN znNjući kNko dN koriste oružje,
nemilosrdno uništNvNju sve i dN domoro#e pretvNrNju u robove. =rlo često su ve bNnde
otpNdnikN bele rNse uništNvNle brojnije stNnovnike novih mestN, zbog činjeni#e dN nNkon
dugog putovNnjN kroz (divlje( predele, često nemNju dovoljno hrNne, N često su bili i bez
vode, N ljudi su bili is#rpljeni i jednostNvno oslNbljeni. ' često su bNnde, zNsnovNne nN
prin#ipimN stroge dis#ipline i dobro nNoružNne, imNle prednost u borbi sN
stNrosedeo#imN, N posle pobede su se pretvNrNli u robovlNsnike domorodN#N. Svoju
vlNst su oni održNvNli silom i brutNlnošću koju su koristili prilikom pobunN, i, u prin#ipu,
stvNrNjući novu vojnu (elitu(. / svemu tome, došlo je i do stvNrNnjN novih pod+rNsN.
Činjeni#N je dN, su većinN otpNdnikN bele rNse bili muškNr#i i nekoliko ženN koje su bile
meu njimN, koje često nisu izdržNle teškoće nN putu i koje su ginule u bitkNmN. ZNtim,
nNstNnivši se u novom mestu nN gornjim stepeni#NmN društvene hijerNrhije, otpNdni#i su
se nNšli li#em u li#e sN problemom, usled nedostNtkN belih ženN. 4ridošlih sN njimN belih
ženN nije bilo (dovoljno(, i oni su morNli dN uzimNju zN svoje žene, žene iz lokNlnih
plemenN. 8onNčno, oni su silovNli žene, i nNkon bitke, mnoge od preživelih
249
stNrosedelNčkih ženN nisu više bile sNmo prosti robovi, već i seksuNlni. I te žene, +
robinje, rNNle su de#u, i nN tNj nNčin pojNvilN se novN pod+rNsN. =remenom su se
(došljN#i( proširili meu osvojenim plemenimN i nNrodimN, često usvNjNli njihove običNje,
kojimN su dodNvNli svoje. 0noge reči iz jezikN osvojenih plemenN (jNvljNju( se u jeziku
osvNjNčN, i nN krNju stvNrNjući nove jezike. IzniklN je mešNvinN rNsN, kulturN i jezikN.
StvNrNnjem tNkvog sistemN, bivši otpNdni#i su stvorili prvi pNrNzitski društveni sistem.
Svi ljudi su se delili u dve glNvne kNtegorije + slobodni i robovi, posebNn sloj izmeu njih
su bili tNkozvNni slobodnjN#i. SNvlNdNvši nekN plemenN, bivši otpNdni#i su, bez obzirN dN
li im se sviN ili ne, nNprNvili društvenu strukturu, kojN je čuvNlN njihove položNje. I mNdN
je ovN strukturN izgrNenN nN temeljimN ropstvN, pobedni#i su morNli dN kreirNju
društvenu hijerNrhiju, inNče bi se rNspNlN u prNh. StogN, pri robovskom sistemu je
stvorenN dostN teškN društvenN hijerNrhijN + robovlNsničko društvo %vidi sliku @J.&. I kNo u
svNkoj totNlitNrnoj držNvi, nNprNvljenN je u prvom redu pro"esionNlnN vojskN, blNgostNnje
koje je u potpunosti zNvisilo od željN nove (elite( + robovlNsnikN. 9lNvni #ilj ove vojske
bio je dN zNštiti imovinu i život nove NristokrNtije protiv nNsrtNjN onih koji su želeli dN
zNuzmu njihovo mesto, uglNvnom iz drugih otpNdničkih bNndi, koje su se nedNvno
pojNvile. ' tNkvN vojskN je postNlN snNbdevNč novim robovimN, u koje su pretvNrNli
zNrobljene vojnike iz borbi, i #ivilno stNnovništvo okupirNnih zemNljN i svih onih koje su
mogli dN zNrobe prilikom nNpNde nN susede. / prin#ipu osnovN robovlNsničkog sistemN
bili su rNt i ropstvo. SNmo mNli deo društvenog orgNnizmN u potpunosti je vlNdNo u
doslovnom i prenesenom smislu reči sN mnogo većim delom drugih. !Nkle, pNrNzitski
elementi otpNdničkog slojN, stvorili su pNrNlelni novi društveni orgNnizNm + robovlNsnički
sistem, koji se rNzlikuje od prvobitnih zNjedni#N u tome, što su pNrNzitski elementi u
društvenom orgNnizmu ugrNbili ključne pozi#ije u društvenim ekonomskim nišNmN i
znNčNjno proširili kNtegoriju pNsivnih ekonomskih nišN, plus, zNmenili rNd slobodnih ljudi
rNdom robovN. Zbog činjeni#e dN je većinN plemenN #rnih, #rvenih i žutih rNsN bilN nN
nižem evolutivnom nivou iz rNzlogN nNvedenih rNnije, osvNjNči, otpNdni#i bele rNse,
(podigli( su pokorenN plemenN nN nivo blizu nivoN evolutivnog rNzvojN bele rNse.
$NrNvno, nisu to rNdil zbog svoje (duhovne( dobrote ili zbog (zNbrinutosti( zbog (jNdnih(
stNrosedeo#N, već sNmo zbog potrebe dN održe svoju dominN#iju. 9de su se pobedni#i
spustili nN nivo osvojenih plemenN, oni su često i brzo postNjNli, nNrNvno, oni koji su
preživeli,
plemenimN robovi
bele sledećeg tNlNsN
rNse ropstvo otpNdnikN
prNktično bilo bele rNse.tokom
odsutno )rebN#elog
istNćivremenN.
dN je meu
Ideju ropstvN
otpNdni#i bele rNse (pozNjmili( su iz plemenN #rnih ili #rvenih rNsN, meu kojimN je to bio
veomN rNsprostrNnjen "enomen. 7vo je pre svegN zbog činjeni#e dN je #rna rNsN
zNuzimNlN klimNtske zone, koje doprinose rNzvoju pNrNzitskih odnosN premN sNmoj
250
prirodi, N to je veomN blizu ideji pNrNzitizmN u odnosu nN druge ljude. ZN plemenN #rne i
#rvene rNse pretvNrNti ljude u robove susednih plemenN je bilo sNsvim normNlno.
Slika @J
251
$ije bilo retko dN zNrobljeni#i postNnu ručNk ili večerN pobednikN. !N bi što lNkše držNli
pokorene u ropstvu, rNzvijNli su i implementirNli u glNve pokorenih legende i mitove o
izNbrNnosti (gospodNrN( njihovih telN i dušN. Izmislili su religiju kNko bi oprNvdNli svoj
stNtus i inspirisNli robove dN rNzmišljNju o poslušnosti, kojN će biti nNgrNenN nNkon
smrti. 4osebno im je lNko bilo dN to sprovedu, pošto su otpNdni#i bele rNse imNli znNnjN i
veštine koje dNleko prevNzilNze evolutivni nivo osvojenih nNrodN.
Slika AE
252
4osebno mesto meu robovlNsničkim držNvNmN zNuzimN GgipNt. 'li o tome, posebnoj
ulozi GgiptN, vrNtimo se mNlo kNsnije, N zN sNdN nNstNvimo NnNlizu ekonomskih sistemN
i evolu#iju...Sistem zNjedni#N i robovlNsnički sistem koegzistirNju hiljNdNmN godinN. 7vN
koegzisten#ijN je trNjNlN sve dok ekonomski rNzvoj sistemN zNjedni#N, koji je nNstNvio dN
postoji kod bele rNse, nije doveo do togN dN robovlNsnički sistem pNdne ispod
tehnološkog i evolutivnog nivoN rNzvojN ekonomskog sistemN zNjedni#N i "eudNlnog koji
se tek pojNvio. / sNvremenoj istoriji, dNje se slikN primitivne društvene zNjedni#e, kojN u
prin#ipu nije istinitN. Svi nNrodi i plemenN bele rNse pridržNvNli su se vedskog pogledN
nN svet i životN rodN i zNjedni#e. 4N čNk i nN nivou plemenN prvobitnih zNjedni#N rNzvojN
društvN, evolutivni rNzvoj plemenN bele rNse bio je znNtno veći nego kod plemenN drugih
rNsN zbog već rNnije pomenutih rNzlogN. 7vNj zNključNk nemN veze sN izNbrNnosti bilo
koje rNse, već sNmo utvruje činjeni#u dN su rNzličite rNse, zNuzimNle rNzličite klimNtske
zone nN 0idgNrd+Zemlji, rNzvijNle se u rNzličitim evolu#ionim uslovimN, i, sNmim tim, ni
nN koji nNčin ne mogu biti nN jednNkom nivou, sN svim posledi#NmN koje iz togN
proističu. !N li brezN u #entrNlnoj Cusiji diskriminiše pNtuljNste breze tundre svojom
veličinom32 ZNkržljNlost breze tundre odreuju klimNtski uslovi, N isto je brezN, N nije
činjeni#N dN brezN umerene zone nju (diskredituje(.
$ijedNn čovek, Nko je mentNlno zdrNv, neće imNti tNkvu misNo. ZNšto ondN, Nko neko
sNmo rNzmišljN o evolutivnim rNzlikNmN rNsN, uslovljenim njihovim rNzlikNmN u geneti#i,
biohemiji, uslovimN životN u rNzličitim klimNtskim zonNmN, bivN nNpNdnut i odmNh
optužen zN rNsizNm32 I tNko je gotovo uvek. Iz togN se zNključuje, dN je nekome to
potrebno i pro"itNbilno. 7stNje otvoreno pitNnje, ko iz togN imN koristi i zNšto3 7stNvimo
ovo pitNnje otvoreno ... i dNlje otvoreno, i vrNtimo se nN NnNlizu ekonomskih sistemN ...
Cobski rNd je nee"ikNsNn po de"ini#iji, zNtim, ne poboljšNvNju se NlNti i tehnologije rodovN
i plemenN bele rNse, iz društvenog orgNnizmN zNjedni#N, prNvilnije se zovu vedske
zNjedni#e, i postNju sve više i više Nktivne, društvene i ekonomske pNsivne niše.
!ruštveni orgNnizNm rNste i rNzvijN se sve brže i brže. 7tpNdni#i bele rNse, pokorivši
sebi plemenN i nNrode drugih rNsN, potpuno (rNzbijNju( i kulturno, i ekonomski svoje
bivše susede. ZnNnje, Nli uglNvnom oružje koje su imNli u vreme porobljNvNnjN tih
plemenN drugih rNsN, dNli su im evolu#ionu prednost zN nekoliko hiljNdN godinN, Nli ne i
zNuvek. 7tpNdni#i su po svojoj suštini bili društveni pNrNziti, i, iz mnogo rNzlogN, nisu
mogli dNpre
su imNli stvNrNju i izgrNuju novo.
svog izgnNnstvN. edino
!ošNvši što sumesto,
nN novo mogli oni
dN urNde
morNjujedN
dNčuvNju
održe zN
znNnje
svojekoje
potomke tN znNnjN, pretvorNjući ih u objekte obožNvNnjN i činili su dN budu dostupnN
sNmo njihovim potom#imN. 7ni su znNnjN pretvorili u dogme, ne priznNjući ništN novo.
8Nste i dogmNtizNm doveli su do togN dN je tNkvN #ivilizN#ijN postNlN (mumijN(.
$Njočigledniji primer ovog pristupN je #ivilizN#ijN GgiptN. 9rupN ljudi bele rNse, posle
253
plNnetNrne kNtNstro"e pre ?A E@B godinN %@E?M&, (nNselilN( se u Severnoj '"ri#i. SN

prilično dobrim znNnjem, oni pokNzuju plemenimN #rne rNse svoje mogućnosti koje su
izvNn njihovog rNzumevNnjN, stvNrNjući u glNvNmN tih ljudi sliku njihovog božNnskog
poreklN, i pretvorili ih u robove, primorNne dN rNde zN njih. 7ni su stvorili krut sistem
kNsti, N posebnN kNstN sveštenikN je pretvorilN znNnje u religiju, predmet božNnskog
obožNvNnjN. I od tog trenutkN, donešenN sa belim ljudimN, znNnjN su postNlN mrtve
dogme, N to je bio glNvni rNzlog zN pNd egipNtske #ivilizN#ije. $ekoliko hiljNdN godinN
ovo znNnje je bilo vNn domNšNjN susednih plemenN i nNrodN #rne rNse, i tN je situN#ijN
trNjNlN onoliko dugo, dok plemenN 5iksosN nN prelNzu ?D. i i ?H. vekN. pne %pre oko
A.HEE godinN& nisu prvi put osvojilN GgipNt.
9lNvni rNzlog zN pobedu pridošlih plemenN iz Indije, plemNnN 5iksosN, je prisustvo
oružjN od gvožN i čelikN, dok su GgipćNni imNli oružje od bronze ili bNkrN. 5iksosi +
plemenN sive pod+rNse, prvobitno su nNstNli kNo rezultNt mešNnjN slNvjNno+NrijevN#N i
!rNvidN i $NgN plemenN #rne rNse, posle slNvjNnsko+Nrijevskog osvNjNnjN !rNvidije
%drevne Indije& u leto @ D?H od S.0.Z.5. ili @ J@ pne %pre B HEH godinN, u odnosu nN
@E?M. godinu&. SlNvjNno+NrijevskN plemenN, osvojivši !rNvidiju tokom 4rvog pohodN,
imNlN su gvozdeno i čelično oružje, i već tNdN su ovlNdNli tNjnom !NmNskin čelikN.
0Nčevi !NmNskin čelikN su lNko sekli bilo oklop, kožu, kosti, bNkNr i ... čNk gvože. INko
dNmNsk oružjN nije bilo mnogo, tokom bitke je proizvodilo kod protivnikN bukvNlno
mistično dejstvo. )ipično, tNkvi mNčevi su dobili imenN, N legende su stvNrNne oko njih,
od kojih su mnoge stigle do nNšeg vremenN. ZN plemenN #rne rNse, nN primer, mNgijN je
bilN temelj njihovog pogledN nN svet %vudu mNgijN&, i zN njih kNo i zN većinu plemenN
sive pod+rNse %belN  #rnN  negroidnN rNsN& je bilo kNrNkteristično dN su, uprkos
svemu, jNvno ili tNjno, nNstNvili dN obožNvNju 8Nli 0N %FrnN mNjkN&, N mogućnosti
dNmNsk oružjN predstNvljNli mNgičnim. )Nko su roeni mitovi, kNo mit o mNču krNljN
'rturN + GkskNliburu, kogN može dN izvNdi iz kNmenN sNmo heroj. )ipično, tNkvN oružjN
prenose se, sN o#N nN sinN, ili osvNjNju u borbi, što je zNistN odgovNrNlo podvigu.
StvNr je u tome dN su tNkvN oružjN, uglNvnom bilN u vlNsništvu gornje kNste vojnikN
SlNvjNno+'rijevN#N + =NrjNgN. ' čNk i meu njimN + kod sNmo nNjboljih od nNjboljih.
0ogućnosti =NrjNgN, vlNdNrN životN, u borbi prevNzilNze mogućnosti (normNlnih( vojnikN.
4ored nNjviše umetnosti vlNdNnjem hlNdnim oružjem i svojim telom, mogli su dN (uspore
vreme( nNčine sebe imunim nN bilo koje oružje i još mnogo togN. ImNjući pri tome
dNmNskno oružje i oklop od dNmNsknog čelikN, postNli su skoro neuništivi. <egendN o
'hilovoj peti imN uprNvo tNkNv (koren( i sNvršeno nije grčkN ... StogN je rNzumljiv skoro
mistični užNs, koji osvNjN rNtnike drugih plemenN i nNrodN, bez obzirN nN rNsu, kNdN se
nN bojnom polju suočNvNju sN tNkvim mNjstorimN borbe. 7gromne vojske su bile
254
rNzbijene pod udNrimN relNtivno mNlih družinN tNkvih vojnikN ...INko meu vojni#imN
5iksos rNtnikN, vojnikN nN tNkvom nivou prNktično nije bilo, ipNk, njihovo gvozdeno i
čelično oružje i oklopi su dozvolili dN relNtivno lNko zNuzmu drevni GgipNt i postNnu tNmo
skoro dve stotine godinN novN elitN. ' rNzlog zN porNz vojske GgiptN, od relNtivno mNlog
plemenN 5iksos, koje se, pored togN, kretNlo sN svojim porodi#NmN i imovinom strNnim
sušnim područjimN sN svim posledi#NmN, je pre svegN zbog prisustvN gvozdenog i
čeličnog oružjN, pristupa tehnologiji koju su dobili od slNvjNnog Nrijevskih plemenN kojN
su osvojilN !rNvidiju %drevnu Indiju& u vreme 4rvog pohodN. )rebN nNpomenuti jednu
neobičnu činjeni#u. 4lemenN i nN#ije, čNk i unutNr rNse, se prilično rNzlikuju jedni od
drugih evolutivno. $N osnovu prethodno nNvedenih rNzlogN, plemenN i nNrodi, koji su
ovlNdNli ekvNtorijNlnim, subekvNtorijNlnim, tropskim suptropskim klimNtskim pojNsom,
evolutivno zNostNju dNleko izN nivoN rNzvojN plemenN i nNrodN koji su ovlNdNli klimom
umerenog pojNsN 0idgNrdN Zemlje. Zbog činjeni#e dN je belN rNsN je sNvlNdNlN klimu
umerenog pojNsN, onN je bilN evolu#iono ispred ostNlih rNsN, smeštenih nN 0idgNrd
Zemlji. ZNjedni#e i rodovi bele rNse prognNli su iz svojih redovN pNrNzitske elemente,
koji, nNpuštNju svojN rodnN mestN, skupljNju se zNjedno u bNndNmN i sN odgovNrNjućom
srećom osvajNju plemenN i nNrode drugih rNsN, pretvNrNjući preživele u robove. )Nko su
pripremili zN sebe sve što je potrebno zN život. 4ri svemu tome nehoti#e su evolu#iono
(podizNli( pokorenN plemenN i nNrode nN viši nivo rNzvojN. 0eu otpNdni#imN su bili
mNjstori rNznih zNnNtN, proterNni iz svojih rodnih mestN zbog ubistNvN i nNsiljN, N bili su
poznNvNo#i i drugih veštinN i znNnjN, tNko dN su nN novom mestu pokušNli dN ponovo
stvore domove, nN osnovu svojih znNnjN. /mesto togN, oni nisu bili bNš nNjbolji mNjstori,
Nli ipNk, oni
društveni su pokušNli
orgNnizNm, NlidN
nNponovo
osnovu stvore nN/osnovu
ropstvN. poznNtogponekNd
rNnim "NzNmN, im još odsudetinjstvN,
čNk i uspeli dN
krenu (nNpred( o trošku okrutnosti premN robovimN i rigidnoj orgNnizN#iji i dis#iplini.
Cobovski rNd nikNdN nije bio e"ikNsNn. 'li, zN dugo vremenN, dok su NlNti bili još prilično
primitivni, rNd slobodnog čovekN rNzlikovNo se vrlo mNlo od robovskog rNdN. !N bi
uzgNjNo, čNk i slobodNn čovek je bio primorNn dN rNdi od jutrN do mrNkN. Cob čini gotovo
istu stvNr, sNmo ne po izboru, već pod prinudom i nNdzorom robovlNsnikN. CezultNti
rNdN slobodnog čovekN pripNdNju uglNvnom njemu, sNmo deset posto dNvNli su zN
potrebe zNjedni#e, tzv. desetinN. !Nkle, Nko je čovek slobodNn, N rNdi u znoju li#N svog,
ondN su bNrem, rezultNti njegovog rNdN uglNvnom u njegovom vlNsništvu i njegove
porodi#e. / to vreme, rob je pripNdNo robovlNsniku, kNo stvNr, N svi rezultNti njegovog
rNdN, tNkoe, su pripNdNli tom istom robovlNsniku. Sve, što je (dobijNo( rob zN rNd je
mesto pod krovom i komNd hlebN, dN nN umre od glNdi. 0nogi robovlNsni#i nisu hrNnili
robove Nko su oni mogli dN rNde nN prNzNn stomNk. / #entrNlnoj 'meri#i, nN primer,
'ste#i i 0Nje svoje zNrobljenike nisu hrNnili uopšte, N dNvNli su im jNke droge. Čovek
255
nNkon njihovog konzumirNnjN ne morN dN jede, N može dN rNdi dvNdeset sNti nN dNn, Nli
zN mese# i po potpuno (izgore( ... $NrNvno, to je glupost, Nli ipNk je tNko bilo. 'li, trebN
imNti u vidu, i činjeni#u dN se rNd robN i slobodnog čovek rNzlikovNo mNlo u svojoj
suštini, rNzlikuje se sNmo u prerNspodeli rezultNtN svog rNdN. Cob nije imNo ništN i nije
rNspolNgNo ni sNmim sobom, dok je slobodNn čovek rNspolNgNo i sobom, i sN JE svog
rNdN. 7vde leži glNvnN rNzlikN izmeu slobodnog i robN, u odnosu prerNspodele
proizvodN sopstvenog rNdN. / jednom slučNju, postoji stimulNns, N u drugom potpuno
odsustvo njegN, N postoji sNmo strNh od kNzne u slučNju odbijNnjN dN se rNdi pod
prinudom. )o je tNj psihološki "Nktor zNinteresovNnosti rNdnikN svojim rNdom, ili
nedostNtNk istog, i imN odlučujuću ulogu u obezbeivNnju održivosti odreenog
ekonomskog sistemN.
ZNto je robovlNsnički sistem osuen nN propNst od početkN. 8Nko su se NlNti i sredstvN
zN rNd poboljšNvNla do odreenog nivoN, robovski rNd je postNjNo nee"ikNsNn, i svNki
ekonomski sistem, kome je služio kNo osnovN robovski rNd, postNo je osuen nN
propNst. 8NdN je kvNlitet proizvodN rNdN, stvorenog od slobodnog čovekN, postNo
mnogo bolji od kvNlitetN sličnog proizvodN ropskog rNdN, ekonomski sistem
robovlNsničkog sistemN je bio osuen nN propNst. !Nkle, pNrNlelno postojNnje dvN
ekonomskN sistemN + zNjedni#N, i robovlNsničkog, nije mogNo dN se nNstNvi u nedogled.
8NdN je rNzvoj ekonomskog sistemN zNjedni#N otišlo skokovimN ispred rNzvojN
robovlNsničkog, poslednji je bio osuen nN propNst. )NlNsi otpNdnikN i prinudno
rNseljenih ljudi, povremeno su (zNpljuskivNli( prostrNnstvN Gvrope, FentrNlne 'zije,
:liskog IstokN i Severne '"rike. 7ni su uglNvnom bili bel#i, ili sivN podrNsa. SnNžni tNlNsi
otpNdnikN su uočeni u vreme $oći SvNrogN, posebno u vremenu (pred zoru(, u sklNdu
sN prethodno nNvedenim rNzlozimN, Nli tNlNsi prinudno rNseljenih li#N jNvljNli su se po
osnovu promene klime SibirN i !Nlekog IstokN ili pod pritiskom susedN. InteresNntnN je i
činjeni#N, dN je robovlNsnički sistem bio evolu#ijski ispNo (od strNne( zNjedni#e, N ne
obrnuto.
$ovi tNlNsi imigrNnNtN i otpNdnikN su bukvNlno preplNvili robovlNsničkim sistemom
Gvropu, :liski istok i FentrNlnu 'ziju. 7vN činjeni#N je poznNtN, Nli (nekNko( ne skreće
pNžnju nN sebe. ImNjmo u vidu pNd robovlNsničkih držNvN i njihovo rNzlNgNnje iznutrN,
kNo glNvnog uzrokN (nesporNzumN(. ' o tome, što su pridošli sN severN (vNrvNri( imNli
veliku količinu dNmNsknog oružjN, i druge vojne veštine i primenjivNli nove tNktike u
bitkNmN, iz nekog rNzlogN, se (skromno( ćuti.
/ vremenu pred zoru $oći SvNrogN iz Nzijskih prostorN %tNčnije je reći Nsijskih, jer bi
'ziju bilo isprNvno zvNti 'SI' + zemljN 'sN&, izlili su se ogromni tNlNsi otpNdnikN, kojimN
256
nN njihovom putu niko nje pružNo nikNkNv otpor. / sumrNk ere robovlNsničkog društvN,
jedNn od tih tNlNsN usudio se dN stigne do evropskog robovlNsničkog #NrstvN. 4ri ovome
novi vlNsni#i zemlje, obnovili su, ne ropstvo, shvNtNjući njegovu uzNludnost, već nešto
izmeu zNjedni#N i ropstvN. !ruštveni pNrNziti u svim vremenimN, ne žele dN rNde u
znoju li#N svog, i (rNdije( prepuštNju dN neko rNdi zN njih, Nli oni nisu bili glupi. StogN,
robovlNsnički sistem nije ponovo sNzidNn nN osvojenim prostorimN. $NstNlN je
privremenN vNrijNntN, kojN se kNsnije nNzvNlN "eudNlni sistem. / "eudNlnom sistemu su
novi vlNsni#i zemlje + "eudNl#i + i bili su vlNsni#i sve zemlje sN svim ljudimN koji žive nN
njoj. 'li zN rNzliku od robovN, kmetovi su imNli svoje kuće, porodi#e, i dozvoljeno im je
dN sebi zNdrže dve trećine proizvedenog nN zemlji.
8repki zemljorNdnik %seljNk& morNo je dN rNdi deo vremenN nN polju za svog "eudN.
8oliko je morNo dN plNti i kNko, rNzlikovNlo se od mestN do mestN, često čNk i "eudNlnog
gospodNrN, Nli još uvek rNdeći nN zemlji čovek je postNo mNli sopstvenik, iNko nije bio
slobodNn. 'li čNk i tNkvN polumerN je dNlN ogromNn podsti#Nj ekonomskom rNzvoju
"eudNlnog ekonomskog sistemN nN teritoriji bivše robovlNsničke imperije i držNve. %vidi.
sliku AE.&. $NstNju nove ekonomske niše u osnovnim kNtegorijNmN. :rzo počinju dN se
rNzvijNju zNnNti i umetnost. oš znNčNjNnije se rNzvijN trgovinN. )rgovinN je neophodnN
zN sve delNtnosti odreene grupe ljudi. ' u isto vreme, u (kvNli"ikovNnim( rukNmN
trgovinN može dN postNne oružje ropstvN, Nli ćemo se vrNtiti nN ovo pitNnje kNsnije ... /
"eudNlizmu se širi broj Nktivnih ekonomskih nišN povećNnjem brojN zNnNtN. $NstNju nove
tehnologije, ubrzNno se rNzvijN prNktičnN nNukN, stvNrNjući nove, nNpredne NlNte. Cučni
rNd se sve više i više zNmenjuje mNšinskim. /z mNjstore zNnNtlije pojNvljuje se grupnN
proizvodnjN u kojoj se prilikom kreirNnjN bilo kog proizvodN uključuje veliki broj ljudi. /
grupnoj proizvodnji vrlo brzo pojNvljuje se podelN rNdN, gde odreeni čovek obNvljN
stNlno isti posNo, koji ne zNvršNvN gotovim zN upotrebu krNjnjim proizvodom, već u
nNjboljem slučNju, poluproizvodom. 4odelN rNdN u proizvodnji proizvodN dovelN je do
znNčNjnog poboljšNnjN u kvNlitetu robN, što je mnogo je"tinije, i, sNmim tim, dostupnije
većem broju ljudi. I svNkNko utiče nN e"ikNsnost i produktivnost rNdN poljoprivrednikN.
CelNtivno je"tinN rNdnN snNgN i kvNlitet proizvodN grupne proizvodnje, postepeno su
doveli do smNnjene proizvodnje pojedinNčnih mNjstorskih zNnNtN. 0Njstorski zNnNti
zNdržNli su sNmo one Nktivne ekonomske niše koje su povezNne sN proizvodnjom
proizvodN visokog kvNlitetN, odnosno proizvodnju (mNlih stvNri(.
4rimer zN ovo može poslužiti proizvodnjN elitnog oružjN od dNmNsk čelikN. )NjnN
proizvodnje je čuvNnN mNjstorskN tNjnN i prenosi se sN generN#ije nN generN#iju
pokoljenjN de#e, N u odsustvu potomNkN + izNbrNnim učeni#imN, u kojimN je mNjstor
257
video stvNrNlNčku vNrni#u. =eomN često, tNjne zNnNtN dovodile su do smrti njihovih
nosilN#N ...
258
+.+6. PJAVA "#$&S#' )SLVA %A SVAJA$J"

&'DGAR-%"&LJ" D S(RA$" DR)*(V"$' PARA%'(A
9rupna ili industrijska proizvodnja u većini slučajeva se nalazi u gradovima. I postepeno

dolazi do podele aktivnih ekonomskih niša na dve glavne podkategorije. 'ktivna
ekonomska niša vezana za proizvodnju hrane, i aktivna ekonomska niša u vezi sa
proizvodnjom robe široke potrošnje i alata. 4rva podgrupa aktivnih privrednih niša je
uglavnom kon#entrisana na selu, dok je druga podgrupa + u gradu. Iako su proizvodni
produkti važno pitanje, dominantan položaj meu aktivnim privrednim nišama postaje
sve više i više druga podgrupa + industrijska %grupna& proizvodnja. 4ostepeno, urbana,
industrijska proizvodnja, se po redu, deli po vrstama industrijskih aktivnosti. / okviru
industrijske aktivnosti isti#ale su se ekonomske niše više vrsta industrijske proizvodnje +
proizvodnja sredstava za proizvodnju %mašine, topljenje, itd&, proizvodnja alata i
proizvodnja potrošnih predmeta. $a ta tri (stuba( bazira se industrijska proizvodnja. 8ao
rezultat svega toga, #entar ekonomskog sistema se postepeno preselio iz sela u
gradove, pri čemu je najbrži rast bio u proizvodnji robe široke potrošnje. Sa svim ovim,
ubrzano se razvija trgovina, i sve više i više sredstava je teklo u ruke trgova#a. Stoga,
kao rezultat ovih pro#esa nastala je kvalitativna promena ekonomskog sistema. )o je
dostiglo takvo stanje, kada je osnova tog sistema + aktivne ekonomske niše + prestala
da se de"iniše. Cealna ekonomska moć je prešla iz ruku ljudi, vladao#a zemlji, velikih
vlastela i zaključno sa poljoprivredni#ima koji su obraivali svoju zemlju, i iz ruku svih
onih koji svojim rukama proizvode hranu, alat i potrošačke proizvode, u ruke ljudi koji su
imali "inansijska sredstva.
7vi ljudi ne proizvode sami, u najboljem slučaju, oni su počeli da bivaju posredni#i
izmeu proizvoača i potrošača + trgov#i. I u tome ne bi bilo ništa lošeg, da je to jedan,
već K 7vom (već( vratićemo se kasnije, ali za sada ću nastaviti da analiziram evolu#iju
ekonomskog sistema društvenih organizama. 'ko je ranije društveni život svakog
organizma, uglavnom zavisio od proizvoača prehrambenih proizvoda, sa pojavom
komer#ijalne %grupne& proizvodnje, trebalo bi da proizvoači %hrane& sve više i više
zavise od industrijske proizvodnje. $aravno, bez izuzetka, uključujući i zaposlene i
vlasnike industrijskih preduzeća, nisu mogli bez alata da se bave proizvodnjom hrane u
seoskim područjima, a došlo je vreme kada je e"ikasnost proizvoača hrane, posebno
poljoprivrednika, počela da zavisi od proizvoača alata koji sa radom na zemlji baš ništa
259
nisu imali. !ošlo je do preraspodele uloga unutar aktivne ekonomske niše. 'ko je
prethodno aktivna ekonomska niša vezana sa proizvodnjom alata igrala pomoćnu ulogu,
sada je počela da dominira zbog činjeni#e, da bez proizvoda tih aktivnih ekonomskih
niša, orua za rad ,ne bi bilo moguće obezbedi #elom društvenom telu potrebne
potrošne proizvode, a iznad svega, hranu. 4ostavlja se pitanje, kakav je značaj u tome
koja aktivna niša igra odlučujuću ulogu u ekonomiji23 4ostoji razlika, i to veoma
značajna. / takvom ekonomskom sistemu, koji se zove kapitalistički, postoji realna
mogućnost da društveni paraziti %)amne Sile& zuzmu realnu vlast u so#ijalnom sistemu.
' kada se u potpunosti implementiraju, oni stvaraju ekonomske sisteme u kojima
društveni paraziti kontrolišu sve kategorije ekonomskih niša, uključujući kategorije
aktivnih ekonomskih niša. I oni ne treba da menjaju kategorije aktivnih ekonomskih niše.
!ruštvenim parazitima to jednostavno nije potrebno, oni nemaju želju da svojim rukama
stvore nešto ili naprave nešto. 7ni radije iskorištavaju plodove tueg rada. Stoga,
društveni paraziti vole da zarobe, direktno ili skriveno, so#ijalne i ekonomski pasivne
niše privrednog sistema. 8ada društveni paraziti javno osvoje kontrolu ekonomskog
sistema, oni stvaraju društveni organizam i nazivaju ga so#ijalistički sistem, koji u suštini
predstavlja stanje robovlasničkog kapitalističkog sistema. Cazlika kapitalističkog
sistema od so#ijalističkog je, da u so#ijalizmu, društveni paraziti kompletno kontrolišu
državu i pretvaraju sve druge ljude u robove, koji su lišeni imovine, osim minimalnih
sredstava za život, koji u potpunosti zavise od tih istih društvenih parazita. )reba
napomenuti zanimljiv podatak. Slična kontrola društvenih parazita nad društvenim
organizmom je moguća samo u "azi kapitalizma. $aravno, to nije slučajno. Čak i tajno
praćenje
moćnom društvenog organizma,
polugom vlasti. primećeno
8od društvenih je u doba
parazitia "eudalizma,
ta poluga neophodnom
je prvenstveno "inansijska.
4ostavlja se pitanje, kako društveni paraziti dobijaju u svoje ruke takvo moćno oružje
kao što su "inansije23 $a kraju krajeva, oni nikada nisu igrali značajnu ulogu u
društvenom telu3 !ruštvene parazite su normalno proterivali iz zajedni#a i rodova i u
najboljem slučaju, oni su imali lične stvari i oružje. Zdravom društvenom organizmu je
gotovo uvek prilično lako da se izbori sa (svojim( parazitima. !akle, šta se desilo 32
8ako su društveni paraziti ipak uspeli da (dobiju( ovu kontrolu23 5ajde da vidimo
odgovor na ovo pitanje. 'li pre nego što vidimo kako se to radi, obratimo pažnju na
jedan zanimljiv (detalj(. S obzirom na činjeni#u da su narodi i na#ije različitih rasa, bili i
jesu na različitim nivoima razvoja zbog već ranije navedenih razloga, prelaz iz jednog
ekonomskog sistema u drugi i njegov razvoj se nejednako odvija.
260
Slika A?
261
Slika A@
262
!akle, u isto vreme, može da se (vidi( koegzisten#ija različitih ekonomskih sistema u

različitim društvenim organizmima + državama. Čak i drevni društveni organizmi +
države, su komuni#irale jedne sa drugim ekonomski, bez obzira na njihovu veličinu.
$eke od njih su bile vrlo male > jedan grad i nekoliko sela, druge su bile gigantske +
njihove grani#e prostirale su se mnogo dana i nedelja puta od glavnog grada, sa
mnogim velikim i malim gradovima i selima. / svakom slučaju, svaka država je imala
svoj društveni organizam, bez obzira na njegovu vrstu uspostavljenog ekonomskog
sistema.
/ svakom ekonomskom sistemu postojale su parazitske ekonomske niše. 'li ni u
jednom državnom organizmu + državi, ove parazitske niše, posebno u ranim "azama
ekonomskog razvoja, nisu bile na uti#ajnim pozi#ijama. <judi koji su (popunjavali( ove
niše, izazivali su kod većine u svojim sredinama samo prezrenje. 8ao što je već
pomenuto, ljudi bele rase su društvene parazite ignorisali. 8ontingenti izopštenih su
ubi#e, silovatelji i lopovi. Samo pri pojavi proširene reproduk#ije počele su da se
pojavljuju nove parazitske niše kao što su ropstvo i zelenaštvo. I jedne i druge su svi
prezirali. <judi su ove ekonomske niše pokušavali da (ugase(. Cazbojni#i su vodili
veoma skup tajni život. Zajmodav#i, iako nisu živeli u tajnosti, su bili primorani da
obuzdaju svoj nezasit apetit, ili bi jednostavno, bili (lečeni( zbog preterane pohlepe. Čini
se da je sve bilo više ili manje stabilno i prihvatljivo.
Čini se da se )amnim Silama %društvenim parazitima& nigde ne otvaraju vrata. 7ni, u
teoriji, ne bi trebalo da postoje na 0idgard Zemlji.
)amne Sile podršku nisu mogle naći meu plemenima i narodima bele rase, ali ...
genetska predispozi#ija za prirodni parazitizam bila je prisutna kod #rne rase, zbog
klimatskih uslova njenog postojanja. 'li #rna rasa na 0idgard+Zemlji ne zauzima
dominantnu pozi#iju, a njena upotreba od strane )amnih Sila iz tog razloga ima smisla.
4o tome, njima je bilo potrebno da nau posrednike na koje bi mogli da se oslone, meu
kojima su mogli da se sakriju i da deluju otvoreno. 0oglo bi da se postavi pitanje + zašto
oni moraju da se kriju iza nekoga, kako bi započeli svoje prljave parazitske poslove na
0idgard+Zemlji23 Iz jednog prostog razloga+oni izgledaju drugačije od četiri glavne rase
koje su naselile 0idgard+Zemlju. 7ni predstavljaju petu, tzv (sivu( Casu. 8ako o tome
pišu slavjano+arijevske =ede*
263
1- (;6). !o njihovoj sivoj koži

prepo#na"ete neprijate$je uin=e...
Dni imaju o+i boje Mraka, i dvopo$ni su,
mogu biti žena a$i i muškara= .
*vako od njih može biti ota=, i$i majka...
ojama oni pokrivaju $i=a svoja,
ne bi $i $i+i$i na %e=u Fove+iju...
i nikada ne skidaju svoju ode"u
da se ne bi obnaži$a #verinja njihova nagota...
!a bi prodrli u #iviliza#iju 0idgard+Zemlje, bilo im je potrebno prikriti se, a mogućnost

takvog prikrivanja, može se reći, kao poklon su dobili od Svetlih sila. 'psurd3 $ećemo
žuriti sa nalazima. 4oklon Svetlih sila )amnim Silama su genetske promene koje su
Slavjano+'rijev#i pokušali da unesu u genetiku !ravidskog stanovništva %drevna Indija&.
8ada su Slavjano+'rijev#i promenili genetski temelj plemena !ravida i $aga, namerno
264
su uveli aktivne gene bele rase, predispozi#iju da se pozitivno promeni predispozi#ija

ovih plemena u krvavom kultu 8ali 0a %Frna 0ajka&. 4rema zakonima genetike,
dovoljno je da se izvrše neophodne genetske promene u relativno maloj grupi ljudi koji
pripadaju odreenoj rasi, ove genetske promene veoma brzo će se primiti kod ostalih
pojedina#e te popula#ije. 7vo zahteva (samo( da se ova mala grupa sastoji od 'l"a
ljudi, ljudi čija je genetika odlučujuća i dominantna u toj ljudskoj zajedni#i. / popula#iji
bilo koje vrste živih organizama, postoji individualno dominantna genetika, koja de"iniše
evolu#ionu promenu #elokupnog stanovništva. Stoga, nakon prvog arijevskog pohoda
na !ravidiju u leto @D?H od S.0.Z.5. ili @J@ pne %4re BHEH godina, @E?M. godine&, kada
su proterani iz !ravidije, svešteni#i Frne 0ajke, koji su bili predvodni#i )amnih Sila,
preostale !ravide su /ri počeli genetski da ispravljaju, ono što je već ranije rečeno.
$apomnjem da stanovni#i !ravidije + !ravidi i plemena $aga, pripadaju negroidnoj rasi,
#rnoj rasi, pa kao rezultat genetske korek#ije, dobijena je Siva podrasa K !akle, želeći
da kvalitativno promene genetsku podlogu #rne rase, kako bi sprečili )amne Sile
%društvene parazite& da preuzmu kontrolu nad tom rasom, Svetle Sile nevoljno su učinile
veliki poklon )amnim Silama. Stvar je u tome da je pro#es genetske korek#ije pokrenut,
ali sprovodio#i /ri nisu uspeli da ovu ini#ijativu obave na potrebnoj kritičnoj masi, kako
bi pro#es mogao da se odvija samostalno. Za genetsku korek#iju na tradi#ionalan način
%seksualnim putem& u genetskom bazenu #rnih plemena !ravida i $aga (lansiran( je
dominantni muški gen bele rase. 8ao što je jasno iz te (metode(, to je bilo zbog
uvoenja aktivnog muškog hromozoma bele rase, koji se javlja opredeljujućim u beloj
rasi. !ok je odlučujući hromozom #rne rase %dominantni& ženski hromozom %za više
in"orma#ija
postigli o tome,
željeni pogledajte
kritičan poglavlje
nivo aktivnog ?.EH&.muških
prisustva $ažalost, drevni Slavjano+'rijev#i
hromozoma u genetskom nisu
(bazenu( plemena #rne rase, nastanjenih u !ravidiji. / toku genetske korek#ije $jegovo
=eličanstvo Slučaj je odigralo svoju ulogu. 7bičaj i tradi#ija #rne rase dozvoljava
muškar#ima da imaju mnogo žena i seksualnih veza koje ne moraju da prerastu u brak.
7vaj "aktor je (privukao( pre svega (otpadnike( bele rase a oni imaju svoj (doprinos( u
ovom genetskom (koktelu(. 4ri tome su njihovi muški hromozomi u sebi nosili odreene
nedostatke koji su se vrlo brzo širili i mešali sa aktivnim ženskim hromozomima #rne
rase. /mesto aktivnih muških hromozoma :ele rase, nosiola#a pozitivne promene, u
osnovi se desilo mešanje sa muškim hromozomima (otpadnika( :ele rase, nanoseći
štetu. $a taj način, Siva pod+rasa je uspostavljena, ali na osnovu promenjenih gena
(otpadnika(. /mesto da se #rnoj rasi (pridružila( zdrava krv :ele rase, njoj je
(pripojena( korumpirana krv (otpadnika( :ele rase. 8ao rezultat ovog (mešanja( je
nastala nova Siva pod+rasa, i ona će biti izvanredna (sirovina( za uvoenje )amnih Sila
na 0idgard+Zemlju. )amnim Silama %društvenim parazitima& su bili neophodni
265
posredni#i, i oni su ih dobili (ručnim radom( Svetlih Sila. 4osrednik za )amne Sile je
Siva pod+rasa, da budemo pre#izniji + mali deo iste ...
7staje
)amne samo
Sile23da
'lise
prerazume i shvati dada
nego nastavimo neke ljude Siveovo,
analiziramo podrase
ja bihkoriste za svoje
da skrenem potrebe
pažnju na
vladare Sivih. Slavjano+arijevske =ede kažu da imaju sivu kožu, i oči boje tame,
odnosno, #rnu. 4ored toga, dvopolni su+bilo da su muškar#i ili žene. !rugim rečima,
Siva Casa )amnih Sila je rasa herma"rodita. 8od herma"rodita genetska "ormula sadrži i
dva zenska U hromozoma i muški V hromozom i zapisuje se u vidu UUV. 4risustvo dva
ženska U hromozoma odreuje domina#iju ženske prirode, što herma"rodita čini lakim
plenom za parazite. ' ovo je napravilo #elu rasu parazitskim provodnikom, i pretvorilo ih
je u rasu društvenih parazita. !ozvolite mi da vas podsetim da je ženski U hromozom
prilično podležan uti#aju astralnih parazita %suština izumrlih životinja koje, u
prilagoavanju novim uslovima postojanja, postaju paraziti& mutira i postaje aktivan
nosila# parazitskog sistema već samo po sebi. Implementa#ijom kroz njenu otvorenost,
astralni paraziti se "iksiraju na genetskom nivou, a zdrav ženski U hromozom se tako
pretvara u nosio#a (virusa( parazitizma hromozoma U. In"i#irani (virusom( parazitizma
ženski hromozomi brzo dominiraju nad muškim hromozomom. I, kao rezultat tog
uvrtanja svih hromozoma, herma"roditi postaju nosio#i (virusa UUV. $osila#
herma"rodit nije u stanju da se samostalno oslobodi od astralnih parazita i postaje stalni
nosila# istih. Zapravo zato, Siva rasa + rasa herma"rodita + postaje stalni nosio#
parazitskog sistema, i ona je zatim evoluirala u rasu društvenih parazita. 'li čak i kod
herma"rodita stepen uti#aja astralnih parazita nije jednak. Stepen uti#aja, naravno,
zavisi od mnogih "aktora kontrole, kako kosmičkog tako i planetarnog. 7 prirodi !ana i
$oći Svaroga je je već bilo dosta rečeno. 7ni odražavaju kosmičke uti#aje. $a
planetarnom nivou je od velikog značaja (debljina( kvalitativne "izičke barijere izmeu
gustog, materijalnog nivoa prvog i drugog materijalnog %eteričnog& tela. 6to je tanja ova
kvalitativna barijera, jači je uti#aj parazita na astralnom planu na svoje posrednike.
266
+.+1 V"%A '%&"<) DR)*(V"$' PARA%'(A '

#)L(A &"S"A
!ebljina barijere izmeu materijalnih kvalitativnih nivoa planete ima promene #iklusa na
dnevnom nivou . 4osle zalaska sun#a %na 0idgard+Zemlji&, ona počinje da se postepeno
smanjuje i dostiže svoj minimum izmeu ponoći i četiri sata ujutro. $aime, to je (zlatno(
vreme za aktivnost )amnih sila, tačnije maksimalne snage + tačnije, maksimalni stepen
uti#aja astralnih parazita na njihove posrednike. Znači da je vreme aktivnosti )amnih
sila noć. !rugi "aktor aktivnosti )amnih sila je "aza 0ese#a. 8ada je pun mese#
kvalitativna barijera izmeu nivoa je svedena na minimum uti#aja. $aime, zato su "aze
0ese#a toliko važne )amnim silama, zato je stvoren <unarni 8ult, kult astralnih parazita,
tako da je ovo 8ult Smrti.$aime, bio je praćen ljudskim žrtvama i žrtvovanjem životinja.
4ri nasilnoj smrti sa mučenjem + smrti sa bolom + astralni paraziti primaju snažan potok
vitalnosti žrtve, pretvarajući žrtvinu suštinu %esen#iju& u svog roba, donatora vitalnosti i
poten#ijala, što je potrebno astralnim parazitima. $apominjem da su astralni paraziti
entiteti izumrlih životinja i samim tim nemaju nikakve veze sa svetom živih. Svet živih
interesuje prave vladare )amnih sila, pa je sada % svet živih & dobavljač za njih tako im
potrebne hrane + energije života, koju oni dobijaju, a koju posle gubitka svojih "izičkih
tela ne mogu drugačije dobiti. )ako da ne treba tražiti logiku u uništavanju 0idgard+
Zemlje u ak#ijama društvenih parazita. <utkare ovih sila, neće zabrinuti šta će se desiti
sa njima kao (lutkama( pri smrti druge planete+zemlje.
Čudno koliko je jaka njihova kontrola nad tim (lutkama( da (lutka( ne razume i ne
razmišlja o svojoj sudbini2 $jihova sudbina neće biti ništa drugačija od sudbine svih
ostalih, ako )amne sile, (stignu( do kraja svog poslovanja. oš jedan zanimljiv podatak
je da sledbeni#i kulta 8ali 0a + Frne majke imaju početni nivo razumevanja, da svaka
od "aza 0ese#a odgovara jednom od li#a boginja* devi#a, majka, stari#a i čarobni#a.
0lad mese# simbolizuje 0udru devi#u, 0ajka je oličena u punom mese#u, 0ese# u
rastu + Stari#u. Sakrivši se u tami, 0ese# predstavlja Čarobni#u, ponekad se naziva
Iskušeni#a. )okom pomračenja svešteni#a dostiže svoju maksimalnu snagu. !akle,
maksimalna snaga svešteni#e kulta 8ali 0a+Frne majke je u toku lunarnog pomračenja,
kada
skorojeu kvalitativna barijera
potpunosti. Zato izmeu njih
su lunarna i njihovihnaj#enjenija
pomračenja domaćina, astralnih parazita
u kultu Frne majke+ nestala
... '
sada, da se vratimo mehanizmima implementa#ije )amnih sila ... kada je nastala siva
pod+rasa na teritoriji !ravidije, kod vladara Sivih %sive rase& je to bio znak za savršene
uslove za sprovoenje ak#ije. 'li, postojala je mala (začkolji#a(. 5erma"roditi, iako blizu
ljudi, ipak su se razlikovali veoma značajno, i bilo im je jednostavno nemoguće da deluju
267
u svom prirodnom obliku. 4reviše je njihova pojava bila upečatljiva. ' čak i njihova
kamu"laža im nije baš pomagla u tome, kako kažu slavjano+arijevske =ede. )ada su
vladari sivih došli u direktan kontakt sa stvorenom na 0idgard Zemlji Sivom
podrasom.7ni su se njima predstavili kao bogovi, izabrvši ih za (veliku( misiju. 7ni su
izabrali malu grupu ljudi, predstavnika Sive podrase, kao svoje "avorite i započeli svoj
prljavi posao. /z sve to, istovremeno, oni su odlučili da (ojačaju( svoje izabrane ljude i
njihove (božanske( gene. )o je ono što piše u Starom zavetu*
Coenje Si"a* obnavljanje duhovnog semena.
-B. po#nao je dam ženu svoju, i ona rodi sina, i dade njemu ime7 *iGK jer, kaže
ona, gospod je po$ožio u mene drugo seme, umesto 'velja, koga je ubio 8ain.
Zar nije čudna situa#ija23 Gva + 'damova žena, prema Starom zavetu, u braku sa svojim
mužem, rodila je sina, ne od njega, već od :oga ahvea. / svemu tome, sve se više
pojašnjava da je :og stavio u nju svoje seme umesto ubijenog 'velja2 /mesto ubijenog
'velja + znači i 'velj je bio od semena 9ospoda2 'li 'velj je bio prvena# Gvin2 ' ako se
zamislite šta je o tome pisano u Starom zavetu, može se postaviti nevoljno pitanje* !a li
je sa 'damom Gva iskusila 4rvi 9reh23 8ako sledi iz Starog zaveta, većina zavodnika je
bio :og ahve2 7nda, zašto je on kaznio 'dama i Gvu proterivanjem iz rajskog vrta3 '
možda ih nije :og ahve isterao iz rajskog vrta, već je samo iskoristio ono što se
dogodilo za svoje sebične #iljeve3 7 tome se već govorilo, sve po redu, vratimo se sada
nazad Starom Zavetu i :ožjem semenu ... Samo u ovom pasusu se kaže da je Gva
imala
9ospoddva:og
sina od 9ospoda
isterao 'dama :oga
i Gvu ehove.
iz rajskogZanimljivo je kako
vrta, jer 'dam se ispostavilo.
pozna Gvu, svoju$avodno
ženu, je
okusio je nebesku jabuku, a sam je on, najmanje dva puta stavio svoje seme u materi#u
Gve2 !a, upravo tako, rodila je dva sina od 9ospoda :oga2 !obri 9ospod :og se
okreće. 'dam je kaznio za poznavanje Gve, a sam to radi, najverovatnije, sa velikim
svojim zadovoljstvom2 Izuzetna stvar u ovoj priči je činjeni#a da je 8ain ubio 'velja,
Gvinog prven#a2 )o znači da je sam :og, najverovatnije, bio prvi Gvin muškara# 222
!akle, ovaj stih pobija ono što je rečeno u Starom zavetu malo ranije. Ili to možda znači
da je 9ospod :og, isteravši 'dama i Gvu iz rajskog vrta, i sam on, (položio( u Gvu
nekoliko puta seme različitih bogova. 7naj koji je (stavio( svoje seme u materi#u Gve,
pravo mu je ime ahve, je taj koji je uradio važne stvari za sebe, a moguće i druga dela.
'li o drugim poslovima se (iz nekog razloga( skromno ćuti. !akle, Stari Zavet i direktno i
indirektno potvruje in"orma#ije iz slavjano+arijevskih =eda. 8ao rezultat uvoenja
)amnih sila, siva pod+rasa, na zemlji !ravidiji, vratila se krvavom kultu Frne majke + 8ali
0a.
268
Cazvoj ovih dogaaja doveo je do toga da je u leto AMEA S.0.Z.5. %@EE pne& započet
drugi pohod na !ravidiju, koji je vodio 5an /man + =isoki sveštenik kulta boginje )are. I
nove pristali#e)amnih sila, sledbeni#i kulta 8ali+0a + Frne 0ajke + bile su poražene.
Svešteni#e tog kulta vratili su se u svoje gnezdo u dubine a"ričkog kontinenta, ali su
ostavili svoje prikrivene pristali#e sa planom da se ujedine sa njima, što je sasvim
otvoreno izloženo u )ori, što je gotovo u neizmenjenom vidu odatle prebačeno u Stari
zavet %9lava ?.&. Interesantno je i to da su )amne sile dobro proučile metode delovanja
Svetlih sila. )o je rečeno i u slavjano+arijevskim =edama*
gde "e živeti $judi s kožom boje Mraka
i potom=i ?oda nebeskog
$ažalost, Svetle sile su znatno lošije od )amnih sila proučavale svog protivnika. )amne
sile su kroz )oru predale svojim sledbeni#ima jasan plan delovanja, tako da su mogli
izaći iz nadzora Svetlih sila. 4očetna :aza, sveto mesto za )amne sile, nalazi se
potpuno (slučajno( u predelima Zemlje 8uš, južnog suseda zemlje 9ora rukotvorenih,
drevnog Ggipta, kojim su u to vreme vladali potom#i Case $ebeske ... koji su došli iz
zemlje :oga ... $ija + grupa preživelih iz katastro"e pre ?AE@B godina %@E?M&, =iši
Svešteni#i sa svojom pratnjom sa 'ntlanja +'tlantide. I ponovo su, u zemlji 9ora
rukotvorenih + !revnom Ggiptu, napravili sistem kasti sličnom onom koji je bio na
'ntlanju. =iša, vladajuća kasta ljudi je "ormirana od :ele rase, a kastu potčinjenih su
"ormirali ... $judi sa kožom boje tame ... + podreena plemena #rne rase. =ladajuća
elita bele rase i podreena plemena #rne rase su imali različite kultova. Istraživanje
očuvanih egipatskih izvora pokazuju*
269
4ƒe Gound the =u$t oG ?a more or $ess oG aristo=rati= theo$ogi=a$ s„stem, in

ear$„ times at $eastK and Gor the =u$t oG the peop$e …e have to turn to the …orship
oG Dsiris. 2ndoubted$„ the best para$$e$ to the …orship oG ?a in Ag„pt is to be
Gound in that oG the sun in an=ient !eru. Nust the monar=h oG !eru personiGied the
sun on earth, and a=ted as his regent in the terrestria$ sphere, so the Ag„ptian
monar=hs st„$ed themse$ves Psons oG the sun:. n both instan=es the so$ar =u$t
…as eminent$„ aristo=rati= in =hara=ter. his is proved b„ the =ir=umstan=e that
the paradise oG ?a …as sphere more spiritua$ b„ Gar than that oG Dsiris, …ith its
pure$„ materia$ de$ights. hose happ„ enough to gain the heaven oG the sun<god
…ere =$othed …ith $ight, and their Good …as des=ribed as P$ight5. he Dsirian
paradise, again, it …i$$ be re=a$$ed, =onsisted oG =onverse …ith Dsiris and Geasting
…ith him. he Ag„ptian mind …as a strong$„ materia$ =ast, it great$„ Gavored the
=on=eption oG a PGie$d oG reeds5, …here man =ou$d enjo„ the good things and
=reature<=omGorts that he somu=h desired upon earth, rather than the
unsubstantia$ Gare and raiment oG the more super$ative sphere oG ?a. he …orship
oG Dsiris …as Gundamenta$$„ Gri=an and Ag„ptian in =hara=ter, but there is strong
reason to be$ieve that the =u$t oG ?a possessed man„ Goreign e$ements,
possib$„ƒest siati= or *=andinavian in origin, …hi=h a==ounts Gor the =o$dness
…ith …hi=h the masses oG Ag„pt regarded his …orship. here is no doubt,
ho…ever, that, to the aristo=ra=„ oG Ag„pt, ?a stood in the position oG the =reator
and Gather oG the gods.5
IDtkri$i smo da se ku$t ? odnosi u ve"oj meri na teo$oški sistem aristokratije, u

najmanju ruku u po+etnom perioduK i da je re$igija obi+nih $judi bio ku$t D#irisa.
e# sumnje, s$i+no, para$e$no, obožavanju ?a u Agiptu može se na"i u ku$tu
obožavanja *un=a u drevnom !eruu. ?a#$ika $eži samo u +injeni=i da je v$adar u
!eruu smatran sinom em$je, i de$ovao kao namesnik na #em$ji, dok su egipatski
kra$jevi (Earaoni) sebe na#iva$i Isinovima *un=aI. 2 ova dva sistema ku$t *un=a je
deGinitivno bio ku$t aristokratije. o potvruju i oko$nosti, da se ?a odnosio na
sGeru duhovnosti mnogo više nego ku$t D#irisa, koji je bio pri$i+no materija$isti+ki
u svom sadržaju. Dni, koji su bi$i sre"ni da potpadnu pod ku$t *un=a<oga, ima$i
su ode"u tkanu od svet$ih boja, pa je +ak i njihova hrana bi$a Isvet$aI. &u$t D#irisa
je, obratite pažnju na to još jednom, direktno pove#an sa samim D#irisom i
go#bama posve"enim tom njegovom ku$tu. Agipatsko ra#miš$janje je +isto
materija$isti+ko, sa domina=ijom kon=epta Ipo$ja trskeI gde su $judi mog$i da
uživaju u dobrim stvarima i udobnostima, primerenim +oveku kao živom bi"u,
270
mis$ima o posedovanju o kojem su sanja$i u svom #ema$jskom životu, s ob#irom

na +injeni=u da su im ti pog$edi bi$i mnogo b$iži i jasniji, nego ideja o ma$oj
nagradi #a pro$a# u ?aj, i visokom duhovnom kon=eptu obožavanja ?a. Verovanje
u D#irisa ima aGri+ke i egipatske korene, u to vreme je ku$t ?a, be# sumnje,
sadržao mnoge spo$jne e$emente, #apadnoa#ijskog i$i skandinavskog porek$a, što
objašnjava neprijate$jstvo sa kojom se uroeni+ko stanovništvo Agipta odnosi$o
prema ku$tu ?a. 2 to vreme, be# sumnje, aristokratija Agipta, staja$a je na po#i=iji
toga, da je ?a bio vora= i ota= bogova I %tumačenje prevoda&.
!akle, čak i pre dolaska u zemlju 9ora Cukotvorenih %drevni Ggipat& prognanih
sledbenika kulta 8ali+0a + Frne 0ajke iz !ravidije, tamo je postojala #iviliza#ija
izgraena na rasnom prin#ipu. :ela rasa "ormira kastu aristokrata, dok su sve ostale
kaste drevnog Ggipta ljudi #rne rase. I kao što možete videti iz gornjeg teksta, stanovni#i
jedne zemlje razlikovali su se od drugih ne samo bojom kože, već i tradi#ijom i njihovim
verovanjima. )o samo potvruje razlike u evolu#iji različitih rasa. Zaista, razvoj svake
rase se dogodio u različitim klimatskim uslovima, i zbog ovog idu u različitim prav#ima i
različitim evolutivnim kora#ima. )akve jake razlike u uverenjima ukazuju na značajnu
razliku evolu#ionih puteva, razliku u kulturi i predstavi univerzuma. / početku, vladajuća
kasta belih ljudi se nije mešala sa podreenom kastom #rne rase. Značajna razlika u
nivoima evolutivnog razvoja, dozvolila je pridošli#ama bele rase da potčine sebi
postojeća, evolu#ijski na nižem nivou, plemena #rne rase, ali i da se postigne njihovo
prihvatanje, kao bogova. !ozvolite mi da vas podsetim, da iako je #iviliza#ija drevnog
Ggipta bila stvorena od strane pripadnika bele rase, kreatori egipatske #iviliza#ije su bili
ljudi koji su preživeli planetarnu katastro"u pre ?AE@B godina %@E?M&, mala grupa viših
sveštenika 'ntlanja %'tlantida& sa svojim okruženjem. 8ao što je objašnjeno ranije,
razlog planetarne katastro"e je bila duhovna degenera#ija vladajuće elite 'ntlanja, koja
se postepeno pretvorila u parazitski deo društva. edan od glavnih razloga za to je, da
je 'ntlanj ustanovljen kao država u kojoj je evolutivno razvijenija bela rasa % 'nti,koji su
došli na zapadnu hemis"eru & "ormirala vladajuću kastu. !ok su sve niže kaste "ormirala
podreena plemena #rvene rase %ono što je napisano ranije& čiji je evolu#ioni nivo bio
daleko ispod ljudi bele rase.
So#ijalna struktura 'ntlanja %'tlantida& je izgraena na rasnoj diskrimina#iji. !ošavši iz
svoje domovine, iz Zapadnog Sibira, beli ljudi su, sasvim verovatno, bili prvi masovni
talas migranata. Stigavši, odlučili su se za davnašnje ime 'nti. )o znači da bela rasa
nije monolitna u svom sastavu. / početku se "ormirala bela rasa doseljenika sa različitih
planeta, i iako su svi članovi iste rase, njihova genetika je imala neke razlike. 0oguće je
271
da je savez #iviliza#ija, kolonizovao 0idgard+Zemlju pre oko osam+šest stotina hiljada

godina, kao rezultat raseljavanja jedne rase sa matične planete u galaksiji.
!oseljeni#i su osvojili
ne i identičnu. planetu+zemlju,spe#i"ičnim
!akle, prilagoavanje sličnu u smislu njihove
uslovima planete+zemlje,
odreene sličnu, ali
planete+zemlje, kao
što je hemijski sastav atmos"ere, vode, raspon emisije svetlosti planetarnog sistema, itd,
dovelo je do toga da je ta prvobitno identična genetika stekla neke razlike. / svakom
slučaju, promena u geneti#i je nastala u prilagoavanju prarase belih ljudi na uslove
života na različitim planetama+zemljama, i razlike u geneti#i bele rase, koje su se razvile
na različitim, ali u neposrednoj blizini njihovih klimatskih uslova planetama+zemljama,
su razlog zbog koga kada su kolonizovali 0idgard+Zemlju, bela rasa nije bila genetski
jednorodna.
Stoga, iako
jezikom, ipaksugenetski
naselivšioni
0idgard+Zemlju, imali $a
nisu bili jednorodni. jednu kulturu,
jednoj izgled
teritoriji i govorili
zajedno srodnim
su živele
genera#ije !a1'rijeva#a, 51'rijeva#a, Casena i Svjatorusa. 0oguće je da svaka od ovih
plemenskih grupa bele rase objedinila u sebe migranate iz četiri različitih objedinjenih
belih #iviliza#ija. 7vako ili onako, bela rasa na 0idgard+Zemlji nije bila homogena u
svom genetskom sastavu. 7vo sugeriše da je reak#ija naroda bele rase na uti#aj noći i
dana Svaroga trebala da bude + i bila je, drugačija. $eki tip genetike bele rase je burno
reagovao, neki slabije na dolazeću $oć Svaroga.
Spoljno negativno evolu#iono dejstvo $oći Svaroga neminovno je dovelo do toga da
odreena'nta,
plemena vrsta roda
genetike beleurase
Casena reaguje
vreme na to jače
poslednje $oći od drugih.nisu
Svaroga )o je bio razlog
pratila stare da neka
konven#ionalne tradi#ije, napustila su zemlju i otišla na zapadni 7kean %'tlantik&, gde su
podčinili sebi evolu#iono niže razvijena plemena #rvene rase i stvorili državu u kojoj je
veštački održavan evolu#ioni jaz izmeu došavše bele rase i onih koji su živeli na ovim
prostorima, #rvene rase. =remenom, ovo je dovelo do toga da su neki kvaliteti
društvenih parazita postepeno počinjali dublji (rast( u okruženju vladajuće kaste bele
rase i 'ntlanja, a $oć Svarog je imala i posebnu ulogu u pro#esu njihove trans"orma#ije
od svetlosti ka tami.
/ svakom slučaju,
disbalansa, genetika
što je na 'nta je$oći
kraju, tokom najviše izložena
Svaroga negativnom
dovelo do rata nauti#aju evolutivnog
0idgard+Zemlji
izmeu 'ntlanja %'tlantida& i !revne Imperije :elih <judi, praognjišta tih istih 'nta. /
ovom ratu vladajuća elita 'ntlanja zaboravljajući sve i svja, bez obzira na bilo šta drugo,
pokušala je da preuzme sve zemlje 0idgard+Zemlje. I ta ak#ija je izazvala najtežu
planetarnu katastro"u koja je dovela do početka poslednjeg ledena doba. 7va katastro"a
272
%pisaću o tome kasnije& gurnula je #iviliza#iju :ele rase %ili bolje + preživele& na nivo
divljaštva, sa malim (ostrvima( koja su zadržala svoje znanje, kulturu i tradi#iju. I tako,
#iviliza#ija Zemlje 9ora rukotvorenih + drevni Ggipat, je stvorena od preživele elite
'ntlanja %'tlantida&. $a žalost, preživeli ovu strašnu katastro"u, viša kasta 'nta, nisu
naučili lek#iju iz prošlosti, i na novom mestu, oni su obnovili gotovo isti sistem koji je bio
i pre potonuća 'ntlanja %'tlantida&. 4ostojeća njihova znanja i sposobnosti su dozvolili
da se stvori na a"ričkom kontinentu kopija so#ijalnog sistema 'ntlanja, sa jednom
razlikom, umesto #rvene rase, podreenu kastu ljudi je "ormirala #rna rasa. !ruga
razlika je bila u tome, što sami (božanski( kreatori #iviliza#ije drevnog Ggipta nisu
ovladali moćima i sposobnostima koje su imali sami vladari 'ntlanja. $o meutim,
njihova snaga i sposobnosti su bile dovoljne da impresioniraju i izazovu (božansko
strahopoštovanje( pokorenih plemena #rne rase. 4rema tome, kreatori #iviliza#ije
drevnog Ggipta nisu patili od (viška skromnosti ( i dali su sebi imena visokih erarha
Svetlih sila, kao što je ime Ca. Zbog toga, treba imati u vidu da izmeu :oga Ca
%"araona& !revnog Ggipta i :oga Ca %viša hijerarhija Svetlih sila& nema ničeg
zajedničkog %osim imena&. ' sada, vratimo se nazad (siromašnim(, (pokajni#ima(
sledbeni#ima krvavog kulta Frne majke ...
Izbačeni iz !ravidije sledbeni#i kulta 8ali+0a, Frne majke, putovali su na mesto svog
izgnanstva skoro tri stotine godina. 7ni su stigli u Zemlju 9ora rukotvorenih pod
nazivom 5iksos, oko leta ADAB od S.0.Z.5. %?HM pne& i osvojili su Ggipat. Iz
severoistočnog Ggipta gde su imali 5iksoski glavni grad + 5ut /are %'varis&, koji su
uključili u svoje #arstve, i druge su Ggipatske regije zatim prepoznale vrhovnu vlast
5iksosa i dale im titulu ;araona. $aravno, u Zemlju 9ora rukotvorenih nisu došli samo
proterani predstavni#i sive pod+rase iz !ravidije, već i njihovi potom#i. Smenilo se više
od deset genera#ija, i u meri u kojoj je bilo njihovo kretanje od zemlje do zemlje iz
!ravidije do drevnog Ggipta, sledbeni#i kulta Frne majke su se pretvorili u nomadsko
pleme. Istovremeno, dostignuvši (krajnju tačku( svog puta + Zemlju 9ora rukotvorenih,
potom#i proteranih (nekako( su zaboravili razlog njihovog progonstva, i umesto da
iskorene svoje parazitske tenden#ije kroz rad, oni su odlučili da zamene vladajuću elitu
!revnog Ggipta. 4osle osvajanja Zemlje 9ora rukotvorenih, deo 5iksosa, koji nije
zaboravio svoju prošlost obožavanja kulta Frne 0ajke, nastavio je svoj put i stigao u
zemlju 8uš,
0a %Frna u kojoj
0ajka& se, prema
+ $ovi Starom svrha
Caj + stvarna zavetu, nalazioizlaza
njihovog novi sveti #entar obožavanja
iz !ravidije. 8ali
$ajverovatnije,
ovo objašnjava razlog izgnanih pristali#a kulta Frne 0ajke iz !ravidije da (pokorno( odu
na mesto njihovog izgnanstva u Zemlju 9ora rukotvorenih. Zemlja 8uš je trebalo da
postane novi #entar za sluge )amnih sila, kao što je bila !revna Indija, a u kojoj je,
nakon drugog arijevskog pohoda u !ravidiju, deo 'rijeva#a ostao tamo i napravio novo
273
društvo, i zasnovao ga i nastavio svoju slavjano+arijevsku kulturu. 'li više o tome kasnije
... ' sada da se vratimo na pitanje ulaska )amnih sila u #iviliza#iju 0idgard+Zemlje. Siva
pod+rasa, koja je postala plodno (tlo( za lutkare )amnih sila %odnosno, mali deo Sive
podrase & pokazao se ne samo kao odličan paravan za ove društvene parazite, već i
kao njihovo odlično oružje. Svoje (oružje( )amne sile su (naoštrile( do potrebne
(oštrine(. ' pri (oštrenju( svog (oružja( )amne sile su počele još na početku puta iz
!ravidije u Zemlju 9ora rukotvorenih. !elimična aktiva#ija parazitskih tenden#ija je
vršena kroz direktne genetske interven#ije (polaganja božanskog semena( u ženske
materi#e, kako je navedeno u Starom zavetu. 'li vladari Sivih su bili loše upućeni u
genetiku, i budući da su bili herma"roditi, shvatili su da ako (polože( previše svog
semena u svoje poslušne robove, da im vrlo brzo robovi postaju slični, i to nisu mogli
da dozvole. $jihove "iziološke odlike vrlo brzo privlače pažnju, tako da bi njihova
skrivena igra bila jednostavno nemoguća. Čak i vrlo malo svog semena, (lutanja(
izmeu izabranih ljudi, bilo je dovoljno da se u ovom (izabranom narodu( iznedri veliki
pro#enat homoseksualnosti, i muškog i ženskog, što je dostiglo neverovatno visok
pro#enat, posebno meu (elitom(, u kojoj je taj pro#enat dostigao sedamdeset posto2
$aime, ahvino polaganje semena u Gvinu materi#u je razlog za ovako visok nivo
seksualnih patologija kod njih. Farsko udejsko pleme + <eviti + do tada je nosilo muški
hromozom V bogova( + naime, iz toga razloga <eviti nisu prihvatili obrezivanje koži#e,
što je bilo potrebno za (pripitomljavanje( opasnog aktivnog V hromozoma bele rase.
<eviti imaju ovaj hromozom i )amne sile nisu smatrale da je to zastrašujuće. I svi drugi
ljudi (izabranog naroda( koji nose V hromozom bele rase, morali su da se ritualno
obrezuju, od strane
roenju. 7vo se činiza
sato spe#ijalno
bolnim šokomobučenih
u ritualu,ljudi,
kao još u detinjstvu,
sredstvo osmi danželjeno
da se postigne po
stanje uspešnog zaključavanja V hromozoma belih muškara#a, toliko opasnog za
društvene parazite. )ako je najviša kasta (izabranog naroda( dobila u (nasledstvo(
izmenjen astralnim parazitima V hromozom (bogova( a svi ostali koji nisu bili te sreće
da uu u elitu (izabranog naroda(, (postali su obavezni da se obrezuju. $a taj način,
)amne sile su preuzele kontrolu nad ljudima sive pod+rase, ali postavlja se pitanje kako
su se stvari odvijale u kontroli žena (izabranog naroda(23
!a vidimo ovo, kako ne bi bilo (nesporazuma(. 6to se tiče Gva (izabranog naroda(,
podsećam da svaka
astralnoparazitski žena Sive podrase
V hromozom Frne raseu početku
i pasivni nosi u sebi
ženski jedan blokiran
V hromozom bele rase %više
in"orma#ija o tome u poglavlju E?.EH.&. Situa#ija sa ženskim hromozomima rezultat je
genetske korek#ije raene u !ravidiji %drevna Indija& od starne /ra, da neutrališu
trans"ormisan astralnoparazitski aktivan V hromozom #rne rase. Oene Sive podrase,
ovom korek#ijom, imaju genetskog "ormulu + UU. 8ako sledi iz jednog pasusa iz Starog
274
zaveta, Gva je rodila od (božanskog( semena ahvinog samo sinove %prema Starom
zavetu, 'velja i Si"a&. 0oguće je, da su genetski kompatibilni meu sobom samo V
hromozomi (:ogova( herma"rodita i ženski U hromozom čoveka 0idgard Zemlje. /
svakom slučaju, hibridiza#ija izmeu (bogova( + herma"rodita i zemaljskog čoveka dala
je samo ljude meleze.
/ to vreme, žene Sive podrase nisu nosile (božanske( gene. 0islim da je ovo razlog
tako prezrivog odnosa ljudi udeja prema svojim ženama, u dugom vremenskom
periodu. 4rezirali su muškar#i (izabranog naroda( svoje žene zbog njihovog (ne+
božanskog( porekla, posebno su prezirali ženu koja ih je rodila, i one koje su im raale
de#u. Stoga, kako bi pripremili udeje da obave svoju (veliku( misiju, važno je za )amne
sile bilo da aktiviraju U hromozom Frne rase.. Zato su proterani na Zemlju 9ora
rukotvorenih, sledbeni#i kulta 8ali 0a+Frne 0ajke + (pokorno( otišli iz !ravidije. !eo
5iksosa, koji su nastavili svoj put u zemlju 8uš posle osvajanja drevnog Ggipta, sprovodi
upravo ovaj #ilj, prema (master planu( + Starom zavetu i )ori. $aime u zemlji 8uš imali
su novo sveto mesto > $ovi Caj Frne 0ajke, posle gubitka prvog raja u !ravidiji. 4rema
legendi, došavši u zemlju 8uš, 5iksosi su nestali bez traga,
... ' tek posle AEE godina, nekoliko stotina muškara#a, žena i de#e iznenada se pojavilo
u Zemlji 9ora rukotvorenih. 7vih nekoliko stotina 5iksosa, koji su se vratili iz Zemlje
8uš, počelo je kasnije sebe da nazivaju udejima + izabranim narodom. 4ri tome,
prema svojim roa#ima, 5iksosima, koji nikada nisu napustili Zemlju 9ora rukotvorenih,
koji su ih dočekali raširenih ruku, su se odnosili sa prezirom, a da ne pominjemo kako su
se odnosili prema drugim narodima Sive podrase. 6ta im se desilo u zemlji 8uš23
7dgovor na ovo pitanje, može se naći u jevrejskim knjigama %oko četrdeset knjiga&koje
nikada nisu bile prevedene na druge jezike i nisu dostupne svakome za čitanje,čak ni
rabinima. 0eutim, na osnovu in"orma#ija koje su dostupne, mogu da se donesu veoma
pre#izni zaključ#i. 4rema Starom zavetu %i )ori&, u $ovom Caju u zemlji 8uš, desila se
reaktiva#ija blokiranog Svetlim silama aktivnog ženskog U hromozoma #rne rase.
Ceaktiva#ija, se najverovatnije desila u dve etape. 4rva + unošenje u genetski (bazen(,
(svežih( aktivnih ženskih U hromozoma Frne rase na (tradi#ionalni način (. I druga +
uspostavljanje hijerajhiskih odnosa sa )amnim silama u $ovom Caju zemlje 8uš, kao
što sledi iz Starog zaveta. !akle, )amne sile su napravile nove posrednike iz
predstavnika Sive podrase. )amne sile %društveni paraziti& su napravili novo oružje da
se bore protiv Svetlih sila 0idgard+Zemlje. 'li ovom novom oružju je još bilo potrebno da
se (napuni( ispravnim (punjenjem( za e"ikasno dejstvo. 8akvim (punjenjem( su )amne
sile mogle da (napune( svoje nove posrednike, koje treba pustiti u prostor Svetlih sila23
275
5ajde da pokušamo da de"inišemo to, a tu će nam veliku uslugu učiniti legenda o Izidi i
Ca*
4Dne
the useoG oG
the…hat
most striking
has =ome =ir=umstan=es
to be kno…n asin =onne=tion
4names …ith Ag„ptianmagi=
oG po…er5. …as
he savage Gan=ies
that there is a ver„ substantia$ bond bet…een a man and his name†that, in Ga=t,
magi= ma„be ma„ be …rought on a man just as easi$„ through his name as
through the possession oG his hair or nai$s. mong the an=ient e$ts there …as
universa$ be$ieve not on$„ that the name …as a part oG the man, but that it …as that
part oG him …hi=h is termed the 4sou$5.ƒe Gind the use oG these 4names oG po…er5
e‡treme$„ =ommon a$$ over the Aast, a$so ustra$ia, b„ssinia, hi$e, /orth
meri=a. o return to Ag„pt, …e Gind that man„ Ag„ptians re=eived t…o names †
the 4great5 name and the 4$itt$e5 name, or the 4true5 name and the 4good5 nameK
the $atter …as that made pub$i=, but the 4true5 name …as most =areGu$$„
=on=ea$ed.  good i$$ustration oG the po…er possib$e to the …ie$der oG the name is
Gound in the $egend oG the manner in …hi=h sis su==eeded in pro=uring his se=ret
name Grom ?a. sis, …ear„ oG the …or$d oG morta$s, determined to enter that oG the
@ods, and to this end made up her mind to …orm his se=ret name Grom the
a$might„ ?a. his name …as kno…n to no morta$, and no even to an„ @od but
himse$G. „ this name ?a gro…n o$d, and, $ike man„ others venerab$e persona, he
oGten permitted the sa$iva to G$o… Grom the =orners oG his mouth. *ome oG his Ge$$
to the earth, and sis, mi‡ing it …ith the soi$, kneaded it into the shape oG a
serpent, and =unning$„ $aid it in the path traversed b„ the great god ever„ da„.
ursting upon the …or$d in his eGGu$gen=e, and attended b„ the entire pantheon,
he …as astounded …hen the serpent, rising Grom its =oi$, stung him. e =ried
a$oud …ith pain, and, in ans…er to the agitated ûestions oG his inGerior divinities,
…as si$ent. he poison s…iGt$„ over=ame him, and a great ague sei#ed him. e
=a$$ed a$$ the gods =ome that their hea$ing …ords might make him …e$$, and …ith
them =ame sis, …ho =unning$„ inûired …hat ai$ed him. e re$ated the in=ident oG
the serpent to her, and added that he …as suGGering the greatest agon„. 4hen5,
said sis, 4te$$me th„ name, %ivine Eather, Gor the man sha$$ $ive …ho is =a$$ed b„
his name5. ?a attempted a =ompromise b„ stating that he …as 4&hepera5 in the
morning, 4?a5 at
GearGu$$„ …ithin noon,
him thanand 4tem5
beGore, and in
hethe eveningK
=ou$d but the
no $onger poison
…a$k. …orked more
sis =onjured him to
te$$ her his name in order that he might $iveK so, hid<ing himse$G Grom a$$ the other
gods, he a=ûainted her …ith his hidden tit$e. ƒhen it …as revea$ed sis
immediate$„ banished the poison Grom his veins, and he be=ame …ho$e again. he
spee=h oG ?a, 4 =onsent that sis sha$$ sear=h into me and that m„ name sha$$
276
pass Grom m„ breast into hears5, …ou$d seem to sho… that not on$„ …as the
po…er oG the god ine‡tri=ab$„ bound up …ith his rea$ name, but that it …as
suppose to be $odged in an a$most ph„si=a$ sense, some…here in his breast,
…hen=e it =ou$d be e‡tri=ated and transGerred …ith a$$ its supernatura$
po…ers to the breast oG another. ƒhat sis …as ab$e to do …as aspired to b„ ever„
Ag„ptian magi=ian, …ho $eGt no stone unturned to a==omp$ish this end. e=ause
the man …ho kno…s the most great name oG @od =an, b„ the mere utteran=e oG it,
ki$$ the $iving, raise the dead, and perGorm most marve$ous mira=$es5.
INedan od najneverovatnijih Genomena u magiji Agipta odnosi se na t#v kon=ept
svetog imena
druga+ije, (odnosno,
pojam mo" nad
Iv$ast imenaI. +ovekom,
%revni +ije se da
su verova$i, sveto i$i pravo
postoji ime odaje),
direktna ve#a i$i,
i#meu +oveka i svetog (istinitog) imena, i da, #apravo, magijski uti=aj na
odreenog +oveka može biti kro# sveto ime, kao i kro# njegovu kosu i$i nokte
(genetski kod). Meu drevnim &e$tima, postoja$o je uverenje da je sveto ime
direktna komunika=ija, ne samo sa samim +ovekom, ve" takoe i de$om njegove
duše. akve predstave o svetom imenu su bi$e široko rasprostranjene na stoku,
kao i u ustra$iji, bisiniji, Fi$eu i severu merike. !rou+avanje egipatskih
papirusa je poka#a$o da su mnogi Agip"ani ima$i dva imena < jedno ve$iko IimeI i
jedno Ima$oI i$i ime IistinitoI i ime IpravoIK prvo je bi$o namenjeno #a javnu
IupotrebuI, dok je IpravoI ime držano u tajnosti od skoro svakoga. Dd$i+na
pri$ika da se stekne mogu"nost potvrde snage kro# sveto ime, je $egenda o tome
na koji na+in je #ida dobi$a od ?a #nanje njegovog istinitog imena. #ida, umorna
od smrtnog sveta, že$i da ue u svet bogova, i da bi to uradi$a, od$u+i$a je da
dobije #nanje svetog imena svemo"nog ?a. !ored samog ?a, njegovo pravo ime
nije po#nato, ne samo smrtni=ima, ve" ni drugim bogovima. *a ovim imenom je
?a ostareo, i kao kod mnogih drugih starih ug$ednih $judi, +esto mu je p$juva+ka
kap$ja$a i# ug$a ustiju.  jednog dana, kada je p$juva+ka ?a pa$a na #em$ju, #ida je
uspe$a da je pomeša sa #em$jom i stvori$a je od te mešavine otrovnu #miju, koju je
potom ba=i$a na put, po kome je Ve$iki og hodao svaki dan. &ada se pojavio u
svetu, okružen svim panteonima, bio je veoma i#nenaen kada ga je i#nenada
uje$a #mija. Vikao je od bo$ova nasta$ih nakon ujeda, a$i je ostavio neodgovoreno
pitanje u svom okruženju o tome, šta mu se desi$o. Dtrov se br#o prostirao u
njemu i i#a#vao tešku gro#ni=u. ?a je po#vao sve bogove sa nadom da mu može
njihova $ekovita re+ pomo"i. *a ogovima ja doš$a i #ida, koja ga je pita$a šta ga
277
mu+i. Dn joj je rekao o ujedu #mije i dodao da bo$uje od nepodnoš$jivog otrova.

/akon što ga je sas$uša$a, #ida mu je rek$a7 I?e=i mi tvoje istinito ime, /ebeski
D+e, i ti "eš živeti. I ?a je pokušao da pobegne od direktnog odgovora i rekao je
da je u jutro < eGera, u podne < ?a, a u ve+ernjim satima < Atem, a$i je otrov
de$ovao tako br#o, i on je bio os$ab$jen, tako da nije mogao ni da hoda sam. #ida
je nastavi$a da snažno #ahteva da joj kaže svoje sveto ime, i da "e samo pod tim
us$ovom mo"i da mu spasi život. Dnda se ?a sakrio od drugih bogova i #idi
rekao svoje istinito ime. &ada je #ida dobi$a od njega že$jeno, odmah je uništi$a
otrov u njegovom te$u, i on je ponovo postao #drav. ada je ?a rekao7 INa sam
predao u ruke #idi po#navanje mog svetog imena i, na taj na+in, do#vo$io, da si$a
mog tajnog imena te+e i# mojih grudi ka njoj. I # ovog s$eduje, ne samo da je
božanska snaga pove#ana sa svetim imenom, ve" u pravom smis$u te re+i, ta si$a
se na$a#i negde u regionu grudi, može se i#dvojiti i prese$iti sa svim natprirodnim
sposobnostima u grudi druge osobe. *$i+no #idi, nastoja$i su svi egipatski
magovi da u+ine isto, ne #austav$jaju"i se pred ni+im. ako +ovek, koji #na pravo
ime oga, sti+e njegovu božansku mo", može da ubije žive,  podiže mrtve, i pravi
mnoga druga neverovatna +uda I. %tumačenje značenja&.
<egenda o tome, kako Izida, koja na delu sibolizuje u #elini 8ali 0a + Frnu 0ajku, dobija
moć i znanje :oga Ca u Zemlji 9ora rukotvorenih, vrlo jasno i slikovito daje ideju o tome
kako su se dogaaji odvijali od strane )amnih sila. 5ajde da probamo da shvatimo gde
je (srž svega2( 8ako sleduje iz ovih legendi, Izida %čitaj + Frna 0ajka&. dugo vremena
nije mogla da napravi delotvorno (oružje( da bi stekla moć i snagu :oga Ca, kako bi se
iz smrtnog sveta izdigla u svet bogova %čitaj + Svetlih sila&. I to nije bilo moguće sve dok
u ruke nije dobila ... palu pljuvačku iz uglova ustiju jednog starog :oga C'. $apominjem
da je u slavjano+arijevskoj tradi#iji kon#ept :oga bio sasvim drugačiji nego u kasnijim
vremenima. :ogovima su nazivani ljudi koji su u mogli da realizuju, pri svom razvoju,
svoje mogućnosti do vrlo visokog evolutivnog nivoa. !a je to stvarno tako, =idi se iz
činjeni#e da je :og Ca ostario, kao i ljudi, drugim rečima + on je bio čovek. 4očast :og
Ca je od drugih ljudi dobio zbog svojih neverovatnih za sve ostale, mogućnosti, koje su
bile mani"esta#ija njegovog razvitka. $aime, te superprirodne moći, sa tačke gledišta
evolu#ijski nerazvijenog čoveka, nisu dale Izidi sna. ($esani#a( Izidina se nastavila sve
dok
nema u njene ruke nije ali
ništa vrednog, došla pljuvačka
samo na prvi :oga Ca.
pogled. 6ta može
I zaista, biti korisno
pljuvačka sadržiu genetsku
tome23 4ljuvačka
in"orma#iju čoveka, drugim rečima, sve ili gotovo sve o mogućnostima i uti#aju
njegovom, ne samo o magiji, već i o onome što on jeste, materijalnom. !rugim rečima,
da nije dobila u ruke Izida K hromozom :oga Ca, čoveka bele rase, ne bi mogla da
postigne željeno. Ispostavilo se da bez genetske in"orma#ije, Izida nije mogla dobiti
278
nikakvu prednost u odnosu na :oga Ca2 %tj, :elu rasu, Svetle sile&. !obivši u svoje ruke
genetski materijal, Izida je otpočela svoj zli plan. Izida, tj )amne sile. %iza nje su )amne
sile, društveni paraziti& su nastojali da zavladaju svetom, u ovom slučaju, 0idgard
Zemljom. 7na meša pljuvačku Ca koja je pala na zemlju i stvara otrovnu zmiju ...
!rugim rečima, Izida meša genetiku :oga Ca %;araona& sa zemaljskom genetikom.
Zapamtite, kao što je opisano u stvaranju čoveka u Starom Zavetu od 9ospoda :oga*
>.  stvori @ospod og +oveka od praha #ema$jskog, i dunu mu u nos dah života, i
+ovek je postao živ.
8ao i u Starom zavetu, stvori 9ospod :og čoveka od praha na zemlji, tj, iz zemlje, i
udahnu u svoje stvoreno delo život. Izida meša zemlju na koju je pala pljuvačka :oga
Ca, i onda je stvorila otrovnu zmiju. Filj ove ak#ije bio je da Izida zameni :oga Ca. /
ovom predanju, :og Ca predstavlja simbol Svetlih sila na 0idgard+Zemlji, dok je Izida +
simbol )amnih sila. Izida koristeći genetiku :oga Ca stvara otrovnu zmiju koja ga grize,
i protiv otrova na osnovu vlastite genetike on je bezpomoćan. I ponovo se pojavljuje
zamena smisla ruske %srpske& reči sa pseudo značenjem. /mesto reči bez sile.
7značavajući odsustvo sile + :ez Sile, nama je nametnuta (tačna verzija( u pravopisu,
u vidu reči bessilen % bespomoćan& označavajući oblik (nemoći(, što znači da je (demon
jak.( $a podsvesnom nivou, mi rusi %srbi& od detinjstva kujemo ideju da je avo jak, a
mi smo slabi ... 'li, vratimo se na Izidu i njeno delovanje ...
8reiran Izidom, genetski otrov %izabrani narod& brzo je potekao kroz telo :oga Ca. 4od
telom :oga Ca, u ovom kontekstu treba shvatiti sve zemlje 0idgard+Zemlje, gde je
#vetala #iviliza#ija Svetlih sila, gde je duša ljudi pretvorena u Svetlo+Ca. !ok je sama
Izida bila simbol )amnih sila, obožavao# mrtvih, odraz svetlosti 0ese#a. / obliku danka
za spasenje od smrti, Izida od :oga Ca zahteva znanje o njegovom pravom, svetom
imenu. !obivši to znanje, ona ga (leči( od dobro utvrenog otrova iz njegove genetike, a
za svoju (pomoć( u potpunosti dobija svu snagu i autoritet :oga Ca, nakon čega ga je,
prema legendi, pretvorila u običnog čoveka, pošto je izgubio snagu i moć, a Izida je
dobila od njega znanje o njegovom pravom imenu i istu snagu i sposobnosti, plus + punu
kontrolu nad samim :ogom Ca %"araonom&.
!ozvolite mi da vas podsetim da ne treba zaboraviti na činjeni#u da iako :og, Ca u

!revnom Ggiptu %;araon&, je bio samo visoko posvećen u poznavanju ljudi, nije bio :og
Ca + =rhovni erarh Svetlih sila, o kome govore slavjano+arijevske =ede. / osnovi, u
ovoj legendi se opisuju tipične ak#ije )amnih sila > društvenih parazita. $a osnovu svog
parazitizma, )amne sile su u stanju da se razvijaju. Strategija i taktika njihovih ak#ija,
279
ipak je, jednostavna i e"ikasna. )amne sile pažljivo proučavaju hijerarhiju Svetlih sila i
pokušavaju da otkriju njihove slabosti, i da nau (tamne mrlje( u njihovom evolutivnom
razvoju, a kroz ove (rupe( preuzmu kontrolu nad hijerarhijom Svetlih sila i njihovih
sposobnosti. / ovom komadu, )amne sile su (lutkarski majstori(. / legendi o Izidi, ona
ima na raspolaganju genetiku Svetlih sila, koristeći tu genetiku kao tampon.
)amne sile su tako stigle na novi nivo. .
0ožda po prvi put od svog postojanja, )amne sile, iako ne u potpunosti, indirektno, kroz
elemente genetike Svetlih sila stiču direktnu kontrolu nad evolu#ijskim mogućnostima
Svetlih erarha, što se nikada ranije nije desilo. 0nogi, čitajući, požuruju da kažu da
ovo tumačenje dogaaja ne odgovara stvarnosti. edino pitanje je, a kako je stvarno
bilo3 )a (realnost( koja je tako dugo i potpuno (dobrovoljno( nametnuta (iz nekog
razloga(, uglavnom
tiho, uništavaju ljudimanjihove
svi tragovi bele rase i realnost od koje se, opet, (nekako( studiozno
stvarnosti3
!akle, (plemenitima( ozlojeenim neznanjem ili ličnim (ubeenjima(, preporučujem da
prvo pročitaju sledeće in"orma#ije iz legendi drevnog Ggipta*
4?hea (the sk„<goddess) …as the …iGe oG e$ios (?a). *he …as, ho…ever,
be$oved b„ ronos, …ho‰s aGGe=tion she returned. ƒhen ?a dis=overed his …iGe‰s
inGide$it„ he …as …rathGu$ indeed, and pronoun=ed a =urse upon her, sa„ing that
her =hi$d shou$d not be born in an„month or in an„ „ear./o… the =urse oG ?a
themight„ =ou$d not be turned aside, Gor (be=ause) ?a …as the =hieG oG a$$ the
gods. n her distress /ut =a$$ed upon the god hoth (the @reek ermes), …ho a$so
$oved her. hoth kne… that the =urse oG ?a must be Gu$Gi$$ed, „et b„ ver„ =unning
stratagem he Gound a …a„ out oG the diGGi=u$t„. e …ent to *i$ene, the moon<
goddess, …hose $ight riva$ed that oG the sun herse$G, and =ha$$enged her to a game
oG tab$es. he stakes on both sides …ere $ight, but *i$ene staked some oG her $ight,
the seventieth part oG ea=h oG her i$$uminations, and $ost. hus it =ame about that
her $ight …anes and d…ind$es at =ertain periods, so that she is no $onger the riva$
oG the sun. Erom the $ight, …hi=h he had …on Grom the moon<goddess hoth made
Give da„s …hi=h he added to the „ear (at that time =onsisting oG three hundred and
si‡t„ da„s)„ear,
Go$$o…ing in su=h …ise
nor to an„that the„ Dn
month. be$onged neither
these Give da„sto/ut
the…as
pre=eding noroGtoher
de$ivered theGive
=hi$dren. Dsiris …as born on the Girst da„, orus on the se=ond, *et on the third,
sis on the Gourth and /ephth„s on the GiGth. (another versions give a =hi$dren oG
/ut as7 Dsiris, sis, *et, /ephth„s and nubis)5.
280
I?ea (Agipatska boginja neba) je bi$a žena e$iosa (?). 2 nju je bio #a$jub$jen
og ronos, ose"anja na koja je ona u#vra"a$a. &ada je ?a otkrio neveru svoje
supruge, on se ra#$jutio i ba=io na nju prok$etstvo, rekavši, da ona ne može da
rodi dete ni u jednom mese=u ni u jednoj godini, (drugim re+ima, nikada). !os$e
toga, kada je ?a ba=io k$etvu, niko nije bio u stanju da je otk$oni, #bog +injeni=e
da je ?a vrhovno božanstvo, a samim tim i najmo"niji. 2#nemirena ?ea se
okrenu$a ogu otu (gr+ki og ermes), koji je takoe bio #a$jub$jen u nju. nao
je, da je prok$etstvo ?a dužno ispuniti, a$i je pribegao triku kojim se ova k$etva
može i#be"i. Dn je otišao *e$eni, boginji 'une, +ija je svet$ost konkurisa$a
svet$osti *un=a i po#vao je na igru. 2$og obe strane je bi$a svet$ost, a$i *e$ena je
pretvori$a svoj sedamdeseti deo svet$osti od svakog svog pojav$jivanja i ...
i#gubi$a. o je dove$o do +injeni=e da je mo" njene svet$osti po+e$a periodi+no da
varira, postepeno smanjuje i s$abi, te više nije moga$a da se takmi+i sa *un=em. #
svet$a, dobijenog od boginje 'une, ot je stvorio pet dana koje je dodao godini
(godina je onda bi$a tri stotine še#deset dana) i to tako pametno, da tih pet dana
ne pripadaju nijednoj godini, ni jednom mese=u u godini.  u tih pet dana ?ea je
rodi$a petoro de=e. D#iris je roen prvog dana, orus drugog, *et tre"eg dana,
#ida je roena +etvrtog dana i /emGis petog (u drugoj ver#iji ?eina su de=a D#iris,
sis, *et, nubis i /emGis) (%tumačenje značenja&.
4re nego što preemo na analizu teksta, treba da se pogledaju izvodi iz teksta, da bi
razumevanje (slike( postalo jasno*
4Aver„thing …hi=h the te‡ts oG a$$ periods re=ord =on=erning Dsiris goes to sho…
that he …as an indigenous god oG /orth<east Gri=a, and that his home and origin
…ere possib$„ 'ib„an. n an„ =ase, …e ma„ take it that Dsiris …as genuine$„
Gri=an in origin and that he …as indigenous to the soi$ oG the %ark ontinent5.
*vi tekstovi svih perioda govore #a D#irisa da je on, be# sumnje, bio $oka$ni og
severoistoka Grike, i da je mesto porek$a njegovog ku$ta, možda 'ibija. 2 svakom
s$u+aju, možemo re"i sa punim poverenjem da je ku$t D#irisa bio +isto aGri+kog
porek$a i imao svoju osnovu na rnom kontinentu I %tumačenje značenja&.
281
Iz navedenih legendi o roenju 7zirisa i njegove braće i sestre, jasno je da su oni roeni
protiv volje Ca. 7pet, iz ove legende sledi da je roenje 7zirisa i Izide direktno
povezano sa lunarnim kultom.
Sunčani kult i 0esečev kult se uvek sukobljavaju. 8ult Sun#a Ca + odražavao je pozi#iju
Svetlih 8osmičkih Sila, dok je kult 0ese#a, tradi#ionalno + pozi#iju )amnih sila
%društvenih parazita&. )rebalo bi skrenuti pažnju na interesantnu činjeni#u. 4re nego što
su se zbili dogaaji opisani u legendi, u zemljinoj godini je bilo tri stotine i šesdeset
dana, i Cei nije bilo dopušteno da rodi de#u koja bi izazvala gnev :oga Ca. $apravljeni
od mesečine :oga )ota, koji je osvojio svetlo od boginje Selene, pet dana, u tih pet
dana :oginja Cea je rodila petoro de#e ... 7vo je legenda. ' sada da pogledamo ovu
legendu iz malo drugačije perspektive, pretpostavljajući da legende mogu sakriti prave
in"orma#ije, koje odražavaju stvarne dogaaje iz prošlosti. 9odina je imala tri stotine i
šezdeset dana na 0idgard+Zemlji, dok od mesečine nisu stvorena dodatna pet dana.
4itamo se, koji pravi dogaaji mogu biti iza ovih reči3 Samo bez prebrzih zaključaka,
vredi razmišljati malo ...
9odina na 0idgard Zemlji zaista je trajala tri stotine i šesdeset dana pre ?A E@B godine
%@E?M&. 8ao rezultat planetarne katastro"e, koja se dogodila pre ?A.E@B godine, 0ese#
;ata je uništena, a njeni delovi su pali na 0idgard+Zemlju, i doveli do promene u nagibu
ose planete za @A,M stepena. )o je poznata činjeni#a. 'li, pali "ragmenti lune ;ata, nisu
samo promenili nagib ose, već su promenili brzinu rota#ije 0idgard+Zemlje. Činjeni#a je
da je orbita lune ;ate bila smeštena izmeu orbita lune 0ese#a i lune <ele. 4osle
uništavanje lune <ele, što je učinio !ažbog pre ???,D@@ godina %@E?M godine&, luna ;ata
je bila bliža 0idgard+Zemlji, sa periodom od ?A dana. Zbog toga je, na osnovu njene
blizine, imala snažan uti#aj sile privlačenja na 0idgard+Zemlju.
$akon uništenja lune ;ate, sila njenog privlačenja prestaje da utiče na 0idgard+Zemlju.
8ao rezultat toga, 0idgard+Zemlja je počela da se okreće oko svoje ose nešto brže a
samim tim i broj dana u godini je tri stotine i šesdeset pet2 /brzala se rota#ija 0idgard+
Zemlje zbog činjeni#e da nakon pada "ragmenata lune ;ate, njena gravita#ija nije više
usporavala rota#iju planete. 7vako ili onako, 0idgard+Zemlja je zaista dobila dodatnih
pet dana godišnje zbog gubitka lune ;ate. I to je bilo posle katastro"e na 0idgard
Zemlji, nakon čega su nastali povoljni uslovi za prodor )amnih sila. $aime, posle te
katastro"e je došlo do rasnog genetskog mešanja, što je rezultiralo da )amne sile
naprave na 0idgard+Zemlji provodnike svojih planova, alate, sa kojima Svetle sile ne
mogu e"ikasno da se bore. 'nalogno tome, kao što telo ne može e"ikasno da se bori
protiv ćelija raka, s obzirom na činjeni#u da imaju iste gene. Telije raka postaju
282
parazitski organizam, koji u konačnom uništava #elo telo. !akle, medijatori )amnih sila
postali su (kan#erozne ćelije( so#ijalnog organizma 0idgard+Zemlje, društveni paraziti,
čije se aktivnosti, ako se ne zaustave, neminovno dovode do smrti #iviliza#ije 0idgard+
Zemlje, i vrlo verovatno planete. 4rema legendama drevnog Ggipta takvi razrušitelji su
de#a, roena od boginje Cee %9aja& upravo u dodatnih pet dana u godini. )reba se
podsetiti da, prema legendi, :oginja Cea %9aja& je boginja Zemlje.!a li je to istina, sve
je vrlo isprepletano. <egende odražavaju stvarne dogaaje iz prošlostie 0idgard+Zemlje,
obučene u mitsku (odeću(, i ništa više. Interesantno je i to, da je pre katastro"e, u
slavjano+arijevskom kalendaru, godina imala tri stotine i šezdeset dana, koji su podeljeni
u devet mese#i, od kojih svaki ima četrdeset dana.4osle pada lune ;ate, iz navedenih
razloga, dodaje se pet dana u godini. 8ao posledi#a toga, morali smo da promenimo
kalendar u skladu sa novom realnošću.
' sada da se vratimo na analizu dogaaja i legendama iz prošlosti ... Cazlog

obožavanja 0ese#a, pristali#a kulta 8ali 0a %Frne 0ajke& je već gore naveden.
$ajinteresantnija tačka datog teksta je činjeni#a da majka 7zirisa, Izida, 5orusa, Seta i
$em"isa jeste :oginja Cea, koja je bila supruga boga sun#a Ca. Iz toga sledi da je ona
bila iz vladajuće elite bele rase, koja je stvorila !revni Ggipat. $jeno ponašanje je
izazvalo bes Ca i ba#anja na nju kletve %magije& neplodnosti, i kaže se da je ona postala
izgnanik. Ca je shvatao da ne može da promeni njenu suštinu, da bi se izbeglo
nepopravljivo, ba#a čini neplodnosti. 'li, nažalost, to ne menja ništa. 8ako proizilazi iz
delovanja Izide, koja je, zahvaljujući svojoj lukavosti, učinila da joj :og Ca kaže svoje
pravo ime, sa svim posledi#ama koje proističu iz toga, to znači da Izida nije pripadala
vladajućoj kasti. I uprkos činjeni#i da je njena majka bila boginja Cea koja je pripadala
kasti belih bogova. )o znači, po svoj prili#i, da je jedini razlog što ona nije pripadala
beloj eliti drevnog Ggipta, bilo to, da je ona bila negroidne rase, odnosno, njen ota#, kao
i ota# %očevi& 7zirisa i druge Ceine de#e je %su& čovek iz pokorenih plemena #rne rase.
4rema zakonima genetike, kod bele žene u takvoj situa#iji, uvek se rodi #rno dete, iako
su oni nosio#i re#esivnih osobina bele rase.
$aime, geni #rne rase ne dozvoljavaju Izidi da ue u svet bogova iz tako joj mrskog
smrtnog sveta. :ila je (mešana#(, I ona je veoma želela da dobije božanske moći, koje
je imala njena sopstvena majka222 0ože se videti da je Ca svesno ba#io kletvu
neplodnosti svojoj ženi Cei, ali je ipak, njena ćerka Izida uradila ono što niko nije mogao
da uradi pre toga, da stekne znanje o pravom imenu Ca, a sa njim i majstorstvo znanja i
veština Svetlih sila, sa kojima Svetle sile pobeuju )amne sile, parazitske. !rugim
rečima, legenda o drevnom Ggiptu u potpunosti potvruju in"orma#ije iz Starog zaveta i
slavjano+arijevskih =eda.
283
$aime, na Zemlji 9ora rukotvorenih %!revni Ggipat& )amne sile su pripremile e"ikasno
oružje protiv Svetlih sila, posebno genetsko oružje + odabrani narod, udeje, koji su, još
naoružani i visoko so"isti#iranom religijom, pušteni u #iviliza#iju bele rase. $aime,
saznanjem o njihovoj (osrednjosti( )amne sile ih biraju kao povoljno oružje u svojim
rukama.
Saznanje toga da, iz objektivnih razloga, oni nikada neće postati pravi kreatori,
ispunjava mržnjom udeje prema beloj rasi uopšte, a posebno Slovena ... I tako,
stvoreno je oružje koje je (otrov(, koji je počeo da se širi u telu :oga Ca + u Svetu
#iviliza#ije bele rase ...
284
+.++.(A&$" S'L" S(VARAJ) LAŽ$) SL'#) %A SVJ"

PSR"D$'#"
)akva promena u strategiji i takti#i od strane )amnih sila donela je (plodove( o kojima
su mogli samo sanjati. / Slavjano+ 'rijevskim =edama izloženo je više navedenih
dogaaja u legendi o Izidi*
.................................................. ...
11. (;>). $i odsustvo že$je #a radom
ujedini"e uin=e,
i napusti"e oni #em$ju @ora ?ukotvorenih,
i rase$i"e se po svim krajevima Midgard<em$je.
 na+ini"e oni veru svoju,
i objaviti da su sinovi oga jedinoga,
i po+e"e krv svoju i de=e svoje
da prinose na žrtvu bogu svojemu,
da bi sa+ini$i krvni save#
meu njima i bogom njihovim...
/ ovom odlomku iz slavjano+arijevskih =eda govori se o izlazu udeja iz zemlje 9ora

Cukotvorenih, drevnog Ggipta. / modernom tumačenju ovaj izlazak je predstavljen kao
zaštita evreja iz Ggiptatskog ropstva. !a li je tako bilo stvarno32 9eneralno zanimljivo
skretanje, okupili su se svi udeji, robovi Ggipatskog #arstva na skupštini i posle mnogo
rasprave, odlučili su jednoglasno da neće (kao( da ostanu robovi u Ggiptu, i potrebno je
da odu van Ggipta. Slične priče su dobre za malu de#u, ali ne i za objašnjenje stvarnih
dogaaja. $aravno, rob bi mogao da pobegne od svog gospodara, ali vlasnik nije
gledao na takvu (ini#ijativu( svoje imovine kao da stiče korist. / potrazi za begun#ima
se upućuju supervizori, i započinju pravi progon ljudi. 4osle hvatanja, beguna# se vraća
vlasniku, koji sam odreuje kaznu za svoju (imovinu(. / drevnom Ggiptu, i to ne samo u
njemu, niko drugi to nije mogao da zamisli, uključujući i one iste udeje. / svim
vremenima, udeji su bili angažovani u trgovini robljem, ova vrsta (aktivnosti( je bila
jedna od glavnih izvora njihovog bogatstva. !akle, evreji kojima su pobegli robovi + su
ih bez milosti vraćali i brutalno kažnjavali. Za njih, ti ljudi su samo ekvivalent zlatni#ima.
!akle, veoma čudno izgleda žalost zbog jevrejskog ropstva u Ggiptu, čak i ako je, u
285
stvari, to bio biznis. (!okaz( za njihove tvrdnje su jedino tekstovi (svetih( evrejskih
knjiga, koje (nekako( svi per#ipiraju kao (pouzdane( i (objektivne( izvore. Iako postoji
mnogo dokaza da su mnoge nepobitne odredbe u ovim knjigama + ili čista "ik#ija, ili su
pozajmljene iz drugih kultura, a koje evreji prisvajaju kao svoje sopstvene. 'li, da to
ostavimo na savesti (sionskih( (mudra#a(, ko je "alsi"ikovao i na savest svih onih koji su
im pomagali. =ažno je da pokušamo da povratimo pravu sliku o tome šta se to dogodilo
i zašto su evreji napustili drevni Ggipat i postali beskućni#i lutali#e. =ažno je da
razumemo, kome je to bilo potrebno i zbog čega32. 6ta je to što piše u svojoj knjizi o toj
svrsi evrej Cenan*
I#rae$u nije predviena sudbina norma$nog naroda, privrženog svojoj #em$jiK
njegova sudbina je bi$a da postane $uta$i=a po =e$om svetu. ?asejanje je jedan od
predus$ova njegove istorijeK Dn je osuen da ispuni svoj g$avni #adatak, bi"e
rasejan I
Zanimljivo ... Casejanje je bio jedan od preduslova za njegovu istoriju ... onda postoji
mišljenje da je evrejsko raseljavanje u druge zemlje iz odreenih razloga bilo
neophodno, pre svega evrejima2 I tako nastaje sasvim prirodna želja da se sazna
zašto, i zašto je njima %evrejima& to bilo potrebno3 'li prvo da razjasnimo nešto, ja bih
želeo da skrenem pažnju na činjeni#u da evreji u drevnom Ggiptu, većina njih, nikada
nisu bili robovi, ili većina njih nije robovala. 8ako je to moguće potvrditi, nekome ko je
optužen za "alsi"ikovanje činjeni#a3 0islim, kako potvrditi ili opovrgnuti takvu tvrdnju,
veoma je teško iz jednog prostog razloga + pravi dokumenti tog vremena nisu preživeli,
ili oni jednostavno ne znaju. edini (autentični( istorijski (dokumenti( koji se pojavljuju su
)ora i )almud.
Sada ćemo da malo razmislimo. 8ada su pre#i udeja pod imenom 5iksos stigli u
zemlju 9ora Cukotvorenih, ADAB S.0.Z.5. %?HM pne& osvojili su drevni Ggipat, nekoliko
milenijuma je postojao sistem kasti, gde su robovi bili ljudi iz plemena #rne rase,
pokoreni i "ormirani od naroda bele rase. 5iksosi su zarobljeni u drevnom Ggiptu i
postali robovi Ggipćanima ...23 6ta su Ggipćani3 =ladajuća kasta ljudi bele rase je
zamenjena, ili bar temeljno odbačena kao "araoni, kada su 5iksosi zavladali !revnim
Ggiptom sledećih sto i pedeset godina2 )ako pre#i udeja u drevnom Ggiptu nisu bili
robovi, robovi su još uvek bili ljudi #rne rase. Stotinu i pedeset godina, negde u leto
AJDB S.0.Z.5. %oko ?M@M 4ne& 5iksosi su izgubili kontrolu nad drevnim Ggiptom. !a li to
znači da se gubeći vrhovnu vlast u zemlji, oni pretvaraju u robove + daleko od toga2 4o
poda#ima, izlaz udeja je bio tokom vladavine "araona Camzesa drugog, u leto B@?J
S.0.Z.5. %?@JE pne&. Svake godine evreji širom sveta proslavljaju najvažniji dogaaj u
286
biblijskoj istoriji + 4aša + izlaz udeja iz Ggipta i njihovo osloboenje od četiri stotine
godina dugog ropstva. 4esah %4aša& znači (prolaziti pored( i proslava je dobila ime u
znak sećanja o tome, kako je 'neo Smrti prolazio pored kuća udeja, ubijao
prvoroene u Ggiptu %potomke belih ljudi&. !a bi aneo smrti mogao da razlikuje
egipatske od judejskih kuća, svakoj judejskoj porodi#i je nareeno da zakolje jagnje i da
njegovom krvlju namažu dovratnike. )ek nakon smrti egipatskih prvoroenih, "araon je
dozvolio udejima da napuste Ggipat. 4re nego što nastavimo dalju analizu dogaaja,
da skrenem pažnju na neke od, da se blago izrazim, (njihovih nestašluka.( 5iksosi su
izgubili kontrolu nad drevnim Ggiptom u leto AJDB S.0.Z.5. %oko ?M@M pne&, a napustili
ga u leto B@?J S.0.Z.5. %?@JE pne.&. !užina vremenskog intervala izmeu prvog
dogaaja i drugog je dve stotine i trideset pet godina. 7dakle je četiri stotine godina
ropstva u Ggiptu32 9de su izgubili stošezdeset i pet godina kao robovi3 Ispostavilo se
da su u ovih četiri stotine godina (ropstva( , uključili udeji i stopedeset godina kontrole
5iksosa nad !revnim Ggiptom2 Zanimljivo ropstvo kreće, ispostavilo se, sa 5iksos
"araonima drevnog Ggipta2 'li to nije sve2 4rema biblijskom predanju, 'neo Smrti može
razlikovati egipatske kuće od kuća udeja samo zahvaljujući namazanoj krvi jagnjeta na
vrata %zašto umesto krvi nije bilo nešto drugo, boja, na primer&2 0nogo je zanimljivo
(ropstvo( tih udeja u Ggiptu. (Cobovi( su živeli u kućama ne gorim, a možda čak i
boljim nego što su kuće njihovih (gospodara(. I 'nelu Smrti nije bilo moguće da shvati
gde žive udeji, a gde ne, i samo mazanje krvi žrtvovanih jagnjadi vrata kuća,
omogućava mu da reši tako neverovatno složen zadatak, da se ne desi nesporazum pa
da kazni (siromašne( robove udeje. 'li apsurdima nije kraj.... Svaka udejska porodi#a
je morala
robovi da žrtvuje
ne mogu imatijagnje
svoje ikuće,
na svoja
i ne vrata
mogunamaže krv jagnjeta.
imati svoje $ije
jagnje, što napomenuto
je bilo da
neophodno
kako bi se ono žrtvovalo. I onda se ispostavilo da je svaka jevrejska porodi#a odjednom
imala tu jagnjad, koja su morala da imaju i mamu i tatu. 0ožda su zaboravili da rob po
de"ini#iji ne može imati ni svoju kuću niti svoje ov#e, a izmeu ostalog, on je rob,
imovina svog gospodara, isto kao i de#a roena u ropstvu ...
0ožda ne bi trebalo da nastavljamo dalje, i tako je sve jasno. 4ored toga, pobegavši od
ropstva u Ggiptu, evreji su poneli i oko tri stotine tona nakita od zlata, srebra i
bakra ...7ko tri stotine tona nakita od zlata, srebra i bakra. /zimajući u obzir da je u to
vreme
je bio u upotrebi7pet,
bilo neverovatno2 samočiji
zlatni
je toi srebrni nakit,
nakit3 !a li jeodneti tu siromašnih
to nakit količinu ovih plemenitih metala
(porobljenih( udeja
koji su napustili Ggipat, i koji su poneli sa sobom skupo#ene, sr#u mile, drangulije3 I ako
to nisu njihove (drangulije(, postavlja se pitanje* na koji način su ove tri stotine tona
zlata, ukrašenih srebrom i bakrom, odneli iz Ggipta3 / vagonima kojima napuštaju
Ggipat robovi32 Oeleo bih da vas podsetim da je još uvek u to vreme čak i bakarni nakit
287
bio vredan. Sugerisati, da su Ggipćani, koji su bili udejski robovlasni#i, otpustili svoje
robove besplatno, pa čak im dali veliki deo blaga i bogatstva, bilo bi smešno. 7dlazak
robova iz zemlje i odnošenje tolikog bogatstva bi bilo moguće samo u jednom slučaju +
posle uspešog ustanka robova i preuzimanja vlasti u zemlji. 'li nikakav dokument o tom
dogaaju iz prošlosti starog Ggipta ne izveštava o bilo kakvoj pobuni robova, pre ili
posle odlaska iz Ggipta. 9eneralno, što se tiče pobune robova u drevnom Ggiptu,
nijedan sačuvan dokument ne sadrži nikakve in"orma#ije o većim pobunama robova.
$iko nije (čuo( za ustanak udeja u drevnom Ggiptu do egzodusa. !akle, pobuna nije
bilo, a udeji su ostavljajući drevni Ggipat, odneli veliko, za ta vremena blago ... )o
može biti slučaj samo ako nikada nisu bili robovi u zemlji 9ora Cukotvorenih, i ako su
imali veoma privilegovani položaj, i da su napustili zemlju 9ora Cukotvorenih %!revni
Ggipat& najverovatnije zato što nemaju šta da rade. 'li da bi bilo zanimljivije, u odnosu
na jevrejski praznik 4aša, u tekstu legende postoji jasna podela izmeu Ggipćana i
udeja. Znači, udeji sami sebe nisu smatrali Ggipćanima. I još, ako obratimo pažnju na
re"eren#e u jevrejskoj legendi o četiri stotine godina ropstva u Ggiptu, i ne obratimo
pažnju na reč (ropstvo(, u kome oni tamo nikada nisu bili, iz pomena četiri stotine
godina, javlja se još jedan vrlo zanimljiv podatak. Četiri stotine godina pre egzodusa
udeja iz drevnog Ggipta, on je bio osvojen od strane 5iksosa, koji su vladali tamo sto i
pedeset godina, dok nisu izgubili svoju dominantnu pozi#iju u njemu. Ispostavilo se da
su udeji u stvari 5iksosi, odnosno jedan deo njih. I ako se sećate da se u slavjano+
arijevskim =edama, kaže*
I... i oni "e biti poraženi, i pos$ati u #em$ju @ora ?ukotvorenih ... I,
onda sve dolazi na svoje mesto. udeji slave osloboenje od ropstva, ne u Ggiptu, koga
nikad nije bilo, već vreme svog odlaska iz zemlje 8uš. I ništa oni tamo nisu radili, radi
čega su tu prognani + da se kroz rad oslobode uti#aja parazitskih sila, i u toj zemlji nisu
bili po svojoj volji već volji pobednika + Slavjano+'rijeva#a, Svetlih Sila, koji su porazili
kult pristali#a 8ali+0a u toku drugog pohoda u !ravidiju2 ' onda četiri stotine godina
egipatskog ropstva , kao što je navedeno u jevrejskoj legendi, dobija prilično drugo
značenje. 4od četiri veka egipatskog ropstva oni podrazumevaju pojam izgnanstva u
zemlju 9ora Cukotvorenih kada su mogli da ispune svoju misiju, za koje su ih obučile
)amne sile*
I?asejanje je bio jedan od predus$ova njihove istorijeK Dni su osueni da ispune
svoj g$avni #adatak, bi"e rasejani I. I
8akvu su spe#ijalnu misiju za udeje pripremile )amne sile32 )o je pitanje2 I zašto su za
ovu misiju, oni morali biti rasejani meu druga plemena i narode3 .. 7 rasejanju i
288
progonstvu iz drevnog Ggipta, pristali#a kulta 8ali+ma, Frne 0ajke %<unarni kult&, pisalo
je u slavjano+arijevskim =edama* I... i oni "e napustiti #em$ju @ora ?ukotvorenih, i
nase$iti sve krajeve Midgard em$je ...I.
!akle, svi gore navedeni izvori opisuju jedan te isti dogaaj, i odnosi se na iste ljude,
udeje. Samo razgovaramo o tim dogaajima sa nekoliko tačaka gledišta, od kojih su
dva dijametralno suprotna. Sa tačke sledbenika kulta Svetlih sila i sledbenika kulta
0ese#a %)amne Sile&. Sve jasno ukazuje na to + da su udeji + sledbeni#i )amnih sila,
pristali#e kulta 0ese#a ... Iz mitova drevnog Ggipta, i slavjansko arijevskih =eda, jasno
je da udeji postaju oružje koje su )amne Sile izabrale, da nanesu Svetlim Silama
udara#, koji neće biti spoljašnji, već unutrašnji. $ažalost, )amne sile su se pokazale
"leksibilnije, brzo izvlaćeći prave zaključke iz svojih poraza, što donekle objašnjava
parazitsku prirodu )amnih sila. 9lavna greška dejstva sledbenika Svetlih sila na
0idgard Zemlji je nerazumevanje parazitske prirode )amnih sila, i, kao posledi#a tog
nesporazuma, projek#ija njihovih ideja o moralnosti i duhovnosti na poraženog
neprijatelja. Zbog svojih ideja o moralu, koje pristali#e Svetlih sila apsorbuju sa majčinim
mlekom, nisu razumeli da (pokajane( poražene pristali#e )amnih sila nisu (videle
svetlo( nakon poraza.7ni su svojim lažima umirili budnost pobednika i dobili vreme da
razviju novu strategiju i taktiku, i u pravom trenutku da zariju izdajnički nož u lea.
$eoprostiva naivnost i čistota i dečja per#ep#ija Svetlih sila, dozvolila je )amnim silama
da stvore veoma e"ikasno oružje u borbi za domina#iju + evreje. $isu uspeli da
projektuju svoja visoko moralna načela na poraženog neprijatelja i očekivali su da će oni
(igrati( po pravilima. Samo na šahovskoj tabli "igure se kreću po odreenim pravilima,
bez kršenja istih, i to samo kada oba igrača znaju ta pravila i dobrovoljno se slažu da ih
poštuju. / svim drugim slučajevima, svaki igrač (igra( po svojim pravilima ... i nikada se
to ne zaboravlja. !akle, )amne sile su napravile novo (oružje( + "avorite u tu svrhu, ljude
+ evreje. (4unjenje( njihovog novog oružja je "undamentalno nova strategija i taktika i ...
lansirali su to oružje u kampu svog neprijatelja + vedskoj #iviliza#iji :ele rase, što se
ogleda u legendi o Izidi i Ca. Izida je napravila otrov, (zmiju(, koji je počeo da se širi
(telom( :oga Ca > kreiranoj na 0idgard+Zemlji, Svetlim silama, vedskoj #iviliza#iji bele
rase. =eoma simbolično, da legende drevnog Ggipta opisuju ovaj "enomen. 6irenje
otrova nastalo na osnovu genetike Ca, u njegovom telu, i rasejanje evreja, stvorenih
mešanjem
iz prošlosti #rne i bele 0idgard
#iviliza#ije rase, iz drevnog
Zemlje. Ggipta u zemlje
Ceč širenje bele rase,
i rasejanje su jedan
+ sinonimi su isti "enomen
u doslovnom
i prenesenom smislu, a da ne pominjemo činjeni#u da one direktno ukazuju na
slabljenje Sile Ca...
289
+.+,. #RA' S(AVRA$JA J"VR"JA ' SV"(A SA

PARA%'(S#'& S'S("&&

' sada da vidimo, kako su )amne sile rasejale oružje koje su stvorile + izabrani narod.
/ostalom, sa takvim s#enariom, to bi oružje trebalo da postane čak i slabije. $a prvi
pogled, to je u suprotnosti jednostavnom zdravom razumu. Svi narodi na svetu, imaju
priče o snopu pruća, prema kojima, ako neko pokuša da ga slomi, nikome to ne uspevaL
slomiti snop bilo bi moguće samo ako se lomi svaka granči#a odvojeno. )o je u stanju
da učini čak i dete ... )o je poznata parabola gde se ukazuje na to da je potrebno da se
svi zajedno drže, i da se suprotstave zajedno neprijatelju i drže zajedno kada vladaju
teški uslovi života. ' u slučaju sa evrejima je primetno suprotno, oni ne idu zajedno,
već, naprotiv, rasuti su širom sveta, i u teoriji, to bi trebalo samo da ih oslabi. Čini se da
je to potpuna besmisli#a. 'li to je samo na prvi pogled tako, a ako to koristi da bi sa
takvim rasipanjem ostvarili strategiju i taktiku, onda sve postaje vrlo jasno i razumljivo ...
=reme je da se razbije (magla( po tom pitanju, i da se vidi sve svojim očima bez te
(dimne zavese(, koja je stvorena baš na pravom mestu, koju su napravili evreji sami,
da sakriju svoj pravi identitet. I za to se vraćamo analizi ekonomskih sistema sa
različitim društvenim sistemima. 8ao analizu privrednih sistema, bez obzira na
društvene organiza#ije ljudskog društva, mogu se razlikovati u ekonomskom sistemu
nekoliko osnovnih kategorija + ekonomskih niša + 8ategorija aktivnih niša, kategorija
društvenih niša, kategorija pasivnih niša i kategorija parazitskih niša. Sa razvojem
društva i ekonomskog sistema one se povećavaju, u većoj ili manjoj meri, broj niša,
"ormiraju se iz ovih kategorija. 4roishodi samo povećanje broja privrednih niša, ali ne i
broj samih kategorija. Cazvoj društveno+ekonomskog sistema #iviliza#ije 0idgard+
Zemlje javlja se samo kada raste broj aktivnih ekonomskih niša. 'ktivne ekonomske
niše pružaju osnov na kome je izgraen ostatak so#io+ekonomskog organizma. 6taviše,
u početnim "azama razvoja društveno+ekonomskog organizma to se stvara kod svakog
naroda. 'li ni na#ionalne ni rasne razlike ne utiču na strukturu ekonomskog sistema.
Casne, etničke, kulturne, itd.. razlike samo utiču na količinu i kvalitet ekonomskih niša
koje čine četiri kategorije društveno+ekonomskog sistema ljudi ili na#ija.

)ako je u drevnim vremenima na 0idgard Zemlji u isto vreme postojalo više različitih
društvenih i ekonomskih sistema. Svaka rasa je bila podeljena na različite narode i
plemena, koji su stvorili svoje države i imperije. 7ve države i #arstva su mogle biti
monorasne i mnogorasne. 0nogorasne države i imperije su mogle biti "ormirane na
290
osnovu dve ili više podrasa. 4ri svemu ovome, te države i imperije su mogle biti na
različitim nivoima razvoja društveno+ekonomskog organizma. / davna vremena,
istovremeno, su postojala i države i #arstava, izgraeni na osnovu prvobitne zajedni#e i
robovlasničkog sistema. I nije uvek robovlasnički sistem bio više (progresivan(, kao što
nam to predstavlja moderna istorija. Slavjano+'rijevska Imperija u davnim vremenima
opirala se primitvnim zajedni#ama, čija je priroda namerno iskrivljena u modernoj
prezenta#iji. / pogledu ekonomskog i društvenog sistema slavjano+arijevskog #arstva,
ono je bilo značajno superiorno u odnosu na robovlasničko. 4rema društvenoj
organiza#iji tzv sistema, bila bi mnogo bolja i pravednija moderna demokratija,
meutim, ispravno je reći, moderna laždemokratija. $o o tome kasnije, ali za sada
skrećem pažnju na činjeni#u da, bez obzira na so#io+ekonomsko organizovanje država i
#arstava u antičkom periodu, one su imale gotovo identične kvalitativne ekonomske
strukture. Sve one uključuju četiri kategorije ekonomskih niša. 7ne se razlikuju samo po
broju i kvalitetu ekonomskih niša, "ormiranju svake od četiri kategorije ekonomskog
sistema u ovim državama i #arstvima. / svakoj od ovih države ili imperija su parazitske
niše koje su prisutne malo više ili malo manje, ali u svim ovim parazitskim nišama žive
ljudi koji su pripadni#i plemena i naroda, koji su "ormirali te države i imperije. 7vi ljudi su
bili otpadni#i od svojih naroda i plemena, i bili su (bolesni( od evolutivnog skretanja
manjine u zdravom telu konstitutivnih naroda i plemena. ' ove (rak( ćelije organizma,
društvo je prilično lako kontrolisalo radi e"ikasnog praćenja zdravstvenog stanja
organizma. Zdrave snage bilo kog društvenog organizma ne dozvoljavaju društvenim
parazitima da dobiju bilo kakav ozbiljan uti#aj u ukupnom društvenom telu i u
so#ijalnom organizmu
sistemi u ovim državamau #elini. 4ri takvom
i imperijama (imunom(
imaju dovoljnomehanizmu so#io+ekonomski
zdrave snage kako bi se sprečile
(metastaze( društvenog organizma parazitskim elementima. 4ovremeno, parazitski
elementi u različitim Imperijama ili državama mogu da preuzmu vlast i kontrolu u svoje
ruke, ali, u većini slučajeva, upravljanje društvenih parazita nije dugo trajalao. Zdrav
so#ijalni organizam naroda i plemena, veoma brzo se oslobaa kontrole parazitskih
elemenata, uništavanjem ili isterivanjem iz svojih zemalja. )akva društvena ravnoteža
se nastavila još dugo, sve do ... rasejavanje udeja. 4osle Izlaska evreja iz drevnog
Ggipta, oni su počeli da planiraju "azu izvršenja kojom )amne sile planiraju da preuzmu
kontrolu nad 0idgard+Zemljom. 4rva "aza ovog plana, je "aza akumula#ije kapitala. Sa
(malom torbi#om + #egerom bez igde ičega(, su napustili drevni Ggipat. 'li,stotine tona
zlata, srebra i bronzanog nakita, su poneli sa sobom iz zemlje 9ora Cukotvorenih kao
početni kapital.
291
Slika AA
292
4osle njihovog egzodusa iz Ggipta, evreji, nakon šetnje kroz okolne zemlje 'rapskog
poluostrva, naseljavaju se na zauzete, bilo koje ili loše zaštićene zemlje :liskog Istoka.
'rapsko poluostrvo je u to vreme bilo uglavnom pustinja sa razba#anim, na njemu,
prilično retkim oazama oko reka, jezerima i pristupom podzemnim vodama. / drevna
vremena sve oaze, velike i male, su bile prilično gusto naseljene.
I četrdeset godina Izrael#i lutaju kroz Sinajsku pustinju što je bilo uzrokovano potrebom
da se otarase (robskog( duha + (baštine( četristogodišnjeg (ropstva( evreja, koga
nikada nije ni bilo, a po svemu iz mnogo više prozaičnih razloga. Sve značajnije oaze
su već bile zauzete od strane drugih plemena i naroda, koji nisu hteli dobrovoljno da ih
napuste. I tako su se u početku evreji naselili u polu+pustinjskim zemljama (obećane
zemlje(, odnosno obećane im od :oga, iz jednostavnog razloga + u to vreme, niko ko je
držao do sebe, i #enjena i nomadska plemena nisu (živela( na ovim prostorima i lutala
stalno, uglavnom možda mali broj, a sa njima je bilo jednostavno izaći na kraj, ako je to
bilo potrebno. I kako je obećao evrejima :og ahve njihovu zemlju, i kako ih je poučio,
možemo videti u Starom zavetu*
1 ada re+e og Nehova, vidi, ja predajem u tvoje ruke Nerihon i =ara njegova, i
$jude u njemu si$ne.
-. dite u krug grada =e$oga, i idite oko grada jednom dnevnoK ako +inite šest
dana.
3. sedam sveštenika neka nosi sedam truba od rogova ovnujskih ispred kov+egaK
a sedmi dan obiite oko grada sedam puta, a svešteni=i neka trube u trube.
. &ada #atrubi sedmi rog, kada +ujete #vuk trube, sav narod neka vi+e i# sveg
g$asaK i #id "e grada pasti do teme$ja, a sav narod neka ue u grad, u svaki
njegov deo.
...................................................
1B. &ada su sedmi put svešteni=i dunu$i u rogove, a Nehova re+e narodu, vi+ite,
gospod nam jeg predao gradQ
16. @rad "e biti pod prok$etstvom, i sve u njemu, @ospodK *amo b$udni=u ?avu
ostavite u životu, nju i sve koji su sa njom u ku"iK jer je ona sakri$a uhode koje
smo pos$a$i.
.................................................
1>.  sve srebro i #$ato, i posue od bron#e i gvoža, je sveto @ospodu, i odne"e
se u ri#ni=u @ospodnju.
................................................
293
-3.  grad i sve u njemu spa$ite vatromK *amo srebro i #$ato, i posue od bron#e i
gvoža, ostav$jajte u ri#ni=u %oma @ospodnjeg.
-. $udni=u ?avu i njenog o=a ku"u, i sve koji su njoj bi$i, Nehova je ostavio u
životu i ona živi u #rae$u sve do danas, jer ona je sakri$a g$asnike koje je pos$ao
Nehova da uhode Nerihon ...
8ako sledi iz gornjeg pasusa iz Starog zaveta, (krivi#a( grada erihona, i svih njegovih
stanovnika je bila samo u tome što su i grad i stanovni#i bili bogati i imali su srebro i
zlato. 7ni nisu napadali evreje, oni nisu uradili ništa loše, barem, u Starom zavetu ne
piše ništa o tome. edina (greška( u gradu i njegovim stanovni#ima je što su imali svoje
bogatstvo, a koje su evreji priželjkivali. $aravno, stanovni#i ne žele da predaju ovo
zlato i srebro evrejima, ali je judejski bog to blago namenio evrejima. :og ahve je bio
samo :og samo

izmišljena evreja,
daniko drugi gageno#id
se opravda nije prepoznavao kao svog
nad stanovni#ima boga.
ovog I takokoji
grada, je su
ovapočinili
legenda
evreji. Imajte na umu, ne geno#id nad evrejima, već izvršen od evreja, a na :ožju
komandu. 9eno#id nad stanovni#ima grada erihona imao je samo jedan #ilj+rušenje i
ubijanje svih stanovnika za preuzimanje blaga +srebra, zlata, bakra i gvozdenog pribora.
evrejima nije bio potreban sam grad, jer je izgoreo do temelja. $jima su bile potrebne
samo vrednosti i ništa više, a za to bilo je neophodno da ubiju sve stanovnike grada + to
i nije bilo toliko strašno + jer nisu bili evreji2 Zanimljive reči 9ospod :og izgovara (rabu(
Isusu $avinu. )o (rab(, ne znači osloboen od ropstva, kao što piše u Starom zavetu*
4osle smrti 0ojsija, raba 9ospodnjeg, reče 9ospod Isusu sinu $avinovom, 0ojsijevom
služitelju*
1. Mojsije rab moj je umro7 ato sada ustani, proi kro# Nordan, ti i sav tvoj narod,
u #em$ju, koju im ja dajem, sinovima #ri$jovim.
-. *vako mesto, na koje stane vaša noga, ja vam dajem, kao što sam rekao sam
Mojsiju7
3. Dd pustinje i od 'ibanona pa do ve$ike reke, reke AuGrata, svu #em$ju etitaK i
do ve$ikog mora prema #apadnom sun=u, neka budu prede$i vaši ...

8ao što se vidi iz ovog pasusa, čak je i 0ojsije bio sluga božji. 7d kog su se ropstva
evreji oslobodili, kada je i njihov mesija 0ojisije bio rob :ožiji3 $aslednik 0ojsijev +
Isus $avin + bio je ministar, i 0ojsije, dakle, takoe, rob :ožji. ' šta da kažemo o
običnim evrejima, ako su njihovi lideri i mesije bili robovi3 !akle, zanimljivo izbavljenje
294
iz ropstva je načinjeno. $išta manje zanimljiva nije ni (velikodušnost( :oga ahvea, koji
daje evrejima, što ni njemu ni evrejima nikada nije pripadalo. I ni :og ahve, a ni
evreji, nisu posebno zabrinuti zbog činjeni#e da su to zemlje na kojima žive drugi
narodi, koji imaju svoje bogove i kojima bog ahve ne znači ništa ... 'li ja bih da
obratimo pažnju na reči :ožije Isusu $avinu, na koje praktično niko ne obraća pažnju, i
to sa dobrim razlogom*
I.Na sam dao u vaše ruke Nerihon i kra$ja njegova i sve si$ne $jude u njemu I
:og ahve skreće pažnju Isisu $avinu na potrebu da se unište moćni, silni ljudi, naime,
kako sledi iz tih stihova to je od interesa za (svemoćnog :oga(. 4rin#ip društvenih
parazita, pre svega, je da unište najbolje nosio#e genetike naroda, bele boje, lidere
genetike, naime + silne ljude .. 4osle zauzimanja grada erihona, evreji su ubili sve
stanovnike osimahvea,
milost od :oga, ... bludni#e
koji Cave i njene porodi#e.
je komandovao 8ako jeda
Isusu $avinu ova kurvaživot
poštedi zaslužila
njoj itakvu
njenoj
porodi#i23 Ispostavilo se da je njena usluga :ogu u tome što je* I... sakri$a uhode, koji
su pos$ati da uhode Nerihon. I 7na je sakrila glasnike da izvide erihon, drugim
rečima + špijune, neprijatelje svoga naroda. $ajverovatnije, nije samo sakrila, već je i
učestvovala u izdaji. 0oguće je da se zid grada erihona nije srušio na zemlju zbog
zvuka trube, već je izdajnik svog naroda trgovao sa neprijateljem kako bi spasila svoj
život i život svoje porodi#e. 8akva je trebala da bude njena usluga ako su evreji ispunili
obećanje dato nejevrejki, pa čak i veličaju ime bludni#e za sva vremena, kao vrhovni
primer (dobročinitelja(3 /mesto toga, Cava i njena porodi#a su otvorili gradske kapije i
noću pustili neprijatelja. / Starom zavetu se ne pominje ime kralja tog naroda, ali ime
kurve koja je izdala svoj narod, poznato je vekovima. Iz moje tačke gledišta, vrlo je
čudna (sveta( knjiga, koja se hvali sramotom i zlobom za korist (odabranog( naroda.
)akvih (primera( u Svetom Zavetu je mnoštvo.....
)aj primer potpunog uništenja grada erihona zajedno sa svim stanovni#ima, veoma je
jasan (mehanizam( prvobitne akumula#ije kapitala evreja + kroz geno#id naroda i
plemena koji bi im se našli na putu. 'li, možda je ovo tragični (nesporazum( ili
(pristrasan( pristup23 0ožda je ovo strani#a jevrejske istorije, koju evreji pamte sa
stidom i gorčinom, i možda takve činjeni#e iz prošlosti imaju praktično svi narodi3 $iko
ne kaže da i drugi narodi i plemena nemaju ništa slično, ali nema nijednog naroda na
0idgard Zemlji + koji ima vrlina, a koji nisu pisali svoje svete knjige. Samo evreji izdaju,
varaju, ubijaju ženu i de#u, itd...i to reklamiraju kao ugodno :ogu ahveu, kao najveću
vrlinu evreja2 Zajednička nit prolazi kroz starozavetne teze, sva sredstva su dozvoljena
da se postigne #ilj postavljen božjem izabranom narodu2 I da potvrdimo ovo, dovoljno je
295
da obratimo pažnju na jevrejske praznike. evrejski praznik 4urim se slavi četrnaestog

dana prolećnog mese#a 'dar po jevrejskom kalendaru %odgovara kraju ;ebruara do
početka marta po gregorijanskom kalendaru& u znak sećanja na čudesno spasavanje
evreja koji su živeli u 4ersijskom #arstvu, za vreme vladavine kralja 'hašveroša %AH+
AMA pne.& od kazne zlonamernog antisemite 'mana, koji je odlučio da uništi i istrebi
evreje. / prin#ipu, #eo mese# 'dar, evreji su proglasili mese#om zabave. 'li, hajde
da vidimo zašto likuju i raduju se svi ti ljudi, u ovom slučaju, evreji3 I ponovo se
okrećemo Starom zavetu, 8njizi o es"iri*
 kra$j doe kod mana da se #abav$ja i piruje sa kra$ji=om NesGirom.
1.  kra$j re+e NesGiri drugog dana pra#nika7 ‚ta je tvoja že$ja, &ra$ji=e NesGiraH
ona "e ti biti udovo$jenaK koji je Vaš #ahtevH že$ite $i po$ovinu =arstva, bi"e
u+injeno.
-. NesGira kra$ji=a je odgovori$a i rek$a, ako sam naš$a mi$ost u vašim o+ima, o
kra$ju, i ako je po vo$ji kra$ju, neka bude odobren život na moju mo$bu, narodu
mom, na mo$bu mojuQ
3. Ner mi smo prodati, ja i moj narod, da bude uništen, da bude ubijen i da
propadne. %a smo prodati u muško i žensko rob$je, ja bih "uta$a, a$i avo nije
kra$ja nagradio predrasudama.
>.  kra$j hašveroš odgovori i re+e kra$ji=i NesGiriK ko je to, i gde je on, koji se
usudio tvom sr=u da to uradiH
9. NesGira re+e7 avo i neprijate$j, taj #$i manQ  man je #adrhtao ispred kra$ja i
kra$ji=e ...
Svako zna da je (zli( 'man pogubljen, ali pre nego što se vratimo da nastavimo ovo
veoma značajno za istoriju evreja, hteo bih da pojasnimo neke stvari. es"ira postaje
persijska kralji#a, a to znači da nije bila rob u 4ersijskom #arstvu. Stvar je u tome, da je
postojala u drevnim vremenima tradi#ija, po kojoj robinja nije mogla biti kralji#a, bez
obzira na sav svoj šarm. $aravno, čak i kao robinja + konkubina, žena može iz senke da
utiče na dogaaje kroz upotrebu seksa na svog (gospodara(. 'li ipak, čak i tako, ta žena
će ostati rob, bez obzira na stvarnu moć koju je imala. es"ira, nije bila robinja, nije
konkubina, već persijska kralji#a. Činjeni#u da je ona evrejka, ne zna ni njen suprug,
persijski kralj 'hašveroš. $e zna persijski kralj, da je udej 0ardohej + rod kralji#e
es"ire, i kako je nju (pripremila( njena bratani#a za tu ulogu sa #iljem da postane
persijska kralji#a, i da kroz nju steknu moć nad zemljom. (Institut jevrejskih nevesti( se
veoma široko koristio i koristi od strane evreja, da ostvare svoje #iljeve. 'man, kao
jedan od visokih zvaničnika u 4ersijskom #arstvu, i drugi čovek posle kralja, je
296
verovatno razotkrio zaveru 0ardoheja i pripremao mu kaznu. )o potvruje i činjeni#a da

je već pripremio drvo na kome je teebalo da visi 0ardohej. 'man je kaznio njegovih
deset sinova, a sva njihova imovina je prenesena kralji#i es"iri. $ije bilo posebne kazne
za bilo kog evreja, već pokušavanje da se spreči puč, pa je trebalo da bude pogubljen
od strane persijskog kraljevstva, ali i ovako prevrat se desio. 4oziv 'manu na banket
8ralji#e es"ire je bila zamka, čija je svrha bila da se obezglavi moguće protiv dejstvo
prevratu, planiranog od strane evreja. I to je potvreno u istoj knjizi o es"iri*
1. /a taj dan, kra$j hašveroš je dao &ra$ji=i NesGiri ku"u mana, neprijate$ja
NevrejaK  Mardohaj je došao pred kra$ja, #a koga je NesGira objavi$a šta je on njoj.
-.  kra$j je skinuo svoj prsten, koji je u#eo od mana, i dao ga MardohejuK NesGira
je imenova$a Mardohaja +uvarom ku"e manove ...
8ralj 'hašveroš je dao prsten, uzet od 'mana 0ardoheju2 !ozvolite mi da vas podsetim
da je kraljevski prsten ne samo skup nakit, već simbol, bukvalno i "igurativno, kraljevske
vlasti. !avanje nekome kraljevskog prstena, značila je predaju izvršne vlasti, u
4ersijskoj imperiji, čoveku kome je dat. I ... ovaj čovek je bio evrej 0ardohej, koji, po
persijskoj tradi#iji tog vremena, nije imao pravo na takvu moć. 'li to nije sve, to su samo
jagode, itd...a šlag tek sledi*
3. NesGira je govori$a pred kra$jem, i pa$a mu pod noge i p$aka$a i mo$i$a ga da
spre+i #$og mana u p$anu njegovom koji je #amis$io protiv Nevreja.
.  kra$j pruži NesGiri #$atni skiptarK ada NesGira ustade, i stade pred kra$ja.
B  re+e7 ko je po vo$ji kra$ju, i ako sam naš$a mi$ost u njemu, i meni je ugodno u
njegovim o+imaK onda neka se piše da preokrenu s$ova manova,
sina madaGa, napisana da se unište Nevreji u svim kra$jevim pokrajinama.
6. &ako da g$edam #$o koje "e #adesiti moj narod, i kako mogu da g$edam
uništenje moje rodbineH
;.  kra$j hašveroš re+e kra$ji=i NesGiri i Mardohaju Nevrejinu,
evo, dao sam NesGiri ku"u manovu, i njega obesio na veša$ima, jer je po$ožio
ruku na NevrejeK
>. /apišite i vi Nevreji, šta vam je ugodno, od kra$jevog imena, i pe+atite kra$jevim
prstenom7 pismo napisano na ime kra$ja i kra$jevim prstenom pe+a+eno, ne može
se opo#vati ...
297
Zanimljiva situa#ija se desila, persijski kralj je dobrovoljno (ponudio( 0ardohaju i es"iri

da pišu u njegovo ime šta god žele, i da to zapečate kraljevskim prstenom, koji je dao
0ardohaju. 7n je, u najmanju ruku, znao šta je 'man napisao u svojim pismima,
zapečačenim kraljevskim prstenom, i kako priznaje ne može da ih poništi. !akle, on je
bio svestan šta je spremio 'man, znači, kralj je znao za predstojeći državni udar, čiji je
krajnji #ilj+zauzimanje vlasti u 4ersijskom Farstvu. ' šta pišu 0ardohaj i es"ira u
novim pismima, pričvršćenim kraljevskim prstenom*
11. D tome da je &ra$j, doo#vo$io Nevrejima, u svakom gradu, da se skupe i da
brane svoje živote, da unište, da ubiju, i pogube sve si$ne (jake) u narodu i u svim
ob$astima, de=u i žene, i da sve prisvoje sebi sve njihovo.
1-. 2 svim pokrajinama kra$ja hašveroša, na trinaesti dan, dvanaestog mese=a,
to jest dara.
8ako+tako, isto, kao i u 8njizi Iisusa $avina, ukazuje se na ono što treba ... da se istrebi,
ubije i unište svi jaki ljudi u narodu. I njihova de#a i žene, odnosno njihova imovina
opljačka2 !a istrebe sve silne u narodu ... ne samo one koji bi se opirali pogromu,
naime, već sve ljude, čak i ako niko od njih nije imao nameru da učestvuje u odbrani od
jevrejskog pogroma. / prin#ipu, taj tekst se odnosi na opšti ustanak evreja u
4ersijskom #arstvu, i ukazuje na dan ustanka. 7d čega evreji prave mit o njihovom
neuspelom pogromu. 6taviše, osvetili su se brutalno, punim uništavanjem svega
snažnog u narodu, i, opet, narodu bele rase, jer su 4ersijsko #arstvo osnovali Slavjano+
'rijev#i. 7pet, evreji nisu zaboravili na zlato i srebro, koje je pripadalo moćnim ljudima
tog naroda, gde je uglavnom bilo kon#entrisano. $a taj dan, evreji su se pobunili*
B.  Nevreji pobiše sve svoje neprijate$je ,sa pote#om ma+a su ih k$a$i i istrebi$i, i
+ini$i svojim neprijate$jima sve po svojoj vo$ji.
6. 2 gradu presto$nom, u pa$ati, Nevreji su pobi$i i uništi$i pet stotina $judi.
/ glavnom gradu su evreji ubili (samo( pet stotina ljudi. Ipak, u tekstu Starog zaveta je
jasno da su ubijeni samo muškar#i, a ubijene njihove žene i de#u jednostavno ne
računaju. 'li mi treba da zapamtimo da su i ovih pet stotina 4ersijana#a koje su ubili
evreji
ubijeni bili jaki meu
ne samo ljudi,ljudima,
već #vetdrugim rečima,
naroda. nosio#iaristokratiju,
)o uništava aktivne genetike
koja jenaroda. )u su
načinjena od
(jakih ljudi( tog naroda. Činjeni#e jevrejskih pogroma, koje su se desile u prošlosti,
govore o tome, da je većina pobunjenika uvek sa samog dna, u najvećoj meri, iz
kategorije otpadničkih otpadnika, drugim rečima iz parazitskih elemenata, koji, nažalost,
postoje u svakom narodu ili na#iji. Zato što samo šljam ljudskog roda može da ubije
298
dete ili bespomoćnu ženu. ' ako su evreji ubili i de#u i žene, i radili to svuda svuda,
postaje jasno ko su oni zapravo*
11.
1-. stog
 kra$jdana,
re+e rek$i su NesGiri7
kra$ji=i kra$ju oubroju
pa$ati,ubijenih u pa$ati.
gradu presto$nom, Nevreji su pogubi$i pet
stotina $judi i deset sinova manaK šta su uradi$i u drugim pokrajinama
kra$jevstvaH ‚ta je tvoja že$jaH  to "e ti biti udovo$jeno.  koja je još mo$ba tvojaH
to "e biti i#vršeno.
13. re+e NesGira7 ko je po vo$ji kra$ju, onda neka bude do#vo$jeno Nevrejima, koji
su bi$i u pa$ati, da urade to i sutra, što i danas, i neka manovih deset sinova
bude obešeno na veša$ima.
1. naredio je kra$j da se uradi takoK i #a to je napravio dekret, a deset
sinova manovih je obešeno.
1B.  Nevreji se skupiše, koji su bi$i prestonom gradu, +etrnaestog dana, mese=a
dara, i pobiše tri stotine $judi u gradu, i u p$ja+kanje krenuše.
16. drugi Nevreji, koji su bi$i u pokrajinama kra$jevim, su se skupi$i, da brane
svoje živote, i ubiše sedamdeset i pet hi$jada protivnika svojih, i u p$ja+kanje
krenuše.
7vaj tekst iz Starog zaveta govori o ubijanju, za dva dana evrejskog udara u
4ersijskom #arstvu, sedamdeset pet hiljada i osamsto de#e i ljudi. $aime, ovaj dogaaj
slave
je bilasvi evreji
obična u svetu
čistka od tada.
+ geno#id. / drevnim
' koliko vremenima
evreja je ubijenotaukoličina ubijenih7vo
pogromima23 za dva
nije dana
pomenuto uopšte, kao ni da se pogrom dogodio. !alje, ove desetine hiljada evreja su
ubile sve moćne ljude, uglavnom + aristokrate, koji su bili Slavjano+'rijev#i, prvobitni
stvarao#i 4ersijskog #arstva. 7snovno stanovništvo 4ersijskog #arstva su bili muškar#i
sive pod+rase ili #rne rase, koji nisu bili nikakva opasnost za evreje. $adalje, kako bi
ubili toliki broj ljudi, bilo je neophodno da imaju puno oružja, a evreja je za ovaj masakr
trebalo da bude nekoliko stotina hiljada, i svi su morali su da budu obučeni u rukovanju
oružjem u dovoljnoj meri. 4ostavlja se pitanje* ako su evreji bili robovi, odakle njima
toliko oružja i kada su bili u mogućnosti da nauče da rukuju sa njim i ko ih je naučio
ovome3 Službenik ili trgova# ili upravnik nisu bili ratni#i, u Starom Zavetu se ne pominju
jevrejski vojni#i, već samo (mirni( i (verni( podani#i kralja persijskoga. 7tkuda (mirnim(
evrejima oružje, koje su morali da kupe od majstora, da donesu u #arstvo neprimetno i
tajno da nauče rukovanje sa tim oružjem3 7sim toga, potrebno je da se napravi velika
organiza#ija te ak#ije, napravi jasan plan ko i šta treba da uradi, a kada se taj dogaaj
299
desi, da svi deluju istovremeno i e"ikasno. /ostalom, većina moćnih ljudi su bili
pro"esionalni vojni#i koji su obučeni za rukovanje sa oružjem još u detinjstvu. I takve
ljude ubiti, 7h, nije baš lako. $edostatak in"orma#ija o mrtvim evrejima nesvesno
ukazuje na to da je većina tih ljudi poginula kada nisu očekivali napad. 8ada uzmete u
obzir da su u persijskom #arstvu, evreji bili upravni#i, pomoćno osoblje, povereni#i, i
koji žive u kućama persijske aristokratije, to ukazuje na to da je većina aristokrata
ubijeno u snu kada nisu očekivali napad. !a li su evreji bili robovi ili slobodni, nema
"undamentalni značaj. 'ko sluga i ne ubije svog gospodara sam, i to u krajnjoj meri,
onda su puštali ubi#e noću u kuće svojih gospodara, i ukazivali na to gde da ih nau.
Sve navedeno više govori o temeljnoj i dugo pripremanoj takvoj ak#iji, i to da je 'man
bio savršeno u pravu kada je pokušao da spreči preuzimanje vlasti od evreja u svojoj
zemlji. 'manu, kao vrhovnom državniku, posao je bio da brine o bezbednosti svoje
zemlje, a da ne spominjemo činjeni#u da je bio patriota. 4riprema evreja da preuzmu
vlast u imperiji je morala da dovede do protivmera. $ema sumnje da je imao svoje
špijune u logoru evreja i znao o predstojećem puču evreja u zemlji kroz unutrašnje
blisko okruženje kralja, judejsku nevestu kralji#u es"iru. evreji preko svojih izviača,
kako se pominje u knjizi o es"iri, bili su upoznati sa 'manovim kontra merama, i nisu
imali izbora nego da naprave preventivni udar. I ovaj preventivni udar je opisan u
Starom Zavetu. 7pis samih dogaaja govori da je udar bio skoro spreman, ali 'man i
njegove ak#ije primoravaju evreje da deluju pre roka, malo ranije, i da rizikuju, a to je
zathevalo svoje glavno (oružje( + kralji#u es"iru. 'li najinteresantniji tekst u Starom
zavetu je da su evreji pogubili sve moćne ljude, gotovo sedamdeset i šest hiljada
ubijenih
#arstvo. 4ersijana#a,
0oguće je dabelih potomaka
je žrtvi slavjano+arijeva#a,
bilo daleko koji su
više, u 8njizi es"ira stvorilisamo
govorio 4ersijsko
o
uništavanju ljudi, a ni jedne reči nema o ženama i de#i, iako se u tekstu pisma koje je
napisao 0ardohej, govori o potrebi da se ubiju i žene i de#a jakih ljudi, i opljačka njihova
imovina. 'ko računamo da je svaki ubijen snažan čovek imao ženu i jedno dete, trebalo
bi da budu tu i njegovi roditelji, u većini konzervativnih pro#enama stvarni broj ubijenih
belih 4ersijana#a će biti najmanje petstotina hiljada2 )o je samo konzervativna
pro#ena 222 'li u stvarnosti su ubistva evreja, za dva dana, moćnih ljudi iz 4ersijskog
#arstva, čini se, bila značajno veća, mada, ako znamo da je u to vreme u porodi#i bilo
više od jednog deteta, a najčešće su porodi#e imale prosečno po pet ili šest de#e2
Zamislite koliko su persijske de#e masakrirali (siromašni( evreji samo zato što je to bilo
moguće 222 evreji, u drevnoj 4ersiji su ubili više od pet stotina hiljada ljudi, samo zato
što su to hteli da urade 222 'li koliko moćnih ljudi persijskog #arstva, de#e i žena, su
pobili stvarno evreji, nije poznato ...
300
/ tekstu poslatih pisma, govori se o nephodnosti pljačke imovine ubijenih, a u opisu

nastalih dogaaja puča navodi se da su evreji*
I... u p$ja+kanje krenu$i ...I.

Ceklo bi se da je razlika u prikazu neophodnosti pljačkanja, a tok ak#ije proizišao kao
takav. $isu baš evreji napadali kuće persijske aristokratije, ubijali sve, uključujući žene
i de#u, a istovremeno (zaboravili( zlato i srebro23 $isu oni ostavljali prazne kuće da ih
pljačkaju drugi3 'li ovo se ne pominje u tekstu baš nešto puno2 $akon svega, persijska
aristokratija je bila veoma bogata. $e žurimo sa zaključ#ima o (plemenitosti( evreja
koji nemilosrdno uništavaju i žene i malu de#u, uključujući i odojčad. I to su uradili
ljudima koji su im dali utočište, krov nad glavom i da žive na njihovoj zemlji. !obro,
hvala veliko. !alje, 'man je poslao pismo sa kraljevskim pečatom persijskim oblastima,
ne u kuće aristokrata,
pripremanog već vladinim
puča. !akle, zvanični#ima,
ako je neko i trebalo dauizvrši
#ilju suzbijanja evrejskog
pogrom jevreja, to bi bili obični
vojni#i. 'ristokratija su samo njihovi pretpostavljeni, oni izdaju nareenja svojim
vojni#ima. 4ored toga, trebalo bi da se obrati pažnja na ono što se dogodilo sa
imovinom 'mana kada je pogubljen2 Imovina 'mana (nije opljačkana(, (jednostavno(
ju je kralj 'hašveroš dao (kralji#i es"iri ... a (kralji#a es"ira, pak,( ... dala 0ardohaju da
bude upravitelj nad kućom 'mana.( Cazmišljam, šta je bilo aktuelno nakon svega u
svim oblastima persijskog #arstva. $akon uništenja persijske aristokratije, evreji
(jednostavno( imaju svoju imovinu, i dobili su sve blago. 4a zašto pljačkati samog
sebe23 !a bi situa#ija bila više (transparentna(, trebala bi da se razjasni "razom* (... dao
kralji#i es"iri dom 'mana ... ( znači, ne samo palatu, već i sve nekretnine i ličnu imovinu
'mana i njegovog #elog klana, gde je %u klanu& 'man bio najstariji u porodi#i. )o znači
veliko bogatstvo, a po tradi#iji 'man je bio drugi čovek u #arstvu, i najverovatnije, bio je
kraljevskog slavjano+arijevskog roda. =eoma moguće, da je bio neko ko ima više prava
na presto #arstva od samog kralja 'hašveroša. 0ožda i više, a to je možda odigralo
glavnu ulogu u uzroku takvog (čudnog( ponašanja kralja 4ersijana#a, koji je dozvolio
evrejima da pobiju aristokratiju, i sa istinskom (simpatijom( se pojašnjava koliko, kako i
gde su zaklali evreji persijskog plemstva +. jakih ljudi2 0ožda je to, njemu samom bilo
korisno da se otarasi od mogućeg kandidata na presto, i to rukama evreja. 8ralj
'rtakserks je vladato #arstvom samo četrnaest godina %njegovo drugo ime 'hašveroš
%AH+AMA 99 pne .&, i još samo nekoliko godina posle tih dogaaja opisanih u Starom
Zavetu. )o što je evreje napravio svojim narodom, nije bilo dobro za njega. !akle,
njegovo ponašanje, ponašanje persijskog kralja, može se objasniti na sledeći način.
evrejska (nevesta( je bila naučena seksualnoj magiji, koja je temelj kulta 0ese#a, kulta
Frne 0ajke + 8ali 0a. )renirana #rnoj tantri, žena može potpuno podrediti svojoj volji
301
čoveka, toliko da kroz prozombirovani seks, čoveku nadoe da ispuni svaku želju i
nareenje njegove žene. 4ogotovo ako je ovaj čovek podložan čarima seksa. I još
ostaje mogućnost da je imao mentalnih zdravstvenih problema i umanjene mentalne
sposobnosti. 0oguće je, da je došlo do kombina#ije svega gore navedenog. 'li +
4onašanje kralja 4ersijana#a u potpunoj je suprotnosti sa zdravim razumom i tradi#ijom
antičkog sveta. ' dokaz za to se može se naći u knjizi Solomuna <ure ('ntisemitizam u
drevnom svetu(, u kojoj on pokušava da objasni uzrok surovosti i varvarstva evreja.
Solomon <uri piše*
I... !re svega, u ve#i sa opisima ubijanja žena i de=e, to para$iše raspravu o
spe=iGi+noj jevrejskoj bruta$nosti, da =itiram gr+ki #akon, eoski #akon B. vek
pne (.N.@. 30 † i=ks and i$$,  manua$ oG greek hist. ins=riptions, D‡Gord,
1901 b -3)7 IDnaj koji pravi otrovepogubiti njega i svo njegovo
potomstvo.....Dnaj koji ometa uvo# h$eba u eos ... pogubiti njega i svo njegovo
potomstvo ... Dnaj ko radi protiv eoske države ... pogubiti njega i svo njegovo
potomstvo .... I
!akle, ovde imamo prisutnu drevnu psihologiju antičkog čoveka uopšte, a ne evreja
posebno ... . Solomon <uri, kao evrejin, pokušava da pronae objašnjenje za okrutnost
evreja u psihologiji vremena. 'li, navodeći primere zakona )eoske države, on nevoljno
samo naglašava brutalnost evreja i njihovu podmuklost. Iz ovih odlomaka, sledi da se
veliki broj krivičnih dela kažnjiva smrću u )eoskoj državi i da se to odnosi i na njegovu
porodi#u. 'li, nisu li se zločini kažnjavali previše teško, i surovo3 0islim da ne. Svi
#itirani zločini na ovaj ili onaj način su povezani sa sigurnošću i integritetom države.
4ro"esional#i u proizvodnji otrova su opasni zbog činjeni#e da proizvedene otrove mogu
primeniti neprijatelji države i na taj način izazvati haos u zemlji, prema tome, tajna
(pro"esije( se obično prenosi sa genera#ije na genera#iju, i zahteva opsežnu obuku i
znanje. !akle, zakon zahteva kaznu za #elu porodi#u, koja se bavi proizvodnjom otrova
i koja je nosila# tajnog znanja. !akle, iako je ova mera bila brutalna, imala je temelj i
logiku. Smrtna kazna za sprečavanje obezbeivanja hleba za )eos je povezana sa
stabilnošću i prosperitetom države i njenih stanovnika. $estaši#a hleba dovodi do
nekontrolisanog rasta #ene hleba, osiromašenja opšte popula#ije i rast kapitala
špekulanata, što bi moglo dovesti do nemira i pretnji stabilnosti same države. )o je
takav slučaj iz proteklih #iviliza#ija, postoje mnogi primeri za to. Sve ukazane odredbe
zakona S. <uria se odnose na kazne za dela koja su već izvršena2 'li, ako verujete
svemu u Starom Zavetau %čitaj + )ora&, ti (pogromi( su bili samo planirali a nisu
počinjeni2 !rugim rečima, beli 4ersijan#i su ubijeni zajedno sa svojim porodi#ama za
ono što su planirali, a nisu počinili2 $a taj način, uvaženi pro"essor <urie , tim
302
činjeni#ama štiti jevrejska zverstava. Čak i da zakoni 4ersijskog #arstva nisu bili
identični zakonima )eoske države, ak#ija 'mana, pokušavajući da da spreči puč,
savršeno je adekvatna duhu vremena. 4ersijsko #arsto je dalo evrejima mesto pod
sun#em, a evreji su u znak (zahvalnosti( pripremili puč i uništavanje ovog naroda jakih
ljudi. 6taviše, oni ne samo da su se pripremili, već su i uspešno napravili revolu#iju,
uništavajući #vet na#ije 4ersijskog #arstva, i kako bi se domogli velikog bogatstva
ubijaju ljude ...0nogim narodima i narodnostima, a da ne govorim i o plemenima,
uništeni su koreni i za manje (grehe(, ali evreji ne plaču zbog toga, i sami su više puta
to uradili, kao što se vidi iz dogaaja opisanih u knjizi Isusa $avina, a to i nije sve2
4rimera starozavetnog geno#ida, u kome učestvuju evreji protiv drugih plemena i
naroda, ima puno. (9reh( stanovnika grada erihona je bio samo, da su bili bogati, pa
je :og ahve dao njihovo bogatstvo i zemlju evrejima. evreji su u ovom gradu pobili
sve žene i de#u, osim Cave bludni#e i izdajnika. 'li taj grad nije jedini, gde su evreji
isto učinili, samo dobro pročitajte Stari Zavet, koji su evreji temeljno očistili,
povlačenjem nekih (oštrih( momenata koji bi mogli izazvati neželjene reak#ije 9oja.
evreji, odnosno, oni koji su iza njih, savršeno su dobro znali zbog čega je potrebno
rasejati ih širom sveta. / bilo kojoj zemlji ili imperiji evreji imaju prilično velik osnivački
kapital, koji stalno obnavljaju i koji im daje veći (značaj(, koji brzo istiskuje iz parazitskih
niša so#io+ekonomskih (prirodnih( sistema parazite koji ne mogu da se takmiče sa
jevrejskim kapitalom. !akle, dolaze u novu zemlju, zauzimaju (starosedelačke(
parazitske niše, kao što su kupovina i prodaja ukradene robe, špekula#ija sa hranom,
trgovina robljem, obezbeivanje nov#a sa kamatom i uz kau#iju. 8oristeći (institut
jevrejskih nevesti(
strukture vlasti, kaodolaze
što seprilično blizu onima
jasno pokazuje koji imaju
u 8njizi vlast,
o es"iri. pa se
I ovo čakdesilo
i prodiru u same
u skoro
svakoj zemlji koja je domaćin (nesrećnih( lutali#a koje su (izgubile( svoju domovinu.
4ostepeno narodi i #arstva, gde su zauzeli parazitske niše postaju sve veće i veće. 7ni
su naučili kako zaista da budu odlični glum#i. 8ada je to pro"itabilno, i pred moćnom
silom, evreji se podvuku ispod trave, ali se samo neki narodi (sete( ili (okrenu( nazad
ka njima, ali im oni odmah zadaju udara#. ' kada narodu koji ih primi u svoju zemlju
postane tesno, oni su prvi koji pokazuju svoje pravo li#e ... i to li#e je daleko od
aneoskog ...4ostepeno su sti#ali sve više i više iskustva u tome što rade, gradili su
sopstveni stil, taktiku i strategiju. Oeleo bih da se zaustavim na jednoj od jevrejskih
taktika za ostvarivanje svojih #iljeva, koju koriste za postizanje (udobne( situa#ije. Ortva
očiglednog evrejskog eksperimenta je bila 4ersija. 4raktično, situa#ija se ponovila u
4ersiji krajem M. veka nove ere za vreme vladavine 6aha 8avada. / to vreme su živeli u
4ersiji evreji od kolena Simonova. 8raj M. veka u 4ersiji nije bio prijatan za život.
$ekoliko uzastopnih godina priroda je donosila veoma neprijatna iznenaenja,
303
elementarne nepogode, suše, skakava#e, i sve to je dovelo do toga da su nekoliko

godina usevi bili loši. I javila se situa#ija u kojoj su obični ljudi gladovali. Fene hleba i
ostalih prehrambenih proizvoda su skočile, za većinu siromašnih, oni postaju
nedostupni. !a bi se nahranila gladna de#a, ljudi su morali da prodaju svoju imovinu
evrejima, nakit od zlata i srebra. 'li jadnim evrejima ni to nije bili dovoljno, i onda
nekom ranije, nekom kasnije, dolazi vreme kada već ne postoji ništa što bi se moglo
prodati zajmodav#u kako bi se kupio hleb za gladnu de#u, po previsokim #enama
ustanovljenih od tih istih evreja, koji tradi#ionalno kontrolišu trgovinu u zrnu. Za evreje
je katastro"a bila uvek popularna i odlična prilika da se nakupe viška prihoda, osećaj
saosećanja za 9oje im je bio potpuno odsutan. 4rema jevrejskoj tradi#iji, svaki ne+
jevrejin se smatra nižim od životinja %čitaj )oru, )almud, pa čak i Stari zavet&. 8ada
majke nemaju čime da hrane svoju de#u, kada ota# vidi svoju de#u da umiru od gladi, i
on i njegova supruga, da bi ih spasili smrti od gladi, prodaju sebe... I u ovim trenu#ima
postoje ljudi, koji počinju da govore tim majkama i očevima, da dok su njihova de#a
is#rpljena od gladi, aristokrate imaju sve i da njihova de#a nisu is#rpljena od gladi i ne
umiru,itd.. I još bolje, da je sve zlo u bogatstvu + da su svi ljudi braća, kao i da je nužno
oteti aristokratama njihovo bogatstvo i ravnomerno ga rasporediti izmeu svih... ' ono
što je posebno zanimljivo je, da su o tome govorili uglavnom evreji, koji su živeli u to
vreme u 4ersiji. I ono što je najinteresantnije + rekli su istinu, potpunu istinu ... 2 Istina je
uvek istina, uprkos činjeni#i da je izgovaraju evreji. 'li, uvek oni govore istinu samo (iz
nekog razloga( koja je korisna za njih, a ćute o toj istini kada to nije isplativo2 Zaista,
de#a aristokrata ne umiru od gladi, čak su i sita. 'li ta ista de#a su de#a aristokrata, koja
bi kada doedok
neprijatelja, trenutak
su zaza
to to, kao de#a
vreme i njihovi roditelji
seljaka ginuli na
i zanatlija ratištima,
radila tiho naštiteći
zemljizemlju od
u svojim
oblastima, uživala u životu ... i nisu ginula. I prosperitet se za obične ljude nastavljao
dok su aristokrate i njihova de#a plaćali svojim životima za takav prosperitet. Zaista,
meu aristokratima je bilo izroda koji su bili ravnodušni prema životu običnih ljudi, oni
nisu brinuli za gladnu de#u. 'li bilo je mnogo takvih koji su otvorili svoje žitni#e za
siromašne ljude, ali one nisu bile jame bez dna, i nisu mogli sve podeliti u jednom danu.
Zato što je sutra novi dan i sutra će de#a želeti da jedu isto kao i danas. /vek moramo
da mislimo danas i za sutra. I, iako su ambari bili otvoreni za obične ljudi, ljudi nisu
mislili o hlebu, već o tome kako da se (obnovi( pravda. 'li bogati evreji koji su
kontrolisali trgovinu (zrna( i #enu hleba, imali su razlog zbog kojih nisu otvarali svoje
ambare, ne za gladne, već su ih otvarali samo za pro"it od gladnih, oduzimavši im
njihove poslednje ušteevine za komad hleba za gladnu de#u2 $e samo da su im
uzimali poslednje ušteevine, već su postavljali astronomske #ene za hleb i druge
304
Slika AB
305
prehrambene proizvode, zarad viška pro"ita, i neverovatno su bogati bili u isto to vreme +
evreji, a ne persijski plemići 222
Iuuleto
to vreme =ezir 0azdak
EEE S.0.Z.5. + oženjen
%BJ? ne&, i on jejevrejkom,
predložio miljeni#om 6ahaprogram.
(svoj( antikrizni 8avada +$jegov
izvršio je puč
(program( je imao dva dela + "ilozo"ski i ekonomski. ;ilozo"ija njegovog položaja je bila
vrlo jednostavna. Farstvo pravde + je #arstvo svetlosti i dobrote, u s"eri volje i uma, i zla
+ i spontane nerazumnosti. I on je doneo jednostavan zaključak šta treba da se čini. !a
se izgradi (razuman( svet,neophodno je, da se bogatstvo bogatih podeli siromašnima.
!o pobune je 0azdak (pridružio( sebi evreje Gkarh 0arzutra i #eo jevrejski klan
siromašnih. )i ljudi su postali glavna potpora 0azdaku, i počeli su da obnavljaju
(zgaženu pravdu.( 4ravdu u dve "aze. 4rva "aza + /zeti bogatstvo od bogatih. !ruga
"aza + podeliti selektivno to bogatstvo siromašnima. 4roblemi su počeli već u prvoj "azi.
(Cevolu#ionari( + evreji su odlučili da oni trebaju (u ime( persijskog siromašnog naroda
da obnove pravdu i počeli su oduzimanje bogatstva od persijske aristokratije. 'li u isto
vreme, jevrejski revolu#ionari nisu oduzimali bogatstvo evrejima, čije je bogatstvo
dramatično poraslo u nekoliko dramatičnih godina za persijski narod. :ogati evreji su
istupili protiv 0azdaka i oni su deportovani van 4ersije zajedno sa svojim bogatstvom,
dok su siromašni evreji skoro svi otišli u (državne( delatnosti 0azdaku i većina je
aktivno učestvovala u oduzimanju bogatstva od persijskog plemstva. evreji iz kolena
Simonova, su uložili ogromne napore i pokazali neverovatnu posvećenost u
sprovoenju pravde. $isu žalili ni sebe ni svoje vreme u korist persijskog naroda.
(4ohvale( im i (hvala( im za to. 4rva "aza obnavljanja (pravde( je prošla (bez problema(2
=reme je za drugu "azu velikog plana+ ("er( distribu#iju bogatstva meu siromašnim
ljudima..I potrebno je bilo da evreji dobiju svoj (deo( bogatstva persijskog plemstva. I
tako je (pravda( trijum"ovala2 Svaki gladni i siromašni Izrailja# dobio je deo bogatstva, a
evrejski lideri, za izvršenje pristiglih radova u srazmeri sa njihovim teškim trudom
%drugim rečima + mnogo&. Svako gladno dete evreja prestalo je da umire od gladi iako
nikada ni nije2 (=elika( persijska (pravedna( revolu#ija je ispunila sve zadatke koji su joj
dodeljeni 222 'li (nekako( nezahvalni persijski siromašni narod i osta#i persijskog
plemstva nisu #enili ovo (dostignuće( revolu#ije. $e samo da nisu #enili, već su
(organizovali( i kontrarevolu#iju, stavivši se pod zastavu kneza 5osrojeva, koji je u leto
EAD od S.0.Z.5.
pogubio, %M@J
zajedno sa ne&njegovim
svim svrgnuo pristali#ama
svoga o#a 8avada,
koje je auspeo
=ezira
da0azdaka brutalno
nae. Stvar je u tome
da većina 0azdakovih evreja iz plemena + Simonova, koji su videli na delu
mani"esta#iju nezahvalnosti persijskog naroda, nije čekala za ispoljavanje ove
nezahvalnosti na sopstvenoj koži, pa su napustili grani#e 4ersije zajedno sa svim
oduzetim bogatstvom persijskog plemstva.
306
Slika AM
307
7ni nisu mogli (žrtvovati( svoje visoke prin#ipe i bili su primorani da napuste svoju
persijsku (domovinu( sa velikom tugom2 I tako, oni su se ponovo pretvorili u (siromašne(
lutali#e bez domovine2 (Siromašne( izbegli#e su odlutale iz 4ersije do 8avkaza, gde su
(odmorili( neko vreme kod svojih (roaka( ermena i 'lana. 'li (odmor( na 8avkazu
persijskih evreja nije trajao dugo. $apustili su zemlju ermena. 7ni i 'lani, su otišli na
sever, i sredinom .veka n.e. došli u 5azarski 8agnat %vidi. Sliku AM.&.
308
+.+. S(VARA$j" J"VR"JS#" PARA%'(S#" DRŽAV".

A%ARS#' #AGA$A(
/ vreme dolaska persijskih evreja u 5azariju, u ovoj državi pokrajini živeli su zajedno
beli i #rni 5azari. :elim 5azarima se zvala vladajuća kasta pro"esionalnih vojnika
Slavjano+'rijeva#a, dok su #rni 5azari bila )urska plemena došla nizvodno niz reku Ca
%I)I< + =olga& iz dubine 'zije, kao izbegli#e iz drevne 8ine. 7ni su otišli iz svoje
domovine sa plemenima dinlinova, saveznika u borbi za nezavisnost protiv drevnih
8ineza. / prin#ipu, #rni 5azari bili su predstavni#i žute rase sa dozom #rne. 7ni su bili
#rni, #rne kose, #rnih očiju i tamne kože. $aime, to je uzrokovalo njihovom nazivu + #rni
5azari, a u poreenju sa plavokosim i plavookim arijeva#ima su izgledali veoma
mračno. / svakom slučaju, 5azarija je postojala kao multina#ionalna država u kojoj su
ljudi bele i žute rase mirno koegzistirali, baš kao sa svim svojim susedima. 8roz 5azariju
je prolazio =eliki put svile, i to se veoma (svidelo( persijskim evrejima koji su došli iz
plemena Simonova. udeo+mazdakitima uskoro su se pridružili i njihovi zemlja#i bogati
evreji antimazdakiti koji su tiho napustili revolu#ionarnu 4ersiju sa svojim bogatstvom.
$apustivši 4ersiju, svi njeni bogati persijski evreji naselili su se u Comeji %=izantijsko
#arstvo&, gde su ih primili i pružili im mogućnost da žive i (rade(. $akon velike
(4ersijske( revolu#ije, persijan#i dugo vremena nisu imali spoljnjog neprijatelja. Zemlju
su prvo potpuno opljačkali bogati evreji, koji su postali antimazdakiti i sa svim
(njihovim( bogatstvom tiho su napustili revolu#ionarnu 4ersiju. Zatim, preostalo
bogatstvo persijskog plemstva (počistili( su evreji egzarha 0ar Zutre. 7d najbogatijeg,
4ersijsko #arstvo se preobratilo u osiromašenu zemlju, i nakon agonije u leto ?E
S.0.Z.5. %M? n.e.&, sa poslednjim 6ahom ezdigerdom drugim, prestalo je da postoji.
4ersijsko Farstvo, stvoreno od Slavjano 'rijeva#a, drugo jevrejsko (krvoproliće( nije
preživelo. Sto šesdeset godina nakon državnog udara 0azdaka, 4ersija je nestala sa
li#a 0idgard+ Zemlje sa poslednjim potom#ima Slavjano+'rijeva#a koji su stvorili ovu
imperiju. 4odsetimo da je prvo evrejsko (krvoproliće( u 4ersijskom #arstvu bilo u B.
veku p.n.e. u danima biblijske es"ire. 7h, i vrlo je (čudno( da se proslava !ana biblijske
es"ire sada
ovaj dan, slavi se
u stvari kaoslavi
0eunarodni dan
samo jedna žena2
žena Zanimljivo
+ biblijska je, zares"ira,
evrejka ne32 Ispostavilo
preko kojese,
su na
evreji tada ubili više od sedamdeset pet hiljada 4ersijana#a belih + jakih ljudi %#veta
na#ije&, zajedno sa njihovim ženama i de#om2 !rugim rečima, beli 4ersijan#i proslavljaju
geno#id pod dirigentskom pali#om u rukama evreja, koja je postala moguća samo kroz
upotrebu nove taktike evreja + (Institut evrejske neveste (2 $aime, ovaj dan bezbožni
309
boljševi#i su odredili kao jedan od glavnih dogaaja posle pobede (ruske revolu#ije(
?J?H2 'li, to će se desiti u dalekoj budućnosti, tako da nećemo požurivati i vratićemo se
u prošlost 4ersijskom #arstvu ...
I tokom prvog (krvoprolića(, a i tokom drugog, evreji su prolivali krv i u bukvalnom
smislu, a i u prenesenom, vladajućoj #arskoj kasti 4ersijskih potomaka Slavjano+
'rijeva#a, koji su stvorili ovu državu. 4rolivali su dve vrste krvi, #rvenu krv, ljudsku, kroz
geno#id belih 4ersijana#a, i (krv( zlatnu, bez koje so#ijalni i ekonomski organizam
#arstva, kao i bilo koje druge zemlje, ne može da preživi. Izmeu prvog jevrejskog
(krvoprolića( i drugog jevrejskog (krvoprolića( prošlo je hiljadu godina2 4rvo jevrejsko
(krvoproliće( dogodilo se na kraju pretposlednje $oći Svaroga, u zoru, a drugo,
jevrejsko (krvoproliće( desilo se u drugoj polovini pretposlednjeg dana Svaroga kada
evolutivno (sun#e( (svetli(, ali nije i (toplo( kao što je tokom zore. /ništavanje od evreja
ljudskog (tkiva( 4ersijskog #arstva, i temeljno pljačkanje zlata i srebra + učinilo je svoje.
4ersijska imperija, stvorena trudom Slavjano+'rijeva#a je izdahnula ... / meuvremenu,
život se nastavio. $a ruševinama 4ersijskog #arstva nikle su nove države, uglavnom
semitske + sivih pod+rasa ljudi, potomaka zajedničkih predaka sa evrejima + 5iksosa.
'rapske !ržave i njihovi vladari, nastale su na ruševinama 4ersijskog #arstva, i pored
toga, nastavile su politiku, aktivne borbe protiv #arstva Comeja %(=izantijskog #arstva(&.
Comeji su primili kod sebe evreje antimazdikite. 'li jevrejska (zahvalnost( je bila
veoma čudna*
I... 2 meuvremenu, Vi#antija je vodi$a o+ajni+ki rat sa rapima. Nevreji, koji su
naš$i spas u Vi#antiji, bi treba$o da pomognu Vi#antiji. pak, pomaga$i su pri$i+no
+udno. ajno su pregovara$i sa rapima, Nevreji su im no"u otvora$i gradska vrata
i pušta$i u gradove arapske ratnike. Dni su posek$i muškar=e, i žene i de=u proda$i
u ropstvo. Nevreji su jeGtino doš$i do robova, i preprodava$i su ih dugo godina. $i
to nisu uspe$i da urade sa @r=ima. Dd$u+i$i su da ne prave nove neprijate$je, pa su
se ograni+i$i na to da do#vo$e Nevrejima da odu. %ak$e, u #em$ji a#ara se pojavi$a
i druga grupa Nevreja < Vi#antijska ... I
evreji su noću otvarali vrata vizantijskih gradova + nije li to zanimljiv oblik

(zahvalnosti(23 Sami Cimljani su bili poznati po podmuklosti, a i kod njih izdaje
prijateljstva i prevare je bilo neizre#ivo. I imperator Iraklij drugi je ponudio evrejima da
napuste zemlju. )o se desilo sredinom H. veka nove ere %vidi. sliku A.&. I romejski
evreji, su pre nešto više od stotinu godina u zemljama Cimljana našli utočište posle
napuštanja 4ersijskog #arstva, i nisu morali da idu bilo kuda već u 5azariju, gde su sto
godina pre ovih dogaaja došli evreji+mazdakiti. I u oblastima 5azarije, bivši
310
(neprijatelji( + evreji mazdakiti i evreji antimazdakiti su se mirno ujedinili nakon

(tragične( podele na dva dela kolena Simonova, koja je usledila nakon ustanka
0azdaka. $a taj način, evreji kolena Simonova ponovo su se ujedinili na prostorima
5azarije. !olazak evreja mazdakita u 5azariju može da se objasni lako. 4ored toga, i
na severu su oni imali gde da pobegnu od (nezahvalnih( 4ersijana#a, koji ne (#ene(
ideju (bratstva( i (so#ijalne jednakosti ( koju su im ( obezbedili ( i na( poklon ( ponudili
šampioni (pravde( + evreji. 'li zašto su evreji +antimazdakiti iz Comeje (iznenada(
odlučili da se presele na severoistok3 Sigurno samo zbog želje za ponovno ujedinjenje
sa svojim roa#ima3 7dgovor je mnogo više prozaičan. 5azarija je bila na =elikom putu
svile + ko kontroliše 5azariju, sedi i bukvalno i "igurativno, na rudniku zlata2 ' pleme
evreja Simonova nije moglo (odoleti( takvom iskušenju. (7lakšavši( džepove
4ersijana#a i Cimljana, kao i rizni#e najbogatijih imperija, evreji iz tog plemena
Izraelovog došli su u 5azariju, (opremljeni( zlatom i srebrom. Stari (re#ept( iz 4ersijskog
#arstva je bio spreman za 5azariju. $aravno, u 5azariji su prilično brzo, sa takvim
kapitalom koji su imali, izba#ili iz parazitskih ekonomskih niša prirodne parazite. )ako su
svuda uradili. Ipak, to je bilo nedovoljno2 )rgovina uopšte, a ne samo trgovina robljem,
tradi#ionalni jevrejski izvori superpro"ita %parazitske trgovine& mogla je da postane zlatni
(ključ(, u bukvalnom smislu i prenesenom, što bi moglo otvoriti (tajna vrata( ka još
bržem obogaćivanju evreja. 4ribližavanje druge $oći Svaroga, dobrodošlo je
evrejima, kada mogu lako (pritiskati( željenu (dugmad( životinjske prirode čoveka i da
manipulišu sa njim, kako bi ostvarili svoje zavetne #iljeve + akumula#iju zlata i srebra.
5azarija je naime bila ta zavetna evrejska (kapija( koja im je otvorila pristup izvršenju
zadataka u prvoj .
evreji sredinom "azi. I naime,
veka zatim,
nove ere, oni sui evreji+antimazdakiti,
a onda u 5azariju (slučajno( došli,
nakonprvo+mazdakiti
kratkog
zaustavljanja u Comejskom Farstvu %=izantija& sredinom H. veka nove ere. /druženi
ponovo posle stotinu godina (nepodnošljivog( za njih (odvajanja( i "ragmenta#ije,
(siromašne( lutali#e bez domovine, počele su da obavljaju svoj grandiozni plan. 4rvi
(ešalon( u jevrejskom napadu na bezazlenu 5azariju je institu#ija jevrejske neveste.
Spe#ijalno obučene seksualnoj magiji, jevrejske žene su postale (napredno( oružje. 7vo
jevrejsko (oružje( je uvek delovalo bez (grešaka(. Samo ovaj put, strategija i taktika su
donekle drugačije. !ajući svoje najlepše sestre, ćerke, a, ponekad, i svoje supruge,
obučene Frnoj 0agiji, 5azarskom plemstvu kao supruge, konkubine i seksualne
robinje, evreji su započeli svoj plan. =remenom, sve više i više 5azarskog plemstva je
uzimalo jevrejske žene, čuvši o njihovom posebnom (talentu( i (veštinama(.
311
Slika A
312
/ to vreme, kada su evreji, sa velikim resursima zlata i srebra, istisnuli iz svojih niša
lokalne društvene parazite i trgov#e, žene jevrejke su raale 5azarskom plemstvu de#u,
koja su po jevrejskim zakonima bila evreji, koju su vaspitavale njihove majke evrejke,
prema jevrejskoj tradi#iji, koja su položaje u so#ijalnom sistemu 5azarije nasleivala od
svojih očeva. / 5azariji, kao i drugim u zemljama slavjano + arijevskog #arstva,
na#ionalnost je odreena od strane o#a, ne majke, s obzirom na činjeni#u da je kod bele
rase dominantan muški V hromozom. $aime, to je evrejima i bio deo plana. Čak i
dečak koji nosi u sebi V hromozom+:ele rase, roen od majke evrejke, imajući aktivna
dva 5 hromozoma, raa se sa već potisnutim V+hromozomom. evreji su znali za to, ali
nisu znali ostali. =rlo malo ljudi zna šta se desilo da tim delom 5iksosa, koji su izvršavali
zadatak svojih )amnih gospodara stigavši u nov Caj u zemlju 8uš ... )ako, u vrhu
5azarskog plemstva su se raala jevrejska de#a koja nasleuju od svojih očeva ne
samo imovinu već i njihov položaj. ' to je upravo ono što je bilo potrebno sionskim
(mudra#ima(. 4oseban položaj de#e roene u brakovima sa evrejkama, omogućavao
im je ne samo visoke položaje u hijerarhiji 5azarije, već je i doprineo njihovoj rodbini u
dobijanju prava na trgovinu. 4ostepeno je evreja po maj#i u višem plemstvu 5azarije
bilo toliko da su oni počeli direktno da intervenišu u 5azarskoj tradi#iji. 4rvo, jedan od
lidera po imenu :ulan je ustanovio u leto @AJ S.0.Z.5. %HAE '!& judaizam meu
svojom braćom evrejima, a do početka J. veka nove ere, svojom ekonomskom moći
5azarski evreji su dobili i političke. / leto AED S.0.Z.5. %HJJ '!&, potomak :ulana,
gospodar rata 7badija je napravio puč i pretvorio 8agana u poslušnu marionetu. 7d tog
trenutka 8agan je postao svetovni simbol i oličenje države u očima 5azara. / to vreme,
stvarna moć
okruženja. 7njejepotpuno prešla
%7badija& u ruke načinio
udaizam kralja + religijom
evreja i njegovog najbližegvojna
5azara. 5azarska evrejskog
aristokratija je bila veoma moćna sila i pridržavala se vedskih tradi#ija. evreja po maj#i
meu njima još uvek nije bilo mnogo, ali ... prolazilo je vreme, i neizbežno se dogodilo.
8oristeći činjeni#u da je ličnost kagana iz roda 'šina bila sveta običnom 5azaru,
oslanjajući se na to da plemstvo 5azarije zna svoje evrejsko poreklo, 7badija pomoću
plaćenika + 9uza i 4ečenjeza + počinje krvavi graanski rat. 4osle dugog graanskog
rata 5azarski )ur#i su poraženi. $eki od njih su posečeni zajedno sa ženama i de#om, a
drugi deo 5azara je napusto zemlju i nastanio se na teritoriju današnje 0aarske.
4osle pobede u graanskom ratu, hazarski evreji su običnim 5azarima nametnuli težak
danak. $a kraju krajeva, oni su morali da plate plaćeni#ima za svoje (usluge( za
porobljavanje 5azara, pruživši tim (nesrećnim( izbegli#ama mesto pod sun#em. 7ne
5azare, koji su ostali živi i nisu napustili domovinu, evreji su napravili obespravljenim
robovima, kojima je zaprećeno pod pretnjom smrti, da poseduju oružje i da se
obučavaju u rukovanju sa njim. oš jednom, evreji su veoma čudno (zahvalili( narodu,
313
koji im daje utočište. 4ostoji samo jedno pitanje + gde i od koga su oni bežali23 Stvar je u
tome da oni ne beže ni od koga, ali pod okriljem toga, ispunjavaju svoj minimalni
program + akumula#iju prvobitnog kapitala, kroz parazitske ekonomske niše. /zevši
realnu vlast, evreji su pretvorili 5azariju u državu + parazit. 8ontrolom puteva karavana
i iznad svega, =elikog 4uta svile, hazarski evreji su u potpunosti uzeli u svoje ruke
trgovinu izmeu Istoka i Zapada, izmeu severa i juga, to jest, sve trgovačke puteve koji
prolaze kroz 5azariju. $aime, to su bili svi prihodi evreja u 5azariji*
I... Nevreji, #a ra#$iku od a#ara, u 9. veku, aktivno su uk$ju+eni u tadašnji
meunarodni trgovinski sistem. &aravani, koji su iš$i i# &ine ka apadu, su
ug$avnom pripada$i Nevrejima.  trgovina sa &inom u >.<<9. veku je bi$a
najproGitabi$nije #animanje. %inastija an, pokušavaju"i da dopuni pra#an sadržaj
vojne b$agajne, i#vo#i van #em$je svi$u. a svi$u su jevrejski karavani iš$i u &inu.
!ut pro$a#i kro# stepu 2jgura i da$je kro# sedmore+je, pored je#era a$kaš, do
ra$skog mora, u grad 2rgen+. !osebno je bio težak pro$a# kro# p$ato 2stjurt.
Dnda su karavani pre$a#i$i reku Naik, i iš$i do Vo$ge. u je umorne putnike +ekao
odmor, obi$na hrana i #abava. Dd$i+na riba, vo"e, m$eko, vino, mu#i+ari i $epoti=e
su šarmira$i putnike i# karavana.  u ekonomiji !ovo$žja jevrejski trgov=i su
trgova$i b$agom, svi$om, robovima, itd. atim su karavani od$a#i$i da$je,vra"aju"i
se u apadnu Avropu7 avariju, 'angedok, !rovansu i pre$a#i$i !ireneje,
#avršavavši put da$eko kod mus$imanskih su$tana nda$u#ije i &ordobe ... I.
Skoro potpuna kontrola karavanskih puteva koji prolaze kroz 5azariju dozvolila je
evrejima da praktično izgrade trgovinski monopol. evreji su počeli da kontrolišu
otkupnu #enu i prodajnu #enu za svu robu. evrejska trgovina (4ro"sojuz( im je
omogućila da se dogovore izmeu sebe oko nabavnih #ena i #ena za prodaju. 8ao
rezultat toga, proizvoači robe, a i potrošači, bili su prisiljeni da prihvate te uslove. I
naravno, otkupne #ene su bile minimalne, dok su prodajne #ene bile najviše. 8ao
rezultat toga, evreji prave ogromne pro"ite na uštrb pljačke proizvoača i kupa#a. /
rukama evreja trgovina se pretvorila u parazitsku aktivnost. 4ored toga, odlazeći sa
svojim tovarima od zemlje do zemlje, evrejski trgov#i su u tim zemljama stvorili svoju
bazu. 7ve trgovinske baze evreja u različitim zemljama, postale su odskočna daska za
njihova buduća ekonomska porobljavanja tih zemalja. 8roz ove baze evreji svoje
trgovanje započinju polako, i kao pesak, ulaze u so#io+ekonomski sistem #arstava i
država koje ih interesuju. 7ni su (podmetnuli( gde god su se pojavili korup#iju i njihove
iskvarene zvaničnike potkupljivali velikodušnim (poklonima(, zahvaljujući kojima su
tražili za sebe posebne bene"i#ije, koje su im, opet, donosile dodatnu zaradu. Sa
praktično neograničenim "inansijskim sredstvima, oni su davali takve (poklone( + i u
314
takvoj količini, da čak I prirodni društveni paraziti nisu mogli da podnesu dužu
konkurentnu borbu sa njima i morali su da se (penzionišu(, predajući im slobodu da
uzmu sav pro"it. 8ada je graanski rat u 8ini doveo do toga da =elika Svilena reka
postane mali potok , 5azarski evreji su pronašli način za ovu situa#iju*
I... &atastroGa koja je #adesi$a karavanski put od &ine do spanije < I!ut *vi$eI,
naravno, odra#io se na a#ariju. $i, energi+ni a#arski trgov=i na +e$u sa
guvernerom, +ija je titu$a bi$a IegI i$i IMa$ikI, našao je i#$a#. /jihove trupe
prese$io je na sever. *tigavši na Vo$gu, a#arski ratni=i su pora#i$i i pot+ini$i
&amsku (Vo$ga) ugarsku. Više severno se prote#a$a be#grani+na #em$ja, koju su
u /orveškim sagama na#iva$i iarmija, a u ruskim hronikama < Ve$ika !erma. u
su trgov=i radhoniti (prevedeno kao I#naju putI) organi#ova$i svoja trgova+ka
nase$ja < Gaktorije. ‚uma iarmije je donosi$a drago=eno kr#no medveda, kuni"a,
$asi=a, itd... ‚taviše, radhoniti su organi#ova$i trgovinu de=om.  ponovo su krenu$i
karavani sa kr#nom #a rapsko p$emstvo, sa muškim i ženskim robovima #a
hareme mus$imanskih v$adara. *u$tani i Amiri agdadskog ha$iaGa više su
vrednova$i robove < vojnike (Isaka$ibaI), od p$a"enih vojnika i# ne#avisnih
nomada ... I.
$a taj način, hazarski evreji su (osedlali( sve glavne trgovačke Gvroazijske puteve
%slika AH.&.
315
+.+/. P!"(A# S(VARA$JA J"VR"JS#G

$AD$A'$AL$G PARA%'(S#G DR)*(V"$G
S'S("&A
!ržava parazit + jevrejska 5azarija je postala (metastaza( u donjem toku reke C' %Itilja +
=olga&, i stvorila je ("abrike metastaze(, trgovačka naselja, bukvalno u svakoj zemlji
Gvrope i 'zije. I ovaj (rak( vrlo brzo je (rastao( nazivajući se (žilom ku#avi#om( svih tih
zemalja. !o kraja ?E. veka, ovaj (tumor( na telu Zemaljske #iviliza#ije dostigao je
kritičnu veličinu. Skoro svaku zemlju u Gvroaziji evreji su zahvatili parazitskim
ekonomskim nišama u društveno+ekonomskim sistemima tih zemalja. Samo u zemljama
koje su bile na slavjano+arijavskim vedskim pozi#ijama, nisu imali mnogo uspeha.
4ostepeno, evreji su "ormirali nadna#ionalni parazitski društveni sistem. / ovoj
parazitskoj so#io+ekonomskoj nadgradnji, evreji su postali narod vlastelina. edan
narod koji, sa svojom religijom, sledeći svoje parazitske aktivnosti, obrazuje svoje lidere
na idejama superiornosti nad svim drugim narodima i na#ijama, predstavlja idealno
orue u rukama )amnih Sila, kako bi preuzele 0idgard Zemlju. 4ošto su trgovački
karavani prodirali u skoro sve zemlje, oni su stvorili svoje nove re"erentne tačke za
ekonomsko porobljavanje. 4arazitska mreža, stvorila je evreje u svetu još moćnijima i
bogatijima. 7va jedna parazitska (mreža( upletala je sve više i više zemalja. ;inansijski
resursi parazitskog sistema, dozvolili su evrejima da pljačkaju #arstva i zemlje sa
parazitskom trgovinom, da su postali toliko veliki, da nije bilo #arstva ili zemlje koja je
bila u stanju da se takmiči sa njima. 'li u 0račnom veku, evrejsko stvaranje sveta kao
parazitskog sistema nije uspelo da postigne kritični nivo na kojem su evreji mogli da
preuzmu potpunu kontrolu nad #iviliza#ijom 0idgard+Zemlje. ;inansijski, ovaj parazitski
sistem može dovesti do ekonomskog haosa i kolapsa u mnogim zemljama i imperijama.
'li veštački stvorene ekonomske krize bile su samo privremene, ali su one, dozvoljavale
evrejima da opljačkaju te iste zemlje i #arstva. 7snova društveno+ekonomskih sistema
#arstava i država, takozvanog mračnog srednjeg veka, bila je poljoprivreda. I na taj
način, posedovanje i obraivanje zemlje je nastavilo da bude utvreni so#io+ekonomski
sistem. !akle, evreji su stvorili parazitski sistem koji može biti samo senka, ali koji
nema osnova da bude društveno+ekonomski sistem imperija i država. )amne Sile koje
stoje iza evreja su to dobro shvatale, radeći ono što je inače bilo osueno na neuspeh.
7ni su zahtevali da njihovi posredni#i evreji rade samo ono, što zapravo može biti
korisno za njih same.
316
Slika AH
317
Slika AD
318
/ ovoj "azi parazitskog sistema je bila moguća samo akumula#ija kapitala, bez koga je
drugi deo plana bio prosto nemoguć. 4ored parazitske trgovine, evreji su počeli da
(osvajaju( i druge privredne niše iz kategorija pasivnih i so#ijalno ekonomskih niša, sa
#iljem na one koje bi mogle u budućnosti ili da se trans"ormišu u kategoriju parazitskih
niša, ili koje bi im omogućile da utiču na to da manipulišu moćima koje nisu jevrejskog
porekla. 8oje su to pasivne niše kojima su parazitski evreji (ovladali( paralelno
trgovini3 4re svega, onim ekonomskim nišama koje nisu (vezane( za odreenu teritoriju.
)o je prvenstveno zbog činjeni#e pošto evreji, iz navedenih razloga, nisu dugo na
jednom i istom mestu. 4ored toga, te su se pasivne niše lako približavale imućnima na
vlasti. )akve pasivne ekonomske niše su niše povezane sa medi#inom, zabavom i
menadžmentom, "inansijama, i nekretninama. Sve ove ekonomske niše dozvoljavale su
evrejima pristup ka privatnosti onih na vlasti, da pronau njihove slabosti i nedostatke i,
ako je potrebno, da uklone neželjene pojedin#e preko njihovih ličnih lekara evreja.
4oznavanje ljudskog organizma i organske i neorganske hemije, dozvoljavalo je
lekarima evrejima da se sa dobijenom moći umešaju u planove onih koji su na vlasti,
da izazivaju simptome bolesti kod njih koje dovode do njihove smrti. Sipali su u hranu ili
piće neophodne otrove udeji + lekari, a niko nije mogao pretpostaviti pravi uzrok smrti.
4ogotovo ako se uzme u obzir da su oni sami ustanovljavali uzrok smrti tih ljudi.
4oznavanje medi#ine im je omogućilo da izleče neke bolesti, što im je donelo slavu
=elikih is#elitelja. <ečiti, koga se (mora( ili (ukloniti(, koga je potrebno ... I kako bi se
videlo da je to tako, treba samo pročitati pismo #arigradskih rabina*
!ismo =arigradskih rabina7
%raga bra"o u Mojsiju. Mi smo primi$i vaše pismo u kome nas obaveštavate o
neuspesima i nesre"ama, koje vi trpite, u +emu saose"amo sa vama, kao da se to
desi$o nama. Avo saveta od naših najve"ih rabina i satrapa7 vi kažete, Ida
Eran=uski kra$j že$i da budete hriš"aniI < postupite tako, ako ne može druga+ije,
a$i i da$je +uvajte u sr=u #akon Mojsijev. Vi imate svoju imovinu < napravite od
svoje de=e trgov=e, u# pomo" trgovine vi "ete prikupiti svu robu. Vi se ža$ite da
oni uti+u na vaš život < neka vaša de=a budu $ekari i Garma=euti, i be# straha od
ka#ne neka ih $išavaju #drav$ja. Dni uništavaju vaše sinagoge, že$e da vaša de=a
prihvate kanone i pri+est, a tada neka ona uništavaju njihove =rkve. !re toga
mora"ete da trpite uvrede < neka vaša de=a postanu advokati, notari i svi oni koji
se bave javnim pos$ovima, i na taj na+in "ete v$adati nad hriš"anima, u#e"ete im
#em$ju i osvetiti im se. /emojte #a#irati od saveta koji vam dajemo, jer "ete od
poniženih postati v$adike.
319
I kako bi se uverili da to nije još samo jedna (kleveta( (siromašnih( evreja, samo
pogledajte aktivnosti i poslove koje (vole( evreji danas širom sveta, i to je dovoljno da
se napravi jednostavan zaključak + Gvropski %i ne samo evropski& evreji na savetu
evrejskih mudra#a iz petnaestog veka u Farigradu jasno su govorili o tome. /
dvadeset prvom veku bili su u mogućnosti da ostvare svoje naume u potpunosti ..2 8ada
oni čine čudotvorna is#eljenja preko svojih doktora + evreja, kada imaju dobro
organizovan sistem jevrejskih "abrika, oni su na kraju svog zadatka. Svoje "abrike i
prodajne mreže evreji veoma uspešno koriste za propagandu meu svojim kolegama
evrejima, (skromno( ignorišu i često namerno iskrivljavaju činjeni#e o uspesima lekara
drugih na#ionalnosti, a pogotovo to i ko je predao evrejima to znanje. 4rema
verovanjima evreja, zapisanima u njihovim (svetim( knjigama, sve što stvore 9oje %ne+
evreji& pripada evrejima, i samim tim, ne daju nikom drugom pravo na realizovanje
svojih ideja, a takvo njihovo ponašanje je oduvek bila norma. 4arazitizam društva se
trans"ormisao u parazitizam ličnosti ... / svakom slučaju, evreji + trgov#i veštački su
stvarali sliku evreja lekara kao is#elitelja čudotvora#a, što je izazvalo interesovanje
onih imućnih na vlasti, a posebno nagoveštavalo da poseduju tajno znanje, koje im je
dozvoljavaalo da produžuju život i podmlauju ljude. )akvoj (šargarepi( gotovo niko nije
mogao da se odupre. )akva taktika evrejskih + is#elitelja dozvoljavala im je da uu u
uži krug moći i na taj način dobiju uti#aj i kroz njihovo zdravlje, na dogaaje u ovim
zemljama. $aravno, uti#aj na dogaaje sprovodio se u interesu evrejske dijaspore.
7vaj metod korek#ije stvarnosti je bio veoma e"ikasan i pouzdan. !rugo (polje( primene
sile i uba#ivanje kapitala evreja je postalo područje zabave. evreji su veoma brzo
pretvorili poljesu
svetu, evreji zabave
stvoriliuseksualnu
parazitskeindustriju
niše. 8ontrolom
zabave.trgovine robovima
Seksualna u skoro
industrija im je#elom
ne samo
donela ogromne pro"ite, već je doprinela buenju u ljudima i razvoj najprizemnijih
instikta i seksualnih perverzija, posebno onih na vlasti. Seksualnu industriju evreji
koriste za manipula#iju imućnih i na vlasti, kako bi oni dostigli nivo odreene seksualne
patologije i perverzija. )akva seksualna odstupanja su se negovala do maksimuma, i ...
onda je (klijent( bivao potpuno spreman. /lazeći tako tajno, u mraku, u ćoškove ljudskih
duša, ili ih čak stvarajući, evreji su dobijali, ako ne punu moć nad tom osobom, onda
barem značajan uti#aj na njega. 4ostepeno su postajali večna senka vladara i kroz njih
su uti#ali na politiku u sopstvenom interesu. $a taj način, jevrejska trgovina se pretvorila
u #entar ekonomskog i političkog porobljavanje država. I #entar + (sr#e( ovog
parazitskog sistema je bio pod kontrolom evreja + 5azarski 8aganat. !o sredine ?E.
veka 5azarski 8aganat je dostigao svoj maksimalni razvoj. 8ontrolom trgovinskih
puteva, evreji su kon#entrisali u svojim rukama ogromne "inansijske resurse. evreji su
kroz uspostavljene trgovačke mrže postajali sve aktivniji i aktivno su intervenisali u
320
društveno+ekonomskom životu zemalja u kojima se ove mreže nalaze. / prin#ipu, te

trgovačke mreže su sa teritorija 5azarskog 8aganata instalirane u druge zemlje, i u tim
mrežama su važili jevrejski zakoni, a ne zakoni zemalja u kojima su se nalazile.
4raktično, to su bile države u državama. I kada su područja pod kontrolom evreja bila i
mala, oni su često imajući "inansijsku moć, kontrolisali i mnogo puta veće zemlje i
#arstva, u odnosu na one zemlje u kojiima su se nalazili. I kad god je bilo potrebno,
mogli su da dobiju gotovo neograničenu "inansijsku podršku i od trgovačkih mreža u
drugim zemljama, a i od (#entralnog štaba( + 5azarskog 8aganata. 5azarski 8aganat je
dostigao svoju najveću moć upravo sredinom ?E. veka. I u tom trenutku na 0idgard+
Zemlji je započela prošla $oć Svaroga, koja ju je pokrila svojim tamnim velom, od leta
BJ do S.0.Z.5. %JDD '!&. =rlo čudna (slučajnost(, zar ne3 'li to što su evreji pohrlili
u 5azariju dva veka pre opisanih dogaaja i ono što su stvorili u 5azariji + prvu
parazitsku državu, pokazuje vrlo jasno, da to nije bilo (slučajno(. ' kada se uzme u
obzir da se 5azarski 8aganat nalazi skoro na grani#i Gvrope i 'zije, u sr#u Slavjano +
'rijevskih zemalja, ideja o slučajnosti postaje jednostavno apsurdna. )eško je zamisliti
šta bi od toga bilo, da nije bilo =elikog 8njaza 8ijevskog + Svjatoslava. =eliki knjaz
Svjatoslav, voa Svetle vojske, je slomio jevrejski 5azaraski 8aganat + parazitsku
državu u leto BH@ od S.0.Z.5. %JB n.e.&. Zahvaljujući Svjatoslavu, )amne sile nisu
mogle u potpunosti da porobljavaju ruske zemlje na početku noći Svaroga kao što su
planirale. 4ri čemu je 8ijevska Cus bila samo mali deo ruskih zemalja. !vadeset četiri
godine pre $oći Svaroga, =eliki knez Svjatoslav uništava glavni (tumor( stvoren kao
evrejski parazitski sistem + 5azarski 8aganat2 )eško je zamisliti kako bi se razvijala
#iviliza#ija
postoji2 0idgard+Zemlje,
' posebno da je
tokom noći parazitska
Svaroga2 država parazitske
7snivanje 5azarski 8aganat nastavila
jevrejske države da
u sr#u
zemlje bele rase je sve samo ne slučajno2 0oguće je da bi dalje postojanje parazitske
države tokom prošle noći Svaroga dovelo do uništavanja :ele rase ili potpunog
potčinjavanja svega što bi od nje ostalo. 0ogući razvoj takvog s#enarija nije nešto
neozbiljno. :udući dogaaji, čak i bez parazitske jevrejske države, to u potpunosti
potvruju. 'li ono što se desilo u budućnosti, govori da je tom ak#ijom ostala netaknuta
(metastaza + izdanak( 5azarskog 8aganata, koju nije uništio knez Svjatoslav. 7ve
(metastaze + izdan#i( su evrejska trgovačka naselja koja su zapravo bile države u
državama. 7va jevrejska trgovačka naselja su bila ograena zidovima od strane samih
evreja. $oću, kapije ovih (naselja(, koje su se nazivale jevrejskim getom su zatvarane,
i nije bilo dozvoljeno nikome da izlazi ili ulazi sve do jutra. 8apije i zidove (trgovačkih(
jevrejskih mreža su čuvali jevrejski vojni#i, a iza zidina su važili jevrejski zakoni i propisi
rabina. !akle, niko nije konkretno selio evreje u odvojena geta, oni su stvarali grad u
321
gradu, i sakrivali se od ostalih stanovnika grada svojim bedemima. Gvidentno je da su

imali razloga da se kriju iza ovih zidina ...
$akon uništavanja
ponovo se raselili u5azarskog 8aganata
druge države. 'li, kaoevreji
nasleesu5azarskog
napustili predele moderne
8aganstva Cusije i
su ostale
mikro+države + jevrejska trgovačka naselja, koja su u vreme poraza 5azarskog
8aganata, u većini slučajeva već bile države u državi, i koja su imala snažan e"ekat na
ekonomiju i politiku zemalja u kojima su se nalazila. $ažalost, čak i bez podrške
primarnog tumora + 5azarskog 8aganata, koga bi bilo ispravno nazivati evrejski
8aganat, sredinom D. veka, ove parazitske (izrasline( na društveno+ekonomskim
organizmima država, nastavljaju svoje napore da unište temelje vedske kulture :ele
Case. 4osebno je to bilo jasno vidljivo na krajevima slavjano+arijevske imperije, gde je
genetika ubačenih otpadnika u prošlosti, bila promenjena i koja ih je napravila najvišim
nosio#ima osetljivim na parazitizam i negativni uti#aj $oći Svaroga.
)amne sile i njihove verne sluge, evreji, su bili svesni da sve dok :ela rasa ima vedski
pogled na svet, pokoravanje slavjano+arijevskih naroda nije moguće. 7ni su razumeli to
već dugo vremena i to je razlog zašto se koriste re#eptom + Ggipatskim kultom 7zirisa,
sa kojim su evreji počeli da se kreću iz jedne u drugu zemlju noseći sa sobom taj
smrtonosni virus religiju robova]. 4rve žrtve ovog ideološkog oružja postali su bliski
srodni#i evreja + druga semitska plemena + ljudi sive pod+rase, (ahilova peta( kod kojih
je prisustvovao gen #rne rase. Zbog ranije opisanih razloga, genetika #rne rase je bila
najugroženija na dejstva )amnih sila. / različitim zemljama i #arstavima kult 7zirisa
može imati različita imena, ali suština ostaje ista. 0enjalo se samo ime Sina :ožjeg, koji
je umro za grehe #elog čovečanstva i obećao raj svojim sledbeni#ima posle smrti. 7vaj
kult u maloj 'ziji zvao se kult 'tisa %'ttis&, u Siriji + kult 'donisa %'donis&, / zemljama
Comeja kult !ionisa %!ionQsius&, itd.. Svi ovi kultovi su bili odraz kulta 7zirisa. Samo je
ime sina :ožjeg dodatno menjano i dobijalo (egzotiku( te zemlje i vremena u kojem se
kreirala (nova( verzija kulta. $ekoliko milenijuma primene kulta 7zirisa u obliku
psihološkog rata je pokazalo e"ikasnost u robovlasničkom društvu. Zapravo, zato su
evreji nudili taj kult svim vladarima koji su težili da dou do apsolutne vlasti. 0ožda se
pitate zašto su evreji pomagali vlastima u različitim zemljama da dobijaju apsolutnu
vlast i pomagali im da tu vlast drže pomoću religija3 4ostoji nekoliko razloga za to
(čudo(. 4rvo, apsolutnu vlast su obično tražili ljudi sa velikim, ličnim ambi#ijama, a ... koji
nemaju potrebne kvalitete i osobine koje će zadovoljiti njihove ambi#ije. !rugim rečima,
to su ljudi koji nose evolu#ioni negativni prednapon. )akvi ljudi su odlično orue u
rukama )amnih sila. !rugo, kult 7zirisa, 'tisa, 'donis, !ionisija, a kasnije 5ristosa,
zombira ljude, pretvarajući ih u robove, ne samo "izički, već i duhovno. 7vi kultovi koji su
322
u suštini svi kult 7zirisa, bez obzira na ime, inspirišu ljude idejom da sve što se dešava
sa njima, uključujući i ropstvo, nije ništa drugo, nego božija kazne za grehove, ili test
:ožji, kojim proveravaju svoju veru. I tako ljudi ponizno prihvataju sve ovo, a njegova
nagrada za to će biti večni rajski život ... )reće, ovi kultovi su (trojanski konj( + ideja
izabranog jevrejskog naroda. 8roz ove kultove ljudima nameću ideju da su evreji + viša
bića, navodno izabrana od 9ospoda :oga da sprovedu svoje planove o 0idgard Zemlji.
Četvrto, većina onih koji su imali evolu#ioni otklon, imaju više patoloških i raznih drugih
(slabosti( kojima se vrlo vešto kultiviše u njima sve što evreji žele, kroz njihovu kontrolu
sistema (zabave(. !akle, ovi ljudi se (hvataju( na njihovu (udi#u(, a samim tim je njima
lako manipulisati. 4eto, da preuzmu u svoje ruke legitimne organe zakonodavne vlasti, a
zbog čega su tim otpadni#ima potrebna velika "inansijska sredstva, koja im (ljubazno(
nude pod svojim uslovima ti isti evreji. )ako je apsolutna vlast dospevala u ruke ljudi
koji imaju evolu#iona skretanja, dozvolila evrejima, kao po pravilu, da izvrše svoj
minimalni program, prvobitnu akumula#iju kapitala. Zaplena vlasti u svoje ruke, kao što
je pokazalo iskustvo 5azarskog 8aganata, na nivou robovlasničkog i "eudalnog sistema,
bila je preuranjeno i nije moglo da preživi u tim uslovima dugo. 4arazitski sistema je vrlo
brzo pokazao svoje pravo li#e (izabranih od strane :oga(, što je imalo negativan uti#aj
na sposobnost da evreji izvrše svoju (misiju(. /ništavanje 5azarskog 8aganata od
strane kneza Svjatoslava pokazalo je evrejima i )amnim silama preuranjenost ove
vrste aktivnosti. 8ao rezultat toga, oni su morali da promene taktiku. !okle god kontrola
glavnih aktivnih privrednih niša nije bila anonimna, bezlična, evreji nisu bili u
mogućnosti da napreduju u direktnom preuzimanju vlasti u zemljama gde je njihov broj
uvek bili mali usloj.
mali vladajući poreenju sa starosedeo#ima.
!akle, dok Čak predstavljala
god je poljoprivreda i u 5azarskom kaganatu
osnovu su bili samo
aktivnih
privrednih niša, dok vladari tih zemalja de"inišu obradu zemlje kao glavni pokretač
društveno+ekonomskog razvoja zemlje, za evreje nije bilo načina da porobe te zemlje i
stvore globalni parazitski sistem. $a ovim "azama društveno+ekonomskog razvoja
#iviliza#ije su ostvarili samo prvi deo svog plana + akumula#iju kapitala. )amne sile su
znale kroz kakve privredne nivoe prolazi svaka #iviliza#ija tokom svog razvoja. I oni su
samo čekali taj čas, i bili pripremljeni za njega. I u toj pripremi došlo je do stvaranja
njihove prvobitne akumula#ije kapitala. !okaz za to je činjeni#a da je veoma mali broj
evreja kupovao ukradenim bogatstvom drugih naroda zemljište. 'ko se ovo i dešavalo,
to je bilo samo da ga kupe po niskoj #eni i preprodaju po većoj #eni. !rugim rečima, njih
je zanimalo zemljište kao špekula#ija, ali nisu kupovali zemlju kako bi je obraivali i
proizvodili hranu. $ajčešće, evreji su postajali vlasni#i zemljišta kada su je vlasni#i
zemljišta stavljali pod hipoteku evrejima za kredite, a koji su im uzimali zemlju kada
nisu mogli vratiti na vreme dugove svojim ludim kamatnim zajmodav#ima. 9lavni #ilj
323
evreja je akumula#ija kapitala, i obrada zemljišta im nije donosila super+pro"it, kao što
su revolu#ije, ratovi, trgovina robljem, industrija zabave, trgovina i zelenaštvo. !akle,
evreje su zanimale samo takve parazitske ekonomske niše gde god su se pojavljivali.
Ili su kreirali parazitske ekonomske niše, kao što su to uradili sa trgovinom, ili stvarali
nove parazitski niše za sebe. / svakom slučaju, rasuti širom sveta, evreji izvršavaju
zadatak )amnih sila da pripreme preuzimanje 0idgard + Zemlje pod punom kontrolom. I
za tu svrhu su (prodavali( svojim pulenima ideje apsolutne vlasti i religiju kako bi
stanovništvo držali porobljenim. =edska tradi#ija :ele rase nije dozvolila da ostvare #ilj,
a vedizam bele rase, koji je doneo prosvetljeno znanje ljudima, bio je glavni neprijatelj
evreja za akumula#iju kapitala. Zato je istovremeno sa dolaskom u 5azariju i
stvaranjem parazitske jevrejske države, gotovo u isto vreme u Zapadnoj Gvropi bilo
potrebno zba#ivanje kraljevske dinastije Cus + 0erovinga. / leto ?DD od S.0.Z.5. %HJ
'!& u lovu tokom spavanja je ubijen kopljem !agobert drugi, a onda sledi svrgavanje sa
vlasti 5ilderika drugog. =last su preuzeli majordomi+pipinidi. =last se prenela iz
kraljevske loze u ruke batlera, drugim rečima, rukovodio#a poslova, iza kojih su stajali
isti ti evreji sa svojim kapitalom*
I... apadni ogranak Merovinga je #brisan tokom vremena koje se na#iva
Ikra$jeubistvo pipinidaI (u stvari, geno=id superiorne raseQ), ma$i deo (po ženskoj
$iniji) spojio se sa &aro$in#ima. Eeuda$na revo$u=ija &apetingova (11. vek) je bi$a
i#vršena pomo"u pro<rimskih i ita$ijanskih #em$joposednika. .. I.
Ispostavilja se čudna situa#iju* nakon svrgavanja kraljevske dinastije 0erovinga u
Zapadnoj Gvropi, sama reč ;rank postaje poznata i domaća2 4osebno što je pori#anje
imena ;rank bilo neobično za ;ran#usku. 4ostoji protivrečnost, ali je to protivrečnost
samo na prvi pogled*
( ... Finjeni=a je, da *$oveni, i ?usi (kao i Eran=i, i &e$ti) pripadaju (u smis$u
etno$ogije) severnoarijskom etnosu, sada po#natom kao Vendi. 2 ranijim
vremenima, to ime je bi$o uobi+ajeno, navodi *trabon < Vinde$iki i$i Vende$iki (kao
a$ti+ko more < *inus Venedi=us), dok su se jedni od njih na#iva$i Eran=i, drugi
*$oveni...I.
!rugim rečima,
tim krajevima u zapadnoj
nazivali Gvropi,
;ran#ima, je bila #arska)oslavjanska
tj slobodnima. znači, da dinastija
svi ostali Cusa, koju
nisu bili su u I
slobodni.
to ne označava ropstvo svih ostalih. 0ožda to samo znači da je vladajuća dinastija Cus+
0erovinga bila dinastija rusa osvajača, koji su došli u zemlju otpadnika :ele rase %kao
što je pominjano ranije& i koji su vratili u zemlju vedsku tradi#iju. 7nda postaje jasan
geno#id kraljevske porodi#e 0erovinga i svih "ranko+Cusa, koji su pripadali takozvanoj
324
4rvoj rasi. 7nda postaje jasno i zašto pučisti majordomi podržavaju i prvosveštenike
kulta !ionisa, iza kojeg su bili evreji. 4od 4rvom Casom treba razumeti evolutivni
status kaste Cusa u slavjansko+arijevskoj hijerarhiji. Cusima su se nazivali ljudi koji su
dostigli prosvetljenjo znanje, koji su uspeli da prevaziu evolutivnu "azu ra#ionalne
životinje. 7vi ljudi su bili konstitutivni #vet na#ije, koji nose u sebi najbolje osobine ljudi.
oš jedan zanimljiv podatak da je u ruskom jeziku, kon#ept ;ranka direktno povezan sa
kultom sun#a i reč 8njaz + 8njaz na proto+jeziku %tj na nivou gena& znači (do savršenstva
%suptilnosti& odnositi se prema zemlji ( 2 %transkript 9rinevič 9.S.&. $aime, od knjaz+rusa
Slavjano+'rija, bez obzira na to gde se nalazili, birani su vladari kraljevi. / slučaju
Zapadne Gvrope, "ranko+rusi su bili postavljeni nad pokorenim plemenima otpadnika iz
slavjano+arijevskih plemena, što je dovelo do njihe početne izola#ija od drugih, i
stvaranja dinastije 0erovinga. oš jedna zanimljiva činjeni#a je da su "ranko+rusi
komuni#irali jedni sa drugima na svom jeziku, koji se znatno razlikovao od keltskog i bio
je to ...Sanskrit, a pravilno je reći + ruski %srpski& jezik, u modernom shvatanju te reči. 'li
više o tome kasnije, a za sada, nazad na dogaaje o kojima se govori ...
4ojavljuje u isto vreme interesantna slika. 4raktično istovremeno, dolaskom evreja u
5azariju, u zapadnoj Gvropi dolazi do svrgavanje kraljevske dinastije 4rve Case +
0erovinga, koji su stajali na vedskim pozi#ijama. /zevši vlast, majordomi + poslovni
upravitelji svrgnute dinastije, su imali direktne veze sa evrejima. 8ada su došli na vlast,
oni omogućavaju evrejima da žive u tim zemljama po vlastitim zakonima, drugim
rečima, dozvolili su da se kreira mini+jevrejska država u okviru njihove. 8ao rezultat,
evreji su već kod 8arolinga dobili brojne prednosti, koje su uporno držali u tim
zemljama do ??. veka, kada je došlo do "eudalne revolu#ije zemljoposednika, i kada je
na vlast došla dinastija 8apetinga. kod 8apetinga su počeli progoni evreja. =iše od
četri veka, evreji su bili u stanju da sakupljaju svoj prvobitni kapital uz punu podršku
vladara zapadne Gvrope, kojima su bile vezane i (ruke i noge.( / isto vreme evreji kod
8arolinga vrše geno#id nad Cus+ 0eroving dinastijom i #elom vojnom kastom slobodnih
Cusa, nazivanih i ;ran#ima. / zapadnoj Gvropi, evreji su tuim rukama radili ono isto
što su uradili u staroj 4ersiji u M. veku p.n.e. i u 4ersiji u . veku n.e. + geno#id najviše
vojne kaste Slavjano+'rijeva#a, drugim rečima, svih Cusa. Ispostavilo se da je #ilj
evreja i u "azi akumula#ije kapitala bio geno#id Cusa, #veta bele rase, u kojima su
"okusirani
sile, se prenajbolji
svega geni :ele
ogleda rase. ' priroda
u uništavanju društvenih
najboljih parazita,
nosila#a koji su ugena,
gena, zdravih stvarikoji
)amne
omogućavaju očuvanje i evolu#iju čoveka kao vrste živih organizama. !akle, evreji sa
svojim realnim ak#ijama, a ne "iktivnim dostignućima, jasno pokazuju kome služe +
)amnim Silama 8osmosa, koje su ih izabrale za provodnike planova na 0idgard+Zemlji.
325
Sa pojavom "eudala#a u zemljama zapadne Gvrope, evreji su nastavili da poboljšavaju

svoju strategiju i taktiku za sakupljanje prvobitnog kapitala. $jihovo vreme još nije došlo,
ali oni i njihovi gospodari strpljivo čekaju svoj čas, iako bi bilo ispravno reći da dok
čekaju oni na sve moguće načine pokušavaju da ubrzaju, kako god mogu, dolazak tog
(časa(. 'li dokle god je temelj so#ijalnog i ekonomskog sistema 0idgard+Zemlje bila
aktivna niša, pre svega ona koja se odnosi na obradu zemlje, nisu mogli računati na
dugoročni uspeh u direktnom preuzimanju vlasti. 0nogi od evreja, a posebno evrejska
elita su se pretvorili u društvene parazite i kao stvarao#i i kreatori nisu se mogli ostvariti.
$akon poraza u ?E. veku 5azarskog 8aganata, evreji su zadobili ozbiljne povrede, ali
njihov tajni rat nije tamo završen. 7ni su donekle promenili taktiku. 4ri porazu
5azarskog 8aganata evreji su izgubili veći deo opljačkanog bogatstva. 4rvo, većina
njih je opljačkano bogatstvo distribuirala u svoje trgovinske mreže u različitim
zemljama. !rugo, njihovo bogatstvo u 5azarskom 8aganatu je bilo uglavnom u obliku
zlata i serebra. 4re nego što su poraženi, 5azarski evreji su odneli svoje glavno
bogatstvo izvan 8aganata. I došlo je vreme je za ("ine( radove. Za otvorenu ak#iju
vreme nije došlo, poraz 5azarskog 8aganata je to dobro pokazao. I evreji su nastavili
kretanje prema svom #ilju + porobljavanju #ele 0idgard Zemlje ... 8ada je u zapadnoj
Gvropi uspostavljen "eudalni sistem u kome je osnova društveno+ekonomskog sistema
bila zemljoradnja, evreji, osim njihove uobičajene prakse, koja je ranije pomenuta,
koristili su nekoliko novih metoda bogaćenja na račun lokalnih žitelja. !olazivši u
različite zemlje,evreji su posebno donosili bogate darove #arskim porodi#ama,
kraljevskim porodi#ama ili porodi#ama knezova, vojvoda, gro"ova, barona, drugim
rečima, porodi#ama vladara zemlje, bez obzira koji je bio naziv vladara. 6taviše, pokloni
nisu svakako bili bilo kakvi, već vrlo spe#i"ični. <uksuzna odeća i skupo#en nakit. Čini se
da su ovi posebni, bogati pokloni vladarima stvarali dobar utisak o sebi i evreji su
dobijali dozvolu za svoje aktivnosti u toj državi. 'li, tako su postupali i trgov#i svih
zemalja i naroda u svim vremenima, i onda se postavlja pitanje po čemu su evrejski
pokloni bili spe#i"ični. evreji ne bi bili evreji ako čak i njihovi pokloni nisu bili u "unk#iji
njihovih aktivnosti i u bukvalnom i prenesenom smislu te reči. ednostavno, pokloni
evreja su bili vezeni zlatom i srebrom, dragim kamenjem i odeća protkana biserima,
brokatom i svilom. 'li čudna stvar je bila da evreji nisu davali kao poklone svoje
na#ionalno
' bogatstvo,
ti (mali( doda#i su biliveć narodadostupni
materijali zemalja uuglavnom
kojima susamo
se nalazili, sa (malim(
jevrejskim doda#ima.
trgov#ima, kao i
drago kamenje, kojima su trgovali, opet, ti isti evreji. !akle, jevrejski (pokloni( su
zapravo bili (trojanski konji(, i to, iz bilo kog potrebnog razloga. 8ada Imperatorski ili
#arski ili kraljevski ili ... par se pojavi pred svojim dvorjanima, u njima od evreja
darivanoj odeći, ukrašeni nakitom, u svim poznatim #arstvima, kraljevstvima i tako dalje,
326
stalno su se ... obraćali za to evrejima, da dobiju za sebe odgovarajuću odeću i nakit. '
onda su evreji, imali punu kontrolu nad aristokratijom da traže za svoju robu #ene,
mnogo puta veću nego što je realna. 4ostigli su tako potpuni monopol u trgovini u ovim
zemljama, države su im omogućavale da postignu svaku #enu, jer niko nije znao
nabavnu #enu robe, i niko drugi nije imao prave materijale i nakit. !a, i šivenje kostima
su radili isto jevrejski krojači, nakit isto evreji zlatari. !rugim rečima, aristokrate nisu
imali drugog izbora nego da prihvate (igru( pod jevrejskim uslovima. evreji su igrali na
kartu samopouzdanja i ponosa aristokratije. $emojmo ispuštati iz vida da je porodična
čast za većinu aristokrata, ponekad bila, važnija od samog života. ' u skladu sa tim, za
aristokrate je važan "aktor bio održavanje porodične časti. 4ored toga, korumpirane
plemiće i sve one krunisane glave, evreji (diskretno( inspirišu da misle da su oni
prosvetljeni monarsi i pod pokroviteljstvom umetnosti, da održavaju balove, lov i izlaske.
' koji to monarh ne želi da postane i prosvećeni monarh32 Sa retkim izuze#ima, monarsi
velikih ili malih naroda i #arstva žele da njihovi potom#i imaju o njima slike prosvećenih
ljudi i počeli su ... da organizuju svoje podanike za lov, gde su se pojavljivali u kostimima
sa ukrasima, koje su im poklonili evreji. )e iste plemenite aristokrati su pokušavale da
sve više i više nadmaše jedni druge. )akoe, svaki monarh je pokušavao da nadmaši
svog suseda monarha, da bi samo njemu i nikom drugom, pripala titula
najprosvećenijeg monarha2 Čini se, ničeg lošeg u tome, da ostave trag u istoriji kao
prosvećeni monarsi, me#ene, i slično ... ali stvar je u tome, na koji način se to radi2
:alovi monarha, kostimi i ukrasi aristokrata bili su vredni mnogo nov#a, zlata ili srebra,
koji su uklonjeni iz trezora monarha i aristokratije, i (pretakani( neizmerno u džepove
jevrejskih trgova#a2
svojih supruga 4osle
i kćerki i zajesvaki
većina aristokrata
sledeći (osvežavala(
bal evreji su donosilinamonarsima
ovaj način nove
odeću i nakit
(poklone( + još luksuzniju odeću i još jedinstvenije ukrase. I sve se ponavljalo.
'ristokrate su ponovo otvarale vrata svoga blaga... i opet su zlatne i srebrne kovani#e
menjale svoje gospodare. Sve ima svoje grani#e i pre ili kasnije, blagajne su ostajale
prazne. 'li oni koji su bili uključeni u ovu (igru(, nisu želeli da odustanu od svoje časti.
1Stara1 odeća i nakit nisu više bili aktuelni i počeli su da ih vraćaju vukovima evrejima,
koji su ih uzimali po bezvrednim #enama. !a bi (pronašli( nove izvore prihoda, smislili
su nove poreze, hipoteke na nekretnine, i pre ili kasnije, i monarsi i aristokrate su imali
na rukama i nogama (vezove( dugova prema evrejima. 4ošto su stigli do ove "aze,
evreji su (ponudili( dužni#ima (lak( izlaz iz neugodne situa#ije. 0onarsima su ponudili
da ponište sve dugove za malu uslugu. 7va (mala usluga( sastojala se samo u
dozvoljavanju jevrejskim trgov#ima da prate pobedonosnu vojsku i da od hrabrih ratnika
kupuju svu robu koju su oni spremni da im prodaju za zlatnike i srebrnjake. 'li na koju
slavnu vojsku misle (dobri( evreji23 $apokon, ovi razgovori su oko duga2 Zašto vojsku, i
327
zašto evreji traže dozvolu da je prate, kao i pravo da kupuju3 =ojska ne maršira
trijum"alno na svojoj teritoriji, već samo kao pobednička na teritorijama komšijskih
zemalja. I potrebno je (samo( da jedan ili drugi komšija objavi rat. $a kraju krajeva, to je
takva (sitni#a( za galantnog monarha, jer je uvek želeo da proslavi svoje veliko ime, a
šta bi moglo biti (bolje( nego steći slavu velikog komandanta32 6ta, trezor je prazan + to
nije važno. (!obri(, evreji su spremni da daju nova# za rat, a hrabri monarh će platiti to
sa svojim tro"ejima. I (viteški( monarh ništa drugo ne može nego da počne rat sa nekim
od suseda, dobar izgovor za rat je uvek lako naći, a u nevolji uvek možeš doći do
dobrog izgovora. /koliko (dužnik( monarh ne želi da učini (dobrim( evrejima toliko
malu uslugu, onda će oni %evreji& biti (primorani( da ga zamole da plati dug, jer i oni
imaju de#u i moraju ih (nahraniti(. !akle, (siromašni( monarh je u potpunosti zavisan od
(dobrih( od evreja, koji su, u#enom na ovaj način postigli ono čemu su težili + izbijanju
neprijateljstava. Svaki rat je prilika za superpro"ite trgov#ima. Superpro"iti stižu i zbog
potrošnih materijala koji obezbeuju (široko polje( za "inansijske prevare, i ...
superpro"ite su dobili evreji u monopolu za kupovinu ratnog plena, uključujući i ratne
zarobljenike, i zarobljene #ivile. evreji su uvek držali pod kontrolom trgovinu robljem,
koja im je donosila ogroman pro"it. !ovoljno je da se prisetimo da su nakon zauzimanja
nekih gradova, tradi#ionalno, vojni#i 'rmije pobednika dobijali pravo da pljačkaju tri
dana ... I onda, bili su tu (dobri( evreji + kup#i, koji su odmah ponudili vojni#ima da se
otarase svojih tro"eja razmenjujući ih za zvečeću monetu. )ipično, stanovni#i urbanih
sredina su sakrivali svoje zlato i srebro, što nije bilo tako lako naći. $aravno, vojni#i nisu
#eremonisali sa pobeenima, i ako su naišli na bogato odevene ljude ili one koji žive u
bogatim
jezik. kućama,
$aravno, onioni
su%vojni#i&se nisukojima
nalazili osobe libili nijemučenja kao sredstva
bilo moguće da jezik.
(razvezati( se (razveže(
I kako je
znalo da bude, potrebna je i (sreća( u ovoj aktivnosti, kako bi stigli do plena > zlata ili
srebrnog nov#a, ženskog nakita, drago#enosti iz njihovih domova, koje su takoe
grabili. Sve što su opljačkali postalo je njihova (legitimna( imovina, ali pošto je bila
glomazna, jedini izlaz iz te pozi#ije je bio da se otarase ove imovine što je brže moguće,
pre sledećeg pohoda. ' onda su se pojavljivali (dobri( evreji, koji su kupovali od
pobednika njihov plen, dajući im zauzvrat zvečeću monetu. 'li, u svemu tome
pojavljivala se odreena odlika (jevrejske dobrote.( 7ni su davali veoma malo zvečeće
monete u poreenju sa stvarnom vrednošću (plena(. I to je bilo iz više razloga. 4rvo,
vojni#i često ne znaju pravu vrednost njihovog plena, i njih su prosto varali. evreji su
plen opljačkan od strane vojnika prosto grabili. !rugo, vojni#i često nisu imali izbora, jer
su evreji dobili od monarha monopol za kupovinu plena. $aravno, za vojskom su išli
evreji prekup#i, ali izmeu njih je postojao dogovor o #enama kupovine, a vojnik kod
koga god da ode, ili će ba#iti svoj plen, jer ga niko drugi nije želeo, ili su ga davali
328
evrejima + dilerima po predloženim #enama. Izbor, kao što vidite, nije bio veliki, a
vojni#i nisu mogli ništa drugo nego da prodaju svoj plen sa velikim gubi#ima po sebe. /
ovom slučaju logika je jednostavna, bolje išta nego ništa. I u takvoj situa#iji su bili ne
samo obični vojni#i, već i sami monarsi sa svojim komandantima. )okom
neprijateljstava, dok rat nije završen, prevoz ratnog plena je postao ozbiljan problem.
$ije uvek bilo moguće poslati sav plen pod jakom pratnjom. / drugim situa#ijama plen
aristokratije je padao u ruke tih istih evreja + dilera, a vrlo često su uzimali u obzir
dugove, koje su imale aristokrate. 7tplata duga dogodila se po zanemarljivim #enama, i
bila je potrebna ogromna količina plena za otplatu dugova, posebno imajući u vidu
pro#ente pod kojim su evreji pozajmljivali nova#. 8ao rezultat takve politike evreji ne
samo da su dovodili do osiromašenja zemlje koje su imale (čast( da im pruže krov nad
glavom, već su prisilili svoje dobre dobrotvore da započnu ratove, koje oni sami veoma
vole, jer su tada u stanju da zarade superpro"ite za vrlo kratko vreme, po najnižim
#enama. ' što je pri tome došlo do krvoprolića, patnji i smrti, ne samo vojnika, već i
male de#e i žena, nema veze, jer to su 9oje2 Zašto ih žaliti, pošto oni nisu evreji2
/ostalom, u skladu sa svetim knjigama evreja, jedina svrha 9oja je + da (služe(
interesima evreja2 I činjeni#a da dok 9oji umiru, oni trebaju da budu srećni samo zato
što im je bilo dozvoljeno da umru kako bi se evreji bogatili. )o je istina i to je zapisano
u (svetim( knjigama jevrejskim, samo ih pažljivo pročitajte. 7 tome se govori u
navedenim odlom#ima iz 8njige Isusa $avina, koja je deo Starog zaveta, a to je ujedno i
suština. !akle, evreji su, čak i posle poraza imali direktnu kontrolu nad 5azarskim
8aganatom, nastavili su sa svojom taktikom u #elosti. 8ada bi se taktika i strategija
menjale,željene
postigli oni su rezultate
još više (povlačili kon#e(,akumula#ijom
sa prvobitnom sve vreme boraveći
kapitala,u a(hladovini(.
najveći deo7ni su su
posla
za njih uradile lakoverne 9oje. 4osebno lako je postalo raditi, kada su neznaboš#ima
nametali u jednom ili drugom obliku robski moral u vidu kulta 7zirisa. 7vaj kult je imao
različita imena u različitim zemljama, ali njegova suština je ostala ista "ilozo"ija ropstva, i
duhovna i "izička, što čini da se ljudi osećaju bezvredno i postaju beskorisni, da bi,
možda, bili spaseni u večnom životu posle smrti. 8ult 7zirisa, zasnovan na kultu
0ese#a, kultu smrti i na a"ričkoj #rnoj magiji #rnih magova, kao kameleon, menja svoje
li#e, ali ne menja svoju suštinu, pretvarajući ljude u slepo orue u rukama lutkara +
)amnih sila. 7vo nije samo klasično kodiranje ljudi po klasičnim zakonima
psihotehničkih zakona, već ubija u ljudima iskru tvor#a, dugo vremena, ako ne i zauvek,
lišavajući ljude da osećaju sebe kao tvor#a, čak i u maloj meri. I to je ono što je bilo
važno kao deo priprema evreja za budućnost, za preuzimanje 0idgard Zemlje ... I nije
slučajno da su sa početkom prošle $oći Svaroga plemena i narodi :ele rase, u
doslovnom i prenesenom smislu reči, napadnuta od evreja moćnim mentalnim oružjem
329
+ 0esečevim kultom 7zirisa. )amne sile su bile svesne, da dok dominira vedski pogled
na svet, njihove sluge neće moći da preuzmu kontrolu nad 0idgard Zemljom. $a kakav
način )amne sile preko svojih slugu evreja uspevaju da ipak to urade23 7dgovor je
jednostavan + došavši u zemlju 9ora Cukotvorenih, evreji su imali pristup znanju više
kaste :ele rase, pristup znanju, na koje nisu imali nikakvo pravo, jer nisu imali
odgovarajući nivo razvoja koji im omogućava da razumeju posledi#e počinjenih radnji.
8ako se to desilo, opisano je u legendi o Ca i Isis. )ek nakon dobijanja ključeva znanja
viših ini#ijata :ele rase, evreji su dobili u svoje ruke najmoćnije oružje protiv :ele rase.
)o su )amne sile mogle samo da sanjaju2 !obivši to znanje, )amne sile su bile u stanju
da razviju psi+oružje, koje ima veoma jak uti#aj na većinu ljudi, osim onih sa jakom
genetikom i razvijenom suštinom bića, drugim rečima + na <idere. $osio#i genetike
lidera nisu odgovarili na uti#aj psi+oružja )amnih sila, čak i ako je ono razvijeno na
osnovu svetog znanja :ele rase. !akle, to je razlog društvenim parazitima da uništavaju
#vet na#ija. $apomnjem, da je prvi uzrok uništenja prave aristokratije bilo to %pravo
plemstvo& što su bili nosio#i i središte najaktivnije i najenergičnije genetike svog naroda
ili na#ije. !rugi uzrok geno#ida nad pravom aristokratijom :ele rase je nemogućnost da
ona bude kontrolisana kroz 4si+oružje. Zato, pre nego što su počela porobljavanja
naroda, )amne sile rukama svojih lojalnih slugu "izički uništavaju nosio#e najzdravije i
najmoćnije genetike. / Zapadnoj Gvropi od sredine H. veka do sredine ?E. veka se
dogodio geno#id, nad takozvanom 4rvom rasom #arskom kastom 0erovinga + Cusa ili
kako su ih zvali + ;ranaka %slobodni&. 9eno#id 4rve rase je u Zapadnoj Gvropi uglavnom
završio tačno na početku prošle $oći Svaroga. I zato su početkom ??. veka gotovo sve
zapadne
otuenja provin#ije
od njih. I toSlavjano+'riijevske
je postalo mogućeImperije
tek nakonbileuništenja
izgubljene ili su
kaste bile uČak
Cusa. pro#esu
i ranije +
isti ti evreji su uništili veći deo Cusa u 4ersiji u M. veku pre nove ere, što je opisano u
knjizi o es"iri u Starom Zavetu. 7statak persijskih Cusa, evreji su pobili sredinom .
veka, kada je organizovana od tih istih evreja revolu#ija 0azdaka. / svakom slučaju, u
svim zemljama Slavjano + 'rijevskog #arstva, gde su većinu stanovništva činili Semiti
%siva pod+rasa&, ili potom#i otpadnika :ele rasa, )amne sile su, preko svojih slugu
evreja do početka prošle $oći Svaroga uništili u osnovi sve Cuse, koji su bili vladajuća
elita tih naroda. Samo u čisto slovenskim zemljama, u kojima su Cusi vladali, kao i svi
ostali, gde je stanovništvo uglavnom Slavensko, društveni paraziti nisu uspeli. Samo
tamo gde je slavjano+arijevski vedizam od vitalnog značaja kao norma života, od dna
do samog vrha, evreji nisu mogli da porobe narode bilo duhovno bilo ekonomski. 'li, u
budućnosti, slovenske zemlje je očekivala krvava $oć Svaroga ... !o kraja ?E. veka, čak
i posle poraza evrejskog 5azarskog 8aganata, evreji su zauzeli mnoge parazitske
ekonomske niše u mnogim zemljama u Gvropi, Severnoj '"ri#i, na :liskom Istoku i 0aloj
330
'ziji. 7sim što to nisu uspeli u čisto slovenskim zemaljama, oni su se uvukli u društveno
+ ekonomske sisteme država :ele Case, gde su vladale kaste belih ljudi. 4ostepeno je
rastao planetari parazitski društveni organizam. Sa zahvatanjem parazitskih ekonomskih
niša u svakoj sledećoj državi, planetarni parazitski društveni organizam postaje jači i
moćniji. Iako je svaka na#ija imala dovoljno zdrave snage, da ne dozvoli svojim
društvenim parazitima da preuzmu dominantan položaj, nijedna država nije bila u stanju
da se odupre sveukupnoj generisanoj snazi planetarnog parazitskog društvenog
organizma. I, mada je povremeno jedan ili drugi še" države i održavao ak#ije za
ograničavanje jevrejskog parazitizma u zemlji, on praktično nije imao uti#aja na stanje
#elog parazitskog društvenog organizma. /vek je bilo suseda, koji su imali ogromnu
količinu evreja, i evreji su uvek pronalazili mogućnost da (zastupaju( svoju
(siromašnu( braći po veri. $aravno, to nije bio zvaničan razlog za početak mnogih
ratova, ali ovo je bio pravi razlog zašto su mnogi ratovi započinjali. evreji nisu mogli da
dozvole, da bilo ko od onih koji su se sami probudili, probude i sve ostale, jer bi izgubili
priliku da dominiraju svetom, što je bio razlog njihovog rasejanja. =rlo često, vladari koji
su mogli da prozru njihovu pravu suštinu, su iznenada umrli ili od (nepoznate( bolesti ili
od ruku nepoznatih ubi#a, ili su bivali svrgnuti jednim od njihovih saradnika, koji je imao
mnogo ambi#ija, ali ne i prava, ali je zato imao velike tajne dugove prema evrejima i
primao od njih "inansijsku podršku. $ikada evreji nisu otplaćivali dobro dobrim, što su
činili njima drugi narodi. evreji su uvek izdali one koji su im dali utočište, raznim
manipula#ijama koje su preduzimali protiv dobrih domaćina, a često su se zahvaljivali i
oduzimanjem njihovih života. Čak i činjeni#a da, nije bilo nijednog naroda, meu kojima
su evrejigovori
evreje, živeli,sama
koji ranije ili kasnije,
za sebe. prozrevši
' razlog za to sunjihovu parazitsku
bili sami prirodu,
evreji. !okaz zanije
to jeproterao
vrlo
jednostavan. Svaki narod ih je primio otvorenog uma, dajući svoju zemlju (azil(
(siromašnim( lutali#ama,(prisiljenim( da napuste svoju domovinu. I ubrzo, nakon toga,
kako su evreji pokazivali svoje pravo li#e, svoje vrline, nastupa trenutak, kada %evreji&
bivaju zamoljeni da napuste njihovu zemlju. 8ao što je to uradio aramejski %=izantijski&
#ar Iraklije drugi sredinom H. veka pre nove ere, kao što je to uradio i engleski kralj
Cičard <avlje Sr#e*
331
Slika AJ
332
4he &ing, impe$$ed more b„ $ove oG mi$itar„ g$or„ than b„ superstition, a=ted
Grom the beginning oG his reign, as iG the so$e purpose oG his government had
been the re$ieG oG the o$„ 'and, and the re=over„ oG Nerusa$em Grom the
*ara=ens. his #ea$ against inGide$s being =ommuni=ated to his subje=ts, broke
out in 'ondon on the da„ oG his =oronation, and made them Gind a =rusade $ess
dangerous, and attended …ith more immediate proGit. he prejudi=es oG the age
had made the $ending oG mone„ on interest pass b„ the invidious name oG usur„7
„et the ne=essit„ oG the pra=ti=e had sti$$ =ontinued it, and the greater part oG that
kind oG dea$ing Ge$$ ever„ …here into the hands oG the Ne…sK …ho, being a$read„
inGamous on a==ount oG their re$igion, had no honor to $ose, and …ere apt to
e‡er=ise a proGession, odious in itse$G, b„ ever„ kind oG rigor, and even sometimes
b„ rapine and e‡tortion. he industr„ oG and Gruga$it„ oG this peop$e had put them
in possession oG a$$ the read„ mone„ …hi=h id$eness and proGusion, =ommon to
the Ang$ish …ith other Auropean nations, enab$ed them to $end at e‡orbitant and
uneûa$ interest. G the government oG enr„ had =areGu$$„ prote=ted this inGide$
ra=e Grom a$$ injuries and insu$ts, the #ea$ oG ?i=hard aGGorded the popu$a=e
preten=e Gor venting their animosit„ against the Ne…s. he &ing has issued an
edi=t, prohibiting their appearan=e at his =oronationK but some oG them bringing
him $arge presents Grom their nation, presumed, in =onGiden=e oG that merit, to
approa=h the ha$$ in …hi=h he dined7 being dis=overed, the„ …ere e‡posed to the
insu$ts oG the b„standersK the„ took to G$ightK the peop$e pursued themK the rumor
…as spread, that the king had issued orders to massa=re a$$ the Ne…sK a =ommand
so agreeab$e
popu$a=eK the…as e‡e=uted
peop$e, moved in b„
an rapa=it„
instant on su=h
and #ea$,asbroke
Ge$$ into
intothe hands
their oG theaGter
houses,
the„ murdered their o…ners. he usua$ $i=entiousness oG 'ondon broke out …ith
Gurr„. he inhabitants oG other =ities oG Ang$and, hearing oG this s$aughter oG the
Ne…s, imitated an e‡amp$e. n Šork, Give hundred oG that nation (Ne…s) murdered
their o…n …ives and =hi$dren thre… the dead bodies over the …a$$s upon the
popu$a=eK and then set a Gire into their o…n houses. he gentr„ oG the
neighborhood, …ho …ere a$$ indebted to the Ne…s, run to the =athedra$, …here
their bonds …ere kept, and made a so$emn bonGire oG the papers beGore the a$tar.
he =ompi$er oG the nna$s oG ƒaver$e„, in re$ating these events, b$essed the
$might„ Gor thus de$ivering over this impious ra=e to destru=tion.5
I&ra$j, pobuen ve$ikom $jubav$ju vojne s$ave, +ije je sujeverje de$ova$o od

po+etka njegove v$adavine, kao da je jedina svrha njegovog života bi$a da
pomogne *vetoj #em$ji, i os$obodi Nerusa$im od *ara=ena. Dvu revnost protiv
333
pagana poka#ao je ?i+ard 'av$je *r=e u 'ondonu na dan njegovog krunisanja,

kada je najavio svoju že$ju da ide na krstaški pohod, a kada su Nevreji
#austav$jeni idejom da je &rstaški rat štetan po njihove interese i da bi mog$i da se
vrate svojim više unosnim pos$ovima. !redrasude tog vremena dove$o su do
toga, da su #bog davanja nov=a sa kamatom, #e$enaši posta$i mrski $judima7
@ura$i su $jude da prihvate p$ja+kaške us$ove kreditora i ogromna ve"ina tih
transak=ija je bi$a u rukama sveprisutnih Nevreja, koji ve" nisu uživa$i preve$iku
popu$arnost #bog svoje re$igije, štaviše, bi$i su nepošteni u svojim transak=ijama i
voenju svojih proGesiona$nih pos$ova, odvratni sami po sebi, +ak su tera$i $jude
#bog svojih kamata da se bave direktno p$ja+kama i i#nudama. !redu#etništvo i
poh$epa su Nevreje napravi$i v$asni=ima sve gotovine, koja je pretvori$a Nevreje u
neradnike koji žive u $uksu#u.  oni su napravi$i novu $uksu#nu modu meu
britanskim i drugim evropskim narodima, koji su podržava$i Nevreje da
po#ajm$juju nova= sa previsokim kamatnim stopama. ko je v$adavina enrija
pruža$a #aštitu ovoj nevernoj rasi be# bi$o kakvih ograni+enja i opo#i=ije, revnost
?i+arda je bi$a povod masama da i#ra#e svoje neprijate$jstvo prema Nevrejima.
&ra$j je i#dao dekret kojim im se #abranjuje da se pojave na njegovom krunisanjuK
a$i neki od njih od$u+i$i su da mu predaju skupe pok$one svog naroda, veruju"i, da
"e tako biti u stanju da ostvare svoje namere. &ada su se Nevreji sa ponudama
pojavi$i pred njim u pa$ati, tokom prijemnog ru+ka, i kada je ?i+ard sa#nao #a
ra#$og njihovog do$aska, on je po+eo sa uvredama na njihov ra+un u prisustvu
svedokaK i Nevreji su se up$aši$i da ih on ne proteraK br#o se proširi$a g$asina da je
kra$j i#dao
narodne nareenje
maseK da se unište
$judi voeni svi NevrejiK
poh$epom to je i#vršeno
i pravednim gnevom,odmah, +im uje stig$a u
su prova$i$i
jevrejske ku"e, ubijaju"i v$asnike. !ogrom Nevreja je i#bio u 'ondonu sa
narastaju"im besom. *tanovni=i drugih gradova u Ang$eskoj, +u$i su #a masakr
Nevreja u 'ondonu i po+e$i su da +ine isto to i u svojim gradovima. 2 Norku, pet
stotina Nevreja je ubi$o svoje žene i de=u, njihova te$a su ba=i$i sa #idova
narodnim masamaK i #atim #apa$i$i sami svoje ku"e. !okrajinsko p$emstvo i svi oni
koji su bi$i dužni=i Nevreja, u$ete$i su u katedra$u, gde su drža$i njihove pri#nani=e
duga, i sve+ano ih spa$i$i ispred o$tara.I
4raktično nije bilo zemlje, koja je dala evrejima (utočište( na svojoj teritoriji, a da pre ili
kasnije, nije zahtevala od njih da je napuste. 4onekad su bili u pitanju pogromi, ponekad
ne, ali postavlja se jednostavno pitanje + zašto su ih, gde god da su evreji dolazili,
narodi, pre ili kasnije, a što je rezultiralo njihovim ponašanjem, proterivali ili ih zamolili da
334
napuste njihovu zemlju23 I većina, zanimljivo, naroda, meu kojima su evreji živeli, ima
negativan stav prema njima. $e mogu sve na#ije, a koje imaju drugačiju kulturu,
verovanja i ideje, grešiti po istom pitanju, u svom odnosu prema evrejima. Cazlog
takvog neprijateljstva prema evrejima meu narodima i plemenima različitih rasa je vrlo
jednostavan + parazitski način života samih evreja, barem njihove vladajuće elite. 7ni
zahvataju parazitske niše u bilo kom so#ijalnom i ekonomskom sistemu, počinju
namernu pljačku naroda koji im daje azil. $iko jednostavno ne shvata, da je priča o
progonu i neizbežnom napuštanju domovine, jednostavno "antastična (dimna zavesa(
dizajnirana da prikrije pravi razlog lutanja evreja po belom svetu + 4arazitska suština
njihovih aktivnosti. !a bi držali u svojim rukama velike "inansije, bilo je neophodno da se
pretvore u pljačkaški narod. Zemlja evreja, bez obzira kako je oni zvali i zovu, bila je
veoma siromašna i biljnim i životinjskim svetom. ' čak i ako bi to bilo drugačije, većina
evreja, oh, ne bi želela da svojom krvlju i znojem zarauju svoje dnevno parče hleba.
0nogoje lakše ubrati gotov (hleb(, ne od jednog naroda, već od mnogih, a ako se nešto
desi + onda je to sve. I $ije slučajno da slavjano+arijevske =ede kažu*
I... 2 otsustvu že$je #a radom, oni "e napustiti #em$ju @ora ?ukotvorenih, i nase$iti
sve krajeve Midgard em$je ... I.
$edostatak želje za radom + drugim rečima, želja da se živi kao parazit + evreji su
prinueni da lutaju svetom, ali ne zbog bilo kakve stvarne pretnje njihovom opstanku.
!a li je moguće da je bilo potrebe da se liše evreji života u polu+pustinji, gde čak ni
sveže vode nikada nije bilo dovoljno3 I nisu slučajno tu nesrećnu zemlju naši pre#i
Slavjano+'rijev#i prozvali Spaljenom zemljom, %Nwf xN& što je vremenom na
kraju bilo trans"ormisano u jednu reč + 4alestina, koja se u engleskoj transkrip#iji
izgovara kao 4alestian. Ceč 4alestina je došla iz ruskog jezika. 'li to je druga priča ...
I tada postaje veoma jasan #ilj evreja, koji su dobili od svog :oga ahve*
I...  @ospod re+e susu7 Avo, dao sam ti u ruke Nerihon i kra$ja njegova, i $jude u
njemu ... si$ne.I
I takvi (pokloni( od :oga prema evrejima mogu se naći u velikom broju u Starom
zavetu2 / svakom slučaju, razlog za negativan stav prema evrejima, kod skoro svih
naroda leži u njihovoj parazitskoj prirodi. evreji su postali narod parazita, parazitirajući
nad ostalim narodima. Svuda, gde god se pojave, autohtoni ljudi su siromašniji, uvek
nastaju različite društvene katastro"e. Iako u svakom narodu parazitski elementi
predstavljaju ogromnu manjinu, kao u slučaju evreja, situa#ija se vraća kao ogledalo +
parazitski elementi čine ogromnu većinu2
335
+.+2. %AVR*"(A# 8A%" A#)&)LA'J" PRV0'($G

#AP'(ALA J"VR"JA PR"D P!"(A# "R" #AP'(AL'%&A
)ako, krećući se od zemlje do zemlje, sve više i više puneći svoje (džepove( zlatom i
srebrom gostoljubivih domaćina, evreji skupljaju prvobitnu kapitalnu bazu, sa kojom bi
mogli u pravom trenutku da sprovedu svoju misiju. I ovaj put se to, neminovno
približava. ;aza početne akumula#ije kapitala evreja se približava svom završetku.
So#ijalno+ekonomski razvoj različitih organizama zemlje, iako je bio neujednačen,
rezultiralo je u činjeni#i da su počeli da se "ormiraju kapitalistički privredni odnosi. Sa
pojavom kapitalističkih ekonomskih odnosa, počinje era kada evreji ugrabljuju najviše
ekonomske položaej u tim zemljma. ' razlog za ove kvalitativne promene u državama
so#io+ekonomskog organizma 0idgard+Zemlje + je u nastajanju i razvoju industrijske
proizvodnje. Industrijska proizvodnja je postepeno počela da dominira i de"iniše aktivne
ekonomske niše. )o je sasvim prirodno. ;unk#ija industrijske proizvodnje je da za njenu
organiza#iju i razvoj potreban osnovni kapital, i to značajan. 8apital nije vezan samo za
zemlju, ni državu, ni kulturu, ni religiju. 8apital je (vezan( za pojedin#e koji ga imaju.
$ova# nema državljanstvo, ni savest, ni pristojnost. Sve ove kvalitete imaju %ili nemaju&
ljudi koji poseduju kapital. $aime, baš ovaj trenutak razvoja društveno+ekonomskog
organizma i čekaju društveni paraziti. Zato su se tako aktivno i intenzivno bavili
prvobitnom akumula#ijom kapitala pomoću prethodnih metoda. 7snovni evrejskii
nadna#ionalni parazitski sistem očekuje upravo ovaj nivo razvoja društveno+
ekonomskog organizma država. er samo u ovoj "azi #iviliza#ije oni su u stanju, bez
prikazivanja svoga li#a, ne otkrivajući sebe kao ranije, da počnu pravo i potpuno
preuzimanje 0idgard Zemlje. !ok traje preuzimanje vlasti na 0idgard+Zemlji, i dalje
velika većina ljudi ne shvata da je njihovo delovanje takvo da su nas pretvorili u robove
koji i dalje misle da su slobodni i nezavisni. I to ne znači da ne mogu posedovati kapital
ljudi drugih na#ionalnosti. Samo kapital tih ljudi nije u stanju da se takmiči sa velikim
kapitalom, koji su naukupili evreji u više od dve hiljade godina postojanja parazitskog
društvenog sistema. 'li, čak i pošto postoji, u pravom smislu te reči, jedan
nadna#ionalni
ekonomske niše. parazitski sistem,
$a početku su evreji
dozvolilinisu uspeli da zagrabe
na#ionalnom kapitalu sve njima interesantne
u zemljama pod
njihovom kontrolom da sprovede sve prljave početne radove za uspostavljanje
industrijske proizvodnje, i tek kada je industrijska proizvodnja počela da ostvaruje
optimalnu (e"ikasnost( u radu i najvišu dobit od uloženog kapitala, evreji, koristeći svoj
dominantni položaj u meunarodnoj trgovini i njihovim skoro neis#rpnim "inansijskim
336
sredstavima, jednostavno su u njima interesantnim industrijama sabotirali proizvodnju,

pribegavajući stečaju i dobijajući u svoje ruke za gotovo ništa, već a"irmisane
proizvodne radne kapa#itete. !rugim rečima, oni su mirno čekali, ako treba iz dana u
dan, iz godine u godinu, da (drvo( proizvodnje poraste, a tek kada je (drvo( počinjalo da
donosi (plodove(, tek onda su grabili u svoje ruke tu (plodonosnu( i (rodnu( proizvodnju
(drveta(. !ruštveni paraziti ostaju uvek anonimni. ' ako, iz jednog ili drugog razloga, oni
to ne dobiju, onda pribegavaju dobro poznatoj i dokazanoj takti#i revolu#ije. 8ada tako
željena industrijska proizvodnja padne u njihove ruke, skoro kao poklon, oni u korenu
sprečavaju uplitanje u njihov posao tu zemlju i narod. $a ovaj način, oni ne samo da
zarobljavaju radom druge narode i na#ije, već se i potpuno otarase mogućeg otpora od
strane opljačkanog naroda. 0eutim, razvoj proizvodnje i povezivanje sa srodnim
kapitalističkim granama u različitim državama se nije odvijao istovremeno, tako da su
evreji postepeno zauzimali zemlje jednu za drugom, do te mere, da su uspostavili
razvijenu strukturu industrijske proizvodnje. 8apitalistički ekonomski odnosi nastali su u
"eudalnim a posle i u mnogim drugim zemljama, gde je to dovodilo do toga da, iza
kapitala stoje delom domaći kadrovi, delom na#ionalna aristokratija, i deo novonastale
klase + na#ionalna buržoazija. $a#ionalnaia buržoazija apsorbuje u sebe najviše aktivne
elemente svakog naroda. Zapravo, na pleća na#ionalne buržoazije i na deo
progresivne+misleće aristokratije padao je teret tranzi#ije iz "eudalnih ekonomskih
odnosa u kapitalističke. )e na#ionalne snage su pioniri novih ekonomskih odnosa, koji
su stvorili novu ekonomsku in"rastrukturu svojih zemalja. evreji u većem njihovom delu
su delovali kao posmatrači i zelenaši novog ekonomskog poretka. )ek nakon završetka
prelaznog
neograničen perioda, oni seI tiho,
resursima. češće pojavljuju na
neprimetno, ekonomskoj
često (areni( sa li#a,
preko nominovanih svojim gotovou
uzimaju
svoje ruke najvažnije i najpro"itabilnije industrijske sektore, ostavljajući (lokalnim(
industrijala#ima proizvodnje koje zahtevaju dugotrajan rad sa minimalnim pro"itom.
7sim toga, pro#es preraspodele imovine iz (ruku( na#ije u (ruke( evreja, u većini
slučajeva, ide prilično sporo . Sve ovo je učinjeno kako se ne bi izazvale negativne
reak#ije na takve ak#ije u delu zdrave na#ionalne moći. Sporo ali sigurno, korak za
korakom, koristeći svoj kapital, evreji su prvo zarobili medije, "inansirali istraživanja i
razvoj %naravno, to je za njih povoljnije& i tradi#ionalno zarobili industriju zabave. 4rodiru
u državne strukture, i direktno i preko njihovih marioneta. 4rodiru u sistem obrazovanja i
kulture, postepeno počinje da se ruši na#ionalna i kulturna tradi#ija i naslee, nameću
se ljudima preko medija lažni i primitivni obli#i ponašanja. /ništavajući na#ionalne
kulture, evreji nameću ljudima nemoralne prin#ipe, pokušavajući da vrate ljude na nivo
inteligentnih životinja, nametanjem na prvom mestu, mladim ljudima, nemoral,
nedostatak integriteta, lični nar#izam i sebičnost.
337
Slika BE
338
8roz medije i razna sredstva (kulturnog( obrazovanja, adoles#entima i mladim ljudima

isteruju kon#epte koji zadovoljavaju njihove lične potrebe za "iziološki viši smisao života.
!a ljubavi izmeu muškar#a i žene ne može biti, da postoji samo isntikt raanja i ništa
više. !a ne razbijaju glave romantičnim glupostima, da su to izmislili li#emeri, samo
zadovoljavanje ...svojih "izioloških potreba, po potrebi, jer je dobro za zdravlje. Za mlade
ljude, koji prolaze kroz hormonalno sazrevanje i koji doživljavaju prirodni hormonalni
napad, takvo ponašanje uklanja kontrolu nad umom, a počinje da dominira životinja.
Seksualna sloboda, koju nameću evreji preko svojih kontrolisanih medija, zapravo
znači seksualno ropstvo, kada se čovek pretvara u roba svojih želja. Sa uništenjem
morala evreji počinju da uništavaju institu#iju porodi#e kao osnovu svakog društvenog i
ekonomskog sistema svake države.
339
+.+3. 8A%" PS("P"$G PR0LjAVA$jA 0"L" RAS" )

DR)GJ PLV'$' $7' SVARGA
Sledeći korak u pripremi za zauzimanje zemalja je zamena istinitih dogaaja prošlosti

naroda "alsi"ikovanim, zasnovanih na doktrini izabranosti i posebnosti jevrejskog
naroda. / prvoj "azi ovog pro#esa narodima su nametnuli veru, koja se do kraja ??.
veka nazivala grčka %kult !ionisa&, a početkom ?@. veka ona je postala poznata kao
hrišćanska. $ametanje narodima :ele rase odreene religije ima veoma daleke #iljeve, i
najbolje uslove za realiza#iju koji su se pojavili tek u razvoju kapitalističkih odnosa. 7ve
religije nose u sebi nekoliko destruktivnih ideoloških programa. 4ored toga, :eloj rasi, a
zatim i drugim rasama, postupno je usaena ideja o ekskluzivnosti evreja. $a primer,
hrišćanstvo se zasniva na Starom zavetu. Stari zavet, koji zapravo predstavlja )almud,
prilagoen je za ne+evreje. I posle ovog prilagoavanja jevrejskog )almuda, narodima
je nametnuta ideja izabranosti jevrejskog naroda, u kome su stvarni dogaaji u prošlosti
naroda zamenjeni "alsi"ikatima. ;alsi"ikatima, u kojima su evreji imali odlučujuću ulogu
u stvaranju moderne #iviliza#ije, a oni %evreji& su prikazani kao kreatori savremene
#iviliza#ije. )ako, čak i na nesvesnom nivou od detinjstva svim ne+jevrejskim narodima
kroz religiju je postavljena ideja spe#ijalne misije i izbora evreja. / isto vreme
nametnuta evrejska religija nosi perverznu ideju o ženi i ženskoj prirodi, kada je
materinstvo proglasila kao prljav i perverzan greh. 9rehom je proglasila i intimnost
izmeu muškar#a i žene, osećanje ljubavi muškar#a i žene proglasila je iskušenjem
avola2 )akve dogme nametnute ljudima tokom vekova, nazivaju se žestokom verom u
boga, koji u sebi nosi ljubav2
4ostepeno pravi kon#epti i tradi#ije, stari hiljadama godina, bivaju zaboravljeni i ostaju
nametnuti samo oni iskrivljeni jevrejskim predstavama. 4arazitski sistem se razvijao i
temeljno pripremao za prelazak na globalni nivo. 'li da preu u o"anzivu, nisu smeli, sve
dok je postojalo =eliko Slavjano+'rijevsko =edsko #arstvo, koje su na evropskim
kartama nazivali =elika )artarija. )ek nakon poraza #arstva u ratu sa svojom bivšom
pokrajinom + 0oskovskom )artarijom, na čijem čelu je bila projevrejska dinastija
Comanovih, evreji su dobili slobodu za svoje ak#ije. )o je, u stvari bio, graanski rat,
rat izmeu Cusa + po svojoj suštini to je bio 4rvi svetski rat svremene istorije. Iza
imperije Comanovih su stajale zemlje zapadne Gvrope, projevrejski orijentisane, a sam
rat je "inansiran jevrejskim nov#em, što je već dugo bila uobičajena pojava. 7vaj rat je
bio ključni dogaaj našeg vremena, i trajao je skoro četiri godine + od ?HH@ do ?HHM
340
godine. 4osle poraza u ratu Slavjano+'rijevske Imperije, #ela moderna istorija

čovečanstva je prepravljena i potpuno izmišljena da bi zadovoljila evreje. Svi dokazi
stvarne istorije čovečanstva su uništavani. Iz moderne istorije je nestalo i samo
postojanje Slavjano + 'rijevskog #arstva, koje je u prvom izdanju Gn#iklopedije
:ritanni#e iz ?HH?. godine opisano kao najveća zemlja na svetu. =eć drugo izdanje ove
en#iklopedije o imperiji ne kaže ni reč, ali je graanski rat izmeu vosjke Comanova i
vojske =elike )artarije, koji je tako radikalno promenio svet, objašnjen kao ugušivanje
ustanka 8ozaka i seljaka koje je predvodio Gmelijan 4ugačev2 4obednik može da uradi
sve što želi. I tek nakon uništenja Slavjano + 'rijevskog #arstva, evreji su se usudili da
počnu realiza#iju svog plana za zauzimanje svetske vlasti. $aime, sa početkom
devetnaestog veka, evreji počinju da investiraju pokradeno blago tokom milenijuma, u
privrede mnogih zemalja :ele rase. 4ostepeno su zamenjivali u najpro"itabilnijim
granama, domaće na#ionalne kadrove. !o početka dvadesetog veka u većini ekonomija
Gvrope jevrejski kapital je zauzeo dominantnu pozi#iju i, iako "ormalno u ovim zemljama
vladaju (na#ionalne( vlade, na samom delu je to u stvari iluzija. 8oristeći (institut
jevrejskih nevesti(, evreji su prodrli u evropsku aristokratiju. 7siromašene engleske,
"ran#uske, nemačke, itd aristokrate, za bogat miraz, ženili su bogate jevrejke.
$asleujući titule i imena svojih očeva, de#a roena u takvim mešovitim brakovima,
vaspitana u jevrejskoj tradi#iji, budući da su po krvi i u duhu evreji, a za svu ostalu
publiku čuvari javnog interesa svog naroda, skreću ekonomiju i politiku u (svojoj( zemlji
u povoljnom prav#u za evreje. I bez obzira na činjeni#u da odlaze u hrišćanske #rkve ili
druge, naizgled pokazuju posvećenost bilo kojoj religiji, kulturi, narodu ili na#iji, sve to
nije značajno,
zakletve, ni to što
obećanja, su onisadalu
ugovori ne +zakletvu lojalnosti
evrejima, narodu. 4o $aprotiv,
nisu obavezujući2 jevrejskimsvizakonima,
jevrejski
zakoni ohrabruju takvo postupanje, ako ono služi za realiza#iju ideje (velikog( jevrejskog
naroda, za potpunu svetsku domina#iju. I to nije kleveta. !ovoljno je da otvorite i
pročitate )oru i )almud, i svako će moći da pronae stotine primera u ovim (svetim(
knjigama koji podržavaju takav pristup. 4rema jevrejskom zakonu, zaveti, obaveze,
ugovori, itd, moraju se poštovati samo u vezi sa evrejima, a za sve ostale %koji nisu
evreji& je rečeno jasno i glasno, da svi oni nisu+ ljudi, nisu čak ni životinje, i stoga
neispunjavanje obećanja ovim stvorenjima, bilo koje obaveze i zakletve + je ugodno
:ogu, pogotovo ako se izvuče neka dobit ili prednost. )ako, sa pojavom proizvodnje I
kapitalističkih odnosa u društvu, evreji počinju da realizuju, pomoću ukradenog
kapitala, i druge kategorije ekonomskih niša. evrejski kapital je počeo da prodire u
kategoriju aktivnih ekonomskih niša, kao na primer u industrijsku proizvodnju zasnovanu
na kapitalu država, koje su na početku u većini bile slobodne,
341
Slika B?
342
a gde se većina nevezanog za državu kapitala nalazio u glavnom u jevrejskim rukama,

kao rezultat jevrejskih taktika. 7vo je bilo moguće samo zbog organiza#ije industrijske
proizvodnje, gde je potrebno imati dosta velikih sredstava koja moraju da budu
slobodna. $aravno, slobodni kapital su imali ne samo evreji, ali je najveći deo
na#ionalnog kapitala bio razba#an, i nije predstavljao jedan sistem, dok je jevrejski
kapital uvek spojen u jedan sistem, a sav taj kapitala koji je pod njihovom kontrolom,
jednostavno nije u srazmeri sa pojedinačnim kapitalima čak i veoma bogatih ljudi. :ilo
je, manje ili više zanimljivih za evreje industrijskih preduzeća, koja su se, pre ili kasnije
našla u njihovim rukama. 'li, evreji su obično voleli da sačekaju da 9oje stvore i razviju
posebnu proizvodnju sa visokom pro"itabilnosti, a zatim milom ili silom bi ove kompanije
dovodili do stečaja i u bes#enje ih kupovali, da bi odmah posle kupovine ona (kao
čarobnim štapićem,( ponovo postala pro"itabilna. 4arazitski sistem ostaje parazitski u
svemu i zauvek2 evreji su razradili poseban sistem za dovoenje kompanija u stečaj
za koje su oni zainteresovani. !a bi to uradili, oni privlače i kontrolišu medije, državno+
birokratske institu#ije vlasti, a, ponekad, direktnu i oružanu pljačku imovine, s#enariom
(narodnih revolu#ija(. 'li revolu#iju evreji pokušavaju da primenjuju samo u
slučajevima kada nisu moguće druge metode. Stvar je u tome da su tokom (narodnih
revolu#ija( evreji prinueni sami da rade, a to mrze. ($arodna( revolu#ija u 4ersiji
krajem M. veka pre nove ere i velika (Cuska revolu#ija( početkom @E. veka + jasna su
potvrda toga. 4osebno u ovim revolu#ijama, oni su pokazali svoju pravu suštinu, koju
obično kriju iza maski nesrećnih ljudi, koji su izgubili svoju domovinu. Zato je revolu#ija
kod evreja poslednje oružje. $aje"ikasnije oružje evreja je rat, kada stoje iza
zaraćenih
primer strana,
za to je rat tiho prikupljajući
?JAJ+?JBM (plen(
godine. u ratu,naa vlast
!olazak sami 5itlera
ostaju u sen#i. $ajupečatljiviji
%6iklgrubera& u $emačkoj,
usput+austrijskog evrejina sa majčine strane, potvruje to. $akon poraza u 4rvom
Svetskom ratu ?J?B. godine, lutkari, koji opet su bili evreji, $emačku su nemilosrdno
opljačkali =ersajskim ugovorom. / ?JAA. $emačka je bila osiromašena zemlja.
$ezaposlenost, potpuno odsustvo vojne industrije, uz (škripu( je radio ostatak industrije,
odnosno ono šta je od nje ostalo posle repara#ija pobedni#ima. Skroz + naskroz,
potpuna devasta#ija svega.
I 5itler postaje kan#elar $emačke ?JAA. godine, a u roku od nekoliko godina, više nema
nezaposlenosti,
sa ratom. /vodi postiže se vanrednitehnologija
se najsavremenija uspon ekonomije, uglavnom
tog vremena, onaj koji
a posebno je povezan
vojna
tehnologija, i zemlja je aktivno militarizovana2 Feo svet raspravlja o nemačkom
ekonomskom čudu AE+ih godina. 'li ovo ekonomsko čudo je uglavnom povezano sa
vojnim industrijama koje su sami potrošači kapitala, a ne kreatori njega, osim što se,
naravno, vojni proizvodi se ne prodaju u drugim zemljama. / slučaju $emačke u to
343
vreme, vojna industrija je radila tek toliko samo da osigura svoje potrebe. I sve to
zahteva zlata, mnogo zlata, koje $emačka posle 4rvog Svetskog rata nije imala2 'li,
ipak, ono se pojavljivalo u dovoljnom iznosu da obezbedi potpunu militariza#iju
$emačke. I dobro je poznato da u $emačkoj nije bilo kamena mudrosti koji bi pretvorio
olovo u zlato. ;unk#iju (kamena( za $emačku, uglavnom je ispunjavala $jujorška berza,
čiji rad u potpunosti kontrolišu i prate evreji. / na#ističku $emačku, 'merički evreji su
uložili ogromne "inansije. I to se odvijalo tokom =elike !epresije, kada je naizgled svaki
dolar bio potreban kao vazduh samoj 'meri#i. 'li ovde kontradik#ija postoji samo na
prvi pogled, a, u stvari, to je samo realiza#ija jasno promišljenog programa. !a bi sve
bilo na svom mestu, moramo se vratiti na početak @E. veka ...
Cevolu#ije su bile razne. 0alo ljudi je primetilo jevrejsku "inansijsku revolu#iju
Sjedinjenih američkih država ?J?A. godine2 8akva je to revolu#ija, pa čak i "inansijska,
pa čak u S'!3 4ričanje gluposti. !a ne žurimo sa sa zaključ#ima, već smireno
razmislimo. / svim zemljama kovanje nov#a i štampanje novčani#a je uvek pod
kontrolom države i samo države. / svim vremenima "alsi"ikatori su kažnjavani vrlo
ozbiljno. $ova# je (krv( svake države. $ova# + to je poluga ekonomskog upravljanja.
!akle, ?J?A. godine, predsednik S'!, )omas =udro =ilson je predao pravo upravljanja
dolarom :an#i ;ederalnih Cezervi S'!. 4omislićemo, sve je u redu, :anka ;ederalnih
Cezervi i mora upravljati "inansijama2 7na se i zove :anka ;ederalnih Cezervi. Skoro
svima pravi zbrku ime banke, ;ederalne Cezerve. 'li vrlo malo ljudi zna da je :anka
;ederalnih Cezervi + privatna banka i da je u tom vremenu bila u vlasništvu "inansijske
grupe Cotšild, Cok"eler y 0organ. Sada treba objasniti pitanje emisije dolara. Gmisija
dolara + je pravo na štampanje novčani#a. !akle, od ?J?A. godine, /pravni odbor
privatne banke je odlučivao kada i koliko da se štampa novčani#a Sjedinjenih !ržava
'merike2 )o se nikad nije desilo ranije, u bilo kojoj zemlji2 4ojedin#i odlučuju koliko i
kada da se štampa nov#a u državi2 I što je interesantno, svi ti pojedin#i su + evreji2
Istovremeno, sve ostale banke nisu dobile to pravo, a neća ga nikada ni dobiti. 4re
?J?A. godine u Sjedinjenim 'meričkim !ržavama, većina banaka nije pripadala
evrejima. Čudna situa#ija je sada ispala. / Sjedinjene !ržave, u čijem stvaranju
evreji nisu praktično imali nikakvu ulogu niti udela, su počeli da stižu masovno tek kada
se rat sa Indijan#ima i u 0eksiku završio i posle graanskog rata Severa i uga %?D?+
?DM&. Snažan talas
ranim dvadesetim evrejskeI imigra#ije
godinama. u S'!dolar
pravo da izdaje počeo je krajem
dobija devetnaestog
privatna banka, kojaveka,
je podu
kontrolom evreja. =rlo čudan raspored na svim stranama, a da ne pominjem i činjeni#u
da štampanje novčani#a pripada, barem u teoriji, državnoj ban#i, a ne privatnoj. 4oznato
je* ko kontroliše "inansije, kontroliše državu. Iz tog razloga, od ?J?A. S'! su pod
kontrolom jevrejskih "inansijera. / prin#ipu, preuzevši vlast nad državom kroz "inansijsku
344
(revolu#iju(, evreji su počeli sa svojim daljnim planovima za dostizanje svetske

domina#ije. Za to su, koristili svoje tradi#ionalne metode. Sledeće godine su realizovali
4rvi svetski rat kako bi uništili ili znatno oslabili one koji su im stajali na putu ka svetskoj
domina#iji. I te zemlje u to vreme bile su evropske zemlje, a poseban (trn u oku(
jevrejima je bila Cuska imperija. Svi znaju, da je povod za ovaj rat bio atentat na
4restolonaslednika ;erdinanda. Sve je nekako obavijeno tišinom oko ubi#a
4restolonaslednika, o njima se gotovo ništa ne zna, što je veoma čudno. 7va
(nezainteresovanost( za identitet ubi#a nije u potpunosti slučajna. Stvar je u tome da su
organizatori ubistva 4restolonaslednika evreji po roenju2 I najzanimljivija stvar, koju su
saslušanja nakon hapšenja utvrdila, da su ubi#e dobile nareenje da ubiju
prestolonaslednika iz jevrejskog štaba koje se nalazilo u S'!. Interesanto ispada*
lutke] u Srbiji su ubile prin#a ;erdinanda po nalogu iz sedišta #ionista u S'!. )ipično,
povod za rat je tu dobijen, a stvaraju ga oni kojima je rat najpovoljnija varijanta. $ameće
se da je, 4rvi svetski rat u Gvropi, pre svega, bio najpovoljniji za #ioniste iz S'!. I opet
isto, ratni (plen( svetskog rata prikupljaju evreji, jer su svi učesni#i prvog svetskog rata
izgubili na ratištima milione svojih mladića, došlo je do velikih ratnih razaranja i teškoća
u zemljama zaraćenih, a sve ove zemlje su potrošile u ratu sve svoje strateške rezerve
zlata2 ' gde je zlato (teklo( u širokom potoku32 /glavnom u džepove tih istih jevrejskih
"inansijera, od kojih su se mnogi naselili u Sjedinjenim !ržavama. =ojne potrebe uvek
donose pro"it. 4ored dobijanja pro"ita, američki evreji težili su svom zavetnom #ilju +
uništavanju Cuske Imperije, svog glavnog protivnika.4o svim legendama i
predvianjima, sa Cusijom će početi Zlatno doba čovečanstva. / tom Zlatnom dobu
nema
4rvog mesta za parazitski
Svetskog rata je bilasistem
da se stvoren
oslabi iliod strane
uništi evreja.
Cusko / prin#ipu,
Farstvo. glavna
I do nekog svrha
stepena
evreji su uspeli. / prin#ipu, napad na Cusiju je počet tokom doba koje predhodi
svitanju poslednje $oći Svaroga. 'li najteži napad dogodio se u tokom zore noći
Svaroga. $e kažu za džabe, da je pre zore najtamnija noć ... i potpuno se odnosi na
poslednju noć Svaroga, u skladu sa ranije datim razlozima. 'merički jevrejski "inansijski
krugovi proizveli su svoj prvi udara# na !alekom istoku. Iza rusko+japanskog sukoba
?JEB + ?JEH godine su stajali oni. Situa#ija oko 4ort 'rtura je bila izazvana od strane
američkih evreja. Interesantna činjeni#a ovog sukoba je, da je (nekako( ispao iz
vidokruga zvanične (nauke(. $a primer, mnogi ruski ratni brodovi dalekoistočne "lote su
napravljeni u američkim brodogradilištima, isto kao i japanski. 4o nalogu pomorskog
'dmiraliteta Cuskog #arstva, u S'! su pravljeni ratni brodovi na račun pouzdanosti.
Oeljenu brzinu (ostvarivali( su američki brodograditelji i to bez uti#aja na konstruktivna
rešenja ili poboljšanja kvaliteta čelika, što smanjuje težinu broda, bez smanjenja
pouzdanosti i to na veoma originalan način. 8ao što je navedeno u ugovoru, zbog
345
potrebe za brzinom, američki (prijatelji( su to učinili na najjednostavniji način. Skinuli su

oklop, gde god je to bilo moguće, a i tamo gde je to bilo nemoguće2 7klopne ploče su
uklonjene, topovi su uklonjeni kao i oklopna podela izmeu unutrašnjih odeljaka broda.
4osle toga, skoro svaka rupa bi dovodila do neizbežnog potonuća broda. oš jedna
zanimljiva činjeni#a je da su na istim brodogradilištima u San ;ran#isku, raeni brodovi
za apan#e, koji su raeni kako treba. Čudno rešenje na prvi pogled američkih
brodgraditelja, meutim, bez koga bi jedva bila spašena japanska "lota od potpunog
poraza, da nije bilo takve (prijateljske( britanske preporuke američkim brodograditeljima.
Gnglezi su dali preporuku da se barut nakvasi prilikom prolaska ruske eskadrile preko
ekvatorskih i tropskih voda, navodno da bi se sprečilo njegovo spontano sagorevanje. /
stvari, spontanog sagorevanja baruta jednostavno ne može biti iz jednog prostog
razloga. =isoka vlažnost u ekvatorijalnim i tropskim vodama čini da je pojava iskre
jednostavno nemoguća2 /zgred, na engleskim ratnim brodovima barut nije kvašen kada
prolaze kroz iste vode. =erovatno, njihov barut mora da je bio (vatrootporan( i nije se
palio sam od sebe u uslovima ?EE vlažnosti. Cuski barut te osobine ne (poseduje( i
spontano sagoreva. Ipak, kroz diplomatsku poštu taj savet je stigao i do admirala
vodeće ruske "lote i nikakvih prigovora na tu temu nije bilo. 8ao rezultat (prijateljskog(
saveta britana#a, dve trećine granata ispaljenih na japanske vojne brodove, probivši
stranu broda, nije eksplodiralo samo zato što je barut u njima bio mokar2 $akon
Fusimske bitke kada su apan#i izbrojali rupe i neeksplodirana ubojna sredstva, bili su
prestravljeni idejom, šta bi bilo sa njihovom "lotom, da su te bombe eksplodirale kako je i
trebalo da se desi. ' da barut nije bio mokar, već posle prva dva plotuna Cuske "lote
prema japan#ima,
dobili rat već posleod japanske
prve "lote
bitke. 'li ne bi
mokri ostao
barut, niti jedan ratni
i nedostatak brod. Cuskaoklopa
odgovarajućeg imperija
i bi
komora na ratnim brodovima, učinili su svoje prljavo delo, što je rezultiralo da je Cusija
na !alekom istoku ostala bez "lote a 4ort+'rtur je bio u opsadi. 'li i u ovom slučaju,
apan#i bi pretrpeli poraz, da u ovim kritičnim danima boljševi#i %ogromna njihova većina
su bili bivši + članovi :undov#i, jevrejski (revolu#ionari(& nisu organizovali sa japanskim
nov#em, tzv (prvu Cusku revolu#iju (%čitaj* prvu jevrejsku revolu#iju ?JEM+?JEH godine&.
7va (Cevolu#ija( je organizovana japanskim nov#em, ali malo ljudi zna, da je to, u
stvari, nova# istih američkih evreja, koji su za tu svrhu dali ogroman kredit apanu.
7dlični su za Cusiju bili (savezni#i( + =elika :ritanija i Sjedinjene 'meričke !ržave2 'li,
čak i nakon poraza Cusije u sukobu na !alekom istoku zbog sabotaže :ritana#a i
'merikana#a, Cusija nije oslabila, već, naprotiv, počela je nevien ekonomski bum koji
je zaustavljen sa izbijanjem !rugog svetskog rata, iza čijeg izbijanja su bili opet američki
jevreji. 4rosto su bili svesni da ako ne zaustave Cusiju u toj "azi njenog rasta, neće je
zaustaviti nikada2 /bistvo jevrejskih (revolu#ionara( $advojvode ;erdinanda, koji je bio
346
naslednik 'ustro+/garskog prestola, dovelo je do austrougarske objave rata maloj

Srpskoj imperiji, koja je imala sporazum o uzajamnoj pomoći sa ruskim #arstvom.
'ustro+/garska je imala ugovor sa 8ajzerovom $emačkom, itd, itd... 8ao rezultat toga,
izbio je takozvani 4rvi Svetski rat. Za rusku vojsku rat je počeo prilično neuspešno.
7snovni problem ruske vojske bilo je snabdevanje. $abavka muni#ije, hrane, odeće i
stočne hrane su bile neredovne. =rlo često je dolazio na liniju "ronta pogrešan kalibar
muni#ije, hrane je bilo nedovoljno, uni"orme nisu dolazile kompletne. /kratko, na delu je
postojala sabotaža snabdevanja "ronta. 'li najzanimljivija je činjeni#a da su, generalno,
za snabdevanje Cuske vojske angažovani evreji. Stoga je jasno ko je organizovao
sabotaže vojnih zaliha, iako je #arski trezor za isporuke u armiji u potpunosti platio punu
#enu zlatom. 4rotiv Cuske imperije nastupio je neprijatelj, i spoljašnji i unutrašnji. I spolja
i iznutra zemlje su delovali evreji. (Spoljni( evreji organizovali su 4rvi svetski rat %kao
što se i vidi u modernoj istoriji& a unutrašnji evreji su sabotirali imperiju iznutra.
(4otlačeni( evreji u ruskoj imperiji ?J?B. uglavnom su kontrolisali snabdevanje hranom,
ne samo vojsku, već i najveće gradove #arstva. I ne samo hranom. 4remijer Cuske
imperije, gro" S.. =itte je učinio mnogo za to. 9ro"om, S.. =itte je postao po
zapovesti #ara $ikolaja drugog zbog (velikog doprinosa( #arstvu. 7va (velika zasluga(
je bila (častan( mirovni sporazum sa apanom, po kome su sva 8urilska ostrva i
polovina Sahalinskih ostrva predata apanu, pored toga, tu je Cuska Imperija izgubila
luku 'rtur i uti#aj na !alekom istoku joj je značajno smanjen. 7vo je jako zadovoljilo,
kako apan i Gnglesku tako i Sjedinjene !ržave. !ozvolite mi da vas podsetim da je
S.. =itte od ?DJ@. do ?JEA. bio ministar "inansija. $aime, na njemu leži uglavnom
krivi#a za porazzaCuske
ratnih brodova ruskuImperije
mornari#uu ratu sa apanom.
u S'! sa takvim Iako je nareenje
idiotskim uslovimazazaizgradnju
željenu brzinu
potpisan od strane ministra mornari#e, na ministru "inansija #arstva ležala je ništa
manja odgovornost za to kako i za šta je potrošen nova# iz državne rizni#e. $epismeno
sastavljen ugovor je dozvolio 'merikan#ima da legalno sabotiraju Cuske ratne brodove
u "loti. Zapravo, zahvaljujući tome, ratni brodovi su porinuti praktično bez oklopa i
zaštitnih zidova, koji su stavljeni na sve ruske brodove koji su se gradili u ruskim
brodogradilištima2 $e treba reći ništa, zapravo, on je "inansijski (genije(. edino pitanje
je, genije za koga, za ruski narod ili evreje3 Ispostavilo se da je u prošlosti ... !akle,
titulu gro"a S.. =itte je dobio za velike zasluge evrejima, jer evreji sami ne bi mogli
ući u gotovo sve sektore privrede ruskog #arstva. :ez njegovog direktnog učešća,
železnički saobraćaj ne bi pao u jevrejske ruke, u čijoj se realiza#iji koristio državni
nova# izdat u vidu kredita za izgradnju železni#e. /glavnom, S.. =itte je državne
kredite dodeljivao evrejima. 6ta je uzrokovalo takvu ljubav prema evrejima3 $a kraju
krajeva, on sam, S.. =itte nije bio evrejin, a bio je potomak rusi"i#irovanih holandskih
347
doseljenika. / leto ?DJ@. je postao ministar komunika#ija i oženio se po drugi put ...
0atildom Ivanovnom <isapevič, roenom $urok. I, čudnim (slučajem( okolnosti, ona je
bila evrejka. Za tako (dobrog( čoveka, njen prvi muž, takoe evrejin, pristao je da joj
da razvod, uprkos tome što su imali ćerku. 'li to nije učinio zbog dobre duše tog čoveka.
!ao bi on I svoju ženu i ćerku, da mu je traženo, za (utehu( od dvadeset hiljada rubalja
kompenza#ije. / to vreme dvadeset hiljada je bila prilično velika suma. )akav je život.
oš jedna jevrejska (nevesta( je ureena, i za nju je dato dvadeset hiljada rubalja2 I novi
(roa#i( počinju da ga snažno guraju. / leto ?DJ@, već je bio ministar "inansija, i to je
bio jedanaest godina, a ?JEM. + ?JE. godine bio je premijer. Za to vreme, u mnogim
školama učeni#i evreji su činili veliki pro#enat svih studenta. I na medi#inskim i pravnim
"akultetima E učenika i više su bili evreji. 4ri ovome, svi studenti + evreji, koji su iz
siromašnih porodi#a dobijali su #arsku stipendiju koja nije bila mala. Istovremeno, nisu
bile bitne kvali"ika#ije studenta +evreja, bilo je dovoljno da je on %ona& iz siromašne
evrejske porodi#e. / isto vreme, ruski studenti ne dobijaju stipendije za svoje
školovanje iz državnog trezora. !a, zaista, (jezivo( su potlačeni bili u Cuskom #arstvu
(siromašni( evreji ... )ako je, na početku 4rvog svetskog rata, Cusko #arstvo stiglo u
veoma nepovoljnu situa#iju. Isprva su evreji sabotirali snabdevanje "ronta koji su
kontrolisali. 'li to nije dalo željene rezultate. Cuska imperija nije propala. $aprotiv, ruska
vojska je u maju i avgustu ?J?. preduzela jednu od izuzetno važnih strateških opera#ija
4rvog svetskog rata. 7va opera#ija vojske ugo+Zapadnog "ronta pod komandom
generala 'lekseja 'leksejeviča :rusilova %?DMA+?J@ gg.& dovela je do strašnog poraza
austrougarske armije koja je izgubila više od ?,M miliona ljudi, i još je, ta opera#ija
rezultirala oduzimanjem
nije bila u stanju velikihi teritorija
da se oporavi protivnika.
ubrzo je prestala da4osle toga
postoji. 'ustro+/garska
/ ovakav imperija
razvoj dogaaja
4rvog svetskog rata jevrejski lutkari se nisu nadali. Zatim su odmah pokrenuli drugi čin
ak#ije koji su planirali za kasnije, =eliku (Cusku( revolu#iju. !a biste razumeli koliko je
ova revolu#ija (ruska( dovoljno je da pročitate knjigu, 'ndreja !ikoga, (evreji u Cusiji i
SSSC(. 7va knjiga je u svetu %čitaj+jevrejskom& javno izložena zaboravu. / stvari,
zaborav je jedno od naje"ikasnijih oružja evreja. 8ontrolom medija oni (jednostavno(
ne govore svetu o tome, da oni (mešaju( sve karte. 8ada se evreji suočavaju sa nečim
ozbiljnim, kada ne mogu negirati, niti zaokrenuti, oni (samo( ba#e u zaborav takav
problem. / medijima, nema ni pozitivnih ni negativnih komentara. $ema ničeg ...evreji,
ako je moguće, kupuju i uništavaju knjige (jeretika( stavljajući imena autora na svoju
#rnu listu, nakon čega autor gotovo nigde ne može da objavljuje svoje knjige. )im
ljudima (jednostavno( organizuju pakao od života, i njihove graanske podvige malo ko
otkriva ... =rlo e"ikasan metod. =ratimo se ?J?. godinu. 4osle :rusilovskovog proboja
ruske vojske, jevrejski krugovi su se iznervirali. $užno im je bilo da veoma hitno
348
zaustave Cusiju, jer ko zna šta još može da se desi. 4obeda Cusije u 4rvom svetskom
ratu ne samo da ne odgovara američkim evrejima, već ni britanskim, "ran#uskim ni
nemačkim kolegama. / prin#ipu, američki evreji su se pripremili za preuzimanje Cuske
Imperije posle svog poraza u 4rvom svetskom ratu. 'li situa#ija se nije razvijala po
željenom s#enariju. I nužno je bilo da se hitno preduzmu mere. 6ta je bilo i učinjeno.
349
+.+4. V"L'#A J"VR"JS#A R"VL)'JA 1513. GD'$"

) R)S#J '&P"R'J'
evrejska Cevolu#ija u Cusiji je temeljno pripremana. / nju su američki evreji uložili

ogroman nova# za to vreme + dvesta miliona dolara. 0nogo su hteli da porobe Cusiju i
unište ruski narod, njihovu kulturu, tradi#iju, a najviše drevni jezik. $ova# za (revolu#ije(
pristizao je raznim kanalima. I širom Gvrope, i direktno + preko (zlatnih( jevrejskih kurira.
4otvrda za to je u tome što postoje realni "inansijski dokumenti koji su u direktnoj vezi sa
aktivnostima $jujorške berze. )i novčani (bor#i( za sreću ljudi, su na visokom nivou
živeli u imgra#iji, štampali i uba#ivali na teritoriju Cuske Imperije subverzivnu literaturu,
letke, novine, itd.. $abavljali i krijumčarili u Cusiju oružje, obučavali i "inansirali napade i
ubistva ometajući rad javnog i političkog života. $apominjem da je boljševička partija u
vreme revolu#ije imala u svojim redovima dvadeset pet hiljada članova, meu kojima su
ogromnu većinu predstavljali evreji, a manji je bio broj njih koji nisu imali (sreće( da se
rode kao evreji, ili koji su bili u braku sa jevrejkama. 0ože se reći da su postali evreji
preko svoje de#e i izdaje svog sopstvenog naroda. 9otovo svih ovih dvadeset pet
hiljada su pro"esionalni revolu#ionari i živeli su uglavnom u inostranstvu od nov#a svoje
američke jevrejske (braće(. $aravno, nova# američkih evreja je išao i za druge
sadržaje, političke stranke i pokrete, čiji je #ilj bio da se uništi Cuska imperija iznutra.
<ideri ovih stranaka, kao i mnogi njihovi članovi su bili jevrejskog porekla. / ?J?.,
mnogi časopisi i novine koje su se izdavale u ruskom #arstvu pripadali su ili su bili
kontrolisani od strane evreja. evreji su sve veoma temeljno pripremili za njihov udar
na Cusiju. 8ao spoljni udar poslužio je 4rvi Svetski rat. $o nakon uspeha na Istočnom
"rontu u leto ?J?, ruskoj imperiji je zadat još snažniji unutrašnji udara#. !a odbije i
izdrži gotovo istovremeno i spoljni i unutrašnji napad, Cusija jednostavno nije bila u
stanju. 7sim toga, spoljni udar, bio je odličan paravan za unutrašnji. /z spoljni udara#
koji je više ili manje jasan, imajmo malo strpljenja kako bismo razumeli untrašnji. 8ako je
ranije pomenuto, zahvaljujući delovanju S.. =itte. Zahvaljujuči njemu i njegovom
delovanju, do početka svetskog rata, evreji su zauzeli dominantnu pozi#iju u velikom
broju privrednih
železni#u, zalihegrana
hrane,ekonomije Cusketako
kako na "rontu imperije. 7ni su uglavnom
i u oblastima gde se nisukontrolisali
vodile borbe. 'ko
je snabdevanje "ronta vrlo brzo moglo da se sredi i stavi stvari u red, situa#ija sa
isporukama #ivilnom stanovništvu nije bila tako ohrabrujuća. $apominjem da je pre
4rvog svetskog rata, Cuska imperija, hranila ne samo sebe, već je i jedna trećina
svetskih potreba dolazila iz nje. Farska uprava je podrazumevala mogućnost izbijanja
350
rata i stvorila je ogromne rezerve, uključujući i hranu. !akle, da je sve raeno kao što je
bilo predvieno, do revolu#ije ne bi lako došlo.
7vaj
desiloput, evrejiu nisu
u 4ersiji imali
M. veku srećetokom
p.n.e. sa vremenskim i prirodnim
ustanka vezira uslovima
0azdaka, kaoješto
iza kojeg se to se
stajala
jevrejska dijaspora iz 4ersije. )ada su evreji koristili prirodne i vremenske uslove koji
su izazvali glad u masi stanovništva. 7nda su iskoristili to, podsti#ali ljude protiv
persijske aristokratije, vešto razbuktavali strasti oko gladi, proglašavajući persijsku
aristokratiju vinovni#ima bede. evreji su tvor#i parole, da su svi ljudi braća, jednaki, da
je bogatstvo + zlo, i da je potrebno da se bogatstvo bogatih podeli jednako izmeu
siromašnih. ' što u tom slučaju mora biti ubijeno mnogo ljudi, uključujući ženu i de#u,
nema veze, (viši( #ilj opravdava svaku žrtvu %iz nekog razloga ovo se ne odnosi na
same evreje, ako neko iz nekog razloga ubija evreje, oni odmah počnu da kukaju o
geno#idu&. 6ta je time postignuto, već je prethodno opisano. )okom jevrejskog prevrata
u 4ersiji, jevreji su se koristili metodama manipula#ije masama. Zatim su shvatili, da
teška vremena za na#iju ili narod, kada ljudi pate zbog rata ili prirodnih katastro"a, kada
su ljudi instinktivno primorani da se bore za svoje preživljavanje, već u tom trenutku se
može početi sa manipula#ijom masama ljudi, i uz vešto rukovoenje, naterati da rade
ono što je korisno za evreje. / takvim situa#ijama, masama ljudi se najbolje upravlja, u
takvim situa#ijama se može e"ikasno koristiti i psi +oružje na tu masu. / rat su evreji
uspeli da uključe Cusku imperiju, ali im je neočekivan uspeh jugo+zapadnog "ronta u
proleće i leto ?J? sve poremetio. Iako je (ruska( liberalna štampa %koja je zapravo bila
jevrejska& ba#ala blato, i bukvalno i "igurativno, na #arsku vladu, optužujući je za sve
moguće grehe, koristeći privremene zastoje na "rontu na početku 4rvog svetskog rata,
posle :rusilovog proboja i srodnih dogaaja, njihova prljava propaganda je prestala da
daje rezultate. ' onda je došlo pravo vreme da se planski izvede jevrejska revolu#ija. 'li
godine 4rvog svetskog rata nisu bile neplodonosne, prirodne katastro"e se nisu
dešavale, koje bi koristile evrejima za svoje potrebe. 'li to ih nije sprečilo. =ećinu
železni#a Cuske Imperije kontrolišu evreji. I tako u velikoj meri kontrolišu i kretanje
roba železni#om. 4ored toga, evreji, opet prvenstveno kontrolišu sve potrebne isporuke
za "ront i ostalo stanovništvo. 4osebno je od njihovog snabdevanja zavisilo snabdevanje
stanovnika velikih gradova, u prvom redu + St. 4etersburg i 0oskva. )ada su evreji
odlučili
htela dada
imnaprave
pomognetakvu veštačku situa#iju
u poslovanju, koja
odlučili su daim je bila neophodna.
pomognu 'ko priroda nije
sami sebi stvaranjem
neophodnih uslova za to. esen se približava kao i početak zime. / Sankt 4eterburgu,
urbano stanovništvo posebno zavisi od zaliha. Izvan grada, u prirodi nije moguće dobiti
dovoljno hrane da se nahrane svi ljudi. =ećina hrane potrebne gradu se dostavlja
železničkom prugom. 4ostavku i kontrolu dostave hrane kontrolišu evreji, pa su odlučili
351
da postignu željeni #ilj vrlo jednostavnim načinom. !omaći evreji nareuju da se

zaustave vozovi koji dolaze u glavni grad i druge veće gradove #arstva ... i pitanje je
rešeno. Silosi i skladišta su bili puni, vagoni na kolose#ima železničkih stani#a su bili
puni hrane, a u glavnom gradu i većim gradovima Cusije zaliha hrane se (istopila(. Sve
je dobro proračunato. !o početka ?J?H. godine u prestoni#i i drugim većim gradovima
počela je glad. Fene hrane su skočile do neba, većina urbanih stanovnika nije mogla da
priušti da kupi neophodne stvari. 4ojavili su se dugi redovi za hleb i druge prehrambene
proizvode. $a ovoj veštačkoj situa#iji evreji zarauju još više pro"ita. I kada glad u
gradu postane ozbiljna pretnja, počeli su da se pojavljuju jevrejski agitatori. I tu i tamo su
počeli da šapuću ljudima koji stoje u redovima za hleb za gladnu de#u da je kriva# za
sve ovo #arska vlada. !a je #arska vlada uključila ovu zemlju u užasan rat, gde na
"rontovima umiru mladići i muškar#i, a ljudi u gradovima od gladi, itd, itd ... 4odseća li
vas to na <enjinove reči o revolu#ionarnoj situa#iji. 7n je rekao da revolu#ionarna
situa#ija nastaje samo kada viša klasa više ne može živeti po starom, a kada niže klase
ne žele da žive po starom2
I tako je i bilo, trebalo je samo (malo( pomoći da se stvore uslovi kako niže klase više
ne žele da žive na stari način. ?JEM. godine, J. januara, provokator pop 9apon
isprovo#irao je narodnu povorku na Zimski dvora# sa peti#ijom za #ara, dok #ar nije bio
tu. 7n se nalazio u Farskom selu koje je bilo glavnokomandujući #entar. / pravom
trenutku iz publike su zagrmeli provokativni pokliči za vraćanje sa "ronta vojnika glavnog
grada i garnizona 8ozaka ... i začuo se pu#anj. I jevrejski+liberalni mediji, kako unutar
Cusije tako i izvan njenih grani#a, naduvavaju problem u javnosti , mada, prema
zakonima rata, izazivanje masovnih protesta je bilo zabranjeno, a posebno u blizini
javnih objekata i vladinih objekata. I to je tako u svim zemljama koje su uključene u
vojne kon"likte. Slučajno, ne kaže se šta su po na#ionalnosti bili militanti pripadni#i
provokatora, čiji su pokliči na čelu povorke nastavljali da podgrejavaju atmos"eru. )o je
bio početak prve jevrejske revolu#ija ?JEM+?JEH i početak ljuljanja temelja Cuske
imperije. / ?J?H. su (revolu#ionari(, (proširili( svoj arsenal delovanja novim metodama.
=ojni#ima na "rontu su dostavljani masovno le#i o gladi u pozadini, boljševički agitatori
su optuživali za sve nevolje #arski režim i monarhiju ... 8ao rezultat svega toga,
proizašla je ;ebruarska buržoaska revoliu#ija. 'li nije donela željene rezultate svojim
organizatorima.
Cusija je propalaI,preko
madanoći,
je u privremenoj vladinije
čak i revolu#ija bilostvorila
evreja, nisu postigli
potreban haos.željeni
)rupe #ilj.
na "rontu
nastavile su da se bore sa neprijateljem, niko nije žurio navrat nanos kući kao što se
očekivalo. Zato je preduzeta druga "aza evrejske revolu#ije. I onda se pojavio na s#eni.
dobro poznat mnogim američkim državljaninima, avanturista i prevarant, daleko
odsiromaha, evrej <av )ro#ki %pravo ime i ime + <eiba :ronštajn&. Coen je u bogatoj
352
porodi#i zemljoposednika jevrejskih kolonista, @M. oktobra %H novembra&, ?DHJ u selu

anovka, elisavetogradske županije 5ersonske pokrajine %poginuo @? avgusta, ?JBE.
godine u 8oiokanu, 0eksiko&. <eiba :ronštajn se vratio iz izgnanstva u Cusiju u maju
?J?H. 'li slabo se zna da je pre nego što se istorijski vratio u svoju domovinu,
(jednostavan( imigrant imao puno sati razgovora sa američkim predsednikom =udro
=ilsonom %?J?A+?J@?&, a zatim se sastao sa jednim od najvećih "inansijera i bankara
S'! akovom 6i"om i da mu je uručena priznani#a na dvadeset miliona zlatnih dolara2
)ako je isto akov 6i", obezbedio kredit za apan#e od dvesta miliona dolara za rat
protiv Cuskog #arstva, čiji je #ilj bio da se oslabi ekonomska situa#ija i organizuje
politička nestabilnost u Cusiji. )o znači da je akov 6hi", "inansirao i prvu jevrejsku
revolu#iju ?JEM+?JEH.2 6tićenik akova 6i"a je bio 0inistar "inansija i kasnije premijer
Cuske imperije gro" S.. =itte. !obre je (sluge( imao u Cuskoj Imperiji2 Gto tako,
evrejin akov 6hi" je dao nova# jevreju <eibe :ronštajnu %)ro#ki& pa pored tog nov#a
još @H jevrejskih bora#a iz jevrejskog istočnog okruga $jujorka, pa mu je čak i isporučio
oružje pod nazivom (hrišćani(. oš jedna zanimljiva činjeni#a je da kada je :ronštajn bio
zatvoren od strane kanadskih vlasti, lično je intervenisao američki predsednik =udro
=ilson da bi ovaj bio pušten. $aravno, akov 6hi" nije tu bio sam, u poslove Cuske
Imperije (ruke( su umešali i evreji ;eliks, =arburg, 7to 8an, i evrejin 0orimer 6hi" i
evrejin Serli 5akauer. I, naravno, nikako se to nije moglo bez učešća bankarske kuće
Cotšild2 oš jedna zanimljiva činjeni#a je da ni :ronštajn ni jevrejski bor#i koji su došli iz
$jujorka, nemaju iskustvo (revolu#ionarne( borbe protiv američkih kapitalista. evrejin
<eiba :ronštajn je (bio poznanik( sa jednim od najbogatijih evreja tog vremena +
akovom 6i"om,
koji čak i nisu a (razlog(
znali da sluša
ruski jezik njegove
i koji su otišli sanaredbe,
<eibom isto kao i @H %)ro#ki&,
:ronštajnom jevrejskihjebora#a,
borba u
Cusiji protiv prokletih buržuja, a za (sreću( ruskog proletarijata2 /zgred, sve ruske
proletere i pro"esionalne radnike boljševi#i su uništili u korenu već u samom početku.
$apravili su za to jednostavnu priliku. 4ro"essionalni radni#i u Cusiji dobijaju veoma
dobru platu, njihova de#a idu u obdaništa, i oni su poslati na odmor na 8ipar i u Italiju.
!akle, jevrejski revolu#ionari nisu mogli priuštiti (neodgovornim( radni#ima da izraze
svoje interese i svojevoljno štite svoje interese. oš jedna zanimljiva činjeni#a je da je
(proleterska revolu#ija( %čitaj* +jevrejska revolu#ija& održana u noći izmeu @B. i @M.
oktobra %H. novembra& ?J?H, i to na dan kada je bio roendan <eiba :ronštajna
%)ro#kog&. evrejin /ljanov %<enjin& je tada izgovorio slavne reči* (... juče, još je bilo
rano, ali sutra će biti kasno ... (. $akon preuzimanja vlasti od strane boljševika, potpuno
su opljačkali ruski narod, prolili krv miliona ljudi u ruskom narodu. Samo u graanskom
ratu, Cusija je izgubila prema konzervativnim pro#enama, tri miliona sedam stotina i
osamdeset hiljada ljudi2 ' ovo je bez uzimanja u obzir onih koji su ubijeni u 4rvom
353
Svetskom evrejskoma ratu2 $iko ne kaže koje su na#ionalnosti bili mrtvi2 4osle
preuzimanja vlasti u Cusiji, i graanskog rata, reke krvi su prolivene, evreji su započeli
geno#id ruskog naroda. 4rvo su pobili Cusku aristokratiju i plemstvo, zajedno sa ruskom
buržoazijom i inteligen#ijom, a potom i najbolji deo ruskog seljaštva. ' onda su ubijali,
pod bilo kojim izgovorom, najzdraviju snagu ruskog naroda. 4o većini konzervativnih
pro#ena, Cusija je izgubila tokom godina sovjetske vlasti šezdeset sedam miliona pet
stotina i pedeset osam hiljada svojih ljudi2 )o je opet, samo prema konzervativnim
pro#enama, i to je samo direktni gubitak2 I indirektne gubitke je teško zamisliti. !a bi bilo
jasno, verovatno, pravilno je objasniti šta se krije iza kon#epta indirektnih gubitaka. 4od
indirektnim gubi#ima se misli na broj neroene de#e i unuka ljudi koji su pobijeni za
vreme od preko sedamdeset godina sovjetske vlasti. Indirektni gubitak Cusija iznosi
nekoliko stotina miliona stanovnika, a osnovni deo njih pao je na ramena ruskog naroda.
' u isto vreme sečena je u korenu najbolja genetika Cusa. I nerado se postavlja pitanje,
koliki je udeo direktnih i indirektnih gubitaka u Cusiji koji se odnosi na evreje koji žive u
Cusiji3 !esetine hiljada23 ' čak i tada, treba da se razjasni iz kojih razloga je ubijeno na
desetine hiljada evreja ...
354
+.+5. RAS#L '%&"<) 0"L' ' R$' J"VR"JA PSL"

P0"D" V"L'#" =J"VR"JS#"= R"VL)'J" 1513
GD'$"
Cazlozi za ovaj raskol nakon preuzimanja vlasti u Cusiji, jer su evreji + revolu#ionari
trebali da plate svojim (kreditorima(. 'li zaplenjena moć i neverovatno bogatstvo Cusije i
ruskog naroda, je učinilo da evreji revolu#ionari odbiju da ga predaju onima koji su ih
angažovali i koji su ih i "inansirali, gospodi 6hi" i Cotšild. 4rvi je to učinio sam /ljanov+
<enjin, ali je ubrzo uklonjen. Gmisar, koji zastupa intetrese 6i"a y Fo, bio je <eiba
:ronštajn %)ro#ki&, koji je trebalo da nastavi rad (svetske revolu#ije( i da donese (bolji(
život ostatku sveta, koji je još (nesvestan( kakvu (sreću (, on donosi.I za postizanje tog
#ilja on je predlagao da se ne žali sa prolivanjem krvi2 $aravno, misli se na rusku krv.
4lan njegovih poslodava#a, 6i"a y Fo, <eiba :ronštajn %)ro#ki& je tumačio kao ideju
(permanentne revolu#ije( . Izgledaju čudno u početku, na prvi pogled, takve tvrdnje
gospode 6i"a i Cotšilda, jer su oni najbogatiji ljudi na svetu2 'li ovo je samo na prvi
pogled čudno, a na (drugi( sve te neobičnosti nekako (neobjašnjivo( izščezavaju.
!a bi se to desilo, potrebno je samo verbalno odlučiti šta je to + komunizam, so#ijalizam,
razvijeni so#ijalizam, itd.. Ime nije važno, već suština. (8lasi#i( marksizma+lenjinizma
pričali su o tome dugo i naporno. / to vreme, /ljanov <enjin je izneo svoj čuveni slogan*
(So#ijalizam + je sovjetska vlast, plus elektri"ika#ija #ele zemlje2( 7vaj slogan je još jedan
primer praznih reči iza kojih ništa ne stoji. 'li, ako pokušate da proniknete suštinu, ovo
se može izvesti u "ormi sloganom* (So#ijalizam + to je državni kapitalizam plus
robovlasnički sistem2 (. $aravno, svi oni koji su živeli u sovjetsko doba, kunu se da je
sasvim drugačije, ali ropstvo je ropstvo, bez obzira koliko su lepe reči iza kojih se krije.
/ državnom kapitalizmu sve je u vlasništvu države, uključujući i same ljudi. )ako i svaki
mali (šra"( državnog sistema čini upravo ono što je potrebno državi. 'li, kakvo je to
stanje3 4re svega, neki ljudi će odreivati šta treba da rade svi ostali2 edino pitanje je
ko, zašto i za koju svrhu daje odreenoj grupi ljudi pravo da odlučuje za svakoga i sve 32
!a li je to sam narod odlučio32 $aravno da ne. 8ao što je praksa pokazala skoro
sedamdeset pet godina sovjetske vlasti, u velikoj Cuskoj imperiji, nije bilo tako. Sam
narod nikada nije rešio ništa, već (sluge( naroda. $arod, kažu, ne zna šta je najbolje za
njega, i stoga se treba pozabaviti sa njim i za njega. 7staje samo da se odredi ko će
355
odlučivati o tom narodu. (Sluge( naroda su počele da se dodvoravaju narodu, nakon što
je sazvana /stavotvorna skupština, koju su boljševi#i bili primorani da sazovu kako bi
zadržali barem privid zakonitosti njihovog udara, boljševičkim sloganima i (dubokom(
zabrinutošću za dobrobit naroda, i (univerzalnom( srećom. (/niverzalnu( sreću su
boljševi#i želeli da donesu (neodgovornom( narodu, koji je osporio boljševike u velikom
broju. . januara, ?J?D. godine, (neprosvećana( /stavotvorna skupština je rasturila
boljševika sa samo @B birača koji su glasali za njih. 7d tada, pa sve do raspada
Sovjetskog Saveza, narod (bira( sa pripremljenim listama koje im se ponude. Zašto
(rizikovati( i zavisiti od (neznanja( naroda, mora se pomoći ljudima da prevaziu
(neznanje( i (olakša( narodu problem2 (Svetla( budućnost na#ije ne treba da zavisi od
volje, slučaja i (neznanja( samog naroda2 !akle, to je ono što su želela gospoda evreji
6i" i Cotšild23 $isu li oni želeli da daju narodu stečeno (krvlju i znojem( superbogatstvo2
7vo superbogatstvo je zaista krvlju i znojem stečeno, ali ta krv i znoj nisu bili njihovi2
7va gospoda su imali u vidu još nešto K=ideli su sebe kao + Super Glitu + vlasnike
svetskog kapitala i kao svetsku vladu, a svetski vladari bi bili isključivo iz jevrejske elite
%kako bi to moglo biti drugačije2&, i izmeu njih i goja, oni su videli svoje upravitelje +
birokrate, koji su opet, jevreji. San gospode 6i"a i Cotšilda je svet ureen po 4latonu,
gde se #iviliza#ija na planeti pretvara u jedan veliki mravinjak, gde su (mravi( + ljudi +
niko i ništa, a mravinjak je (#iviliza#ija(. 'li iz kog (razloga( oni sami sebe nisu videli kao
mrave. 7ni su (samo( želeli da sve 9oje pretvore u mrave koji rade za (odabrani( narod,
i, iznad svega, za njih. !rugim rečima, gospoda 6i" i Cotšild u ranom dvadesetom veku,
pokušali su da stvore parazitski ekonomski sistem, radi čega i za šta su ih pripremale
)amne sile, društveni paraziti. 7ni su započeli plan na završetku $oći Svaroga, kada za
realiza#iju ovog plana nije najbolji trenutak, a oni su prvi put u svojoj is%z&)7Ciji, imali
sve što je bilo potrebno da se to implementira. 'li, na žalost gospode 6hi" i Cotšild,
realiza#iju (projekta( nije pratio s#enario koji su oni napisali. $jihovi evreji posredni#i,
uzimajući vlast u svoje ruke, a uz pomoć njihovog nov#a, radije su sebi zadržali tu moć.
0ajstor (kompromisa( /ljanov <enjin i njegova banda, pošto su okusili sladak ukus
neograničene moći nad ruskim i drugim narodima, su odlučili da je ne predaju u neke
druge ruke. Samo <eiba :ronštajn %)ro#ki& je nastavio da insistira na svetu (proleterske
revolu#ije(, jer tek tada bi ga prihvatili u jevrejsku super+elitu. 7h, kako je želeo ovo2 'li
ostatak jevreja
sopstveni + (revolu#ionara(
raj i zbog nijeda
same činjeni#e imalo perspektivu
je već i zbogrukama.
bio u njihovim toga suČak
odlučili da stvore
ni (lider(
/ljanov <enjin nije značajno promenio situa#iju, jer je stvarnu moć u zemlji tiho preuzeo
osi" Staljin %!žugašvili& dok su je <eiba :ronštajn %)ro#ki&, Išai 9eršon 'p"elbaum
%Zinovjev& 0ajkl Zalmanovič %<ourie+<arin&, 9eorgij Čičerin %0ejndor"&
356
<eiba Cosen"eld %8amenev&, itd, podelili meu sobom, misleći da će neko od njih biti
naslednik Iliča. /ostalom, osi" Staljin %!žugašvili& nije 9ruzijske na#ionalnosti. $jegova
majka je bila evrejka, a njegov ota# + 4rin# 4rževalski. Čak i njegovo ime + !žugašvili,
na gruzijskom znači sin evreja2 <eiba :ronštajn %)ro#ki& je gubio, jednu za drugom,
svoju pozi#iju kod druga osi"a !žugašvilija %Staljina&, a u ogromnoj ruskoj imperiji se
odvijala izgradnja komunističkog (raja(. Cusija se pretvorila u Sovjetski Savez i loka#iju
za jevrejski društveni eksperiment. / stvari, u Sovjetskom Savezu je nastao parazitski
ekonomski sistem, gotovo idealan za društvene parazite. / isto vreme je uništen #vet
ruskog naroda, kultura i velika prošlost. )o su počeli prvo Comanovi, a veoma aktivno
nastavili boljševi#i.
9otovo sedamdeset pet godina, jevrejski parazitski sistem je pio krv =elike Cusije, a tek
na kraju prošle noći Svaroga, sistem je propao, pa čak i tada, sam po sebi, a nakon što
su uništeni psi+generatori, koji utiču na ljudsku podsvest, a za koje ogromna većina ljudi
čak nije ni znala. 7ni su isto tako delovali tokom =elike (Cuske( revolu#ije na narodne
mase, tako da one obavljaju šta je njima potrebno, što je postignuto tek nakon jake
emotivne ljuljaške kod stanovništva zbog užasa 4rvog svetskog rata i stvaranja
veštačke gladi u velikim gradovima #arstva. :oljševi#i + jevreji su zombirali mase kroz
neuro+lingvističko programiranje %$<4&, kojim su vladali virtuozno. 4ri tome, oni su
izabrali da njihovo delovanje bude u vreme $oći Svaroga, kada su ljudi najviše podložni
uti#aju prirode, samog univerzuma, niskim instinktima i nalazili se u spoljnom polju,
rezonirajući sa negativnim emo#ijama i kvalitetima ljudske duše %za više in"orma#ija
pogledajte + opis prirode dana i $oći Svaroga&. =reme dejstva ak#ije društvenih parazita
nije bilo slučajno odabrano, i da bi poboljšali povoljno situa#iju za sebe, oni su veštački
stvorili spoljne uslove %rat, glad&, što im je omogućilo da se ostvare veći uti#aj prirodnih
"aktora na ljude. / realiza#iju ovog glavnog projekta, evreji su uložili ogroman kapital
koji su stekli u rasejanju. evrejsko rasejanje, kao što je već rečeno, je bilo svesna
strategija evreja, jer su samo tako bili u stanju da stvore sopstveni društveni parazitski
"inansijski sistem. / svakom slučaju, nakon preuzimanja vlasti u Cuskoj imperiji, evreji
nisu bili u stanju da urade isto to i sa ostatkom sveta, iako su pokušavali da izazovu
(nezavisne( revolu#ije kao u $emačkoj, i 0aarskoj. 'li, nisu uspeli. ' glavni razlog za
to je, što (proleterska revolu#ija( nije bila podržana od strane evreja Cusije. /mesto
toga, većina
ogromnu moć(proletera(
i ogromnolidera + evreja
bogatstvo kojejesuostala tamo.
prigrabili 7ni nisu
u Cusiji. 7niželeli da izgube
su želeli da postanu
kao njihovi dobrotvori, kao što je akob 6hi", još bogatiji, oni su hteli da postanu bogati
sami. 7sim toga, oni su već imali u rukama neizre#ivo bogatstvo sazdano rukama
ruskog naroda. 7sim <eiba :ronštajna %)ro#ki& i njegovih pristali#a, većina
357
<enjinističkih (čuvara( je odustala od ideje o svetskoj revolu#iji. Caskinuvši sa svojom

braćom kreditorima, oni postaju svoji gospodari, iako nisu prekinuli svoje veze sa
Cotšildima. 'li, gospoda 6i" i Cotšild se nisu posebno uznemirili, jer su (revolu#ionari(
opljačkali bogatstva ruskog naroda i odneli iz zemlje i investirali ga u bankama iste
gospode 6i"a i Cotšilda. Cusko zlato i rusko bogatstvo odneto iz Cusije nakon revolu#ije
našlo se u jevrejskim bankama 6vaj#arske, a posle toga, kada su nemački evreji, na
čelu sa 8larom Fetkin, pokušali da izvedu (proletersku( revolu#iju u $emačkoj, ruski
evreji su, (svoj( kapital preneli u američke banke koje su u vlasništvu istih majstora
6i"ovih i Cotšilda. !akle, u svakom slučaju, većina ukradenog ruskog blaga našla se u
američkim bankama. 4riliv ruskog zlata iz Cusije u S'! je bio ogroman. /ljanov <enjin
sa svojim saučesni#ima, (otimao( je od ruskog naroda svim mogućim sredstvima zlato.
Svo zlato koje su kon"iskovali, <enjinisti su pretvorili u kovani nova# i sakrili od naroda.
8onačno, oni se i nisu mogli složiti oko toga da kod naroda bude zlata. Zlata u ruskim
rukama ne bi trebalo da bude, u prin#ipu. !akle, /ljanov <enjin dolazi na još jedan lukav
plan. 7n najavljuje novu ekonomsku politiku svoje vlade %$G4&. =erujući u to, ljudi su
počeli da izvlače ono što su uspeli da sakriju tokom pljačke. )im zlatom ljudi su počeli
da obnavljaju svoju ratom razrušenu ekonomiju. :oljševi#i, koji su čekali da stanovni#i u
zemlji to sami urade, odrade sav prljav posao nakon poraza u zemlji, su samo čekali
kada najpažljiviji čuvari blaga iskopaju iz svojih tajnih mesta (njihovo( zlato, i jednog
prekrasnog dana %za mnoge je bio daleko od dobrog& (oteli( sve što su našli.
Zahvaljujući takvoj takti#i, (vatreni( bor#i za (narodnu( sreću su uspeli, da otmu veći deo
zlatnih rezervi Cukog Farstva2
358
+.,6. PRAV' )%R' DR)GG SV"(S#G RA(A;

PRG$ J"VR"JA;PR'S(AL'" #&)$'%&A
4ljačkanje Cusije evrejima je uspelo u potpunosti2 'li lutkari nisu bili u stanju u to
vreme da prigrabe svu ekonomsku moć sveta. 4osebno su postali zabrinuti, što je
branin jevrejin osip !žugašvili %Staljin& počeo da sprovodi sopstvenu politiku, kojom je
vlast nad svetom prigrabio sebi, a ne za njih. 9ospoda 6hi" i Cotšild nisu imala mnogo
uti#aja nad tom osobom. osi" Staljin se nije pobunio protiv njih, ali je pokazao
tvrdoglavost i težak karakter. 4ritisak koji je na njega vršen preko njihovog pulena <eiba
:ronštajna %)ro#ki& nije dao rezultat. $aprotiv, to je dovelo do toga da ga osi" Staljin
%!žugašvili& proterao iz Sovjetskog Saveza. anuara, ?D, ?J@J na posebnom sastanku
94/ je odlučio da protera <eiba :ronštajna %)ro#ki& iz SSSC+a na 'lma+'tu. evrejin
osi" Staljin, se nije usudio da dotakne svog najgoreg neprijatelja + jevreja <eibu
:ronštajna %)ro#ki&. I .. napustio je zemlju ... noseći sa sobom partijske arhive2
Zanimljivo, bar se tako ispostavilo2 )ro#ki iznosi arhivu boljševičke partije i države, a
Staljin to mirno posmatra2 7va 'rhiva partije se (neočekivano( našla u Sjedinjenim
'meričkim !ržavama i zaustavila u skladištu Sten"ordske biblioteke u blizini San
;ran#iska2 I najzanimljivije, pristup arhivi boljševičke partije bio je zatvoren za skoro
svakoga. I do sada, američka vlada štiti sve tajne boljševičke partije, čak bolje nego
svoje tajne2 Cazlog za to je, što je to u stvari njihova tajna2 ..
Izba#ivši iz SSSC+a <eibu :ronštajna, osi" Staljin počinje da igra svoju sopstvenu igru.
$jegova "iks ideja je bila Svetska domina#ija pod njegovom šapom. 7n nije želeo da
bude sluga svojih gospodara, več je želeo da sam postane gospodar, a njegovo nisko,
prema jevrejskim pravilima, poreklo, nije mu obećavalo da može tome da se nada.
0ogućnost da sprovede svoj plan, Staljin je dobio tek kada je postao gospodar zemlje i
nije zavisio od stavova drugih. 4rvo njegovo (delo( je bilo da (privede nozi( lenjinističku
(gardu( + prevaranate koji su pljačkali Cusiju. :ez sumnje, da su svi oni bili kriminal#i,
koji su prolili reke ruske krvi, zaista, oni su bili izdajni#i svoje zemlje i agenti jevrejske
"inansijske oligarhije. )o nije bila tajna, barem za Staljina. 'li, ni na njegovim rukama
nije bilo manje ruske krvi, a tokom vremena, bivalo je sve više i više. $jega to nije
interesovalo, sve optužbe protiv starih lenjinističkih (gardista( su istinite, iako su samo
izgovor da uhapsi neke, koji su podržavali stranu drugima, itd.. Staljin je znao šta treba
da preduzme, tako da je sproveo nekoliko opera#ija etapno. /hapsivši staru lenjinsku
(gardu(, osi" Staljin je krenuo istim #iljem + bilo mu je potrebna rusko zlato koje je ležalo
359
na računima ovih bora#a za (sreću naroda( u zapadnim bankama, uglavnom američkim.

I, kao što znamo, ovi bor#i za (na#ionalnu sreću( manje ili više su se odupirali svojim
istražiteljima, koji su tražili od njih brojeve tih računa. 8oristili su strašne metode, kako bi
otkrili račune. 4uštali su ih tek nakon što su proverili njihove račune i iznose u zapadnim
bankama, preko spe#ijalno poverljivih ljudi, koji su proveravali tačnost in"orma#ija. 'ko
se utvrdi da su lagali, (heroje( revolu#ije je čekala naredna runda mučenja, i ne samo
njih, već i njihove porodi#e. / svakom slučaju, Staljin i njegov tim, su uspeli da pronau
u najvećoj meri sakriveno bogatstvo ruskog naroda. 'li Staljin i njegov tim neće vratiti
ukradeno bogatstvo ruskom narodu, naprotiv, oni su nastavili geno#id rusa i drugih
autohtonih naroda Cuske imperije, čak i u većem obimu nego što je to činila <enjinova
(garda(. 7bična svaa na vrhu, izmeu dve "rak#ije jevrejskih (revolu#ionara(, ništa
više. 9rupa Staljina je prevladala nad grupom )ro#kog, koji je zastupao interese
gospode 6hi"a i Cotšilda. Za Cuse i druge autohtone naroda Cusije zbog ovoga se,
malo toga promenilo. <eiba :ronštajn %)ro#ki&, i iza njegovih lea jevrejski "inansijski
krugovi %uglavnom američki&, želeli su Cuskom krvlju porobiti #eo svet. !a naprave od
#elog sveta jevrejsku koloniju. Staljin i njegove pristali#e su planirale da urade istu stvar,
samo za sebe. Staljin i njegova grupa su napravili od ruskog seljaka nemoćnog slugu,
zapravo su Staljin i njegova grupa oterali u kon#entra#ione logore milione ljudi, od kojih
su većina bili, opet, Cusi. ' meu tim desetinama miliona ljudi, evreji su bili mali deo. I
većina (žrtvi( su bili evreji iz lagera )ro#kog i oni su bili u logorima zato što je njihov
(tim( izgubio2 'li malo ko zna razloge zašto su ostali milioni ljudi bačeni u logor. Sve
smo čuli i pročitali o (političkim( razlozima jake represije. 4et miliona seljaka je bačeno u
logor zbog vlasti
sprečavali optužbi
daza kulaštvo.
izvrše 4et miliona
opera#iju seljaka koji
trans"ormisanja su biliunajaktivniji
seljaka robove, kojii, na tajna
rade način,
"armi, u kolhozima I sovhozima, bez pasoša, i praktično, bez ikakvih prava. !a su
ostavili, tim pet miliona poljoprivrednika na volju, ni ostali nikada ne bi otišli da
(dobrovoljno( rade na kolektivnim "armama. 'ko je seljak imao dve krave i konja, on je
bio optužen za kulaštvo. ' ako zaposli sezonske radnike, onda se pretvorio u (krvopiju(2
' ako ova (krvopija( vredno radi na polju rame uz rame sa sezonskim radni#ima, a
često i više od njih, kao i svi članovi njegove porodi#e, ko je onda krvopija. 'li nisu samo
(kulake( slali u logore2 Svakog mislećeg čoveka, koji postavlja (pogrešna( pitanja, itd, su
slali isto u logore, gde i (kulake(. Za njih, izmišljali su druge optužbe, kao što su
(neprijatelji naroda(, (saboteri(, (špijuni(, itd.. ' (špijunska( aktivnost je bila i čitanje
(onih( knjiga, slušanje (onog( radija, iskazivanje (onih( misli ... i lista je bila veoma
dugačka. =ećina nije imala nikakve veze sa tim, za šta su optuženi. 7ni su bili
predodreeni da budu u logorima, bez obzira na razloge. ' bilo je više razloga za to*
?. 7vi ljudi nisu odgovorili na e"ekte 4SI+generatora i komunističke propagande.
360
@. 7vi ljudi su bili nepoželjni primer za sve ostale.

A.:ila je potrebna besplatna radna snaga da bi se sproveli planovi za vojnu industriju i
industrijaliza#iju zemlje.
osi" Staljin, i njegov tim, su odlučili da se otarase (nezgodnih( ljudi iz svog naroda i
istovremeno dobiju na raspolaganje dovoljan broj radnika. I to ne samo radnika, već
bezpravnih robova2 0nogi milioni ljudi, od kojih većina nije učinila ništa loše nikome, već
je iz jednog ili drugog razloga, neprijatnog režimu, bila lagerovana. I svi ti ljudi su bili
primorani da rade ?E+?@ sati dnevno, u prin#ipu, za komad hleb. !a je isto uraeno
slobodnim ljudima, oni bi morali da im plaćaju mesečnu platu, i naprave ne mali prostor
za normalno stanovanje za porodi#e radnika, da se organizuje normalan život ljudi, itd..
Sve ovo košta mnogo nov#a, zahteva dosta dodatnih sredstava i dosta vremena. )o sve
nije želeo Staljin. :a#anjem u kon#entra#ione logore, mnogo miliona ljudi, sve ove
(glavobolje( su nestale, kao u (jutarnjoj magli(. I nema potrebe trošiti ogromne resurse i
ogromna "inansijska sredstva za ove probleme2
!a li je to on izumeo (neverovatno( rešenje ekonomskih problema32 Samo ovde, postoji
jedno malo (ali(. 7vaj pristup se nehumano primenjuje samo u toku moći sistema i onda
samo u odnosu na muškar#e, zarobljene tokom vojne kampanje, ali nikada na
sopstvenom narodu2 ' to znači samo jednu stvar + oni koji su smislili ovaj plan i doveli
do njegovog izvršenja, nikada nisu smatrali Cuse i druge autohtone narode Cuske
imperije za svoj narod2 ' to znači samo jednu stvar + komunistička vladavina u Cusiji je
bila vladavina okupatora, odnosno + udeo okupatora2
4reuzevši u oktobru %novembar&, ?J?H, vlast u zemlji, grupa avanturista, od prvih dana
svoje vladavine, smatra ruski narod i ostale autohtone narode Cusije kao porobljene i
sprovodi namerno politiku "izičkog i duhovnog uništenja najboljih delova istog. 7pet, to
je ponašanje + okupatora ili ljutih neprijatelja Cusa i drugih autohtonih naroda Cusije. I
velika većina ovih avanturista bili su evreji po na#ionalnosti, njihove ak#ije "inansirali su
evreji, nametali su ljudima lažnu ideologiju kreiranu od evreja i na osnovu evrejskih
planova za preuzimanja vlasti u svetu2 I, daleko od toga da je najsvežije + neverovatnu
dobit od revolu#ije u Cusiji su stavili u svoje džepove, opet, evreji2
/ ?J?H.godini desila se okupa#ija Cusije od strane meunarodne jevrejske "inansijske
ma"ije2 Izdejstvovali su ovu revolu#iju evreji kroz veštački stvorene so#io+ekonomske
probleme, vešto suprotstavljajući meusobno različite društvene slojeve. 8ao, na
primer, izazivanje gladi u gradovima, čiji žitelji nisu dopuštali selja#ima da kao viškovi
radne snage u gradu dodatno stvaraju veštačku glad, i koji su krivili za to seljake. I, kao
posledi#a, došlo je do očajanja, stanovni#i su zatim činile zločine, ubijali seljake i krali im
361
iz štala sve žitari#e. I posle je stvarno, a ne stvoreno od nekoga + nastala glad, i ne

samo u gradovima, već i u selima. 7pet, ove ak#ije su svojstvene okupa#iji, koja u
potpunosti uništava ljude.
' kada uzmete u obzir da je ovaj narod i dalje opasnost za jevrejsku svetsku
domina#iju, onda sve dolazi na svoje mesto2 $eprijatelji naroda, u najmanju ruku,
ruskog, i, mislim, ostalih autohtonih naroda Cusije, bili su oni koji su poslali ljude u
kon#entra#ione logore i vršili masovne egzeku#ije. 8ada su preuzeli vlast u Cusiji,
meunarodna jevrejska "inansijska ma"ija, odnosno, njeni službeni#i su bili pravi
neprijatelji ruskog naroda. 'li ovo je izvaeno iz is%z&)7Cije ... )o je deo ispunjenja volje
meunarodne jevrejske "inansijske ma"ije, na čelu sa Staljinom, koji se pobunio i počeo
da igra svoju igru, čiji je #ilj bio isti, isti način, samo ovaj put u svoju korist, a ne svojih
udaljenih "inansijera. )o je bilo moguće samo zato što su izvoači (naredbe( "inansijera,
bili uglavnom takozvani (#rni( evreji, dok su njihovi (nalogodav#i( iz grupe (belih(
evreja, koji su pripadali kasti levita2
Za višu kastu evreja + <evita, evreji su uvek bili sredstvo za postizanje #iljeva i
potrošni materijal, koji nije skup, s obzirom da su (#rni( jevreji polu životinje, za razliku
od ostalih 9oja, koje oni %<eviti& smatraju čak i za niže od životinja. )aj je unutrašnji
sukob izmeu <evita i ostalih evreja %#rnih&, doveo do toga da su (#rni( evreji,
zaplenili vlast u Cuskom #arstvu parama <evita, kojima su trebali da otplate dug sa
velikom kamatom, i počeli su da igraju istu igru, ali za svoje lične #iljeve. 4ostojale su
dve moćne jevrejske grupe* levitska "inansijska grupa (belih( evreja i posle zauzimanja
vlasti u Cuskoj imperiji ništa manje bogata, grupa (#rnih( evreja. I svaka od ovih grupa
želi da stekne moć nad svetom.
7va (drskost( nezahvalnih (#rnih( evreja se nije svidela njihovim poverio#ima, levitima,
a oni %leviti& razvili su novi plan kojim će (jabuka( moći pasti njima u ruke, a ne nižoj
kasti2 I to je bilo iz više razloga. 8ada su (#rni( evreji, na čelu sa Staljinom, platili svoje
dugove sa velikim interesom, odlučili su da igraju svoju sopstvenu igru, prva stvar koju
je učinio Staljin,bila je da pritisne lenjinističku (gardu( i da ih muči kako bi vratio kapital
iznešen van ruske teritorije. Caskorak Staljina i njegove grupe sa svojim gazdama,
desio se ?J@J. godine, kada je Staljin konačno odlučio da stavi tačku na plan za
permanentnu revolu#iju, što su zahtevali njegovi gospodari, gospoda 6hi" i Cotšild.
4roterivanje :ronštajna, %)ro#kog&, iz Sovjetskog Saveza je jasno pokazalo postojanje
raskola u jevrejskom planu za svetskom domina#ijom. Caskol nije bio potpun. 4otvrda
za to je činjeni#a da je Staljin ?J@J. odlučio da se ne obračuna "izički sa :ronštajnom+
)ro#kim, jer iza njega stoje moćni evreji. Čak i njihova lična mržnja nije mu dozvolila
362
da to učini ?J@J. godine, kada je :ronštajn+)ro#ki bio potpuno u njegovim rukama.

Znajući karakter Staljina, možemo pretpostaviti samo jedan razlog za ovaj njegov čin,
nije se osećao još dovoljno (jak( da radi stvari koje je hteo, i morao je da se povinuje
nareenjima svojih gazdi. I on je morao da se povinuje nareenjima i odloži realiza#iju
svoje mržnje jedanaest sledećih godina. !atumom ubistva )ro#kog u 0eksiku, @E.
avgusta, ?JBE, godine, izvršila# Camon 0erkader, moguće je da je Staljin odlučio da
otvoreno izazove svoje bivše gazde.
)okom jedanaest godina, Staljin i njegov tim, sahranjuju u vlažno tlo kosti miliona Cusa i
drugih autohtonih naroda Cusije, stvaraju najsnažniju vojnu mašinu za to vreme,
položivši za stvaranje tog monstruma milione života, a i ogromna materijalna i
"inansijska sredstva. Filj takvog vojnog čudovišta bio je jedan + osvojiti za sebe i svoje
saradnike #eo svet. Staljin je imao planove za stvaranje Saveza Sovjetskih
So#ijalističkih Cepublika Sveta %SSSCS&, naravno, pod svojim vostvom.
<eiba :ronštajn+)ro#ki je proteran iz Sovjetskog Saveza u januaru ?J@J, i @B. oktobra
?J@J. godine, sa kolapsom njujorške berze počinje =elika depresija u Sjedinjenim
!ržavama. Cazlika u vremenu od osam mese#i izmeu ta dva dogaaja nije slučajna.
8onačno, odliv kapitala u Sovjetski Savez, kao rezultat ak#ije Staljina, doprineo je tome,
ali ... nije bio odlučujući razlog. 4ravi razlog je jevrejska "inansijska revolu#ija u S'!,
koja je sprovedena u istom mese#u i danu, kao jevrejska revolu#ija u Cusiji ?J?H.
godine. 0islimo da je ovo slučajnost, ali nije, a to nije sada bitno. 7no što je važno je da
se proterivanje :ronštajn+)ro#kog iz SSSC+a i početak jevrejske "inansijske revolu#ije u
S'! dogodio u tom #ilju. )o ukazuje da su gospoda 6hi" i Cotšild, koji nikada nisu bili
budale, dobro razumeli, šta znači proterivanje :ronštajn+)ro#kog iz Sovjetskog Saveza.
7va (slučajnost( istog datuma jevrejske revolu#ije u Cuskom #arstvu i udejske
"inansijske revolu#ije u S'!, sugeriše da je to uraeno zbog nekih spoljašnjih uslova,
koji povoljno utiču na izvodljivost planova jevrejskih revolu#ionara, kako "inansijskih tako
i (normalnih(. 4odsetimo se čuvenih reči =ladimira Iljiča <enjina* (... juče je bilo prerano,
sutra će biti prekasno ... (. 7vu "razu, je izrekao u noći @B.i @M. oktobra ?J?H. )o nije
povezano sa (revolu#ionarnom( situa#ijom, već sa jakim negativnim spoljnim uti#ajem
na psihu većine ljudi %osim (revolu#ionara(& gde je većina najviše pasivnih i apatičnih da
bi obezbedili pristojan otpor ak#iji (revolu#ionara (. $ažalost, ne samo pasivnih i
apatičnih, već i lako upravljivih ljudi, njihovih prizemnih instinkta i negativnih osobina. Iz
istih razloga je "inansijska jevrejska revolu#ija u Sjedinjenim 'meričkim !ržavama
održana u oktobru ?J@J. godine. !ozvolite mi da vas podsetim da se pravo raspeće
Isusa 5rista desilo u rano proleće, kada je njegova snaga bila najmanja, i kada on nije
bio u stanju da blokira jevrejske visoke sveštenike, što veoma detaljno piše u $ovom
363
zavetu. 'li o ovoj temi kasnije, a za sada se vratimo na dogaaje dvadesetog veka
...8ao rezultat toga, izgubili su bazu za osvajanje kontrole nad svetom, što dovodi do
pojavljivanja na istorijskoj s#eni konkuren#ije za svetskim liderstvom u liku Staljina sa
svojim timom. 7no što se desilo u Cuskoj imperiji ih je naučilo mnogim stvarima.
9ospoda 6hi" i Cotšild vrlo dobro su znali da je upotreba njihove (mlae( braće (#rnih(
evreja u vidu instrumenta za realiza#iju njihovih planova veoma opasna za njih, jer ova
(mlaa( braća imaju u svojim rukam stvarne poluge moći i vlasti, i koja ne nastoje da
izvršavaju nareenja svoje (starije( braće <evita.
6ta je uzrok ovih kontradiktornosti unutar naizgled tako ljubaznih ljudi23 0alo bi trebalo
razjasniti ovo pitanje ... 8ao sredstvo za preuzimanje kontrole nad jednom ili drugom
zemljom, evreji često koriste (institu#iju jevrejske neveste(, što je ranije pomenuto. 7na
de#a roena u ovim mešovitim brakovima sa jevrejkama, po jevrejskim zakonima se
smatraju evreji, odgajani kao evreji, itd.. 'li oni su imali i krv 9oja, koju su evreji
oduvek prezirali. )okom svoje istorije, evreji sa svojim zakonima i običajima strogo
zabranjuje bilo kakve brakove izmeu evreja i neznaboža#a kao masovnije pojave.
Izuze#i su brakovi sa vladajućim dinastijama, omogućavajući im da preuzmu kontrolu
nad zemljom kroz de#u roenu u takvom braku. 4rvi put su evreji dozvolili da se
mešaju sa neznaboš#ima u . veku nove ere, kada su došli iz 4ersije u 5azariju. 7sim
toga, veliki deo stanovništva bili su #rni 5azari, koji su, za razliku od belih 5azara imali
turske korene. !akle, iz mešovitih brakova jevreja sa #rnim 5azarima su se pojavljivali
melezi, koji su smatrani za jevreje po zakonu evreja, ali su nosili spoljne znake )uraka.
)o su bili potom#i, de#a koja se pojavljuju u ovim brakovima, koja su prozvana #rnim
evrejima. (Čisti( evreji tretiraju ove evreje sa velikom dozom prezira, smatrajući ih
(opoganjenima(, jer krv 9oja teče u njihovim venama. (Čisti( evreji su (beli( evreji + i
uvek su koristili ove polutane za svoje potrebe i štedeli su ih samo nešto više od 9oja.
Čak mali deo krvi 9oja kod čistih evreja je izazvao odba#ivanje i neprijateljstvo. I tako
(beli( evreji veoma često koriste (#rne( evreje kao adut u svojim "inansijskim
mahina#ijama. Često su sami planirali tzv jevrejske pogrome, oslobaajući se svoje
(mlae( braće + (#rnih( evreja, a sami su uvek ostajali u sen#i i van domašaja. (:eli(
evreji jednostavno koriste (#rne( evreje kao tampon izmeu njih i neznaboža#a. 7ni
su ih koristili kao tampon i žrtvuju ih u svakoj prili#i, ako to doprinosi rešavanju njihovih
problema. 4ovremeno
završe pobedom (#rni( evreji
ovih drugih. )akva dižu pobune (#rnih(
ista pobuna protiv (belih(
evrejaevreja, ali onejeuvek
protiv (belih( i
Staljinova ak#ija i njegovog tima, kada su :ronštajn+)ro#kog proterali iz Sovjetskog
Saveza i počeli da sprovode sopstvenu politiku. 'li gospodari nepokornih (#rnih( evreja
se nisu uznemirili tom činjeni#om. / prin#ipu, čak su i pomogli Staljinu i njegovom timu
koliko je to moguće da bi izvršili militariza#iju zemlje. )reba napomenuti, i vrlo je
364
zanimljivo, ali je i malo poznata činjeni#a. / (evrejskom listu( u $jujorku, objavljen je

članak o pogibiji u 4rvom svetskom ratu šest miliona evreja, a ovaj članak je objavljen
?J oktobra ... ?J?J2 )o nije štamparska greška + ?J. oktobra ?J?J. godine je okončan
4rvi svetski rat, koji je organizovan od strane evreja2 I to nije bilo slučajno. 7vaj članak
je objavljen u S'! i to u $jujorku. $jujork je postao glavni grad jevrejske svetske
"inansijske oligarhije, u $jujorku se nalazi najveća berza, zbog koje je postala svetski
poznata uli#a Wall Street. !o ?J@J. godine, evreji u Sjedinjenim 'meričkim !ržavama
su kontrolisali )rezor S'! preko :anke "ederalnih rezervi %;ed&, koja je pripadala
Cotšild+ 0organ+Cok"eler "inansijskoj grupa#iji. Članovi ove grupe su svi (beli( evreji.
7d ?J?A. grupa je dobila od države službeno pravo na emisiju dolara, omogućavajući im
da štampaju (državne( novčani#e. 8ada hoće i koliko hoće. / stvari, "inansijska grupa je
imala zakonsko pravo da štampa "alsi"ikovane novčani#e. Zašto "alsi"ikovan nova#, ako
je vlada zvanično odobrila ovoj ban#i pravo da ga emituje3 Zato što su štampali nova#
pojedin#i koji nemaju direktnu vezu sa državom. I oni štampaju novčani#e koliko i kada
njihov odbor banke odluči, a svi direktori te banke su svi do jednog "izička li#a, a u to
vreme, su sva druga "izička li#a za takvo delo strogo kažnjavana od strane iste države.
;alsi"ikovan iz prostog razloga, što je ponuda nov#a trebala da odgovara bruto
na#ionalnom proizvodu, drugim rečima + novčanom ekvivalentu proizvoda u zemlji. )ek
kada je odnos industrijskih proizvoda u zemlji i novčane mase jednak, može biti govora
o zdravoj ekonomiji. 6tampanje nov#a preko balansa dovodi do pojave nestabilnosti u
privredi, zbog čega su uvek "alsi"ikatori bili surovo proganjani od strane bilo koje države.
!akle, uzimajući pravo štampanja dolara, odbor direktora :anke "ederalnih rezervi je
počeo štampanje
Sjedinjenim nov#a!ržavama
'meričkim u takvom iznosu,
nekolikoda je ?J@J.
puta godine društveni
premašivala novčana masa u I to je
proizvod.
učinjeno namerno, kako bi se zemlja pripremila za =eliku depresiju ?J@J. godine.
8orišćenjem njujorške berze kao sredstva, (beli( evreji su @B. oktobra, ?J@J. stvorili
kolaps berze, koji su spremali od ?J?A. godine, nakon dobijanja prava od države da
izdaju dolar. )u opera#iju su planirali da započnu malo kasnije, ali su ih dogaaji u
SSSC naterali da počnu svoju "inansijsku mahina#iju nešto ranije. Ipak, kao rezultat
kolapsa, evreji u Sjedinjenim !ržavama su stekli kontrolu nad više od E
industrijskog i JE bankarskog kapitala u zemlji2 )okom ove veštačke "inansijske krize,
bili su u mogućnosti da prežive samo oni koji imaju veća "inansijska sredstva i oni koji su
u stanju da štampaju novčani#e. $ovčani#e u pravim količinama, štampali su za sebe
evreji u ;ed %;ederalna :anka Cezervi&, zbog čega stvorena "inansijska kriza nije
uti#ala na sve, već nasuprot2 Skoro sve banke i preduzeća u vlasništvu neznaboža#a,
nisu imale dovoljnu količinu nov#a, i bile su primorane da proglase bankrot.
365
Imovinu većine tih banaka i kompanija su kupili evreji za ?E ili manje na auk#iji za
nova# koji je štampan u ;:C2 I za to vlasni#i ;ed banke nisu štedeli ni papir, ni
štamparske mašine. / tom trenutku, štamparija je radila skoro non+stop2 =elika
depresija iz ?J@J. godine, najjasniji je primer kako je jevrejska "inansijska ma"ija prvo
dozvolila neznaboš#ima da akumuliraju kapital, da obave sa njim sav prljav i težak
posao, a nakon toga, kada je društveno + ekonomska osnova bila izgraena od strane
neznaboža#a u zemlji, evreji su organizovali veliku manipula#iju tržišta, uzeli u svoje
ruke najpro"itabilnije aktivnosti i većinu banaka. I činjeni#a je da, dok su milioni ljudi
gubili skoro sve, oni nisu bili zabrinuti. 7ni su 9oje + i samo privremeno vladaju time,
što, po de"ini#iji, pripada evrejima, i to nije kleveta. Gvo nekih "raza iz )ore koje govore
o tome*
KKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK...
19 /e traži od svog brata kamatu7 ni kamatu na nova=, ni kamatu na hranu, ni
kamatu na bi$o šta #a šta se traži kamata.
-0 Dd tuin=a možeš tražiti kamatu, a$i od svog brata ne traži kamatu, da bi te
@ospod, tvoj og, b$agos$ovio u svemu što radiš u #em$ji u koju ideš da je
#au#meš.
-1 ko se #avetuješ @ospodu, svom ogu, ne ok$evaj da ispuniš svoj #avet, jer "e
to @ospod, tvoj og, tražiti od tebe. ko ga ne ispuniš, to "e ti biti greh.
-- ko se ne #avetuješ, ne"e ti biti greh.
-3 #vrši ono što ti pree preko usana i u+ini sve što si se #avetovao @ospodu,
svom ogu, kao dobrovo$jnu žrtvu koju si i#govorio svojim ustima.
- ko ueš u vinograd svog b$ižnjeg, jedi grože dok ti se duša ne nasiti, a$i
ništa ne stav$jaj u svoju posudu.
-B ko ueš u nepožnjeveno žito svog b$ižnjeg, svojom rukom možeš kidati #re$o
k$asje, a$i nemoj srpom #amahnuti po žitu svog b$ižnjeg.
/ ovom odlomku iz knjige (Zakona( jasno je de"inisano zapovestima :og ahve

nemogućnost evreja da pro"itiraju na račun drugog evreja. 8ada se prevede sa
hebrejskog na srpski, prevodila# koristi reč (brat( i (tvoj bližnji( umesto reč evrejin. /
tom slučaju, reči (brat( i (bližnji( igraju ulogu odreenog popuštanja u tekstu )ore. 'li to
ne menja suštinu. :rat evrejinu može biti samo evrejin po jevrejskom zakonu samo
preko majčine linije. Isto važi i za kon#ept (bližnji(. )ako, u zapovestima :ožijim,
9ospod jasno kaže koga ne smeju prevariti i na kome se ne sme zaraditi nova#, I... ni
srebro, ni hrana, ništa što može dati #aradu.I !rugim rečima, evreji nisu mogli da
366
zarade na drugom evreju ni na koji način2 'ko se to desi, :og ahve će kazniti zle i
kazniti takve veoma okrutno. :og ahve skoro sva odstupanja od zapovesti strogo
kažnjava, sve do smrti. Sledeći stih kaže da :og ahve omogućava svima da ubiraju
zelenaški interes* stran=ima možeš u#eti pro=enat ...I . I onda opet razjašnjava* I... a$i
bratu svom ne"eš.I 8ada 5ebrejski ponovo koristi reč (stran#i( to je umesto reči
(goje(. er, prema )ori, postoji izabrani narod + evreji i ostali + ne evreji, drugim rečima
+ 9oje, kako evreji nazivaju zajedno sve ne + evreje2 I u stihu @M. i @. istog poglavlja
kaže da evrejina ne sme opljačka drugi evrejin na bilo koji način, ni kroz zelenaštvo.
'li o 9ojama %ne evrejima& u tim stihovima se ne govori. 'li to ne znači da evrejin
mora da se odnosi prema 9ojama na isti način kao prema evrejima %bratu, bližnjem&. /
svojim zapovestima evrejima, :og ahve u stihu @E i @? uvek i zauvek odlučuje na
kome može da se zaradi, a na kome ne. I u stihu @M. i @. :og ahve pojašnjava samo
neke aspekte odnosa prema imovini drugog evrejina. 7vi stihovi jasno utvruju da
evrejin može uzeti od drugog evreja samo kada je neophodno da zadovolji glad, ali ne
više od toga.I dalje, 9ospod :og odreuje kako evrejin treba da se ponaša u
slučajevima kada pomaže drugom evrejinu*
...
10 ko svom b$ižnjem daš neki #ajam, nemoj u$a#iti u njegovu ku"u da bi mu u#eo
ono što je dao u #a$og.
11 Dstani napo$ju, a onaj kome si dao #ajam neka ti i#nese #a$og.
1- ko je taj +ovek u nevo$ji, nemoj da odeš na spavanje, a da si #adržao njegov
#a$og.
13 Fim sun=e #ae vrati mu #a$og, da bi on mogao da ode na spavanje u svojoj
ha$jini i da bi te b$agos$ovio. o "e ti se ura+unati u pravednost pred @ospodom,
tvojim ogom.
1 /e #akidaj p$atu najamniku koji je u nevo$ji i koji je siromah, bi$o da je on tvoj
brat i$i strana= u nekom gradu u tvojoj #em$ji
Čitajući ove zapovesti :oga ahvea, prosto se pita čovek, koliko brižno uči evreje ...
za evreje. Sve ove tako velike zapovesti se odnose samo na evreje2 / odnosu na sve
ostale, stran#e, i jednostavno + neznaboš#e, (saosećajni( :og ahve dozvoljava sve što
je ugodno evrejinu , samo ako je to pro"itabilno2 )ora nastavlja da jasno de"iniše
ponašanje jednog evrejina naspram drugog evrejina i njegove imovine*
367
...
1 ko vidiš da gove+e i$i ov=a tvog brata $utaju, nemoj samo pro"i pored njih.
Ddvedi ih na#ad svom bratu.
- ko ti brat nije b$i#u i$i ga ne po#naješ, odvedi ih svojoj ku"i, i neka budu kod
tebe dok ih tvoj brat ne potraži. ada mu ih vrati.
3 ako u+ini i s njegovim magar=em, s njegovim ogrta+em i sa svakom stvari
svog brata koju on i# gubi, a ti je pronaeš. /e smeš samo pro "i pored toga.
 ko vidiš da su magara= i$i gove+e tvog brata pa$i na putu, nemoj samo pro"i
pored njih. !omo#i mu da ih podigne.
Iako svim ovim dobrim delim :og ahve poučava evrejina naspram drugog evrejina,
na kraju krajeva, on je :og evreja, i takva zabrinutost njihovog plemenskog boga,
prema rabovima svojim, sasvim je jasna, i nema ništa lošeg u tome,ali postoji jedno
malo (ali ...( Sve što 9ospod :og zabranjuje da uradi evrej drugom evreju, on
pozdravlja takva dela prema svim ostalima, odnosno prema 9ojama2 $e samo da
pozdravlja, već i daje jasne instruk#ije svoji vernim rabovima evrejima, šta treba da
rade, da bi porobili sve druge zemlje i narode, i kako evreji treba da prodru u vrhovnu
strukturu naroda, meu koje su se evreji naselili*
............................................................
-- Dvako kaže @ospod og7 Avo, podignu"u ruku svoju k narodima, i k
p$emenima "u podignuti #astavu svoju, i done"e nsinove tvoje u naru+ju, i k"eri
tvoje na ramenima "e se nositi.
-3 arevi "e biti tvoji hranite$ji, a njihove kneginje bi"e ti dadi$je. &$anja"e ti se
$i=em do #em$je i $i#a"e prašinu s tvojih nogu. ada "eš #nati da sam ja @ospod i
da se ne"e postideti oni koji se u mene u#daju.‰
- Mogu $i se od si$nika oteti oni koje je on oteo, mogu $i #arob$jeni=i pobe"i od
t$a+ite$jaH
-B $i ovako kaže @ospod7 ‹Dd si$nika "e se oteti njegovi #arob$jeni=i,
pobe"i "e od nasi$nika oni koje je oteo. Na "u se suprotstaviti onome ko se tebi
suprotstav$ja, i ja "u tvoje sinove spasti.
-6 2+ini"u da oni koji te mu+e jedu svoje meso i da se svojom krv$ju opijaju kao
vinom. ada "e svi $judi #nati da sam ja, @ospod, tvoj *pasite$j i tvoj Dtkupite$j,
Nakov$jev *i$ni og‰.:
368
)ora jasno ukazuje na izabranost evreja od :oga ahvea, da postignu njegove #iljeve*
................................................................
-*$ušajte
ašto trošite nova=i na
me paž$jivo ono što
ješ"ete ononije
štoh$eb i #ašto
je dobro, se trudite
i vaša #a ono
"e duša štoune
uživati sitiH
najbo$joj
hrani.
3 !rignite uho i doite k meni. *$ušajte i duša "e vaša živeti, i sk$opi"u s vama
trajni save#, #bog mi$osti koju sam obe"ao %avidu.
 Avo, dao sam ga #a svedoka narodima, #a vou i #apovednika narodima.
B Avo, #va"eš narod koji ne po#naješ,  k tebi "e pohr$iti $judi i# naroda koji te nije
po#navao, #bog @ospoda, tvog oga,  *vetog oga #rae$ovog, jer "e te on
ukrasiti
I, 9ospod :og daje detaljne instruk#ije o načinu pruzimanja vlasti u različitim zemljama*
............................................................... ...
1 &ad na kraju doeš u #em$ju koju ti daje @ospod, tvoj og, kad je #au#meš i
nastaniš se u njoj, pa kažeš7 ‹o"u da nad sobom postavim =ara kao što ga imaju
svi drugi narodi oko mene‰,
1B onda nad sobom postavi =ara kog i#abere @ospod, tvoj og. a =ara nad
sobom postavi nekoga od svoje bra"e. /e smeš nad sobom postaviti tuin=a koji
ti nije brat.
=eoma (interesantno( se ispostavilo da* u svakoj zemlji, u koju su evreji došli po

(zapovesti( svog :oga, moraju da preuzmu vlast u toj zemlji, postave vladara %#ar, kralj,
predsednik, premijer& evreja2 6taviše, samo evreja, a ni na koji način nekog od 9oja
%strana#a&. 'li, ti (stran#i( + su autohtoni narod u toj zemlji, čiji su pre#i živeli tu manje ili
više mnoge genera#ije. / ovim stihovima, )ora jasno pokazuje, da će se pravi evrejin
uvek osećati kao strana# u bilo kojoj zemlji u koju je došao ili će doći. Istina je da
evrejin uvek mora biti veran pravilima :oga ahvea, i samo njegovim zavetima. )o
znači, da su evreji dužni da tretiraju svaki narod, koji ih je primio i sa kojim oni žive, kao
stran#e. $isu naroda

neprijateljem (stran#i(
sasamo
kojim de#a Izraela2
živi. $a kraju )akav
evrejimentalni stavnarode
izazovu sve čini svakog evrejina
takvim svojim
stavom prema ljudima koji im svojom iskrenom ljubaznošću dozvoljavaju da žive na
njihovoj zemlji. Imidž progonjenih ljudi, sa kojim dolaze iz druge zemlje, odnosno maska
progonjenih ljudi, im omogućava da uu u bilo koju zemlju, a njihovi postup#i nakon
dobijanja prava na život, prilično brzo pokazuju lakovernim ljudima njihovo pravo li#e
369
grabljivi#e. )akozvani antisemitizam %iako je ovaj termin netačan, jer su evreji + samo
jedan od mnogih semitskih naroda, meu kojima su ermeni, svi 'rapi, 9r#i, itd& je
izazvana reak#ija na ak#ije evreja, a ne na njihovu na#ionalnost. / svim zemljama su
dobro primljeni, i dato im je pravo i mesto za život i rad, pa čak i omogućavano da grade
jevrejske hramove. $isu im davali, naravno, najbolja zemljišta i najbolje uslove, ali po
čemu su bili i dužni da tako nešto urade3 Zamislite situa#iju* sretnete na uli#i na putu do
svoje kuće porodi#u beskućnika, dajete im sobu u svojoj kući i nahranite ih sa svog
stola, a sledećeg jutra ugošćena porodi#a zahteva od vas da napustite vaš sopstveni
dom i živite u štali, tako da oni mogu da uživaju sve udobnosti vašeg doma, a da se vi
ne pojavljujete pred njihovim očima, sa svojim 9oja stavovima. ' ako se ne slažete sa
ovim stavom, i zahtevate da prihvate ono što se im se nudi ili da napuste vašu kuću,
onda vas proglašavaju antisemitima2 Ipak, ako insistirate da bude po vašem, onda vas
napadaju oružjem i ubijaju i vas i sve vaše voljene, iz prostog razloga što ste odbili da
poštujete :ožiju volju onih, koje ste udomili, koji će porobiti i vas i vašu porodi#u, i vašu
zemlju2 I to nije "ik#ija ili kleveta (siromašnih( evreja, tu su i stihovi iz )ore*
...
10 ko doeš pred neki grad da bi ga napao, najpre mu ponudi mir.
11 ko prihvati mir i otvori ti vrata, =eo narod koji se nae u njemu neka obav$ja
ropski posao i neka ti s$uži.
1- $i ako ne sk$opi mir s tobom nego #arati s tobom, ti ga opko$i,
13 i kada ti ga @ospod, tvoj og, preda u ruke, tada pobij oštri=om ma+a sve
muškar=e koji su u njemu.
1  žene, de=u, stoku i sve što se nae u gradu, sve što i# njega #ap$eniš u#mi #a
sebe.  jedi od svega što si #ap$enio od svojih neprijate$ja koje ti daje @ospod, tvoj
og.
1B ako u+ini svim gradovima koji su da$eko od tebe i ne ubrajaju se u gradove
ovih naroda.
16 *amo u gradovima ovih mnaroda koje ti @ospod, tvoj og, daje u
nas$edstvo nemoj poštedeti život ni+emu što diše.
1; 2ništi ove narode7 eteje, moreje, anan=e, Eere#eje, Neveje i Nevuseje,
kao što ti je #apovedio @ospod, tvoj og,
1> da vas
bogove nene
i da bi biste
nau+i$i da +inite
#greši$i sve odvratne
@ospodu, stvari koje oni +ine #a svoje
svom ogu.
370
=elika (dobra( knjiga i (dobri( 9ospod :og, od samog početka je dobar samo za
evreje, a svim ostalima donosi "izičko uništenje i ropstvo2 =eoma interesantna situa#ija
se pojavljuje* tamo pred nekim malim gradom pojavljuju se nepoznati ljudi, i u ime svog
plemenskog :oga, uzgred budi rečeno, suviše nejasnog, zahtevaju da se preda grad, i
nudi njegovim stanovni#ima da postanu njihovi robovi, ili će biti uništeni u korenu2 I gde
su im dozvolili da preuzmu vlast, oni su to uradili, a gde nisu, primenjivali su strategiju i
taktiku (institu#ije jevrejske neveste ( i zahvatanje parazitskih ekonomskih niša meu
tim narodima, sa svim posledi#ama, kao što je već pomenuto. 4ostoji samo jedno
pitanje* zašto su drugi narodi bili dužni da prihvate jevrejskog :oga ahvea, koji čini,
prema )ori, dobro samo evrejima, a sve druge rase i na#ije moraju biti ili uništene ili da
postanu robovi tih istih evreja3 $e može postojati razlog za to da svaki čovek, svaki
narod prihvati takvog :oga, jer oni nisu evreji i nisu izrailjski narod2 I kako su evreji
relativno malobrojni u poreenju sa ostatkom stanovništva 0idgard+Zemlje, trebalo bi to
da bude razlog svim dobrim ljudima da razmišljaju, kako da se odnose prema ovom
superna#izmu2 I da ovo ne izgleda kao kleveta (siromašnih( evreja, da kompletiramo
(sliku( sa još jednim odlomkom iz )ore*
..
- Ner, evo, mrak "e pokriti #em$ju i gusta tama narode, a nad tobom "e #asjati
@ospod, i njegova s$ava vide"e se nad tobom.
3 /arodi "e i"i ka tvojoj svet$osti i =arevi ka sjaju kojim b$istaš.
 !odigni o+i i pog$edaj unaoko$oQ *vi se skup$jaju i do$a#e k tebi. #da$eka do$a#e
tvoji sinovi i tvoje k"eri koje su negovane, i u naru+ju nošene.
B ada "eš g$edati ni b$ista"eš, tvoje "e sr=e #aigrati od ve$ike
radosti, jer "e se k tebi uputiti morsko b$ago, tebi "e do"i bogatstvo naroda
.
.
9 Dstrva "e me o+ekivati, prvi tarsiski brodovi, da i#da$eka dovedu tvoje sinove, s
njihovim srebrom i #$atom, k imenu @ospoda, tvog oga, k *vetom ogu
#rae$ovom, jer "e te on ukrasiti.
10 uin=i "e graditi tvoje #idine i njihovi =arevi s$uži"e ti, jer sam te udario u
svom gnevu, a$i "u ti se smi$ovati u svojoj mi$osti.
11
njihvoja "e vrata sta$no
ue bogatstvo bitisa
naroda, otvorena, ne"e se #atvarati
svojim =arevima na +e$u. ni danju ni no"u, da na
1- Ner "e propasti svi narodi i sva =arstva koja ti ne budu s$uži$aK ti narodi bi"e
#atrti.
13 & tebi "e do"i $ivanska s$ava, smreka, jasen i +empres, da ukrase mesto gde
se na$a#i moje sveti$ište. Na "u pros$aviti podnožje svojih nogu.
371
1 *inovi tvojih t$a+ite$ja do$a#i"e k tebi i k$anja"e ti se, svi koji su te pre#ira$i
pada"e pred tvoje noge i #va"e te @ospodnjim gradom, ionom *vetog oga
#rae$ovog.
1B /e"eš više biti ostav$jena ni omražena, grad kro# koji niko ne pro$a#i, nego
"u u+initi da budeš ponos doveka, radost i# naraštaja u naraštaj.
16  sisa"eš m$eko mnaroda i grudi =areva. na"eš da sam ja, @ospod, tvoj
*pasite$j, da je Nakov$jev *i$ni og tvoj Dtkupite$j
/ ovom odlomku iz )ore odražava se suština strategije i ak#ije društvenih parazita +

)amnih sila. I, jasno se vidi dan, i vreme početka zahvata i sredstva za zahvat* I...Ner,
evo, mrak "e pokriti #em$ju i gusta tama narode, a nad tobom "e #asjati @ospod, i
njegova s$ava vide"e se nad tobom. I . I to vreme, kada i šta treba da se desi, čak se
odreuje na isti način kao u slavjano+arijevskim =edama + mrak pokriva zemlju i magla +
narode, ovo je opis dolazeće poslednje noći Svaroga2

11. (91). *edam &rugova Jivota skriva"e ama
#em$je ?odova ?ase Ve$ike ...
Mnogi "e $judi poginuti od meta$a i ognja...
eška "e vremena nastati
#a narode Midgard<em$je,
brat "e ustati na brata, sin na o=a,
pote"i "e reke krvi ...
Majke "e ubijati
svoju neroenu de=u...
@$ad i duhovna pustoš
#amuti"e g$ave mnogih $judi i# ?ase Ve$ike
i i#gubi"e oni veru u pravdu i istinu...
1-. (9-). /o, ne"e dopustiti og<vora= Nedini
i ?od /ebeski pogibe$j ?ase...
!onovno u#di#anje ?ase Ve$ike
i buenje %uha<pokrovite$ja
sinova ?oda /ebeskoga
done"e e$i !as ,
koga "e ogovi pos$ati
na *vetu #em$ju ?ase Ve$ike...
D+isti"e se *veta #em$ja
372
od hi$jadugodišnjeg ropskoga iga neprijate$ja uina=a

koji na žrtvu prinose
krv i te$a de=e svoje,
i $ažju i udvorištvom neistinim
truju %uše de=e ?oda /ebeskog...
.
)ora kaže, I... Ner, evo, mrak "e pokriti #em$ju i gusta tama narode ...I a u slavjano+
arijevskim =edama* I... *edam &rugova Jivota skriva"e ama #em$je ?odova ?ase
Ve$ike ...I i ( ... @$ad i duhovna pustoš #amuti"e g$ave mnogih $judi i# ?ase
Ve$ike ... I . Identičnosti opisa dogaaja + ima ih puno, samo su različite reči koje se
koriste da opišu isti "enomen poslednje noći Svaroga, koja je spustila tamni veo nad
evolu#ijom tokom sedam krugova života, ?EED godina, od leta BJ %JDD '! & do leta
HMEB %?JJM+?JJ gg.n.e.&. Isti kosmički dogaaj opisan je i u )ori i u slavjano arijevskim
=edama. edan te isti ... samo sa "undamentalno suprotnih pozi#ija2 I ta, a i druga
strana, očekuju od ovih dogaaja, velike nevolje i krv naroda 0idgard Zemlje2 0nogo
krvi i bede svima, ali zato... evrejima. evrejima u )ori, :og ahve obećava brda zlata,
porobljavanje svih naroda i "izičko uništavanje nepoželjnih2 9ospod :og obećava da će
narodu Izraela tokom prošle noći Svaroga (:ožjem izabranom( narodu I... #asijati
svet$ost ožja ... I .$ad evrejima će zasijati svetlost :oga ahvea, kada sve ostale
narode pokrije mrak2 I iz toga sledi da je blistava svetlost :oga ehove tama svim
drugim narodima i donosi im probleme i reke krvi2 I tako evrejima svetlost :oga ahvea
donosi prosperitet i bogatstvo na račun porobljavanja mnogih naroda i geno#ida
nepoželjnih. I po )ori evreji će sve uraditi za slavu njihovog :oga ahvea, naime,
evreji su njegove alatke. Sve je vrlo jasno, u takvom odnosu postaje jasno šta je :og
ahve, kome tako revnosno služe evreji2 4oslednjih hiljadu godina je bilo vreme
trijum"a mračnih sila i prosperiteta za evreje2 Za potpunu sliku, treba da obratimo
pažnju na tekst iz slavjano+arijevskih =eda*
I... D+isti"e se *veta #em$ja
od hi$jadugodišnjeg ropskoga iga neprijate$ja uina=a
koji na žrtvu prinose krv i te$a de=e svoje,
i $ažju i udvorištvom neistinim truju %uše de=e ?oda /ebeskog...I.
373
)akoe, opet tekst iz )ore*

...
1B *ve što je prvoroeno, od svakog stvorenja, što budu prinosi$i @ospodu, i od
$judi i od životinja, neka bude tvoje. $i prven=a od $judi otkupi i prven=a od
ne+iste
životinje otkupi.
16 &ad budu ima$i najmanje mese= dana, otkupi ih po otkupnoj
=eni, prema utvrenoj vrednosti, pet sika$a srebra prema svetom sik$u. o je
dvadeset gera.
1; *amo prven=a od krave, prven=a od ov=e i$i ko#e nemoj otkupiti.
Dni su nešto sveto. /jihovom krv$ju poškropi o$tar i njihovo sa$o spa$i kao žrtvu
koja se spa$juje na ugodan miris @ospodu.
$a tom mestu, :og je ahve (velikodušno( omogućava evrejima da otkupe sve

prven#e, a da donesu krv i meso kao žrtvu njemu. )o znači da od tog momenta, svaki
evrejin svog prven#a žrtvuje svom bogu ahveu, a krvlju i njegovim mesom kupuje
raspoloženje svog :oga. oš jedan zanimljiv podatak je da, prema )ori, svaki evrejin
otkupljuje prven#e za dosta nov#a u to vreme2 / svakom slučaju, poreenje teksta iz
)ore i slavjano arijevskih =eda jasno pokazuje ko je ko, i ko je :og Izraela2 / stvari,
)ora, Stari i $ovi zavet, sa jedne strane, i slavjano arijevske =ede, sa druge strane, daju
ideju kon"ronta#ije tamnih i svetlih snaga, koja je bila naročito aktivna u poslednjih
hiljadu godina, u $oći Svaroga, kada se priroda sama pojavila (saveznikom( mračnih
sila. 'li ovaj (savez( )amnih sila i prirode + je privremen i povezan direktno sa
zakonima evolutivnog razvoja inteligentnih oblika života, a ne društvenih parazita.
)amne sile + društveni paraziti, uvek maksimalno ispoljavaju svoje interese prilikom
prirodnih pogodnosti. I često ne koriste samo prirodne "enomene i zakone, već i stvaraju
najbolje uslove za sebe. :uržoasku revolu#iju u Gngleskoj, na čijem je čelu stajao
8romvell, koju su, kako se može i pretpostaviti, isplanirali prvobitno evreji2 (=elika(,
;ran#uska revolu#ija ?HH?. godine, na čijem čelu su bili "ran#uski evreji, je izvedena
preko masonske lože (=elikog Ggipta( koja je bila pod kontrolom evreja. 4rva (Cuska(
revolu#ija ?JEM+?JEH. i (=elika ruska( revolu#ija ?J?H.+ sve njih i sve druge revolu#ije
širom svetau ukojima
zemljama potpunosti su "inansirali
su živeli, evreji,
ali (nekako( sve jekoji su uvek
ispadalo govorili
samo o interesima
u interesu jednognaroda
narodau
+ evrejskog2 I to u potpunosti odgovara onome što je zapisano u )ori, kao što je jasno
vidljivo iz tih odlomaka iz Starog zaveta i )ore, koji su bili navedeni ranije.
374
I počevši sa engleskom buržoaskom revolu#ijom, prva stvar koju su uradili

(revolu#ionari( je "izičko uništavanje onih, koji su predstavljali opasnost za njih +
na#ionalno plemstvo i aristokratiju, koji predstavljaju #vet naroda, i koji se kristalisao
više od jednog milenijuma. 7vi su ljudi, na prvom mestu bili opasni, jer su mogli pružiti
ozbiljan otpor planovima jevrejske svetske domina#ije. Slično je i slučaju sa svim ostalim
ratovima. 8o je stajao iza rusko+japanskog rata i ko je imao dobre razlozge za taj rat,
gore navedeni + američki "inansijer akob 6i", koji je dao japanskoj vladi kredit od dvesta
miliona dolara, ogroman u tim vremenima, a kada je Cuska imperija počela da jača
svoje snage na !alekom istoku, svojim nov#em je brzo organizovao prvu rusku
jevrejsku revolu#iju, ?JEM+?JEH. 'li, ni rusko+japanski rat, ni prva jevrejska revolu#ija
nisu dale željene rezultate, iako su uzdrmale temelje Cuskog #arstva. 4osebno je prva
jevrejska revolu#ija ?JEM+?JEH., je naterala #ara $ikolaja drugog, pomoću premijera
S.. =itte, da potpiše unapred pripremljen #arski mani"est, nakon čega je došlo do
"ormiranja !ržavne dume, u kojoj su vladali evreji. I kao što je već rečeno, S.. =itte je
bio igrač akoba 6i"a2 4rvi svetski rat je igra u kojoj su karte delili gospoda 6i" i Cotšild.
8ada se ispostavilo da se ruska imperija nije slomila malim ratom i revolu#ijom ?JEM +
?JEH., ova gospoda nisu napustili da i dalje gaje san o preuzimanju Cuske imperije.
Iznenadni rast Cuskog #arstva nakon rusko+japanskog rata i prve jevrejske revolu#ije
?JEM+?JEH., naterao ih je da dovoljno brzo sprovedu isti plan, ali bolje utemeljen. ?J?B.
gospoda 6i" i Cotšild započinju svoj krvavi spektakl + 4rvi svetski rat ?J?B. i ?J?H. drugu
jevrejsku revolu#iju, koja im je dala željeni rezultat, i Cuska imperija je bila pokorena,
odnosno, preuzeli su vlast u Cusiji ruski evreji. I to je bilo moguće samo zahvaljujući
saučesništvu
su pokušavalizemalja
da uradeZapadne Gvrope
+ pokušali su dai odgrizu
Sjedinjenih 'meričkih
parče !ržava.
kolača ruske edinstveno,
zemlje, a kada tošta
nije uspelo + prisvojili su sredstva u svojim zemljama koja su pripadala #arskoj Cusiji,
porodi#i Comanovih, i drugim bogatim graanima ruske imperije, aristokratiji i klasi
ruskih kapitalista. 'li plan gospode 6i"a i Cotšilda da preuzmu vlast u Gvropi po ruskom
s#enariju, i uz pomoć ruskih bajoneta nije se ostvario. Cuski evreji, preuzeli su vlast u
svoje ruke, nisu želeli da ratuju i umiru radi gospode 6i" i Cotšild. Cuski evreji,
predvoeni evrejinom osi"om !žugašvilijem %Staljin& su odbili da nastave veliki plan da
se preuzme vlast u svetu u ruke evreja, pod planom (permanentne revolu#ije.( $aime,
zbog toga je stupio na snagu drugi plan, "inansijska jevrejska revolu#ija u S'! ?J@J.
godine, poznatija kao =elika depresija. )o je bilo moguće samo zbog činjeni#e da
je?J?A. privatna banka, u vlasništvu jevrejske "inansijske grupe Cotšild+Cok"eler+0organ
dobila pravo od američkog predsednika da štampa dolar. ;inansijskom revolu#ijom su
preuzeli vlast u glavnim i najpro"itabilnijim sektorima američke ekonomije, a jevrejska
"inansijska oligarhija je pokrenula implementa#iju drugog plana zapreuzimanje vlasti u
375
svetu, u kome je Sovjetski Savez imao važnu ulogu, bez obzira na to, svialo se to ili ne
Staljinu i kompaniji. I ovo su uradili na sledeći način ...
376
+.,1. S(VARA$j" 8A*'S('!#" $"&A!#" P&7)

J"VR"JS#' 8'$A$S'J"RA '% SAD
/vreena, ponižena i opljačkana posle 4rvog svetskog rata, $emačka je bila savršen
kandidat za realiza#iju jevrejskog plana za preuzimanje vlasti u "inansijskom svetu.
evrejska oligarhija započela je stvaranje na#ističke $emačke. Za tu svrhu su izabrali
nemačku na#ionalso#ijalističku stranku na čijem čelu je bio austrijski evrej 'dol"
6iklgruber %'dol" 5itler Y 'dol" 6iklgruber&. 8ako je pokazala praksa u ruskom #arstvu,
ideja jevrejskog interna#ionalizma, pokazala se mrtvoroenim detetom. 0esni evreji,
uglavnom (#rni( evreji, rado su prihvatili "inansijsku pomoć za njihovu revolu#iju da bi
preuzeli vlast u zemlji, ali nisu želeli da nastave posle uspeha svoje, da donose
revolu#iju (slobode naroda( drugim zemljama. :ili su sasvim zadovoljni onim što su imali
u rukama, i nisu želeli da umiru za interese drugih i da izgube dostignuto u svojim
zemljama, zbog interesa jevrejske "inansijske oligarhije koja ih je smatrala graanima
drugog reda. ' sukob izmeu "rak#ija <eiba :ronštajna %)ro#ki& i osi"a !žugašvilija
%Staljin& pokazao je tu nespremnost dovoljno jasno. S obzirom na gore rečeno, velike
nade meu jevrejskom "inansijskom oligarhijom, koja je u osnovi levitska, u mesni
judaizam nije bilo. !ozvolite mi da vas podsetim da su leviti postavljeni iznad svih
evreja od strane :oga ahvea. ' razlog za ljubav :oga ahvea prema levitima je u
tome, što je to koleno evreja direktno izvedeno od Se"a + sina Gve i samog ... :oga
ahvea, o čemu piše i u )ori i u Starom zavetu, sa kodnim imenom (obnova božanskog
semena.(
!akle, u $emačkoj je odlučeno da se podrži na#ional+so#ijalizam, koji u sebi sadrži ideju
kombina#ije jevrejskog so#ijalizma na na#ionalnoj osnovi konkretne zemlje + $emačke2
:oljeg vremena da se izae sa $a#ional So#ijalizmom jednostavno nije bilo. $em#i su
se posle prvog svetskog rata osećali poniženo, izdano i opljačkano od strane svih, pa je
priča o njihovoj posebnoj istorijskoj misiji bila melem za njihovu dušu. Izbor $emačke
kao sredstva za realiza#iju programa uzimanja vlasti u svetu od strane jevrejske
"inansijske oligarhije, iz gore navedenih razloga, bio je idealan. $aime, odbijanje osi"a
!žugašvilija i njegove grupe, da nastave plan jevrejske "inansijske oligarhije razvijenog
pod kodnim imenom (permanentne revolu#ije(, dovelo je do stvaranja "ašističke
$emačke. 4red izbore u $emačkoj ?JAA. godine, korpora#ije i banke su donirale za
potrebe na#ističke partije, milion tri stotine i deset hiljada dolara %?,A?E,EEE.EE&, pored
pojedinačnih dona#ija od petsto osamdeset i šest hiljada dolara %{ MD,EEE.EE&. )ako je
377
na#istička partija u $emačkoj pred izbore ?JAA. od korpora#ija, banaka i pojedina#a,

dobila milion osamsto devedeset šest hiljada dolara2 4olitički doprinosi koje su donirali
industrijal#i i bankari, bili su stavljeni pred izbore na raspolaganje na#ističkoj partiji ?JAA.
godine3 7gromna većina tih (dona#ija( za izbornu kampanju na#ističke partije u
$emačkoj je došla iz S'!, od banaka i korpora#ija, i većina njih je pripadala evrejima2
=eoma interesantna (računi#a( se dobija2 'li to nije sve. 4osle pobede na#ističke partije
na izborima i imenovanja 5itlera kao kan#elara $emačke, kapital S'! je širokom
(rekom( nastavio da teče u $emačku.
4reko njujorške berze je investirano u razvoj nemačkih kartela osam stotina dvadeset
šest miliona četiri stotine hiljada dolara 222 Iznos za to vreme je prosto "antastičan2 Svi ti
investi#ioni sindikati su u vlasništvu direktno ili indirektno jevrejskih "inansijera2 Oeleo bih
da vas podsetim, da je sav jevrejski nova# ulagan u nemačku industriju %uglavnom
vojnu& u to vreme, kao i u Sjedinjenim 'meričkim !ržavama pred =eliku depresiju
%?J@J+?JAJ.&. 7gromne količine nov#a odlaze u razvoj nemačke industrije, a u
$emačkoj se ljudi raduju zbog činjeni#e da je sa dolaskom 5itlera na vlast nestala
nezaposlenost, da je došlo do brzog ekonomskog oporavka, itd.. ' u samim S'!
nastavlja da raste nezaposlenost, mnogi ljudi gladuju.Ceklo bi se, protivrečnost. 'li to je
samo na prvi pogled. / stvari, ne postoji nikakva protivrečnost, a sve je čak i vrlo
logično i detaljno promišljeno. 7 uzro#ima =elike depresije se već govorilo, pa idemo
pravo na njen rezultat. )okom =elike depresije, većina velikih banaka i najpro"itabilnije
industrije se preselilo u jevrejske ruke, i to kao prvo. Istovremeno, jevrejska "inansijska
oligarhija Sjedinjenih 'meričkih !ržava stvara "ašistički režim u poniženoj $emačkoj, +
to kao drugo2 $a prvi pogled, izmeu ovih pojava nema veza, ali to je samo iluzija, iza
koje su stajali planovi jevrejske "inansijske oligarhije da preuzme svetsku vlast.
/ba#ivanje sredstva u vojnu industriju je imalo veoma spe#i"ičnu namenu. evrejskoj
"inansijskoj oligarhiji je bilo potrebno da na#istička $emačka razvije veliku vojsku.
8reiranje, u devastiranoj $emačkoj, vojne industrije je dobro de"inisan #ilj + jevrejski
"inansijski magnati spremali su na#ističku $emačku za rat. Znali su gde njihov nova#
ide. $e samo da su znali, već su samo zbog toga i davali nova#, i njih nije uopšte
zanimalo da li će na#istička $emačka vratiti taj nova# ili ne. 7čekuju višak pro"ita i
svetsku domina#iju ... koju je trebalo da donese poraz na#ističke $emačke. 4oraz
na#ističke
poraz3 $emačke3
7dgovor je vrloZašto je bilo potrebno
jednostavan ... uložiti ogromne količine nov#a i očekivati
$emačka je imala malo svojih strateških resursa i rezervi, za šest mese#i ili godinu dana
neprijateljstava, maksimum. 8onačno, ovi resursi su se mogli povećati na uštrb
zarobljenih strateških resursa protivnika, ali i sa tim resursima na#istička $emačka
378
mogla je da se ispruži samo nekoliko godina. 4roširenje resursa se desilo na uštrb

strateških resursa nemačkih saveznika, na primer, strateškim rezervama na"te
Cumunije, ali rumunska na"ta je bila relativno loša. I što su više nastavljali tu praksu, to
je bilo bolje za jevrejsku "inansijsku oligarhiju.
Iz kojih razloga je to3 Gvropski evreji, od kojih su većina bili (#rni( evreji, nastojali su
da dominiraju svetom za sebe, a ne za račun (belih( evreja, čija je glavna baza u
tridesetim godinama bila u Sjedinjenim !ržavama. =oa (#rnih( evreja je bio Sovjetski
Savez, na čijem je čelu osi" !žugašvili %Staljin& i njegova grupa. $aime, veliki pro#enat
(#rnih( evreja je bio u redovima komunista ili je saosećalo sa njima. Zato su gotovo sve
značajne pozi#ije u bilo kojoj komunističkoj partiji u Gvropi i svetu zauzimali
na#ionalnosti i u osnovi evreji, uglavnom (#rni( evreji. )akvu podršku (#rnih( evreja
komunističkom pokretu, su u potpunosti kontrolisali osi" Staljin i njegov tim, i to je jasno
pokazivalo (belim( evrejima koga oni podržavaju, i na čijoj su strani. $akon dolaska
6iklgruber 'dol"a %5itler& na vlast u $emačkoj, Staljin je nastavio još intenzivniju
militariza#iju zemlje. Znao je ko stoji iza 5itlera i da će pre ili kasnije doći do vojne
kon"ronta#ije. Staljin i njegov tim su smatrali da njihovi konkurenti u potrazi za svetskom
domina#ijom kopaju sami sebi grob, ali se ispostavilo da neće biti onako kako su
planirali jedni, a čemu su se nadali drugi.
!ogaaji su se odvijali po s#enariju, koji nisu očekivali ni (beli( evreji, a ni (#rni( ...
resursi ogromne zemlje počeli su da se koriste za početak rata koji je bio neminovan.
osi" Staljin se nadao da će pobediti svoje inostrane konkurente za svetskom
domina#ijom. Staljin se nadao da će iskoristi situa#iju, koja bi nastala is#prljivanjem
zaraćenih strana i njihovih ekonomija, a onda će on doći u Gvropu, kao oslobodila# od
"ašističke kuge, i donese (spašenje( #rvenom kugom. I #rvena i "ašistička kuga je
zamisao jedne iste "inansijske oligarhije evreja + oni su ih u potpunosti "inansirali, a
ideologija je samo dodatak u potpunosti napravljen po evrejskim zapovestima iz )ore
za puno duhovno i "izičko porobljavanje 9oja.
osi" !žugašvili %Staljin& je pomogao na#ističkoj $emačkoj, i to strateškim sirovinama,
što se nastavilo sve do izbijanja rata izmeu na#ističke $emačke i SSSC @@. juna ?JB?.
godine2 9lupost Staljina3 $e, to je prebrz zaključak. osi" !žugašvili %Staljin& je bio
nestrpljiv da na#istička $emačka bude u stanju da zgazi pod sobom mnoge zemlje u
Gvropi, '"ri#i, :liskom istoku i 'ziji, tako da bi kasnije, pod maskom oslobaanja od
"ašističkog jarma, uveo u okupirane zemlje, sovjetske trupe i ... porazio na#ističku
$emačku, i na taj način postane (najveći( (oslobodila#( naroda sveta2 ' uz svu tu
(pomoć( osloboenim narodima da uvede (svetlost( so#ijalizma i komunizma2
379
!akle, početkom !rugog svetskog rata, u svetu su iznikle dve jevrejske grupe. / S'!
grupa (belih( evreja, a u Sovjetskom Savezu grupa (#rnih( evreja, koji su se pobunili
protiv autoriteta (belih( evreja, nakon osvajanja "inansijske vlasti Cuske Imperije ?J?H.
godine. I svaka od ovih grupa igra svoju igru, pokušavajući da se meusobno porazi. 'li
u nečemu su oni bili isti, u želji da preuzmu vlast nad svetom, iskoristivši za to 9oje, a
poželjno ih je, uništi što je više moguće u ovoj ratnoj mašini (za mlevenje mesa.( 'li,
dogaaji su krenuli takvim putem kojim nisu u potpunosti sprovedeni planovi bilo koje od
ovih grupa. Iako su se planovi (belih( evreja ispunili u mnogo većoj meri nego planovi
(#rnih( evreja iz SSSC. $akon početka !rugog svetskog rata, koji je počeo sa
napadom na#ističke $emačke na 4oljsku u septembru ?JAJ. godine, dogaaji su se
odvijali po povoljnom s#enariju za obe grupe. 4očetkom neprijateljstva u Gvropi završila
se =elika depresija u S'!. Čudna (slučajnost(23 $aravno, nije slučajnost, već je to
očekivani rezultat, tj. planirani rezultat. 'merički jevrejski "inansijeri, organizovali su
"inansijsku revolu#iju ?J@J. godine u Sjedinjenim 'meričkim !ržavama, što je rezultiralo
njihovom "inansijskom kontrolom nad zemljom, i nisu bili u žurbi da investiraju nova#
američkog naroda u oporavak uništene privrede. 7ni su koristili nova# za izgradnju
na#ističke $emačke, kako bi uz njenu pomoć dobili priliku za "inansijsko porobljavanje
sveta. 4rivreda S'! je ubrzo obnovljena nov#em zaraćenih evropskih zemalja. $aime,
radi toga je i stvarana ratna mašinerija u $emačkoj. 7be zaraćene strane su dobijale
vojne naredbe iz 'merike, a posebno veliki "inansijski tokovi su uplovili u džepove
jevrejskih "inansijera S'! iz zemalja kao što su Gngleska i ;ran#uska. )o su "inansijski
tokovi iz antihitlerovske koali#ije. =oleo bih da razjasnimo neke od nijansi koje obično ne
vidi većina ljudi.
najnaprednija / "ašističkoj
vojna industrija.$emačkoj nov#em
)o znači da američkih
su zemlje evreja stvorena
antihitlerovske koali#ijejeprimorane
da koriste vojnu tehniku odgovarajućeg nivoa. ' uspostavljanje domaće proizvodnje
vojne opreme na takvom nivou u ovim zemljama je bilo neophodno za vojnu ak#iju na
odgovarajućem nivou. I tako ... 'merikan#i se pojavljuju tu kao ponuači za
zadovoljenje svih strana, sa neophodnom opremom za moderno ratovanje,
proizvedenom u S'!, naravno, samo za zlato, srebro i platinu, jer papirni nova# tokom
rata nije imao vrednost i takve transak#ije se praktično nisu ni dešavale. 4ri tome,
američka vlada, iza koje je stajala jevrejska "inansijska oligarhija, daje vojne proizvode
na dug ako kup#i nisu mogli odmah da plate. Zbog toga, da bi se američka vlada, koja u
to vreme još uvek nije u potpunosti pod kontrolom jevrejske "inansijske oligarhije,
aktivno uključila u vojnu avanturu, "inansijska zajedni#a preko svoje lutke +predsednika
;ranklina Cuzvelta, uključuje S'! u rat na strani antihitlerovske koali#ije. 6taviše, S'!
su, u prin#ipu, isprovo#irale apanski napad na pomorsku bazu 4erl 5arbor na
5avajima. )ek nakon toga Cuzvelt uspeva da prevazie izola#ijski sentiment u
380
američkom 8ongresu i Senatu, i potpuno pokreće program pljačke zemalja Gvrope.

Sjedinjene !ržave su kao piroman, koji, nakon što je izazvao požar, nudi vodu za
gašenje požara po sasvim (razumnoj( #eni2 Zašto je to bilo potrebno3 Sasvim izvesno,
da se postigne kontrola nad svetom. !o početka !rugog svetskog rata, S'! praktično
nisu imale uti#aja na politiku i ekonomiju u svetu. Svet kontrolišu kolonijalne imperije
Gngleska, ;ran#uska, $emačka, 6panija, 4ortugal i 5olandija. 4osebno mesto meu
njima ima britanska kolonijalna imperija, koja je bila pravi monstrum i kontrolisala je pola
sveta. Za skoro pet stotina godina 'lbion dominira morima i okeanima, i ka britanskim
ostrvima su tekla bogatstva velikih i bogatih kolonija, a najbogatija od njih je bila Indija.
0ože se samo zamisliti kolika su blaga nagomilana u Gngleskoj tokom ovih pet stotina
godina2 !akle, nakon završetka !rugog svetskog rata, ova kolonijalna imperija je imala
veliki dug prema Sjedinjenim !ržavama. $akupljeno, preko pet stotina godina
bogatstvo, ukradeno iz kolonija, u nekoliko godina rata prelilo se u skladište 'meričke
banke, koja je, naravno, pripadala evrejima. Isto se desilo i sa svim drugim kolonijalnim
imperijama. 4osle !rugog svetskog rata, svi su bili u sličnom stanju. /z sve ovo, veći
deo Gvrope je bio u ruševinama, ekonomije ugrožene, generalno, slika je jadna* 4osle
rata, gotovo sve kolonijalne imperije su prestale da postoje, ne toliko zbog na#ionalnog
oslobodilačkog pokreta u većini tih kolonija, već uglavnom zbog činjeni#e ... da
metropole jednostavno nisu imale nov#a za održavanje kolonijalnih poli#ijskih
administra#ija i vojnih jedini#a istih. 0etropole su morale da zatvore većinu svojih
kolonija i svojih delatnosti, i to je bio glavni razlog nezavisnosti kolonija. /ostalom, raniji
stanovni#i kolonija nisu izrazili posebnu (radost( kolonijalnim vlastima, ustan#i i neredi
su potisnuli bez
osiromašenje milosti kolonijalne
metropola u !rugomtrupe. !akle,
svetskom glavni
ratu. razlog
edina za gubitak
zemlja kolonija izjerata
koja je nastala bilo
sa nevienim rastom privrede, bile su Sjedinjene 'meričke !ržave2 0eutim, nije samo
pro#vat ekonomije došao u ovu zemlju kao rezultat rata, kada je u tu zemlju ušlo
bogatstvo pola sveta, već se i radikalno promenila politička situa#ija u Sjedinjenim
!ržavama. 4o završetku !rugog svetskog rata, S'! su postale glavna svetska sila,
koja je bila protivteža Sovjetskom Savezu. 8ada analizirate rezultate ovog rata,
postavlja se pitanje + kome je on bio pro"itabilan 23 I ispostavlja se da je on bio koristan
samo jevrejskim američkim "inansijskim krugovima. 9lavni pobednik, koji je platio sve
teškoće rata velikim gubi#ima života i urušavanjem privrede, bio je Sovjetski Savez.
4rema zvaničnim poda#ima, platio je pobedu nad na#ističkom $emačkom sa dvadeset
osam miliona života2 $emačka je sama izgubila devet miliona ljudskih života. I sve ove
žrtve su podnete kako bi jevrejska "inansijska elita stekla kontrolu nad ekonomijama
planete2 8ontrola nad privredom + znači stvarnu vlast nad svetom2 oš jedno. $igde u
svetu se nije čulo za istinske velike tragedije + smrt dvadeset osam miliona ljudi u
381
Sovjetskom Savezu, od kojih su većina bili #ivili, žene i de#a, a većina od njih su Cusi,
/krajin#i i :elorusi2 'li o smrti tolikog broja ljudi, svet ćuti, kao da se ništa nije desilo.
)akoe, postojeći (slobodan i demokratski( svet ćuti o uništavanju desetina miliona ljudi
tokom i nakon =elike jevrejske revolu#ije ?J?H. u ogromnom ruskom #arstvu2 'li velika
većina ubijenih pod represijom su bili isto Cusi, /krajin#i i :elorusi2 $aravno, planovi
jevrejskih "inansijera nisu ispunjeni sto posto. 7ni nisu mogli da unište Sovjetski Savez i
kazne ga u punoj meri, niti njegovu vlast koja se pobunila protiv (belih( evreja. 'li,
kazniti svoje kolege evreje nije bila najvažnija svrha njihove politike prema Cusiji. 7ni
su morali da potpuno unište genetske temelje ruskog naroda, kako bi se sprečilo
eventualno oživljavanje ruskog naroda posle krvave $oći Svaroga. 4ošto samo ruski
narod može zaustaviti njihov pobedonosni pohod širom planete, kao što je navedeno u
svim svetim izvorima mnogih zemalja. Sve prognoze ukazuju na Cusiju, kao #entar za
budući prosperitet #elog čovečanstva, što bi značilo da društveni paraziti gube svoju
moć i bogatstvo, koje, uh, ne žele da izgube2 oš jedna zanimljiva činjeni#a je, da su
pobunu protiv vlasti osi"a !žugašvilija %Staljin& i njegovog tima, bili primorani da izvedu
milom ili silom. 7dbijanje Staljinove grupe da realizuje planove permanentne revolu#ije,
u stvari, nije promenilo rezultat. 9ospoda 6i" i Cotšild su primoravali Sovjetski Savez da
uradi šta im je bilo potrebno + da osvoji za njih vlast nad svetom. 0ada sa jednim veoma
važnim odličjem. Cuski narod, iako je pretrpeo velike gubitke od strane sovjetskog
režima i u !rugom svetskom ratu, nije nestao sa li#a zemlje kao što su se nadala ova
gospoda. / varijanti permanentne revolu#ije, ruski narod bi bio uništen i nestao bi sa
li#a 0idgard + Zemlje. )o je bio plan gospodara <eiba :ronštajna %)ro#ki&. Isti zadatak
je dobio i 6iklgruber
(:arbarosa(, 'dol"prevodi
čije se ime %5itler&.kao
9eneralštab na#ističke $emačke je razradio plan
(ruski varvari.(
4rema ovom planu, ako na#istička $emačka pobedi Sovjetski Savez, pedeset
pro#enata Slovena je planirano da se uništi "izički, a preostalih pedeset odsto je
planirano da se steriliše i pretvori u robove2 )o je bio plan na#ista, ali o njemu (iz nekog
razloga( nisu govorili mediji, i to ne samo (tamo negde(, već i u samoj Cusiji. osi"
!žugašvili %Staljin& i njegov tim nisu bili zabrinut zbog toga koliko Cusa umire da bi
ostvarili svoje #iljeve, koji su ujedno i želja za svetskom domina#ijom. Staljin nije bio
budala, znao je za koga i zbog čega se raa militarizovana $emačka. Samo je hteo da
potuče
prevarili.svoje inostrane
Staljin rivalezbog
je prevaren u igridezin"orma#ija
za svetsko gospodarstvo. 'li su zato
da je 5itler planirao oni njega
da napadne
:ritaniju. Staljin je očekivao da će $emačka početi sa radom na preba#ivanju nemačkih
trupa na britanska ostrva. I kada su $em#i u potpunosti započeli vojne opera#ije u
Gngleskoj, Staljin je pripremao udara# nemačkim trupama po #eloj dužini grani#a
Sovjetskog Saveza. Skoro svi ljudski resursi bili su rasporeeni u blizini grani#e, i čekali
382
komandu za napad. 5itler je znao o planovima Staljina i preuzeo je preventivni udar

nekoliko nedelja pre sovjetske o"anzive, a to je bio jedan od glavnih razloga za tako
velike gubitke ljudi i vojne opreme u prvim mese#ima rata sa Sovjetskim Savezom.
Staljin je verovao da 5itler nikada neće započeti rat na dva "ronta, što je samo po sebi
bilo strateško i taktičko kompletno ludilo. 'li, Staljin nije verovao da je 5itler bio ludak i
tako ... očekivao je njegove vojne opera#ije protiv =elike :ritanije. 5itler nije bio lud,
znao je sve (čari( rata na dva "ronta, ali jednostavno nije imao izbora2 'ko bi počeo
vojnu opera#iju protiv Gngleske, udarile bi na $emačku sovjetske trupe ... i rat za
$emačku u ovoj verziji bi se završio vrlo brzo. $eočekivanim napadom na Sovjetski
Savez, 5itler je produžio agoniju za četiri godine, i ta je njegova odluka koštala Sovjetski
Savez nekoliko desetina miliona ljudskih života, a sama $emačka je izgubila devet
miliona. / svakom slučaju, stvari su se odvijale na način na koji je računala jevrejska
"inansijska ologarhija preko okeana.'li nisu očekivali da će Sovjetski Savez opstati i da
će preživeti takav udara#. I nije bilo samo to + sovjetski vojni#i, od kojih su većina bili
Sloveni, ne samo da su izdržali udara# nemačke armije, kada su izgubili mnogo svojih
strateških rezervi, već su zaustavili napredovanje nemačke vojske i njenih saveznika, i
počeli da razbijaju njihovu armiju jednu za drugom. I ?JBA. je došlo do radikalne
promene na Istočnom "rontu, i nemačke trupe su počele da gube okupirane teritorije.
)akav preokret gospoda 6i" i Cotšild očigledno nisu očekivali. 7čekivali su da će
nemački vojni#i pregaziti Sovjetski Savez i, samim tim, sami će oslabiti toliko, da
(savezni#i( neće imati veliki posao sa njima. evreji su zaista želeli da kazne buntovnike
protiv svoje vlasti, ( #rne ( evreje Sovjetskog Saveza i sve druge evropske zemlje.
$jihovi planovi)ora
?J?H. godine. za sti#anje
kaže dakontrole nad svetom,
je :og 9ospod sukoleno
stavio se izjalovili
<evitaposle
iznadjevrejske revolu#ije
svih ostalih
plemena udinih, i odbijanje bilo kog evreja da ispuni :ožji #ilj preko njegovih
posrednika, <evita, u )ori se smatra jednim od najvećih zločina protiv :oga*
.....
> ada je @ospod odvojio 'evijevo p$eme da nosi kov+eg @ospodnjeg save#a, da
stoji pred @ospodom s$uže"i mu i da i#ri+e b$agos$ove u njegovo ime, kako radi i
danas.
9 ato 'evije nema ni de$a ni nas$edstva sa svojom bra"om. @ospod je njegovo
nas$edstvo, kao što
10  ja sam ostao namu je kao
gori rekao @ospod,
i prvi tvoj og.dana i +etrdeset no"i, i @ospod
put, +etrdeset
me je i taj put us$išio. @ospod nije hteo da te uništi.
383
8azna za svakog evreja, koji odbije iz nekog razloga da ispuni :ožju volju, saglasno
)ori je smrt. / )ori se dugo nabrajaju sve vrste kazni i prokletstva :oga ahvea za
svakog evreja, koji njegove zapovesti odbije*
......................................................... .....
? Čuvajte se da se vaše sr#e ne prevari, pa da zastranite i da obožavate druge bogove
i klanjate im se,
?H da se 9ospod ne bi žestoko razgnevio na vas i zatvorio nebesa da ne bude kiše i da
zemlja ne daje svoj rod, pa da brzo nestanete s dobre zemlje koju vam daje 9ospod.
?D 7ve moje reči usadite u svoje sr#e i u svoju dušu, privežite ih kao znak na ruku i
neka vam budu kao povez meu očima.
9ospod :og je pozvao svakog evrejina da ubije svakog ko pokuša da ga izba#i sa puta
(istine( + da ga udalji od (svetlosti( :og ahvea*

6 ko bi tvoj brat, sin tvoje majke, i$i tvoj sin i$i tvoja k"i i$i tvoja vo$jena žena i$i
tvoj drug koga vo$iš kao svoju dušu, pokušao u tajnosti da te nagovara7 ‹ajde da
s$užimo drugim bogovima‰, koje niste po#nava$i ni ti ni tvoji prao+evi,
; nekim bogovima naroda koji su oko vas, u tvojoj b$i#ini i$i da$eko od tebe, od
jednog do drugog kraja #em$je,
> nemoj da pristaneš na to što on že$i i nemoj da ga s$ušaš. /eka ga tvoje oko ne
ža$i, nemoj se smi$ovati na njega i nemoj ga štititi,
9 nego ga ubij. /eka se tvoja ruka prva digne na njega da ga pogubiš, a onda ruka
sveg naroda.
10 aspi ga kamenjem da umre, jer je on hteo da te odvrati od @ospoda, tvog
oga, koji te je i#veo i# egipatske #em$je, i# doma robovanja.
11 o "e +uti =eo #rae$ i up$aši"e se, tako da se meu vama više ne"e +initi takvo
#$o.
Zanimljivo, ispostavilo se da :og ahve zahteva od svakog evreja da ubije svakoga ko

pokuša da uzdrma veru u njega, bez obzira na to, ko to radi + brat, sestra, majka ili ota#,
sin ili ćerka, ili prijatelj. )ačno, Izrailja# treba odmah da ubije udu u slavu njihovog :oga
ahvea2 I takve ak#ije u ime :oga ehove, potrebno je da preduzme svaki evrej, makar
kada samo pokušate da mu uzdrmate veru u :oga ahvea2 Čak postoji samo jedna
384
kazna za to, a to je smrt2 Svaki Izrailja# je dužan da bude veran, ne svojoj porodi#i, ne
prijateljima, već bogu ahveu, kome treba da bude veran svaki evrejin. I samu
propisanu kaznu je neophodno sprovesti samo zbog pokušaja da se zavede drugi
evrejin od svoje vere23 Gvo šta o ovome govori evrejima u njihovoj Svetoj knjizi*

1- ko u nekom od svojih gradova koje ti @ospod, tvoj og, daje da u njima
prebivaš, +uješ da se govori7
13 ‹# tvoje sredine i#aš$i su pokvareni $judi da bi #ave$i stanovnike svog grada,
govore"i7 ‹ajde da s$užimo drugim bogovima‰, koje vi ne po#najete,
1 tada to istraži, ispitaj i potanko se raspitaj o tome, pa ako se utvrdi da je to
istina i da se nešto tako odvratno #aista dogodi$o u tvojoj sredini,
1B oštri=om ma+a pobij stanovnike tog grada. 2ništi grad i oštri=om ma+a pogubi
sve što je u njemu, #ajedno sa svom njegovom stokom.
16 *av p$en i# njega skupi nasred trga i vatrom spa$i grad i sav p$en i# njega kao
=eo prinos @ospodu, svom ogu. /eka od njega doveka ostanu samo ruševine i
neka se nikada ne obnovi.
1;  ništa od onoga što je odreeno #a uništenje neka ne prione #a tvoju ruku, da
bi se @ospod odvratio od svog žestokog gneva i da bi ti bio mi$osrdan, da bi ti se
smi$ovao i umnožio te, kao što se #ak$eo tvojim prao+evima.
1> ato s$ušaj g$as @ospoda, svog oga, i drži sve njegove #apovesti koje ti
danas dajem, da bi +inio ono što je ispravno u o+ima @ospoda, svog oga.
Čak i evrejima samim, svojim izabranim predstavni#ima, 9ospod :og nudi samo dve
op#ije* ili da slepo slede njegove zamisli, koje izražavaju <eviti, ili smrt zbog odbijanja da
tako rade. (!obar( :og32 !akle, 5itler je imao plan za uništenje dela (#rnih( evreja, da
pokaže svim evrejima na svetu (ko je gazda.( I pored toga, broj ubijenih od na#ista
evreja, od septembra ?JAJ. do maja ?JBM. godine iznosio je manje od tri stotine hiljada
ljudi, što je samo po sebi takoe velika tragedija, ali od ?JBH. godine Svetski jevrejski
mediji ponovo počinju da govore svima o šest miliona ubijenih evreja, isto što su
pokušali posle 4rvog svetskog rata, objavljivanjem slika (ubijenih( evreja, ?J.
oktobra,?J?J. godine u (jevrejskoj novini( u $jujorku. 4ošto 4osle 4rvog svetskog rata
svetska zajedni#a nije reagovala na ove lažne podatke, posle !rugog svetskog rata
evreji su bili pametniji i imali su u vlasništvu većinu medija, kako u Gvropi tako i u S'!.
I zbog toga su bili u stanju da nametnu svetu mit o jevrejskim žrtavama i o narodu
(mučenika(, najviše pogoenom od nemačkih "ašista, koji su bili u potpunosti "inansirani
od evrejskih "inansijera iz Sjedinjenih 'meričkih !ržava. ' u vrhu same $a#ional
385
so#ijalističke partije je bilo mnogo čistih evreja2 !a ne pominjemo činjeni#u da je i sam

'dol" 6iklgruber %5itler& punokrvni evrejin preko njegove majke2 'li to nije sve2 /
nemačkoj vojs#i je bilo sto pedeset hiljada evreja koji su služili u "ašističkoj armiji u činu
vojnika, do generala2 ' mnogi od njih za besprekornu službu )rećem Cajhu su bili
nagraeni od vrha vlasti2 Za mnoge, stotinu pedeset hiljada ne zvuči toliko značajno. 'li
nemojmo prebrzo donositi zaključke. Stvar je u tome, da je sto i pedeset hiljada zdravih
muškara#a evreja bilo regrutovano. I oni imaju roditelje, braću i sestre, bake i dede, a
nisu svi muškar#i jevrejske popula#ije u $emačkoj bili vojno sposobni, i nisu svi oni koji
su bili vojno sposobni, bili sposobni da služe u pešadiji ili mornari#i2 !akle, sto i pedeset
hiljada vojnika i o"i#ira jevrejskog porekla, predstavlja više od jednog miliona evreja u
$emačkoj. )o znači da je skoro svaka jevrejska porodi#a u $emačkoj imala člana koji
se borio na strani na#ista, a oni nisu ništa manje nego što su sami $em#i odgovorni za
ubijanje miliona ljudi2 I to, kao prvo + dvadeset osam miliona sovjetskih ljudi, od kojih su
većina bili Sloveni2 !akle, šta o holokaustu uporno govore mediji %koji, su, uglavnom u
vlasništvu evreja&, kada su jedini pravi geno#id uradili, (ruski( evreji posle revolu#ije
?J?H. a nastavili na#isti nov#em istih jevrejskih "inansijera iz S'! protiv Slovena,
uglavnom Cusa3 Cusija je pretrpela geno#id, izgubila je, ukupno, sedamdeset do sto
miliona ljudi2 7vo je prava slika. 'li, o ovome je (nekako( evrejska svetska štampa
ćutala, a onda negirala govoreći + to su samo 9oje2 9oje, koji bi trebalo da budu uništeni
ako ne slušaju i ne žele da budu robovi, i to se jasno kaže u (svetoj( knjizi svakog
evrejina, )ori2 Činjeni#u da nije bilo holokausta, pokazala je jedna osoba koja je
napisala knjigu (6est miliona, izgubljeno + naeno(, u kojoj, na osnovu činjeni#a i samo
činjeni#a dokazuje
stotine pedeset šestdahiljada
nije bilo šest miliona
mrtvih2 ubijenih
4osle osam evreji,
godina već da
suenja je bilo samo
u 8anadi, dve
izdavač
knjige, je bio u stanju da dokaže da su sve in"orma#ije u ovoj knjizi zasnovane na
stvarnim dokumentima i apsolutno pre#izni2 Za osam godina, sve jevrejske organiza#ije
u svetu, njihovi najbolji advokati nisu mogli da pobiju nijednu činjeni#u u ovoj knjizi, ali
ko zna bilo šta o samom pro#esu i njegovim rezultatima3 4raktično niko2 !ok svet
nastavlja da (troši( mit o holokaustu, koga nikada nije bilo2 $ije bilo gasnih komora ili
krematorijuma u kojima su spaljivani evreji2 )ačnije, krematorijumi su postojali, ali nisu
palili evreje, već leševe ljudi koji su umrli od ti"usa i drugih zaraznih bolesti, u #ilju
sprečavanja epidemija. /zgred, tela mrtvih od ti"usa i drugih opasnih zaraznih bolesti
nisu paljena samo u kon#entra#ionim logorima, već i u svim drugim mestima širom
sveta i u svim vremena. I još, meu umrlim od ti"usa, itd.., i spaljenih u krematorijumima,
u kon#entra#ionim logorima je bilo veoma malo evreja2 oš jedan zanimljiv podatak, ko
je od evreja slat u kon#entra#ione logore. $e svi, već samo oni koji su se borili protiv
okupa#ionog režima u pokretima otpora. 8oji su uglavnom bili pod kontrolom komunista,
386
grupe osi"a !žugašvilija %Staljin&. !rugim rečima, u pokrete otpora ulazili su evreji
pobunjeni#i protiv vlasti <evita, kojima je ona u )ori data od :oga ahvea. :unt (#rnih(
evreja protiv levitskih, prema )ori, je pobuna protiv samog :oga ahvea i njegovih
zakona. I to se, prema )ori, kažnjava smrću. Svi jevreji moraju da se pridržavaju zakona
)ore, inače mu slede smrt i prokletstvo. !akle, po udejskim zakonima, svi evreji koji
su prišli na stranu pobunjenika, predmet su "izičkog uništenja i zastrašivanja svih ostalih.
I činjeni#a da se u nemačkoj vojs#i borilo stopedeset hiljada evreja, sama po sebi kaže
da nije bilo geno#ida. $ije bilo bilo kakvog geno#ida nad evrejima, ali je bilo ubijanja
evreja koji su odba#ili zakone )ore i :ožje zapovesti :oga ahvea. )o je bio rat izmeu
dve grupe udeja, izmeu (belih( evreja i buntovnih (#rnih( evreja.
Oeleo bih da pomenem još jednu činjeni#u, koja je (nekako( teška evrejskim medijima.
4osle izbijanja rata izmeu S'! i apana, američka vlada je ba#ila u kon#entra#ione
logore dve stotine pedeset hiljada američkih graana japanskog porekla2 $jihova #ela
krivi#a je bila samo u tome da imaju japanske korene. =lada je ne samo ba#ila ove ljude
u logore, veći zaplenila svu njihovu imovinu. 4osle rata, svi oni koji su preživeli su
pušteni, ali nikom nikada, nije vraćena njegova oduzeta imovina2 )ako se dešava, šta
da se radi2 'li o tome se ne govori ništa u samim S'!, pa čak ni u apanu2 !akle,
izvrtanje činjeni#e da su neki od evreja koji su učestvovali u pokretima otpora, završili u
kon#entra#ionim logorima, nije lepo. )o je bila njihova kazna za podršku pobunjeni#ima.
)o su isti (#rni( evreji, koji su počeli da igraju svoju igru protiv grupe (belih( jevrejskih
gospodara 6i"ovih i Cotšildovih, kao što je rečeno. !akle, iz perspektive )ore, samo je
smrt kazna za otkazivanje :ožjim zapovestima, ništa više od toga. 'li, to je + posebna
priča ...
8ampanja o izmišljenom holokaustu u jevrejskim medijima je klasična u #ilju stvaranja
jevrejskog naroda, kao žrtve "ašizma, da skrene pažnju sveta od stvarnih žrtava
jevrejske politike i stvaranja situa#ije u kojoj bi svaka kritika #ionizma, njegovih metoda i
#iljeva izazvala trenutni napad medijskog sveta %koji su skoro svi pod kontrolom evreja&
i optužbe za antisemitizam. <utkari i organizatori svetskih ratova postali su (žrtve( koje
mogu da urade sve, a niko nema pravo da se suprotstavi njihovim planovima da
preuzmu vlast u svetu, ili čak i da kritikuje neku od njihovih ak#ija pri postepenom
gutanju globalne pite2 'jkule proždiru svoje žrtve i žrtve nemaju pravo da vide meu
sobom ajkule, već su to samo bezazlene ov#e2 I da umesto proždiru (travu(, ove (ov#e(
proždiru jednu za drugom državu, pljačkaju narode tih zemalja, tako da je to sve samo
("atamorgana(2 'li rezervni plan gospode 6i" i Cotšild koji su napravili, nije ispunjen kao
što su očekivali. 5itlerove trupe nisu uništile Sovjetski Savez, a desilo se sasvim
obrnuto. Sovjetski Savez je porazio na#ističku $emačku, koju su stvorila gospoda 6i" i
387
Cotšild. 4obunjeni#i protiv zapovesti boga ahvea nisu bili pobijeni, naprotiv, nakon
završetka !rugog svetskog rata u mnogim istočnoevropskim zemljama, vlast su preuzeli
evreji staljinističkog komunističkog krila. I pored toga, postale su komunističke 8ina,
=ijetnam, Severna 8oreja. 8ao rezultat toga, posle !rugog svetskog rata, svet je bio
podeljen izmeu dve jevrejske grupe. Izmeu (belih( evreja i (#rnih(. $aime, to je
poslužilo za početak (hladnog rata(, a što je u stvari sukob ove dve jevrejske grupe,
kojima su svi drugi narodi sveta postali sredstvo za postizanje svojih #iljeva, u
nastojanju da se postigne svetska domina#ija na bilo koje načine. 7be grupe su imale
isti #ilj + Svetska domina#ija evreja 2 I ništa drugo, uz uništenje najbolje genetike
naroda, i pretvaranja ostatka sveta u robove, kao što je i navedeno u )ori*
I... %obi"ete bogatstva naroda, a njihovi kra$jevi "e vam biti dati kao robovi ....I
4o završetku
razvijenim !rugog svetskog
ekonomijama. rata, evreji
7ni generalno su "inansijsku
imaju dobili dominantnu pozi#iju
domina#iju u svim
u svetu, glavnim
i njihov
parazitski sistem, pred zoru narednog dana Svaroga, dostigao je svoj maksimum. 'li i
dalje nisu mogli ispuniti zapovesti :oga ahvea do potpune realiza#ije, iako su postigli
mnogo u ovoj oblasti. $isu uspeli da unište do novog !ana Svaroga sve one koji bi
mogli da ih spreče u postizanju svetske domina#ije za njihov parazitski društveni sistem.
$ije ni čudo što im je :og ahve oštro govorio* ( ...  taj narod i to =arstvo, koje ne
budu s$uži$i tebe, bi"e uništeno, a narodi "e biti istreb$jeni ...I. $aime, ruski narod i
država su bili ono što su pokušavali da razbiju i unište, jer je ruskom narodu sueno da
zaustavi parazitski svetski sistem i pomete )amne sile sa naše 0idgard+Zemlje ...
388
Slika 42
389
P'S' SL'#A:
Slika
.
1
- na ovoj slici je prikazan položaj prvih reka raja Prema
uputstvima prisutnih u Starom zavetu, prva rajska reka je
nazvana Fison, a u gornjim slojevima jedna od pritoka te reke
reka Son i bila je biblijski raj. Savremeno ime te prve reke Raj
- reka Gange ! ova reka se nalazi ... u savremenoj !ndiji, koja
se u drevnim vremenima vala "ravidija, a ova su zemlju
naseljavala "ravidska plemena crne rase, i #agi.
$. Reka Fison %Gang&
'.
(.Reka Sonprvog biblijskog raja na teritoriji savremene !ndije.
Položaj
Slika +- na ovoj slici pokazna jena savremenoj mapi

lokacija savremena biblijska zemlja - zemlja )avila. Po
postoje*im
severoistokuizvorima,
svremene ova!ndije,
biblijska zemljatoku
u donjem se nalazi na reke
biblijske
Fison, savremenog naziva - Gang. Reka Gang kod
potomaka "ravida i #aga i danas je sveta reka. +ak se i
voda iz ove reke smatra svetom prema savremenim
hindusima.
$. Reka Fison %Gang&.
. Položaj biblijske zemlje )avila na mapi svremenog
sveta.
390
Slika
sveta lokacija,druge
- #abiblijske
ovoj slicireke
pokazana je na
Raj. va mapireka
druga savremenog
Raj,
prema bibliji je tekla kroz zemlju u/, i zvala se - reka Gihona. 0
Starom zavetu, glavni #ovi raj je postavljen u zemlji u/. va
drevna zemlja je bila južno od druge drevne zemlje - 1emlje Gora
Rukotvorenih %drevnog 2gipta&. 3iblijska zemlja u/ se nalazila
uzvodno od biblijske reke Gihon %#il&. '. Reka Gihon %reka #il&.
Slika  - #a ovoj slici pokazana je na savremenojmapi

lokacija na tre*e i 4etvrte rajske reka, izme5u kojih se nalazio
tre*i, biblijski raj stvoren u slu4aju pada prvog biblijskog raja.
Prema Starom zavetu, biblijske te reke su se zvale - River
)idekel %6igris& i reka 2u7rat. 6o /to je ovaj novi raj od
sekundarnog zna4aja, ukazuje na 4injenicu da, su se te reke i
nalazile u neposrednoj blizini reke prvog raja Fison %Gang&, ali
su pome/ane sa drugom rajskom rekom Gihon %#il&, koji je
mnogo dalje od prvoe rajske reke Fison %Gang&. 0 Starom
zavetu ni/ta nije biloslu4ajno, svaka re4 ima svoje zna4enje, kao
i pozicioniranje svake re4i. 0 Starom zavetu, prime*uje se
stroga hijerarhija vi/e zna4ajnih koncepata, i važniji doga5aji
imaju mesto iza manje važnih. !zme5u ovih reka u drevna
vremena je postojala zemlja 8sirija, u okviru koje se nalazio srednji raj, nakon, /to je prvi biblijski raj na reci
Fison %Gang& pao pod kontrolu snaga svetlosti, kada su tokom drugog 8rijskog pohoda na "ravidiju,
sledbenici kulta 9rne :ajke bili proterani iz "ravidije %"revna !ndija& i glavno sveto mesto tog kulta - prvi
biblijski raj - postao nedostupan njegovim pristalicama. (. Reka )idekel %reka 6igris&. ;. Reka 2u7rat
391
Slika / - va slika pokazuje pravac

kretanja sloveno-arijevaca tokom "rugog
8rijskog pohoda u "ravidiju u leto (<(
S.:.1.). #a 4elu ove kampanje protiv
pristalica =unarnog kulta - 9rne :ajke je bio
ratnik volvh )an 0man, visoki sve/tenik
hrama 6are, za/titnik ruske zemlje.
$. Reka Fison %Gang&.
'. Reka Gihon %reka #il&.
(. Reka )idekel %reka 6igris&.
;. Reka 2u7rata
. Položaj biblijske zemlje )avila na karti savremenog sveta.
>. Položaj biblijske zemlje u/ na karti savremenog sveta.
?. "revni 2gipat na karti savremenog sveta, koji se u slavonsko-arijevskim @edama zove 1emlja Gora
Rukotovrenih
Slika 2 - va slika prikazuje put
poraženih pristalica kulta 9rne :ajke iz
"ravidije u 1emlju Gora Rukotvorenih %drevni
2gipat&. 1emlja Gora Rukotvorenih %"revni
2gipat& je izabrana, kao mesto izgnanstva,
gde su morali svojim radom da nau4e da
prehrane i sebe i svoje porodice. vaj put je
identi4an sa kretanjem nomadskog plemena
)iksos, koje je do/lo u 1emlju Gora
Rukotvorenih ne kao izgnanici, ve* kao
agresori i osvajaju je, i u periodu od skoro dva
veka su vladali njom.
$. Fison Reka %Gang&. '. Reka Gihon %reka #il&.
(. Reka )idekel %reka 6igris&. ;. Reka 2u7rat
. Položaj biblijske zemlje )avila na karti savremenog sveta.
>. Položaj biblijske zemlje u/ na karti savremenog sveta.
?. "revni 2gipat na karti savremenog sveta, koji se u slavonsko-arijevskim @edama zove 1emlja Gora
Rukotovrenih
392
Slika 3 - va slika prikazuje put poraženih pristalica

kulta 9rne :ajke iz "ravidije u 1emlju Gora Rukotvorenih
%drevni 2gipat&.
9rne :ajke :alizauzimanja
i nakon deo njih nijetestigao
zemljenasulokaciju novognaraja
se preselili
jug, u biblijsku zemlju - u/.
'. Reka Gihon %reka #il&.
(. Reka )idekel %reka 6igris&.
;. Reka 2u7rat
. Položaj biblijske zemlje )avila na karti savremenog sveta
>. Položaj biblijske zemlje u/ na karti savremenog sveta..
?. "revni 2gipat na karti savremenog sveta, koji se u
slavonsko-arijevskim @edama zove 1emlja Gora
Rukotovrenih
A. pravac kretanja )iksosa tokom invazije na z1emlju Gora
Rukotvorenih na prelazu iz $?.-$A. veka. pne
$<."olazak )iksosa u biblijsku zemlju u/, na mesto novog
biblijskog raja, novo sveto mesto 9rne :ajke.
Slika 4 - vaj crtež pokazuje princip dejstva
:e5uzvezdanih kapija kako su ih zvali, na/i preci. Specijalni
ure5aj za savijanje prostora, koji se zove apija me5u
svetovima, nalazio se na najmanje dve planete-zemlje. "a bi
se
da premestili sa planete.
budu na obe jedne planete naneka
0koliko druguodplanetu, kapije treba
zemlji-planeta
nemaju me5uzvezdanu kapiju kroz kapije na tu planetu nije
bilo nmogu*e premestiti se. 6akav metod je skoro trenutno
kretanje u prostoru na velike udaljenosti i zahteva jedan
me5uplanetarni transportni sistem. 8ktiviranjem odre5ene
kapije na jednoj planeti-zemlji, putnik kroz prostor
prilago5ava parametre slanja sa te kapije i kapije koja se
nalazi na planeti na koju se želi oti*i. 0 principu, ovaj prostor
transportni sistem je neprestano postojao na drugim nivoima
stvarnosti %ne 7izi4kim&, a same kapije su u svojoj su/tini,
samo kodovi za ulazak u transportni sistem. Svaka planeta-
zemlja, povezana sa prostornim transportnim sistemom je
imala svoj li4ni prostorni kod. A - prva planeta 1emlja, koja ima me5uzvezdanu kapiju U - druga planeta
1emlja, koja ima me5uzvezdanu kapiju D - rastojanje izme5u dve planete-zemlje.
393
Slika 5 - pri aktivaciji prostornog koda na jednoj planeti-

zemlji, aktivra se kapija na nekoj drugoj planeti-zemlji, i na taj
na4in,
startneciljana
kapije.kapija
"rugimprima sve unutar
re4ima, parametre
obe ikapije
svojstva prostora
nastaju
identi4ni prostorni uslovi. ao rezultat toga, 4ovek prolazi kroz
kapiju na jednoj planeti-zemlji, a izlazi kroz kapiju na drugoj
planeti-zemlji. 27ekat prostorne tranzicije javlja zato /to je
unutar dva ure5aja postoji identi4na zakrivljenost prostora, /to
zna4i da se u njima kroz druge nivoe stvarnosti de/ava
zatvaranje prostora.
8 - prva planeta-zemlja, koja ima me5uzvezdanu kapiju
0 - druga planeta-zemlja, koja ima me5uzvezdanu kapiju

" - rastojanje izme5u dve planete-zemlje.
Slika 16 - va slika prikazuje me5uzvezdane kapije

me5usobno povezane u jedan sistem. #a jednoj od planeta-
zemlji se instalira, tzv Bkrug sa mnogo vrataB. va zemlja
postaje planeta klju4 u svom me5uzvezdanom prevoznom
sistemu. 6akav rug sa mnogo vrata, dozvoljava trenutno
preme/tanje na bilo koju planetu-zemlju povezanu sa ovom
grupom. Svaki krug :nogovratni može da poveže samo
odre5eni broj me5uzvezdanih kapija. grani4eni broj
uklju4enih kapija u jedan krug :nogovratni je zbog 4injenice
da svaka kme5uzvezdana apija izaziva odre5eno savijanje
prostranstva.:nogo savijanja prostora na jednom mestu
može izazvati nestabilnost samog prostora, /to izaziva
ozbiljne posledice. 1ato svaki krug :nogovratni obuhvata u
sebi samo odre5eni broj me5uzvezdanih kapija. Pored toga,
krug :nogovratni pruža neophodnu energiju kroz tzv !gle
nebeskoge, kojima je raspolagao svaki rug :nogovratni.
vo igle #ebeska su služile, ne samo kao izvor energije za
ovo prostorno pomeranje u sistemu, ve* i stvarale uslove za stabilnost celog sistema, stvaraju*i
kombinovani e7ekat neophodnih promena dimenzijaprostora unutar kruga :nogovratnog. A - lju4na
394
planeta-zemlja, na kojoj je krug :nogovratni i !gle #ebeske, koje obezbe5uju 7unkcionisanje celog sistema
me5uzvezdanih kapija, povezane u jedan sistem. V - Planete-zemlje sa ma5uzvezdanim kapijama koje
pripadaju istom transportnom sistemu prostornog kretanja u vezi sa jednim :nogovratnim krugom.
Slika 11 - vCj deo 7otogrC7ije-relje7ne kCrte nC

grCnitnoj osnovi, nC kojoj je besprekorno tC4no, nepoznCtom
metodom i tehnologijom sCvremenoj nCuci, reprodukovCn
teren. #C ovoj trodimentionClnoj kCrti je prikCzCn ne sCmo
relje7, ve* i pokCzuje lokCcije neverovCtne po sCvremenim
stCndCrdimC, /to nije jCsno sCvremenim nCu4nicimC. vC
kCrtu su nCprCvili nC/i preci pre vi/e od sto hiljCdC godinC,
kCdC je :idgCrd-1emljC bilC nCseljenC sCmo belom rCsom,
kojC je kolonizovClC plCnetu pre osCm do /est stotinC hiljCdC
godinC. 0 to vreme je civilizCcijC bilC nC visokom nivou %u
odnosu nC dCnC/nju& i bilC je deo velike udružene civilizCcije
Svetlih SilC %ne-pCrCzitske&. retCnje izme5u plCneti-zCmlji te
objedinjene civilizCcijC vr/ilo se preko i kroz me5uzvezdCne
kCpije i letilicCmC - @CjtmCn i @CjtmCr. @CjtmCrom su nC/i
preci zvCli intergClCkti4ke ogromne brodove koji su nosili $;;
ili vi/e @CjtmCnC, koji su bili po sebi brodovi zC putovCnje
kroz bliski kosmos. :e5utim, pod bliskim prostorom, nC/i
preci su porCzumevCli rCzdCljine, koje odgovCrCju rCstojCnju od hiljCdu svetlosnih godinC u sCvremenim
uslovimC. "Ckle, koncepti u dClekoj pro/losti civilizCcije :idgCrd 1emlje i dCnCs prisutnih su veomC rCzli4iti.
0sput, nejCsne povr/ine nC relje7noj kCrti nC teritoriji zCpCdnog SibirC su ni/tC drugi nego sleti/tC i uzleti/tC
zC svemirske brodove @CjtmCn i @CjtmCr.
395
Slika 1+ - vC ilustrCcijC pokCzuje mesto jedne

tCkve plCt7orme nC sCvremenoj kCrti. vo podru4je je
imClo prCvougConu
4etiri kvCdrCtnC povr/inu
kilometrC od vi/e od dvestC
SCvremenom osCmdeset
4ovek je te/ko
zCmisliti dimenzije tCkvog kosmodromC. Ckve bi trebClo
dC bude veli4inC letelicC, kCdC je plCt7ormC ove veli4ine
#CjverovCtnije, ovo svemirskC lukC zC @CjtmCre, ogromne
mCti4ne brodove koji su nosili po $;; @CjtmCnC. ! tCkvih
plCt7ormi, kosmodromC, nC relje7noj kCrti zCpCdnog SibirC,
otkriveno je nekoliko vrstC - prCvougConog oblikC, u obliku
dijCmCntC i trougConih.
Slika 1, - N= >?>j @BC=j F>=== j

F>?= FBC' = =@>j B=C@CB>j >C>*=j. O?> j
/=B/=@= />*' =jF@j >*=@' @j>j =C'
>j B BC?>@ = F F ? > BC> Q@j== *>=  =
*> ?/=  C C=?Q CQ>@>*j=' = = 
F>/j/> >B/>>/' = >j B B@C=@ @C@ C=?
?@  C=?Q />*>BC = F>@== >
F>BC=BC?>.
396
Slika 1 - )>C>*=j= ?=>* B' >j B

=@=  >? ČC>*= O@= +S=? O@=,. S=?
O@= B =@=  BC>>/ = M@>* FC=  B=
119 ?= ?@j?Q *>@/ >>/. N=? =jBj=jj ?
>?>* B=?= - A@C=. T> j Bj=j= @= ?= - @=B
A $.%%' ?@ ?= ?@ = =@j>BC >
1#'5 B?C@>BQ *>= > S=  /= 11 FC= ? Bj0j
> B=. U >j>j > >?Q 119 ?j=' >/=j
S=? O@=' j =BC=j?= F@=C U=j - U=j Z/@j= 
>@> B =@> C= ?= =@= > =* S= 
>?>/ CC j F>=C>. S= U=j-/@j-F@=C' >j=
B j> ? > >> j > ?= S=?= O@=
j BC*=> = M*=-Z/@j P' B S?=>*=' => j
> B=/ FBC=?> F@>/ B?>* FBC=?@j=j=. T>
=' = *= B F>=?=@  B =@ j*>?> / F
j*>? F>BC. T> = @ = == j =j > 
B?>/ >/ C@ = M*= Z/@j' @ = j > ?>/=
=?>  = *= > > FBCQ j F>=?=> @>.
Slika 1/ - C  Bj/ ? >FB= j ČC>*

O@=. N==?>' j= >BC@=j= j >/=j= ?'
>j />* C =@j  /@j= B?C@>BQ *>='  
FBC=?@j= =F=?> B=/> j= ?= BBC/. T> j
>* j = B ? =@=  >/ F>BC=BC?='
>' Q >? ? F@j>B=C' =? F>jj. D=@'
B=?/ >FC B=?= +=>  B? >BC=@,'  FF'
j =@C >FC B=?=  >>B = >=j >j B /=@
= F. S= F/ F>?j/ />/> *>?>/> >
B@=j>BC F>@>=j= =jB?C@jQ ?= B=?= 
/>>/ B/B@'  ČC>*= > =Q F==.
U>BC=@>/' = F B @  >?/ B=?/=' 
F>B?=@ =BC=j
M>= == F@=C-/@j
=Bj  >?/??
B=/> C>CB' B=?/=.
F
B>>/ F>jj ?=' ' @@ > = *>?> > C>/ @
' = >?= @ >= ?=' >j= j  =C>/ @ >/
*>/ B=?' j =F=?> ?>/= =@j= *=@=Bj='
> >jQ B?== /= /@j= ?=. O?= *=
397
F>@=  j = B ?  B=? F?>C> =BF>?= F> B?>/ Bj=j' =jBj=jj= ?= j
>=' => ?=-=@=  =@j'  >F==j/ >B@ B@>?= *>* =@=C=. Z>* C>*= ?>/=
=@j *=@=Bj /=j ?>/= B@= @BC=?>BC' Bj=j /@j= ?= *=@=Bj BF>j  j' = = >?>j
=@j>BC B >?@j=?= => ?= B@= B?C@>BC. S=/> /> B=?/ C@B>F' F>B> H@
C@B>F' F>BC=?@j ?= =C/>B = M*= Z/@j' >/>*=?= =/ = B C? = @ j j= @
* B@= Bj=j ? =F=?> C=?= *=@=Bj=' >j= j B=/> ?>/= =@> > =B.
Slika 12 - F/= B@>?B>-=j?B/ V=/='

 ?/ >FB=>  T>j VBC > >*==j/='  >@
BC>> > j= =j=@ +QAjB> M>,' > J=>?>*
*=' =@=> B @= />>* I?>= "?>C=  B=
CC>j A/j +? K, = /@j RB= B B
F>@ A/ +? , =>  =@ I?> "?>C= 
?=@ B?>j B=*. D?  B B ==@ =' =>
= @= I?>= "?>C=' j= B @>=j=   C=j>BC
V>@Q>?= R=B=' >=  /> = >j =CF>
/>' >j  / F>/>*@ = F>= RB. M>* j' =
=> />* = F>= @>=j ?>= ?>C=' =  
>? j*>? @= B=* @j >@  >=C
==CBC' = />=  . P?>' F/= B@>?B>-
=j?B>/ V=/=' ?> ?>C= C = @j =
=@C =. K=> C> j =?>  P?>j VBC' I?>
"?>C= >=j @j  B@= B= B?>j/ /B@/=' >
>*>?= >C?= B? B=*. T=  = B =
F ?=@ >*>?/= =F @j >j  />*@ = /=F@ F>BC>>/  ?>j @ /=j>j /' 
=?B>BC > jQ>?Q @Q ?=@CC=  BF>B>>BC. >@=j/  *= jBC?= ?>= ?>C=' >? />
B==C = @ j BF=?=j >*' Cj' >? B= /=j/ F>/ F>Cj=@/= = F>/ F>BC>  B? C>
B  j/ =@=. M>* j' = B B A/j +? , ==@ =  >C C=? />*>BC' =
B=// C/ F>=?=@ = F>= /BC> @==' ?@> ?>?=C> j jQ>?= F>C=*= @= =@=' j B *=
= F F>BC=?@  C> M*= Z/@j'  >?=j ?> ?>C= j B@C?> @>?=> = == *C'
j B =@==@j
F>*>C>?> => @
B =C?=
R=B. A@
F>  B=F>=j
F=' B?= @> >j= *C='RB=
Fj=C@j= @> >j =B' ?>
= F>= ?>C=
/BC>  >I?>=
@== >F=B='
"?>C=' F>CBC j  >. O C>/ B  B=>C=?=  T>j VBC.
398
Slika 13 - I*= Z/@j= B B/=C= >/>/

F== />*Q B@>?B>-=j?BQ >>?=. O?=
F@=C=-/@j= j  F@=C=>/ BBC/ D=>*-S=
 /= >C >> B?>j ? 5%# ==. D=>* S
- Z@=C> S - j  ČC>* R=B = S?=>*>?>/ K*
C> >*>?=='  B@= B= B=?// >FC/='
? C=  B=?= L=?=. S@>?B-Aj?B V
j=B> =j = C>' = j == M*= Z/@j=
>@>>?== @>/ =B>/ F #$$ $$$ *>=. N=
CC>j S? A/' = B =CFB' BC= ? >
? BC>C Q@j== *>=' = =CFB B = B>/. PB==
 B j F>/@='  B=?/ >? /> ?>/=
@=> = C= C =CFB. N= B >j=?@ B?>j
=@j = >B>? ? j* - . S?= BC>j=
>?=BC?=  Z==j= AQ>@>*j=.
Slika 14 -  *>j F@=C=>j =C=BC> >j=

B >*>@= F 13'$24 *>= +2$15,' F>@>? M*=-
Z/@j B
F>j= B=@=@
F>@>?= = *>/
j @C=C F== /BC.
Q>C=P>/=j
/=@ L
)=C' = 23'5 BCF F>/@= B >B= F@=C  B?>j>j
>C. K=C=BC>= j @C=C *@>=@>* =C= /
? /Fj @ =B  >? /Fj' BC?> >
>CF== ? /Fj. O?= F>@= jQ >
*Q B B@= F ?=BC Q@j== *>=. O?>j
> B?>j =B' >CF=' F> / AC' FB@@ B B
= F>j B=?/>* MB>* =@?='  /=@= j
>*>/ CQ =?>j F>BC > F@/=
!? =B'>j= ? = CC>j S? A/' 
BC?>@ N>? I/Fj -AC@=j. P@/= ? =B B
 C>j N>?>j I/Fj @  F>j >>?=' = F? C=@=B
*==  jQ>?Q F>C>/== B F>BC=@ C?
F==C'  =?? B > >?>@j>* CQ>* ?>=' >
399
B =F>@ =C F>C? ? /Fj @ =B = B?CB >/=j. T> j > F? F@=C= =C =
M*=-Z/@j  @> j F>C@j> @=>  C/>@=> >j > BC= AC@=j= +AC@=C=,. D= 
=BC=?@ C=?=j' S?C@ J=B C=?=j =j@ M*=-Z/@j @ )=C' @j = j B?>j/
@=/ C/>@=/ >j/'  =C=BC>= B j />*@= . Z=F>@= j @== /='
F>/> B *=> =*= >B.... => @C=C ... ?@=j= M*= Z/@j'  @ j @= == 
=/> >= ... 1. P>@>=j S?>* P>@= M*= Z/@j
Slika 15 - N=> F>/ *@= =*= >B

M*=-Z/@j = 23'5 BCF=' => @C=C
F@=C= =C=BC> F 13 $24 *>= + 2$15.
*>,' F>@>? B >BF@ C * B > ==j*
==. OC= F>/= *@= =*= >B M*=
Z/@j' F>>>?=>* F=>/ Q>C= L )=C'
>?@= j > C>*= = B B />=  >= *@ =
>=@='  >@> j > F>/=j= CC>BQ F@>=. K=>
@C=C C>*='  @>? /@j B BC=@ 
=/= />=' =' = / /BC/=' /BC> >
*@= B B?= /@j=. L F@=C B F>/@>.
H@j= ?@== B F>@>  BC> ?/' = Q@j=
*Q B B F>>?> j=?@' == B > />Q ==
 > >/= />C?= F>C= > >j B M=*/=
 F@=C=>* F@=C BC/@j?=@= =? ... S? >?>
>?@> j > C>*= = j />*> @j F>*@>' B>>
B? ?@=j >?= =C=BC>= j C@=. S=/>
C=j>BC >=C=' * B BC*@ ?> />= 
>==' ===j j @> C=> ?@>. I F>
B=Q /@j>CB= >j B F=C@ F>/=j=
CC>BQ F@>=' C> j @> F>C>. K=j B?C=' >j/ F@= ?' F=C> B?Q @*j=' B> B
F 13 $24 *>= +2$1%.,'  B? B ==B ? F>B@ j*=. T>' ==?>'  = = B C>  F>>?C 
>BC. T> B=/> = = j ?@=j= M*= Z/@j' => @C=C F@=C= =C=BC> == >
*=@=C>* ?>= =?>j= > =/>* >=.
400
Slika +6 - F>B@ =C=BC> F 13'$124 *>=

+ 2$15. *>, =BCF@= j @== /=. UF>C=
@=>*  C/>@=>* >j= =?=@= j =BC
@/=CB F>/. K=> F>?Q C>*=' />* =C? ?@=
BC>?/> >B@>==j  =C/>B >*>/ >@
*=B>?=  ?@=B F=. V@=B= F== =/=
*>j B@>j? =C/>B  BC?== =CC =C 
B? B?C@>BC. K=> @C=C C>*=' = M*=-Z/@j =
*> j ?/=' =  C>>/ == > B/=. H@=>=
j =BCF@= B@ >BC=C= C>F@>C. G@ BC=Q
F>@>?= B /=@ ?/= = B BC>F' = = /BC >?Q
F>@>?= =F=?@ B B ?>/= > /> >? @
=F .  OC= Q@== C=@=B >FC' >?> j > C>*= =
B >? @ =F @ >*>/Q =/=. ŠC=?'
F>j = =BC  =@j B?>j>j ?@. S? C> >?> >
C>*= = B F>B@ F@=C= =C=BC> F 13 $24 *>=
+2$15,' *@ =F=?@ >*>/ F>@>?  F>?=@
>*>/= F>j='  B=/> = B?>j Q/B' ? 
= j>j. N= F/' F>=C> j = j BF> @>/C==
@= = AC=C == C @= C>FB= *@' >j= j  ?>/= =C>/ >' FC?>=  @>
=@j?BC?>.T> j />* B=/>  B@=j =Q F>/=  F>@>=j F@=C=Q F>@>?=' C> B  B@>.
Slika +1 - @= /  Q@== C=@=B

=>F@=C= =C=BC> > F 13 $24 *>= +2$15.,
>?@ B > C>*= = @ =F = F@=C >BC*
>*>/ ?@. M>* /@j =Q F== @ B
>>?= @>/. M>*> @j j F>*@> C>>/
@=>* =C=  C>>/ =C=BC>. P?@ B @
F/>= = B  = j*. R= FBC=?@j=j=
*= *@= C>* ?/= >?>@j> j = B F>*@=j
B=?/ =C B= *==/= ?>* @=  S  =
D=@>/ BC>. S?>*>
?@ *@= K>C >?Q >@=BC
P>@=. I=>B=C
B F@
*@
F>?@=@ ?/>/ ==j> = B? > ?/=
=C=BC>' @= F>@=  Q@=>=  =j F@ 
/@j=/= >B@>>/ > *@=' = B =*j
>?>@j>  . U >/ >@=BC/=  >j/= C>F@=
401
B>=' C=j  ? > C /B=' F>B F@> C>F@/ @C/=' /@j= >BC=j =/C=' /=
?/= = B >/. I C=>  *>  *>.
Slika ++ - *@' >j B @ = F>@>?/= >

F@=C= =C=BC>' B B BC>F@ => F>/
F>@>=j= F>@>?= M*= Z/@j. T>>/ @= / 
F>B@j* @>* >=' BC= *@ B  B=/> = B
B B/=j@' ? B B ==j> F>?=@  ?@. SC=j
@ B =B@ = BC>  >@ > B?>=F=Q F==
U=@BQ F@==. R=BC >?Q *@=  BC>>/ F=?
>j >@> =C>=. P?>' >? F>@ = B?>j
Q/B F>/ j = BC>. D*>' = FC = j*
=BC *@=  C>/ F=? > j @>= > BC= ?B>Q
A@F=' >j B >?>@@ = B  jj. I  CQ =@>*='
BC= *@ B? Q/B j =BC=>  FB@> = BC>.
G== *@=  F>@>BC B /> >C = BC> 
j* ?>FB>* @= RBj. T=/>' * *@ j BC*=>
B=?= B @ B@>j? . P>=C C=/>?B= =
/@j= >FBC=@= j B=/> =C> C> *@ j BC*=> > CQ
CC>j=. T>>/ B?>* C=j=' *@ j => @>'
>>B *>j B@>j? /@j ...1. G= ?>FB>*
*@=  C> @= /.

402
Slika +, - N== *=@=Bj= B   =/

?/'  B >> B?>* C=. N= ?/
j jBC?' C=> =  B?>/ C=j G=@=Bj= F>@=
> * BFF>j +>>B, F/=Q /=Cj=.
Nj>>>BC =* ?/= B F>j=?@jj =>
F>F>>=@ >>B / F/=Q /=Cj=' >j *=
>=j. U j>/ *> B?/= >/= j=
F/== /=Cj='  *>/ *= F/== /=Cj=' C.
D>/=j= j @ * F/= /=Cj C = =?>j
? /=Cj. N= =@C/ ?>/= =?>j= ?>C= j=?@j= B
F>C? C=j= >/= j @ * F/=
/=Cj. U F>C/ ==/= >/=j= F/= /=Cj
G BC/@ =?>j ? F>  F>C = =?>j=
=/=' >/=j= BC /=Cj G >?> > BF>=?=j=
?>@j ?@=j' = F>= j ?> ==. D>/=j=
/=Cj= )  E' =F>C?' >F>B =?>j F>j=' = 
@ ?@=j. N=jj== >/=j= j @ * F/=
/=Cj ?/= B /=BCj  F>C/ ==/=
=?>j= ?@=j. P >/=j F/= /=Cj E
F>BC>j B@>? = =?>jC?C>* C@= >?= F>B>' 
?@=j  @. K== == *=@=Bj= @=  *>
F>BC>= U?/= B= >/=j>/ F/= /=Cj E' C=j />/=C B = F ?=@ F>C>/ ==
S?=>*=.I = ?/ F>@=B= = *=@=Bj > C> F>BC>> F>j B= >/=j>/ F/= /=Cj
E' =BC=?@j= B D= S?=>*=.
1. F?> /=Cj=@> C@> >?= + *BC> C@>,.
2. *> /=Cj=@> C@> >?=.
3. C /=Cj=@> C@> >?=.
4. C?C> /=Cj=@ C@> >?=.
5. @== C== B>@=>* BBC/=  F>BC> >@=BC D== S?=>*= B= >/=j>/ F/= /=Cj E.
#. @== C== B>@=>* BBC/=  F>BC> >@=BC D== S?=>*= B= >/=j>/ F/= /=Cj E.
G - F?= F/== /=Cj=
) - *= F/== /=Cj=.
E - C= F/== /=Cj=.
403
Slika + - @== C== S?>* BBC/= 

F>BC> >@=BC ?/= B= >/=j>/ F/=
/=Cj E. F>C= N=BCF=j ?>@>>* B/== =
?@=j M*=-Z/@j. Z= C> ?/' CCC F>C>=
F/= /=Cj E B B/=jj' @ B F>C= N>
S?=>*='  =BCF= @>j= @/= = ?>@C? =?>j >?=.
E?>@> /F@B D== S?=>*= BC?== B=/ ?/' =
=j D== S?=>*= > F=C> BC=j. E?>@> =
BCF= B?>j /BC> ?>@C?>j >' C> j =?=> N>
S?=>*=. R=>?B>BC ?/=  B=/> = BC?==
B@>? = F>j=? B=/>* ?>C=' ? C= QC>*>BC
BC?== B@>? = F>j=? =/=  ? /=Cj. S? j C=>
?>?=C> j>BC=?>  ?>?=C> @F>  F>
N/= /BC= = @j. P>= j B=?=  B?>j>j
/=BC=j'  /= /BC= = @*j  >*>?
1. F?> /=Cj=@> C@> >?= + *BC> C@>,.

2. *> /=Cj=@> C@> >?=.
3. C /=Cj=@> C@> >?=.
4. C?C> /=Cj=@ C@> >?=.
5. @== C== B>@=>* BBC/=  F>BC> >@=BC D== S?=>*= B= >/=j>/ F/= /=Cj E.
#. @== C== B>@=>* BBC/=  F>BC> >@=BC D== S?=>*= B= >/=j>/ F/= /=Cj E.
G - F?= F/== /=Cj=
) - *= F/== /=Cj=.
E - C= F/== /=Cj=.
404
Slika +/ - @== C== B>@=>* BBC/= 

F>BC> >@=BC ?/=  >j/ >/= F/==
/=Cj G. P>C= N> S?=>*0.
1. F?> /=Cj=@> C@> >?= + *BC> C@>,.
2. *> /=Cj=@> C@> >?=.
3. C /=Cj=@> C@> >?=.
4. C?C> /=Cj=@ C@> >?=.
5. @== C== B>@=>* BBC/=  F>BC> >@=BC D==
S?=>*= B= >/=j>/ F/= /=Cj E.
#. @== C== B>@=>* BBC/=  F>BC> >@=BC D==
S?=>*= B= >/=j>/ F/= /=Cj E.
G - F?= F/== /=Cj=
) - *= F/== /=Cj=.
E - C= F/== /=Cj=.
Slika +2 - @== C== S?>* BBC/= 

F>BC> >@=BC ?/=  >j/ >/= F/==
/=Cj= G. >= N> S?=>*=.
1. F?> /=Cj=@> C@> >?= + *BC> C@>,.
2. *> /=Cj=@> C@> >?=.
3. C /=Cj=@> C@> >?=.
4. C?C> /=Cj=@ C@> >?=.
5. @== C== B>@=>* BBC/=  F>BC> >@=BC D==
S?=>*= B= >/=j>/ F/= /=Cj E.
#. @== C== B>@=>* BBC/=  F>BC> >@=BC D==
S?=>*= B= >/=j>/ F/= /=Cj E.
G - F?= F/== /=Cj=
) - *= F/== /=Cj=.
E - C= F/== /=Cj=.
405
Slika +3 -  >>/B>/ BBC/ F?>C

=j F>BC>j >@> =C*>j= >>/BQ =
=C*>j= =C?Q >>/BQ =' =C*>j= C?Q
>>/BQ =' =C*>j F=B?Q >>/BQ = 
=C*>j= F==CBQ =. E>>/B  />* C
F>C?   F>  C?>' @ />* C *=C?.
O?=j FBCF =/=C=j= >>/B>* BBC/= =/
>/>*=?= = F>/> ?=@C=C? BCC
C?>* C@=  ?/> >FC  =C ==CBC
C?>* >*=/= = =@C/ ?>/= =?>j= BCQ.
O?=j FBCF  = B @=> =F=? >/F==C?= ==@=
>>/BQ BBC/= = =@C/ ?>/= =?>j=
B>j=@>* >*=/=' = B F=C C>?' =?>j 
Cj =j ==CBC  =@  =?>j
B>j=@Q  >>/BQ BBC/= C@=  =@C/ ==/=.
O?=j=j >>/B>* BBC/=C?>* >*=/= =
=C*>j  ?>j >FC= >>/BQ = =/
>/>*=?= = ?/> >>/B BBC/ C?>* >*=/= = @> >/ ?> =?>j=  ?
C*B=>* BBC/=  = =/C=@> =@C/ ?>/= ==@.
1. AC? >>/B . 2. DC? >>/B .3. P=B? >>/B .4. P==CB
>>/B .
Slika +4 -  >>/B>/ BBC/ =j='
/>C
V = ?C B?
>/F@Bj C =C*>j
C? >*==/>>/BQ =.
F>?=?= >j ='
>=j B?=  =C*>j= >>/B>* BBC/=. A@ 
BC> ?/' >j =C*>j= >>/B = >BC=j BC.N=
?> =j= =C? >>/B  /=j @j
==j / B?/ >BC=@/=. K=C*>j C?Q 
F=B?Q >>/BQ = B > B=>* ==j=  
F>CF>BC =?B > BCF= =?>j= =C?Q F?Q
=. K=C*>j= F==CBQ >>/BQ = /= *>C>?>
=? @>*  ?>C C?>* >*=/=.
1. AC? >>/BQ .
2. S>j=@> >>/B .
3. P=B?= >>/BQ .
4. F==CB >>/B .
406
Slika +5 -  >>/B>/ BBC/

>>?@=B>* BBC/= = /> B? C =C*>j
>>/BQ =. AC? >>/B  =BC=?@j=j =
*=j >@j @>*  >>/j C?>*
>*=/=' =@ C?  =Q?=C=j
F==CB @/C' >j C=> >*=j B=/= =?=.
DC? >*==/ j F>@j = @=C?> /=@ >j
B@>>Q  >>?=' >j >=?@j=j ? > F>B@=  
=C?/ >>/B/=/=. S@>>  >>?@=B>/
C? B =? C?/  >>/B/ F=B?/
=/=.
1. AC? >>/BQ .
2. S>j=@> >>/B .
3. P=B?= >>/BQ .
4. F==CB >>/B .
Slika ,6 -  >>/B>/ BBC/ =@>*

BBC/= BC B BC =C*>j >>/BQ . R=@=
/ =@CQ C?Q BBC/= j B=/>  C>/' >@> B
>?Q >>/BQ = j=?@j=  B?=>j > C C =C*>j
>>/BQ =  >?>/ @ >>/ C?>/ >*=/.
J=B> />/> C> = ?/>  B? C =C*>j =.
DC? >*==/ F>BC=j B@>j' B? j ? >j ='
>=j >?  C C >>/B =C*>j. S=/> >j
>?Q >>/BQ = >j B B F>j=?@  B?=>j > >?
C =C*>j >>/B>* =BC= j j=.
NF>F>>=@ =BC C C =C*>j j j= =@=
/ =@CQ B>>->>/BQ >/=j=. P C>/' 
B?=>j > C =C*>j >>/BQ = BC=j  >
>>/BQ =  /BC> jQ =BC=j *. N >
>>/BQ = F F@=B  j>* C?>* BBC/= 
* B ==' =@ />>?=.
1. AC? >>/BQ .
2. S>j=@> >>/B .
3. P=B?= >>/BQ .
4. F==CB >>/B  .
407
Slika ,1 - u ekonomskom sistemu kCpitClisti4kog

sistemC su iste 4etiri kCtegorije ekonomskih ni/C.
CrCkteristikC ovog dru/tvenog orgCnizmC je znC4Cjno
pove*Cnje ekonomskih ni/C u dru/tvenim kCtegorijCmC i
kCtegorijCmC pCsivnih ekonomskih ni/C. 6Cko5e, znC4CjCn
prodor dru/tvenih pCrCzitC u kCtegoriju socijClnih i pCsivnih
kCtegorijC ekonomskih ni/C. vCj nivo rCzvojC dru/tvenog
orgCnizmC kCrCkteri/e 4injenicC dC unutCr Cktivnih ekonomskih
ni/C dominirC pomerCnje od proizvo5C4C potro/C4kih
proizvodC kC proizvo5C4imC kCpitClnih dobCrC i ClCtC. 6Cko
nCstClC industrijskC proizvodnjC je stvorilC uslove zC prodirCnje
pCrCzitskih
kroz bezli4nielemenCtC
kCpitCl. $.kC8ktivni
kontroli Cktivnih ekonomskih
ekonomskih ni/C
ni/e. '. SocijClno
ekonomski ni/e. (. PCsivnC ekonomskih ni/e. ;. pCrCzitske
ekonomske ni/e.
Slika ,+ -  >>/B>/ BBC/ B>j=@BC>*

j= C? F==C F> j> @j  =C*>j
C?Q  >>/BQ =  =C*>j F=B?Q
>>/BQ =. S>j=@=/ j BC/ >@ =?>*
=FC=@/= F>?= B= >>?@=B/ BBC/>/. T==
BC=>?C? =?  FF= C=' ? =?' j CB
= =BC= >?=.S>j=@BC BBC/ >BC?=j =@
F==CB>* BBC/=' j>j =@=j B C? F==C
>? C@ = F>B@jQ Q@j= *>=. O? j B
BF>=?=@ C? F==C = =@C =' > >jQ j
=jB>BC=j > C? BBC/' >j B J?j BC?>@ 
RBj. 1. AC? >>/BQ . 2. S>j=@> >>/B .
3. P=B?= >>/BQ . 4. F==CB >>/B .
408
Slika ,, -  >>/B>/ BBC/ ?@=j

M*=-Z/@j  ?/ ?//=' F *>B= J?j=
 E*FC=' BC>?/> >*BC= >@> ?BC= C?Q
>*==/=. P/C?= =j= >*BC= B= =j>/ 
B= >>?@=B/ BBC/>/. P C>/' C? F==C
B?=>* > >?Q C?Q >*==/= F>BC>j =?B> j
> *Q. DC? F==C B?=>* > >?Q C?Q
>*==/= B @j BC =>=@>BC =>  @j C?>*
>*=/=  @. S?= C? >*==/ F@> @=>
>C>@ B?>j C? F==C   >?>@j=?=j = >?
=CB>j=@ @/C >j = B=. 1. AC? >>/B
. 2. DC? >>/B . 3. P=B? >>/B
. 4. P==CB >>/B . A - >>/B BBC/
F/C?>* C?=.  - >>/B BBC/ =j=. !
- >>/B BBC/ >>?@=B>* BBC/=.
Slika , - >>?@=B>/ C?>/ >*=/'

=Q?=C=j F==CB  BC=>B@==. Z=Q?=C?
F==CB >>/B =  =?=/= >>?@=BC?='
J?j' B BC?>@ ==>=@ F==CB BBC/  >j/ B?
F==CB  =/=j @j BC =>=@>BC. Z=Q?=C=j
F==CBQ = j/ =>>/' jjQ j>/ B?>j
C>BC' >?>@j=?= J?j/= = F> = *=
==>=@ F==CB BBC/. U F>C>j =' >?=j
==>=@ F==CB BBC/ j  = =/@=j =FC=@=.
1. AC? >>/B .
2. DC? >>/B .
3. P=B? >>/B .
4. P==CB >>/B .
A - >>/B BBC/ F/C?>* C?=.
 - >>/B BBC/ =j=.
! - >>/B BBC/ >>?@=B>* BBC/=.
409
Slika ,/ - > /C>= F/= =/@=j

=FC=@= > J?j= j @= = B BC?> ?>@j= B=
F=>@=/= > j=>BC  =CBC?' =>  F>C = B
>/ />?= > >*=CQ ... D=  C> >B=@>'
J?j B >> >BC@ F> =C>' => C> B
F>?>@j
F> B@>?' @> C?  C=?=j B?= > =Q
CC>=. N==> BF>@ = ?C= BC?==j
F>@/ B= Q=>/ = =>' /=j  B?>j/ =/=
C*>?  ==? Q=  =@Q =B@j=. MB=> > >?>/
FBCF' / j >@= F>B@ #. ?= F >?   ?>j
PBj' == B J?j ?>/= >> B>BC@ F>
B@>?  @  B?>j  >*=CBC?> FBjB =BC>=Cj'
F=C> F>CF> C=?=j @ =BC>=Cj
FBj===' >j B @ F>C>/ B@>?>-=j?==' >j B
>>/@  ?/ ?//= C /@j. OF@j==?
PBj' J?j ?>/= > =FC=j /@j =j> B= FBjB/ >F@j==/ >*=CBC?>/'  
?>*= F?= B>/= @=B' >j= j >@= B?>j > =B j=>BC. P?=C ?=
M===' F> C=?/ />/' > j F?= B>j=@BC= ?>@j=' >j B F>*@ J?j. P>*=? B=
>*>// >*=CBC?>/ /@j F?=Q FBj===' J?j B >C@  H==j = =j #. ?=. I>
J?j= jB@ C? - H==B>* K=*=BC?=' j > B@=j=. P>j= H==B>* K=*==C= j =
*@=?/ C*>?=/ FC?/= > BC>= = =F=  > B?= = j*' j =F=?@= >/ F>j=?
J?j=  >?>j F>=j' B= >*=CBC?>/ >F@j==/  PBj'  >*  @> />* = = 
F==CB  @>=@ BC=>B>.
410
Slika ,2 - >*=C FBjB J?j' j> >*=Cj

B@ *@=  PBj F@=j>/ Q=' F@j==j
B>/= FBj=' F B=/>* F?=C= ?=
M==='  =?>* >/C=j= > BC= ?@=BC'
=FC=j PBj  =BC=jj B  R>/jB> /Fj
+V=CjB> =BC?>,. U> => >@=B= >*=CQ
J?j=  PBj' B>/= J?j B *@ F?
B>j=@BC ?>@j F> =BC=?>/ =CBC?=' j=>BC
 B>j=@ F=?. N= >?> /BC >*=C J?j-
=C/==C B >BC=@ *>. T>>/ =C= /
R>/j=  PBj===' J?j B >C?>@ *=B =Fj
FBj=/=. SC==@ B B? /=  BC='  ?>j'
/@=   = B jC> F>=C=  >FBC?>.
N=F=?@j j ?@ F>C > FF>=j CQ @j = CC
>@j/. T=?= j @= =Q?=@>BC J?j=-=C/==C=
= >?>@ = B =B@ = CC>j= R>/j. R/B !=
+V=CjB,' I=@ * B j B> = B B?== B= J?j/=. Z=C=> j > jQ = =FBC /@j' C>
B => @. U %. ? F >? ' J?j =C/==C B /*=@  R>/j  H==B K=*==C.
Slika ,3 =F@>

=BC>=Cj' - B>/= J?j B C FBjB
jQ>? /C=' > B =FBC@
PBj'  j>  #. ? >?  B B =B@@  H==B
K=*==C. NJQ>? @=B Fj=C@j - J?j
=C/==C-B >/=@  R>/jB>/ !=BC?
+V=Cj,'  ==@ j> ? F>=j>/  >FBC?> >/jBQ
*===' >j B / =@ >? = *@=?>/'  %. ? 
B@=j> B BF>BC=?@> B = B BC> >C@  H==B
K==*=C. I' => = B C= j >*>@>' ?
Fj=C@j B B F>>?> j@'  F>@ = BF>?>
F@= = FCC?==j CC>j H==j => F? F==CB
=?. )=Bj' => F@j= =FC=@= PBj' B /
@ >*>/'  F>@ B = BF>?> B?>j F@=. K>
411
H==B> K=*BBC?> F>@=@ B *@=? C*>?= FC? > BC>= = =F=' > B?= = j*  B= j*= 
B?=  BC>=.
1.
2. PC B?@ FC
T*>?= K
>> S?
V@ E?>F'
j=/j @B>*
 S= BC>=F>
= j*'  A +F>!=*==
?>* >/jB>*==BC?=,.
@B>/ BC>  A.
3. T*>?= FC  A F> @B>* BC>= > B?=  BC>=.
4. C*>?= FC  B?Q ?>FBQ /@j.
Slika ,4 -  C? /=>/ Bj/ ? +> 1$.

?= >? , J?j' BC?==j F==CB =? =
CC>j H==j'  F> B?>jQ C*>?=Q /= F>j
= F>  C? >*=/ />*Q =?='
=/jj F==CB  /BCQ C?Q F==C=.
P F>== H==j > = S?j=C>B@=?=  @C> #4%2
S.M.Z.H. +9#4 AD,' C= C>* BBC/= C?Q F==C=
j > H==B K==*=C'   F>CF>BC F> >C>@>/
J?j=. P? F>=j = B BC?> jBC? B?CB
F==CB BBC/ F> jQ>?>/ F>CF>/ >C>@>/ F
F>C= B@* N> S?=>* +F>C= > S?=>*= 
@C> #49# = S.M.Z.H., j F>F=> F>>/ S?C@>*
=C= - F= S?j=C>B@=?=. P>B@ >?>* F>== J?j
F>>?> /j=j C=C. V/ = C> F/=j
?@=BC > BC= J?j= j> j >@>. O B BQ?=C@  F>@ = FF/=j C'  =@ F=?> ?/ =
C> ...
1. AC? >>/B .
2. DC? >>/B .
3. P=B? >>/B .
4. P==CB >>/B .
 - >>/B BBC/ =j=
! - >>/B BBC/ >>?@=B>* BBC/=.

412
Slika ,5 -  Bj/ ? J?j B =BC=?@=

C=>=@ F?>C =/@=j =FC=@= B>FBC?/
BBC?/=' FF@ =BjB F>B@>?  F=C>
B?= /@j  Z=F=>j E?>F' = @B>/ BC>  
S?>j A. U/=j  > BBC?> H==B>*
K==*=C=' F>=@ B = B= B?>j/ =j=/=  @= =
>C?>>' =j B /=@ @>*  B ?@== CQ /=@j=
>j B B/=C=@ >BC>j F=j. O? j?jB ?@= 
B B'  />*/ B@=j?/=' @ F=? ?@== CQ
/=@j=' j B ?= ?@== @  F>/ =BjB>/
>FBC? F/= j/=. P>>' >?=j @ >=j ?@== j
F>=?=>' /=j @ ? BF> = F>*  jQ>?
/. P=C>' = B?Q =C>?= F>@>* /@j/= B @
J?j=' j j =C > jQ>? =j>@j B =  F>C=@.
O B =BC=?@ = =C?> =/@=j =FC=@ = 
=@ B?>j =B. IBC>?/>' J?j F>BCF> F>j =
F>  =C*>j C?Q  F=B?Q =' C> j B?
?=j => B @ C=j =B ...1. AC? >>/B . 2. DC? >>/B . 3. P=B?
>>/B . 4. P==CB >>/B .  - >>/B BBC/ =j= ! - >>/B BBC/
>>?@=B>* BBC/=.
413
Slika 6 - = F>C  =FC=@/= j

=BCF@> ?/' >j B
J?j =@  = >j B B=@j=@ F?>C =FC=@.
D>@=B>/ C>* ?/= B B F@@ B?/
=BF>@>?/ BBC?/= B?>/ @j. N=> >=B
?>@j K>/?@=  E*@B>j' 1#42-1#53 *. 
V@ =B ?>@j 1%&9. *>' = *= j
BC=j=> j?jB =FC=@' F>@= j >?= =' =
>/=j C?Q F==C=. V/ F>C= C 
>@> j  *>j F>@>? > S?=>*= +9&&-199# **.,.
SF>BC C  C?Q F==C= j
FB>=@=j= =FC=@=' == B J?j' F?> F>
>/>?=Q @=' = =C/ C> F>@ = @= B?>j
=/@= >*>/ =FC=@  F==CB >>/j 
j>j /@j = *>/' F>BCF> =/jj 
=Q?=C=j = />* = =FC=@ =j. U? >>/B >C>@ = >>/ /@j>/' J?j
B F>@ = >=?@j=j F? CQ /=@j= = F==CB =. S/FC>/ >? C=B>/=j F?
BC=>?@j=?=j =*B? BF>@j F>@C  j />=CBQ B@>>= */ =>/='  >= =
jQ>? @j ...
1. AC? >>/B .
2. DC? >>/B .
3. P=B? >>/B .
4. P==CB >>/B .
E - >>/B BBC/ =FC=@BC>* BBC/=.
! - >>/B BBC/ >>?@=B>* BBC/=.
D - >>/B BBC/ =@>* BBC/=
414
Slika 1 - kCpitClisti4ki dru/tveni odnosi u

jednom ili drugom obliku do po4etkC Prvog svetskog rCtC
$A$;. godine
prisustvovCli su u skoro svCkoj zemlji nC svetu. Posebno
jCk rCzvoj ovih odnosC bio je u 2vropi i Sjedinjenim
8meri4kim "ržCvCmC. 8li, sC svim tim, u privredCmC ovih
zemCljC nCstCvio je dC dominirC kCpitCl nCcije. Prvi udCrCc
jevrejske 7inCnsijske mC7ijC se rCdi u S8". Godine $A$(,
FederClne rezerve %FederCl Reserve 3Cnk&, koje su uvek
bile vlCsni/tvu privCtne bCnke ! 7inCnsijske grupe Rot/ild,
Rok7eler i :orgCn, dobile su prCvo dC izdCju dolCr.
8meri4ki predsednik @ilson @udro prenosi prCvo
/tCmpCnjC držCvnih nov4CnicC nC pojedince. 6o se nikCdC
nije desilo u bilo kojoj zemlji nC svetu, pre ili posle. !stC
7inCnsijskC grupC je BpokrenulCB Prvi svetski rCt i jevrejsku revoluciju u Rusiji $A$D. Co rezultCt togC, u
Ruskoj !mperiji po4inje genocid uglCvnom ruskog nCrodC, C vlCst u zemlji je u potpunosti prenetC nC
Eevreje. Posle Prvog svetskog rCtC, nCcionClni kCpitCl u 2vropi po4inje dC gubi jednu poziciju zC drugom, C
u S8"-u $A'A. godine dolCzi do Eevrejske 7inCnsijske revolucije, kCdC je u zemlji izCzvCnC @elikC depresijC.
Co rezultCt ove Eevrejske 7inCnsijske revolucije, velike industrijse i 7inCnsijske institucije te zemlje se nC/lo
u rukCmC jevrejskih oligCrhC. EevrejskC 7inCnsijskC mC7ijC, potpuno kontroli/e 6rezor, sCsvim lCko uvodi u
ste4Cjeve u nCjinteresCntnijim zC njih proizvodnje, bCnke, osigurCvCju*C dru/tvC, CdvokCtske kCncelCrije,
itd, itd
$. 8ktivne ekonomske ni/e.
'. "ru/tvene ekonomske ni/e.
(. PCsivne ekonomske ni/e.
;. PCrCzitske ekonomske ni/e.
2 - ekonomski sistem kCpitClisti4kog sistemC.
415
Slika + - sC po4etkom "rugog svetskog rCtC, u

orgCnizCciji iste jevrejske 7inCnsijski mC7ije Sjedinjenih
8meri4kih "ržCvC, C posebno nCkon njegovog zCvr/etkC, u
svetu postoji jCkC pCrCzitske držCvC, kojC je to postClC,
zChvCljuju*i skoro potpunom pljC4ku 2vrope, i, u
budu*nosti, i ve*ine zemCljC u rCzvoju, supersilC. ! tC je
pCrCzitskC supersilC ... ne SSSR ve* S8" EevrejskC
7inCnsijskC mC7ijC posle uspe/ne 7inCnsijske revolucije
$A$(-$A(A godine, gotovo u potpunosti preuzimC kontrolu
nCd ovom mlCdom držCvom, kojC jo/ nije rCzvilC sopstvenu
trCdiciju i ideologiju. Co rezultCt njihovih CkcijC, S8" je
postCo novi centCr pCrCzitskog sistemC, koji su toliko dugo
stvCrCli Eevreji. S8" "CnCs - je )CzCrski CgCnCt u >.
veku, sCmo sC novim nivom kvClitetC.Posle "rugog
svetskog rCtC $A(A-$A;. Eevreji imCju, pod svojim okriljem
i koriste*i kCo oružje, instituciju BdemokrCtijeB ne sCmo
rCvnoprCvnost sC stCrosedeocimC u držCvCmC, ve* su i
vlCst u tim zemljCmC. !, kCo rezultCt, uspeli su dC stvore
pCrCzitski super sistem, koji je nCzvCn omitet svetske vlCde ili omitet tri stotine. 6o je svetskC vlCdC kojC
/irom svetC nCme*e novi poredCk u kojem je ogromnC ve*inC ljudi, igrC ulogu robovC koji morCju dC rCde
zC BzlCtnu elituB, kojC se, kCko je svimC jCsno, sCstoji od EevrejC i sCmo EevrejC Eevreji kroz ovCj sistem
poku/CvCju dC sprovedu ono /to im je obe*Co zC vernu službu u tekstovimC 6ore, 3og EChve - potpunu
dominCciju nCd svim nCrodimC i njihovim bogCtstvom, uz puno 7izi4ko uni/tenje BometCju*ihB koji ne žele dC
ljudi postCnu robovi. ! to sve otvoreno pi/e u BsvetimB jevrejskim knjigCmC.
$. 8ktivne ekonomske ni/e.
'. "ru/tvene ekonomske ni/e.
(. PCsivne ekonomske ni/e.
416
Pogovor
E?> =?> B=/ = = F?>/ C>/ j* RBj  =?@j/ >*@=@/=.  P>> B=/ = = >?>j
j 2$$3. *>' = B=/ ?>  S= )=B. N=@> > *== F>C B= =  =@= B )>C
R>BB. O?> j' => C> B? =j  = BC>j' ?= B= /@j=' =j> B= A@j=B>/  A@CB/
>BC?/=' >j= j =?>> F>=@= Sjj/ D=?=/= 1&#%. RB= I/Fj=. T> j C> C> B? =/>
 =  =Q =>?= . N=/'  SAD B=/ ==> = ?>/= =/@j? >/=j. IBF>BC=?@>
B = RB= A/= j F>=C= SAD  SC?= >*==j B @ B=B?/ *=j. U 1&#3-#4. ? B
B=@ F> >/=>/ >C=/=@0 SS LB>?B>*=  AA P>F>?= B BC?>?=@  ?>j/ jBC?/= =
BC= =@ ?@= S?= =>  B BC?>@ FCj >/=j C=j  )=B' >j B
F>=?=@ J*. I = C=j = B >F@ F> S?j==. D=  B => =>=@ C>>? RB
/Fj = >? B=@' F> =/>* K>*B= BF>?= j j= > C?>j >CF@=C >?Q C>>?=
F> ?>/F>/>'
= ?>j =j=
+=F=, CC>j
j C> F>@=RB A/.
> =/ Č=   D=
K>*B. >?>/ >@'
 B/> B?F@==j=
>j=B@'C>>?=
j @>=B>j ?@=
 FC=j
=?=j /@j = 99 *>=' ? >CF@=C= C=j ?>j F>/> RB>j /Fj. U F>B@j ?/ B >BC=
*>?> > BC?=>j F>=j RB A/ Sjj/ A// D=?=/=' =@ j C> CBC >*>?>= >
F>F>=j' =  >*=@. O*=@  >* =@>*= > = j F>==>. S=/> CBC =?>>*
>*>?>= F>?  F>=j =j = >B > B=/ /@>= ? BC>C Q@j== >@==' => j =j
>*>?>> = j >B *>?>= ?C=BC /@>= >@==  @=C.T=?= =@=  >B j B@ j
= F>BC>j B=/> j0  A/ ?@= = B=/ /@>= ? BC>C Q@j== >@==  @=C... I C= ?.
D=@' >?=j >B B  F>j=?>  CBC *>?>= P>=j=. T> j =?=> j>/ = j   >B >
B=/ /@>= ?BC= Q@j== B=/> j= C= >B= >j j C=@> =  F@= = =j/@j?=j
RB A/. Č=  = j RBj= A/ =BC= F>=@= B?>j CC>j +B= B*> B C> /> 
B=/> B= >*=@/ >/C>/, F@= >B j B=/> F?= =C=' = B=/BC >BC> >BC=C= == j
F@=> =B>j ?@=. U C>/ B@=j' C=B=j= C= C >C===' ... C=> = Sjj D=? />=j
= >/Fj RBj B? B?>j *C C>>/ @*=@ BF@>=C=j B CC>j. T=> B' > B=/ >
 S= )=B' BF>BC=?@>' = B=/ ?> = =>C> >F=>j RB>j CC>j. Z=/@j?> BF>BC=?@>
B' =  < .. N/= B  = B=/ B =>' C/ B = F>?/  . A@' C> j B=/> = F?
F>*@. A' = * F>*@' *@= = B=/. S=/> C>>/ F>B@jQ Q@j= *>=' @= =B B=/>'
= F>B> *> @= > >*==j/=  F>C@Q ? BC>C *>= F>B@ 1%%5. F> J@j=B>/ =@=.
T= 1%%5. j @= FC= BC>j  >B@>?>/  FB>/ B/B@ C . T> j BTORj=' = 
Q>>@>*j=' => *>?>/> > *>j ?jW =  >*==j  F>@>BC' => *>?>/> > B>j ?j. N=/'
F>B@ 1%%5 B? >*==j  F>@>BC RBj  B?Q *Q /=@j=  B?C B FFB?=' = = = >j j
FBC=?@j=  >@=/= j*=/=' @*j' @/>?/=  C=> =@j ... A> F>*@= FF=?@j=  =C >
1%%5' @> >j= >/=@= >B>=  /=C />*> FC=j= = >j= B==j BFC  F>B>  /> =
>*>?>' B?  = @ M>*> BC?=Q >== *=j F>@>BC j F>CBC>  B>> ? C=?=>' =
/  >BC= C=* A@ B? j />* CC
417
P>*>C>?>  >=' == B BC?>@ = F?= /=B C? F==C' /j' F>B> CC' ?=@>
=? >?=  /> @=Q >/=j=  F>@BC= C> j j> *> I B==' F>BC=@> j *>C>?> />* >
B?=>*= F=?C =@ +C>  = = j F=?@jj =@= =BC=?@j> @ j F>BC=@> /=j' =F>C?'
F>BC=@> j />*> ?, A@ BC?>> > C?Q F==C= C?> >j F>j = F= > B?>jQ
C?>==' C>@> = > jQ  >BC=j  /? =  U >?>/ F?>/ C>/ j* RBj=  =?@j/
>*@=@/=' F>==> B=/ F>?> > @>* *= F>@Q >*==j=' C F>?> C>>? BC>j'
>j B C=> /=@j?> F>=@ = => jQ>? =C>.  C>*= j />* >CC @> =?
>>-F>B@ ?' C =/C >j B=* B = >?>*=  =C>. U B?>j>j j B=/ F>=?=>
>*@=@0' > >j0 B?C ? RBj' 0  >BC=C= B?C=' =  / - RB K?= >*@=@= B =  B/Q=' *
B />C ==?C *@=j =@C= >*@=@=. MC/' = =@ > ?Q >*@=@=  = ==?' 
>j/= >*@=@= /j=j @j >j B ?' B?@j= BC>j= C=B>/ BC?= >*==j F>@>BC' B=
>>/ =/>/ C?Q F==C=' >j= B FBC=?@j= @j/= => BC?== F. A@ > C=?
B?@j F BC>j= =?@jj F>@>BC j /@j X RBj O? =BC' >B?>j@= j RBj=' => B
/> =?=C =BC I C C? F==C B  F=>/ BC=Q = B jQ>?= F?==  =B=. U />j>j
j' /= @> *= C> B?@jj BC > V@>j P>@>BC RB=' ?@=  ?=@>  *=C?>. N= F
=B@j BC > C>/ > B > =BC= @' >BC>j B?>jjQ F>C>/== V>/= B=/ =Q?=@= />j>j '
S?C@=' j j C=@0  =>j @>C j*' >j B / CB>?=@' >*==j' j* >j B =FB=
= BC=>/ *@B>/' BC=>/ =B>/' C=@j=B>/ ' ==?>' @=CB>/. Z=Q?=@= B=/ >= />j
BF* Pj R>*=' >j j => />*> jBC?Q j*=  >FB=' /=F=' =CQ *>*=BQ
=C@=B=' F> >jQ />C = >=C >> C> F/  B?>j>j j'  >j j  B=/> >= />j BF*'
?  = B=?  > F>C? C?Q F==C=. T=> B=/ =Q?=@= M=B AC>j' >j j
418
C=> > @= Fj=C@j  B=?'  /> = >j>/ F>@j =C='  C=/= >j B B F>j=?@  ?BC/=.
O B C?>?=@ B?>j ?>C == C>*=' = B/> / @  BC=j = BF/> B?>j /Bj'  j/ B=BC=?
j  >?= j*=. Z=Q?=@= B=/'  />*/ */= j= /=  F>/j/' =/@j?>' j =  F>/j=j
jQ>?Q /=' /> / >C >BC= >@jQ F>@/=' >j/= > = >@j  C=> 
419
GLAVA ,. $'J" SAS(AV$' D" #$J'G"
,.1. $AS"LjAVA$j" &'DGARD %"&Lj"

U ?/ ?//0' ?>> B ?@ >B/ 0C. YV@0 AB0Y X B0 C0 / S?C@Q  T0/Q
S@0 >j0 C0j  > 0-00B. R0C S?C@Q B@0 >j BC?j  C>/ 0C B 0?0j YABY X F>C>/
NBQ >*>?0. S?>j F>C? 0C T0/Q S@0 0?j YN?Y  YN@jY' K>j B/CY 
B?0>j0 YB>?Y. O B 0@C0 0  ?0Q BBC/0 T0/Q S?C>?0' 0 C ?0 BBC/
S@0?>-Aj? >? j/ />/ X P00>.
N00 F@0C0 B >? M*0-/@j0  0@0 B  B?>/ BBC/ J0@> B0. N0BC0@0 j F
1.9#$.$$$.$$$ *>0. P 1.5$$.$$$.$$$ *>0 F>B@ j > />*Q BQ C00 / S?C@Q 
T0/Q S@0' 0?0B>B/
/?0/ F YABY B >@C@
>>/  F>+V@/
V0jC/0>/ B BFBC@ 0 B?
B/ F>@ 0
>j0/0,. F@0Cj ?@/
LC@0 @0 >C0 
B>. S@C@ B 0 >CC >j B 00 0@0> 0 B?>/ F>@' 0 >*0 B 0?0@ V@0 D0Aj0.
D00j B0?/ *0 0?0j  AC0' HF>j0' S?j0' .C.. P>0j/ ?>0 />0' > j
0Bj F>C>> +F? ?@ F>C>F, .
N00 F@0C0 M*0-/@j0 / B C>@> >F0@0' 0 j j0 > F>B0 >@> 0 >BC0 0 j>j  C0j>
B 0B@' 0 >BC0@ B F>B@ ? F>F0? ?0B>B>* >0 >@C@ 0@j. S>> BC>?/> B
0B@j  ? BB F@0C' 00j M0B  00j0 Dj0. P@0C0 Dj0 B 0@0@0 C00 0 FC>/
/BC  B?>/ J0@> BBC/' * B F>B@ j>* Cj0 00B 0@0 F>j0B 0BC>0 /
M0B0  JFC0.
P@0C0 Z/@j0 j  C> ?/ F>CF> *0j *@0@0 *> 00B  @> j F>C> 0 B ? F>
FF/0 0 j>j +C0-F>B0j,   B0/>/ B?>/ J0@> BBC/ 0  B BC@ B@>? F>*> 0
?>C  0@j 0B@j0?0j. J0> *> B ? F@0B F>/ 0 M*0-/@j   B?>/ J0@>
BBC/. T>>/ CQ FF/0 ?0 j @>0j0 ?@Q F@0C0 JFC0  S0C0 0 Bj F>@>0j 
>>B 0 B' 0>  B?>j>/ /0B>/ CC@ C0j F>j0B F@0C0 +M*0-/@j0' M0B  Dj0, >
>/C0  0BC>0. U */ B?/ BBC//0 F>> ? B 0j? F@0C 0@0 > ?' 0
/0j B? 0@j F/0 ?@. N0 >?0j 0 B >/>* ?00 BC0@>BC  > B@>? 0 ?>C 0
B? C C0j F@0C +M*0-/@j0' M0B  Dj0,. D0  ?>C B@>? @ >FC/0@ B?00 > F@0C0
j >@0 F> ?0 B0C@C0. Z/@j0 j /0@0 @ )0C B0 F>>/ >C0j > 13 00  B00j @ MB
B0 F>>/ >C0j > 29'5 00. Z0Q?0@jj ?B>>j CQ>@>*j >j B F>B>?0@' 0 M*0-/@j B
0F0?@ F>C0@-?0 0Fj >>B> 0j 0 C@F>C>?0j' >j/0 B />*@ 0 >CF> >
0B@j0?0j @j/0 @ R0B - R>0 NB>*  *Q ?0Q BBC/0.
O@@ B 0 ?/>/ F@0C 0B@ B0 ČC V@0 R>0 AB0
 D0Aj-/0 '
 H0Aj-/0 '
 S?j0C>-RB-/0 '
 R0B-/0 .
420
I ČC ČC>*0 S?0* X C B0?0 M0> X V@ M?W R00 XO>W S?0C X >j /0 00@>*0
/ B0?// B0?/0  R0B0 X /0@  ?@ L0? .
S?0 > >?0 C 0>0 /0> j 0@C BF>B>>BC  >B>. !@j j > 0 B /B>/ C0j/
>j 0Fj0 0B0.
S@0?> X Aj +AB, B0BC>j B > 4 0>0 X I/ >BC0@>* 0@>?0@ B B F> >j >j X B0 >j B 
B@0 B0 BFC0>/ S?>* BBC/0 >0@ B C @j F?>C> >@
S>-B?0 >j0 >j X D[Aj '
S/00*> @0 - H[Aj '
J>-F@0?0 X S?0C>R0B '
O*j>-0>- R0B
R0j' F>j0/ Y/@j0\ /0> j BC> 0j 0>  *0  YF@0C0\' >>B> B >j0C' >j B
  B?>j>j >C >> S0. N00 Z/@j0 B >? M*0' * j M-YB0\ @ YBj0\ 0
Bj B?C' YG0\- *0. M*0-Z/@j0 X ? B@>?B>-0j?B 0? 0 F@0C Z/@j.
421
YP> j\ j 00 F>@0> YR0B D? PC\. U F>C B M*0-Z/@j0 +F@0C0 Z/@j0,' >
?/0 0B@j0?0j0' 0@0@0 0 C0j >B/Q PC?0 >j B F>??0@ 0B@j Z/@j 
0@C/ S?C>?/0 +?0/ BBC//0, * B ?@ B0/> FBC0? V@ R0B' C.j. @>*
Č>?0BC?0.
N0 S B >? J0@>-S. N00 Z/@j0 M*0 B 0j> B0 0/ J0@> B?/ BBC/>/ 
0>/ *0@0Bj>/  BF@0@>  >B> X  >@ @?0.
N0 C>/ FC F>@0 > 1# ČC>*0 S?0>*>?>* K*0 +B0?0, ?>* 0. ČC>* X ?0 
>j0 0 >@0BC' F>' 0@ 00 B >>B 0 N> @ B B?C>?' >> 0 B0?Y' C.j. >
B B  >>@ >*0 B0?0.
T0>?0 S?0>*>? K*- S@0?B>-Aj?B >j0 *'  >/ /0 1# B@0?B>-0j?BQ
B0?0.
T0> 0 C>/ FC  >/ ?0B@jB/ @B/0 0B j0' 0B * 0 0 *0@0Bj BC>
F@0 +FB0, YG0\- F>?? /' / *0@0Bj0 >j B 0@0 F> F0?>/ S?C@Q 
T0/Q S@0.
N00 *0@0Bj0 /0 >@ B?0BC +0BC>* BC0,'   j>/ > jQ R0?0 +0>?0, @ 0 J0@>-
S  J0>?@> D0>*-S X Z@0C> S  B0? R0B 0 S?0>*>?>/ K* +B0?/
0? / j C0 L0?0,. J0>?@/ B C> S 0?0@> 0C> C> j @> Bj0jj  ? > 0* J0@>-
S0 F> /j0/0  F> /0B.
I*0-Z/@j0 X P0>/>?0 />*Q B@>?B>-0j?BQ R>>?0' j0 > Z/0@j0 +F@0C0,  BBC/
D0>*-S0' 0 >j/ F>BC>j >@> ?>C B@0 ?>C 0 M*0-Z/@j +F@0C Z/@j,. P>
>C0j0 >> D0>*-S0 >B 5%# 00.
R> D]Aj
P >> 4#$.532 0 M*0- /@j >@ B D]Aj?. >j0 jQ>?Q >j - B?0' B0 -  B@0 B0
B/ B?>* ?0>* BBC/0. >j0 >B  B?C@> 0>  B>> @0 . VB0 > 1%5 > 29$ /. I/0@
B F? ? *F. N0 M*0X Z/@j B >@  BBC/0 Z? T0 +P>@00 ?0, /@j0- RAJA'
B> >0?C K0?-Z/ +M0@ /?,. Z0 C B? BBC/ 0 J0@> X S ' >j
>Q?0C0 Z/@j M*0 ' C0> FF00 >BC@0j Z/. N0B@@ B B  @? >@0BC 0 B?>/
>CC ' 0?0j *0 R0 +R0j,. S0*0@ B AB*0 D0]AjB' >j B 0@0> 0 ?Q F@0 M0
+S?C0, 0 B?C>j /@j D0Aj. O jQ ?> F>@>  SB RB + T>>@B T0C0 ,' B?>0F0
N/' D0' H>@00' )@0/0' LC>' LC?0 ' EBC> C
R> H[Aj
SC*@ B 0 M*0 X Z/@j  B0?0 O>' * j > >/ jQ>?Q F00 Z/@j- T>00 . N0B@@
B B  B >@0BC 0 S? >CC0 ' 0?0j *0 H00j0 ' F 2%3.9$& *>0. O?0j R> S?C
R0B /0> j B >0 @ ->j' >* jQ>?>* B0 R00 . VB0 / j @0 X 1&$ / > 3#$ /. K?0
*F0 1  C> 2. K>B0
?/>0@ X 0>
F>BC>  B?C@>
' > B 0>
F@00@ . H[Aj
0B@j0 B 0?*0C>
 Q0/>?' S?C 'L*>?
> B />*@ 0 ?
' P0/  />*@ B F>/0C
F@0 /@j ' B? jQ>? *0 B /0@ ?@ /0* /> . Z0j ' >j B >BC@ 0 B@0
F>BC>' @> j > FF>/ >j?0. O jQ ?> F>@> OjC0@ RB ' S?>BC> PB
+ P>/>B PB,' S00? + S>/ ' S?? ' R> ,' A*@>B0B> ' N>/0' G0@ ' IB@00
+@>?>B RB,C
422
R> S?j0C> RB +S?0C>R0B,

D>@00 S?j0C> RB0 0 M*0 Z/@j F>C  B0?0 L0 + M0> @ V@ M? , F 211.%$$
*>0 .NjQ>?0 0 F00 @0 j Z/@j0-RC0  ?0>/ BBC/ S?0C' BBC/ S X A>0. O
B @ F@0?>>
2. K>B0 . @>BB?C@>
X > @ ?B>0>.
> 1%5O/jQ>?>
3$$ / +  F>j
F>@> B0 Aj?0/0
S? RB ' @ RB X+@>B,
B , .K?0 *F0 1 
' >B
+>0BC? B- >Bj,  N/0 ' !? RB + P>@jB>j, ' G@0 ' IBC> PB ' S RB
+ S ,' H?0C' I' Š>C ' AB +AB B0 >0@0 Ij0 ,' M0>  C. S B 0?0@ S?0 G0 X C> 0
F>/>j0 B?C@>BC N0B@@ B C >CC  0?0@ *0 S?0G0 +S?0C,.
R> R0B
N0> S?j0C> RB0' 0 Z/@j X M*0 BC*0> j R> R0B. O B 0B@@ C?C >CC  0?0@ B
*0 T@0 + TQ@ X V0C0 , ' F> jQ>?>j >j >j >j0 j ?0C> 0> . O?0j R> T@ j >0>  BBC/0
+Z@0C>*, D0>* S0' B0 Z/@j >j0 B >? I*0-Z/@j0'  B >? D0>*>?  . K0Bj j
0 M*0-Z/@j > T0Q D0>* ' S >*0 P0  /0> B/ > . D0>*-S j 
?0>/ BBC/ X @ L>F0 @ P0B .O?0 ?0 /0 /  ?0>j 0BC>>/j X C0 L0? . R>
R0B0 j BC*0>  T@ F 1&5.%&$ *>0 . NjQ>? 0BC j > 1%5 / > 2&5 /. O 0> + ?0C , 
B?C@> 0> >j + C , . K>B0 C0/> 0> . O jQ ?> F>@> +Z0F0 B-RB O >j 0> 
B0,' IC0@j0' EC + R0B , ' D00 +D0 @ M>@0?,' S0/0C ' Sj' R/@j0' )0' G>C' A@0'
A?0 C.
D0]A0
O C>* ?/0 ' 00 F@0C0 j FCF@0 00j F>/ ' 0> @/0CB C0>  *>*0B. U >/
?//0 S? F>@ j > >*0C @>>/  0>/  0 j/ B B 0BC0@ 0 F. Z0C/ C00j0
M*0 Z/@j0 B ?>/0 0@>?0@0 > />Q >B0 >C0C0 0? Q ?/> 00B. N0 S?>/
F>@ j > >CC >j B 0 F ?0@ D0]A0' j B F? >B@j @  R>0 D0]AB>*. K>CC
j B0 C  > F>@j 0 C >F0 +>BC?0,.
OBC?>-HARA' OBC?>-TULE' OBC?>-RAI' OBC?>-SVAGA

T0/ B0*
T0/ B0* VC0 +CQ>*, F?> B 0F0@ F@0C M0B  Dj. T>/ F@>/ M0B j F>CF>
>BF>B>@j 0 ?>C. Dj0 j /0@0 ?0 /B0 0>  M0B. J0 > jQ B ?0> Lj0 0 * L@0
+L@j0,. T0/ B0* B >>@ Lj 0 F@0C Dj  C@ j.
O0 B 0BF0@0  > j j 0BC0> 00B F>0C F>j0B 0BC>0 / M0B0  JFC0. P@>/ 00
/B0 Lj0  F@0C Dj' F B0/>* >C0C0  F>CF>* C0?0j0 Dj' >@> j > j0>*
@C>* F0jj0 O
@C0?>/ B?C@>. / ?0 >B/0
C>* 00 S@ T0/>jC0' >>B>
B?>* >*0 >? FB>@0 j ?@0 @.
L X >>B@0 ?00D*
B?C@>BC. F00
/B j
>BC0> >  0Bj B *0 F0@  >C 0 F@0C M*0 Z/@j. T0> j Z/@j0 @0C?> 0C>
?/  B?>j>j BC>j /0@0 3 B0C@C0- MB0 L@ +L@j, B0 >C0@/ F>>/ > % 00' )0C -13
00  MB +L, - 29'5 00. O >?>/ F> C /B0 B?> 0Q>@>0 B0j0  N0
S.N/00 0 >j>j B ?>B/B@> F000 C /B0 >> M*0 /@j.
423
T0/ S0* B 00@ /B L@'  BC0>0@ B?>j B0* C0/>.O0C@ B F@00@ 0 0F0
M*0- /@j. VQ>? >* - T0Q' B >*0 P0 F?> j 0/ C0/Q B@0  BF> j 0 BF0B
0 M*0- /@j 0@ j F C>/ />0> 0 C B0C@C L@' j B C0/> 0@0@0 jQ>?0 ?>jB0 . O?> B
>*>@> F 111 &2$ *>0. T0> B ?>0 B0 L@ +C0/> j @> F0 />0  0, @@0 0 M*0-
/@j'  F>F@0?@0 B? >CC +F? ?@ F>C>F,.
O >?>/ >*00j F>BC>j C0*>?  *>C>?> B?/ ?/ @C0/0. D0 0j0 0@ @ 0  AC0
+@>*, >00. O0j  0BC C F> B  00B F0Cj Y00C  0j0C j0j0 0 UBB\' C>
B/>@j F> T0Q0-D0>*0 P>?0 0 />>/' >j j 00> B?>j B/C  j0jC +F>C>CF
MB,. P>C>F j F>>>?0> F>0j ?>0 />0'  F0C> C> D00j C> j >?@> > V@
B> S@0?B>-Aj?BQ >>?0  D00j F> R0Bj' F?@0 /@j' >j0 @ 0 j* +>BC0 B
B0?0 0> Sj  >@ >BC?0 N>?0 Z/@j0,. S>0 j C0j0@0 1# *>0. O C00' 1# j B?C >j
S@>?0. N0 j/ j 00 S?0>j * @ >j0' >j B B0BC>j > 1# BQ ?>>?0+C>*0,. 1#
424
*>0 - j >/F@C > *0 *>0 +@C0,  144 *>0' >j B B0BC>j > 1# *>0'  F>@0 > 9
BCQj0' * B F>B@jQ 1# *>0 B/0C0j B?C/.
I*0j0 C ?@0 *00
P 1$#%92 *>0 0 FB?C@ F B0*0 AB*0 IjB +*0 AB0, 0  0 Ij0'  O/0 +
S,' F>0j/ A@0C-G> - >/F@B0 Q0/>?0 ?B>Q %$$ /. S0BC>j0> B > C 0FC0
+Q0/>?0,'  >@ F0/0' j0 0 * +>BC0C C>* *00' 0Q>@> B C0> F>0@,.
AB*0 IjB F>*C j 5$2& *> F>B@ ?@>* FB@jj0  D00j' >>B> 1$4%%& *> F
>? . N0 j*>?>/ /BC B B00 0@0 B0?/ *0 O/B  RBj.
AB*0 S>*jB' >j B 0@0>  M0@>j Aj +S/0C0 B 0 j C> *0 NB0,'  S>*j0' jBC?>j
0? >j0 j F@0 >BC>j0 >CF> ?>jB0/0 A@B00 M0>B>*W
AB*0 S?jB' >j B 0@0> 0 CC>j S00?j. P>B@ ?@>* F>00'  >/ j C0j AB*0 *>>'
0 j*>?>/ /BC *0 j >? *0 >j j >> 0? UFB0@0.
P>BCF>' 0 F B 0B@@ F>j > F@00 RFjBQ F?Q Cj/ @ U0@0' C> 0 0 @
0 S U R0 +S' B?C@>BC' B?C@>, L +F>@j,' > A@C0j0   L0' * A@ @ A@>BC - j 0j?0
BCC0' BC>*0 0@>BC - F>0?@j0j' @Bj0 BC?0>BC-A@>BCW T0j - ?Q' >>B> A@C0j - C> j F@00 
B@0C B0 >*0C/ 0@0C/0 0'  >C0j0 *j' /BC0 M> > TC0 > IjB>* >00
0 j* +I0,' 0 0Bj  j*>-0F0 +Ij0,.
I C0> B B 0B@j0?0@ S?C R0B > AB>?0 X >*>?0' >j ? 0 Z/@j' Z/@j X M*0' >/
B?C0' />>  F>BC0> V@ R>' BC?>? /@j AB0 X ABj'  00j ?/ - Aj *0 0?
S@0?>-Aj?00 BC>0/0 F>0C F> />/ V@0 T0C0j0.
SBC0 T0Q0-D0>*0 +P>?0, B ?0@0 >*j0 T00. Z/@j0 T0Q0-D0>*0 ^ >*j T0_
T0C0j0. NjQ ?>j B 0 >*0 P0. S?>j /@j > 0?0 @>?>j > 0?0  Ij+@'
BC,' * j B0*0 *0 AB*0 IjB. S j B? > /@j' >>B> S? Z0BC0 >0B Ij.
K0Bj R> R0B V@ ' >* B>? @/ j F>> 0  0@j 0 j*' 0B@j0?0j 0@0C
>CC.
Kj S0 0B@> j B? > Vj +B00 0? - E?>F0,.
K0Bj j >?> F>j F>BC0@> F>0C> 0> S00?j0 ' j j /  0> 0  j*>? Q
0> B/C CCC >? /@j +N0? - j 0 /@Q' ?  / N0?' 0 0@ > B?C0 J0?0, .
R> V0>?0 0B@j j 0 K0?0' 0 >0' >* B' > B 0B@j0?0C j> > S00?j' 0
CC>j /> H>@0j. U 0 B0j0 0 B?>j FC BC0>? H>@0j 00@ B FB V0
> jQ>?Q /0 +V0 G>*' V0 C>?' C. ,
R>>? >*0 V@B0 - BC0>? Š>CB  IB  0BC B?>jQ F00  0CC0' 0?0@ j >
F>0j0 V@B @ U@B.
R>>? S?C>B0 0B@j0?0j BC>  j Vj' 0>  0@C /@j.
U BC>>/ @ 0@0 B /@j0 G000 +/@j0 B0 />*> *0>?0,' >j B B0BC>j > RBj
N>?*>>B>j' P>/>B>j +L0C?j0  PBj0,' RBj !?>j +R P>BF>@C>j,' @ RBj +@>Bj0,' M0@
+Kj?B0 RBj0,' Sj +M>B>?j0' V@0/,' K0F0CB +M00B0' R/j0,' S +Sj0,.

425
R>>? >*0 P0 0B@j0?0j PBj' HÀj? - A0j.

R>>? >*0 Nj0 0B@@ B AC@0j 0 >F  F>BC0@ F>0C 0> AC. T B ?@ 0j> B0 @>0@/
@j/0 >j ?0C +j0/0,' >j/0 B F0C C0j 0F>* Z0j0.+K@C0 M0j0'I  B@.,
P>BC/> B F00 I0 ?@0j' 00 B Ij0 >?BC0>-F0 FQ?0C@ 0> @ >*>?. I@
*Q BC?0 - F>>?C@j Ij00 - @C /0j K0>0C@j' >FB0 j 0> @ >? B0 0>/.
AC@0j +@0j - F>BC> 0 BC0>?0j' C. j. /j0 AC0, @ 0> Q 0?0 G - AC@0C0 - @0 j ?B>0'
0F0 ?@0j0.
S0 AC@0C>/ F>@/ B F>j0?> 0 B @j @ Fj > B?C F>@ 0 @>F>C@j0?0j
B?>j0 0j0. T0> ?>@ B 0C>?' >BC C. . 0C>/B> >j+C> j BF>C> >B// 0>/0,.
K0> F>B@' j0 0>0 F>' 0 Z/@j j B * /B )0C0' 0 B0/0 AC@0C0 @0 j
C0  >C@0 j F> ?> +* ?@ F>C>F,. P>B@ B @ 0C0BC>0@. P>@ B /@jCB >*
F>/0j0 F@>0' >*>/ C0@0B ?> /0B >@ B Z/@j ? FC0' ?@0 B B 0C?0@  > j
@> F>?> FF@>/. Z0 B0 B />*@ 0 B F>j0j 0 Z/@j. V>0  ?0Q @ B 0C>?0.
>j BC0>?0 0 M*0- j BC>?0. S? C> j ?0C@> @jB ?@0j 00.
P>B@ 0C0BC> 0?0 jj/ )0C' F>/ j S?0>j * @ >j0. OB0 >C0j Z/@j B
F>/@0 0 >@> BCF' 0 Z/0 @ 0 S@0?B>/-Aj?B>/ M00 > C00 j F>?0@0 Z/@j
B*>/ j C  *>.
S? >?> B >*>@> F 13 $24 *>0'  >?0j >*00j F>BC0> j F>@00 C00 0 >? Q>>@>*j V@>*
0Q@0j0 +L> >0,.
O C00 B 0  0B0 >*00j 0 0 j 0C0@0' 0 >j 13 B B/0C0 0 B0 >j. +Z>* /B0
)0C >j j /0> F> >C > 13 00,.
R>>? AC0 >j B F?@ 0C0@/ FB@@ B B  /@j TA-K/ +00j E*F0C,' * B ?@ B0
@j/0 B0 >>/ >j /00. U S@0?B>-Aj?B>/ Q' 0?j  0>BC0@ @j' F>@ B C
?0/ 00/0' 00C' F>@j>F?' *0j F0/0@Q >j0C0+*CBQ /00,. Z0C> E*F0C
0?0j /@j>/ F@00 BC?>Q >/ >?0.
U F? C 0BCj' 00> B @ @j @ > +S@0?>-Aj?,' 0 0C/ B F>@ 0C FBC0?0
00>0  0C>QC>>* 0>0.
K0Bj j > ?@  ?@> ?0? 0C / VELIKE RASE  VELIKOG ZMAJA +K0,. I 0> j V@
Z/0j > 0@> >jj' VELIKA RASA j F>@0. N0> *0 j B@>F@j />? BF>0/>/' >j j
F>CFB0  ZVEZDANOM Q0/ +>FB?0C>j,  AB*0 IjB>/ +O/B, / AB0 +AB - Z/@j0
>*0' U - F>BC> 0 BC0>?0j,  A/00 +A/' A/0 - >? B0 C0/j>/ >j>/ >,.
T0j >*00j 00B B/>@ YB?C >\ > j0 /0j0.
O?0j >*00j B >*0> F %524 *>0  F>BC0> j F>@00 C00 >? Q>>@>*j > STVARANjA S?C0
 Z?0>/ H0/.
K  0@j >BC >? Q>>@>*j 0 0@ > RB0  S0. RB 0 PC0 P? j F0> 0 >?
Q>>@>*j' j@j0B 0@0  1%12 *>  0 C0j 0 >>-0> BC>j R>0 NB>*0 B>>
#$$$ *>0.
426
G>? B?Q 0?0 >j B >B?0@ S@0?>-Aj? /0j ?>*@0?>* >@0 0 B/>@. O B/>@j j
?0 0>0 S@0?0  Aj?00.
T0*>? S@0?> Aj?B KULT-U 00B
A SRB 0> j >B/ ?>*@0?>* >@0 B0?0>  B?>/ *  B/>@ D0]Aj - C >@0. S/>@ ČC
+P0, R>0 >j B F? 0B@@ C @0 F0 >CC0. D0 @ B/> B 00 F>BC0?@ FC0j 0C> B 0
>? X>@0' B0 j0B>/ 0B>Bj0>/ 0 0 F0 >?.
S@0?>-Aj? B 0?0j AB/0 - >*>?/0' >j ? 0 Z/@j' BQ >*>?0 X  0 B C?>0 .
O 00 B @ >>?' Y*@F> BC0>\'>j j /0> F0?> >0.
S@0?>-Aj? 00 B 0>C0@ +>  Y0\ - Y>\' 0@ B B C@,' 00 0 B@ B 0/0@
C CC>j +C0 @ C0/ B Q ?0@ G 0 C> C> B 0@ >B?>jC jQ>? /@j,' > B 0@ 0
>> B?>*0 R>0' @ B ?@0B @C0C0 B?>*0 00.
S@0?>-Aj? F>>> F>Cj 0> RITA - 0> > BC> R0B  K?   >?>@j0?0j /0
0>?. Z0C> B +B@>?' 0B, BC> 0?0j 0BBC/0. IF0' F>C> j B0*@0C  >' 0 B
0/ >0 M>BC 0Q F00. S?C' F>FC /0*C0' FBC0?@j0 ?0 BF>C0 F>@0. @ 0> j
?>  S?>/ F>C?>/ F>@'  - j>/ *0C?>/. S?   *CB BBC/ >*0/0
>?0 B C?  B@0 B0 0>/ >?Q F>@0.
D0@' 0 / @>* >?0  >* >?0' C B 00  F> R>0 >0 >C@j0 ^%  -%
 @0. T0?0 0 B F>@>0 >@BC' j @ F />0CC' > BC> F>BC0j ?>@>0/-
0*B>/0' F>CBCj F>C? BBC/0' >j jQ  FQ?0C0.
S00 j >@> > /0B>?>* j0 jB>* j0 > 00/0' F/0 >j/' @jB> C@>  / /0 %
*@0?Q 0' 0@ >0 B j0?@j0 FC0j 0C> *j0  >@0BC *@0? /j0 B?>j 0' 0> B0 B BC0
C@> /0 F>C?> 0@CB0j' 0 B0 >@0BC *@0? /0 *0C?0> .
A> *j0' F>FC @C BCj' >j0 C F0?>@jB' B *  F@0/0' >0  /> B0/0 >
B 0 F>/ B?>j 0 0 BF>C>.
N0 F B *>?>@ 0  @jB>/ C@ F>BC>j 9 *@0?Q 0 % B 0@0  /' 2 -  F0Q'
>/0j *CB BC.
N0 C0j 0' *j0 j F@>/@j0  C BC0' 0 /j0 0 BF>C. IBB HBC>B +S@0?>-Aj?0-
R0C>/, j 0> 0 B?0> >B B?>j BC' >>B> B?0> /0 B?>j *CB BC.
S@0?>-Aj? B ? @ F>0C F> B?>/ /0C>?C>/ 0/@j0j' B?00 ' B?00 B@0 /0 
0j0.
N0j>BC0?j S@0?B>-Aj?B B>@0 B/>@ - 0BC BC' >j j >> > > BC0 HC@0' C>
j >BC0?@> *0C?0 C0*  B/>@ @jB BCC.
S * BC0' HC@>? j *@0? @j - *@>0@0 >/0j0' > >j j F@00> 0 >  F>/>
0j/>j*  0j-0Fj* >j0. O 0> >B>? j FQ?0C> j*F0CB Qj>*@' @ j?jB @
00FB K00@BC 0' 0 > j S@0?B>-Aj?B B/>@.
U>BC0@>/' C0 j B?0BC0 - B@0 BC0  F>C' >?0j Q0/> >j C' C> 0j FBBC?>  T@ @>
>* F>C>/0 S@0?B>-Aj?BQ 0>0' >j B / >C@j 0@' D' >j B / 0@ >*>?' DQ0 X
? B0 >*>?/0  0CC P00'  S0?BC' 0> /0 B?Q @>?0j0 >?0.
427
SC/> B KF0@0 F00' 00  B @j >F0@  0/0 +BCC T@>,' B00j0 > ?0C +BCC D,'
Q> F> 0 +F>j DQ0,.
S?0BC0 +0BC BC, C0> 0j 0 BCC ?/0' >j B B0BC>j > S?C0 J0?' ?0 B?C0
N0? C0/ N0?  B?C@ N0?' >>B> S@0?'  B?C0 VQ >*>?0 - B?C P0?.
A> B ?0C/> 0 0F0 Qj0Qj B?C>?0' >0 FBC0?@j0  B?C' BQ>> B?C J0?' >j B
*0 B0 > BC0 0BC0@ 0?' C> >*>?00 N0?' *> j /C0@0' 0>  00@>* S@0?. U jQ>?>/
B@0j'  F>BC>j ? B?C XB?C P0?.
D0  >@  0 B  S@0?>-Aj? >FB/@ * />0B' 0>0?@j0j j 0 B C BC
/>0B @ 0> >B>? S@0?B>-Aj?B ?' 0@ F>C> B S@0?B>-Aj?B0 ?0 />
0/C B0/> *0C?> 0> >0' B@0' > B @>@ 0 B@>?0' / B F>/@ C/0j
F>BC0@Q
N0> C>*0' j j B? ?  ? F>j>BC0?@j. S@0?>-Aj? B ? /0@ ?0 FB0 -  B-'
* - 0 >BBC?>' 0 B- FF0>BC />' BC0>? C0/>* B?C0' C. j. *>?> B/C'
F>0/?0 B B/C B' 0> 0/> B/C' 0  B/C.
S@0?B> - Aj?B0 ?0 >B@0 j ?@ B/B0>. N0 F? F>*@' BC-F> ?  />* FC
F>CF> *0j 0j.
ČBC> 0 ?  ?BC 0?j>BC  P>@C/ +? >*>?0, S@0?0 -Aj?00. A@ >FC'
F>? B  F0 0/?0j F>@/0.
S@0?B>-Aj?B >* - P?>>C@j j ?@> F>0C> BC?>j' j / j RA- M-HA +RA - B?C@>'
>B?C@jj' M - B?C' HA - F>C?0 B@0,' >j B /0BCj  NOVU REALNOST'  F>*@0 0 C
0@>BC' B F>j0?@jj V@0 B?C@>BC R0>BC'   >? S?C@ R0>BC > B * B?C>?  ?/'
OGOVI  PRE!I' j F>C>/ B/> /. A> B RAMHA F>j0?> 0> NOVA REALNOST' >0 F>BC>j 0
?0 BC00 0@>BC' 0 0 j j>  j>. D0 B? >@j 0//>  0/>' 0 S@0?-Aj? OGOVI 
PRE!I BB?C>?0
0@CQ >B>?0@ PUT DUHOVNOG
 >0>BC' RAZVITKA
0?C0 > ?>0 USAVRŠAVANjA > 0j' FF>0?0j
OGOVA' j S@0?B>-Aj?B OGOVI X C> B @j
X AB +AB>?,' >j 0B@j0?0j 0@0C /@j +F@0C,' *0j B?>j R>' 0 >j B F>@ PUT
DUHOVNOG SAVRŠENSTVA. TAMNE SILE F>0?0j 0 0 C0j FC 0@ 0 B? B B  BC0j 0
Q>?> B0?0?0j  B0// C/ /0j />*>BC 0 C S?C@ B?C.
)*0C? B@ B@0?B>-0j?BQ >*>?0  />* C 0B@0' > B F>B@ @jB +BF>@j0
*@,' B />*@ 0 /0j >Fj' > B F>B@ BC >0BC?0' *@0?> >  >0B BCC.
T0>' PERUN B0 F>*C/ /0/ B/>@j 0CC R>0' SVAROG B0 /0/ 0>@ ?0> j
DREVNE MUDROSTI. >* j >*'  /> *@0C B?0 FC *0j  J0?>/ S?C' 0@ j*>?0 BC0
>BC0j BC0.
T0> S@0?B>-Aj?B0 0j0 /0j B?>j BC>j  @C' > />BC B   ?>?0 
/@j/0.
199#. *> 00 M*0-/@j0 @0 j  >@0BC @>?0j0 B?C@Q B@0 +B? > B00 0 /@j B ?@00@
C0/ B@,. "?>C 0 /@j j > F 0B@j0  0C>?0' B>/0C?0  >@BC. N0 >*>? B />*@ 0/0 0
F>/>*' j B >@0@ 0 CC>j' >j0 j F> >C>@>/ C0/Q B@0. A@ 199# *> * B C0j
C0/Q B@0  />/> 0 00/> 0 F>/> 0Q >*>?0 X @j AB0' >j B 0j BC> F>B?0@ 0
428
M*0-/@j. M' 0> C F>C>/ 0Q S@0?B>-Aj?BQ >*>?0  F00' /0/> C0j
@j 0 BBC/ 0j0'  00 *0 >C?>/>' 0/0 B >C?00 SVETLI PUT ZA DUHOVNI RAZVOJ I
NAPREDAK' C00 >C?00/> >  B' F>j/> 0 ?/>' 0 ?0/>-0/>' 0 ?/>'  0 0//>.
Č>? B 00
?>Cj0' 0> ?>Cj0.
>>B> Z0C/'
F0? >?.  F0?@0
D>?>@j> j B0/> 0?>j
/0C >0>?0j' > /0 0B
@j ?C  0/C. N0 0 F>BC0
>*>? 0/0
B ? C 
BF/ 0 F>/>*  B?0>/ CC' 0> 0 >C@j' BF/ 0 0j ?>C 0 B?>j C. S0/> 0
BC>  0/j C>' C0 ISTINU  C/ 0/0'  0@/ /@j0/0 . >*0 0> 0* C?>0 C0
0/B@C 0> >C@j >j B ? C>@0C  @j0 F/0 B?>j>j ' >0CC B j/0  > B ?
BF/ 0 F>/>*.
429
,.+. %A#$' R'(A
NB Z0> > BC> R>0  K? +T@*>j0,

Z0> RITA X C> B NB Z0> > ČBC> R>0  K?. O Z0>/0 RITA'  B@0 B0 >j/0 B ?@ 
?/ ?//0' B? S@>?B  Aj?B 0>  B0?/>/ B?C B @ > B aIa ?0.
S00 B 0 >00?0j Z0>0 RITA >BC * 0? - T@*>j0. U /' B 0?0 >/>/
F?>* /000. T@*>j0 j /0C>?C  jBC? F00/C0 F>B0 0B@>BC  *0j 
*0j.
)>/ T@*>j j F>>?> >C>  aIa ?  E*@B>j' Fj0C@j Č0@B0 D0?0' @> M0C>' >j j'
F> C0j/ j0 j*>?>* Fj0C@j0' C0>' >@> 0 B 0? >@>*j>/. O j BC> *@B
BC>? >@ B0 F0BC?>/ - . P>C>/ B B >@' F>B@ >* ?/0' 00 j j BC> B0
*@B/ F0BC?>/' >@0 j >@0 F0 E*@0' B0 j0B/ 0/0 C0C0 0 @/0 0> 0.
L> M0C> j 0?0> >?0j >/ - T@*>j0.
D> 19#$-Q' 0  0@CQ /0@j0 B BF>?@ />*> BCj0  >j/0 j BC0>?j> 0 B >/
T@*>j0 >>B  0 @j. IBF>BC0?@> B 0 B 0B@j  B0/> BF>@jj F0 F?>* BB0@>*
F0CBC?0' *>  j*>? >@BC ?' /C0@ F>/0j' >@BC ?' C. Č/ j C> 0>
BC0>?@j>' B?0 BC0?0j0  F@0j > F>@/ T@*>j B @0B>?0 0> C0j  
B?0>?>/ ?>C  /j/0 B F>@ T@*>j 0 0?0j FB>0>/.
S >?/ >/>/ B BC0@> B>0?0j > >j   0/>0?0j 0B *>@>?. A> !0 0*0
0B *>@ >/0Q  j C. Z0C>  >BC' 0  0 F B0/>/ @C>/ 0 >0  /0C
*0' >>B> BC>? FC.
S?0 ?@0B FB0 0 0 0> >  ?> 00 > B?>j>j 0B>j   >0 F? FC F>C0 B0 /0/'
0B0 F0B >->?
U B@>?B> j 
Aj?B/ > 00.
V0/0' O?0>j>j
0   @> j0*>j
B B/0C0 F>?0>/.
?B>j 0BC0? B?C0' @> 0 j T>0' @j0'
K0' C' F>BC>j F>/j0j >/0 T@*>j0' >B/ C> B  T@*>j0  B?C/ CBC>?/0 
>BC. J?jB Z0> 0 J?j C0 0 > B0/> J?j.
E?> 0> *@0B S@0?B>-Aj?B V N >?>@C Č//0  /0 ?0/' j > 0?>
 ?0'  F@j0j D jQ>? ČBC'  K? R0B V@ C0?0j' j F? >?   >BC0?@j0 O0
DQ0  ? ... Č>/ O0 K?   LjB S?C@ DQ 0j' 0 /0j K? ?>  F>F0BC ... 
C> R> *' j0'  0?>* F>C>/BC?0' j  C C0j B0* >j0 j0 B? ?BC
>@BC ... +S?C V P0' 1. *' S0Cj0 &' Š@> 11'12,.
P/0 B?C/ CBC>?/0' F? >?  ?>C ?' >BC0?@j0 B?>j / +O0, DQ0  ? - FBQ>@> 
 F>CC  >j  >0 >C. I B0/> > C>* /00 0?B 0?@j  F0 ?>BC  .
S? 0Bj /0 0/0 0j B/' 0@ >0 00  F?>* >?0' >j j>j j 0> B/>@ DQ0  K?.
P> B/0 0Q /000' 0 0  F0j  0 >@BC. D>j0 > 0@CQ @j C0
*j0 j B0*>?0 C0' 0> BC00  /. P? >? >j j 0> ?>BC ?>j j j >C0
B?  >j >0 00  B?>/ ?>C'  >0 >@> @j  >0 /0C  ?>C. J0 > >00 0
>/ F?>* /00 j C  TV /Bj M>j0 F>>0 X RB C@?j' >j j B0 @0*/
430
B/F0Cj0/0 *@0@0 @0 RBj0. P>00@ B 0/ 0> j S@>?B0 0 F?>C> ?@0 B0 /' 0
0C/ B 0@0 0 S@0?0  >@0 / *>> C. DNK X 00@>/ j C> 0 j >C0 S@0?' 0@
C j F0 >. O0C@ B B TV-'  C> j FBC0?@j> 0> >.
RITA
M0j0>
? 00jj /0B
*> 0?Q 0>00 S@>?BQ>?>
/B>> 0>0
>B0 N*>/0'
*00j' M>*>@>/0'
>@BC J?/0.
? +AIDS-0,' >>0?0j0
@>F>* >*00 0C>* R>0.
Z0?> 0B@ 0 P B >?0@ 0Q?0@jj C0C>j BC>C /@0 +?BC,. O C0j ?>j
C >C >> F>C>/BC?>. M>0@> F0@  B/0C0@ B F>?0>/' >BC>j>/ 00. K00
/@0 0 0  F>> ?>j' >?> ?BC Bjj0?0j0 B 0??0@ 0' 0  P>>>/
Uj>/.
Lj R>0 R0B V@ C0 0 0j 0 j >? C>>/ BB0@>* >>B0'  F0j *j j
*> j*>?>* ?>C0 *j0 C /B0  0 B >B>@j / +O0, DQ0  K?' 0 *j0
?C /B 0 >j C>. A 0> j >? BB0@> F>/BCC0' > 0BF0 B?>j ?>C
*j 0@' C> >?> > F0>* BC0j0' @0?>BC  C.. A0/ P0?@>? j BC00> 0 B B/C
>B> F 15$. *> B/0C0 0B@>/. N>/0 C0j0j0 0* >@>>* C@0 >B 3$$-4$$ *>0.
K00 >? ? B0 B?>j>/ ?>@j>/  j>/ BF*>/ *C0 *j "?>C0 B  0?0. Nj*>?0
BF*0  B0/> 0 >j0 *j "?>C0 B?>* BF*0' *> >C?00  j/ >/0j B0
K>B/>B>/'  >j  > >j0 "?>C *j' 0>0j >> C> j F0> . S?0 >? C0 0
/0 B0/> B?>j ' >B/  C/ ?//0 +0C/' F/j0/0  B@...,. A> R0B R>0 V@>* FC
BC@jj' 0  /> 0 00 B?>/ / 0 *>j  0 B/' 0 j 0QC?' 0 F>C0
R>0 j>* /0' >j j /> 0 >C0. V> F>> 0 ?>C 0 >j0 >>@jj0 B0'
?' /C0@ >@BC' 0 0/@0  0@C / +O0, B?>jQ F0C0. O0 C0?0 >*0@ /
+O0, >>* CC0' j 00 B BC?> B@>j? 0@CQ /0 +O00,' >*0@0 B@0 F?>*
>?0 F>BC0j 0/0*@j0. T> >?> > 00j0  >j0  @ 0 B?>j >C@j. D0  C0@> 0
/0j j0B C B?>jQ >C@j0.
U B>?jCB> >0 B F>?>@ >>/ B0 0CFB/0 0 F0>?0j  P>?> @C>B. Z0C> B
*/0 F>?0?0 @C>B/ FC/< N0 B 0@ 0 B F0j *j0 /0 +O00, DQ0  K?'
 @ B B? 0 C> BF. S? >?> j >?@> > 00j0 ?@>* >j0  B0 B/Cj0/0  0?>j +> 
@' >B>>' ? + F*/C0,' /' >B  /C0@> C00  C..,.
N0 / +O0,  FBQ >>* CC0'  ?@>j / C  C> C>  >BC 0@C 0j' 0
B0/>0>?>@j0?0j +0/ />* F>@>* >*00,. S?0 ?0 @ 0 >/0 >j C> F>?> 
BC0j F> /0B>/ >Q 0/0. N0j? Z@> X j 0j  ?BC?>
O P0BC0Q *>0 S@0? B *>?>@ Č?0j 0BC  /@0>BC. U B@>?B/ /@j0/0' >FC
?0BC?0 j > >FC /0 +O00, BC>C  ?>BC. K00 B >C@j /@0>j C0@ /@0 0
B?>* B0  >@0@
/@0>j > >C@j0
j CB>?0@> ?>j'
0 ?>j0 jF?>
@0 FC0j
0'j0@> D0@@ 
@ >B j BC0
/?00 ?>j0<.
+O0, *>*R>C@j
>?0' 0 @ j
@> >*0 >@B>*  jQ>?>j F>> > 0B@Q >@BC< S? >?> B BFC?0@ 0  jQ>? R>
F>> BC>?> F>C>/BC?>. N0 F B 0@ 0 F? BF0B +0, > >j >?
F0j B?>j>j BF
b I/ +O0, DQ0  K?.
431
b E*j j *> ?>C0 +0 >j F>C>/BC?0,.

b D0 /0CBC?0 +F>@> * > ,.
b "B D>@j - > +R>>?B0 *CB0 B0j0 ?>j00,.
P>F? BF* I/>/ +O0>/, DQ0  K?' BF j>j 0j *j j *> ?>C0. D0
/0CBC?0 +F>@> * > , >B0j BF* j j j *@0? @j  ?>C - 0 /0 . Č>? ?
B?>j  0> /0j B?>j . A> BF* j ?> I/ +O0, /0j  B?>j>j ' /> B BC 
0 /0j .
M >C?00  BF "B D>@j - > +R>>?B0 *CB0 B0j0 ?>j00 , - P@/B *CB
//>j'   j>j M>BC j /0j' j 0'  j P00. O0 B?B> F>j 0
0/ C0 j  0> >@j  BF0?j. "0 C0 0 FQ?0C B?>* /0 0> j>* >?0 BQ
>*>?0 >@j>* j>j. O0 C0 0 B  > B?>/ /' 0> 0 j j> C. N>? F>> B0? B
@ >B?0 B0/> / FBC0?0 0@CQ R>>?0 V@ 0B. S0? / >0/0 B 00j 
F>' j >?> >?> > *0j - >0?0j0 R>0. P@> Lj0? - Č> - BF0j0j Z/0@jB>* 
NB>*. "0- S0?BC.
Z0CC R>0 0> M0j0 Z/@j0
S@>? B 0j CC
B/0C0@ T@>' OC0 F>>
0 >/F@C - / DQ0
00 K?' "?0@>
j  j>j >*>>0
1#->> - D' >*-
+0B@
K*,. D>BC F R>>/ j 9->> . 1#->>  j 0F0 F>>0' 0> C> j *00...
V0BFC0j/  B ? 0? >C0.
N >BCC  >C@jBC? *0C? >@  B@ +O0,. N 00jjC' *> >j0BC
S?0> S@0?B> C 0 F>B?B>/ ?>' /C0  @ 0 /C0 >0B@. S0/> 0 B>FBC?/
F//0 ?0BFC0?0jC  R>>?0 R0B V@. O B > CjBC?0  BC0j 0 F0? 0@ /
Lj0?  0@j@j>BC. Lj?>BC. O 0j 0 0@j@j>BC >@0  >@0' 0@ @j0? >BC0j'  >? j
>B  B?>/ B' F>@0 > S?C>? J0?' S@0?  P0?.
J0 > 0F>?BC RC0 0 N0j/@0 B  F>> ? >BC0j B0 >C@j/0. O>B> 0j/@0 B j
F>BC0> 0B@
F>> B0 B?>j/ //.
?> *O?>
> >C@j/0. A> B?>j@
B > S@>?0 B B0/> F0Cj
?>j !*0
F>>' 0j/@00
 * 0>.>BC0j  B?>j>j
Z0> R>0'  0> RC0 B F>?0 j B0 */0  F>/0 >?  >C?0j C>>/ j*>?>*
?>C0. A> F/> 0> RITA >@0 > /0j0 0@C ? ' C> 0BC> B/0jj >0/
/Q0/ ' 0B@j /0 K? . I/ BBC/ FBC0j 0 0 >/0@>   CC 0B> >*00/
> j0  >@BC . S?0> >?> F>/>0BC?> C0>  0> RITA  >0> ?> > Cj0
R>0 . P@0BC0 Q*j0 /j0 @ >?0 '  C0> /j0 j*>? F0? B@ +O0,. SQ>> C>/ '
/j0 j*>? *CB BCC  >? F>BC0j F>BCF> */  >>B 0 00C P> F
>j .G> B> / RC0' M0*0C0 /0 00? >>B B0 >?/ 0>>/< T> j G> ?
S@0?B> /. SC0>B@>?B> / RC0 0 0 j ?>j0 >0  B@0 B0 NB/ Z0>/0 >
ČBC> R>0  K?.
I/ M0*0C0 0 0 B Č> >@>  BF>C>BC B0 0>/0 RC0. M0*0 - 0 F>?' Cj @
F0j. U />>/ B?C  *BCj / RC0'   0 *BCjC / M0*0C0. R>C@j B 0
?> D'  B@0 B0 BC/ />/   >/ >j C >? RC0. Sjj> I/ >?0 
R>>?B> I/ +0/@j, B C> >00?0 0 j*>? B' F>' 0 C0>  0
0/@j0j0  F>00j0. T0 /0C B0/> /0 ?>* B@>?B>* F>@0' 0  *0.
432
,., S(R)#()RA %"&LJ' S'S("&A JAR'L-S)$A 'L'
=>?@BCDEF= %"&LJ' $A*"G S)$!"VG S'S("&A

U 0/ S?>/ BBC/ /0 2% Z/@j +R F@0C>B j *0. ,. M>0 00 j >C@0 B0/> >
jQ'  0BC0?@j0 0 >C?0' 0 0 F B 0@ B?Q 2% /0@j0. O B C0> 0@ 0> > C j 0
*  0 B? >@ ?>C0 >j F>BC>j  0/ B>@0>/ BBC/. S? j @> >' 00C>  @> 
BBC/ F> 0BC>>/B/ 0?>/ - D00jB K*>@C ČB@>>*0. O?0j 0BC>>/B BBC/ j > SC0>
V0-I*@*0 C0/> >BC0> > 00j* 00. M>* B F>0C B0 j/ > ? @* >j
*>?> > 678:; c7d7e;' Cj C BBC/0' jjjQ F> ?C Z/@j.
N0 / F B 0@ 0 j B?  B?/ >  B@0 B0 F>??/ 0>>/. N0 F/'
/0B0 S0 +B?C@>, j j0> /0B B?Q Z/@j >j  >> j*0. U >@B/ /0 B B@
>>B0 /j  /0B0 Z/@j  S0  0/ S?>/ BBC/ +S@0 1,' C> j BC0' j B />*
> Z/@j  MB0 j> ?j F>0C />>j 0BC>>/j.
Do našeg vremena o! S"aro Vern#a$Ing%#nga &a'(van je (re!no &#&"em &v#) *ema%ja+
1.J0@@>-SW
2.Z/@j  @W
3.Z/@j B0 ? @W
4.Z/@j
5.Z/@j B0 ? ->**0CW
BBC/ ? @  FBC0W
#.Z/@j BBC/>* F00 +> /0j >0 ?>C0  */ /j0/0,W
%.Z/@j  >C>@. NjQ>? *0?C0> BBC/ j  C0> 0 j0 Z/@j0 @ *> B> C@>
+F@0C0' 0BC>0' >/C0,  0FBC BBC/ J0@>-B0.
433
Sve Zem%je &e ore,( oo &voje o&e- *ra'e energ#j(- a oe"- one &e vr"e oo Jar#%o S(n/a a Jar#%o &e
ore,e oo &voje o&e. One &( ( *a"vorenom re*onan"nom o%( # em#"(j( &("#%ne o0%#e energ#je. o
je&"- &ve *ve*!e- *em%je- &(n/e- ("#'( na &vao ne0e&o "e%o.
P B 0@ 0 B?00 Z/@j0  0/ S?>/ BBC/ /0 B?>j 0j. S?  B@0 B0 B?>j/
?j0/0.D0 B?00 Z/@j0 /0 B?>j BFC0' B?>j ?/B BCC' ?/B F>jj' 0
J0@ j0' Z/@j H>B0 *0' Z/@j Dj - B@' C...
S?0 j B >jC j F>BC0?@j 0 B?>j ?j' 0 0 j ?@0 F>jj0 0 B?0>/
BBC/ +>jC, *0j0' C> jBC' 0BF> FFj  ?/B>/ F>C>  C *0j. U B@0 B
C/' 0  B Q?0C F0? Fj0 * F@0C' />0C >*0C 0j 0 BFC0 FFj
?/B>* C>0 0C Z/@j.
S? SBC/ - j BC> BF0@0. U C J0@>' Z/@j0 B > >> B?>j >B  >> J0@0' F C>/
*j0  0 C' C0>  F/0 ?0. MC/' j> ?j F>BC>j * /@j' >j B  
?B@>j>j BF0@. G0 *j0  F>C>0 ?/0 B?0 FC BC 0 C  F/0 ?0'   B0/>
*0 ?  0 C0>/0Cj0@0' C0> 0 B 0 F 0@ 0 B? F@0C C 0 ?>C 0 B?0>j
*>j Z/@j. V/B F>C> *j > S0 F>@0 > >BC0@ F@0C  ?00 B 00. ŠC> j @
0 /@j0j 0>j M*0-Z/@j' ?  C C0j j *j. O?0 0BC>@>*j0 j @0 0B>?00 0'
C> >0j  >0j 0> ' F>C> BFC@Q *j0' >>B>' >0 /0j 0@ >B>?.
U >/ ?//0' Z/@j **0C F>0?j0?0j   F@0C'  F C>/ > F>?@0 /0@ Z/@j 
B?>j >C ' BQ>> C>/' jQ>? /Bj BFC0. P>/0 jQ>?Q *0?C0jBQ F>@j0 >j' 0 /@j
/0j F>CF> *0j 00CBC' F>/j *0?C0jB >/F>C  C/F0C.
434
N0 F B /0@ B?>j BBC/ @0B0j BQ C@0' 0 F/

ZVEZDA - C0@0 ?0 >> >j B  F> B?>j/ >C0/0 % @ /0j Z/0@j0. SUN!E - C0@0
?0 >> >j B  0 B?>j 0 ? > % Z/0@j0. ZEMLJA - j B >j0C >j B  
>C >> B?>j ? +@ B0,. LUNA - B >j0C >j  >> Z/@j. J0@> - / 0* S0.
TARA - />> / S?0 Z?0. M0> - />> / V@ /?. RADA - /> 0?
O>. Z/ - /> 0? M0@0 >@0. STA"AR - /> 0? K0B>Fj0. M*0 - / 0
/@j. O> j B F?>C> @@0 ?0 B0C@C0 L@0 +0j/0j /jB' B0 >C>/ > % 00' C0 >>
F BC> Q@j00 *>0 + > C>/ B *>?>  S0Cj0/0 P>? V,' 0BC>@> B  0@j  B?>j/
F>0/0 /0j  > *CB C0j C>* 0C>/0,  MESE! +>C0@ F> > 29'5 00,. N0>
B/C Z/@j Dj +B00 F>j0B 0BC>0,' j0 > jQ B0C@C0 j FB@j  >C M*0-Z/@j 
F>BC0> C0 @0 )0C0 - >C0@ F> > 13 00. +P0j0 > C /B0 B F?@0 / Ij/0 
0// Ij0/0,. P >> C0BC Q@j00 *>0' >0 j C0  0?@0 @> >0 I A*.
Predstavljamo tabelu svih zemalja u našem Sunčevom sistemu:
Период Чертог
Наименование Земель Проходит
вращения Зал на
NРун (Планет) (в сутках)
o вокруг Ярилы 750.1.1
а
&лав'но в в один один (!!.0".1""
&овременное 5) 1#$а% 1
рий%кое летах %утках *ерто+ ,ал
Kе&Lе Mез Л+.е
0 Јарило-Сунцее Сунце - 2-1
1 Хорст Меркур 0,241 88 5,5 0,611 12-6
2 Зарја-Мерцана Венера 0,615 225 14,06 1,56 2-5
435
Kе&Lе коNе и&еN+ -ве Л+.е

3
Мидард Зе"#а 1 365,25 22,868 2,536 10-1
!уна
!уна !ела
Месец ра$ру%ена
!уна -- &
2',5

4
(реј Марс! 1,881 686,'&' 42,'4 4,&& '-1
!уна )иј +оос -
!уна Хари* е"ос -

5
еја астероид 5,25 1'1&,5625 11',85 13,32 5-3
!уна +ата *атон -
!уна !етиција !уци*ер- -

Kе&Lе коNе и&аN+ више о- -ве Л+е. и Oрс*е.

6
.ерун Јитер 11,86 4331,86 2&0,&4 30,08 6-2
!уна /иа роа -
!уна Мара о -
!уна иа ани"ед -
!уна !ика )алисто -

& Стрио Сатурн 2',46 10&60,26 6&2,52 &4,&2 '-45
Хиронастероид
8 ндра 58,'2 21520,53 1345 14',45 15-2
7
' Варуна ран 84,02 30688,3 1'18 213,11 6-&6
Kе&Lе сис*е&иPQиQа.и
1
9иј 9етун 164,&' 6018',55 3&61,85 418 &-3
0
1
Виј .лутон 248,& '083&,68 56&&,36 630,8 16-34
1
1
Велес Вулкан 346,&8 126661,3' &'16,34 8&',5' 4-6&
2
1 С"арл аур 485,4' 1&&325,22 11082,83 1231,4 3-'

3
1
(дин .ро$ерина 68',6' 248256,&& 15516 1&24 3-3
4
Kе&Lе сис*е&.оQ Oриказа
436

!ада $ида 883,6 322&34,' 201&0,'3 2241,2 11'-121

1 
6 др$ец ($ирис 114&,38 41'30& 26206 2'11,8 10'-111

1
)оледа 9ије откриена 1501,62 54'18',' 34324,4 3813,8 5'-61
&
1
:адост Вак%а 1'52,11 &12'68 44560,5 4'51,2 10'-111
8
1 9ије откриена
;ора 253&,&5 '26'31,45 5&'33,2 643& &8-&'
'
.рое 3456 1262304 &88'4 8&66
0
Kе&Lе р+M.е ко.*роле
Зе"#а )рода 3888 14200'2 88&55,8 '861,8
1
Зе"#а .олкана 4&52 1&35668 1084&',25 12053,25
2
Зе"#а З"ија 5'04 2156436 134&&&,25 14'&5,25
3
Зе"#а :уија 6'12 2524608 15&&88 1&532
4
Зе"#а <ура '504 34&1336 216'58,5 24165
5
Зе"#а ооди 11664 42602&6 26626&,25 2'585,25
6
Зе"#а ај"а 15552 5680368 355023 3'44&
&
L*0
1 - Z/@j0 0 S?0>*>?>/ *  %5$4 @C> SMZH /B0 R0/Q0C' 0 F?'  1# 0B>?0W
2 - M0B +Z/@j0 Oj, >C0@ F> >> J0@0 ### M0B>?Q 00W
3 - L - JC0j0 ?0W 4 - N0?  0BC>>/BQ >@0.
437
,.. Slvensko Arijevsk sHrologij
1Cnimljiv je podCtCkslCvenskoj
znC dC pripCdCmo koliko su se nCrodi
grupi otu5ili
nCrodC, mClood svoje
ljudi jeizvorne religije,
upoznCto stCre božC-nstvimC
sC, nC/im vi/e hiljCdC godinC.
i svim !Cko
onimse
znCnjem koje su nC/i preci imCli. gromno duhovno znCnje koje se nClCzilo u stCroslCvenskim spisimC
izgubljeno je i zCborCvljeno.
! tCko godinC zC godinom, vek zC vekom, slCveni su se pod prisilom tCmnih silC i njihovih religijC sve vi/e
odvCjCli od svoje vere, izgubiv/i time svoj genetski kod koji je zCpisCn unutCr svCke slCvenske du/e.
#Csilno menjCnje svoje trCdicije i duhovnosti stvorilo je veliku religioznu zCbunu kojC se kroz istoriju sve vi/e
pove*CvClC.
Ru/enje slCvenskih pCgCnskih hrCmovC, progCnjCnje i ubijCnje sve/tenikC, pCljenjC knjigC pC i 4itCvih
bibliotekC, deo su strCdCnjC kroz koje je u proteklih nekoliko hiljCdC godinC pro/lC nCjstCrijC rCsC nC plCneti.
ProterivCnjC koje su slCvenski nCrodi preživljCvCli, stvorilo je jedCn veliki otpor premC religiji kojC joj se
nCmetnulC.
!pCk iz odre5enih politi4kih rCzlogC veliki broj SlCveno-8rijevCcC zCborCvljCju svoju prCvu veru i prihvCtCju
drugu kojC ni po genetskom kodu ni po prirodi SlCvenC nikCdC nije moglC biti stvCrno prihvC*enC.
SlCvenski pCgCnizCm je religijC kojC poti4e iz drevnih @edC. SCmim tim slCvenskC religijC je identi4nC
@edskoj Crijevskoj religiji, o 4emu svedo4i srbski jezik koji je od svih jezikC nCjsli4niji SCnskritu, drevnom
jeziku nC kome su zCpisCni nCjstCriji sveti spisi - @ede.
1C/to uop/te govorimo o ovome RCzlog je vrlo interesCntCn, C on je, dC su slCvenski 4CrobnjCci i
sve/tenici bili vrsni Cstrolozi, i dC su sCvr/eno prCtili kretCnje plCnetC nC nebu, i nC osnovu togC orgCnizovCli
svoje živote.
Sve ovo se de/CvClo mnogo pre nego /to su Grci i RimljCni imCli bilo kCkCv nCgove/tCj o Cstrologiji. Svo
znCnje koje mi dCnCs smCtrCmo dC dolCzi od stCrih GrkC odnosno RimljCnC, jer koristimo njihove nCzive
sCzvež5C i plCnetC, ustvCri dolCzi uprCvo od nC/e slCvenske religije. Grci su sve nCu4ili od SlCvenC, /to je
poznCto izuzetno mClom broju ljudi. 1ChvCljuju*i 4injenici dC dCnCs mnogi rCde nC obnovi stCroslCvenske
religije, neke zCnimljivosti izlCze nC svetlost dCnC.
SCzvež5C u SlCvensko Crijevskoj 0=6-0ri
!menC sCzvež5C i plCnetC koje dCnCs koristimo vezCnC su zC gr4ke odnosno rimske bogove. !pCk svC
znCnjC kojim su rCspolCgCli, sCmo je deo onogC /to su SlCveni hiljCdCmC godinC pre njih koristili. !storijC se
iz poznCtih rCzlogC nije previ/e bCvilC SlCvenimC, pC je time u zCborCv pClC 4itCvC kulturC i veliko duhovno
bogCtstvo. #C svu sre*u ulCskom 0rCnC u sCzvež5e RibC, mnogC zCborCvljenC i skrivenC %Ribe& u4enjC
bi*e probu5enC %0rCn&. 0prCvo se to de/CvC ve* nekoliko godinC u nCzCd.
!z tog rCzlogC evo nekoliko detCljC o tome kCko su nC/i preci SlCveno-8rijevski Cstrolozi zvCli zodijC4kC
sCzvež5C.
SCzvež5e vnC kod SlCvenC se zvClo 3elojer, C predstCvljCo je prvi mesec, po4etCk prole*C i procvCt. !me
je dobio po bogu 3elojeru, odnosno ECru ili ECrilu, koji je bio rCzCpet nC krstu zCjedno sC D< kneževC nC
gorskom vrhu u blizini reke 2tok. 3usovC suprugC cCricC 2vlisijC, skinulC je telo svog mužC zCjedno sC
438
ostClim kneževimC. 6elC su im posle togC bilC spCljenC, C nCkon ;< dCnC 3us 3elojer vCskrsCvC i silCzi nC
8lCtir goru, oven4Cn slCvom.
no se nCzivC jo/ i sCzvež5e ECgnjetC. 0 njemu se u blizini zemljinog polC, može videti sCzvež5e oledC i
RCdunice %e7ej i CsiopejC&.
SCzvež5e oledC nClCzilo se nC grCnici RibC i vnC, dok se sCzvež5e RCdunice nClCzilo negde nC prelCzu
izme5u vnC i 3ikC.
SCzvež5e =Cde predstCvljC 3ikC, ili kCko su gC slCveni nCzivCli rCvC. =CdC je boginjC ljubCvi, sloge,
blCgostCnjC i mirC. !z vimenC ove krCve te4e mle4nC rekC koju nCzivCmo :le4ni put. vC krCvC se zvClC
1emun.0 ovom mesecu SlCveni su 7CrbCli jCjC u lukovinu u 4Cst 1lCtnog jCjetC. #jih su nosilu u hrCmove i
nudili ih bogu Rodu, C ondC bi ih kotrljCli po zemlji i rCzbijCli. ECjC se ovde vezuju zC plodnost i njimC su
pozdrCvljli probu5enu prirodu. #CmC poznCtC grupC zvezdC kCo PlejCde, ustvCri su =Cdine *erke-Plenkinje.
ne se tCko5e smCtrCju *erkCmC SvetogorC i Plenke.
#C grCnici izme5u 3ikC i 3lizCnCcC nClCzilo se sCzvež5e ECrilC nCmC dCnCs poznCto kCo sCzvež5e rionC.
SCzvež5e upCle povezCno je sC 3lizCncimC. vde su blizCnci vsenj i oledo. #EihovC mCjkC je
1lCtogorkC :CjC C otCc "Cžbog. vsenj je ro5en pre oledC, pC je upregCo konje u nebeske ko4ije prCve*i
put svome brCtu oledu, koji predstCvljC silCzCk sCmog bogC ri/ne nC zemlju. 1Cto se ovo sCzvež5e
nCzivC sCzvež5e o4ijC/C. bojicC se pojCvljuju u vreme letnjeg i zimskog solsticijumC. #C dCn prCznikC
oledC vsenj isprC*C stCru godinu, C oledo do4ekuje novu godinu, odnosno novo Sunce.
vCj su prCznik uzeli i hri/*Cni, C slCve gC kCo boži*.
3lizCncimC se tCko5e smCtrCju upClC i ostromC %Cstor i Poluks&, koji su bili brCt u sestrC. Po/to nisu
znCli dC su u krvnom srodstvu oni su se ven4Cli, C kCdC su to sCznCli od tuge su se udCvili u reci. !z tog
rCzlogC 3lizCnci imCju simboliku smrti, C to je predstCvljeno sCzvež*em @ukC i @u4i*C koji se nClCze ispod
upClovih i Cstrominih nogu.
Grci su ovC sCzv5C nCzvCli :Cli i @eliki PCs.
SCzvež5e resenjC posve*eno je bogu oledu %ri/ni& i njegovom silCsku nC zemlju. vo je povezCno sC
1nCkom RCkC. !z vedC znCmo dC se ri/nC pojCvio u lunCrnoj dinCstiji, C po/to =unC ili :esec vlCdC RCkom,
ovC teorijC se potvr5uje. oledo je vrCtio ljudimC vedsko znCnje koje je vremenom bilo izgubljeno zbog
rCtovC, epidemijC i mrCzevC.
vde se nClCzi i sCzvež5e 9rnog 1mCjC u kome su grci videli )idru.
SCzvež5e =CvC u slCvenskoj Cstrologiji povezuje se sC "Cžbogom, C u tom sCzvež5u nClCze se i sCzvež5C
GCvrCn i 9rni 1mCj, odmCh ispod nogu =CvC. SCzvež5e =CvC 4esto se prikCzivClo sC :Clim =Cvi*em, koji se
nClCzio iznCd glCve @elikog =CvC. @eliki =Cv ovde predstCvljC PerunC dok mCli =Cv predstCvljC "CžbogC.
1vezdC Regul kojC se ovde tCko5e nClCzi nC stCroslovenskom znC4i :Cli cCr. PrvC pesmC iz B1vezdCne
knjige oledCB pripisuje se znCku =CvC.
SCzvež5e :Cje posve*eno je :Cji 1lCtogorki, koju dCnCs nCzivCmo "evicC. nC je rodilC bogC oledC koji
je slovenimC dCo B1vezdCnu knjiguB. 1vezdCni lik :Cje prikCzCn je kCo devojkC kojC u ruci drži klCsje. od
slCvenC onC je bilC zC/titnicC poljC, C njene zlCtne pletenice poredili su sC klCsjem žitC. vde se nClCzi i
zvezdC SpikC /to znC4i lCs.
439
SCzvež5e @elesC povezCno je sC znCkom @Cge. n je ljude nCu4io dC obrC5uju zemlju, opismenio ih
%B@elesovC knjigCB& i otkrio im je tCjne umetnosti. !znCd sCzvež5C @elesC vidimo zvezdCni lik @elikog
:edvedC nCjjC4e životinje severnih /umC. @eles je 4esto bio prikCzivCn u liku medvedC. n je bio zC/titnik
bogCtstvC
krune i trgovine,i time
nC ven4Cnju, C ponekCd se pojCvljivCo
je osve/tCvCo ljubCv.kCo rCtnik jesCzCljubljenih.
1C/titnik kopljem u ruci. @elesCtributi
#jegovi je prvisusupružnicimC
krunC, vCgC stCvio
i
žrtvenik. n je prvi uveo sistem prino/enjC žrtCvC %sCmo plodove vo*C i povr*C, C nikCko meso& nC žrtvenik.
SCzvež5e PerunC povezuje se sC znCkom /korpije, C zC/titnik %vlCdCr& je Perun Gromovnik. 0 borbi izme5u
PerunC i zveri Skiper, Perun pobe5uje pC dok mu je zver bilC pod nogCmC nudilC mu je svC bogCtstvC ovog
svetC dC je pusti. !pCk Perun 4udovi/te ubijC i bCcC gC u provCliju. n tCko5e okre*e 6o4Ck SvCrogC
%zvezdCno nebo& C u rukCmC drži munju, C ponekCd zmiju.
SCzvež5e itovrCsC proti4e u znCku StrelcC, C njimC vlCdC kentCur itovrCs. Ro5en je u eri ECrcC kCdC je
bog !ndrC udCrio buzdovCnom u stenu C iz kCmenC koji se otvorio pojCvio se itovrCs i vCsurC. 3uzdovCn
je !ndri izlio bog SvCrog, pC je premC tome kentCur itovrCs sin SvCrogC. 1vezdCni lik itovrCsC predstCvljC
polu 4ovekC polu konjC koji poteže strele iz lukC. PremC B1vezdCnoj njiziB odCpinjCnje strele predstCvljC
krCj ere ECrcC i po/etCk ere itovrCsC. 1Cto /to se strelC grCni4ilC sC sCzvež5em @odolije.
SCzvež5e oledC proti4e u znCku ECrcC, C zC/titnici ovog sCzvež5C su !ndrC, oledo i ri/nC.
SCzvež5e ECrcC prikCzuje lik bogC "ije, C kCrCkteristikC mu je polu-ribljC, polu-jCre*C %ECrCc sC repom Ribe&.
3ogC "ijC dojilC je nebeskC kozC SidC, rodonC4elnicC podzemnih duhovC.
0 !ndiji ovC boginjC se zove SCti %/ivinC ženC&, u 2giptu SidC se ogledC kroz bogC zlC SetC, kogC su hri/*Cni
kCsnije iz ko znC kog rCzlogC nCzvCli SCtCnom.
SCzvež5e ri/njeg vezujemo zC znCk @odolije. Svi bogovi po kojimC su sCzvež5C dobilC imenC ustvCri vode
poreklo od ri/ne, koji je izvor svih inkCrnCcijC. :nogi imCju netC4nu in7ormCciju dC je ri/nC inkCrnCcijC
@i/nuC, /to ustvCri nije istinC. ri/nC je Cdi-puru/C /to znC4i prvobitnC osobC. !znCd sCzvež5C ri/njeg
nClCzi se sCzvež5e rilCtog onjC. 6o je konj ri/njeg, C nCzivC se 3elogriviC, %u vedCmC je )CjCgrivC&.
1ChvCljuju*i njemu ri/ni je stigCo do svoje princeze RCde koju je kCsnije i oženio. Pored njegovih kopitC
nClCzi se =Cbud koji je ri/ni ukCzCo nC rCdinu ljubCv.
Po gr4kom tumC4enju ovCj krilCti konj je PegCz.
SCzvež5e RodC vezuje se zC zodijC4ki znCk Ribe. "ve spojene Ribe simbolizuju duClnost svemirC, podelC
svegC nC pozitivno i negCtivno, nC svet 7izi4ki i svet duhovni. ve dve Ribe se zovu ECvC i #CvC. vo je
tCko5e sCzvež5e rCspetog 3ogC, gde boginjC smrti :CrC rCzCpinje "CžbogC nC 3elogorju %CvkCz&. #Ckon
rCspe*C "Cžbog se preobrC*C u @i/njeg 3ogC. n je prCroditelj SlCvenC.
Grci su u ovome videli 8ndromedu kojC je prikivCnC zC steni 4ekClC dC je nemCn rCstrgne. 0 svCkom slu4Cju
Ribe uvek predstCvljCju neku žrtvu, pC bilo dC je to "Cžbog, !sus, ziris ili din, žrtvovCnje zC dobrobit
drugih u uvom sCzvež5u uvek je prisutnC. @oden, božCnstvo morC i okeCnC tCko5e se poistive*uje sC ovim
sCzvež5em.
!z tog rCzlogC smo odlu4ili dC dCmo osnovni pregled slCvenskih bogovC, odnosno plCnetC i sCzvež5C, koje
su kCsnije Grci prisvojili. 6Cko mi dCnCs koristimo njihove nCzive ne znCju*i dC su oni vezCni zC SlCvesko-
8rijevsku religiju i trCdiciju.
440
SlCveni su od dCvninC bili poklonici SuncC. 1Cto i nije 4udo /to je nCjve*u broj hrCmovC bio posve*en
uprCvo ovom božCnstvu. SlCveni su sunce zvCli rCznim imenimC kCo nC primer, SurC, )orz, RC, ECrilo,
Svetovid, "Cžbog. 3og SuncC je nCjstCrijC li4nost u univerzumu uklju4uju*i ljude i polubogove. #jegovC
ljubCvSuncC.
3ogC sC SvCrogovom *erkom @olinjom, bilC je krunisCnC sinom )orzom, koji CutomCtski postCje nCslednik
0 B@elesovoj knjiziBse kCže dC je 3og jedCn i brojCn, i dC zbog togC postoji mnogo likovC bogC SuncC.
Sunce-"Cžbog se pojCvljuje u liku =CvC sC zlCtnom grivom. =Cv je cCr me5u životinjCmC, C Sunce je cCr
me5u svim plCnetCmC i zvezdCmC. 0 slCvenskoj Cstrologiji sunce se smCtrC božijim okom, C njegovi zrCci
su ruke koje grle 4itCv svet. @e4no je mlCdo jer se stClno ponovo rC5C, C u isto vreme je i nCjstCrije. "Cje
snCgu, znCnje, veli4Cnstvenost, zdrCvlje i vrhovnu vlCst.
SlCveni su gC smCtrCli božijim izCslCnikom u nC/em univerzumu.
3ožCnstvo koje je vlCdClo :esecom zvClo se @eles. n je 4esto bio prikCzivCn kCo Eelen. @eles =unCrni
do4ekivCo je du/e ljudi koji su umirCli i sprovodio ih je nC drugi svet.0 @elesovoj knjizi pi/e B0 no*i je @eles
hodCo SvCrgom po :leku #ebeskom. )odCo je u svojoj pClCti kC SCdCvC- zvezdi do dveri !rijC %rCjC&B "u/e
umrlih prvo dospevCju nC :esec gde ih do4ekuje @eles, C nCkon togC idu nC Sunce, jer je lunCrni zrCk
sCmo odrCz sun4evog zrCkC. SmCrgl, bog žrtvovCnjC, domC*eg i nebeskog ognji/tC, tCko5e je bog lunCrne
svetlosti. !pCk njegov zCdCtCk je drugC4iji od @elesovog. @eles prenosu ljudimC zCpovesti od 3ogC, dok
SmCrgl prenosi molbe ljudi 3ogu. n stoji cele no*i i osvetljCvC zemlju.
:esec je protivnik SuncC. 0z pomo* itovrCsC :esec je preoteo ženu bogC SuncC 1oru-1orenicu, pC se
)orz dCo u poteru i pronC/Co 1oru u :ese4evoj pClCti. 0z pomo* SvCroži*C )orz je uspeo dC preuzme
1oru i vrCti je Suncu.
roz istoriju su se uvek suprotstCvljCle religije koje su obožCvCle =unCrni i Sun4Cne bogove.
0 slCvenskoj religiji plCnetC :erkur je poistove*enC sC ri/njem. n je prikriven i tCjCn bog, isto kCo i
)ermes, od kogC poti4e re4 hermetizCm, odnosno hermeti4ke nCuke ili skrivene nCuke.
Csnije su RimljCni )ermesC poistovetili sC :erkurom.
ri/nji je bio prvi od sinovC bogC /to znC4i dC je bio nCj bliži Suncu. !z tog rCzlogC se SlCveni poistove*uju
sC plCnetom :erkur. ri/nji je prvi ljudimC doneo vCtru. Poslednji prolCz pred ulCzCk u svet bogovC, pred
vrCtimC SuncC, nClCzi se nC :erkuru. #C njemu imC dostC živih bi*C gde je izme5u ostClih stCnuje celC
@elesovC družinC, itovrCs, vCsurC, @CvilC itd. itovrCs ponekCd imC zCdCtCk dC prevedu du/e u druge
svetove.
Po stCroslCvenskoj trCdicji @enerC je bilC :CjC 1lCtogorkC vrhovnC boginjC ljubCvi i plodnosti. nC je mCjkC
zC sve stvorene univerzume. SuprugC je vrhovnog bogC @i/njeg i vezujemo je zC ljubCv, sklCd, lepotu, brCk
i sli4no. RodilC se iz cvetC 8stre, pC je zCto neki nCzivCju i 8stCrCtC ili !/tCr.
=CdC je kod
plodnosti SlCvenC!zuzetno
i rC5CnjC. tCko5e boginjC
je lepC iljubCvi i lepote.
sklCdno nCPut
grC5enC. je joj
personi7ikCcijC rC5Cju*e
je mle4no-belC prirode,
i nežnC.. 4i subujnosti,
joj boje
ljubi4ice, C usne boje mCline i jCgode, dok joj je kosC vCtreno zlCtCstC.
d re4i =CdC 2nglezi koriste re4 lCdH, /to znC4i gospo5C
@esnC je tCko5e božCnstvo koje je kod SlCvenC imClo znC4enje dCnC/nje @enere. nC je zCodenutC
pelerinom od pupoljCkC i cve*C, ostCvljCju*u zC sobom opojni miris. CdC 5ode njen period godine, kre*u
441
povorke lepih devojCkC koje su slCvile njene mo*i i obožCvCli njenu lepotu %rusClke, krCljice, dodole, lCzCrice
i sl&. 0 njenu 4Cst pevClo se i igrClo.
:Crs je kod SlCvenC bio 3og ECrilC. n je sejCo smrt, C boginjC smrti :CrC je bilC pod njegovom uprCvom.
nC je svojom
ovu plCnetu kosom
posle smrtidokrCj4ivClC smrtno
dolCze oni koji rCnjene rCtnike.
su obožCvCli ECrilo3i*C
ovog bogC. je rCtnik
kojC ižive
zCtonC
vlCdC plCnetom
:Crsu :Crs.
su rCtnici koji #C
žude
dC osvoje zemlju ili dC me5usobno rCtuju. ni vole borbu i tCkmi4enjC, i od svegC nCjvi/e u tome i uživCju.
od SlCvenC Eupiter je Perun, odnosno vrhovni bog. #EegC su nCjvi/e obožCvCli Srbi. #C ovoj plCneti se
nClCzi i Perunov dvorCc, C tCko5e tu je i njegov sin "Cžbog. olo SvCrogC ipCk okre*e Perun, C iz B@elesove
knjigeB sCznCjemo dC je ovo olo ni/tC drugo do Eupiterov dvCnCestogodi/nji ciklus. SvCkC godinC ovog
krugC imC svoje božCnstvo i svetu životinju. 1Cto se tvrdi dC je Perun Eupiter, odnosno dC je Eupiter Perun.
n tCko5e drži munje u rukCmC i bCcC ih nC zemlju.
0 hri/*Cnstvu je on !lijC Gromovnik.
SCturnC kod SlCvenC predstCvljC Svetovid, C to je uprCvo onCj koji se kCsnije rC5C kCo Svetogor i postCje
cCr 8tlCntide.
n je tCko5e Svet-rod, SCt-rod, kod 2trurCcC je SCtre, kod rimljCnC SCturn, kod 2gip*CnC Set, i nC krCju kod
hri/*CnC SCtCnC.
n je kod SlCvenC predstCvljCo sudbinu odnosno kCrmu. #Eegov tron je dCleko od SuncC, C verovClo se dC
je to put zC pCklene plCnete. !Cko su 0rCn, #eptun i Pluton otkriveni relCtivno skoro, SlCveni imCju bogove
koji se poistve*uju sC ovim plCnetCmC. 6Cko je SvCrog ustvCri 0rCn, tvorCc nC/eg svetC i nebC. SvCrgC
ustvCri znC4i Bnebesko krCljevstvoB. Stribog se tCko5e poistove*uje sC 0rCnom, jer on vlCdC jCkim vetrovimC
i olujCmC.
#eptun bi bio @oden, 3og vodC, jezerC i morC. 8rijevski B@CndCB znC4i vodC. #jegC su obožCvCli mornCri i
ribCri, C hri/*Cni sC gC kCsnije pokrstili kCo Sv. #ikolu.
Pluton je kod SlovenC 3og @ij, C RimljCni gC nCzivCju @ijovis. 1C njegC se kCže dC je odgCjio @elesC, C on je
uprCvo onCj koji sprovodi du/e kCko nC rCjske %!rij& tCko i nC pCklene plCnete, odnosno cCrstvo PlutonC.
0 slCvenskoj Cstrologiji se tCko5e predvi5C sudbinC pojedincC, dru/tvC ili držCve. "C bi se osobC moglC
bCviti slCvenskom Cstrologijom morC poznCvCti 1vezdCni zCkon, koji se zove PrCv. 6Cko5e je neophodno
poznCvCti osobine sCzvež5C, zvezdC, plCnetC, mitove i predCnjC. :orClo bi se živeti unutCr misterije i u
sklCdu sC slCvenskim kClendCrom. 6o omogu*CvC dC se živi unutCr zvezdCnog ritmC univerzumC.
SlCvenski 4CrobnjCci i zvezdCri %Cstrolozi&, znCli su zC dvCdeset4etvoro4Csovno, godi/nje i epohClno
kretCnje nebC. PoznCvCli su zodijCk i prCtili kretCnje plCnidC %plCnetC&.
"CnCs Cstrolozi primCrno uzimCju dvCnCest sCzvež5C, odnosno ono /to je u rCvni sC ekliptikom %sun4ev
put&. S7eri4nC slikC se skoro uop/te ne koristi, jer su zodijC4kC sCzvež5C podeljenC sCmo zCto /to leže nC
putu SuncC.
SlCveni su imCli speci7i4ne prorC4une zC prorC4unCvCnje pod kCkvom je zvezdom osobC ro5enC. SvCko
dCnCs znC položCj SuncC u horoskopu, Cli retko ko znC pod kojom je zvezdom ro5en, /to je po SlCvenimC
izuzetno vCžno.
SlCveni su poznCvCli izuzetno komplikovCne prorC4une /to ovde ne*emo objC/njCvCti.
442
EedCn od primerC je nestCnCk 8tlCntide, koji se desio kCdC je "enebolC prolCzilC kroz nulti zvezdCni
meridijCn, odnosno kCdC su se sreli Svetogor %"evicC& i Perun %=Cv&. 6CdC je pomorsko cCrstvo nestClo pod
vodom.
oledo
povezCnC je dCo
kCkoljudimC kClendCrtCko
sC 3lizCncimC kCdCi sC
je RCkom.
Poluks %upClC& presecClC nulti meridijCn,
#Ckon prorC4unCvCnjC jer je zvezdC
dobijC se >(<. pr.n.ereupClC
sC
oscilCcijom od (< godinC.
!znCd Czurnih obClC 9rnog morC u hrCmovimC grCdC SurožC obožCvCno je božCnstvo SuncC. SlCveni ovo
more nCzivCju Suro/kim morem, C grCd Surož bio je izuzetno bogCt, pC su mnogi brodovi 4esto uplovljCvCli
u njegovu luku. 6u su bili usidreni mnogi brodovi kCo nC primeri gr4ki, persijiski, etrurski, egipCtski.
!pCk gr4ki brodovi ovde nisu uplovili rCdi trgovine, ve* su se sC brodovC iskrcCli rCtnici.Grci provCljCuju u
hrCmove, ru/e božCnstvC i iznose drCgocenosti koje su ovde bile enormne. Puno knjigC, zlCtC i srebrC,
odne/eno je u Gr4ku. 6Cko su u jednom momentu Grci zCuzeli ovCj grCd. :e5u izuzetno vrednim stvCrimC
koje su ukrCli je i posudC sli4noj onoj kojC se nClCzilC u Retri sC crtežimC i 7igurCmC nebskih sCzvež5C
drevnih slCvenC.
Grci su se trudili dC odgonetnu znC4enje zvezdCnih bogovC i onogC /to je iznCd njih bilo nCpisCno, me5utim
slCvenskC nCukC je zC njih nCjve*im delom ostClC nere/ivC mistrerijC.
#Ckon togC oni su dCli svojC tumC4enjC slCvenskih sCzvež5C i božCnstCvC. ndC su prekrstili slCvenske
bogove u gr4kC imenC i od tCdC dCtirC gr4kC mitologijC. !pCk stCri grci su govorili dC su sveto zvezdCno
znCnje dobili od )iperborejCcC sC severC%"C8rijC&, kCko su nCzivCli slCvene. Sve se ovo dogodili negde oko
;.vekC pr.n.ere.
#CjstCrijC knjigC kojC sCdrži znCnje o zvezdCmC nCzivC se B1vezdCnC knjigC oledCB StCri slCveni su ovu
knjigu dobili od bogC oledC %ri/ne&. vde se nClCze pesme o stvCrCnju svetC, i svemu onom /to je
potrebno zC Cstrolo/ku nCuku. 3og oledo preneo je ovu nCuku o @elikom olu, i nCprCvio prvi kClendCr
%dCr oledC&. PremC trCdicionClnim Cstrolo/kim prorC4unimC ovo se poslednji put dogodilo oko >(<. god.
pr.n.ere. Csnije su mudrCc 3rCg i njegov sin 0senj prenosili dClje Cstrolo/ku nCuku.
"C su Cstrolo/kim znCnjem slCveni odli4no vlCdCli ne svedo4e sCmo zCpisi i legede, ve* i ostCci drevnih
opservCtorijC nC severu i južnom 0rClu. 6okom ekspedicije 2.S.=CzCrevC i @.#."iminC nC plCnini #in4urt u
blizini jezerC Sejd, otkrivene su ru/evine pCleolitske Cstronomske opservCtorije kojC je sCgrC5enC u
me5uledenom dobu, dok je nC južnom 0rClu pronC5en grCd hrCm 8rkCim koji je u isto vreme sCgrC5en kCo
kClendCr i opservCtorijC.
PremC slCvenimC centCr nebC je PolCrnC zvezdC oko koje se okre*e zvezdCno nebo, ili kCko su gC oni
nCzivCli olo SvCrogC. 6u se nClCzi put koji vodi kC božCnskim svetovimC. 0prCvo u ovoj tC4ki nClCzi se vrh
plCnine 8lCtir, u vedCmC poznCtC kCo :eru plCninC. #C njenom vrhu nClCzi se stCblo jCbuke sC zlCtnim
plodovimC, C onCj ko uspe dC ih okusi postCje vlCdCr svetC. ko ove jCbuke kre*u se sCzvež5C :Cli i @eliki
:edved.
443
,./. IKMN OQ> Q>N
K=> ? B? =j' =->/=C> PC I' F>> j>>  E?>F' == B B? >/=@ @j @=@ >
?=C=. O j F/=>  ?>> B? =F=>. BC=>?> j //= >BC >@> B= F>/='
C==/='=@>/=. UBC=>?> j j=j == +>*=CBC?> R>=,' =  B? / @ >@. N=/C> j
B?>/ => Fj  />* * FBC>j>BC. P ?> = B>/ j B =*>?==@' >j j >
B/=C=> j>/ F>BC>* =>=. R=*>?==@ B = /=>/' Q>@=B>/ j. T.j. j*= B =?=@
H PC.
M B/>  B?/ ?//= C=@  *>' ? LC=. @' ?= B?>j= > F>@/ >*==j/=
=?=@ B B @C>FB/=' =  G>>FB/=. PB=@ B Q @C>FB. M > ==B FC=/> j= *>*= ‒
>@> >j @C=' =  >@> j C *>=. P>BC>j  @C>B@>?' =  *>>B@>=?. U LC> %2$& > SZH
+SC?==j= S?C=  Z?>/ H=/, PC I F> j N>?>@C>' =? 2$ /= = F>=?@j=C
j= *>* 1->* j=== B= >?/ G>C->/'  ?> >? >BC= j@j=B =@=' * F>B@ 31
/= %2$& > S.S. F>j=> j 1 j== 1%$$ *. > >j= HBC= +D> aVIII ?=  M>B>?B>j =?
@> j F/@j> @C>B@>?@j > BC=?=j= B?C= +SS,' C.j. > A=/=' ?> j  V=Cj  VI ?. SC?==j
B?C= >>B@> B = 5 5$& *> > . . T.j. C j ? F@=*j=C = F>B@j =@=B >/
?>BC,. I>BC=> G>C B=?> B =/ G>' C>@> = >==?= ?/B @. S *>>/
B?== j  *>C +>?=C,' > C= fF>*>g +=C /,  C.. P> C>/' C=> @=> j G>C F>BC=>
G>>/.
VB F> j?/= >= j >j=?@= />B?/= =B =
D=/= 2$.N=/>?=j.h O F=>?=j N>? *>. V@ G>BF>= =>/ j => ?B>
NJ/ V@>/ G>BF>=  C>@> C> j > />*Q E?>FBQ H=BQ BC==' *>   =>/=
S@>?B/' >j B B= IBC>>/ F=?>B@=?>/ =>/ !?>/ B= B?/ B=*@=B' => V>@>B' M>@=?'
S' D=@/=C' *=  B=/> NJ*>?>* V@>* G>BF>== F>=C?> Č  B? G' > >jQ j ?=
== F=?>B@=?= FC=' B? C => B=*@=B> *> B?>j >j > R>j= HBC>?= >B/ = F>B@' C>
jBC J=== B= 1 >j/' =  > B==j= B?C=' = />*= == C=j=  C *>'  jQ>?> > R>j=
HBC>?= >@= 1#99 *>=' =  J== B= 1 >j/ =BC= >?= 1%$$ *>= F>  >? BC>@C
?  = C>* >>*  >B>* @=' ==> j V@ G>BF>= >B== = B *> >j =>  Oj=?  >
B?=Q @=  B=*= FB=C B= B===j/ J==>/ B= 1 >j/ > R>j= HBC>?= 1%$$ *>. A  =
C>* >=* jj=  >?=* BC>@C>* ?=  =BC?j/ *= M>B?' F>B@ F>C>* @=*>=j= =
>*  />@>* F?=j=  ?  >/ B BB   >/ B?>/' F> ?/  F>/C/ =C/ @=/=
=C/ @j/=   >/>?/= =>C>* Q>?>*  /B>* = F ?=C/= C >@> =j= >
?C=  *== >>?Q' B/=  @= F>C? >=' =?Q @=j= = G>BCB>/ ?>   >j =F>C' @
=?>/ => F>*>>/  FBC>j>/' *@=C /BC  =Fj=/= C />*/W = @j/= B>/=/
B?=>/ F> ?' @ *= = ?=C=' @ = Q=/>/ B?>j/ F>BC=?CW  C> @>BC' B== * J===
= 1 >j C *>' = BC>j C>/ =j J=== F> %-/>/ = C F= 1%$$ *>. D= J=== F= 
1 ='  = ?B@j=' j= *>* = F>=?@j= N>?>/ *>>/  BC>@C/ ?>/' C >?> == =
?@>/ !?>/ C* ?=C= ==?= B =F=@  F=j ' F>C>/ F> =C/ ?>>?/= >j== 
D?>j==  D/j==  SjQ  =CQ @j F=@=C' ?>j>*=  C*>?=>* = =/C/ @j/='
B?=>/ = B?>/ ?>  ?@Q F=='  >*= @ '   >@> /BC= @ *>* /=@>* >j=
444
C C>BC F=@j  FBCC >@> =C=' >@>  >*= B B'  F> @=/= ?@/' * F>BC=BC?>
jBC' J=== B= 1 F> % >j F> > >*j? =F=@C  ?= @ */@j= @ B=@/' = * B /=@ ?>>?'
B==C FC @ BC ?>>?=' C=> F=@j F>BC=?C @' > F>@' = BC>@ F>BC=?C F> j @ F> 2 @ F> 3
B/>@ F@=/>/
C=?/ C= >@j'  F>FCF>
 =j/ B@=/>/
j/@F*@
*/>/'==F=@CW = F /BCB EB=B D>/ F=@j>/ 
.i1
T=> j f=@> j*>?> ?@=BC?> C  =@C/ /BC/= =B>? = ?>/=' = >j/= B @>
=B>? F>C? H>@=B>* > 1 =B= > 12 =B>?=g.i1
P> jjB>/ >=j = >B/ = F>B@ >j= == +Z=?C A?==/= B G>BF>>/,' >C@j F>B
j*=  Q=/' * = F>?> B?C > >=j= =jj F@>C. T.j. = >j= IBB= F@B >B=/
==  >j/> 1 J==. Z=C> B  *>?>@> F ?> S >?/ G>C->/' * B@>?> G>C = /=>/ >*'
C.j. S >?/ +>=/, >*>/. T.j. C= PC>?= =@= F>BC>j > ==B'  @j' * F?>C B/B=>'
F>>=?=j 1 j== F>=?@j=j j= *>* B N>?/ >=/ >*>/' =  B= N>?>@C>/' => j
C> @> =j...
D=C/  >j? B?=*= B =FB?= F>C/ B@>?/=. T> =/ *>?> > C>/' = j FB/>BC F>BC>j=@=
> =B *> > S>@BQ />=Q= K@=  MC>j=. I =   >/= PC=' C=  >?= F= >>
F>B??=j= *=/=CQ F=*== =?> k@= =>=?@j=' => *@F= =@==. Nj =C> F=
/F=C>= K=C== II *>?>@= S@>? B = />*> Q@j== *>= > R>j= HBC>?= B?>j FB/>
/=@.
N>? =@= >C> B > ==jQ =='  />@jj F>C>?=>/= /B?>* @C=' C.j. > j  />@
F>@C/ CB/= =BCj R>/=>?Q' >j B F>?@ B? BC>jB >*==j F> jjB T>' C.j.
FB=@ B BC>j IB-T>-J=.
G> %2#2 +1%54*.,  D/C>?B>/ BC @>?>='  3$ /Q ?BC= > *== T=' S=?C>/
SC=' @> j FC> j > B>CQ ?= LC>B@>?=' =  *@ *>jj=  B=C?>j= B?=Q
=' B@>? S?C SC= P=?>B@=? V' > *>BF>=?Q B@Q @j  > B@C@j= V=CjB>j
Q=B>j ?.
S?C D=jB K*>@C >*>>j= > j B>BCC = F?=j >*>B@j=' F=>?=j F==
 B=*@=B>BC POST>? +P ‒ F>' O ‒ >j' ! ‒ B>FBC?Q' T ‒ C@=,. A ?>j B= =>/ PC>/' =
B?>j CC>j RB I/Fj j@j=B =@= = /B ?>C > F=>Qj=' BF>?=jQ S?C V
P?>F==
445
,.2. &'( ............. R'&S#& ARS(V)....
U Bj/ ?' 00 j V@0 T0C0j0 - >*>/> B@>?B>-0j?B> 0BC?> - FCF@> >@>
F>00 > /0Q B@0'  F>/> >00>* 0>0 jjB>*' C0?0 BC>j0 @jB ?@0j BF>C0
j 0@B>?00  FFB00  @j F?0j0 BC > F>BC>j0j  F>BFCC 0 Z/@j /@j/B-
0F ?@0j 0B @Q @j. U C>/ @j' BF0@j?@j B j*' @>C  @ 0?' C0?0@ B
? BF>/'  @j 0>.
P/0 >C>>B>j + F0?>?>j, BC>j' R/B> FBBC?>  ŠF0j C0j0@> j > 21& F > B 5.
F' B>> B0/ ?>?0 + B>> BC> 0>  00FB> %-14 ? ,. T>>/ >?>* F>0 /B>* ?@00j0
/@j0 B  ?@>j / F>/@0. R/@j0 B >B>?0@ />* ?@ *0>? B0 >> 0?j>/
0BCC>/  j/ 0QCC>B/ BC@>/' F>@ /@j B0 />/ F>*>Q  ?0@CCQ FC?0' >j
F0 j> ? >BC 0> >B>? 0 F>@0*0j />Q FC?0' *0 B />* ' 0?0C'
C?j0' Q0/>?' >/  F>>C0.
R/B>* 0BC?0  F?>/ ? >?  j @>' 0 /0 F> >00' F>? > C>*0 0> B B
/> BC>0 /@j0@ BC>j BC0>* R/0 N' *0 R/ j F>BC>j0>  0?0 ?/0' 0@ j @>
R/B>* 0BC?0 I 0  B ?@ 0 j C> C0>  0> *0j' B0/> F>*@0j/> 0@ /0F BC0
E?>F' BC?> 1595. >  B?C F>0C>*  F0C>* 0C>*00 Bj* ?0 A. OC@B0.
Čj0' 0 j C0j 0C>*0 > F0C  j > BC0 />Q BC>00'  / >?>@C 0 *0 B
> I ?>/0 j ?0> 0 B 0>Cj 0@B0C>. D0@' >? 0C j 0C0> A. OC@B 1595. *>.
I 0 >?>j 0C j F000 BC00 E?>F0 SC00 E?>F0 B0 >>B/0  Bj/ ? +1595,. T> 0 0
B 0 >?>j 0C F>0j E?>F0 Q@j0 *>0 F C0j0 B0/ 0C T> 0 0 B E?>F0 0 0C
F0j  > > 5-# ?0 0  P0 ... C0 /> 0 B ? 0 >?>j 0C< N0 j>j /0  0F0>*
 BC>>* /B>* 0BC?0 I' F/0 />>j BC>j' >0  />0@0 0  C  0 0Fj I >?0
0C0 - j j0
N0 /0F E?>F /0 R/B>* 0BC?0' 0@ ... ? > >CC0 0/0 B@>?B>-0j?B> 0BC?>'
>j  B  0>/ /@j/ ?0C V@0 T0C0j0 U ?/ ?//0 B@>?>-0j?B> 0BC?>
0/0@> j B>> @ E?>F' > j B' >?>j C0j0' ŠF0j0 +ŠF0j0  P>C*0@,  G0@j0
+)0B0  IC0@j0,. O? /@j B B ? >?>j@  jBC?>* 0BC?0 @ 0B' 0@ B  0@j >
?/ ?@00 @ 0BCj M>?*0 A 0 /0F 9. ?0 ? F>BC>j R>/jB0 /Fj0 +R>/jB0' 0 
R/B0,. R>/jB> 0BC?> - j B@0 /@j0 >j0 B F>j0?@0 0 *>j >CF@j>j CC>j B@>?>-
0j?B I/Fj .
446
GF0 BC0?00 B0 U?CC0 S0@>' 0 @ B0

F>B>>/ A0> L0 R*0' F>C?@0 j F>*@0
2$$# *> QF>C BC00C>0 A M0j K0' 0 j
K0FC>@B0 ?0 - B/>@ R/0 - 0F0?@j0  13. ?
>? ' 0   5. ? F >? ' 0> C> B
FCF>BC0?@j0@>
? >FB0> > B00./0
0j? O 1&. BC>0
?0' 00 j K0FC>@B
/C>BC J>Q0
V@/0' 0 B ?>?0@ 0 j B@0?0 B@FC0 0
F>0C>* CB>* /0jBC>0. U 19. ? 0C0j
B@FC' 0> > V@/00' F>0@0 B 0 >BF>
0j/0j ?0 BC0?00 >j B ?>?0@ 0 j ?0
Bj>?>? 0' 0@ jQ>? F>0j B >?@ >
*0. 2$$#. *>' A0 M0j0 K00' BFj0@BC0
/C0@*j' >0?@j0@0 jK0FC>@B ?'  >C@0 0 j
B@FC0 00  @' 0   @>?0' 0> C> j C> >
>0j  0?0 ?/0' C> 0' 0 j />*@0 C 0F0?@j0 F ? > &-1$ ?>?0.
ŠC0 C? F00C B BF@ 0 C - F/>?0@ B  FFB0@ 0C>BC?> 0@C/ @j/0 
F>Q0/0. T> j >> C> B B@> B0 C? R/B/ ?@0/0. O?' ?B> @0B' *0' 0C0j B0 F>C0
447
F?>* /@j/0 >? '  />* B 0 *>C>?> B?0. O?> - B B0/> ?@ ' C> B >>
0j0' ?B>> B>BC0  F0@j?> 0 jB >BCj' >j >> @jj j>
>@> F0CQ @>?0' ?>>?>' 00@0j' F0C@0 B0 F>/ *j0j/' FC?' C. P0 F0' * BC
?@  R/B>j /C>@>*j B?0BC 0jBC>j >j >C>*0j' 0 >j/0 B j0B> ?@j? ?B B/>@' >j 0B *>C>?> B? B0*0 ?@'
>j  @> >C> 0?0C 0j?B/ +BFB/, ?@0/0' 0  /B/ E?> B@0 - /0Cj0@Q >00 T>
B /C>?  @* /@j > BC0 BF@>Q BTOR00' ? B C> />*> BC>C0 F>0C 
>BC0 F> 0C0 0C *0?' BF>j 0 />*> 00 > 00jQ />Q ?>FBQ
0j0 M B/> B @> ?@ 0 j ?> /0 *0j CQ ?@0 F 15-2$ ?>?0  />*/ 0BFC/0
0/0> 00j I C> j 00j >0 0 F 2$$$ *>0 0 F B ?@ 0 ?' 0> C>
F>0?0j 0 0B  0 0@C Fj0C@j' ? B F>B>?0@ 00j> 0j  CQ>@>*j >j0 00B
448
j >BC*C0
E?> /0 F>BC0?@jQ  F@>* >@> >C>*0j0 ?@ L0 O@/0g  ŠF0j'  *Q' 0 >j/0 B j0B>
?@j? B?0BC  * ?B B/>@ 0 ?@0BC?>/ F>>/ />0. O?0 ?@0 0C0  4. ?0 ..
N0@0 B  F>?j P0@Bj0 0 B?>0F0 ŠF0j  @0 j >C?0 B@0j>. 19#&. *>' j @>0@
BC0>? H0?j K>CB >@> 0 B>F0 /0@ 00@ 0 0?>j0?0j j?. M>C>/ j 00> 0 *>/@
?0. T0> j >C?0 ?@0 F F>? 4$$$ ?00CQ /C00.
NC0 /0j CB0C0 j  >*00j0 C>0@C0g  /B>j ?@. S0/> @ B 00 j B0*00 >?0
*00 - j> F 0  S00 B BC/> C0 B 0?0@> 0?>  C? F>B?>j E?>F' >0?j>j
B?C@>/ Q0BC?0. T0/> B?0 F>BC>j @0C>  F@j0?C0 >j B B0/> BF0 > F>> 0 @' F0?>
0 *@0? F>@00. D0@' /B C>0@C B >F/@j 00@0j>/' >j0 >j > @0j0j
>CF00  @> 0?Q Fj0CQ /B0. P> C>*0' F>BC>j0 j @0 >F/@j0 @>/' >j/ FBC0>
C C0 ?>0' 0 /0@ B  BF? 0 */ 0/0' >j B > /BC> C>0@C F0F0 - F>C>CF
/>>* 0 T B C0> 0@0> /0@ >0C> ?>. D0@' 0> C> ?/> B?>j/ >/0' F ? > 2
Q@j0 *>0' 0 F B *0@ ?@' >j 00B />* B0/> 0 B B0j0j. U0@ B C> C0> >> 
449
F>0>' 0 B 00j *0C@j > jQ 0@j ?>/0 0@>' B0/> />*0j  0F>0 0 B
>?>@j' 0 0j0 j *>C>?> BC0@> ...
O? F B 0@0  />*/ /B/ ?@0/0  ŠF0j. I >0 B F>BC0?@j0 FC0j >C0 j  C>F@/
/@j0/0 />*@0 0  0jB0 @C0< A * j >0 F>B@ BC0@0< S00  ŠF0j F0C> /0
0j0 I /B C@j > j/0  0j C0 N0> @?0CQ FC0*0  0/@j0j0' >j0 B B0/> j0
@>*0 >*>?> 0 >?> FC0j C/ +0j,  @C jQ>?>* >j0 >@ B 0 IjB> F>@>BC?>
S@0?>-Aj?. D*>* >*>?>0 /0 A 0> B?*0?0j0 0BCj M>?*' F>@ B F>@0> 0
F>F00j 0j  F0C@0' 0>  @C0 jQ>?>* >j0 EC>' C0?0 j BTORj0 ...
Z0C> BC0?@j0/>  /B F> 0?>< Z0C>' j R/B> !0BC?> B /B@@ @0 BC>0 0 0B
F?0  B0j B@0?> 0j?B> 0BC?>  V@ T0C0j' >j0 j F0?> ?@00@0 /@j0/0 >j B
FFBj R/@j0/0. I  B0/> ?@00@0' ?  *0@0 B? >jC >j B B00 B/0C0j /B/. D>0 0
C> j' C> 0 />*/ ?@0/0' F>B> >/ >C?>/ @0C?> B>> + F0?>/ B/B@ C , B F00
/>*  0>?B B@>?B>-0j?B B/>@. P> B/>@0' C B 0BCF@j  ?@0B >?Q 0' >j 
*@0j 0> B' C0/ >B  >?0? L0C' >j  C> ?/ j> ? BF0 B?>j0 BC00 >> /0@0jBQ
/>?00  /0' >j  0Bj > 0?0C /B/.
I 00B / /> 0C  Bj>?>? BC>j >j0 B  ?@>j / 0B?0 0 C0 *@C0
0F0>?>FB >/0C>B >@ 1#--1&. ?0. K>j B ?/>/ BC0F0j  j B?CB BC>jB
>@' >j0 j B00 /jBC/. O?0 >>@>BC' ?j/>' >j0j0?0 C> F>?@00?0  1#-1& ? @00
j0 0 j C0@j0B R/ ?@00> 0 B?/ BC0/ B?C>/. U BC?0' C0@j0B0 />*>?>?0 B?CB0
>/0j0 R/0 F>BC>j B0/> 0 F0F. U BC?0' 0> B00 0//> 0 j @> C0> 0> 0/ *>?>.

A@ >@> 0B 0 0 F>BC>j0j /C0B 0j?B 0?< V>?0C>  />*>' 0@ j >0 F>BC>j0@0 2
Q@j00 *>0 - > C?C>* /@j/0 F >?  > *>* /@j/0 F >? . O?> 0 A0C>@j
A0  B?>j>j j SCB0 RBj0' >j0?@j0 2$$&. *>
... O> B 13. ?0. F /0@>0jB0 AB0?0 BF@0 j 0 B >B@>> > ?@0BC HCC0. U C> ?/ C> j
@> jBC?> >BC?>  Bj>j Aj  0 @B>/ BC>' * B FBC0? 0j?BQ F@/0 />*@
0 B B/0C0j 0?B/. A@' FBC>j 0?C T>j0B>* 0C0 - 0C0  >/ B 0j?B0 F@/0 *@0
MC0. T 0?0?0 F> > ? > ? Q@j0 *>0 0j?B Q*/>j  MC0 
MB>F>C0/j. D>@ B C B>/ C?C>* /@j/0 F. O B' 0j> B0 0C>QC>/ 0>/0
E*FC0' MB>F>C0/j  @B>* BC>0 BC?>@ jBC? ?@0j.
Aj B >*0>?0@ /@j /> G'  @ / >B?0/0 /B @C. T0*>? Aj?00 B
B?0. SCj0 B B?B 0 B F>0 F/C B0 0BC/ BC>?/0' 00CBC0 0 ?Q
450
Aj?00. A@ B? 0B@*  *0j /C0B 0? B FFBj E*F0/0' G/0  S/C/0.
Aj? B B @  />*/ 0@C/ F0?/0. N0 F B @ C> @j  ?>C 0jBC0jQ
B?CBQ ?@0j0. U *>/ /@j/ F >? '  P0@BC' Sj  0F0>j A0>@j B >B>?0@
0? RCj +RC0' AB0?0,. I C> j C0> 00 BC>j0
S0?/ A@B00 P0 - J*> I?0>? K@0B' F>0C BC>0  C? 0C?BC0 - 0FB0> j
00j   j N>? /0Cj0@0 0 ? BC>j S@>?0 >FC  B@>?BQ RB0 > j>?B>*
?/0' F>B>  B?C@>/ >? BC>j RB0 F HBC0
S@0?j0>B' 0> 0>' F R/@j00  G0 >0>?0' >BC0?@ B 0 B  B?/ @>?/0 B?C0 />*
BF>/' B?> jQ>?>* >0?0 C0/>  ? j?>BC' /C>BC  >0>?0j. SF>/ B
@j? >0W > 0/ *>?> > 0j0/0 0Q F00 0 j 0/0 F>0C>/' F>C>CF B?Q
B@>?BQ j0@0C0 ... 
NC> CB0C> B /> 0  j>j > j*0 V0@j0 D/0 > 0j?00 > RB0  F>*@0?@j
R->@>0j B@>?>-0j?00 B 0?  E?>F
I?>  V@B>? j* ' J>0/>?B @C>FB    M0B>j Q>  0 0B B ?0' j0 B 0/
>/>*0?0j 0 >BC/> 0 F>@>BC' C>  >*>?00 BC>jB>j 00/B>j 0.
S@>?>-0j?' B S@>?' RB  SC' F>@ B > j>* U0@0 0 0F0 F >> 443$ *>0'  >*
/0@ 0B@j>BC B 0?' @0C?> >' ? 24$9 F...' >B?>j@ B B? > !>* />0 > D0?0
0@j>'  >B?>j@ B/CB 00CB +TF>@jB, ?@0j. U 0BC F0 SC0 B@>?>-0j? B 0?j
SC' 0 /@j  0? 0?0@ V@0 SCj0. T B *>?0@ F0B ?@ B@>?>-0j?B C0j' 
F> //0 B?>jQ B@0?Q F00 0?0@ >?>>/0 0j?B 0>  /@j.
Z0C/ B B@0?> 0j? @ 0 C @0. P? > S@>?0-Aj?00' 0 @ B0 S@>?>/  RB>/ B@ B
0 B?  0B@j0?0j  @ I@j/j0  0 j*>BC>>j >0@ 0@C>* />0. O?0j > j B 0?0>
S@>?/0' F> / 0 S@>?0. Z/@j0  0?0 B 0?0 S@>?j0. G@0? *0 S@>?j j
F>BC0@0 S@>?B +V@ N>?*0,.
D* > B@>?>-0j?00' 0 @ B0 B>/ SC0 V>/' F>> j 0@j F/0 0F0 
B?>0F0. P>> C0j B@>?>-0j?00 0 0F0 0?> j ?@00j/  *>C>?> B?/
/@j0/0 E?>F 0 0j?/0 />0  > />0 > />0. T> 0 > 0jj* />0 0 0F0  >
S00?B>* > J00B>* />0. N0/'  C>/ CC K@C B @ F> B@>?>-0j?/0.
I@0 B@>?>-0j?00 0 J00B> /> 0BC0?@> j G-AQ0j 0 B   F0? j*>BC>0. O?0j
> B@>?>-0j?00  0BC 0 V0 j F>?0 V/0 ' 0 /@j0  0?0 B 0?0 VCj0.
K0Bj B B 0B@@  P>/0j  0?0@ B >? P>/>B/ RB/0 +PB/0,. G@0? *0 V0
j F>BC0> SC0*0 0 L0 +E@0,. S00?B> /> j 0?0> VB> />.
451
T > B@>?>-0j?00' >j j F?>>  SC0 K>@>/' >BC0> j 0 >0@0/0 !>* />0 ... T B
B  0BC 0 K>@0 +SC0, 0?0@ S>@0C. I /@j  0?  / 0 0?0@ B RB>@0j>/.
S@>?>-0j? >j B >C@ 0 Z0F0  0U0@j0' @ B >B> 0j0  ?C0' /0@ > >j j B0?@00>
>CF0 ?@j 0>  F>@F0 Q@j00/0 *>0 E?>F 0B@>. I C B B@>?>-0j? *0@ *0>?'
Q0/>?' ?j0C' ?@' FC? ...
452
,.3. &'(  ... A$('!#J GR!#J
D00j /0F0 B?C0 j ?C@0. N0 j>j B F>00 @j >C >0@0. MC/' />0 /0 
@>0j />*Q 0?0 /0j 0? ? B0 BC?0> ... BC>jB>/
Z0/@j? 0 0 B B0C ?/ j jBC?0 *0 FC>?0j0' 00 B *>?> > >j /@j' 0 B@
*0 />0 0C B0 / B >0 *0. N0 F/' j0 *>?>/ Sj0' ? *>?>C > Sjj/ A//
D0?0/0' K00' D0B>j' C. D0@' />/> C0C B?>j F0/j  /C0@ B@>F F/C0j B
F> F@0C. O?> j ?>/0 >B>' F> C>*0' B00 j ?/ j0  >/00' F0 F>*@0j/> 0 @>0j
 /0 /0@j0. O? />/> 0 0 />*> Q BC?0.
H0j 0 F>0/>' 0 F/' 0?C B ?@>/  BC0>/ G>/. SF>C> F>F@0>/ ?>?0j'
>?0 0?0 B F>j0?@jj 0 B?CB>j /0F  F 4.$$$ *>0' ? BC>*> 1&3$. *>. U F>@>BC' C0
0?0 00 j @0 G0.
P *> C> j 0C0> 0 0C' >?> F>j @> j > OC>/0B>* 0BC?0. P C>*0 - > IBC>>*
/B>* 0BC?0. J> 0j' ?00 ?j0 0' > R/B>* 0BC?0.
A> 0BC0 >F0/> >>'  R/' C0 /@j0 j F@0 >C>@ 0 /0>B/ 0BC?>/' j/ B
B00j/ 0B@>/ /> ?C B@>?B0 M0>j0. O0 j  C00 @0  /0j B@>?B0. P>C> j
@0 B@>?B0' >BC0?> B 0/ > B @ j BC0>?. T j A@B00 V@ >. J> 
0j/ ?//0 @> j Q /0@Q *0>?0-0?0 +F>@B0,.
D?' F/0 ?0/ >FC/0 B B0/> /0j/. Čj0 j 0 F>BC>j - F/0 0/ F>0/0'
0?0 >j0 B >? G0' 0 >j  BC?0>BC BC>j 00 j @>.
Z0C> j @> F>C> 0C0C j 0 0C  >0@ C00? 0?<
N @j ?j 0 B / >?>> /@j j0?@> j C0 /BC0 0B@j0?0j G > 0?0. A >? G B
0?>> BC0BC?> @@ 0?B>BC. S?Q 4.$$$ *>0  >CCC B C> @@' 0 >? *0' >/0Q B
0?0@ B?>j /@j G0.
S0/ G B?>j /@j >? H@@0B 0 B J@. O 0 C> >*@> B C0@ >?>@ > >*0 > j
0 F>@C>j /0F C0> G.
A@ 0 B @j - C?>*@0?  @>j0@. G /BC>>* ?@>* 0C>*00 > j F>0> 0
Fj. N0>j F0j >   ?j *00Q +j > F?Q ?j0 *>* j0,' 0 jQ>? /CB
F0F0 j >B> / G0>B +*. lmnopqr,. N0?>>' 00 0?>' C *0 B ?@ C.
MC/'  B0/ 0 0' 0 B  />*Q /0@Q 0>0' > >Q >j B 0B@j0?0@ C /@j 
F>@>BC' @0 B0/> ?0 >B>?0 - J>j0  D>j0. J>j0 B  B@0 B0 *CB>/ BC>>/. O
FF00j j>/ CF - B?C@ FC' B0 C0/>/ >B>/. D>j0 B - F@0?>>B. N/0 *00 0 Q>>C
*.
S? C 0F>' >0> B 0@' j j> ?  >j0j0?0j 0?> @j G0 0 >j 00 
>j 0?B>C. O  >j0j0?0j 0C> B 00 >@ / >j* B BC0>? CQ >@0BC 
B0j Q@j00/0 *>0' 0> *0 B / />Q BC>00. Č0  00 j  > G>j' G' 0>
B? /@j' C0>' 00 j @>.
A@ C> j >> C> j @>' C0> 0 j C> >FC F>0C> F> Bj>?>?/ */ CBC>?/0. I B0 j/0'
453
C0>' B? j ?B>. I/ j G0  Bj/ ?'  >>* >j/ F0j 00B  G>j'
>*>/0 j 0/B.
P?>' F/0 0/0' F>BC>j0> j > BC0>* j  2$$$. *> F > 5. ?0 .. O?0j
j
j.j />. N0?>>' 0 >B>? C>*0 F>j0?@0 B /0B0 j0@0C0' >j B ?/>/ F>BC0@ 0?B0
MC/' ?j B' 0 B C0j /C0? j  #. ? >? ' >BC> B0/>  >/ *>?/0
V0Cj' 0> j?  0. Č0  C00' ?0 G0 j 0@0 0 F0 0 C>/ *>/ j. O?> j'
F/0 BC>0/0' C0j0@> B? > 1#. ?0 +1$$$ *>0,'  * j B C00 0?0 Bj*. Z0
Q@j0 *>0 G  C0> 0 j/ B *>?>@.
N />* C0>  C0 j C> F?>C Bj * j. S0?/ BC0?0 F>0?0j j*>?
00CBC F> 0Bj/ >Fj0/0  F?>/0. N0jF>0Cj B H> M0@0  T>00. O*0@' 00?>
B.
P>B@ F00 V0Cj' C>>/ ?@00? OC>/0B>* 0BC?0' >*>@ B B 00j F>/  j
G. MC/' 0> BC0j0 0?B>BC CC>j 1&3$. *>' F>@ B 0C? F>B 0/C0j0
F>B>* F0?@0 @>0@>/ BC0>?C?  *>?>>/  FB0>/ j. N0> J@/0' >j >0> B
*>?>@ Bj */' F@0*0@> B 0 > 0 00?B.
K00?B j ?C0 BC?> > ? j' > J@0 *F *000' B0 >0C>/ 0Q0>*
*>?>0' FC>*   0 FQ F?>0  >Fj0 Bj>?>?Q *Q CBC>?0. S?  B?/' C> j
?C00 CCC.
S00 B C0j @*?BC  >? S0?// */ j>/. S@>BC / 0jB>* C?0 
* 00?B j C>@0 0 F>00?0j @jC' 0> 0 B >? >*00j  j>* BC>* B0j0.
S0BC0 j' 00?>' C0> j0.
N0 F? F>*@' C> j F>CF0 B/B@0. Z0C> B@>?0C >@> /@>0 @j' C0j Q 0 *>?> /0 
0/0 >j  F>0j j ? @ /0j j0B> - > @ 0 F>@ j0 0> >BC j 0> >B
@C. A@ G B  @' > j>BC0?> /0j 0/ j0. P>BC>j j> j0 j0 V@
0C>*0  B0/> 0 j BC?>> /@j >j0 0 j F>BC>j0@0. N B0/> 0 j>j >@jj / >j BC>jB
j F>CF@j>' ? BC> C0> @ 0 0> C /@j +F> B?/  *,' *>?> 0 *>/ j' BC/
0?/ B FB0 BC0 CBC>?.
Z0 >' >j F>@j B?C'  BC?00j 0? G C> /0 ?>/0 ?0> 0j. I?BC0 j *
j' >j B  ? 0?0C0 F>/j  Bj/ ?' 0> F>C? C0 @0CB>/. O? j j C>
B0C. S0/ F> B. K0> C> - * j F>BC>j' 0 G0  F>BC>j< Z0 C B?Q j >FQ>>' BC?>C j
0 /0F.
P>BC>j  * 0@>. J0B> j 0 j * - F>B0 j' 0 00  F>j0' F>C?j ?B> @C
B?>jQ C?>00  >B@00. T> j j F0BC0. S * BC0' C j 0F0 ?@0j0  ? ?0
*0>?0 >/*0?0j
I CQ 0@>*0' MC00. BC'
O C0 >/
> B 0/C
BC?>@ B >FF'
0C>j0@G>j
 S/0 @ RB/0.
 G/0 - C?>/0 ?@ @C. I
0C> B/> /0@ 0? B/j  >? ?j F>@>BC' 0B B >B@F@' 0 >@ B/> >? G. S?
0/ F FBC F >/0 C> j - G0' >BC0 jQ>? ?@ @C' C> B - G' F>C>/ CQ ?@00.
MC/' B@>?> fGg B /> F>C0C 0 ?0 00 0> G  0> ". N BC0?0 ?j 0 B 
GREE!E C0 0> B?C. O0 *@0B' j  0/  F>CF>BC  BFB>/  B>/ 0> "RE!I' 
454
B@0/ B B0 C/. A @0CB 0CFB f*00 @*0g +* j,' C0 C0C 0> 0 j 0 @
B?C j. O?0?> C/0j @/ B? 0FB  >B@>BC. S?C +j 0,
-G  C0 F>B/0C0C 0> j @> >j /C0B /@j.
P?>' >/0Q
>?>@ 0 Bj0B>
BQ?0C0C>  @
- >B>?0 0 BF0?>
0F F>C0j.
@C O >j
MC00 C0j
> j ?C@
BFB /0Fj B?C0'
j. "  />*
 B0B?/ 0 
BFB0
B0.
D*>' j0Bj0 j BC0j0' 0j B 0  F>CB CBC>? 0FB0@ B?C/ j>/. T> j 0C> C> j
C>  >@0BC @0C>BC B?C0.
T' F>BC0j j0B> 0C> B?C j  0@C/ ?//0 j >  >>j F>C  >?/
>@0BC/0' 0@ j >BC0> BC0@0 +0> 0?>> /C0?,. O? B@>j? C?0 B />*@ C FCF>BC0?@j> S'
/>0  RB' 0 >BC0C0 BC0>?C?0 j > F>/0.
M>* j 0 B >B>? BC0>?C?0 @ S' j j *>?> j > BC' 0@ F>B0> +B?C,  />*0>
C /0@> *0j' 0 F/'  @j >?0j0 0j0 > FQ. IBC> C0>' *  >'
F>0/?0 B  /BC> @0CB>*  0F0>j @C.
S? >@0 0 B?>j /BC>
S3I I G4I
+O@>/  ''SB>-BB>* 0 ,
$ DR"AVI
SC= G = B @  BC=j = >BC?= ?@ =?  =j. T> j =jF =C> C> B ?@ =?
B/=C=@ =jB/ CF>/ />=Qj' =@ = >*>/> FBjB> =BC?> * B > / B>>/ j
=/?=>'  >* *= j F>F=@>W = > *>j =j j />*@> C *>?>=  /@j=/= * B @ ?=
BFB >>? >j B B/=C=@ @j/=.
P@=C>>?= j= > =?' C> j F>@B B= 5$4$ BC=>?=' >j = @ /= @>>=' = * B =j  
/=j=. >j C@j=  B/ = F *>j '  =C> j @> >?>@j> = B >?>>= = @> 
=FBC => =FC >F=B>BC > FC=>* F=BC=.
O?> j =?=  *==B B@>>'  /=j=  F>>' j j @j B=/> B=?=?=j Q= 
@F=?=j C@=' = * j B?= ?@=BC  =/= /== >j j B=B?/ F>>' C=. T ABC>C@ C=
B>j=@ =>. D>*  K=CC' ' > =  =?  >C='  =?@j B *==/=
>B/>B=. A@ j CB=C> = j AC='  B?>j =j>@j ?>?' @= />=Cj=  >j>j j =@j' =Q>C' >
? />j=@= @>BC >j= B *@=  ?>C  BC>j = F=?Q >?= =?' = C> B >? ?j
F=Cj=' =>  =BC>=CB.
+JOVAN DUČI(,
G B C= *> > >BC=C ?>jQ >= =BjBQ +*F0CBQ,. >j B B' =>  R=/B  IC=@j'
B/=@ B= BFB/ F@//= ?/ C' = C=> BC>  >BC=C ?>jQ CF= R=/B>?Q' @ S>BCB= II.
*F=CB>* ==. MC/'  =>  C  B? @=/' =?/> ' = B B? ==j *=' ?= C=>
455
?=Q GC=' @ />*>@BQ *== ' >? )==>/=' = / j j B>= B */  = > G 
==B >? )==>/=  B?>j/ >=/=.
K= B j  >BC=@>' >?>* ?@> ?=>*' =  =j/=j BFC=?>*  >* =>=' F>' >=  B
/@>* BC?= >C > >j/= B/>  B=j=@.
N=?> = C? j>  B=/ I>>C +aF>>C,' >j ?@ = j >/= B?>j/ *@=> BC=C F>*C
R=/B>/. E?> j*>?Q   V= G. BC. 12&. O />*Q F>*CQ BF>/='  =/
F>>/ =?=/=' S>BCB>/ ? > ? BC=BC?j. U SB>j P=@BCj - = C> j = >>
E?jB>* F?>* =B@j=  OjC>?=>j /@j' j= B=/ B=/ B>>/ ?>  B= FB//= - j>*@/=
-  B/ >?/=. A  J=j -= * B G - =@= B ?= >=j= C>*= /=' >j= B B=
= @C=/='  C> =j FC='   B F>?j  )>j   S==   S/. N= >= /BC=
B j >? > # F@j'   B>j  >F@j' =  @?>j @. S?> >BC=@> >j   j>*  *>*
j j>  BC> *F=CB>*=  C>FB>*= F>BQ>j=. O j>* =/=  *>/' F> FBj' 
*F=CB= B?C= FB/= >j= = J= B=/ F>>> B>BC?/ =/= >? BC=. M B/> j> =j
==@'
B => = B B
C=>? G B=BC=j=C
/>=@ =BC=@ B
 BFB/
 =Q/@j=/=' =>B?>j
=>=' >j  ?>j
F=?@j= BC=
j/ B/CB
j>/  C>FB
F>C= =B
 C> =  =
21$$
*>. F HBC= =BB/' = F>B@ > 1445 F= =@j >FC C>FB/. K==@ B/> = == C B @' C B
B=B=?@j=@ /=B =? >*>/  = / >j = == j > ?@' =>  = ==  C= B =@' >
*>C>?> => > >>?= j@  C>@. T=> BC> =?@ B/>  = B B >@ / B = =C> C> B B
B=BC=j=@  F?>CQ ?>j= FF==jQ =/ =>/=' F= => C=?  j B =BjB  C>FB =>
F>>B@  *>?==@.
O?> =/ B?> B? >> C> /> >@ =?BC. T=> =@ B=/= jQ>?= F=/C== B?>' = B B
>B@j=?=@ = =>  = B >? B=BC=?@j=@ >j@ =B>  >jQ B F>BC=@ E@. O?> / =B@j
=  F==  *> >j / BC=?@j=/>' => >BC=/= ?>j= *>F>/C= ?= =>=  ? =?.
Z= B =AC'
>B>?=> / j'=F> jQ>?>/
* A*>B. F=j'
..... =j? > =>= =B@>  E*FC= K>B  D==j' > >jQ j F?
K>B  D==j' > >jQ j F? >B>?=> AC' = * A*>B.
K=/ )j= >B>?=> j T?' = P@>FB / j >=>  )*j  F>C>/ j*>? B/=? B B=
F>C>//= *F=CB/ > D==j=' >B>?=@ B B@ =? P@>F>B' / >j/= F? @>* *=
ŠF=C=. S C>*= B B A*>B  ŠF=C= *> F>C>?=@ => *@=? B?j *Q /=@j=. U C>/ B >FC
B//> B/j=C = >? >@j= B =@ /@>* >B' >/j'  >BC=@>. S=/>>B?=j *Q
Q=/>?= jQ>?Q >*>?=  >BC=@> j C= *> > BC= *F=CB= @ C>FB= BC?= =>  F>BC==
=j=Cj* Q=/= jQ>?>* >>j/ B F= >?>  >?>j =BW = j = *>@= B@C@= B= *F=CBQ
Q=/>?=  T?=/=  >@C@=  EFB TB>C' BC=@= = */' @ ' F>*>?>@= >?j/ *@=B>/' = ?=@j=
=F=?C Q=/ JFC' = C@j D>>= F>>@ B C>j >j>j ?>@j'  ==?@ Q=/ ..... I/= T?=  C=/> 
=/>' jFC= C?BQ ' j=Q >=j=. =>=' =?FQ BC>jBC?=' F=>?=j= C. >j j B? =/
@j/= F>=C>' = = BC?= ?  B? ==j.
N> =/= = B== j C>@> BC=@> > =j= > j=>BC G=  EC>F==' >@> > C>*=' = =/> 
=j=/ C=/= =? B @<
456
K> > *>j/ B/j=' = F>C?> =' F=  /> / @ C>/>? > C>/ =FB=C. OFBj =>j'
>jB ?== G @' =F==j  *= B? F => F /=j />F@>?BC?>  /BC>
B?  >>=j= / B>>/  =>F@// =>/=  = @=*>BC=j=  F =F= B?j' > =
B=
j@= B@ *== F@j==j='
 =BC - =/ >C/=j='
B >/= =>jC?= C. >j
>j Q =. T=> B /
>B?
j B=/ T
*/= F=?=
 / ==B=>??=@
/= C=?=
B
F@==C' / >BC=@/='  == B=BC>j B  @F>j />j  B>j ' => C> B ACj= K=/=' C>
B?> >?> T== j F>C>//= K>FB>?/ =F>?> =B> @>  !?= *> =?=C == 
B=/ /@==.
N> >?> j > C==? =B= CC = *>BF> =CB' = F>C>/ C>FB' j j > F@== >>?/=' >j
B @  F>>Q FFBQ F@/=.
U ABC>C@>?>j >@C %. . *@. 1# BC>j >FC >?>  C> B C >*>j=  >=?=j= >?>>Q'  j
=>' = B  F>  j> C /=  / B==C> @ ==
T=>  = = /@>C?= ' => j =>> ==jj' C= ==C >?>>W j >j
>?>>Q />= C C=> >. A => B = F> >>* >j=' ?=@j= Q F j=C' > C> B
>.
G B  F>BC>  F>C P=B =@ B>>/j' @ F=BCj' ?@ KB=>C....
O=B@= ?>j= =@= B?>j >?>@jBC?>  C>/' =  />*@= F/C ?j>C J>j=='  > C>* =BC= /B@
= F>C? jBC=BC? @j=?....
D>@ j =?=C >@=> >?Q >BC=C== =BjBQ  C>FBQ ?>j= j=B> B ?=   >?>*= C> j H=/
F=?@j= AC' F B?=>j B?>j>j B@ j>j =? =QC?=>' = / F@= = F=B>* /@==
/=>B>*' >j j C > => >
M=>B = )@F B? j G >B?>j>  B@>/ > F>F>/' => C> B ?  >?>*= ==? /@>*
>?= >/= >j B C> ?=@  *=>?/=' >> j C/ F=?=> B?>jQ B>BC?Q' >C=?= @ - @>
j'  B=/>  F>jQ G=' *>  B?j /@>*> =j=' @j B>@j==' Fj=C@j= >*>?=  @j'
=?Q >  F=/C.....
N> *@=j = B? C>' C B BC @j @  BC=j =?=C B= C>*= )@F=' >j Q F>F@j?= >*>/ 
F=C *= = = F=?>* >*=  B= JFC>?=  C> >= =  j= I== ' F> Aj= UP 1. &. --
FBC B= >?/ /=  T B C=? BC >? AB=' =>  / B? >BC=@ B=/> BC>/ =@>/ C> B
>BC=?> B?>j >C=' j  C =@ /@j = ==?= >C /  = =j /@>*> F>B@=  B 
*/=
G = B @ >?=> F>BC>B=  B' C. j. B = /=@ >?>@ />=@ B=*' C> B?>
>?> K= j B F>> *@=B = B/C ?@>* AB==+>C>?= j,' D>Bj F=? P>CjB H=@j
> =>BC j F=>  B?BC  F>*=> >*j =>BC /. A  B=C ACB>/ >=C> D/=  T>
j BC=. D= j A@B== >BC= /> B?=  B ?=B>= BF@= =B/ B/=>/ > j*>? CF
Nj @ =@ /B> j= @=CB FB T/> D==>B' = B?>j = G' =>  >j/ B G=  =
/ >=j.
M > = BC= /> ? ==C'   > BC=/ G/=' = ?> = > j/= = F?> >BC=@Q
FB=@==. T=>  ČC>? R== F@/= =B@j=?=j M=@ Aj =@=/> >?> M B?/
457
Fj=C@jB/ =>/= G' ? C>?  @>? ' =j? B @= @ BFB/ - =/ F@//=
B?=' = =>C>  M=@>j Aj. J@ =/@> F> B?>j/ *=>?/= ?> F>BC=?= B?>j/ ?=>/
C@=@/= = /=j C= jBC' j B = B =/=@ B= /@j>@j/' />=@ B C=C  =>jC?/=
BBC?= = ?>C.
O=?= =>j= FB@j= *@=?> B B/=@= = C> = = * *> ==? >/= /@j
F>=@jj > /BC= >>* *==  >*= B '  >/  B />*@> BC>/ C*>?>/  ?/ =F==j 
>@jj/ ?=?=BQ - BFBQ - F@/= =>  F>=j>/ >?Q' *>BF>B ?C.
E@ B ? /@j@j F=@  => C=>?> F>  >BC>j> B =/=j ? B *= >BC=?@j=@
BFB>/ => >j j =BC=j?=> @ G. N=B> * B C= *> @ > *=BC?> B?j
=j?=@j=jQ  =jF>?=jQ  F>=@Q *=== *Q.
T=> j 12.$$$ =CBQ ?=@j=@Q'  F> B? F>?=Q *===' >j B *@ F=?> *@=B=j=' F>*=> 
=B@j>  R=>j /@j' / BFB= F@/= => C> ?@ P@C=Q' = F C>*= D>=j F' = B
ACj= >FBC>@ BFB> F>@>BC>  C=/> =B@@ B?>jQ 1$$$ =j?=@j=@jQ  *=Q B*===.
I*=/= =?=@ B >j  B? >BC=@>  =?>* /=j=  =F>?@ B / = >C/=j /=j=  B? >BC=@>'
=>  = > BFB= F@/=' C >?/ =>/ B@=? E@ F>> BFB /@j  M=@>j Aj  B?
F> ?>FB.
U >CC/ /@j=/= F>=@ B C?=?'  >j/= B >BC=?@j=@ B?>j =j? ?=?=@j=@ = ?> > 
F@j==j /=' ?=  F>BC>=' =@= BFB= F@/=.
O?> =@ = =B> I*@B  N>?>/ B?C' B=/> C> B E@ /=@ ?>j >BC C. j. >C/=j /=@j=
 /=j=' =>  >@jj=  F>=?=j= B?>jQ F>>= ' >j ?> Q @=>/B@  ?@j=Q B?>j/
>CB/ ?>C>/. O? * F>B= /=@ B  >BC' = / j *>j @>'   C=j>BC BFBQ
/=@j=' C Q >C. S C>*= j = B?=>* =CB>* *=== >=@>' F> 2$. >>?=' = = &$$$ F=C=BQ
*=== >@j= j @ I@>C=' F?=?@> #$$.$$$.
S? B G @ >?' ?=?=  F=? ?@j= BF=/ B?>*= >@j=.
?=@> j >=' = B@=?Q ŠF=C=== j />*@> ? = = >j> F>@j ?= 1$$$ @j' = >BC=@> B? @>
j B=/ BC  >?j= > =Q B@=?BQ F@/=' >j B ?=@ D=/=' GC/=' T=/=' K=/= C.
K= ? j @> ? BFBQ F@/= = F=/= />B/ F>>Q' =  C=j>BC /@j
>> B B/@ F@=@j? E@ = ' =>  = C  =?'  = B j B/@> /> >BC=?@j=C'
>j j @> => ?= =CC *' >= B B@=? E@ F>=?=@    C@= B?>j= /= >/ >j j
B=/> QC> F@=CC Q.
T=> j B=/> K /=> F> 13.$$$ = *Q  =>j=' = =C / AC=BB > jQ j B=BC=?>
?@ > B?>j />*>>j ?>jB' F= *@=j = B>BC?=  =CBC?> B?>j' E@ B B = F=B>
@=C>' *j=?@  =?@ / B. D=  =@ B?>j ?=C' >F>>  B=?>  B?/  B?=/
j>  > />=@= =?' ?>j>/ BBC?  Q=>BC' jQ>? ?>j?>' >> B =F==@ =
/>@j?= BFB= F@/=' >?= >@' j=@  C. .
K= >?Q j @>' @ = B B/@ = jQ =F==C B C>*= C> B B **> B=B>C>@' >= B
=F==@ = B?>j >@j  B?= C= @= ?=@= B B B=/> N= G= ?>j>/ BBC?<
458
K@=Q' F>B@j ?=@j=@=' F>*>> j B B= K>/ F=B/ ' = / =?j' =/ B = ?@ >?='
>@> CB= G=  ?>jB'  F>C> j B==> =C= >j ' = =  *= => ?>j?>/ BBC? *>/
=F= = BFB= F@/=' >j= j j=> ' ==> F=@>  C. .  C> B@=? FB= E@B F/>BC KB>>
=?=  O
F>B@=?>W >jB*
B C/ F>B@=?>
BC=  >B@=?@j=.
- B= BC= j =j? >> G>/ => T=j j B ?=@j=@= =BC=
O j' => B? >  F>B@ j*=' Q?= S => ? = >/= >? ==?=> B?>j/  /Q
=/= =?/' ?>j/= B=/> =  Q => ?>j>/ BBC?  =  Q >Q=>. N> B B=/> >?=?
C> =@' => C> j > >?=j F>B@=?@j /' *> B  B? F? @j * C> =@' F=  B? =? jQ>?.
T=> j => A@j=' C=> M@j=' )>>' C=> K/>' >j j >C> > SC/== B? /@j =B@> Q
*/ @>?/=' SC/ F>?=> S@=?/= C.j.>@j' > j / S@=?' = /@j / S@=?j=.
O F>*= B= >BC?= Š= B? D@j C.
T=> B =@ B? F@' B? ?@==> *  > C=j =>' => B C/ />/ /> =?=C >BC=?=
>= Q  F>>Q R=/B>?Q ?>j=.
T=> j >> 1$.$$$ G=' >j F> AC=BB' *=j  Aj B?=  = B?=>/ /BC @> = 
F>>= ' = B >FB=C  />.
T=> j D=> >FBC>> Mj' T/>' Lj' D@*' *j' = A*B@=j' B= F=B/ ?>j/=' B?
>BC=@ /@j J>=  >BC=@' = jQ>? F= *@=? B? C> F>B@=?@j=Q => =j>@j= @=.
T=> B @ >=>?=  = G' >j B @ = BFB= F@/= C> C> >>Cj = => ?>FB
 Bj/ ?>?.
OC= j  B?. Q@=B>/ >FB =FB=> >?>  ?@j= j= >C @=?=*> >= GB=*>
I>>C  >BC=@ >FB=@ B F>F=BC BFBQ F@/=  M=@>j Aj . C. .
T=>?= J>j /=@>=jB' @ B > B >=  >>F=  B?j C==jQ *Q F@=. O =>
 *=*>
B?>j Q=/' B 
' >@ F>@
 BBCBF>jQ
B? >=B@
@/='
B = B' BC=
j > B
=/=@
>BC=?@ = =B=
Bj= ' /@=
B>>/.BCF=@ 
P> I>>C  P==j G >@>BC' F>C> >B?>j M@C' F>@ B B? /?' =   ?>j @
B =B@> = B.
T=> B C> =@ F>B? E@' = = >? F>> ?> R/@j=' >= >FC =BCF C=?= BC= 
j> *>=  j= B= = BFB= F@/= ? =>  E?>F ' C=> BC>   M. Aj.
N=F>B@ F>C> ?@j= >= OB/=@j= =  F>F@=? C /@j /=@>=B= BFB= F@/= B?= B
F>C F>BC=> > F>C= >B/=B =? ?> =@== BFB= F@/= F>C? jQ  B
K==/= = B==j C=>?= T >jQ /=   ?>FB>j CB>j =>C> >> S>@=.
....A = L=C >B?>j !=*= 12$4 *> >= =@=/>  > /Fj  >@=BC BFB  M. Aj -
PROVIN!IJA OPTIMA PROVIN!IJA NIKOMEDIJA PROVIN!IJA SRPSKA
T=> =@=/> >> %54. #91 . C. . *> B?=  Aj  = B?=>/ /BC S. T=> j j>  ?/
JBCj==' =@ F /@>* FB@jj= S=  >? /@j >?'  M=@>j Aj @> 3$.$$$ ?>j= S=
B==Q  C>j /@j' >j B B=BC=?@j=@ >== ?>jB F> B?>j/ ?>j?>>/ N?@>/.
459
N> B? C> = BC=' =@ FC=/> B? F>C? S=  jQ>? BC= K=> j />*=> = =  /F=C>
D= F>BC=?@j=C  BC=>j T>j  M=@>j Aj B?>*= =/B= = C=/> j @> S=< E?> F>@Q 
@C>FB?Q >*= / BQB ?> ?>BC?Q F>C=Q >=@ ABB= ? T>j= .... .. ? V I L=/=
O B@=?/=  M. Aj.?> j> j= />/=C   C=> =? BC>j....
.....O?=j  >>@' = =>C> F A=C  T > *BC? F=C=Q= =*  ABCj' ABj= III. >?> 
>?=> F=j P=C=Q * j>/ > = = F>BC' == j @F> =*>?>>' C *= >?=j = =
. K= j F=C=Q ?>' = j = > ?>@j >F> ČBCC' j  =j/>j = /@j =
F>B@=j / >= C?>*=' = = C?>j >BC  B' F= => j >> ' = => j @> />j / =C. !=
/ B >=' = /   ?@=> B *@=? )=@C. P=C=Q =BC=? T?>j j =BC?> j> = /@j
=j?  =jB@jW j B F>>> =? BFB' >j= j j=  =j/>j= = /@j @=' =@ j B
B=B?/ C=>. T B > /j' =/= j B B=B?/ C=>. T= /j= /= *@=?  P B B= C Sj' 
> j *> >=  =>= BFB>*  C?>j= =?= C /=W *> / F>B@=j C=  C  P=C=Q= B=
B?/= F?/ @j/=  /@j' @ ' @ F>C=j' @ C. A> >BC= C> > *BC?= *@=?Q @j' B? C
@ F>' B=/> >BC=? > >?Q *@=?Q  F>BC>* =>= j= = B />@ >* F> B?>/ =>  / Q
F=j' F= B ==  *=  >j. Z/@j=  C C ? /=' = => =  j= B=/ C  />j= j *@=?=
C' C B ?@= >j  C=/> B@=C  /BC>
F= Q' ? /> F>*C. N >j B =  > B= S/=  = C  >? F>C? C =C. M B >=?=
//>  == B  />/> ?>@C. M>j B B? ?@= G  *= = > *==  G=' = =>C>
F?Q' /= ?j Fj=C@j= S/=. I /  B />*@ =*> B= S/= B=/> F>/C' =@  ?>@C. =
*= =  >?=. K= C=' @ B' BFBQ F=C=Q=  F? @j' C C=j B=? => F>>?
*=/=' F= B C= = B?C  >j...
O> 592. *. A?= F> =F==C/  = BFB =?' @ =@j? S??@=>?=' >B?>j? > >?Q
==j S@>?j' = =j B ?' >> 5&1. *.' F>>@  >C@ > S= S/  >>@ /@j. T=> >C/=j
>/= F> >/= > /BQ  BFBQ /=@j=' A?= F>BC= *>BF>= = > IC=@j  L=' F= B? >
SC= A=BC=BQ >> !=*==' = C=> BC> =?@==j B?/ /@j=/= > L Sj F= > S>@B>*
M>=.IC=@j= j ? >=?> @=  BFB/  *=@>-/=/ =/=' = B? /@j > IC=@j' F= >  A?@>
- >FC  BFB/' = = B A?= >B@' >= Q  =?=B/' >B/ ?CjQ F@= BC= I@j.
U E?>F G C== ?@==Q j> B=/> S>@>/  !=*=>/' =>  / j> */ F/>B/ *=>?/=
 ==j>j G>j' = > !=*== >@> =B>?=> C?Q SC= A=BC=Bj?Q' = >BC=@ B? /@j
Q  C/ =/=' =   */. A  Aj -G C=> BC> BC=j=Q =?>' j / FBjB = H>=j 
B? /@j' >B/ Q /=@Q >BC?=' F= =  M=@ Aj > BF> B=/>* !=*==. P>=j B? C / 
?>@j' BFB= F@/=  ==j B==j' @ @ Sj  B= K=F=C= - FBC=> F@==Q D=? 
=j=Q j>  A?= F> =Q=>/  G.
T=> >> 52%. *. F F> D=?= F> @   = B?>j>j  F>/>' ==Q B?  B?=' C> / BC=j=
= FC' = 54%. *. F> C=> B? /Fj > D=?= F= > D==' B?= C=/=jj  R/@j=' 
A?=.
O> 55$. *. > F>j > B? T=j  I@j. 559. *. > = > F> B=/ !=*=' F>C> F
A=BC=Bj? ZW = 55%. *. B= 1$$.$$$ ?>j= >FC =F==Q = G' C.
460
D=@j' = >Q= =F=? />BC = S=? BF=/ ==j* >*==' = C==j* S*/=' F F>
>?  =@ B = ?> Fj=C@jBC?>  B=j B= R/@j=/=' >  B=/ > > !=*==. O?= BC= BFB=
F@/= F> />/ D=*>?=' S=*=C=' @*C=' C=' S=C= C.' ?/>' * >> 5&%. *. F?
FC ==j = S>@ = *= >B?>j > G=' = S?. D/Cj S>@B = *=  F>*=j= Q...
P>C> =Q=' =?=B K=Q=' =F=? />BC = S=?  F = >? BC=' ?/> *= B= 1$$.$$$ ?>j=' =
 B>j B= *> BF>/C/ BFB/ F@//=' == 59%. *. = S>@. T=> BC> ?/>' = B=
H==>/ =?=B/  C/ +>> #%#.,  C?C>/ +#%&. *, F>Q> =C>?=Q  S = S>@...
Z= >?/ >FC ?/> =F==j BCQ BFBQ F@/= = S>@ j> #%&.  #&&. *. F> HBC. T=> ?/>' =
>?=j =?=B H== >> #1$. *. > > B=/>* !=*==W = >@C= B= B?>j>/ ?>jB>/ >> j*>?Q
=W = =  F>> ? =*=B B j  B * BC= />=' F= =F@ S?. K>/  D=/j==' 
V@=Q/=' = S?. A=@= FC?>  FF>'  F>B@j >B FC  >BC=@ =*>>BC  C?=
?' = =B CF @F=  >/=W >? F> 2%$.$$$ *@=?= /Q  BQ >@j= *>*' 
==j  >?>   >BC=@>W =/= j>/ j B? /@j * ?= !=*==...
K= B >?>/ >= >>' C> FBC=> P=B =QC?=Q @ *@=? I=@j?  j >/=  E?>F *
/@j' !=*=' @ = B F>@> jQ>?>/ >* B=' >= B F>CF> >*@= BC=j G=  C> >=.
EC>' =BC=?@j= M@>j? +BC. 39.,  >?=?>/ BC=j +=j= ==>,
... =@== B /@j= *=' @ >@j' /BC> >?' B=/> *= !=*=' = B j=?@j=j S F>
P>>C => F>= I=@j?' >j / - C>> - =j  /@j' >j j  B=/ -  B=/> ='
*> = /=>.
M B B/> FC=@  >FB BC> /Fj' F>/ B/> > j>j ==@ B? >>' C>  > =F=>j /Fj' =
=> > Q> > S= = j ?  j>/ F=?>/ >@' = F>C=  F>  LC>FB/= =*>
F?> G. N>@=j?= > T>@=C=' Z>==' H>>*=j A@B=jB  >BC=@ FB=> *W = > Q>
= *>/ j = F>C=' ? >@j' >Fj  C=j BC=j /Fj -  B=/> > C==' > j> >
*>* ?= F >?/.
S?=>  B ?C = S B B=@ /@j > >Q' >j/ Q /=Q' C B @ C>@> *@F' = B
FC=j  > B= =j?>/ B@>/  />>/ =?=B>/' B=/> =C>' = F>BC= * B@*' =
F>*=j >?  ==j /B =?' F= = B=/ =*>?>@j> F>B G/= C /@j =@?
B?>j>/ ?@j =>  >BC B?>j' = B?>j j B?>j?>@j> ?*  @ j==/ *
S?=>  =C' = S B @ B=j B= G/=... >j * C=  /=...  >jQ =B= = 
/=Cj=... F=   A?=/=' >j B= P=B/= >C/=Q  F>j= F*== =*=B=' /=j B?
>BC=@>  B?>j/ B>FBC?/ =/= ? *>C>?> 1$$ *>=
A >?> C> B > =@'   *>' C j />*@> C jQ>?>
N=/= B' F B

= /> B?*='
=?=@j= F>=CFB=j
> j*>?>/ B= ==C>/
> =/=.FB=' K>BC=C=
Z= B' P>>*C=
= j > >BC=> F> B/C +9$5.-959.,' F= C
>= B?>*= L== >=
)@>B>=
F> CC>BC?>/' => F>@jC=' BC= B?>*= A@B==' >j B j >  > =?' = =/> @ >
FBC>@>=B@j. P> B/C >?>*=' B=C F= F>@jC>* FBC>@>=B@= F=Cj N>@' = B=/
=BC BF@C  C*' F> F@?>/ >jQ >=BC K>BC=C. 919. *. > *=  > C>* >= ?@== =
j/ C=BC / R>/=' >*= B j?= >CB 944. *. N>  F> >?>/ K>BC=C B F>==' => F> ==C'
461
C=>   B?/' = j >? = ?@=' = C=> BC>  = => >? j > ==C=.   => =?
C=?@=  B?/' > *@= = / B   C==?  = = j FB= > B?>j B=jj O
F=?@j=j /Fj>/ +D A/BC0> I/F>,'  >* B? = F=/C=BC +BC>=, - => 
=j=Cj*
K>BC=C  ?>='
C=F B? >B>>
?>?=C =/='C='
?j
C> j B?
FB=>C=/> ==>'=>
> S/=' =>C>>
==C
=T  B?>j 
>? />@ K=. D= >
/@j
I=@j=... B= >BC=@/ / F>@C/  =// /@j>C=/=' j=B> j' = B / >>' C> B=/ >
B?>' *>?>
J=  C F B?*= @>C' ==? =>  / /> C >BC=  CC= = G. D=@j' => ? => 
F>/> >*= /> />* B C=/=j?=C  F>>=?=C j  *. G>?> C > jQ>?>j BC>BC 
*=@j?>BC' =>  > >=/ =QC?/=. J=  C ==C > =@=/= / =>/=' jQ>?>/
F>BQ>j' F>BC> /=@j=' =>  C= j B >*==@> / >?/  G/=' = C=> BC>  C= j  =B >?>
j>  >>B >?>/. S? B=/ j= C> F>> F> =>/= /@jj=  F=j/ C' />j @j= B'
=  C' =j =@ / =>/=' /> B >==C B j/=' /C Q' = = j />*' F>>=?=C Q 
F>j=C  >  B= BC=Q>/  =B>/ *@=C = C?>j ?@>j  >j= C B => ? =?.
MB@/> = j >?>@j> ==>  = =/= P>>*C>?= @= j=B> = ?@>' =>C> = B >?
BC > /@j>C' = B B S C>> =B@@ =jF  M=>j' >B>?=@ = *= TB=@j *=
S' F= C== >/=Q ?=C@ B =C=*' >@ > D=?=  C />@@ *>* >* FC>=  ==j/
>*=< = / B BCF /@j.
P?>  F?>' j @=> >B>?=C *= = ? > C @j' = j  />*' *= =FBCC   = > S>@=
> ==j* >*==...
....BFB= =?=   B=B?/  B?= F>>= A?=/='
=> B F>?=>  *>  F@=' >j  > /@j ==j TB' @ P=? Sj' @ => C> ==B
C=j > Š=>/' F= K>=>/  / F@=>/ >? A@=j>/  */ BF>/ F@==/= >  EF 
TB=@j.
' / A=/><
j @  >?=j
M *>C= >/= > ==j
=/>  K>BC=C P>>C >*>/
j => j>=?
>@j >BFB F@==>
=B' = = == A?=/='
>?> ?/ @
>@=B=
* =?  => ?@=BC BFB  >? /@j' >> #3$.-#34. *.' PBj= F> ?>j?>>/
Š=Q==>/' *. #2#. j> F>? > Jj=' BC>j +B= BC= =jB, F> B=// !=*=>/' = =Q==
=?=B H== >FC B= >? BC= + E?>F,  = > !=*== G /=Q  j= F=@j /@j 
E?>F  Aj' F=  !=*= B=?  j=  jQ>?>j ?@=BC. Z=> j >> P>>C = B?   / >
=?=B  F=B B@' >j CF@j=Q  !=*= G' = *= >? ?=?= >FB=?=Q' =  >> ?/' =
> Z?>/ B= B?>j/ BFB/ =>>/  ?>jB>/  F>?=C >FC F>F==j BFB S=/>?@=>?
=?. U j*>?/ /=' j> B = 32$ *>= F>B@ C>* >*==j= ?>@  H==>? V ?C >?= C
F>B@== F=B=' >j / j=?@j=j' = / Š=Q===   FF=?>BC ?>jB B >? BC= >B>=. A>
FBC=jC = BCC  BF=C *= +!=*=, B?' >@> ?=B *> /=  =   >?>*= B=/>  >@j
 F> j>j j >*>W F= => C=> FBC=jC = C' >=  j> /> >j=> *>C BC?= > />*=
Fj=C@j= Š=Q====  ? C B? F  j*>? @>*>' = j= ?=/ j=//' = ?=B   /=@ FBC = 
=>@C. +?. K>=.' 395.,. A C> B / C' j= Q> ?= *=' j= *= Q> B= B?/ C> j  j/' F=
B= =/B@C >>' = /=C *>* == = BF=BC B?>j ?>C' >B/ => />=  F>BC=C ' C
B  /> =*jC' @ FC' =  > FC.
462
M  j/=j  B/j=/>' = B? >?> j => P>>C ... O - =F>B@C - j FB=> BC>j' ?
FCBC?> B?>/ @j=>/ BR>/=' =>' = >=BC  F>BC= /F=C>' = B=?= BC  => 
= ?@==  F>>=?= >BC=@ ...?@j' ?=?=B => B jQ>?/ >=/  BC// =QC?=j/= =
B =?B...
=QC?= =B N=F>B@C >C....
' >*C=' =@j B=
=>  ?
?=@j= *=' =
=> ?=@j=
C=j> = >*>?==
>?=?/ =F>
*>BC/=' ==? ?=?=B
?>/ ?> =
Fj=C@jBC?='
/ F>CF=@jj * ?=C  => ?=@j= = B F>BCF=' =j =B F = >?=? ?=?=' C. +? D
A/. I/F.. &2.-9$.,
MAGNA GRAE!IA B F?> 0> V@0 G0' j>B F>>0?> j ?B0 F>00 O@* L>? +>j
>0 0 00j B0/> j0@/0  C>  B >C, F/C@0 0  >> /0*0 />0 C0@> C0C 
0/C 0B >0> 0> *0 T0@j0 *>?00j' 0 C> j /0j0 D0@ M0j0 G0.
P?> B0/ B 00?> B0> > B/Q0 C0j C >? 0@ B0/ ?/>/ B? ?B F>> 0 0/B@j0/
> F>j/ >j B0/ > C00 FQ?0C0> 0?> 0 *>C>?>. SQ?0C> B0/ +>B  0B C0> >, 0 >@>
F>BC>j ?@0 >0  C0@> 0 F>BC>j  /0@0 G0 0@ > C>j. *  F>/0. R0BC>j0j0  MC0
B j>B F>@>?>/
/>*>BC /@j/0
F0?>* BC0  BC?00@0
0C>*0B0@j0 @0 @0C?> >>
j /0j F>0C0
@ ? F>/>/0
>/0Fj  B>@>
>j B >FC/0'
C0@ 0F0
@0F0j B?Q F>0C00. O?> j  BBC F>?@> F>j0? ?0j ?BC 00C0  0C@0B0' jQ 0 F>/>B
F>C +> >jQ  0BC0C Bj?>? F>C>@0, * j 00C 0 BCj0/0' ?C>?/0  *>/
@0/0. 0 C0Bj>BC >F0 > jQ F/0 B>> >0C? @>*'  *Q 0C > >jQ B >@0
>F0 0BC>j0j0 0  0?j> /*> >0  >/F@C0 /0 FC?0 B >/>BC/0  0BC//0.
O? /0@jB 0C@0B F0?0@ B />0 /j ?@Q ?>FBQ F>@>BC?0  MC0 0> B
00@. N0 C0?/ >F/ C0@0/0 F>?B B  F@> C0' F>B ?@> F> FB0/
0/0 >jQ >0 FC0' F0 />> BC@0 /' C/j0' *@0 BC ?@ 0> S@j0 >j0 j
 BC?0>BC ?>BC> F>BC0j0 I0 V@0 G0 B?00> j 0BC0> > F>BC>>* F>/0j0 j j
0?0 >0@0 S@j  j IC0@j B/B> 0C0  F>j@j B0 ?@> 0j>/ @j>/ >0@ F0?
H@0' > 0 0@0. I0 >? C0 @j  /> N@ G 00 0   >0 0j?
BF0j S0 @ T0C0 B ?@ H@ ? BC0>B> S0j' F0 j F> jQ>?>j /@j S0j
+0jA, 0?0>  @> >BC?>.
U C0BC>/ ? F HBC0' * >> 12%$. *>. >? S0j @ S0 F>CBj 0 0F0 >
>BC?0 S@ @ />0 C0j S@j 0B@?B BC> BC0 > F/0 IC0@j  H@0. P> >?/ S@j/0
>@ B 0Bj * >@>BC 0? S@>C 0 >BC?> > 00B >BC0 S@j0 - S@j0. S F> BC>/
>>B> B@>/ / S000  S@00 />* j 0 B @ B> 0 B?00> BC 0B. U 0j?>j
BC0 > S@j0BQ >0@0 B*> B >@0@ j>B />jB K0 - * 0@ F?0 F>0C0 >@>0j0
>BC?0 @0 j > BC0 K0C0*j00  11. @ 1$. ? 00?> BC0 . T0j 0F0 BF >BC?0 >BC0> j
0C0*B B? > F>@>? C* ?0 F HBC0 0 B *0 C?> FF>j@ R/@j0.
P?> *> B0?0j  >@>0j0 @> j +* >> %34. *>, 0 /BC *00 >j B 00B >?
Dj0' >@>BC  H0@B0 FBC0@ B C  F>>j EC  0?0@ B?>j >? *0 N0B>B. H0@B B 0@0
0 Ej >j0 j j>B> >BC?>  0B B F> C/ J>j0/0 ?>0 /j S@j  P@>F>0  >? J>B>
/>' j 0 C0? 0F0 G 0BC0jj B@j?> D>0  AQ0j' F0 j  C0 @>*>BC >*@0.
V />0 B@* @C0 K>C - +>B F>@B, >B?0 S0' 0 >0@ S@j F/0 A +C0j j >
>BC?0,  0B@j0?0@ B *@0?>/ D>0  C> F?> > B0 R>>B0' 0 B >> #&&. *> 0j> B0
463
K0/0 >B>?0@ G@. T0> j B?00 F>/>B0 B@0 0@0 F> j0 >* S@j' J>j0 >0j F/0
IC0@j' D>0 j' 0 K0C0*j0 j/0  0 0j@ 0F0.
N0j? B/00 /j BC0/ FB/0 - SF>>?> ?>  - P>@j' B > 0  >* 0@>*0 0?0>
0 BC>00 T/j0 F>C>B?B F>@0 B?>jQ B?C00 0 >j0Bj0?0j  >0?0@j 0> >?0j j  F0? 
BC>*0 >B C0 F>0C'  C>/ B F>B@ C>@> 0> 0 j  F>/> F>C? ? C0? ? F>>j>*
T/j0 F?0> j>B BC> *>0 BC0j* /C?00 - ABC>C@0. V>?0C> FFBj 0B T/j0' >j j >j
S@j00  T0>/j0 +00B T0>/0,  >0 F>0?0@0 BC>j C0?>* C>* F>j0' P>@j F0
0> B L>0 >B>?0@ B?>j *0  j>j IC0@j F?0?B  BC0?B S@ F0 B 0 F@ > jQ
+S@00, >0j j B?>j B /0@. O?0j F>0C0 jBC  BC?0 >0j0 F>j0?0 0 B  FC0@j G -
0 C> j F/0j >0j0 > BC000 G B 0@ * B@>/ 0 * 0 F?0 >C0@ S@ 
0@ F>*> C0 0 >0@ 0> BC> j /> 0B T0>/0.
P0 BC0 j >0 *>*0B C0 ?@0 G0< S@>>> > C> j j> ?>  *0?> B@>?> a' j0 C0
>?>* a B F0 > N0F@j0 F> Rj0 > S0  A*jC0 0 *0  B?>/ >0@>/ S@j >FC
0 Rj> F0 C00>/
C0Bj>BC >F0 F000FC' T0C.
 F>BC> 0 P0 >?/
>0@ @j0/0
/j B >@>
B0/Q F>>BC0
>@>j0 0/CQ
B @ 0B@j H@0
G/0 0@
F0 j @ C>
>0 @> >?>@j> 0 ?@ G<
U F/ j>* B>> 0jB?j* *00 j IC0@j - V@. SC0>' FB0 A?*BC>?>* >0 j C
0jF>0j ?>W 0 j*>?0 F0 0 0 B  )>j0  > PBj000 0FBC@ > *0 
FC@ B  TB> /> +>?0 C0 / j 0 @0 F>0C0 j j Q B0/BC0 *>0 0j >>
#$$. *> F HBC0 )>j0 >B>?0@0 M0B0@j' 00B@j M0Bj,' F>BC> B B 0/@@ F> K>  >B>?0@
A@0@j )>j0 B >j>/ *>@ CB  R0Bj00  K0C0*j00' F0 j B@ C>*0 />0@> 0 >j
> >00.
N* >> 539. *> j  >B@> > F>/>B C  >j>j B )>j0 F>B BC0B/ */0 BF@ 0
F>0
B0?0@>
B B0/>0BB>-0C0*B 0/0
2$ P>B@ >?>*0 )>j0 > 12$ >
0FBC0j >>?0.A@0@j
T>/ F@>/ >>B0j
 >j>j B #$ )>jBQ @0j0 >@0
B*>
0 j*  @0B +?.@*, >0@ 0 F>C0 > >?> *>> /BC> 0 0B@j0?0j' >?0j F>BC> -
* BC>F0@0 - G B 0?0@ E>C0 - Z/@j0 ?>*00. A> B C> *>?00@> Oj>Cj0 0 F> B?>j F@
jBC?C >0 j @ >>/ ?>j>+B, +?.?>, - F0 j F0?@j F?BC VB0+/@j0 ?0,.
K0Bj 00@/@j0 @*00 BC>j0 0/BC@0 j 0> B /@j0 0?0@0 F> Oj>C0 +E>C0,' F?>/
*>/ >@>BC  IC0@j' 0j/@0j/ B 00B>* 0@j0 L0>0...E>C0 j * C0>  0@j
S0j00. O? B >C> FF@ />* B@>j? BC0j  /@0j 0@ @>*0 C/>@>*j j />@j?0 j
0jBC0j C/ 0> V>j>Cj0  D0j0 F>0j 0>C>BC 0B* j0. T0> )>j0  B?>/ @C0@j
>Bj *0  +V,>j>Cj >* IC0@ 0?0Q V@j0' 0 C>/ /BC j *@0 ? F>BC>j0@> 0B@j j
SC0> 0 0/ *0  Oj>Cj /@j B0 0?0j>j L@. O? B/> B?00> 0 C0* L@/0 
P@0*/0 0 BC00> /BC> />*@> j j>BC0?> 0 B >? V@j0'V@j0' V@j...' G  *0 F>?0C
E@j0' F>0C> F> Z>  P0/' F>j/> >FC 0 S@j 0 F>C0/> E/F>@0  AQ/0<
N' ? 0 ?/> BC0 0 B0/0  S@j0. N0jB@j   G0 B BB !IKINNI! B0CB> >@> 
!sKON - B> F@> B/>?' B/>?0. D0@j >0? F>/0 B0/> BB j ?@0j>/ >?Q F>j/>?0
>@0/> >  BB0 - C0j B0' B0 F0F>B@>/  B >j >/0j  FCBC0?@j0 ?Q BB -
464
00?. I B0B?/ @B0  F>CF> 0FBC0C0 ?@0 j0 j B/>?0 >j0 j  BC?0 F0?0 BB0.
OC0  S@j0 C /@j0 B/>0?0 - BB0' 0 j0 IC0@j0 /@j0 V0.
P0 >C0 >0 ?@0 G0< SC0*/0  F>C ?>?0C> 0  > Q@BQ FB00  /B>*
@0B>* >0 0 B j>B0 G0  F0?0 H@00 ? >0?> @ B0/> F>?j  j' j0
IC0@j0  S@j0 >B@ B F> ?@0BC R/0 F F0? G 0 F> ?BC0 *>0 F Q@BC>* E*FC0 
BC0 j >0 C' 0 C>/ F>BC>' @> ?@>' ? > *0  0@0B>j G>j' F>*0C>/ ?B/
0@j?BC? S@0 @ FC>@>/jB>/ E*FC<
 0 j B@0j ?@ G C0 0BC0 F>j/0 V0Cj0' >j j 000  00 B j >BC> 
B0/>j V0Cj >j0 j @0 j>BC0?> !0BC?>' @ R>/jB> 0BC?> C0>  0 /0*0 *00 F>C 
0BjQ ?/0  00 B j >BC>  F> /j &.  3. ?0 BC0 ' 0 B G 0BC0 @
>  BC> 0 >?>/ F>BC>. D>j H@  F>0 /B>* *>BF>BC?0 MC0>/' C> B @
F/C F>B/Q0' BC>  *0jj0 B0/Q R/@j00' 0 BC0 j />0 0j0BCj F/ PC>j?
S0C>' j 0BC*  >BC0?@j0  j F>C? >@ G/0' >j/0 j ?@> />*@> 0  B0/>
>*0CBC?>  >?. .....
G  ==B /=j ?@ F>@/ B= FC=/='C>>/ BC>j FC= +==C, B =@ =  j G @>
j ?@>* >j=  V@=Q=  T== ==?> > B  = ==B FBC
Z>* C>*= B B>> B? * j=  1& ? @ A=CB>* F>@= @ V@=>*..A C=j A=C= j C>@>
> ?@ = B  F>F/@  =>=@ >BC/ =@===  C>/ >.Č= j  F? G FB >
A=C +FC=,.
PVI KALJEVI GČKE I ZAIANJE AGOVA SE3A NA NJENOM SADA5NJEM L6
Z>* F>F=*= */=B>->jB BC>jB >@' /=@> >/ j F>=C> = G= == j
F>BC>j=@= => jBC?= =?= +C F> C/ =?>/, F 1&29. *>. N=/' F>BC>j=@ B F>@B' C?.
*=>? =?' =>   B=? BCQ' =@   =?= F> =?>/ X G=. U F>/> =BQ CF=' C
?>j>* FCB= C=j  RBj' G +H@, >/=j +>C>= 1&2&. *>, V@= = P@>F>.
N= @ >?>>/= F@=B= V@=' > j J>=B AC>>B K=F>BC=B +1%%#-1&31,' >j j j
? 1931. *>'  BF@C=/= BC=Q >=?C=jQ B@' > B F>B ?> +C=j >,
=CC=C= @ G>*>B M=?>/Q=@B +1&$$-1&31,  K>BC=C>B M=?>/Q=@B +1%9%-1&31,' B  =C
PC>B0 M=?>/Q=@B0 +1%#5-1&4&,' Q>j= *>* >B@>>@=>* F>C=. K>BC=C>B B F>B@ =CC=C=
+= K=F>BC=B=, =  >  =B>j =/=B=.
N= F=j> @> G' >@= F=? =?' Cj. /= F OC> X =?=B +1&15-1&#%,' B
L?*= I +1%&#-1&#&,' =@j= =?=B +?@==> 1&25-1&4&,  T Š=@>C +1%92-1&54,. K=> j OC>
/=> 1% *>= +== j BC*=>  G,' => *C +>j   / OC= ?@==C G/=, BC*=> j  *> J>
> A/=BF* +1%&%-1&53,' C==j /BC= >BC=Q F>B@>?=  =Bj= +1&2&-1&31, =?=B
=@j?. G> A/=BF*  = C  FB V@= G +F> 1&35-1&3%,. K=@j OC> I j > >
465
/=@Q >* >?@j *>/ BC>j>/' =@  =>==' C> ? = B? BC= B@>?B> BC=>?C?> 
G>j' F= =  ŠFC=  + C> ?/, ? BC=>?C?=  AC. O  F>/> Q +C== ?>Q,
/=Q BC>==' BF?= = =/C B?C =@B>?= BC>j G' = =F>j  Q@=j B?*=
+= C@, >? >? /@j.
Otto Friedrich Ludwig von Wittelsbach (1815-1867)
O /=Q ==' >j B B FQ?=C@ =@B>?=j= BC>j S=  S@>?= ?=j=j B
t X J>Q= !>j +1%%&-1&53,' *>*=
t X J>Q= D>jB +1&$&-1&&4,' BC>=
N/= F KBCj= V@Q@/ > Š@?*-H>@C=ji2$ +1&45-1913,'  B?>/= F@/
F>> X O@*' F>BC= >? +*, =@j  @>j BC>j * =?' F> />/ G>* I +?@==>
1&#3-1913,. M== j => ?j = j * =@j G>* I F> =>=@>BC D==' C> >FC j
C=>' j / j /=j= @= N/= Lj= V@Q@/= > HB-K=B@ +1&1%-1&9&,' = >C= C=> N/=
KBCj= > Š@?*-H>@C=j +1&1&-19$#,' >j  F>BC=C  =@j D=B +1&#3,' F> />/ X KBCj= Ia
+?@==> 1&#3-19$#,. UF=?> j >?= F>>= ?= B= D=B>/' ?> = F>*= = =@j?=j= >
=>=@>j FF=>BC >? F>/j=>* /=>* F=. P>*@=jC => B N/ =j> B= G/=
/=B>?> + ?>/= ?@*=>?=>, /j=@ =? C>F>/= = F>BC> B==j G' C>
=@Bj BC>jB> =B@ S= + F>jQ CBQ =B@j=, = j>/ ==j/ C@.
466
,.4. DA L' J" PRAVSLAVLJ" %A'S(A R'*7A$S(VT
K=> j V=C= F> IBC> + RB' F=  SFB', Q=B ? F> B?>j >C>@ @ j C> @=
?@= F?== F=Cj=Q= N>=. D= @ B/> *@ P=?>B@=?@j< N= IBC> C= >?>...S@ BC?= B
>*==j   0/ ?/...
!?= >/= 1%. ?=' >j j BF>?> F=Cj=Q N>' BF>?= j  = ?' ? = C=?=j
Q= =j?B>* =>=. A@ = @ j N> > F>C= >? >/< I@ j C> />= @= = F>CF> *=
>B>=' = B=/ N> > B=/> ?>= j C=>' > B C @j  >/' >j/= j C=> B/C=> =>
?B C=j B= B?>j>/ ?@>/ F>@>BC FCQ>Q /@j/=<
P>BC>j B? =@> = B ?j = j F> F@=C>/ >/ ? ?= F>@C=  >@>= B?j=
> BC= V=C==  =C>@Q /=@j=' B/Q = F>?=j BC=@>BC  B?CC =?
KC>?
1%. ? j  RBj - > j= > =jCQ F>= = />* Q@j= *>= =j?B /Fj. P?>' F>CF>
Cj >= R>?=' =B@= I?== 4. G>>*' j>* > =j?Q =?= I/Fj. Z=C/ B/C=
?/=  >@== = FBC> =BC?= F>-=F= F>> R>/=>?Q. I = =j ?=?= Q>?=
>/= F=Cj=Q= N>=' FC?>? > Aj= ?B F>*@ = B?C  j=CB' G.
Z= >@j =/?=j >*==j= += >?> j j= > =j/=jQ C=j RB F=?>B@=? ? ==B,'
/>=C = BQ?=CC C= j >*=>?== @*j=.
@> >j >*=>?= @j/= @*jB @C' B= B?>j/ BC>*/ F=?@/=  C=@/= - j ? BBC/ >C>@
/=.T> j * BBC/ ?B >C>@ = /B@/=  F>==j= @j. S? >?> B /> ?C   =>j
BC>j' =  / /B@/=/= +==FB =@=C' BC= F>Q>,' == /=F@=C> ?C> j >/=j/
>B=j= ?=. S? >?> j @=> ?@j?>   >/ N>= A@Bj R>/=>?=.
M=F@=C> @jB @*j ?> j=? @*jB @C F>j=?=j= +>FBC?=, ?@=BC +>j =@j?BC?>,
?/ >/=' = =C/ C=?=j BC= BC>jB ?>  =/ B?>j BC>* ' = =C/ =/
BC=>?C? >@>*j @C= F>C>j  CB=. T> j >> F>=C F>@C ==@C= )B>? =?=>
@jB F>j=C *@>=@=j. O?>/ F>jC B ? Q@j==/= *>=' />*> F @jBQ @*j F>C?>
=j?B F>j=C *@>=@=j. SC/> B >@=B= Aj?==  Ij  K' PBj  Aj' G  R/
+EC,. Aj B B?= >>B@ =>/= @C  ?@=j.
VB= j= ?== B= =>/ >/= ? j== B=/ =?. SC== @*j= j ? B@=. P/
C>*= j  *=B>j' == B  #. ? ?B *= C>>/ jQ>? > F>C? BC== V=Cj BC>
*@ B?>j F>@>BC. N=> B?=j=j= Q=BC?= > BC= ?=Cj +BC== ?=,'  /@j j = 2$$
*>= >@> > F>CF>* FBC>j=.
Z=C> j ?>/= ?=>' = > F=?@j= >?>/ @*j>/' /=  B?>j >C>@ C=. H=BC?> B F>@> =
F>C  ?= C== -R/= +V=C=,  !=*==. T> B @ C >C>@ /= Q=B/ =>/=.
467
N=> ? j B= =C>@/= +L>B='12%4'  =>-@>CB=' 1439, - V=C= j F>C> B 
?=CjB G ?.
U C>/ B/B@' RBj= j >@= = FQ?=C * ? = B  I?= G> j F? =F=?> >/ ? 
F>C> j M>B?.
Z=Q?=@jj >/ S*j R=>>B>*= +?>@Q, +QCCFuuvvv.@00?.uu41-2$u1$24-2$13-1$-22-$%-
$#-35.QC/@ , RB= F=?>?= ?= G>* =>=  ?@>j / >BC=@= j F>= ?B>j
F=?>B@=?>j' => B=/= ?= >j= j @= F>= *>BF>= M>B?. I **>=@> j >j==@= B
=?.
D=@' >?> j > =@>* = V=C= =F=? F@= F?=C=  >C>@ = RB>/ !?>/.
P=F F@= B F>=@ = F>= B@= C=  V=B@j C/  I?= G>>/. A@ > B @
F? =@>? F>@C=  B @ = BC?j  C*=/=  /=Q=j=/= jCB>* =' >j/ j
>?>> C> P=F=.
P=FB @*=C jC - AC>> P>B?>' >=> j  M>B?  > = I?= GF>>/ j* >
)@>CB>j j' >*=C> = @=C/ B@>?/='  C/ F>@>>/ j=B> => > =j=' = B B? ?>@j
RBj @=> ?' => B F j'  F>@j F@ P=F.  I=B@= j >C?>> >=> = I?=
=*=B FBC>. A> Bj ? B= F=F>/  B?/ *>BF>=/=' >= /> C F>/>?B=C  B=/>
F=>C@j/  Kj?' ?  /F=C>>/ !=*==  @>* IBC>=.
A C= I?= G> >*>?>> = >?>/ @=?> Bj< O*>?> j >
ŠC> B C IBC> /Fj' G>BF>= j /@j=W K>/ j @ >*' C>/  j  =C. D>?>@j> / j  />j
*>BF>=BC?>' *=  ?= >/ B?C=  @/. 
K> I?== G>>*  RBj j F>BC>j=@= /= F=?@j=j=' >j j >B>?=> J>B V>@>' != -  =? -
j  BF> =/B >j = /@j' =CC ?' = ?= B@ >*'  F>jj B =. Tj' ?=
j @= BCC>B= >@>

U =*>?>/= F>= =?.
F=FB/ =B@=>/' jC>/ - AC>>/ P>B?>/' G> j => N== j ?=
Q=B=' =  *= - C> jBC' > j BQ?=C=> = Q=BC?>  ?=CjB= ?= - B BC>  >>B> j
== =@j = >B>? C>*=  >>B  = C=j  = BF>@j F>@C.
NC> =j' G> j >=> >C >/=C>=' ==jj / = F>F>?=j  RBj. P>B@ F==
V=Cj +1453,  ?/ ?@==? B= I?== G>>* - )j>>= I?=>?= - = C>>/ ?@==? >B=
G>>?=' RP! j' F>BC=@= =C>=@= ?='  >@= j F=Cj=Q= @ RBj  M>B>?B P=Cj=j
+15&9*.,.
Z=C> j I?= G> C== >B= = F>F=BC. O B @ B=/> ==' ? > j*>? >. O C==
j=B> F>j B/C= ?/=  RBj  F>=j >?>j= B=/>?=== = FBC>.
A B== = >=C/> F=j = ?>/= =/@j?  ?== >/C' > F>=C>* BC>== ? /C>F>@C=
M==j= +@*=>?,' IBC>j= B ?  >@j > B=/>?=/=  B/C> >=. O?=j >/C'
F>B j*>?>/ ==j +=  C>* =@>*=,' BF> j =C > =Q F>B>=@Q BC>==' B? >
==jQ ==.
468
UFCBC=?= jC= FCC. K=> = ?  j RBj. +F/= =C>= - j= > BC?=>/
F>*@=j =C>@/>/  F=?>B@=?@j=  F>CBC=C/='  C>/ F>Cjj V=C= B>
F>=?=j P=F V=B@jB/ F=Cj=Q>/,
b , S=/>/ B? F=C > j C>  F=@j?>' =>   =F>@> > j*=' = FBCC = B=/ RB F?
F>  C

b , = >B => BC?=
= B ?'
RB==QC?=j >/'
?= F>? F> C=> >C?>C
F=?@= >C==FC jW B=>='  F>? ?j
*>*
=>= @j/= > F>?j=' FBC=@=/= UjW
b , =*>?BCC >/ B?CBC? > F>BC/=' @>/ > =*==/=' => > B@>>' B?/= -> =BC?
G=W
b , BF>BC=?C >*>B@>?j' >j=  F?=C  >BC=BC?= @j j=' B?CB .
D=@' jC - B > >j B *> F@==@ = ? >/' =?>> = j>>=>BC  B>* 
*>* >*>B@j= NFj=C@j F=?>B@=?@j= F>@ B = = = >/ />*> F *> N>=.
P@= = B >? B=/>?== = FBC> >=> j > CQ BCQ jC=. U 1#$#'  )' F>j=?@= B
/BC>= j*= > B>/ j> D/Cj' >j j B> F>*=> > =  U*@'  >j /= F=?>
=B@?=j= FBC>@=. AC> >?>* == j > ? jC= AC>> P>B?>. Kj*= j > F?=
= B? ?>FB j' = BC D/Cj F>BC=> />= =jF>F@=j= @>BC  =C>@>j E?>F. JCB
>@  =B* F>?> j C=? ?>jB F>F>?= >j B @=>* D/Cj= FB@@  M>B?.
S=/>?=/ j F=?@j=> B=/ P>B?>' >j *= j => => = B F>==  RBj' C= = =' ==
= C. M>* j = j =C> F >> FB= BCj > P>B?=. DB B=/>?==' =B@F@j
469
BFQ>/' >*@> j >@> = j />*'  @==?=j= >@=' ?C >F=B ? >/
j==?=j B>  *> >*>B@j. O j FB=> R/B>j j M >j>/ /@> jjj
+?, B/> FQ?=C@'  ?BC> =/@j=/>' =>  B M>B>?B= =?=  j ? /B F?@= 
/>=C>@ >*=>?=@=.
A@ B=/>?== j F>*>. A j= ? >/ BF> B >=@=  ?>C F>@= ?= ' ==?>' 
 F>/> ?>jB C=jQ =*=C= = I*== L>j>@ +jCB >B?=,.
D= @ j N> >  ? B= jC/=< N==?>' N> j > F@> F>=C B= j/= jC=' C>
F>C?j B?>j/ =C?>BC/=. P/C= j N>>?= @j= = B >j B= jC/=. D=@' > F>?= 
M>B? P=Bj= L*==. 1#5%. N> F L*= Č@ B/> > C?>j>j />BC > />=Q= ABj='  =>
@ = ? =*' ?@>* B?=. I / C' => B =/ ?>@j>* F> Q' B= @j=?@j C> @/>
S= =* F> Q ... Nj @ C> > >FC Q' >j B @ ABj *  P=jBj L*=B >= BC=@= 
R/' >= B @  jC=<
O JC= B @  B=/> ?=@ * FB>F' ?   > BC>Q F=Cj==Q=.
O / C/ BC?=/= ?' >j= =QC?=j >/ *>?>> j F? F=Cj=Q jB=@/B P=jBj' >j
j >=>  M>B? 1#49 = F> *> B?CBC?>  @j  =j@* >j= N>=' EF=j
S@=?' C=>  jC=' F@=*=> j >/ => ?=> @'  C>@>* .
N= C=j = =>  B? @> F>?> F> F=?@/= B=>= *Q >C==' C= F>BCC = j => ?
j =C>@= +L>' 12%4  =>-@>CB' 1439,  ? BC>C *>= F> CCB>/ ?@==?>/  *>j
? F=C> F>=@> C>@> F>/=' = B B >?>@  FC=j FF=?>B@=?@j *=. O> 14&$ B>/
=QFB>F j =C> >=j = B  F/=C G   /C>F>@j C  FB>Fj' >j B =@= F>
?@= ?>* ==.
N= C=j =' F >/' j j @j F>BC=j j>>=>BC B= *>/ ?>/' F?> j C=@> F>*C
=C>CC
U M>B?'*=' ==j>
j @> => >@>
>/= B>* =>=.
j> BQ j*=' >j B =BC>j=@ = F>F>?=j > F>CF>/
F=?>B@=?@j *=' > F>C = B >/= B= j/= > B?/ F>@//= ?/  >> jQ = B F>==
j>>=>.
N=@>C ?j =>= F>=/ @j/=' FBC=@=/= j. T= B F>= @j' / >/=
B B >@ jC ABj G' >*= FF>j F=Cj=Q P=jBj  EF=j S@=?W >j/= B
=Bj Fj B@=j> P=jBj L*=  S/> P>@> +S/> j C=j j=C  C= =*C V=C==,.
ABj G - F@>/=> j = >@ jC=  R/' ?=C> F@=>  F=?>B@=?@j=  @=CBC?> 
>C>' F/> j = > ?/  /Q=/=BC?>. Z= jB j > F>C=  S>@>?' =@ *= N> 1#52.
>B@>=='   *@=?/ F=?C@j/ F> FC=j >*>B@Q j*=. ABj j F>/=>?=> N>
P=jBj= L*==' C=> = jCB >@.
P=jBj L*= - @>=  =*=B>* FBC>@= - C=> j > j/ *>?>> =*=B F=Cj=Q D>Bj. -. j=
*= F=?>B@=?/  Q ?=>' j B=/ > > />*Q @j' = j > F=F=' >  P> >?j/
F>=/=' L*= - =C>@ /B>=' F>B@=C = BC> 1#41. U M>B?' > j *=> @>* F=?>B@=?>*
/C>F>@C= G= +C> j >*@> @=*=>,' F*=> >*>/ C=j = == A@Bj=   />*>/ >F>
470
j B=>= 1##% *. O j > *@=? B?C ==  /F@/C=j *>* F>jC=W F K=FC?='
B=/ = *= j B@=> => F>>= >j*.
S/> P>@> - F@>/=> = F>@jB>/ jCB>/ >@  V@B' C@j =B  + >?=> Q j
 F>@jB>*-@=CB>/ Q,' FB=' FB=> j >/j = =B C=C=' =C? B N>>?Q >/'
=FB=> j F>@/ C=C=C F>C? BC=>>== F> =@>* ==. M>* B  M>B? >FC?=@ P>@>C>*
= j F=?>B@=?=. P>C>F>F A?=/ F?' *>?>> j O?>=>?=j ?>?= S/>=  EF=j=.
Z=/ EF=j= /@j==' = j >=>  R/= ...
UBF>BC=?C >*>B@>?j' >j  >?BC  >BC=BC?= @j =' B?CB.
I >*>B@>?j= j >B>?==  @j BC  >BC=BC?= - == LQ'  jCB>* >@=  Vj 
P=>?' BF> B C?@=  BF>?@= N>>? >/  B@Q 15 *>=' BC=>?@ B M>B>?B
DQ>? ==/j 1%$1. *>.
V@ F?== F=Cj=Q= N>=
M=j > BC>C *>= => C>*=' => j F=Cj=Q N> j >@> = F>BC= F>=B P=F= /B>*
=BC?= M>B>?B>*' F>@= j = B F> =/ A@Bj/ MQ=j@>?/ ?@/ B?>/' BF>?>
*>j= /=' F/=C ? - F>>BC =? ? - F>>BC C?= ?. A'  BC?=' > *
j *> F=Cj=Q N> F>> =B>@' j F>B@ B F?= > ==j* ==.
N>'  ?@ NC= M +1#$5-1#&1**., - ŠBC F=Cj=Q />B>?B' >j j >  >>/ B@j=>j
F>>' 1#52.*> F>BC=> j F=Cj=Q  *  C> ?/ F>> j B?>j >/. I = ?>j  B?>j
F=Cj=QB >BC >j=?> j F> == = B >?=j  /=C  F>B@>? !?. !=  => B B
>=?=@ = BF >?> =?C=j'  C> j BFj>. A@ C> j C> C> => =F=?> j  C=>' = = j
B=/ => /@jj =>= +A@Bj MQ=j@>? R>/=>?, =>  B?> F@/BC?>  ?>j=. I C= BC= ?=
>/= BF>?@= B 1#5$Q - 1##$Q  C> =j *>C>?> B?' =@ ?j= >/ >j= j FBC=?@j= =>
 >==?=
R>/B B?>jB=?
@j? BC.B > F>B?C@j B?BC B>* =>=. N=>' >/ B =@ F=?
BF>/ = B?>j ?@ F>@>BC' * j B?= j*>?= =>BC=?C= F>*=='  >BC=j C= *>' >B/
= ?j  >> C> / j FBC=?@j> = B>/ F>B@=?. S=/>  ?/ = >BC >F > C@Q
j=='  >C?> @j/= > = ? >> C> B B@>  BC?=>BC.
Z?== ?j= ?Q >/ N>='  B=/> =  >==?= F=? B?>j @j?' ?  FBC=?@j=
F=Cj=Q= N>= => F>BC==  ?>=' = B=/>* N>= => F>=  B*/ =/= @C== >j
B BC=j=@  B=/> = j*=' ?  = == A@Bj= MQ=j@>?= .
I >> C> j j> CB=Cj' F>B j = B  @j  ? Q@@ = N>= => >/=C>='
F>/ >j j =F=?>' =BC=?@ B = BF>?> B? > B==  BC>j C>j ? T> B ?>BC BC==
S== = ?/> =?= j @= C= >/=.
G@=? >/B >?=j  ?=>j ?j BC>==
b T=>?== j*= B= B BC=' >j= j FFB== >*>B@= j*=. U @C*jB/ j*=/= B
=F=?@j />* F>/  CBC' = F/'  IBB j =/j= B= IBB.
b ?>FBC = Cj= B =/jj C>FBC/.
471
b OC=j B @=j=j > /@j.

b B@ B F>j  >C>/ B/ + = B' ? > B=,.
b F>=j ?>j= 4=>*-BC= C> B  BF@>.
ŠC> B j* B= B BC= .T>>/ Cj= RB=' =j/ BC>* ?=' > G= B @= ? BC=CC=
SCjB  JB=@/B. U !=*= j > =BF>BC=j F? SCjB BC=CC' >j j F=>   RBj. A@
B?   V=Cj B F>@ = >BC  JB=@/B BC=CC' >j j F>BC=> >> =BF>BC=j F>C>/
14. ?=. U ? B= C/' = C ?= F/C> B B F>/@ >*>B@ j*. T> j > j= >
=@>*= = =@  @C*jB>/j F=B' B>j  *>j. U 14. ? =@= / BQ  *Q ?BQ
>= @= j ? ?>/= >@j?=' => B B >*>B@ j* @ B=B?/  B@= B= */ C>>/
1$.-11. ?=. P>C= = FFB?=j/ j*= j F>BC>j=@=
A@' C= B B@>  BC?=>BC<
Z=/=  >/ N>= 5$$ B@=?jBQ   @j S@=?j=B C/   B =/j J?jB/
I@BC>?== F>F@== @jB= @>Fj=' =Q/=C= N>= j >j=?@j= 1&91. O j ==> BFB=
> 5.$$$  +@>=@CC=' /=' C,' >j B =/@ RB   >/ F=Cj=Q= N>=. N= F/' 
?>C j =/j />/ E?=. +P>BC 32$,.
LBC= j F>== F@>/ >j=?@j?=j= F>F@= @jB @>Fj. NJ =C> - N> + ?@
A@Bj MQ=j@>? ==>? 1&32-95, - Q>? FB=' =Q/=C  */= /==BC= VB>>FC>?B>*.
O?= @>Fj= /= = @j = FB C=>/=  F>F@=>/ >@ > @ >FB> ==?=j
+=> F>>?>* FB=j= @j N>=,' I/= *>*=BQ /BC=' >*==j' /=  @= F>>='
=?=' =>Q ?>=  *Q BC>jBQ @>BC' >j B F>/j  S?C>/ FB/.
R@C=C j > ? *> =/@j? - j*= j FFB==  >?Q *Q j*= >j B C=/F= 
jCB/ F=/' ?j=B/ C=/F=j=/=.
S= ?>/>@=
=*>/@=Q >/>/
j*F=Cj=Q=
BC=?@j=j N>=
=C= F>j
F=@. AV@=
> >jKj?= G==j
B B >F=@  RBj' == =
B= B >*>/
BC= @>/=
 >/=/=
 @' F>B@=C B =@>
I?j' BF>?  RBj B= N>>/' j F>C >  F>=/= B BC==@  >j='  B@j=' 
? ?@>>BC>j. U ?/ PC= F?>* - B=/>?==' V@ j*?= G== j >BC*@= C>@
BC = j  C>/ CC B => >BC=> *>C>?>  >*=@Q >/C=' ?j >FB='
j*=. PC= j =BC=?>  ?@>j / =>  N>' B=j = B=j= B>* =>=. K> BBQ
BC=>?== F>BC>j F=j' = == j PC= F? BF=@j?=> j*' => C>*= j  =/= ?=> 4$
@>*=/= FF@=+??=@C> #55 *,.
Z= ?/ >/ N>= BF=@j?= B  B=/> j*' ?  @j. I?j= j @= FBC= B=/> =
F>BC=BC?/= E?>F ?  RBj. "BC>/ F>*>/=  F>*@jj/= j > @> B =>' j= B
B=?BC j />*@= B@>C B= ?/ >?=j=/=  BC>j=/=. M>* ?>@ = /BC> B/C =j ?
B?>jQ >?=  >?=. P=?>B@=?= ?= j Q=B=. R F=?>B@=?> /= =? ? B= ?>/
Z=C> j N>  ?> C=j C/'  > C==' => FFB?=j= ?BQ j*=' F>j=?> B C=j =.
SC=>?B= ?=  FQ?=C= C=j C/  >? B F=?>?/ BC=>?/=
472
D> 1#. ?='  B/ Q=B/ @C>FB/= C = C/ F=?>B@=?@j  >>B = Q=B
@*j. U >>B = >FC ?= >BC B C=? FCC => C> B >*' BC=' Q=B' F=?= 
F>>. A  BC=/ CBC>?/=  B== C ?C >?> / > ?=CjB Q=B ? >j
>? - >C>>B=' = F?> = B j - BF=?= >C= + BF>C>BC B= B?/ BF=?/,.
OC>>Bj= - +> *>*. OCQ>B - F=?>' F=?@>'  >B= - /@jj,' F=?@= BBC/ ?>?=j=' B=
C= C== ?B =j  >=?= = B? @=>? =jW F=?>?j' B=*@=B> B= j/'
F>F>?=j/  ?=/=.
Z=/= C/=  C=> =*B?>j >/ j @= F>C=' j jQ>?> j B j F/=@>  B>j /@j'
>j= j />=@= = >F>== F>BC>j F=?@> /@jj.
P>/= ?>FBC>* Cj= B= C>FBC/. Z=C> B N> >@> = C=> ==j F>/  ><
Č= B  * B?C F=@ = *'   j>/ ?>' j FB=> > Cj B= C FBC=
... P *> C> j N> F>BC=> F=Cj=Q' =>  B? RB  C> ?/'?>/= F>>?> B >>B> F/=
B=?// */=' ?j =  >>BC  B>/ =>. T> F>>j j B?=>' BC> *= j
==?=> >C?>> => FB@jj=  M>B?' == j F>BC=> =Q/=C. MC/' == j F>BC=>
F=Cj=Q' N> j F>> = B j=j=?= => >>@ *>@.
I =j@ >>@ ==' N> j F>B?C>  /BCj *>* F>jC=  ?=> >*>?==j =@j'
B?>jBC? j/' FFj@> B F> > F>j=?> => >>=?=@= *=. N=jC != A@Bj
MQ=j@>? j > F? > BQ =?=' >j B >@> = >@j =@=j >?>* F>jC=. N>  = B
BF>?@ >/  ?>C - = =/@j=j B => B = =*=B>/ FBC>@' = N> - B = @
V=B@jB F=Cj=j. Nj > C> = C=> =/@j=> - C=?= =*== F@>= j  N>.
A@ F@= jC=' => C> j =?>  FCBC? S=/>?=' > j BFj C F>@= ?= =Bj.
P>==?=j= j BC>j= N> - A@Bj?Q >/' B? C= >?>* F= j> j>/ F>=j = j
=BF'
>/=FBB?*='
/> F>B@=
>FB=C =>j*>-=F= BF=j
?B@= =?==' jC=.
=Q?=@jj U ?B>/
N> B/B@' N>
 = A@Bj' - A@Bj?B=
*@>=@= >@>=
B=>C== F>C? B>FBC?>* =>=.
J== @=CB= >j= N> - A@Bj? >/ >= j /F@/C=j =C>@=BC?=' >>B> V=C==
+ = /> Fj' V=C= j C> @j  >?>j R>/=>?Q = FBC>  B=/> jQ>?/
=/= B BF>?@ B?>j /=Q=j ,. Čj= j = B ? j* F>@*@ >/==j  =>
>@=B= N>=' F>C?j' = > j > =C>  j=C> >/. P=? j=C> >/ j ?@= ?@=BC'
=  => >@=B= N>= *==B= ?@=BC j =BC=?@= B= >?/ >/=/=  j==@= Q.
D=@' RB= ?= >/=  %. ?=. @= j @C=C F>@CQ =@@=j= == A@Bj= => =B@=
FBC>@= ?=CjBQ =?='  F=Cj=Q= N>=' F>B?>* F@=' = => BF' F>BC= V=B@jB
F=Cj=Q  !=*=. D=  C> F>BC*@' @> j >FQ>>' F B?*=' F/= j=C>/= >?>* F>jC='
?BC >/>BC B  * @C*jB F=B' => > G='  C> j BC= >/.
N= F>C >/' /C/' = j ==> = BQ>> = B B=j = N>='  C> j >?@> />* 
=@. U@>*= ==  >/=/= B j=B> ? F> =B=j N>= = F=Cj=Q>? BC>@ 1#5& *' = j
B> >= C=j>BC  => B F=Cj=Q F>>=?=>' >j j ?> B@ ? > >B=/ *>=' > j
473
== >? F=Cj=Q. A> j >/= BC?=> @= @> j=C? N>=' => j*>?>* >@=B=' B@>
 F>?=C= = BC= =' >j B @@ B? >B/ ==. MC/' = A@Bj j =BC=?> B?/ BBC?/= =
j== >/  BF>? Q  F=B' F>B j = j BC=j  ?/ *>?/= @> C=?> = B
?=@> B? ?=F@ = F>?=C= = BC=>. 
D=@' ?/> = j ?= >/= N>= BF>B@>?==. P=? j C?>= V=C= j =BCF=> B?>j
? F>=' jC.
PS R=B>@  RB>j F=?>B@=?>j ? j F?= > B==.
474
,.5. 'J"RAR'JA (A&$' S'LA
1) Satanail (Štanail,Šejtan, Satana, Lucifer, Adonaj, Jov, Jehova, Jahve,

Gospod Bog, Set) - Vladika tamnih Zemlji Sveta Nav (planeta Sveta Tame,
odnosno 10.000 planeta, koje su otišle na tehnokratski put razvoja) . Latini su
ga nazvali Lucifer, što znači "jutarnja zvezda" ili "nosioc svetla." Lucifer je
obrnuto "svetlo Cifirota." U Kabali je koncept Cifirot - Deset Svetova,
ujedinjenih u jednom sistemu, koji kontroliše Lucifer (Satanail). Roditelj
Satanaila je bio jedan od Elohima (Elohim - "bog" na hebrejskom), koji je
nazvan "Bog sedam nebesa" (kasnije je postao poznat kao "Bog sedmog neba").
2) Samael (Šamael, Jaldabaof, Saklajas Đavo, još su ga zvali Set, kao
Satanaila) - Knez vazduha i anđeo suda (sudski izvršitelj - savremeno) u
tamnim svetovima Nava.
475
3) Lilit - tvorevina Satanaila, prva supruga Adama, a kasnije je postala prva

žena Samaela. Satanail je stvorio Adama i Lilit u obličju anđela drugog neba na
zemlji koji se zove Eden. Eden se nalazi u mladoj i toploj galaksiji koju su naši
preci
naše -zvali
MlečPakao
nog Puta peče, stvara
(koja(Perunov put). život),
Adam ikoja
Lilit se
su nalazi u galaksiji
se veoma snažnoistočno od
sporili,
koji je od njih dostojniji Satanaila, a on je stvorio Evu u obličju anđela prvog
neba, koja je postala supruga Adama i Lilit je postala žena Samaelova. Sa
Samaelom, Lilit je rodila Savaofa i Beliala. S obzirom na to da su ova deca bila noćna mora i ružna,
čak i po njihovim standardima, postali su poznati kao demoni. Lilit, videvši svoju rođenu decu, to je
doživela kao Božju kaznu, dala je zapovest da se svaki dan ubije stotinu beba naroda, koji odbijaju
da ih imenuju imenom njene dece, odnosno u onim zemljama gde devojke odbijaju da se zovu "Lilit",
"Lolita" i slična imena. (Uzgred, "Lilja" - je cvet ljiljana, a ne od Lilit). U tim svetovima, gde je proširila
svoj uticaj i moć, ona je imala tendenciju da ubija devojke.
4) Savaof (hebrejski Cebaot ili Bafomed ili u Bibliji, Jehova, Jahve,
Gospod) - Lilitin sin, knez tame, glavnokomandujući svih
zvezdanih snaga Satanaila. Savaofa se može videti u hrišćanskim
crkvama - deda sa sedom kosom, koji sedi na oblacima sa rečima:
"Gospod - svedržitelj vojski - Savaof ". Ali njegov pravi simbol (na
slici gore) - je obrnuta petokraka, u koju je ucrtano lice rogate
koze. Iznad natpisa Samael, niže - Lilit pokazuje svojeg roditelja.
Masoni obožavaju Bafomeda, razne Masonske lože nastale su
nakon zabrane vitezova Templara. A Templari su obožavali
Bafomeda, koji su se takođe nazivali zvaničnim nazivom Red
Siromašnih Vitezova Solomonovog Hrama. Templari su čuvari
Solomonovog hrama, i ne mogu da obožavaju nikog drugog.

5) Gagtungr - Tamni knez, planira porobljavanje planeta-zemlji u raznim
zvezdanim sistemima. To čini preko svojih saradnika, koji nemaju osećanja
žalosti, saosećanje, ljubav, savest, itd.. Zbog toga se oni zovu demoni. Takođe,
njemu su pomogli pomoćnici koji su prešli liniju dozvoljenog a koji su prošli iz
čertoga u čertog (sa sazvežđa u sazvežđe), krešeći sva pravila i zakone, pa su
ih zvali đavoli. Gagtungr je zauzeo zemlje u svim svetovima i prostorima i te
zemlje je pridružio tami, ali je pažljivo čuvao svoju zemlju u tamnim svetovima
od stranog upliva. Zato su ga prozvali Šandanakara, odnosno čuvar zemlji Tamnih Svetova. U tajnoj
knjizi Jovanovoj, vidimo da se oni koriste lažima, obmanom a kasnije uništavaju ljude.
6)
knez Belzebub
demona, (Belzebub, Velzevul,"muva"
koji je i gospodar Velzevub, Veelzebut,
(muvama Baal
sličnim Zebub) - itamni
demonima) može
poslati sve vrste gadova i svaku napast. ( ruski "gad" na srpskom je "gmizavac"
ili "tvor", pa tako dolazi do zabune kada se tako prevede, a kada se prevede na
engleski-------svima je jasno).
476
7) Belial (Belial, Beliar) - sin Lilit, tamni knez, koji je bio vrhovna
manifestacija izdaje i prevare.
Daniel
8) Daniel - "sudija Bogova" imenovan "bogom" (od Satanaila), šalje zatvorenike
u večno sradanje ili uništenje.
Amadej
9) Asmadej - tamni leg (Angel), istrebitelj života, uništava sva živa bića.
10) Lefiafan - anđeo voda, čuvar tamnih znanja, odnosno, znanje o Tamnim
Svetovima, i upravlja grabljivcima, stvorenjima koja žive u vodi.
Koščei - demoni, donose smrt, odnosno, besmrtni su (u

bajkama "Koščei besmrtni"). Oni upravljaju sivima. Njihov
glavni zadatak - akumulacija prirodnih elemenata koji nose i
akumuliraju energiju i proširiti svoju vlast na što više svetova i
zemlji za još veću akumulaciju prirodnih elemenata
akumulacije energije. To su zlato i kristali (dijamanti, jantar,
itd). Zbog ovog uvek se događaju ratovi (Assa), gde Tamni
streme količini a sile Svetlosti kvalitetu. Čak i Puškin ima stih o Koščejima: "Tamo car koščeja nad
zlatom čami ...", tj podstaknut zlatom, obmanama na okupiranim teritorijama zadobijaju sive. Tama
ne dobija ovu energije (Inglia), koja ističe iz Centra, od samog nevidljivog Oca (Svevišnjeg) pod
nazivom RA-M-HA. Što bliže centru, više Inglie, mnogo su udobniji životni uslovi.
477
Sivi (Grays) - vodeći Koščejima bezdušni zlobni crnooki ljudi iz mračnih

svetova, koji idu tehnokratskim putem razvoja (carski zakoni, vlast
robovlasnika). Sivi su po prirodi hermafroditi, odnosno, biseksualni i u
zavisnosti od faze Meseca u njima preovladava muško ili žensko načelo.
Visine do 3 metra, ali postoje i patuljaste vrste. Žive i po 800-900 godina u
svojoj domovini, u obližnjoj galaksiji. Naše Sunce im po spektru u potpunosti
ne odgovara i da bi preživeli, počeli su da obavljaju genetske eksperimente
zbog prilagođavanja i mešanja sa lokalnim stanovništvom naše zemlje.
478
,.16. DA L' J" 0'L D"S"( 0ŽJ' #A%$'

"G'PA(S#'
P>BC>j F0FB' >j 0j 0 C> 0 j U E*FC @> BC >jQ 0. O?0j F0FB' >j j 0FB0>
*F0' B0?/ >?Q >*00j0' F> 0?>/ IF?' ?0 B  /j L  H>@0j. Nj*>?
0C0@> >j j - 344. P0FB j BFB0 0 > BC0  /0 B0/0BC >@>0. U ? >@>0 j
C0BC >?0. U F?>j >@>' @> j B0/> C. K>@> 1#-19 B >C' F>B> C> B >C 
B? >@> 0  *>j*  >j* F>@j0. IF0 F>BC0@> j >?>@j> 0 B F>C0 > 0C0BC>0/0 >j
0C> >FBj 0 C>/ F0FB.
N0j?>?0Cj' > >j B FB0@ @j' SC0 Z0?C' E*>B' @ B 0> >B>? F0FB IF?0 +0FB0
/>*>
>F0?0jFjQ>?
SC0>*>@00
Z0?C0,B0 B@ CBC>?
M>jBj/ >j B
+M>BQ, 0B@O?0j
FBCj. ?B/ />C?/0
>/C 0 F0
>FBj BC
F>B@ J?j 
@/0CBQ
F>/0 0 j BC*@0 B0' 0 >j0 j F>?/> F>BC0j0@0  ?@> C0. K>j j 0@>* C> B @j 0FBC@
B?>j >/>?  >C@  * F>?>@jj 0j?< J> > FB@jj0 j  FB@jj AC0  P>0?@j'C>
Bj* DjF0  IB.
D0@' F?0 00 - PC?00j ?> N@0  ? +I@00 %,. O?> j j>BC0?0 >/ - 0/>0?0j
F@0?>-@Q 0@* - j0>0Cj0' >j B 0/>0?0j >  C>F@>j ?>. N@ j />*0> F>BC0C C00? 
?//0 B0  >@j0. J0 ?BC0 j0>0Cj0 - ?0' >j0' 00 / >j ?>  ? >j.
S00 B C0?0 F>j0?0 /> B ?jC   )@>' >j0 BC?00 ? F@/. O B >C>?  >
C0?0j >BBC/ ?>  B/0jj ?> B>0  ?>' >* *0 B? /  ?>  F>BC0j
F@00 0 F. U IF??>/ F0FB F K0C0BC> >/ /@j ... ? F>B?0 ... +2 5-#,'
R0 B FC?>@0  ? +$21$,. Lj B  Bj 0 Fj. S>? @j  0 ?>>/. +$21$,' I C>
j 00 ?>0. I >?> j 00 B0. ŠC> 0 />< S? B  ...< +5 1$-15,.
D*0' C0  C?C0 00 - I?0j0 00' >/000  /?0 +I@00 &,. SCB 0 /0@ >@ B>0 
N@ > F>*@0?00 0?0 0j  CC0 @0 F>?> ?@ >@ Q>/>0 0BC0  F>*@0?
B FC?00j  0 ?>BC>  +>00> BBC?> />Q j00,. OC0 B  ?0j. T> />*
?C  B?/0 @j. O*>/0 >j 00 >?> > C>*0 0 > /0j Q0  /' F@B B   N@
/@ >* j0>0Cj0. IB0C/0 +>/0' /?, j j0> B/0j F> Fj0C@j  > F>j
0 B B@> 0/>0?0j..
PC0  BC0 00 - *>?0 *0 +I@00 9,. K>/0' /?  >BC0@ BC 0>B >@BC  >*>/0 >j
jQ >?> j > F/j0  B/C BC>. N00?> >* C>*0 j >@>  > j > @j. U IF?>?>/
F0FB BC>j S? ?>Cj - jQ>?0 B0 F@0' 0? / ... +5 5,.
S/0 00 - */@j0?0  *0' 0 ?0C0 B ?0@j0@0 F> /@jW  G>BF> F>B@0 *0 iB?>j /@j *F0CB>jW 
@ B *0  ?0C0 j0 +I@00 $923,. N0 ?j 0 j >?> F>C ?@0B Fj ?@00 T0
+?0C0 B ?0@j0@0 F> /@j,  S>/>/ />' 00 j >*>/0 >@0 F0 F>0>  F0? E*FC0.
V>0  >/0j B0 BC0/0 ?@0B F0 B FC?>@0  *0 >j j F00> 0 /@j. N0
479
S0C>j B >C? 0 *00/0 /0B@0 C0*>?> ?@0B>* FF@0' C> j  BC0>. A0@0 0>0
F>0j 0 j Fj0 ?@00 T0 @0 1#3$-1#$$ F' 0 @0 j?j0 4$$ *>0 0Bj' F/0
BC>0/0. V@0 j 0F0?> />*> F>@/0 D? j C> ... +IF? $414,' D0' 0Fj'
BC>?  >? j F@0/ 0Q?0C> ... +$21$ IF?,
OB/0 00 - B00? +I@00 1$, ?>@ ?@0 0C/>B 0 F>@0*0j j0j0. A >0 >@0 >C0 * j
F>@0 0' >>B>' * /0 ?*C0j. P>B@ F>@0B0 0 B0 *0>/  B00? B >@  F>j@ B?
F?@ F>B@ *0>>BQ C0. P0FB IF?>? 0 P@0 E*F0C. U 00>B>j F0@0C /0 >@j0'
/0 ?>0' /0 Q@0' 0 0F0?> B? FF00 00>. P0  j0/' *B  0 ... +1$ 5-#,' D0'
B? j C>' j> j j B? @> C. Z/@jC j >BC0@> F0>  />>' 0>  @00 +$512,'
N/0 ?>0' F>?0 /0 ... *@0 ... +$#11,.
D?C0 00 - C 00 C0/ +I@00 1$,. V@0B F0Q  FF> F@ B B C 00. O?> j
>00> B>F0?0j/0 M0 C0  A?0B +E*F0C,. O j 00> >0/j @0?.N0 M0w
Q@ j >00> 0 j >?> 0/j  ?@00 B0 S0C>j0.
DBC0 00 - B/C F?0 +I@00 11,. P0FB IF?0 F D0' 0 F@/0 B 00 0 >?'
0C?> B C +# 5,. I > j ?@ F@0  E*FC ... P@0 B j  @>j /@j' /0 B B0 0@>F>j0/0.
O /0@Q > ?@Q B? F0j 0 @ j BC*0> 0j >?0BC?0<   ? C C>0  F>>0j0 .. V'
?0C0 B  ?B>> ?B>>' 0 F@0/  0 B? BC0 /@j +% 1,.
U >?0j 0?>* 0/0' j0B> j 0 B BC F>0BC j />*@> >*>C  >@> 00. T> B
FF@j F>0 > C/ ?//0  E*FC' >j0 B @0  0@C/ >/0' 0@ B >BC0@0  B0j
@>0@>* BC0>?C?0.
Z0@j0 E*>B j F>?0 B0 >j/ 00/0 E*FC0.
480
,.11. GD" DA$AS Ž'V" SAVR"&"$' A(LA$('DJA$' T
N0> F>F0BC AC@0j0' F?@ F0? @j FB@@ B B 0 CC>j ?@ /@j T0-K/ +CC>j0
/>>* E*FC0,' >j0 B 0@0@0 j> > V@ Vj. T0/> B ?@0 F@/0 B >>/ >j /00.
I BC0>*F0CBQ F0 0 B 0 j >?0 /@j0 >B>?00 > BC0 ?C @Q >*>?0' > >jQ B C
>@0 B0 B?0' 0 FC B0 0F00'  /@j >j0 j F>C>@0   ?@Q ?>0. N0j?0j* > jQ
E*F0 B ?0@ R0' > j >0> 0 B0 B?>j>/ 0>/' >*>? /0  B? /@j.
P> />/ @ >*>?'  >?>/ B@0j j B B?C @ > - F>B?  ?> 0j.
N00?>' > B @ B >*>? 0 > BC0>?C?> ?>* E*FC0 >j B G ?0@ K/j. @ >*>?
B BC?>@ 0? E*FC0  F0C @>0@>/ BC0>?C? B0BC /BCj0 BF>B>>BC 0 *0j
BC0/Q 0  Q0/>?0' /0jBC>BC?> F>@j>F?' BC>0BC?>' 0?>j0?0j' /C>BC 0>BC'
0?*0j' ?>j ?C'
BCCj B?CBC?0 /'00>0'
' BCCj 0BC>>/j' F>j'
>Cj /'
/0@Q C0j 0@B0/>?0j0'
B>?0. S? >? ?CC0j 0'B >@
E*F0
> F? 0BCj. ČC R>0 R0B V@' /j0j j *' >0?0@ B ?/ />BC/0 >?
B?C. Z0j0 B @0 C>@> ?@0 0 j @> />* 0 B > >*0j />0 ?@0j0. V/
>/0j0 0? E*F0C j F>0C>' >> -. 12-13.$$$ *>0 00..
U S0Cj0/0 P0  *>?> B > C>/ 0> B B F>j0?@  ?>/ E*FC' @ @j  jQ>? >>B B0
@>0@/ BC0>?C?>/. Lj B >>/ >j M00  F>C>?0C F>C>/ R>0 NB>* 0> >*>? 
 > jQ />* 0. Lj V@ R0B  *0C >? *0>?  Q0/>?'  0 @j B >>/
>j /00 *>j C00  F>?0. ČC R>0  R>0 NB>* /j0 B /B>>  >0?0
?/ />BC/0 >? B?C. 
O?> j >0BC>jB
Q0/>? >0@0/0 >*00j.
N@0. P>C>/ R0B NB B >@  S? A' F>@ 0 *0 *0>? 
K0Bj' 00 B B *@ F>?@' R>>? V@ R0B B B 0B@@  0 I/  T>>@. SC>*0' PC>j
j F>BC0@> B/>j.. PC>j' @>?>' S/>j j /0@> j> j0' BC0j 0? - /@j0 S?C
R0B. Z/@j0 S?C R0B B F>C0@0 > U0@0 > P00 0 BC>  > AC0 > IjBQ *>0
+/>*>@B A@C0j,  Ij.
N0> F00 0 Z/@j >*>/>* >/00 @ )0C  F>/0j0 /@j >B  B@Q >@> Q@j00
*>0 >@> j > F>B0  >j/ j *@>0@> 0Q@0j F>BC0@> @>0@>' 0C/ j >@> 0*j0?0j 
C0j0j > 3$$-5$$ *>0 +>FB0>  F0FB IF?0  j Ew>B SC0>* Z0?C0,. T>>/
0*j0?0j0  E*FC B F>@ B. T>>/ j > >?Q B0 AC B B FB@@ 0 B?'  E?>F'
> B?>jQIB.V>j
00j >00. N0B@@
AC0 B
B B  P>0?@j0
j0@ *@0?.  Bj/ DjF. P/0 / F>0/0'  B  >C@ 
T0> j' />0 U0j0 +S@0?j0 >j ? 0 0j, 0?0 0B@ >j0 j @0 0 AC@0j. N0 C>
0j />* j. O C>/ B?> SC0> / AC@0C0 - AC@0j +/@j0 AC0,' j 0jB0 
LAN B >>B 0 >0?>' 0  / B/B@ - F@>> /@jC @ /@jC BC0C' j F@> /@j
@j B >0j?0@.
481
N0 F>j /> U0j j @> C B@>?B0 0>0 AC' R>B' RB' RB. K0Bj' R>B  RB
B B /0@  >@ 0? M0@>B. RB ?  K0F0C/0  Z00F0Cj. !> /> j 0?0> M>'
0C/ B>' 0 B00 j !>. AC B *0 0?0@ MI> />' j F>B@ ?>C0 0 AC@0j j/0 j *@0@>
C0>. AC BO?0j
B0 R>>/. F>C>?0@
>0j>*0 R>0'j
F>C?jj j0@ B0*@0?' 0 >B
B AC BF>0C
F>BC0@ >BC0?@j0@
0>B0/> F> B
KQ>Q@>?. A@ C> *@0?
00> ?
0 B >
K>0' F>C> B >0 - ?>j0 /0j0 ?00 *00 ?@ 0?.K>0 B @  B0/> AC 
M0@>B ?  *. M0@>B B >B BC0?@j0@  F@C @ F.
IBC>>>/jB BC>0 0?0j BC> B@>? AC/0. U F?>j F>@>? F?>* /@j/0 F. 
j*>BC>>j E?>F j 0BC0> /> ACB B0?. K0Bj' BC> > ACB>* B0?0 FC?>> B 
Kj?B RB' 0 j0 *@0?0 CC>j0 - j >> C> j B00 U0j0. UBFC' Kj?B RB j /B@>
P>*>' >j j  B?>j>j C O F>@ RB0 +1&25,' 0>  G.0x' 0Bj  G.M@@  A.SQ@yCB' >F0?>
>/0B C>j > 0BC0 B 0?  >jC  ?>C 0B. P> RB B B/0C0 B0/> Kj?>  >>@>
/@jC.
N0 Bj>?>?>j
F00@@ /0F Kj?B
0F0 U0j > D>0.RB'
V/AC/0 B >?
jQ>?>* F@/0
F>BC>j0j0 F>>j0 ?  ?>/0
BC>jB/ />BCFB>j
j- >>
3%5  5$.
+F?
F>/ 0C0, > #$2 *> ..+F>B@jj BF>/j0j 0C0,. A@'  ? >jC?Q ?>0  00@0
*@j0' ? B 0 j ACB B0? F>BC>j0> 0j/0j j0 /@j/.
U C> ?/  E?>F B ?@j0@ H. K0@j H0' ACC@0 F>0> j 0? !0*00  R/0' /B F0F0 *0 j
/>@> 0 /@>BC. SC*0> j 451 *> 0 B0/> 2$$ / > P00 + C> ?j/ - LCj0,. H B F>>@
BC 0@j?BC0?0' 0@ ACB B0? B' C>  />*@> 0C F> />*/ ?>/0 >j B ?>>BC>j 0
j AC@0 > BC>* >0 0>  AC.
P?0 F>@>?0 F?>* /@j/0 @0 j BFj0 >>/ ACB>* B0?0 F>C? G>C0' H0  A?00. I
>?>*0 B /> 0@jC 0 B F@/0 ACB>* B0?0 >j0 B ?@0  /B>-BCFB>j >' @0 /0'
0@ B B ? S@>?0

HBC00j0 >@0 0 B?>j
F>@00?B>BC.
Q0B ?  F0?>B@0?  0C>@' ACB B0? j F>@@> 0 ?0
@0. I BC>>* @0 0> >@0B0 B0 B?0 R0' >/00 j Kj?B0 RB' 0 0 0F0 - j0 >j
/0@j0 C0@ E?>F B@>?BQ 0>0. T0> B 0BC0@0 /0 /0@j0 @*-Aj0 +*0B0,' H*-
Aj0 +M00B0, >j B0/ 0 B *>?> 0 B 0CB>-0j?B>* F>@0.
P@/0 0 CC>j ACB>* B0?0 @0 B ? F> j0 >j j F?> > 00B. P/0 />/
@*?BC/ F>0/0' 0jB>/ j 0j@ j @>B +&4z @BQ F>0>BC,' P>@jB +%$z
@BQ F>0>BC,' /0@> /0j B@>?0  . RB>/ j j 0j@ *0B +%3z
F>0>BC,' BFB +##z,' 0 C> j /0j  Q?0CB>/' /0>B>/  B@>?0>/' >j  *
F>*F.
D>0
B0  >E*FC
BC?0>/ F>BC>j0j
j >?@0 AC@0C
> /*0j  F>C>F0' 00B
BC0>?C?0 0> /0 C>@> 0?
B 0FB0@ /0BC>0.
B/j > C>/. T0>' ?@0
D00B j B0B?/ >F0?0>  0 j  U0j ?0 BC0>?0 F>C>/00 BC0>?0 AC@0C.
N0?>>'  ?> 0j /> C F>Q0j> *  /@j. O0 F>BC0j j0B0 B00 CB /j
BC0/0 0 j.
482
P>BC>j F> /0 0> C> B AC>' AC>>?. G

/0j C0j 0 B 0C>?0@ B0 AC@0C0/0. S00 j
j0B> B0 >j/ AC@0C0/0' F>C>//0 j B F
0FBC@ AC@0j.
AC B *> ?@ 0 >BC?  /> - AC@0j - /@j0
AC0 + * AC@0CB' />> AC@0C0..,' F>C>?0@ B
>*0 Nj0' F>>?C@j0 />0' >00 +Cj. B?Q ?>0,'
F>/>BC?0  0BC?0. U E*FC j C> P>B>' >
F>Bj0> ?>'  D> - 0? 0 ?> > jQ 0>0.
 I />0 >@0 Nj  C  + @0 >j0' >B C,' Nj 
C j > G0 F>BC0> N?C +NFC,. >* Nj CC
F@> /@j 0 >j/0 B ?@  ? ACB0 F@/0.
Nj0 B ? F0?0@ B0 B?C/ C>/  B>j
. T>0
0 />. Nj0 jC>0
N0?>>' >C>@B0>
j >?/' ?C>?
0/@/  >@j
AC@0C.
T>0 - *@0? @/C *0 Kj?B RB  B00j
U0j. U @?>j  j 0> />B >@j' >j j
>BC> 0 F>>? j*>? ? F>/> - @'
C>?   C>?.
483
,.1+. 0'0L'JS#' &RAL
Čemu uči najviše štampana knjiga na svetu? Sprovedena je statistička analiza reči u Bibliji, a rezultat
je opravdao vreme potrošeno na to. Na osnovu ovoga postaje jasnije ko je nju i pisao....
Sve reči su podeljene u dve grupe: one s negativnim i pozitivnim značenjem.
Negativne reči:
Žrtva - 1279
Novac (zlato, srebro, bogatstvo) - 1284
Ropstvo (robovi, sluge, itd) - 2288
Gresi (greh, blud, zavođenja, itd) - 1339
Smrt (ubistvo, ljutnja, strah, smrt, krv, itd) - 6954
⇒
Ukupno - 13144
Pozitivne reči:
Ljubav - 560
Dobro - 361
Život - 564
Radost - 239
Pravda - 103
Lepota (prekrasan, prekrasan) - 120
Čast (iskrenost) - 82
Savest - 32
Velikodušnost - 31
Duhovnost - 30
Iskrenost - 27
Poštovanje - 26
Prijateljstvo - 25
Smeh - 24
Aspiracija - 15
Sreća - 9
Predanost - 6
Marljivost - 2
Trudoljublje - 1
Razvoj - 0 - 2257
⇒ Ukupno
Bonus:
Koliko se puta u Bibliji spominju tadašnji prisutni narodi koji su posle postalli Slaveni, Rusi,
Pravoslavni?
Ukupno - 0
484
Koliko se reči u Bibliji odnosi na Jevreje i Izrael?

Ukupno - 8357 (Izrael, David, Jeruzalem, Mojsije, Solomon, Zion).
485
,.1,. )('AJ DR)*(V"$' PARA%'(A $'S#G $'VA

$A SVA#D$"V$' Ž'V(
Z>* *0 BC /' 0C' >FC' ?0 B ? 0FC' /00 @/>. I C00 B' 0> 0
j F>?0 B C/' F>j0?@jj  @>?  F>j B00C  @FC0C C0> 0 j> ? 0C BC ?0Q
?00. P>BC0jC 00@j?' 0 @>? B? BCj B0.
P>BC>j />*> 00 0 F>?0C 00@j?>BC. PCF>BC0?/> 0 * j0> C  >jC B 0 C
00BC. K@>? j >/0Q F@jB> @0>?/0' F>C@j0> Q  F>?0> P0 />Y
O C>* CC0 B? 0 F>C? ?0B. Lj ?0/ FFj FC  FBC>j> >00j' 0 ? Q 0>  BF?0C
0>. T0C > F> > ?0C0' 0 C0/> B >B@>?> F>BC>j0?0  @j?00 >j j?0 F> >*.
N0 FC B BC0 BC?0 >*00 B 0C>/>@/0. K0> 0 B B?  >*>?>.
N00?>' F> C>*0 />/> FFB0C FFj 0 '  B 0> 0 >BC0C0 B?C0 BF>0?0. N>
FBC B  >*@ 0>? @C @ 0C>/>@ j  ?0' 0C>B 0B' 0 FC B BC?00 B0>00j F -
C> j ? 0?0 @>0/0 BC?0>BC.
E?>  *Q F/0. A> BC >* *0 0C  >FC' @j >> ?0B  F0?> >> C> ?0B
?0  C> F0?>  CC 0 BC @@ 0 ?0B >BC0? 0 /.
D0 F>j ?>C @>j  0> B > C00 @0 /0. NC> F> ?0B F>j *@0B> ?00C  B0C.
R0@C BjC ?0B >/C0j  >B0j ?0/ B?>j/ F>@//0. S?0 ?0/ B/C0j 0? FF.
A> >*0 >j B BCF@jj/' > *>  >@0. A> >*0  @ ?C' >?>  B
F>j0?C. I C0> 0@j.
UF>> B F>j00?0j/ 00@j?>BC' C0j FCB0 B0 BC0 F>BC0j B? C?j. ŠC> j ?0 0FC>BC'
>>@0
 F00?0B
0 0C?j
F0/C 0?0. A@ ?>
C> >/ *0
/> 0/@j?>*
B/C0C. >0 C0?>
ŠC0 >j B >FC C0>  F>00 0/>. Nj>j 0
F>00j@>*j B?B>* >FC /0 F> F0. M0 0> >> @>'  ? B@0j?0 @j F>
B?B />C?. A@ 0?@jj j 0 B F>C00 B0*0 >j >@j F>B?B />C?  0@0 C0
@jB FBQ' ? ?0 j.
T0 B B0*0 ?@j?' 0@ BC?0 *CB>->/0jB BCC >j j BC?>@0 *j0 /B@ ?Q
0 - F00C0. O B ? F>j0?@jj > * B /> ?
>BC > *j B>0. S0/>  C0 FCF>BC0?@j0C 0 B C BCC BF>B> C> 0/0?0C 
>BC?0?0C B?B 0/.
P00C F>FC Fj0?0 >B0j F>@00j 0> 0@C>BC  *CB>/ F>@j  F>0?0j B F0C. T>
j> ? j C0> BC0>.S0? 0B j  C>/ 0 F00C' >B/ C> 0FB>j *j B>0' 0  0
0?>
O @j 0 B?>j/
B? 0 F>00j/
*j0 BC?00jP00C
B0> j0@0. j> ?F>?@0
C0? *j.
@j ?@j?/ C/0  @j B F>>0?0j
F>FC /0>C0. N0 >j C0> 0 F00C C 0 />C?0j @j > B00 j j0B>' 0@ 0 C> ?@>
F0>.
486
P00C/0 j >BCF0 BC0 @jB0 B?B>BC' > >0 / j 

F>C0 -F>CF> j >?>@j0  F>B?BC. P> F0?@ B? @j 
>>/ BCF BF0?0j  > B . M>* BC?0 >?
>0?@j0
CC0C>/0CB'
 BF0?0/ >FC>' 0 0B?BC0
 B0B?/ B0/ C>*0 jC0B?BC0 U >>/
0/  >* *0 0
0 >?0j 0. 
N?> >?>? B?B>BC @> j B0 0 j >  @  *>/@. U
F>0C/ j B@>?/0 F>C0 0 F>?>/ B0/>>C>@>/ /0@0 
0C> B >? F>00 >FC>  *>C>?> BF0?0. SF>C> C>/' 
?0jB>/' 0@ B>/ * @j' B?B>BC j 0j0C?j0  F>
B0/>>C>@>/. T>>/ ?* >F@j0j0 @j' >?>? 0C?>BC
F>>?> F>BC0j BF>C0' 0@ FC>/ >@0   B0 >@0j B
>FC/ BQj/ @ /0B.
K0> B/> F>C/0@ 0 F00C0' //> 0jj>BC0?j F/ - F>@00 0 >j/ Q>0C BC/
FC/ I 0C/ *0 FBCC. 0 0 BC >@@ 0> *0 B @? BC0' > BF>C0> 0>0  BC>/
B/  FF ?0/ F>@0. P>0?0C *0 0> B B BC0' 0 > B C0> B@0j> > 0 C
BC0. ŠC0 0?> F>@00 0 /j0 B/ C0j0< P0 > ?0B  ?' 0  0C>  / @> ?0> B >j
C *0 BC0 0>< M>0 0  0 >B0 0 BC B F@@ j*>?/ @/0  BCC?>  @
F>FBC@ BF00Y 0F< T0?0 FCF>BC0?0 0> 0 B 0/' 0@ C> F0 j C0>. U ?>j B
F>' 0> *>?>/> > BCC/0' BF0C?> ? >*@0  BC0j0/0 0 BF>CBC0?@j BC0 BC>j
>C @/  @. P00C j >> C0 F>@00 0?> 0 >0 BC0 >j>/  B C0C.
Č>? Q>0  0/@j0j > C>/ 0> F> >00C 0 0 0? @j. U >>B F/0 C>/ >
BF0?0  0C> B @j0 j*>?Q >00 B ?/0 0 ?/ Q>C> > 0 j @ 0 * BC0.
M>C?0j0' >>B> > B/0 C0j0' @  F>B?BC >j  >>/ CC  >C>@/>. T>
0 0 j F>Cj0@> >C?>0 0 F00C.
T >@0C ?  F>0?0C 0> F>@00. T>  jBC B>' 0> 00j0. U @j F>?0?0j0
*j B>0 F00C 0?> F>@00 0  ?>@j0 >0 0 BC0 0>  F*0> FC  B0//
C/ F>*>0> BC0j.
IBC>>>' F00C  @j B/@j>  0  F>Bj B?B 0/. J0> B?B> B?>j
F>B0> 0 B@ 0?>C. N0*@0B j> j>/ >? B 0 > / F>B/0 j /Q00/ 0B0
j j0B0' 0  > 0/>/ F>00j BCC. M B0/> F/j/> 0B F>j0?  0>C>BC
F> *CB>->/0>>* B?C0.
A> B@ 0?>C B>@j0?0j BF>C>BC' F00C  B? 0>  0BF0@@ *j 0BC0@>* >@C0.
T0?0 j BC0 F00C0.
B>0 C F00C0 -  >0 0 C> 0 @ B > F>>/ B?00/0 @ >0/ B>/0 - ?>
B F0?>  B@0
F>*>0?0j0 B C>/
B>0' C0 BC>/.
*> 0 BA> 0BC0
>*>' >F>j0'
@jj 0@j  B F?0
F?/0 >*00jF>/j0.
0?j0C  B/
T0/> * @j F00C' 0? 0/ j />0. 0 0C> @>?0j0 F>jQ >B>0' 0>  @Q 0?0'
?@> BC>  @0  >? 0?>* 0/0. U >@C/ B BC0j0/0 @jB />C? 0@0 F> C0j/
F00C0.
Z0C> B  F>BC >?00? >0 0C F/0 >j/ B?>j F>@ 0j >?@j0?0/> 0> B0 G /
487
j > 0/< Z0C> B0/ >0> 0 0/B0> 0 C0> F>BCF/<Y Z0C> C> j >? @>?0>' 0 0 C>*0 j
> B?BC0. T 0 0j' 0 BF>0j0 ? j F>?*C0 ?0jB>/ @>?0j' B? C> B >*>@>
>?0 >*>?00j F>.
@B
0 jBB?@j
@>B?00j  0BC0j
F0B>. 0>B
A >0 B>?
?
00?0
00C>  /j0
0@>*0 >*>?00j. IF0'
 F>j B F>BC>j0@
F>00CB C B
Fj0C@jB. T>
0> j  B@0 B j*>?/ >C00j/ F>00j/. S? ?0/ j C> F>0C>' 0 ?j j  > C>/ 0 B j0 @ *0 >B>0 F>/@0. Č>? B F/0 F0C >>B
B0?> FQ?0C@j?> 0C> C> *0 0 C> FB@j0?0 F00C.
P00C F0?@j0 F>B?B/ />C?/0 BF>CBC0?@jQ @j. I C0?> j F0?@j0j B/> 0
F>?0?0j *j B>0. Č>? j B?BC0 C> *0 C0  B>. M> F>BCF0C F>CF> @>*> 
>*>?00j.
T00? j 0C >@j? > >j0j?> CQ F0j0. N0> F0j0' 0 j ? 0 >?@j>j
@F' F@0 B FB0 B?>jQ F>@Q @0 B j/ S0@> / 0?> F>/0j.Y I >  @0 -
C> B I >*>@>. Z0 B0/>* F>0 B? j F>CF> >?0>' B? C> j > >?@j0?0 0> BC00
B0.
S0 F>BC0j >/ 0> F0j0 F0  >/. U BF/ >@C?/0' 0 F/'  ?>jB' *F @
BC >F@j0 B C?> B >/ BC>CF/0 F>00j0  0/@j0j0. T> BF0?@jjY  F>B?BC B
F>CF> >C?00 0 >/0j @>?0j F00C0. I C00 B >*00j BC?0 >j B B0 BC0  F>CF>
BQ?0C@j?/.
Z0C> @j B C0?>/ BC>/ j0j B B@ j B @0j0j / B?>j/ >*>?/0< K>/ C> B/C0<
Lj >* 0C>?0 ?    / Q BC' BC>C Q@j00' /@>. Gj j 0*> 0 B0/>>0j/<
> 0 >*0CBC?>  CC>j j> j />* 0/C' 0@ 0> >j0BC > 0 ?j0<
Ij0 > / @B0 j B?/0' 0@ 0C>?  FBC0j. Ij0 > j>/ >* j >*@0. Ij0 >0'
F0?>BC I j0>BC - />*@  B/> j> *> 00j0C. S?/0 j C> j0B>' /C/' 0? 0/ 
@j' ? F>jj @>.
O0@ C> @> >@0<
P00C B ?0@0 ?> @0. T0 > ?/ /0@> F>/0C0C  B? F>BC0j B0?> j0B> > 0?>j
B *> >F>j 0@> - B? B B/0?0 0 F>?0j *j B>0. A> B >0  B/' C> B >*00
C 00C>' 0  B F>C>/ 0C0@0 >?>/ B0*>/.
N00?>' F>BC>j 0@C F00C  > B  0@C>j / BCC?. M>* B > jQ 0@. N 0 B
> C>/ 0 B  F>CF>BC C0 >B@>>C B?Q F00C0. T>  j />*. G@0?> j 0  C
/0>C0' ? 0 @jC B?B> 0> BC C BCC B>BC@ 0 B?>j CB. A@ 0> B >B@>>C
jQ>?0 C0j0<
P>C B  >B?BCC 0 >j 0 F00C F>0?0 ?0/0 /0F@B0C.
R0/C C0 B >*00 ? j F>@0 F>B@0. S0*0 C0j0 F00C0 >C> j F>F>>0@0 B?B>BC. O
?0/0 ?@00B?
P B?*0 >B@>?0C
C0 BF0?0C 0 j0?.
BCC?/ B>/0 F00C0 0> C> ?0/0 @> j F>C>. K0 BC 
*>/@' >FQ>> j B B0 B  *@0@C' F>*@0C >> B  F>C B ŠC0 0/ >?< JB0/ @
B?BC0 B?*0< Z0C> / j C> F>C><Y
j  B0 >j B0j0/> ' />0 C 0FB>@C> j0B> 0> C> j ? @> > U >>/
CC  BF0?0/  B0B?/ B0/ B?BC0 C0 0/  0C> 0 >?0>.  A> BC C>*0 B?B' B? j  .
488
A> F0 BC' 0 0 BC  @> >j>j' 0  00j> >@C>j BC0j' /0>C0.
T j 0 ?0B C> j0?0. U C>/  B@0j @>? B00C B? > B ?0/ ? 0FC. T> >>
0 0 j F00C ?0 F0j Q?0C@>  >/. K0> BC B >B@>>@ F00C0' F>C> j F>BC0C
0?>0. A@ C> j?0B
N0 F/' >/j C> F>BC.B?>j>/ />/ >j0 ?0/ j 0B0. V0 j 00C0 0 B 0 @> >j
?0j
0 >C0CY > F00C0. N> 0C0C B 0  0*jC F0C> j />*. B>B> j
>0?0C />j. U/jBC> C>*0' F0j C0 FB/C 0 C> *>.
P>0jC B@0C ?@0BCC /' 0@  *@0B>' ? C>@> 0 F*C >/j. S/B@C j>  0
0> 0 >?0CC /B@. A> ?0/ F> 0 >/ >F0C B / */' >/j  B F>BCF> BC0C.
J0> j   B?/ */ B@0j?/0. A> @>? B0Y' 0 0 j ?00 F0j0 Q?00   >/.
U?@ B ?0B  * F00C0 >/ j @j F>?0C *j >@C0. D0 BC B >B@>>@ >/' />0C
FB/C F0j.
U*@0?>/' j B? C0> @>. M>*@>  B F>/B@C 0 j B? 0?> B0/> 0?> >?> @FC0j.
N00?>' j @0> FQ?0CC /B0> 0 0? BCC />* 0/0 F0?@j0C. PQ?0C0j C BF>0j
BC?0 j @>* >0. I j > 0 ?jC. P>0?0jC  B0/ >>BC 0@j.
489
,.1. D"LVA$J" %0'LJ$ D"S(R)#('V$'

PARA%'(A
M>* j j0B> F00C 0 B@/ F/ 0> F00C Fj0j *0C? *j 
U 00j ?/
Z0/B@C F BC0>' >?j0 B 0FC0 0@B0 C0/0' BC0BC B >@ > Bj0j0' 0?j0 B.I
?>' j0 *0  >F>BC? * >j0 >?> > F>00 F. N0 *00 B BFBC@0 0
*>>?0j0 0?j00' BF/ B *0 0BC*C. Z0/@j0C @ 0?0 B /0B0 *0C? *j >0?0
0 *@0? BC0< O C0?>*  BC0>* 00 > 0F>BC> C0> /C 0 @ /BC0. A@' C> B 
>*0j0' > j ? I 0?' 0> >B  B >*>/0 >B0j ?G j BC0@0 *0C?0 *j0
B/0 0 *00F@ B j F00C. K00   @> C0>' >j0C /j *>/@  F>*>' > 
B >@ 0>  >T00? BC j B/>@0 @jB0 C?0 C0@> FB0 0> Q00 F00C0
I/0/> Fj0C@j  *F >j0 j BC00jQ  FjjQ >BC@0  >j0 ?  @ j>* ?@>* BC0>0.
O0 / j F0@0 0 F@>/ B?0 C0/ 0 BC0>0 ? ?@ C0/ >@0. T0j j >@0  BC?0
*j0 >j>/ B Q0 F00C.
Z0/B@C *F BC000 @F 0>   FBj 0?  ?@0BC. O B B@ F00C0 ?@0BC' > j
/  C0?>* 0 0@>*0. IF0' > *0 >@0< SC0 Cj ?@0BC 0> j BF>B>0' >/F00'
0 I CF0. N0 C0j 0 > C?> /Cj /C0@ *j ?j>/ C>* F00C0. U BC?0 j
F00C B? j> B0 >j *0 BC0 Q0C. O  0BC  0BC..Nj/ >*>?00 *j0 >j0 >@0 B0 B?Q
BC00' ?0> j 0 ?j0 /C>?0j0 C *j  >BC0C0..
N0j?0 C F>/>>j ?0B F00C />* 0C j BC0Q. N0jBC0j I 0jj0 >B0j. Nj ?0> *0 B
>jC' 0@' 0> j BC0Q F>?0 B0 / F00C>/' >  >C ?0 *j. U0 I / ? B
B@0j' 0@ >?>@j> ?BC C. T >B0j >> ?j /Bj /C0@ *j 0 ?j F00C0.
A> ?0B C> /0?0' C> j 0 B >CC 0 C> *>. OB0j ? j j0 > 0jQ
00@0 F> >j* F00C F ?0 *j.N0/ 0/ j > B0/>* CjBC?0. OB0j >BC j
F>B0 B@0j >B0j0 ?. D0' 0 / >0?0' 0 BFC. N0 0j' ? 0> I F0?' 0
BC> C0> I Fj' Q>0j F>*CQ *@0?0 I F>B F00C/0 B?>j *@0?  >@ *j.
S0/ //>C F>?0C F>FB C >j/0 F00C F?@0 B@ F0?>BC' F>>B' C0C0' 0BC'
@j0?' /j0' F>Q@F0' 0@j?>BC' 0C@j0' CB' *@0  B@ >B0j  F>C.
G@0?0 00CBC0 BCC?Q F00C0 j Cj0 0 F? 0 B?>j BC0 C> ? B@0. Z0C>
> FBC0> Q0j B?>j B@ j 0 * M B/> >?0?' 0 > B *0j L> T0 Cj0
F>0j B? BCC?>BC F00C0 I ?> 0 Cj ?>C0' 0> B?>jQ' C0> I CjQ.
U//> 0 F/ 0jj /0BC0j C Cj X 0C. K0>  0*>?>@ B?>j B@ 0 0C>?0j'
F00C 0?> 0*/C0  >C BC>jB F>Q. N0jF/C?j0 /C>0 >j0 >j0 B 00
>BC@0 j 0 B j>BC0?> 0 0 B > *Q / >> C> j jQ>?>. K0> j C?> F>BC0j0@>
490
?@>?0j' 0*/C B F>BC0j0@ BC00j. J0 B 0> F>*@00?0 BF>/' 0 * CC/.
D>0 j 0/0 F> 0?jj 0> 0 ? ?>' 0 0> B > C>/ BF>CBC0?' F/jj B B@0.
P>B@ 0C>?0j0 >@0 /0j 0*B?' 0@ >?>@j> BC> >@ C00. N0 F/' >0 0 CC
0FC0@0' BF0C?> F>@CQ BC000' >j0  >>/j0/0' >@>0 I ?B0 F>F0*00 I C0>
0@j
A  E*FC F 0?> *>B
VB>> B?CBC?> B B0BC>j0@> > 22 B?C0' Hj>0C0 - F>>0 B0. 11 Hj>0C0  G>j/
E*FC' 11  >j/. O 11 B?C0' j0 B?C j > *@0? +0FC,. N0 BF>?/0 B B
FF@j0@0 B?0 22 H>0C0' 2 > jQ B @0 0j?0  /0@ B F> B?>jQ 1$ F>/0*00. D0  F0?@j0@
@/ E*FC>/' BC> B >*0>?0@ 0C +C0/, / >j*  *>j*. U C/ 0C>?/0'BC?>?0@ B
>>?. T> j C> F>FC 0Q 00jQ BF>C0QY 0. S? j 0> C> j @>  >BC0@> j BC> ? >
4$$$ *>0. P0?@ B B> >j B 0?j0@ ?B> > *0C?Q *j0 >j0 B /> F>C B0
C0// >@0>/ 0 00jQ BC0>0. T Hj>0C B F 00jQ L?C0 I 00 >j F>C
C>  A?0/>? 0B@ @jS@@ B F00C/0' ?@> BCC?/ 0> C> C>  I 00B0 C>
F>C j>  ? Ij' 00 B N0* I D0? >>0?0@ >*j K0@ I F>B@ j>j @jB C?NjQ>?
0B@' J?j 0 0j?/ F>j0/0' 0 >j B F  C0j 00@ I 0 00B >*0j F
P0BQ >C/0j j?jB C> /@0j ' >j C0@> 00Fj 0 BC'  *@j0 I FF@j0j jQ>?
?' >j0 B@ 0 />j0@> ?> I ?0B Q@ >j B j 0 0 P0BQ..RC0@> C?>?0j @j
>>B BC0Q' F0Cj  /> C?' C> >F>B BQ0 BCC?Q F00C0
491
,.1/. 'S(R'JA #A$'0AL'%&A ) "VRP'
U
PB/> BC=
C> ? > ? BC>j
BC>C=F=>* F>/=j=
*>= - > =j= 1%.C?=
?= - ?> =B@=
E?>FB /= @j
B >BC@ D SF*@.
@jB> /B> 
FF==C FF/= > @jBQ @?=.
E?> B=/> j>* > FC= /=>* =/=C= J>Q== Š=. Nj = =jj=Bj' =@  1%. ? >
j FFB?=> LJB /B> C= B = /=@ >/=' >=C /=@> B/  =@>j' = >@> ==
F>C>FC  ?> =@>Q>@=  =C/ ?=C  B?/ B@>?/=.
A> ?j/> BC>= R= S=* B= /B>* ?CC=  DQ=/ +V@= C=j=,'  1%. ?'
C=?= @>?C= BBC?= ?>FB @= >BC@ B BC> =>  @>?C> @j' >j  >.
- D@>? @=  ? B F>CFC >j B @ FBC  B?=>j =F>C' - = =. - N=j?j ==@
B @ BC=>? N>?>* B?C=' ? E?>F@j=.
MB ==@=/ - *= C=j=. J> B ? /@j= F@ ? *@=j=C>= => @ = F@FBj. U
>= B=B' /> B =C?> >BC@ F=Q *F=CBQ //j=. Č/ B - //j - FC?==@ 
@B ?>C=.
K>C>' @>=j B > = =BC=? ?=j. M=BC - =?>> F>/= > /=C/=  =CCB=.
U E?>F F C ?= ==' @>? B F=?@j > >BC=C== BC@j=Q /=@==' @?= F>Bj==. Č= 
*=?=. N=jF>=Cj =*>?> >?=?Q CC/== j > ? P==@B.
U*' D== = TC Fj =j B= /@>/' >=j  >@j /=BC F/@>* >==. A@ C>  @. V j
C>  = F>C>?=j=. T==? j >=j   NF=@. K== j 1492. P=F= I>Cj B/ /=>' j*>?
>C> /=j ? C ==  =j / = Fj' =?>  /=*= R= S=*. P/= j*>?/ /='
= B /@. P=F= C=>. O?=j ==@=/ j'  B/j =.
MB ==@=/ j F=C>?=  /B>j F=B  E?>F > =j= 1&. ?=. A@ j= >
F>B@jQ >?=Q FC=' j >BC=?> /? 1%54. *>' C=B F>F>? D"> K>.
Z=?C>*@=? FF>?=> j @F=> @jB> B FBC>Q?=C jC> = F== BC>/=.
U /C>?/=' @*=/=' j' ?>?=j/=' >=j/=' = F>BC>j j = ==@=/ j > BC=
@C ?>FBQ =>=W C=*>? B />* F/CC   *>j /C>@>*j' F=/=  =j=/= N/=='
*@B/  =B/ @*=/=.
IBC>= K=/ V=@?B FB=> j F@>/ >FB= 1#12.  K/@j'> P>@j=/=  LC?=/=
... P>@j=  LC?= B B>F=?=@ C@=' = =C/ = F>j=@ = j=j B?>j =>@j'  B= F>?=j/
@j/= >BC=@@>
B/j >?= C= = B F>@
?C=?= = B F>
 F>B@j/ /B>>W
=/= C> j - j='
>FB= ?>?=C> /=C=@j
BC=  =j/=j
>j j
/>*=> = /B@ ... @> /j @j F>  ?>j F>j@ B ?= j*>?= B=W * > F>j> j
j*>? /=j S?==@ B B >> /C?Q' B?F> @@> j F>?@> => F>/= B= =j?/ F>*@>/
= F=?. J= ?>j B =@> = B @j  * C F>j@ j*>?>* >==' > j F=?= = B />=@
= FC=j j*=  j*>? *>? = >?>@. OFC B B >B@=j=@= = F=?> = CF-?>j=' = F>?
492
B j B> = =BC=? >?=j B>' >j B = *C= BC==  >B?C >* FB  F>j
Bj.
V= ==jQ CQ BC=== ?>FB ?@=j - BC== j B=/> >> 2$$ *>=. SC?= >j B C=
==B' >j  =?=@ ?=> BC=j' => C> j ==@=/'  1&. ? @ B B?=>?= F>j=?=.
S?C B F@ ? ' /= F>*@j>* B @@ F@FBj' = F>?> > //j=' >j B B /=@
=> @' B BC=?@j=  F>C>.
O?=j @ BC>j E?>F C= =  =F=/ => >B=  @=@=. P? C? = B jQ>?= @= -
@= F> => > ?B>/ >=>?=j - F>?=C= C=j Q>?>BC  B?C>BC. D*' @=@ B B?B>
F==@  *==j' =*>?==@ F>@j  >/=j CQ >*=. S?' => C> F>/>? >= C=>='
493
E?>F= j = 25$$ *>= j>* F>BC>j=j= ? >BC*@= += >@> FC=  *, - B> B?CBC?>'
F>@j=' >FBC?>' ==Q=/  >/BC =j' C.. M B=/> C= = =?/>  F>@>BC' =
F>/> C= BBC?= B= ==j>/' F= = BQ?=C/> => B >?> ==B =.
T=>' E?>FB> BBC?> F>=j =  F>BC>j F>?? C BC==.
A@ F >@> ?>?= - = j B >C?== ?CC  ?@ =j? Q/=BC - ==@=/  E?>F j
> >=j.
LjB> /B> B B/=C=@> j/ > =j>@jQ @>?=. S? - > *@=? > FC.
N= F/' *@B =@j K=@B * >?> F> B==j @jBQ @>=j=. P>B> @>?C=  >* =@>*=
B/=C=@= B @>=j= I==  =@j= Q j >=?@j=> >C=.
N= /BC/= j=?Q ?j= B/CQ = ? B *? F=?@ F@FC. V>?=@> B = ? ? F
>*@=?@j?=j @ > C >@BC.
K?@j B B >= >> CC=@ />* >@BC. N= F/' P=F= I>Cj >B/' >?> j F> ?'
>j= > C ==.
S= /C?Q F =j= 1&. ?= j @> >?>@j> B=C /=B> - C> B >BC@ = = > >@BC.
E?> j>* FC=  1&. ?=  E?>F
U/ >C BC CF > >?= ? >B > 24 *>=' = j F>*@j F ? > j>*
==' F>@j> j ?=j/' C>>/ @ =j=j/ = >@= ... D=C *= j= =  j > = S 
MB' = =C/ B = ? >/=  F>BC F=Q/ =@>j' C=> =   F? *>= ... 
T j j> j= =
MB> j >FQ>> = B  >@> ==  ?B>/ =@>Q>@' >= *= >BC = ?B = B?>/  Q@=
 = F>?C=. O= >FC' />=C = ?=C ?B B  ?>* /B=.  = @ >C?=C>
=?= /' @>  >> = F>C>FC C //j  /=B@>?> @j. 
494
,.12. )&A$' ' PRSV"(LJ"$' %APAD

P>C0@ TQRQBC j BC00> 0 F>B?0 0F00 /0 ? *> >BC  ? B0 /C0@>
>>@@/0' F0 0  B0 @j/0 >j B B0/> >> F>00j' >> *B /C> >j 0Bjj
B? >FC F>C? j0 @jBQ F0?0  B@>?B/ /@j0/0' 0 F>B>
1. E@C>> *>> FBQj0CjB F0jC C>>/ />*> *>0 @ B / F>?>j/ @C
BCj > />0. + ?@ H/*?j j B/F0CB0> ?>@>0 K' >* *0 j  Sjj/
A// D0?0/0 > F> FCj>/ >/0j0 FQ>0 > j*0' 0 00 B ?0C>  SAD' >/0Q j
B/C  FBQj0CjB >@' * j 0 *> ?/0' / @C>>>?/0. T0@> j 0 B FC?>
 @j' 0@ j > C>@> j0 >? 0 j BF> B0?0 0/' 0@ j ?> B0/>BC?> 0 j 00C>
FC  FBQj0CjB >@ - 0>  B 0?> > C>C F> F>?0C,.
2. L>>C>/j0
/C0@ G>0BC0@
F>/0j 1949.B@
F>C*0@B >C>00
F0?@>* M> j >>
>0 N>@>? 0*0
 >C0@>/ 0 QF>C
j />*0' 0 B0 B
 F@>>
 F>@/ @// @0j0j0j/ CQ @>?0'  C0j0 0 >BC0C0 C0@>* ?>* BBC/0.
P>BCF0 j /0> > F/  FBQj0CjW C0> 0 j 0/ @0 )/ FC>?0> F> SAD' 
F>B>/ @>>C>/>@' >F > >j F0C > FBj0  FBQ>0. O j C> 0>  >C?00j0
@>0j 0B0> j ?0 ?@000 >C0@>* j0' @0> j > > F@j  />0 /0@/ >/ 0
B0j @0. Nj*>? 0 j BC0> 00j F0j' 0> j /0> BBC?>  Q*j - 0 j BC> B
>BC> -BC@ BC/C. MB0 0j0 Z0F00 >@0 j 0 >BC @>>C>/j' >*
*>/@0j0 >*>/>* >0j F>0C00 >j F>0j 0F>BCF0  @ F0jC' ? FC?00   ?BC
>/j0.
3. U 0>j Bj>?>?>j E?>F /C0@ >@B B @0?0@ B@>>' 0@ > F>C0 13. ?0 F>@0
B F0B0
CC0j >@0j >
Q/0>' C?0
0 B - BC>  B0/>
C0/0/0' F0 F0j0C0' ? ?0/
0   @0/0 /0@00. U BC> Č0
0 >?. ?/ > B>/
 0> BC> 19.
?0' E?>F0  Sjj A/ D0? BC> B @@ 0 B@0C0 /C0@> >@BQ' >j/0 B
BF0?0@ 0 F>/>* + >j C0/> B  @@,.
4. H>C0Fj0 P>C>/ ?0BC>* ?0' @j ?> >@BQ j 0B>?0> 0 FBQ>00@C>/
FBCF >j B 0?@ )>j0' J*  jQ>? B@. MC/' />* BCCj   ?0BC>/ ? B
0BC0?@ 0 >BC Q>C0Fj. T>F@ F > 0?0 B B >BC@ 0 @j B0  @0j0j
0Q >>?0' 0@  @0 B B?@ F>' FC?00j *0  /j. U / ?>FB/ /@j0/0
+F>B>' 0> C> 0/>  @C0C'  ABC>-U*0B>j,' F0 0   0>/ ?0BC>/ ? j >>
CC0j F0j0C0 @> />/ F>BC0/0W F> / > BC00Q F>0 F>C> j ?0C
F0jC0  0C *0  F0C@ B0C/0' F0 0  0/0. P0jC B FB@> @BC0@W BC> Q @0*0j
j0/ /@0?/0 ?>  ?0C>*0B>* ?0.
5. V0C> B /@j 0 0>?>@jBC?> 0' ? 0 >@00j 0F> @00' >j B @@   19. ?
> QBCj' >j0 B B00 >? BB0@0 BC0j0. A> B 0 0@@0 @0 0 0B>>BC' B0'
00@j?>BC' ?>' >CB 0C0j' C  BC>/0 @ ?@0* / >* + C0? FC B @
BC >* >CQ C00,' >j0@0 j j0*> QBCj +/0C0  BC0>*>/,. L0 1#. ?0 B
F/j?0@ @j 0 *C0@j0/0 F0jC0  /0B0@ Q FBC/0 > F>BC0j0 >*0/0' C> B ?0@
495
0F0/0. D> F>C0 19. ?0 CC/0 0F00 j > F>F@00 /C> / ?>FB/  0//
FBQj0C/0. Z>* /0B>?Q 0@ @00  /B/ 0B>FB/0 >* ?@Q 0F>0' F>@ B 0
BF/C B0 0/0/0 0  - F?> /Q0/' 0 0C/ @C>.
#. K@C>C>/j0
/0BC0j' +@0j0j @C>B0,
? j>BC0? BB0@N0@j'
>B>? ?C>j0BQ
@0 ?j0F0j0C
19. ?0 CC0j > >F0B>BC' B0/> /C0@
F/
>?0j/. U@0j0j @C>B0 @ B @> >B >* /0BC0j' >j B F0C@ >
QBCj' F>?0 B@>BC' BC? 0*Bj' *@j?Q j0  />0@0. P/0
0BF>@>?/ ?C0j/0' />*/ C0B/ 0/0  C> ?/ j @C>B 0B@> @>j' 0  0> B
B0/> F>0@ 0 0FBC /0.
MQ0@ D@j0* j 0> M>> >?0BC?> 0 0 B FB@> @0j0j @C>B0 >BC  /
/B@/0B/ *>/0 A 0> BBC?> >?0j0 ?>BC  F>B@>BC 0'  B F0?>/ B >
F>C? >? BC0 F0B. MC/' F>C0 BCQ BBC0?0  ?@>?0>j C0j'  ?@>j / 0?0
?@jj. N B0/> 0 B C> 0@>  19. ?' ?  B0B?/ 0?>'  2$. ? -
R0BC00 B0 ?0?0BC?>/ j *@0?>/ >@0'  B0j B 0> - />BC>0 QF>j0 0F0>* C?0
>j B Q?0@ B@>>>/ *>?>0  >j @>0 j >/0j0 *>Q F> B' B0 BC/>/
0>*0j>/  BBC0j/ 0 >0?>/ F>0j0j S0' RB0  B?Q >Q >j B  F>@>BC' 0 B? >
B>0' 0  j> ?' /0@ 0@> ?@>?0j 0j' 0?' /B> >>B C.
O?> j j> j0 @j0 0 F0?@> 0/?0j Z0F00 0> ?@0j' >B0 B@j?> 0 BC0j
>BC..
496
,.13. )SPAVA$A L"P('A '% 1525 GD'$"

TB@jB> >C 0@j D0?0  0@ 0>0?...
U C> CB>* 00 0  *@j0 0*C j 0 >> ?0BC /C00 *@j B@>j 0  > %$
/C00 > C@0. OC> j jBC? 0@0 0 B0 F/>/ K00Q>?' 00 j C>>?/0 0/>0
KRAZ 0>  j*0. P>0@0 j // >?*  > 2 /C0.
R0 B >/0Q C> Fj0?@ F> @0 >/0>?0j0 A@B0 M0B0@* -  >B0' 0 j
F>00 BF0?00 @F>C0' >j j 0> >BC0? 0>?0. T00 j >?* > F>*C 0
F>?  0F>C j 0 0 >C. Z0 >?> j @> >FQ>> 0 B 0j B@>j C0' >j/ j > 0F0
>?*. N0F> 00  B?C@ 0 B0 B >0@ B?>j F>B0> - BF> C0  >?* j @0 BC0
C>BC.
j J0
F>@>' 0  > FBCQ
0 0 j*>
0 F>0>0/0>
C>BC. B
U*' j B?>j
0 F0* ?> .
*> F>B@ C>*0' @j 00 0Bj
S? j 0@0 F>BC B0 >j>/ j F>@>F0 >?*0 >>?0. Z0 >@j F@*0j C0jQ ?0
/0> j B?@j ?>BC @j >j0 j B0?> @0@0   >?*0 @j 15 C/C00.
U F>C' B? B @ 0 ?0@CC>/ >?*0' 0@ >0 B B? FBC @ >0. K0> B
BF>BC0?@>' C> j > j>BC0?0 >?* B0 0C>/' ? F0? >?*' BFj B0 >  F@0?>/
C> >j0 j @0 C0BF0C0  BC0@> BC0. T j @> C@> ?C  C @F>C. N0 F?
F>*@' >0 j /0@0 >> 3$ *>0' ?B >> 1&$ /' B0 C0/0 @0 ?>FB @F>C' > F@0?' 0 >B0
C0/> 0> B0 ?/ j0B0/0. O0 j @/> F?0@0 @  B0 > 0/ >C/0.
O0 0 j C0> @0 B0?> F@0*>0. O0 j >B@0 F0BC Q0@j' >j0 j @0*> F?0@0
>@0. N0 0?/0 B />*0> ?C ?  >@ ?0 0@CQ >j0. H0@j0 j @0 F>?0 0 >j ?
BF> >BC0. S?0> j > j' j j *@0@> 0 0 j /C?0' ? 0 j B0/> 0BF0@0'
>BC0?@j0j 0 @ C> C> j *@0@> 0> /> />@ C@>. D/j C  Cj B @ 25Q1$
B/. D0 B F>0j B0 0@0>/ @@ B />*' 0@ B />*@ B? 0CB>?0' >jQ j  R0? @>
>BC0' F>0@00 j > 0 >C?>>/  B?/ ?0Q > 1$ > 15 0B>?0' >  B@> B BC*@ >?
0Q C00. Č> >C j Fj0?@j> O>/ C' 0 0C/ B  >@0BC >C0 BC*@ ?0C>*0B
0j> B0 F>@jB/ 0C>/>@/0' 0 @> j  /Q />/00  >/0/0. O >BC j
0BC0> F>B/0C0' @>0> F>j '  B?0>/ B@0j' F>FB0> B? > >j B /0@ >C0C B0
0@0>/. Nj/0 B >0@ QC0 @0B F*@.
Lj >  ?@ >' QC> B QC@ 0 FB >?*  Q@>FC' 0@ B BF>BC0?@> 0 j
FC0> C0. P>0?0j 0 >@00j C0j 00C0' > B 0F0?@ 0C0@ *  F>@ 0
BF/F0?0j C>BC. K0> @C0C C>*0' @>? C@0 0 ?>0 C>BC B F>@ 0 . IBF0?@ B
BC0j ?00j C>BC'C> j >?@> > @/ >>? BC0j0 C@0. O0 j >?* > 0C?> 
F/C  Q@>FC. SF@j B 0j> B0 /@j>/  >BC0 C0 >/ j >?* > >@>.
H@>FC j >@C>  F0? N>?>BB0.
P>B@ >> FC 00' 00 j > >C @> B@> j0@>'  R0? B F>j0?> F>B>  N>?>BB0. O
j 0 >0> B@j0/0 F0?0j' C>>/ >j* j F0> > F?/ @C0C/0 BC0?0j0. P>B> j >
 0 TB@jB> >C /> ?C @ BC>j 0>F0>. O j > ? 0  B >/0j >
>C B>> F>j0?C  B?/ C0/F0/ /j/0  0 j*0 B00C j0?>BC @ F@0C. P/0 j*>?/
497
/0' BC0>BC >C0 j @0 &$$ /@>0 *>0.

P/0 F>B>' 0 j B0Q0j0 0?>  F> F0@>>jB . T0?0 j0?0 j @0 >F0B0' j
00 B/j 0 C>j @jB>* F>@0' >j j 0> Č0@B D0?. N0 0 0 j >? ?>@0> >
/0j/0'
j />*@> C>
C j0?Q
B@>?> FQ?0>
?>Cj0' > B>?jCB>*
0 F>B>' C?0'
@j. Z/@j0 j  C>0?/
0  ?/ F>@0*0j0
@0 F>?0 >?*0
B0/> 0 /@j
@j0/0.
P/0 BC0?0/0' >?* j BC0j0> > ?/  ?j> F>>>j FC > ?C0' >j0 B 0@0@0 
*BC>j /. V/>/' ?0 FC0 j F>F0@0 0 F>0 0  FC?>@0 B  *@j B@>j' / j
F>/>*@> >BBC?> B>0. P>BC>j0@ B 0@C ?j > F>@ >?*0 B0 C@>/'  >  B@jj
/>*>BC ?0/0@jB C?j. N0j>?j ?j j *0@0 *C0 00@0' >j0 j F>C?@0
B@>BC DNK  B0 B0?// B/ 0>>/. T> /> 0C B0/> 0 B F &$$ /@>0 *>0 
RBj ?@ @j >j B  0@j > 0B.
T0> j >00> 0 j ?@0j0 @0 ?>/0 0F0  0 B F> ?> 0?>j0 ? @j 0/0@
B? ?@0j j B F>B/C >BC0 0j F>0@0. S0BC0?  F>@> C0' >j j @> />*
F>?*C 00@' 0 0 B ? @j @ BF>j  >>B 0 @> C0 00B. NB />*@ 0 0
>Cj  B0BC0? C>BC' F>BC0@> j F>0C> B0/> 0 B  j @j  B>C >*  @>* @0.
KCj0' F>00  @ *@0? '  C>/ ?/ j @0 BFC00.
D0?>?0 C>j0 j >@@0 > B TB@jB>* >C0.
U C0j B>?jCB>* C?0' 0@j 0?>j BC0j j 0> F> F>0C>/ B0j. SC0>? R0?0 ?@
B B0/> B>/ >?B @00 > C>/ 0 j > jQ >C?0 0Q>@>0 @?j0' >j0 00 >?> B?C@>
0 BC>j. NjQ>?>j @jCj j @> 0j0' 0@ B j B/@> ?@> >. P>j 0@00 j @> >B>
?>jB>/  F>@j>/ >j0 j 0F@@0 B? >?' >j B FB0@ > C>/. MBC> 0@00 j @> F>CF>
F>F0>  0Fj> B0 C>0/0 /@j.
N B@j0' /C/' >@@ B 0 BC0j 0 BC' 0 C0 B 0Bj F@0C@. > j j0 0C?BC0' >j j
>0> B0 FB/>/ 0 > !C0@>* >/CC0 KPSS' 0@ 0 >>@>BC j 0 j /> > B0>* 00
0> *> 00. N0> C>*0'  / B0>00j/ B0/0 j> j> BC @j' 0 * B?>'
>j B j F?@' 00@ B 0 0>0? B? > >C.
498
,.14. *(A J" 0R"%'VA$J"T
D0@' C0 B J?j/.
M> C ' 00?>' J?j  j0/0' 0@' >?> j BC/0 C>BC'  *>' 00  0C >j>/ j
@*j>/ 0F0?> BFj J?j. D0@' >?' >FC Jj  J?j /> 0@>?0C.
J0 J?j j 0> J?j - C> j BC0j /0. T> j ?>/0 F>. O j >*>?>> 0 BC. A C0
j C>' BC0j /0< T> j BBC/ BC>CF>* 0/@j0j0  F>00j0. I@' */ /0'  >FC 0@*>C0/
F>00j0. A >0@ j C> C> j >FC 0@*>C0/ F>00j0< O*@>' 0 j J?j/0 - 0 C> j
B?F>' 0@*>C0/ F>00j 0C > >*0 B0 BC0. I@' */ /0' J?j - C> j F>*0/0
>>>C' >j /0 0?B> F>00j. I@' */ /0' J?j - >? j 0?B> F>00j  
0@j > >FC* 0@*>C/0 F>00j0' 00C>* > >* BF>@j0. V0 J?j0 j B?B0 jQ>?>*
F>*0/0j0.
IBC 0' F/j/> 0 J?j - B jBC? / @j/0 0> >>>C. V0 @j B C0> @0>
F>*0/0  >0 /0j 0?B> /@jj  F>00j. Nj/0 B @0> /0F@ > BC0 >Q >j
/0j >/0j >j B BF@0C?.
U FF' F>00j @> >j >B>' j0 BC?00 @ F?0 B@>>0'  C >0 >/0j>/ >j0
B 0@0 C0 >B>. T0 >/0j0'  C> B0/0' >j F>00j >B>  F>CF>BC. A 0> >
?00 /> 0 >C>@ >/0>/ F>@j/  >j/ B 0@0 >?  C?> >j 0B >j
+>*00?0j >/0j0' jQ>?> 0@B>?0j' 0?0j B@C?> >Q F>CQ 0j0,'  0j
>/0j >j C0 B/BCC  *@0? > >B>' />  F>@/0 0 >C>@ F>00j >B>'
0  C?0  @. I B0/ @j BC> B  B?B'  j/0 *@0 0 B0/ /B@  @j 0?B>. I > B
B0/ >>>C. A@0C  F>*/ 0/0. Nj/0 > C0  *>?> BF@C>' 0 > 0 >> C> j
F>C> >/0 >j j/0 F0?@j0j.
Č>? F/0 >/0j B0 C *@0?0 ?>0

P? - *CBW
D* - C?W
C - F>W
C?C - >B/ @ >0B.
K>@0 *CB >/0j  >? j >*>/0'  >?0 >/0j0 >@0 > B?Q FCQ>Q *0j0
>?0' > B?Q j*>?Q F00. A@ >?0 >/0j0 B  >?@j0?0  @jB>/ /  F>C
BFj0@Q /C>0. U F0*0B/ @*j0/0' >? /C> B F>0C. P>BC>j /C>  CQ F>C0F0j0
  @jB F>B?BC  @0Q ?>0 *CB >/0j' F0 0  0@j. A@ / >? > >?/
499
CQ0/0 /> *>?>C. Z0 C B?Q F>BC>j F>B0 j*0. P> C>*0' >? /C> B >F0B F>
@jB FBQ' 0 F>C> j F?> % FC0 0 B 0/B@ F *> C> B >BC.
GCB >/0j >C>@ >?0 0 />@@0>/  >@>>/ ?> 0> 0C>/0C'  0
0 B?BC. Z0BC0' /  0/@j0/> 0> 0 0 B' F@0' jC0' @0' 0. K00  >@> B
F>? ?' @0>* B>0' 00  0> 00/> @j'  C0> 0@j. S? >?> B 0 0C>/0CB. N0
>?>/ ?>' > j >->>C  C> j F>CF> 0C>/0CB. A@*>C/ >j 0B >C>@ B BF@C>
0/@j?. D0'  0/@j0j > j/0 0 0B j >FQ>>. P> C>*0' *CB0 >/0j0 
>B>? >0B FBQ.
P> >/0j - C> B' >/0j > F>>/ BC0C.

K>B/ @ >0B ?> >/0j0 >C?> j 0 00 @j' >>/ >? > j F0C>
>BCF0' F>B>  0/ ?/ -  ?/ @jB *00j. N00 j @> C0>.
DC? ?> >/0j0 - FBC0?@j0 />0 BC/C 0 >@>?0j B?BC  F>00j0 @j. K>
F>BC0?@j0 >0B 0/@j0j0  C?>/ >/0C?>/ F>BC>' > C0> >C>@ *@>0@>
F>00j @j.
DC? ?> >/0j0 - C> B >0>?0j  ?0BFC0j >C@j0' >@0' >0>? BCCj' ?B
BCCj' >BCF j*' >/0j0 B0 @j/0' BBC?0 /0B>?Q >/0j0 +>/0j0,. P>
>?>* @>0 >/0j0'@*j0 j 0j @0 F>CC' j F>BC0?@j0 >B>? *0  >B>? >0B
0/@j0j0. P>CC 0 >0 />*0 BC0>?C?0 B /j' F>B> C@?j0. K> j ?@0B /j0'
F>*0/0  j0?> /jj'  0 C0j 0 j0?> F>00j. ŠC> j C>C0@C0j C?>' ? j />>F>@ 0
>/0j' BC>j B >@ F>*0/0j0 B?BC 0>0. T0> B? ? @j F>BC0j >->>C/0' 0>C>
0> B 0 j*0 BBC/0CB F0 @ 0> C  0C?> F>F0*0' 0> C> j 0>  F>
>//0.
A@  /B@/' 0  C0>?0>/ B@>>>/ B?C /0 *>/@0 >>>C0. U A/' *>/@ -  *>/@. I
A/0 j C C>C0@C00 0?0. S0/> BCF C>C0@C0/0  A/ j > 0@> /0j *>  ?/
>//  0C> ?/.
P> B?*0' J?j 0/0j F>B> /BC> / B?/ >BC0@/ >>>C/0. U B?>/ F>*0/' F>
C0?>* C0>0@>* /Q0/0 F>*0/0j0' 0> C> j @*j0' @j @>* *0 j> j0 />0
/Q00/ - > >?0j0.
P *> C> 0//> C0 j >?0j' F>*@0j/> F BCC >?0.
ŠC0 j >?< I *0 B > ?@>* B0BC>j<
Č>? 0 B@>> B B0BC>j  C @0 C@0' /0  '  C> j B? F>?0> 0j>. ŠC0 j C@> - C> j
0/@j?>. U/ j j0B0'  C> F? j0B0 - ? Q/B />*0' /0 />0  ? BBC/. D0.
D0 >?0 - C> j j0 B?C0' C> j 0@0 BFBC00. V0 Q>?> 0?jQ @j B0/> >B0
 /B@ 0 j /0. O  />0j 0 ?j @  ?j. P> C>*0' 00j0 00 j 0@0 0 / 0 
. LjB0 0 j /0Cj0@0. S0/> B B0BC>j > 0@CQ ?BC0 /0Cj - BFC@ /0Cj. A@ F>B
500
BFC@>BC /0Cj' j0 /0B0 j @0. A 00 >? /  j*>?0 0 0FC0 C@>' B0/> C@>
F>BC0j /0@> @0. I />0 CQ>@>*j0 j  BC0j 0  0 >/ >? C.
D0@' >? /0  B?>/ C@ B0/ *CBQ Q>?Q C00' @ 0. Č00 0 B0BC 0 C>0
@ K>@>' C> j @ FFj Aj0. K>@> /0 ?C@> BCC  FBC0?@j0 B00 ?C@>* BFC@ *j' 
/0 >@ BF0@Q >B0. K> >@> F>@0 >/0>>-*CB0 C0j0 @jB  B0 >>@/
F>BC>>/. O?> 0j > @jB>j F> j>Q0BC?> j ? B?0@> > @j. I B0/> ?@0B
j>Q0BC?0 +F>C>/ *F0CBQ B?C0, 0j > C>/. O 0j />*>. O?> 0j B >@ B0
AC@0C. A@' >B>?> 0j   0/0 F>B?' B0? > @j'  >BC >?> 0j 0 B?>j
F>C.
S00'  ?/ 0j0  R0' >@0 > >C?00j0 Q/C 0C?>>* 0j0'  >> j >BCF>
@j/0.
ŠC0 j >?0j< Z0C> B J?j >j 0 &. 0 > >j0< Z0C> &. 0  5.  BC>C' Q@j0C< N0
BC>'  @j 0 >?0j0 00 C >> 12 - 14 *>0' 00 B  F>CF>BC >/0 /@0 
00 @0  F> BB0@Q 0C?>BC. O?0j C0@ B /> F>B/0C0C  *@0 0?BC?Q 0@>*0.
Z0C> B J?j >j C0> 0> 0 &. 0 >j0< N0> C> j C >>' @0F0 B  B?C'
F>0?0j 0 B F@0*> j/. I >j>/'  >?>/ @j>/ F> B0 j/ B 0F0? ?0?0  >@0
/0F@0j0' >/C0 F> C> 0?>j0 CC0' 0j0 >> C>  C0@> 0  F>>  >*>/ 0>.
Č0  0> >j0' /0  />* >/0Q 0 ?' 0 F>*@0j C B0 1$ - 14 00. U / j BC?0<
T> B B? >@C0 0j0' >j/0 ?@00j @?C  jQ>? *>BF>0. SC?0 j  C>/' 0 B  C>/ F>
CC0' C>>/ F?Q 14 00' >C?00j K>@0 @jB ' >? B >/0 0> >* 0@ BC?>j 
>BC?0j ? / B  F>BC>0' >0@ 0Bj /> 0 0 >? ?C  >FC > >  @'
U>j
F?Q >0C B0*. B >C?00j B0/> C /0j0 >@0 M@0Q00' S?0QBCQ00' M0F0. S?0 ?0
& 00' >?
K>@0 F>C> > B0' >BC0j 0?j0 > >0Q J?j0. T> jBC' >0 J?j - j F>@>?'
>? B0 >*>@j>/ >/'  B0 F>/0j/0 />*0. T> j >> C>  L?C - B@*0/0 S0C0. O?> B'
F> ?>BC?>/ M>jBj0  >@CBC0' > 0@  S0jB>j FBCj.
S0 >?0j/' j?jB L?C B > J?j0 F0?@ >->>C >j  />* C F>*0/0 
>BC. >->>C B  BC0j 0 0/j C0 j >> 0 C0 j @>. L?C B 0B@ />* ?
J?j0 B0 ?/ >B// B@0/0 +>*>?/0,'  Q F>B@/ BC/C/0 jQ>? ?>@j. O?0j
 B/ *0j0 >?> > *CBQ F>/0.
P>C0C ? J?j. ŠC0 j 0 0F0 0 C/' >j >B< K00? j >?> B/>@< S/>@ j ?>/0
j0. Čj0 j 0 j  ? B0 >B// B@0/0 >*>?>> B/> 0j? @jB> K>@>. N0@0 B C0>
0 *@0?. I >> j 0C?>> >0/ J?j/0. O B >B > F>BC>0. N0F>/j/>' *' 0
0C>@ F0F0 >B @ 0F. O B  >j' BC> 0>  L?C - 0j?0 0BC0 >j0 F0?@j0 J?j/0.
K0> B 0?0 0?j>BC ?* K>@0< N0?j> C/ >?>  B0/> > >B>BC > >B/>B0.
O> 00?0 F 0 />*0. T>  >?0 00C>/  >*/0C>/. A> F>0C 0 0*>?00C B0
501
>0/ J?j>/ > >FC/ @>>B/ C/0/0' >0 C 0 0 C00? 00C0/ 0 C ?C 0
F ?0/0 j B0/> >>>C' ? F0? >/.
K>@> C* >0 > />Q ?>F@j00 j >FC 0?j>. S0 j/ B 0C@0C0 />*@ 0 ? >
>?. S00 B C> 0j B0/> 00/0.
J> > 0j?0jQ @jBQ K>@0 - j K>@> B0. T> >B0j *>C>?> B? >/0@ @j. M>* ?@> ?0
BC?0 >? >B0 B0/ >@>/' @' 0> B >> 0' B/. N /0  >/0' ? B/. O>
/> >BCC F>@/' *' 0 CF' 0 >B0 0j0j' BC' BC0Q' 0 ?>@' 0 /' 0 B0>B0' 0 / j
0>' >> >B0 >>  @>. I B?>j  >B0j 0BC0 >/0@ @j + > >j  ?j  j, /00 >
>?> K>@>.  0?>j0 B0>* K>@0 >? j >/F@C0' F>BC0j ?*0? B0 >?. O0 J?j
B C0?. A 0> C >0>/ >? *>?>C > >?>j ?BC >B0j0'  ?0B 0/C. I B/0C0 ?0B
0@>/ @ @/>/. 0 0> 00 BC 0@C>BC *>?>@ > @>j >j' ?>j @ C>j >j. O
j>BC0?>  0/. O /0 C >B0j  >j.
A> j >/0@>/ >? @0 Fj0C0 B0/0 F> B' > >0Q J?j0 @0  0?0 0?
/>j' C> j B0/> BBC?> 0 >j0j C0  BF>j BC0j. I C0 ?. O0>/ J?j'
C BFC 0 >j0BC' 0 B 0@*>C/ j?jB>* F>00j0' > T0@/0' @j' F>C>>@0 B>BQ
/00' C' - B0C0B 0@*>C/' 0@*>C/ @0  F0?. O0  BQ?0C0j >FC F>j/>? >0  @0.
Z0 jQ j j Cj/ >0  @0 - @0 F0C0 >BC. S? C> j >B> 0 jQ @>' C> j >>' 0
 @>. I C0 *> 0 jQ  F>BC>j. T0> B 0@  S0jB>j FBCj Q@j0 *>0 0j. NjQ>? G>BF>
+S0C00,  >?>j FBCj j0B> j j0?> S0/>  J?j0' >j0 B >? B0 />/' >j  0j C0 j
>>' C0 j @>' B?/ /0@>@C' >j  0j C0 > >  @' 0 >? /@j +>j? 1423,. I >BC0@
 @C0C  FBCj>/ 4$ *>0' >  / B?0 jQ>?0 C@0  FBCj +>j? 14 32-33,.
P/C/>' 0 j IBB HBC>B B 0?0>' J?j>/' >00/ 0 &. 0 +L 221,. U 0BC >?>*
>*00j0' Q0 /0j ?@ F0 >?0j G>BF>j' >j B >@0?0 1. j000.
502
,.15. S(VAR$S( ) $"P%$A(& 0L'#)
Lj B > F0/C?0 F/?0@ 0 B B?C F>00 ?>j0>. S j BC0' B? C> B >*00 0
/0Cj0@>/ ?> /0j-? j j0B>  >j0j?> B *@C0 0>0 F>Q 00. A@' B0 * BC0'
0 B C0 BBBC B Q>?/ F>j0?0/0' C 0> FBC0j ?C. Z0C> B 0@C0 >C0?0j0
BC?0>BC 0>  BF?0j jC  j0 0 BBC/<
D>j0/> > B@ B?C 0> 0 B *0 B?00 B >?>/'  @ >CC B?>j ?> BC.
N0  BF?0j >CC 0> >j >j0j0?0 j F>j0?' 0 ? B j0?@j0 *0 >j0 B  @0F0 
>? FCQ>>* 0>0. I C0 F>C0*0 0 BC>/' >j0 0?0 F>FC B' FBC0> C0j.Z0/@j?> j
0 B?C  B?0 B?>j F0?> @ - > j>  BF/> FQ?0C0 @ >j / FFBj.
T0> j  B?/ *00/0 F>Q 00. N0 F/' 0> 0/B@C >jC />B?jC0  >@
BC'>?>  B F>0 BF/C >j C> F>C?j. A@ 0> B FCF>BC0? 0 C> j BC0' *>
@C>/0*CB C0@0B' B?C 
F>C F*>?00C  0*  B ?>@j >C0C 0 >*>?00j 0.
S BC/ BFQ>/ B?C />/> F>BC0?C FC0j > 0? B BFBC0 B0BC>j - > /0Cj >j0 /0
/0B  >*>?>C F>C?>. A />0 B F0 0 > *jFC  >*>?> C F>C?0. K0> C>
0/>'  ?0/ B >?j0 F0 F>B BC?00j0  C0?0j0 />BC0 X *j0 B FC?00
 /0Cj  >C>. N C0 >FC FC0C B?C C0 j @> F?> /0Cj0 @ B?BC. O  j0> @0?>
/j0C B?>j /0B' F>0j 0/ > BC0 >j @/> ?C. PBC0? 0@CQ C>j0
/B>> B B?00j >0j BF>C0
*@C0' 0@ BC?0>BC >>B 0?> FB B? B >'  BC'  F0?.
D0@' B?C  B0/> 0 / ? B  B@0' */ /0' F>00 B 0> >*@0@>. U j/ B
>B@>?> >00?0j B? 0 FCF>BC0? > BC?0>BC' /0 0? > @.
A@ C> >0 >j0/> jB @ B? F>0j 0 >j0B/> F> BC?0>BC 0@< J B?C  B ?
B@>C
B >/ C> > j/ /B@/>  BC>?/> BC0@> *0?0C C0 >*>?>.
Z0F0?> j B? F> j>BC0?j.N C0 C0C 0FB>@C BC  0B/ F>j0?0/0 B?BC0
0@>BC.
SC?0>BC j B@0 ?>BC0>/

>C0C 0/0 /C0' >*@0@ - /0 ?0
>j0 B 0@0 ? BC0
*00' >j />/>
FFj' 0@   /0j >jC?0.
U 00j B ?/ 00 0? >/ C> B >00?0  >*@0@' 0 >Cj0 F>0?0 F>*@0C
>*@0@> B0 * BC0. I  C>/ j B0? jQ>? B>. E>C> j 0j j0 > />*Q >*>?>0
0 C> FC0j. N0 C>j BC0 >*@0@0 0@0 B F>BC0BC?> ?0j0C X >/0>0 BCC0  >j>j B
?0j B0j B?Q />*Q >*00j0. >j ?0j0C j B>00 0> C> j B>00 >@0
503
/>*Q F>@>0j0 C0 0 >>0C>j /. T0/> j 0FB0> B? C> j @>' C> jBC  C>  C.
T> 0 0 FBCF F>BC0BC? ?0j0C >C?00  />*>BC ?>?C>BC. P>@/ j B0/>  C>/ C> F>BC>j
>j0 >@0 ?0j0C' F0 j />* ?jC  >*00j >j B  0@>?0C. UF0?> >* C>*0
?>?j0
C>  F>*  B?>j/ F>*>0/0'  0 />/> ?C >> C> B 0 j >*>@>  >>
C> B 0  >*>C.
U C>/ F>*@ />C C / -?00 >BC j >/ F>0C0  0 > j  BC0j >C
>j0  B ?0j0C0 BC?0> 0@?>C0. T0> C0>  F>BC>j j/BC?> 0 BC  B ?@ F0?> >0j
BC> F>BC0BC?0 >j  C >BC?0  @j.
Z0C @ C> j 0BC0 >@>< A> >BC j BB F>0' 0 0 ?j >BC0j 00 0
 C >@j. N0 00C0 j  C>/ 0 B B0 0@jj/ >B?/> 0 F>@>BC @ B0 BC0Q>/ *@0/> 
>BC' ? 0 B?B> >@j/> B?>j BC?0>BC. M>*@>  B F>/B@C 0 j  C> C> F>?>?0C. G
j B/C> F>BC0BC?> ?0j0C< K0> j C0> C> >FC />*< S0 *@C0 0 C>/>0@
FFj >> j B?*j  *  BC> ?/. M>0 j ?0 *00 ?@j?0 B?/0' 0 />0  ?0>j
>@j 0. U B?0>/ B@0j j  C>j /j. P00>B j  C>/ 0 B? / >0/> >@0/> B?0
>. S>? >FC B @j  >0j>/ B/B@. Č>? > 0j0 B?>j B>?  F>j
0C0j'  B/j0j 0 > >00?0j BC?0 >*00j >j 
/>*@ 0 B?>j /jBC>  F>@>BC @ >BC.
P>0C> j 0 >?  B /> ?C F> >j 0> 0 B  0* B?C0. PC>/ j B0?> j0B> 0
C0> C>  FF * j />*0> ?C. A> j B0 0 ?BC0 /C0j BC?0>BC 0* />*0'
>0@ >@0 B? C ? F>  B00j< A> >> B?B> FF/> @jB>j FBQ  0/' 0 >>
F>B?B> ' />/>  0 B B>? @C   F>BC0BC? ?0j0C. R0/  0/@j0 B?>j B>?
-?0j
> Q BC ?. D0
BC0>0>' B@>/0 F>B0
0>?/0 FBCF C0.
0 @/B>j F>@j >/0j0  >j/ B
)>/ ?/0' B? B0j
C> jBC  B>*0jY
0?>j0 >*00j0' >*@0
B B0/>  F>B C0j0
@/B C0Y. R0/ FBC0?@j0 F>B/0C00 Y*0C>0 j0Y.
P0/j /0 BC C00? C0 >>B F/0 F>BC0BC? ?0j0C.
V j >00> 0 />0  j  BC0j 00C B? >/0j >j >?j BF@j0 C>>/ B?>*
?>C0. N0 >j >0 0 BF?0 F0/CC<
R0 B > C>/ 0 />0  ?0 B0/ >/0j' ? C> 0@ 0 0B F>0C00  F>BC0BC?
?0j0C.
Č>? B  B0 *0  B?>jQ F>@Q ?>C0 0C> C> B 0> /0j0 >* C@0 0B C0?0j.
MC/' F> >/ B B@>?/0 C 0B />* >>?C.
R0/ j BF>B>0 BC?>C C0 >?>. O B0/> /> B0BC0?C >? ?j  > BC0Q >00.S?0
00 >C0  /C0 /-@0 0/  F>/>  >j0  F>BC0BC?0 ?0j0C. V>?C>BC I
Cj0 C0> >@0  F>BC0BC?0 ?0j0C.
N0> >C  F>C> B  >*00 @>*/ FC/. L>* B 00?0 C 0Bj' C>>/ @0*0j0. Č0
504
 0j/0j >C ? j BF>0j0. R@C0C >@0 ?00  C> C0> >?0> 0> 0 ?0/ *0 j C>
>0F>.
P>BC0BC?> ?0j0C  C0 0C B F>0C/ >FC>/ >FC* >/0C?>* F>@j0  >j/ B F>0
/>* F>BC B j>* >jC0 0 *. P>BC0BC?> ?0j0C j BC0>00 /0C0 - BCC0 >j0
>j B? C> jBC  C>  B />*@> >*>C  0/ B?jC. N0 C0j 0' 0> B F>/C B
BC>?// F>BC>j0j/ ? BC0 BC?0>BC -   /C0' B@0 B?C0 B B? ? 0j0j0?0.
K0 C0 ?0 0BFC0 BC?0>BC >  > 0 F>? >*@0@0' BC?00j B >/ >j >>
F>?j/> B F00>/0@/ @ >j0j?/ F>j0?0/0.
K>C0 F/ C0?>* /B>>* >?0j0 ?0 00C0 j >FB@0>-C0@0B 0@0/ 00 j
/>>jC  C0@0B  BC0.
MC/' 0j>@j F/ B/> / B0/ - ?0 0 >j0  B BC>?/> BF0j0/>  /0Cj0@>  Q>?>.
U >>j / ?/> 0 F>? ?>?B>* >*@0@0 0 j>j j j>j BC0 0 /0Cj0@ B?/' 0 0
*>j B 0BF>BC C0j0BC?0 B>0>BC F>BC0BC?0 ?0j0C. N0@0 B  C0?>/ jBC?>/
F>@>0j' @>   0j/0j  F>/@j> ?C B0/>  >?/0 >0j>* ?>?0j0  >BCC
B0/> j -  BC0 BC?0>BC. E*j0 >?>?Q /B@  >/ j B@>?/0 BF>B>0
/0Cj0@>?0C > BC> F>BC0BC?0 ?0j0C. S? C> B >> ?j  /0*j /0 F>B0
>>B B0 BF>@j>/ 0/>/. P>/> C B@ ? B /0*>? *0@ *F0CB F0/  ?>@ *0
B@0 0.
N0/ B/> 0?0@ BF>@j>/ 0C> C> B 0@0 ?0 >?0' C> 0 0 j F> C0j/ 0/0.
IBC0'  >>/ BC0j B?BC >? j>j /> FBCFC. A> C /> B@ F>/> ?>@j' />/> C
505
?>?0C BC?0.
MC/' 00j B @j >0?> *@ BF>B>>BC >j B /0@ C@j ?Q ?@0j0 0> C> j
AC@0C0. OBC0 ?>* Z0j0 >@ B > 0B  >@ 0BF0Q >CQ j0  F0B. K>BCC C0
0j0  B?0>?>/ ?>C ?@> j C>.  >0 0 B@>>BC F0C 0@0j' C0j0
B0?@00?0j0 BF>@j 0/ @ 0 F>?. K@j 0 j 0*>C B?0 B  F>j0? F>0C>j 0>
@0 B0. U >>/ B >*00j B >?j0j 0?B> > ?>@j 0/0. S? > B@ j B?BC0 0
BF0?0'  /> >C>@B0C >> C> B >*00. Č>? B F>CF> 0@0 F> >C>@>/ B?B>* B0'
B0 / B >*00Y. MC/' >? C0 BQ?0CC 0 j C> B0/> B0  >C  0?@jj BF>B>>BC. U
@>/ B  F>BC>j C0 >BC?0?> - />/> F0?@j0C >*00j/0 B0*>/ B?>j 0/  C
>BC BC?0' 0 F/j @CC.
SF>B>>BC F0?@j0j0 B>?/0 F>@0  >?>? BF>0j B0/>*0 B  B  >>B 0 0@
BC?0>BC. N0 >>/ BCF B?BC >? /0 F>C - BC?0>BC  >j B /> ?0CC 0>
j0.
SC?0>BC j' F0' B@0 B?B>/ B 0 j0? - >? j F> >C>@>/ >>@>BC  ?>C / B >*00Y.
Č>? B  B0 B?>jQ F>@Q ?>C0  /0 F>C >j/ B /> F>FC 0 B@ ?> B?BC. IF0'
BC0j0 j C0>
00. P>BC>j /C> F>/> >jQ BF>@j 0/ B?j> />/> 0C0C 0 j@j
0>@0/ FC/. Č>? /> >@>?0C B?>j BC?0>BC. A@ 0 C> C0 F>C>?0C >0 F0?@0.
P>B0 @jB 0/ BF> F>0?0 C0C 0 >0  >*@0@' 0 F>C> j /C B0/ F>.
P> >00?0 00C  B/>BC >?>?Q /B@. D0 B/> @j> FC?>@  BC?0>BC' j >?>@j0
B0/> @j0. P>C> j 0 B B@0 B j BC0 >*@0@0
 >/ F00/C/0 B >*>?00j/ BC>>/ F>BC0BC?0 ?0j0C F>00 B *>/ BC0>/. A@
C> j> ?j j

j>BC0?>' ?B?. T0 0C 0> >/0C B ?>BC0/ >*@0@>/ >j' ?0@j0 ' j
j ?@>
>>. Z0/B@C >?0? > BC0j. SC>jC F >*@0@>/' 0  j/  ?C C0 >B/
F0. N0> >* ?/0 F>j B F>BCF> F>j0?@j?0C B@0' 0> 0 >C>*0j. U >>/ B
CC F>jC B/C' 0@
 >0 B?j> ?C >@j0 0. P>*@ BC ' 0  >*@0@ j B? 0> F. O/0Q BFC0C  
 >*@0@ B C0 j F>/@>. K0>  BC B ?@ F>*CQ ' C0 C >> ?/ 0C
  ?0Q.
T0> C0> > >*@0@> F>BC0BC?0 ?0j0C. S0/> C> j ?/ >*> F>?> ' F0
F>/ B C0> >@j?. M0Cj0@0 j 0@0j0 C0' 0@ 0> B BF > B@>?' >0 
F0 C >@>?0' 0 C> 0 0 /0C0j0 />* F>BC0C BC?0>BC. V B0/ F >*@0@>/ FBC0?@j0C
0@> F>BC>j  >jC. A ?0 >0 >j /0 /0Cj0@ BFBC0 F?0 j  /C0' 0@
BC>>> j j0> BC?00 0>  B0/0 ?00 B@0. Z0 0@ > B@0j0 B >/ >*@0@>/' /0Cj0@
B?C j >0 >j/ 0> B@0 B * BC0 B@ 0/0  >j /B@' 0>  /B@ B?Q ?Q 0 >j B
j*>?> C@>?@jj. P>BC0BC?> ?0j0C B?>j?B0 j /0C0' 0@> F> >j>j B >?j0 >jY'
506
?0jY' 0 0>  />0 ?j0Y - C0j @>F /0Cj. U j/ B ?0 >/0j0 > C>/ C> B
 0 >j 0 />0 >*00C 
/0Cj0@>/ B?C. >j 0@CQ />*>BC j B>00. V0j0C0 j BC> F>BC0BC?0 >j B0
B0>  B>*0j' C> jBC FC0j  >@ C0j0 /0Cj. D*/ /0' BC> >j C> B 
B?0>/ F>j>/
B@0j />0 >*00C  0> C> C0 *@0C. N0 C0j 0 >*@0@> @ B?C 0 ? F>@>? BC?0 
F?. S? C> j >@> /0Cj0@ >@ 0@0
B 0 BC?0>j F>@>?  0?j0 B  B@0 B0 0>/0 F>Q 00. N0 >0j0 F0j0 >>B
B B0/> 0 >> C> B >*00  BC?0>BCY. P> BC?0> B >> F>0/?0 B? C> j F>@>>
F>B/0C0j 
C>/ @>?0j. A> B >0 /C00 BC00 BC?0>BC  /  > B0/> /0Cj0@ B?C' C00
B @>?0j B?Q ?Q 0' @jj  >?0' B?> 0 F/C?> C0j.  >?/0 C0j
0/. P>/> C0j B 0/ @j F>BC C/ @>?0j/ 0 >>@. D0  B C>
F>BC*@>' F>C> j FC > >0' F>C B' 0*0C @0C>? - >0?C >C0 F>B0>.
M0Cj0@0 B BC?0>BC 0@> >B0 - >0 CC> 0*j 0 C> @>?0j  C> BC?00 @j 0 j
j> C0?/ 0>/ />* F>BC 0? @C0C. MC/'  >?/0 /0Cj0@>* B?C0 *
0@> >BC?0?Q @j?0 ?@> B B0?0. O? C0 00C B0/> 0 >> C> F>BC>j. S? B >B@0j0j 0
BBC?0 >jQ >> /0 >?>@j>  0 />*>BC >j B ?>/0 >*0.
U >?>/ j B?C 0FB>@C> B? F>C> C0/0B/ Q>/. P? j >Q >j @ F>BC BC @j. A 
*00/0 C0j 0/  C>/' 00?>'  B? BFC. P0 *  B BC?>C B@>? >>@>BC
F>C 0 F>BC0j @j0< E?> * -  F>BC0BC? ?0j0C. S C BC0 >*@0@0 B?*0 /0 0FC'
 0? >j. R> /0' 0@ B?0 j @F>C0  C>/ C> />/> 00C @> C>' 0>  0C0@>*0'
>'
0C. P
 @F>B>
0Bj C
00
B@>?-  C
C> j?0
B?. J @0C>j C
0j0< />0CT>F@0CC.
N0>. j ?P>C> j C BFC
*> BC?0>. E*j0
/B@  BC0j  C0*0. O0 /> /0Cj0@>?0C BC> F>BC0BC?0 ?0j0C >j F> B?>j/
F00/C/0 >*>?00 >0@j0j /B@. S0/> B  0> 0 j B? C> F>BC>j 0
0/ B?C F>B@0 /B>>* @>?0j0 /0Cj0@Q >j0C0. J0> ?0 @>*  C>/ /0j
F>B >j B >?j0j 0 /C0>/ ?>' 00 B ?C0@> F>BC>j ?0j0C C@>?@jj  BC?0>BC.
U>>-F>B ? /C0Q F>B0 B ? ?@j?' >'  >0 0 C>' >@j >
F>@>? B?Q BC?0>BC.  0 >? +0 F>*>C>?> /0j 0?j0 0, *j /B@  >BC B
>/ @j/' /0Cj0@0j0 BC>0 F>BC0BC?0 ?0j0C  F0?@ B >?j0 0?B> > ?>@j.
P/@j  0@>BC ?>C0Y' >? B ? / F0Q F>@0  F>0?' 0BC>j FC 
F/0 > 0 >j>j ? ?B 0CFB P>0C>Y. OBC0@ B j> F>?> B@0>* ?0@CC0' 0@ 0 >j C0>
C0 >BC0 F@0CC. I /BC> 0 j>BC0?> F>*@0  0C0@>*  ? 0' >? B /0QC> 00 
F>C0*' BC>j  */ >?/0' 0 F>@/ B B? ? *>/@0j.
Z>* C>*0 B  >?>?>j B?BC F>j BC?00C ?B@0 0@>BC >j0 B F>BCF> /0Cj0@j - F>BC0j
BC?00. S?0> ?>  B?>j/ C/ @>?0j/ B j BC0  /B@/0 B * BC?00 B@>j B?>j*0
507
B?jC0. S? B C B@>j? B@0 j0 0 *>*0  0 C0j 0 B?0>  F>>B >@>?0j BC?0>BC.
S@>j B?C0 00C > BF B@>?0  >>@>BC  >jQ B BC?00 B@0 ?>C0 F>j>* 0 +00@j
  C B0/> > >?,. UB@>? F>BC>j0j0 />* C 0@C F>?>@j  > /0j F>?>@j' *>  C'
>>0/  0*B?. N00?>' ?@> 0j /0  B0  >j>j B >? >>. A@ @jB B ?>C
?/ @>/ 0?j0 0?B> > C>/ 0> B >? >>B F/0 B  BC?0>BC >j0 *0 >j.
Nj*>?0 F0j0 ?>/ >j  F>/  0 ?>C0. U BC?0>BC B 0@j >0j BC>
F>BC0BC?0 ?0j0C j B0> I B>*0j0 >*>?00j B/>BC  00C >?>?Q /B@.
N0 C0j 0  >@>?0j F>j>* B@>j0 BC?j ?0 >0 B j BC0 >*@0@0 - C0j0
0/0' 0 B * - BF>@j0. Č>? C/ @>?0j/ C 0 >C /0Cj0@>* B?C0' 0 B?>j/
/B@/0 0@j  BC?0>BC >> *0  C>/ C j> /0. A> j >? ? 0 j 0 >?>/ B?C B?
0j>@j ? 0BF>0C>' F>BC0j / 0F0?> B0/> F0 F>@. A> /B@ 0 0 > > C0 *>
0C    BF> j F@0CC' C0>   C. A> B >?0j0
FB/BC0  BFj0 B/j0/0' >0  B > >BC?0C. I 0> >? >j BBC B0
@>0/>/ >>@>/' j*>?  B F>B0j BFC. MC/' FQ?0C @ >? ? /B0> 0 j
B?C 0 j*0 FF/> B? 0j>@j' >0  B C0>  >* 0@>*0 BFC. I C0> >? B?>j/
/B@/0 >@j B@>j B?>*0 B?C0. A@ 0j  0/ 0> B C> >*00.
Č>? C C>/ 0 B?  C0> 0> @/Y. P>0?0 0 B?C F/C B?>j j>BC0? FF * B
>/' C0/>  /W * FCB/' C0/> B  . N> B?C B  >* 0@>*0  @ F>C. I
? > C>*0' >? B > 0 j BC0' 0 >>B *0 B 0 B0B?/ *.
508
СЛОВЕНСКО-АРИЈСКЕ
ВЕДЕ
КЊИА !РВА
САЊ"ИЈЕ !ЕР#НОВЕ ВЕДЕ
КЊИА !ЕР#НОВЕ $#ДРОС"И
!РВИ КР#
509
САА О ИНЛИН%И$А
510
 к/и0и
С&'(*+ !+,./+ В++ К'& !+,./+ $,/()  *+./ / .&*(&,* /+./-&,*
+( ,+&'& С&&   :,+; < &, ,+./,+ .(+ ;,+ ,&/&.
(&,/+,&;&- ..&=
О,.&.+ С&'(*+ &>/ + .&?+ >/ .&?&( '/>@ *+,  (/ ?&,&/ /+ /
+>+.(/@ .+,A&*B+ >+(&& &.+ ,+.> CА,*> ,.&>&=
Д,+.+ ,.+ . /&@ & . *+,/D /.&/ &/  &.& &(&>/= Р.+ < (/  (&*.
/ /* ./+  +E /,/>. /. ,+. ?.&'&= "& (&,& ,.& D/,>& >& .*+
F+?&  E. >. +/&  >+.*>& /( , ,+. &D&E+(&@ &?E&  E;&=
О.& *+ ?& :,+;+ ,+./,+ .(+ ;,+ ,&/&. (&,/+,&;& < ..&  &G+
/./. /E >&=
# (&,& ,+>+.&@ CА,*& ,.& /:& *+ &/ (+>+G ?& ?,&' ,&?(
,/FB+. /E& >&H ,+./ &.,(&@ +,(  ,+?/ ;,(&  ,&?,+?&@ +&.&&, >&@
&./-&/.+  ,+>&./-&..&+ ,.+@  >./ ,=
ICА,* ,. /E >& + ,+&*+ .& /.> +>.&,>& ,+./,+
.(+ ;,+ ,&/&. (&,/+,&;&-..&@ &/ E + &&/  &G+@ ?& .&F+
/(/>+@  &/ ,+.& >,/( .+ E ?&>,&  E+?,+>+.@ +B & E +   EB+ ,+&&& 
//+'&  //+'+=
Д& E + ?&>/ &/ С&'(*+ ?+&*@ (,+E& >&(   & + && С&'(*& &(/*
/ 16 F/&= С&& F/& &,: 9 ,+/&@ &  &/> ,+ / *+./> ;,(/>@ /*& + ?/+
поднебесни!@ ;,(&./ *+ / 16 ,.&= Н& &/* /  / 4 F/+@ / + & &+ (,&.+= Д++(
С&'(*& .& 36 /& &(&G&* Ј+&. К,@  (+ /+@ /*+ &,:+ ./ 144 F/&@ /+?&.+ 
/>/B (, &+ /*+ >E/?* (, +(&H Ј& +( G)@ Н& +( /&  F& ,+&&) 
!,& +( +( /+./-&,* E//&)= Д++( ,/& С&'(*&@ /* &,:+ 1296 F/&@
 11664 ,+/&@  186624 >+A/E./ +*(*B CА,* ,.&@ &'&&* >+.
/. ?E/,. /* + / .&*,+.* ,+>+.& .&?& - ВЕДА@ @ &/ /,(>/ &(.
/E < ЕДДА=
С&'(*+  &.+  D/,> *&/& & ?&&.+  ,+ // 40 000 /.&= # !,/> К,
,& + / ?&/+(>& /*+ *+ .&,/>& В++ Р&+  Н+E+/ Р/& &/ E/ !+,.J / /&A&*>&
/* ,+(/*+  EB./(@  (/ С&,/// К,&  Д++++( Д++( К,/& K/(&@ (=*= (//>
40176 /.&@  >.// / +> ,/>=
!, ,+/ .& &,+>+. , *+?@ & CА,*+ &,.+ ,+./ CА,*/ *+?&) .&. 
/+. :,+;  %+?&./> I,&>@ /.+ 7452= / (&,&'& +(&@ F(/ //&,& 106722=
/. / /.&'& И,*/ А&,& (=*= 1944= /. / I,(// ,/A+'&)@ & ,& /.//
511
(&./G+. /+./-&,*  ,// /F(.& .& (+,(/,* L+//*& @ &/ + &:+
 С&'(*&>&@ .& С+(/* %+>G Р&+ (+,(/,*& / #,&& / L&*&&  / С++,./ /+&.& /
>/.// А(&*&)= "/ *+ '+./  (/& F(/   ,> +;+.*&>& /*+(+ &(@ & ,/>
.F(&&'& /+. /F(.&@ E+? (,&& F+?+ >./+ ,+.//+.+ ++ '+@ I&,&(+
 С&'(*+ ,+. L//&@ / (&& &.+  /+.>  ,//> /F(.&>& L+//*&=
Н&? L+//*+ .&(&/ *+ / ,+./ .&?& ,++ И,(F &,+>+./H И,(F < И*
!"#&*F*)= # ,+./> CА,*/> *+? /(/* ,.& И,*@ *+ *+ /./ ?.&+'+ < E+&@ (&
/&=
!, ,+/ .*+ /,FB+.& /*+(& D/,>& >&  /,(/,&D*+@ +B ,&@ /*/> *+ 
20-30 /.&>& II +& / I,(// ,/A+'& &?&. .&F ,/. /. *+?= $./+ ,+ 
&(+  /*/* ,/E(./* /./@ *+, .  ,/>@ & //(// .+  /*+(/> *+? .+>& &.&/&
&(> ,+>&  />&=
# , +&> ?&'& 1944@ 1950@ 1956@ 1963@ 1968@ 1973@ 1980 /.+) E/ *+ G+.
&>/ !, К, MС&'(*+ !+,./+ В++N@ & (&  ?&'& F(&>&.&  >&/> (,&:  E&
(E,&.& &./> / /F(.&>& ,+./,+ ;,+ !,&/&. (&,/+,&;&-..&=
Д+/ (,&:& ?&'& ? 1968= /.+ ,/> (,&./,(&  ?&+. .&+:. /,&.  /. *+
M?&&G*B (/>+N /+/  ,&?.+ ,:&.+  /E&.+ &,+=
О>/ ?&'+ /*&/ + /.+ 7500 1992= = .=+=)@ .&/. F(/ *+ / ,&/. /,&.&
,+(,/&. .&*F ,//+B /,&. ,+./,+ ;,+ < О,+. $*+ MO& < I,&> И.*+N=
"/ ?&'+ + /*&/  EE/(+&>& ,&& О>&@ &   EE/(+&>& .+/;.+
//F/ (&./&= Н& /./ '+& (+.( F ,+D+,&(+  +>.&,+ ,&/+ / ,+./*
+, С/+.&  А,*&;&=
Д++(/ ?&'+ /*&/ + 7507= /.+ 1999 =.=+=) < /./ *+ ?&,&/ ,+(&G&/
/+(& +,*+ MС/+./-&,*+ ++N  /*  G+.  ,/F,+.& +,?*& ,/ ,+/&
!,/ К,& MС&'(*+ !+,./+ В++N  ,+/ MС&+ / И..?>&N@  ,+&;* !&(+, Д*& /;&
А+&.,& I'+ А= Ј=)@ & '+/> />+.(&,>& / /E& (+(&@ &/  ,> ,/?>&=
Н//@ ++(/ ?&'+ MС/+./-&,* В+&N ,/ ?& /F( /(,+E) (&/A+ &,:
,/F,+. +,?* ,/ ,+/& MС&'(*+ !+,./+ В++N  MС&+ / И..?>&N@  />+.(&,>&
.& /E& (+(&@  ,&/> F(&>&, ,&F&&@ /*+  + /*&+ + .+/>&(E./(
,&.&, D/.(/&= О> (/&@  ( К' *+ >+(.(/  .+// /.&  ?>+.&=
!,/? &,:+ ,&?(& ,&(& /E&+F(+'& / Д,+./* +, ,&,+&& <.?>= И (/
?&'+@ &/  ,+(/./@ .&>+'+./ *+ .///E./G+.> /+./-&,*> /F(.&>&@ &/ 
>& /.>& /*  / & + /(&. (&*. Д,+.+ >,/(=
# ,+/ !,/ К,& MС&'(*& !+,./+ ++N +(/&/ *+ .+// K,+;/&@  ?&(/
+ ? С&'(*& >/:+ .( ,&?./>@ & > *+ &&. .+?>+'+. >&/= # //> ?&'
.*+ /(./ ,&(>&+.& && ,.&@ (  F/&@ *+, & /E*&F'+'& >/ & &* &>/ K,+;
 К&+.-И..?@ (=*= P&, Д,+.+ $,/(  /+./-&,*> ,&>/>& 
512
+(F(>&@ !/(. ,+/ & /+:.> (>&+'>& ?&(+&/ E >.// (/>/&@ & /> (/&@
>.// (/& ? Д,+.+ $,/( .+ (,+E& /(,&( &>& +(& "&>+===
К/>+.(&, ?& .&*.+,&?>G*& >+(&  MС&'(*&>& !+,./+ В++N  MС& /
И..?>&N &./ *+ !&(+, Д*+> А+&.&,@ /&&, ,+./,+ .(+ ;,+

,&/&. (&,/+,&;& < И..&=
# (+(@ (, (&+  ,+/ &'+. / (&&& /?.&&&* & + .& (> >+(>& .&&?
.D/,>&;*& /* *+ */F ,&./ &&(  /(,+./> /E@ *+, ?.&'&@ .&>+'+.& :+' Д/E, 
!,& .+ (,+E& /,(( .& %/===
",+.(./@ K,+; ,+./,+ ;,+ ,+/+ Д, К,= Н&&>/ + & B+(+ +  ++(/*
'? +,*+ MС/+./-&,*+ В++N /?.&( & .&(&/> MС&'(*& !+,./+ В++N=
Q,+./ ?&&F(/
MА&,N 7510 2001=
513
$%&'И *+,./ /0

*+,./% &И2% 3,0+.$'И
1
+,2 *+/И
$%&'И% 1
1= # ,& L//&@  И,*/> А&,2@

.& FB +( ,+& И,*&  О>+@
,&* В+/ I,&>& И.*+ 3@
/ С+(/ &>+.& А&(,+@
(& + & .+E+& В&*(>&.&4@ E/:&.& /*&===
1
=елокуне Са>тије еруное Веде састоје се и$ деет круоа? Саки кру риоеда о једно" од деет
дана, токо" који@ су народи :асе Велике у иријско" Aсарду ра$оарали са Bоо" .еруно"?
2
ријски Aсард C рад Bооа на реци риј Aс C Bо који Dии на Зе"#иE ард C рад7, одинут је одине
5028 осле Велико .ресе#е>а и$ аарије 104&&8? одине ? н? е?7? 9а >еоо" "есту сада се нала$и
саре"ени рад ("ск, такоFе на у%Gу река (" и рти% Hије је старослоенско и"е риј7? ријски Aсард
ра$ру%или су Iунари одине &038 од Стара>а сета 1530? ? н?е?7? Сто тридесет одина након тоа руски
историHар и картора* Се"јон :е"е$о, који је саста#ао карту Сиира ораио је на "есту ра$ру%ено
Aсарда и одатле уутио ис"о цару Aлексеју Ми@ајлоиHу :о"аноу да је нео@одно оноити ра$ру%ени
рад на у%Gу ("е и рти%а? ;о исто је нао"енуо и на 21? листу со JAтласа СиираK који се ојаио тек $а
ре"е .етра L, одине &204 16'6 7? одине &224? 1&167, уни@ 20 одина осле и$даа>а JAтласа СиираK
Се"јона :е"е$оа, о ука$у и"ератора етра L, на у%Gу ("е и рти%а одинута је ("ска трFаа која је
касније остала рад ("ск?
 дрној историји о"и>у се Hетири $е"а#ска рада која су се на$иала AсардM Aсард ааријски,
који се нала$ио на р@у ланине Мира сета7 Меру7, на сетој $е"#и Aддрији, на Сеерно" континенту
који је отонуо у "ореE Aсард ријски, о ко"е с"о наред оорилиE Aсард Содијски, који се нала$ио у
Малој A$ији В? NHерако с"атра да је то рад 9иса7, у Содијани, јединстеној дрDаи која је руDила
достојан отор ојска"а Aлександра МакедноскоE Aсард Сејски, који се нала$ио на територији
Скандинаије? .осле елико оDара, у ко"е је тај Aсард и$орео, на >еоо" "есту и$раFен је нои рад
који је доио на$и сала?
3
Велики Хра" нлије C Хра" .рао>а? ( то" Велико" Хра"у саHуано је сеGа>е и у друо" сето"
реда>у JСае о нлин$и"аK које се Hуа на сланду, а ео %та оно каDеM JрDаа у A$ији, истоHно од
;анакис#а на$иа се $е"#о" или реиали%те" Aса, а >ена рестоница се на$иала Aсард? ;а"о је
ура#ао онај који се $ао (дин? ;а"о је ио Велики Хра"???K Саа о нлин$и"а, ;екст LL? оледај и
нао"ену7?
4
Вајт"ана - !етеGа нееска коHија, којо" су Bоои и #уди утоали и$"еFу Зе"а#а сетоа7? .остојале су
и Вајт"аре C елике 9ееске коHије, које су у сеи "оле да носе и до 144 Вајт"ана?  :а"ајани, коју Hуају
станоници ндије, Вајт"ане се на$иају Ви"ане, а та ра$лика у и$оору се ојаила рилико" реода са
ХOAријско
у :-еди LLна Санкрт? (иси
"иленију" ра$лиHити@
? н?е?7, и у друи"летеGи@
дели"аојеката C JВи"анаK
која су до нас до%лаCи$
среGу се не
дуоке са"о у :а"ајани,
дрености?  :единео и
стра%ни Bо ндра кретао се у а$ду%но" роду, док је одио ору роти де"она уни%таајуGи радое
соји" стра%ни" оруDје"?
!етеGи аарати дрени@ оисиали су се као J"етеори окруDени "оGни" олако"K, као Jла"ен у
лет>ој ноGиK, или као Jко"ета на неуK? 9аоде се Hетири тиа летеGи@ аарата C J:ук"а Ви"анаK, JСундара
Ви"анаK, J;риура Ви"анаK и JNакуна Ви"анаK? :ук"а Ви"ана и Сундара Ви"ана и"ају олик конуса?
:ук"а Ви"ана је оисан као летеGи аарат са три једра и окретаHе" у најниDе" делу? 9а друо" JсратуK
514
Д/ + F(&& .& %+>G

E+F+ /,:+.& +> *&*+>  &>+./>===
===========================================
2= С&  (,&.& ,&:& (/* Н+E+/* В&*(>&.

Р// ICА,*  Д&CА,*@
Р// Р&+.&  С+(/,&@
/A+  ,&(.;  Р//& В++ Р&+@
/  + В+. ,+E,. &
 ,+>, В/
 + L/& Ј+./&5===
===========================================
3= ОG&  +  /&?@
 // В&*(>&.+ /+&  ,+/>&@
 >.// &.&  L//+ &====
И /(/,& + В&*(>&.&@  ? '+ *+ ?&F&/
/&/B+. С+( L/ Н+E+===
====================================
=====================================
4= 4)= И ,++ L/ В+./,+,&.H
Д/F&/ &> ? #,&*-%+>G+6@
? Н+E++ С&,+@ + (++ +( И,*@
 ,(/>& В,*&@ /,+ А&,& .+E+/@

иле су каине $а утнике? JСундара Ви"анаK у "ноо"е лиHи на J:ук"а Ви"анаK, али $а ра$лику од >е и"а
улаFенији олик? J;риура Ви"анаK је еGи род? (си" тоа, тај аарат је и%ена"енски - "оDе да се
уотреи и $а а$ду%на и $а ододна утоа>а?
Сао%те>а о о летеGи" аарати"а рене ндије $аслуDују осену аD>у? .оред о"енути@
Ви"ана, та"о су ероатно остојале и друе Jа$ду%не коHијеK C Jани@отреK? СудеGи о корену те реHи,
JаниK C оа>7, лет ани@отре ио је раGен атрени" ексло$ија"а или и$ациа>е" ла"ена?
рени и$ори ооре да су остојали летеGи аарати $а утоа>а у ределе Jсурја "андалеK и
Jнак%атра "андалеK? )аки су то ределиP Сурја на санскрту и саре"ено" @индију $наHи Сунце, а "андала
C с*ера, оласт, нак%атре C то су $е$де? 9е ука$ује ли то на летое у унутара%>ост СунHео систе"а и на
"еFу$е$дана утоа>аP <ини се да је оде риодно нао"енути дуоку уеFеност дрени@ ндијаца у
остоја>е "но%та Jдруи@ сетоа и ространстааK насе#ени@ сар%ени" иGи"а, а која је на%ла одра$а у
"итои"а?
5
Bо Једини C то је .ородите# :ода, неотуFии део ;орца на$ано :а-М-Ха, Једини Bо-.окроите# си@
:одоа Велике :асе и ото"ака 9ееско :ода, Bо-.окроите# Васе#енски@ Сетоа .рае? Bо :од је
ерсони*икација "но%та Bооа и .редака, Један и МноDестени исторе"ено? )ада Слоени или Aријци
ооре о си" соји" реци"а C оHеи"а, дедои"а, радеди"а и Hукундеди"а, они ооре C то је "ој :од?
Qе"у се ораGају, када и" је отрена одр%ка Bооа и .редака, јер су то Bоои (Hеи Слоена и Aријаца,
а они су >и@оа деца?
6
рај-Зе"#а - ланета рај у оласти (рла на Сарооо" )руу?
515
*&@ !+,. ,/>/,:&;7@ . С&,/&=

СF&*(+ G  ,&(.; Р//& P/+* >/*+ ,+@
/*(+ / >/* ,+===
Р&(E/,@ ,&(. ? Р/& С+(/,& /E,&( + !+,.H

К&: .&>@ ,&*@ С+( В/A/@
/(/*  >,( ?& ,&(.+ .&F Р//&R
5= 5)= А !+,. ///, ,&(.H Н+>& >,(
?& ,&(.+ ? Р/& Н+E+/&===
С& /(,+. C */F (&*. .+/>; ,;&@
L/ ВF'@ P&, С+(/&@
О(&; С&,/&@ & >/* +@
.&*E/G /  $,@ ,&?,+FB+===
%.&>@ +.& !+,>,/( L//&=
P&  /./& / *+@ (+G /(&F@ В+ "&*. ,&/@

.+ /A* L//@ *+, ?& ' .+>& >,(===
6= 6)= И (&F+ G ,/>/,:;& $.//>,/H
К&: .&>@ С&,/:B8@ ,&*@
?&F(/ С+ L/& Ј+./  //&.; L/:*@
(+> /?.&'& В+& /B+ L+?>,(./( & (+.R
К&: .&>@ ,&*@
>&  >,(  +( Ј&9@  *+ + E+?>,(./10R
(& *+ / (/ /& (.&R
7= 7)= С&,/:B > ///,H И *+./  ,/ *+ ,&./@

& &>/  ?&E &
+& + / >,(@ G=
Ј& & /E>&./> .&?&> < >,(@
& .+-/E>&./> .&?&> L+?>,(./(===
&
.ерун ро"одрDац, син Сароа C литански .еркунас, латански .еркун, санскртски .уру%а7 C Bо
.окроите# ратника Велике :асе, $а%титник Зе"а#а :ода Сеторуса :уса, Bелоруса, стонаца, !итанаца,
!атанаца, Лат+ала ,ем+ала, .о#ака, <е@а, Сра и др?7 од сила .акла Сета ;а"е7, Bо-ро"одрDац, који
ура#а Му>а"а, син Bоа Сароа и !аде C Bоородице, унук Bоа Ви%>еа? (тац ;ар@а, на$ано
аDдоо"
Сарооо"јер је #уди"а
)руу?  ои"дао деет к>иа
Са>тија"а Веда Са>тије
риоеда Ведеосети
се о треGој аDдоа7? Bо-.окроите#
Bоа .еруна оласти (рла у
Мидард Зе"#и?
8
СароDиG C у дрена ре"ена си који су станоали на нееси"а, а такоFе и олиди, ко"ете, "етеорити и
"етеори, на$иали су се сароDиGи"а?
'
Сет #уди .ри"? ре?7
10
Bе$с"ртно C т?ј? еHно? .ре*икс е$ ука$ује на отсусто неHеа, а ес C на рисусто "раHни@ сила?
Bе$с"рти C то је еHностE есс"рти C то је есник с"рти? (о је аDно, јер раније није ило оделе реHи у
тексту?
516
# &>//E>&. Л++11 /. @

/E>&./> + .+ /(:+ E&'+  !,&=
И >,( .+ ,/:,+@ /( ,&@ ,/A+.+@
/.& .+>& ,*+> /E===

С>,(  (+ // +E+@
& ?& +E+ .+B+(+ *+ .&B===
8= 8=) Д, G >&(,&* & #,?+; < L/ >,(
.*+ (/ F(/  >,(@ & &F *+ (  С+( !,&+ E+?>,(&.@
/.  ДF&>& &F>  Д ,+E&J
"&* L/ ;&,*+  С+( !,+&&@
E& *+ /. ,+>& E&>&@ & ,+>& .+E&>& . О. .*+ E&===
В/G/> #,?+;& / Д+;+ P/+*+
*&G& + .+@ ?&E&  >,(@
/*& .& + ?>&  /++===
9= 9)= С+E./FB /,&.  (&@
*+.(/  ДF/> /+ .+ /(:+===
%&E+ G  &( >,(
 (> (+> @ >,+F@
/+(  /+(  +( Н&+ /+&*===
%& '>&@ & (& E+ +  (&@
/(& >,(@ ?/ *+ $&,*/.&===
10= 10)= %&E&G+. /*> +&(./(>&@
(,+B ?& '/> //>&@
G .&(&G&* &   (/> ,&;

 .+ +&* & ?&/E* >,( >,(===
#>+(/ (,+>G+'& & ,&+.> ;G+>&@
.& F(&  С&+( G /?&@
Д+(+ P/+*+  $&,12 ,/A+./@
/+B+ & + ,(  К, .&&+ 
.& (/> ( >,( & +&===
11= 11=) "/ *+ < +& ?&E& /+B&'&@
 *&/> ;G+>& *+.F +@
,+B+ +  !&&/13 / *&//> (===
11
!ее C есници Bооа, који су #уди"а Велике :асе реносили о#у и саете Сетли@ Bооа у
@ри%Gансту али !ее се на$иају AнFели?7?  Hаст есника Bооа даали су и"ена деци, на ри"ерM "у%ко
и"е оO!е C саре"ено (ле унук !еа7 и Dенско и"е оO!еа C саре"ено (ла унука !еа7?
12
рено слоенско-аријско и"е $а ланету Зе"#у?
13
Слоенско-аријски на$и $а Сет ;а"еE акао у који о"ано" и лаDју $ли "оGници до"а"#ују #уде Велике
:асе и ото"ке 9ееско :одаE скандинаски Јотун-Хеј", сет ианата који леDи истоHно од МидардаE
@ри%Gански рај C де" или јудејска раостојина Aда"а и е C ден, такоFе се нала$е истоHно од
517
!/,&:+./ +?/> & *&/> ;G+>&@

/ '>&  &.  ./B >+B@
.&F+ ,+./ Ј&
/'+ & + &'& /G&F'+>@ С+( Ј&+===

=========================================
12= 12=) # +( Ј&+@ F(/ & *+ Р/ ,/*&/@

,/@ F(/ G+ /,&:&&
(/ *+ :+G& ?& (A>@
*+, /.& E,?/ ?& /E/> /& G('  //(=
"& (, ?,/& (&>.
.+,&?>.+ G+ >,( ,/
&  С+( Ј&+@ &>/ /(/*&. G@
 /*>& && С&+(@

/(/*&./FB >,( + /E+A*---
======================================
13= 13=) #(,+>G+./> >FG ?E,&.& /+B&'& >,*@
,+?,/FB  '>& + (,+E& E/,(===
%& (&+ >,( .+>&@
*+, /. %.&'+>
.&&&  (,&(  ,+&?F >,(===
А /+ /* (,+> ?& :'&>&@
B ?& (,&(>&@ .+===
Н/@ & /E+ /,/.+ :+G+@

/+ & +E+  ,&F. (,&( /&===
=======================================
14= 14=) С> EB>&  G>&
!&&/ ?+& &/ (&>& .+,/?,.&J
&/ E+?>.@ E+?E,:./ + (,+>G* & ,/&*===
А /+@ /* *+ /,./ E+?>G+@
F(& >,( >/:+ .(R
А / + /,+.+ &( Д,+.+ $,/(
(&* . / +> ,/>  .+ >@ 14
&/ & *+ ? +E+ ?.&/ С K/(&T

=============================================
15= 15)= .+@ /+&  ?&E+/( E// Ј&@
+(/ (/ *+ >,(J & /.  <  //> ?+>&G/> (+====
Мидарда?
14
(си" о с"рти .ри"? ре?7
518
P/+ /* *+ /?.&/ $,/(

L//&  /* !,+&&
?.&@ & + (&/ ,&A& >,(@
 >,( & /+ .+ &F===

И? '+& >,( .+(&*+@
&/ F(/ >,(. .+(&*+
& /+  /E&( >,(===
===============================================
16 16)= И (&/ *+ !+,.& О.@
,&(. ? ,/& CА,*/H
&: .&>@ ?&F(/ //,+  &?* В/@
& ,./F+'+> :,( E+,.
G >/ /(B E&:+.+ +(/+ !,&+@
.&*(*+  .+,+/.+===
В++  .&?&* .&*F> ;G+>J
& / (/ ?.&@ &/ + (&* /&F'> //>& >/:+ E&(R
=============================================
============================================
!ЕР#НОВА КЊИА $#ДРОС"И
КР# !РВИ
САЊ"ИЈА 2
1= 17)= О//,/ *+ О. !+,. С+,+,&.H

С&>/ /. /* . /?.& В+ Д,+. $,/(15
(& (,+>+  ?& ' ,+./ *+ ?.&+'+ /./
/ +> + //,  "&*.> В+&>&===
О/E/A+. / /,/. :+G& (,+>+ & F+>@
B (+> .&*F+ Д/./ ,&?/*&@
/E&;*B /,+F.+ (++ ,&?/*&===
2= 18)= В :(+ / %&/.>& РИ"А16 
/ %&/.>& L/& Р/& < *+./ "/,;&@
*+, / (> ?&/.>& :+  С+(/
15
Велику рену Мудрост C т?ј? ;ајне рене Веде, >и@о дуоки ду@они и ду%ени с"исао е$ који@ је
Hоеку те%ко да наFе истинити ут ду@оно и ду%ено ра$итка?
16
:;A C 9еески Закони о Hистоти :ода и )ри, који су #уди"а дати у дана ре"ена? .о%тоа>е Закона
:;A сасаа народе од дерадације, и$роFиа>а и и$у"ира>а?  JСаи о нлин$и"аK оори се да су Aси
о%тоали :;A Законе, а да су и@ Вани нару%аали и Dенили се соји" сестра"а?
519
 %+>G+17@  > &+G+.&>&===@

/*+ *+ &?&/ В+ Р&-$-I&18===
И .+ /?.&* /. >,(@
*+,  >,(  (&>& .&( (+ С+(/+@

& С+(/  L+?>,(./(  +/(/> .&. '/+ K/(+===
========================================

3= 19)= И ,++ I&,*+@ В/ !,+>,H
С+( .&F !/,/(+G@
&* /*+ >,+ ?&/+ Р//>& /+*>@
/(/>;>& Р/& Н+E+/  Р&+ В++@
& E И(.&19 .& $&,-?+>G@
& К,&20 ?&+ .+(&& ? .&F+& +(&@
& . />+. .& ' .+ /(&.+===

========================================
4= 20)= О//, !+,. ,/>/,:&; !,+>,/> В/21
 >& /*  + / & & *H
/?.&*(+@ G@ %&/.+ >/*+@
/F&*(+ / >/* ,+H
Р/(+G+ /*+ /F(*(+@
  (&,/(  +*(+@
*+, &/ +  / '>& E,.+(+@
(&/ B+ +  +& &F& / &>& E,.(===
(((+ (&,+  >&+@

/++  >&(+,+@ ./+  B+,@ *+, (/  Р/A+. &F@
>,/(  ;+( .&,/& &F===
# +>& /*> &(&*(+
GE& & С+(/* %+>G Р&+@
& + .+ E ?&./ +>& ,+/>/,>@
+B & E >/ & (&,&* +&
*/F +.*&  */F +F&@
1&
алактиHки $е$дани систе"и и >и@ое ланете?
18
Велики :а-М-Ха C :а"@а, санскр? Bра"а7 C Једини ;орац, 9еса$нат#иа Су%тина, која је и$луHила
/иоторну СетлостСетои?
Васе#ене и насе#ени и .роитну Ватру Стара>а Сета нлију7, и$ које су настали се остојеGе
1'
стина C рускиM .рада? стинити $акон и оредак сета .рае сета Сетли@ Bооа7?
20
)рида C лаD#ии $акони и оредак рисели и$ Сета та"е који $алуделе #уде оде у .акао? ;и $акони
и уреFе>е нала$е се у отуној суротности са стино" .радо"7?
21
Се%тенослуDите#, /рец, најстарије, најдреније ероисоести на Мидард CЗе"#и C инли$"а ере
раредака7, Hуар дрени@ Сети@ текстоа?
520
&  & С+(+ %+>G+ &F+===

6@ 22)= Н+ (/,(+ +& +E .& /,(@
+B (/,(+ +&  /,(
Р/& /*+&  Р/& Н+E+/&===

!/>/?(+ E:'+>  .+/G '+///*@
*+, & &>& .+/G& /A+@
 &>& B+ E:' &F />/B===
Д/E,& +& (/,(+@
&  & Р/& &F+  !,+&& &F@
& (+.+(+ /,/(+G(/
С+( L//& &F===
8= 23)= С> &>& />&:(+
?,&' I,&>/&  С+(F(&@
&*(+ $,/( L/:*@

$,/( Д,+.22===
!+,(+ ,+ &F+ .&/. //& &F@
*+, / ,+ /*+ .+ >&@
(&*  L/:* E===
P((+ +  /&>& И,*&23@
,++ F(/ (++  С+(/* ?+>G24@
& E /,& /*+ E+/ (+/@
/+( & /> L/:*/>===
8= 24)= #,FB*(+ .& %+>G &F/* %&/. Н+E+@
F(/ &> &/F+ С+( L// &F===
!/F(*(+@  G@ ,&+ &.+@
22
(а $аоест Bоа .еруна ука$ује на то да је народи"а нео@одно да као сети>у Hуају не са"о соје
Веде, !еенде и .реда>а, ес"е, риHе, еое, еG и соју дрену културу и наслеFе .редака?
23
 ода"а рија C риј, дрено и"е реке рти%? .остоји :уна риј C која се реоди као ела, Hиста ода?
(д то $наHе>а настао је на$и територије C Bелоодје?
24
 Сетој $е"#и C осеGеној $е"#и :асе, т?ј? Bелоодје, Сед"ореHје C де теHе седа" рекаM %и", ;оол, риј
рти%7, (, Јенисеј, Aнара, !ена? $ те Сете $е"#е ели народи су се раселили о цело" ероа$ијско"
континенту? ( ти" сеоа"а ооре Сета реда>а ра$ни@ народаM J??? 9а лаослоена остра на%е )ланое доели су
друиди оFени Bоои"а и$ Велике Скитије, а у Велику Скитију на%и реци су до%ли и$а ланина орасли@ HиHко",
са оала Сете Bеле реке, де стоји рад BооаK Nкотско реда>е, рана "еле, текст RLLL7E J9ад $ло" се у$диDе
$е"#а
Златноде се осеGа
ко%аE лаDенстоE
С"атра се, да се $несена је на
она нала$и онасредини
Сило" у@а,
и$"еFуи стока
$ато се и
на$иа а$несено"???
Заада??? ;о је C ут
 то" ространо" а$несено
сеерно" крају???
не Dии Hоек насилан, е$осеGајан и е$$аконит??? ;у се нала$и са$еDFе Сате, ту се а"ти >еоа елиHинаE (де
је, сусти%и се ка Dрти, ;ару утрдио Велики .редакKдреноиндијски е Ма@а@арата, J.утоа>е B@ааанаK,
лаа 1107? 9а сееру ("ске оласти до данас остоји река ;ара и саре"ени рад ;ара одину одине &102 15'47?
рени рад ;ара, који се о"и>е у Ма@а@арати рона%ли су ар@еоло$и крај у%Gа река рти% и ;аре одине &500
1''27? Саласно летоиси"а дреноруске инлистиHке црке раослани@ староераца C нлина, ;аријски рад -
трFаа одинут је одине 3502 2006? ?н?е?7, ре друо @OAријско о@ода на раидију дрену ндију7?
521
,&?.*(+ L/:*+ ,&?.+===

Н+ ?&E/,&G&*(+ L//+ &F+@
&(+  & L//& &&  >/>,+
 ((+ E&/.&/./(  >/( L//& &F===

9= 25)= Н+ .(+ ,++ +>& &F>@
:(+  '>&  >,  /?===
.+ .:&&*(+ /(/*&.(/ , G@
& E+ E .:+./ E/ /(/*&.(/ &F+===
Н+ .(+ ?/ G>& , +,&@
*+, *+ L/-"/,&; *+&. .& > %+>G&>&===
 .& > С+(/>&===
10= 26)= Н+ ,/&*(+@ @ %+>G /* ?& ?&(/  ,+E,/@
*+, B+(+ ,/+((/ .& +E+ ,?&(
 .+B+ &> E( /,/F(+./  + &.+ E+? /(&(&===
(((+ ?+>G /*25 
/,:*+> (.> /E+(+ + .+,*&(+G+ Р&+===
11= 27)= (((+ Р//+ Р&+.&  С+(/,&26
/ ,&/& < (A.&;&@ /* / ?+>G &F/* 
& ?> />>&  & /,:*+>=
Н+ &(+ + /*/> />@ ,+.F  /E,&.@
.+/ + &(+ & +  E,&.(+G/ /G& ,&B&(+===
P&*(+  (&*./( $,/( L/:*@
.+ /&*(+ "&*. $,/( .+?.&E/F;>&27===
12= 28)= Н+ E+A*(+ G+
/* .+B+ & & F&*
 /E,&(+ &:' .& ,+ &F+28===
P&*(+ ,&>/+ /*+  С+(F(&
/ /,+ .+?.&E/:&;&@
&/  .+ &&(+ С+('+ С+(+ Р&+===
25
Nтитите и $е"#у соју C $а%тита родне $е"#е, со :ода и соје Вере од наада неријате#а C туFинаца
је ростеена дуDност сако "у%карца и$ Велике :асе и сако ото"ка 9ееско :ода?
26
Nтитите :одое :асена и Сеторуса C оа $аоест је ууGена :одои"а @OAријаца и аOAријаца који су
$нали да расо$нају лаDну ин*ор"ацију од истините?
2&
9е$нао%ци"а C т?ј? иноерци"а и инородци"а? 9а ри"ерM Велесоа к>иа не$нао%ци"а на$иа ле"ена
неријате#ска ре"а Слоени"а, која су оорила друи" је$ици"а и кла>ала се друи" не слоенски" и не
аријски"7 Bоои"а?
28
Н+ E+A*(+ G+ /* .+B+ & & F&*  /E,&(+ &:' .& ,+ &F+ < /& ?&/+( .&> //, & .*+
/(,+E./ ?& (,/F( ,+>+ .& /.+ G+ /* .  (&' & ,&?>+* >&/ /./& F(/ //,(+= #
,FB&.(@ И *+ :+FB+ ?,&?/ / ?&/+(H MН+ E&;&*(+ +('+ >&  .+ E&;&*(+ E+,+ /*+ ,+
'+N LE*&@ *+&.A+'+ / $&(+*@ = 7@ (= 6=)=
522
 В+, !,+&& +F@

/B B+ &> /.+ &('+@
 ,+&@  (,&'&===
13= 29)= К/ ? /*+ ?+>G+ /E+.+  (A.

(,&:+B &/&. :/(@
(&* *+ /(/ / Р/& /*+&@
& > .+>& /,/(& / Р/& '+//@
*+, B+ + L// / '+& /,+.(===
Н+ ,&*(+ + (A/* >;@
*+, / + (A+> *& ,&*+@
(&* .& +E+ *& ,?&===
Н+ ?//(+  .+ >+*(+ +
/.>& /* & /+@
+B .& GE& GE&G //&,&*(+
 (+B B+(+ /,/(+G(/ L//& &F===
UE(+ E:'+& /&@
&/ *+ /. (/& /(/*&.29===
14= 30)= 30Н+ ?>&*(+ ?& :+.@ E,&( < +(, /*@
& . < $&* /*@
*+, B+(+ L//+ ,&?.+(
 , Р/& ,/&((===
Н+ ?>&*(+ :+.+ ;,.+ /:+@
*+, B+(+ /> /* /,.&(  /* Р/ ,/&((@
+B ?>&*(+ :+.+ E++ /:+@
/> B+(+ /* ,/&(===
 /* Р/ ,/:(===
.+ ./(+@ :+.+@ >F/& /+&@
*+, B+(+ :+.(+./( ?E(@
+B ./(+@ :+.+= /./ F(/ &>& ,===
16= 31)= Н+ &*(+ ?+ !/,/./ &+?&@
L//>& /+B+.+@
*+, B+(+ ,/( ?&/.& L/&-"/,;& Ј+./ /B
 С,+B /* ?E(===
Д& .+ E+ E*+./ +(+  (,/E >&(+,./*@
*+, / E*+ +/  (,/E@
29
UE(+ E:'+& /&@ &/ *+ /. (/& /(/*&. - О& ?&/+( &?*+ .& (/ & (,+E& /+( &>/ /.+ /*
 /(/*.@ & .+@ &/  ,FB&.(@ + /,+&@ &  .+,*&(+G+ ,H ,&/+)=
30
а#е следе )рне $аоести које ула$е у саста $акона :;A?
523
.&B B+ .& +E+ .+ L/&-"/,;& *+./===

17= 32)= UE(+@ :+.+@ >:++ /*+@
*+, /.  ?&F((&  //.&; &F@
 + Р/& &F+===

Н+ *(+ >.// B+ >+G./@
?.&*(+ >+,  B@
*+, / >.// >+G./ B+ *+
E ?+ /+*===
============================
============================
============================
КР# !РВИ
САЊ"ИЈА 3
1. 33)= И ,++ В/ С*&(/?&, !+,. В+./,+,&./>H

F(& ?.& /+'& ?&/+( (/*&R
И,&* < /E*&. .&>=
//,/ *+ !+,. /G+.> G>&H
+((+ +@ G В++ Р&+@
31
,+&'& / ./>& "/,& $.//>,/ @
/*+  &&+ С+(+ ++@
&(+ &>&@ ./> >/*>@ "&,/> Д&:E//>32===
2. 34)= О(&,/ *+ "/, $.//>,  /?&/  +E
./+ /*+H С(&,&@ В.&  О.&33===
И //,&F+ > /+ ,+H
./ >/* GEG+.@
,/F&  +B (, К,& /.& K/(&34 >/&@
31
;ор Мноо"удри C слоени и ер"ано-скандинаски народи, до @ри%Gанста су о%тоали "оGно, али
доро и есело Bоа ;ора? (н је ио одарен неероатно" снао", а оруDје су "у или ерни HекиG C
Мелнир
32 и секира?
Сете Веде, дате а"а, сино" "оји", ;ар@о" аDдоо" C Са>тије Веде аDдоа? ;ајни сети сиси,
осоито о%тоани у :одоски" (%тина"а реноруске црке?
33
Стара, Вина и (дина C у скандинаски" реда>и"аM Старијој и МлаFој ди, такоFе се оори о дојици
(диное раGе, али у ра$ни" и$ори"а наоде се ра$лиHита и"ена?
34
;ри )руа одина /иота C тј?ј? 432 одине? Један )ру /иота на најстарије" слоенско-аријско" круу
одина круолет7 <ислооа и$носи 144 одине, јер %еснаест одина круолета рола$и кро$ еет Сти@ија
16S' T 1447?
524
(&,/(  .+>/B .  >/*& (+&===

С+ >/*+ +B >+ .&F(&*=
%.&>@ & + &+/ .& *35 ===
 /./:* I>&&( &..+@

.&&? СD36 .+E+ Л+&===
3. 35)= # (/> СD / &../>
$, Л+ ,,&G&*===
> L//>& Н+E+> С,;@
*&*.@ E/:&.(+. .&(&@
/* &,*+ >./+ :/(.+ +===
 +. >&/(===
А/ /+ *+ С,; Л+&@
/.// B+ (+B + K/(&@
 /.//  (+& ,&(B+ + ?,&G+===

 +.& >&/(  '+> B+ ?&*&(=
4= 36)= И ,++ С(&, "/,H О+ >/* GEG+.@
/.+B ( .&(& L//&===
И /F&/ *+ С(&, .& *@ / I>&&(-/,+37===
Д/ *+ +&/ .&*(&,*+ .& "/, $.//>,===
 /& /. ,+'+ .&
& /(,&: С(&,&@ ,+&F >H
?.&*@ & + .+,+B& //& (&,*+> E,&( (/*+>@
,+.@ В.:+@  />/B E,&( />+
И /A+ В. & (,&: E,&(& /& С(&,&===
5= 37)= О (/& && >.// *+ /+ ,/(+/ С+(> И,*+>===
$&& Л.&38 ++( (& *+ /EF& /* ( // %+>G+@
& В+& Л.&39 < +(, (&@
 ,++ О. "/, $.//>,/>+H
35
;аHно на јуу од Bелоодја $аадни Сиир7 нала$е се Хи"алајске ланине, у Сан>тија"а оне се на$иају
Хи"аат?
36
Ску* C неелико слоенско-аријско насе#е, у ко"е о раилу није ило @ра"а, $а ра$лику од Скита
слоенско-аријско насе#е са @ра"о" или сетили%те"7, са ради%те" ораFени" росторо" у Hије"
среди%ту
Dрте? око Dртеника стоје )у"ири Bооа7 у ко"е су се оа#ала оослуDе>а и риносиле ескрне
3&
Хи"аат ора C Хи"алаји?
38
Мала !уна C +ата, ериод оиласка око Зе"#е C 13 дана? Bила је уни%тена ре 13000 одина, услед
не$налаHко кори%Gе>а сила Сти@ија Мидард Зе"#е?
3'
Велика !уна C Месец, с ериодо" оиласка од 2',5 дана?  оој %локи оисују се дрена ре"ена када је
на%а Зе"#а и"ала де лунеM Мала !уна C +ата, и Велика !уна C Месец?  Са>тија"а остоје и "еста де се
оисују ре"ена када су над Зе"#о" сијале три !уне?
525
$ >/* E&BF&@ ( >+@

& /+> / I>&&(-&..+===
& /(,&:> E,&B ,/A+.@
& /(,&:> СD ,+ &../>=== Л+& Н+E+@

 С,; E/:&.(+.===
6= 38)= L&/// *+ "/, $.//>,
.& /& GEG+./&@
 ( + О. .& *@ & I>&&(-&..@
& (,&: E,&B /*
 СD Л+& Н+E+=
К& *+ (&/ / I>&&( &..+
=== && СD Л+& Н+E+=
!/,+ СD& / &../>
*+.& Л+'& ,+E,. & && *+
E(& С,;  ?&(./>+ /(@
=== ?& L//+ С+(+===
7= 39)= О. ,++ /&/H
%,&/ & @ Л+'/->&*;+@
.+ .+ E+ ;,. /E&& .& СD/> &F>@
& & &F& +& E
 & L//& С+(===
О//, О. Л+'& ,+E,.+ /+H
?,& E  (@ /E, *.&+@
,&*-/E*&.@ F(& (+ *+ /+/
 СD .&F / &../>@ / I>&&(-/,+===
8= 40)= Д/+& >+ *+ E/-F(/ (+/ />@
?& ,/A+./ >/& E&BF@
+B  (, К,& /.& K/(& '+// ,/F@
(&,/(  .+>/B /&&  '+/> (++>&=
С&>/ С,;&40 (/*& :/(/,.&@ Л+'/->&*;+@
?/. (&,/(  .+>/B@
>+'&  (,&&'&@
 /+(B+ (++& L&BF+ >/*+ L/:*/> С/>= ===
9= 41)= //,& *+ О. Л+'& ,+E,.+ /+H
 ?&(./> /( & + С,;&@
?>@ *-,/E&* С,;@ & &>(T
!,& &F& &*+ .&@
40
Сурица C наитак Bооа, наHи>ена од "еда и лекоити@ траа, и осуренниј од $раци"а Јарила C Сунца?
526
?/. E/@ >/,  .+>/B===

Д,& &F& &*+ ++G+  +. >&/(@
?/. ,(&*B (&,/(===
41
",+B& &F& G>& *+ F.& @
/.& /+& ,+(&,&  :/('===
10= 42)= !,+ (+E+ /&?&  & *.&&@
& /. . /F& >/*+ ,+@
  / (, &F+
 && &/ :/('+ &  
?& СD& ,+&../ .&F+===
И /&?&&  *+ О.===
 /?.&+ /. E,&B /* ,/A+.@
&/ /;+ &   ?++./> ===
11= 43)= И . + ,;+ О.//
:&/FB +/> ?& ,/A+./> E,&B/> /*/>=
И ?+ /. &F & С,;/>
  *+  *+./> &===
!,/F& *+ :&/( '+/&@
+& & .& *+ (+& '+/&
 /*& + :+G& & *+ */F *+. &F@
& /E*+ >&/( +.@
& >&* L// С+(===
12= 44)= И /.  , &F@
++G+  +.& >&/(
.&.F+ (+& '+/&@
 ,&?/,+ + :+G& +&
& *+ (,+B &F@
& ( + ,+( О.
,+ Л+'+ ,+E,.//+===  ,+(&+ & *+@
.+/ .&. /* (. ,&
+>& &F&>& С,;+@
?& L&BF /& ,/A+./===
13= 45)= И /(+& О. === >.+->/(+ L//>& С+(>@
 /?&  & />/. E,&B ,/A+./*=
О&?&F+ + С+( L// ?& О./ ?/===
41
;реGа Hа%а #уди"а је суи%на C и$ данина остоји о$наа>е осеGаја $а "еруE оај и$ра$ саHуао се до
дана%>е дана, у неколико и$"е>ени@ аријантиM JтреGи је суи%анK или JтреGа је суи%наK и односи се не
са"о на ије>е Сурице?
527
 ,&(F+ ,&?> E,&B '+//*@ С(&,  В.@

 E&//F+  L// ,+ (===
В,&(F+ + E,&B&  /. />===
 &+ О. С,; L&BF />+ ,/A+./>=

14= 46)= И "/, $.//>, , &F@
E/+(  .+>/B .&(F+ (+& '+/&@
& ++ :/(.+ + .&.F+ ,&?> '+/  (+&=
Н+  , &F "/, $.//>,@
+B ? С,; / /,+'+ (&,/@
/F+./ ,+B&H I,&(&@ L,+?+  Ј&+.&42===
И (+/F+ /. + ++===
 ?,&(+ ?++./ FB+ .& ,.&>& '/>===
15= 47)= О&/ ,++ "/, ./>&H
Н*+ > /(,+E.& +.& >&/(@
,/:+/ &>  :/(
F(/ > &+ "/,&; Р&>&@
.+& // Д,+B+ &*+ >.// +
&>&@ ./ >/* GEG+.@
 > /(/>;>& Р//& &F===
 & ,+>+.& / К,& / К,& 43=
!/&(+ +>+.& / // ,+B&
/,+ /&*& Р//& &F===
 .+*+(+ @ &/ +; /*===
16= 48)= О (/ ,+>+.& &* Р// В++ Р&+
 /(/>; Р/& Н+E+/
(, Д,+(& K/(&  С+ ++=
# (+F/> &  / ,&?.;>& ,&?+
Д,+B F(/ K/(. С &*+
 /E*&* >./+ +===
 ,/&G&* С+(+ L//+
 !,+(+ $.//>,+@ ?E/ /E, +& '/@
&  &  Р//& ,&+ В++===
42
Храст,BооиM
Сетли Bре$а иуЈасен C оа
@расту сета дрета у :усији
C Bо-ро"одрDац .ерун,се до данас
у ре$и се о%тују?  сако"
!ада-оородица сулика,
сетлоа олиHени дрени
а у јасену
дареD#ии ;ар@ C аDдо?
43
од )руа до )руа C у радана ре"ена, када су #уди Dиели о круолету <ислооа, раHуна>е ре"ена
"ерило се не деценија"а и екои"а, нео )руои"а 16 одина7 и )руои"а /иота 144 одине7, а то је у
е$и са ти" %то у уотреи није ио деци"ални систе", еG систе" са осноо" 16? .осле ри@ата>а
Јулијанско календара и$ра$ Jод круа до )руаK, т?ј? 144 одине $а"е>ен је и$ра$о" Jод Века до ВекаK, т?ј?
саки@ сто одина?
528

КР# !РВИ
САЊ"ИЈА 4
1= 49)= И (& !+,.& Р/&.44 Д&CА,*@ К/&,&H

И,&* .&> < /E*&.@
L/:+ В+./,+,&.@
?&F(/ >./ В/
&* ?&+( B(&'&===
 //,+@ & (,+>+ /?.&&' В+&=
И>&  И(.+  ?&+( B(&'&R
Д/&?  B(&'+> >, В/===

/ E+?>/./ /?.&'& И(.+  .+R
2= 50)= О//, К/&,& !+,. $.//>,H
Н+>& >&  ?&+( B(&'&@
// ?&B(& Д,+.+ В++
,;+> .+ >/:+ & /*>===
 &/  ,;+ '+// Д,+.+ В++ .+ ,/,===
Д,+.+ В++ &>/ + :/> ,+* /?.&*@
 + + *+ ,+ В+&@
(&>/ ,;& /' & ,+/?.&*
'/ В+ F(.===

3= 51)= $./ G >+@
&  /. /* /?.&* + В++ < E+?,+F.@
&  && ?/ .+===
А@ . >.+ ? $,/( !/?.&&'& С+(/&@
. ?,++ ? $,/( С+(& С*&'&@
. ?&+(+ ? $,/( K/(& 45===
.+B+ &( /.+ F(/ ?& +& .+===
/ &/ B+ //&,&( ?& /*+ E+?&/'+===46
44
45 :одан C и$арани
Мудрост старе%ина
о$наа>а сетоа, неколицине сродни@
Мудрост Сета :одоа?
Сија>а, Мудрост /иота C три $орника Са>тија C дрени@
едски@ текстоа које су на" дали Сетли Bоои и$ сета .рае?
46
 сако Gе одоарати $а соје е$ако>е C оде се оори о ;ри Суда над Hоеко" осле с"ртиM .ри Суд -
Суд Саести, када Hоек даје одоор $а $е"а#ска дела сојој СаестиE руи Суд C Суд .редака, када Hоек
и$ла$и ред соје .ретке и одоара и", %та је остиао у ци#у наретка соа :одаE ;реGи Суд C BоDји
Суд, када Bоои роце>ују кака стеен у@оности је достиао Hоек токо" со $е"а#ско Dиота, и како
се науHио дела>у на дороит со :ода и :ода 9ееско у Сету Јае?
529
4= 52)= С+(+ >.+  +>+

.+B+ &( / К,+ /./&
/ + E+?/G./ ,+F(& /E>&.@

/ E/,&  С+( &,  /(+. ,A&'&=47
К&/ F(/ (;+ .&F(&* .+?/
&& > ?,&( ,&@
(&/  +(+ +>+ .&F(&* /+&
& .&( ,+>+48 ===
5= 53)= В++ .+B+ &( /.+ F(/ .+ '&&*
/* Д ,+>& K/(49
/.+ &> /&?* & (&H
/:.F(/  ,./F+'+ E+,. :,(@
,/? /*+ ?.&&; /(:+ (/(===

 (/> (/(/> //. ,+===
&>//?&,+. ?.&'+> В+&===
6= 54)= С/> /?.&&'& Д,+. В+&
,E:&& + ДF& ?.&*B+& +( !,&+@
& &/ /. /E.+ //+ С+(& Ј&+ :+@
/. ./ & /E/>
+ /+ '+./@
  С+( Н&+ /F //+ +& /*
&*+ ///, ?& &/ /*+ +/
 /.// + (+>

/* > ?&;,(& Р&>& В+50===
4&
Сет Hари и состени@ рииFа>а C Сет Hари, нестарни Сет ро"е>ене сести и наоаке ерцеције
реалности, то је одра$ у оледалу Сета ЈаеE Сет состени@ рииFа>а, који се $ое и Сет Маје
редста#а један од инореални@ Сетоа ;а"не 9ае, са друаHији" росторно-ре"енски" ра$"ера"а? Сет
Маје, наејаајуGи нестарне ра$ноојне слике ододи Hоека и$ старно Сет Јае у друаHију сест о
иа>у, %то конаHно оди Hоека у о"раHе>е у"а?
48
К&/ F(/ (;+ .&F(&* .+?/ && > ?,&( ,&@ (&/  +(+ +>+ .&F(&* /+&
кад настуи ре"е??? C оо есниHко ореFе>е ука$ује на то да Hоек, ре нео %то оHне да
риоеда о садрDају Веда, "ора да осети >и@оу елиHину, дуину и целоитост, не са"о ра$у"о" и срце"
соји", еG и у%о" и у@о"?  тек након %то се Веде населе у HоеHије" срцу, а у%а и у@ и@ ри@ате
као сој неотуFии

о елики" део,
доаFаји"а тек тада сесада%>ости
ро%лости, Веде ретарају у сета еа>а, у ес"у у%е и у@а, роFену да седоHи
и удуGности?
4'
Веде неGе сасити оноа ко не исуни сој у ре"а /иоту C рооед ое %локе оори о то"е, да оси"
у@оно ра$итка и са$наа>а рене "удрости, Hоек треа да ису>аа сој у ре"а /иоту? Jу
ре"а /иотуK оу@ата таке ој"ое као %то је родуDе>е соа :ода, $а%тита соа :ода и "ноо тоа
друо?
50
???и оноо иде уте" који "у $ацрта :а"@а Велики C с"ислени лик ое %локе оори о то"е да је сако"
Hоеку унаред $ацртана судина и Dиотни ут у@оно ра$итка? )ако Gе исунити соје редодреFе>е у
530
7= 55)= !/:.F(& + ,&(&*

+;& /+*&  С+( *&+@
& //  +& F&* +  С+( Н&+@
51
В/>&@ K,+;>&  К&+.>&-С+F(+.;>&
F(/ + /&* /:.F(
.&>+'+.  ( + С+(/===
L+?,+F.> /:.F(/> >&(,& +
/,;&'+ / ?&H
(&/ /:.F(/
E&  +F./  .++F./=
!/:.F(/>  ?.&; Д,+. В+&
/.&./ /( L+?>,(./(===
8= 56)= А@ /(/*  ,+F./ /:.F(/===
К/ / G  +E ,: .+ .+,&+.

 /,+ '+& F+.&+( /,/&@
&/  /.&* /* .&,F&&
%&/+ L//&  !,+&&@
/+E./ К,.+ %&/+(@
 />+ + .&+/ (,.&+( F(+(/.& < (&* *+ ,+F&.=
А / >& ( ДF  +( Д@
 :  &&* & ?&+(>& !,&/(&;&52 /*@
(&* *+ E+?,+F&.===
9= 57)= .+ .+,&+.@ //(&@ /+&@
?&E+/(@ :'&@ ,//(@

'A&'+@ *+(&@ >&/F*+@ (,&(@ ?&(@
.F&'+@ ,&?,&(@ :+G& ?& (A>@
'+(&&'+@ &/( < (/  /,/; Д+;+ P/+*+@
G (,+E& & ?E+&&* ' F+.&+(===
10= 58)= С&/ / ' ,+E& G+@
:++B & ?&&& '>& ?.(,&@
&/ F(/ /&; ,+E& G&===
I&&;@ //(G;@ ///>+@
Dиоту
ут који-а
тооди
$аиси од са"о
у Сару Hоека иа>еоо
.реHисту, делоа>а?
кро$ Сару у СетСлоода
.раеE ии$ора ока$ује
Bе$ду@они Hоеку да утаM
"атеријални7 у@они
.ут, који оди
кро$ ;а"ну 9ау у .акао, да и о$нао са соја дела и о"исли, и $ати" оноо оку%ао да крене о
у@оно" .уту, кро$ Сет Јае?
51
)аени-Се%теници C ка @OAријски7 C сето, сети? )аиUе C сети @ра"? )аен C се%тенослуDите#,
старе%ина @ра"а?
52
Заети .раотаца C т?ј? укуно, $ирно о%тинско раа, саHи>ено на осноу $аоести Сетли@
слоенско-аријски@ Bооа и Dиотно искуста "ноо"удри@ .редака на%и@?
531
?/&>(@ .+/(/*&./>@
/./>+ / ,&B*+ ?&F(( < '>&  ,/A+. / F+( ,+/&
/*+ .+ G E+??&/.(@
E+? /E?,& .& + /&./( /* ./+===

11= 59)= ",& ?& .&&/>@ .+,*&(+G(/@
&&'+ /*/> &,+:G/FB@ F,(/(@
(&+'+ , G@ &:@ &/GEG+@
,/&G&'+ /* . /+B&'&@
>,:'& ,+>& Л&-,?@
+(/ ++( .&*/, .+,*&(+G& /+/===
12= 60)= И'&&'+ ?&/+(@
%&/.& L/&-"/,;& Ј+./&@
%&/.& Р/& &F+@ ,&+G/(@
?,:&./(@ /:.F(/@
&>//,;&'+@ (G/(@
(,G+'+@ /(/*&./(@ /((/ ?&(@
,./F+'+ E+,. :,(&&@
,/:&&'+ Р/&@ >/,A+@ &:G/(@
?&&'+ С+(+ Р&-$-I& ИН"И  Д,+. В+&
+(/ F+.&+( ?&+(& :(+G& В+,+===
13= 61)= К/ ,( / F+.&+( ?&+(&
(&* B+ + (;&( .& ;+/* %+>GJ
/ '&& (,@ &@  & &>/ *+&. / '@
(&* + >&(,& &>/(,A+.>J

 /,;&' / /,/& С+(& Ј&+@
 .+ ?&E+/( ,*+ + L+?>,(./(=
$, :(+G В+,+
.&?&*  &*/> И(.+===
14= 62)= # &>/,&?/* >& /&>.&+( //E.&H
?,:&./( , +&'@
.++&'  >+,+./( & ;G@
/E?&&'+ .+,&./(@ /A&'&@ &>/GEG&@
.+?>+,. :+G&@ .+& .+,&+./@
>&/F*&@ /++@ /(&?&'&@ ?&(@

?,&/(@ ,&?,&:G/(@ E+//*(&@
?&E/,&./(@ E,EG/(@ &>//?&'&=
15 63)= "&/ /+ /(&F &>/,&?(&===
/(&*+ (,+?+.@
/+*+ /&> &(+(&H ,&+./(@
532
//E./( ,&?>FG&'&@
//E./( &>/EG&'&@
//E./( &>/(&'&@ E+(,&FB+@
&./(@ ;+/>,*+@ &E,&./(===

15= 64)= L(+ ,&+. ДF/>  Д/>@
С+(/ .& И(. (/*+= Њ/& ,&(&  И(.&J
*+,@ ,++./ *+ & +  И(. ,*+ L+?>,(./(=
О,&(( + / ,+/&@
/E&+?./ '&&( ?&+(+  ?&/+(=
"&/ /.&F&'+@ (/,+./ L//> Ј+.>@
К,/? И(. /  L+?>,(./(=
P&*(+ G .+?>+'+.> С+(+ С+H
Р&-$-I& И.(  Д,+.+ В++===
============================

КР# !РВИ
САЊ"ИЈА 5
1= 65)= И (& !+,.& ,/>/,:;& О'+&@
K,+; В+/ I,&>& И.*+@ ? Р/& С+(/,&H
К&:-,&*@ !+,.+ < E&BF&@
F(&  EB./( +& /(/>+

 Р//& Р&+ В++  Р/& Н+E+/R
К&& E.&  +&@ /+ /&& .&F+
 !,& Н+E+@ С+(/>,> !,+;>& .&F>===
2= 66)= О//, О'+& L/ $.//>,H
!/F&* >+@ В+ P&, !,/E(.+ В&(,+===
  :(+G L//& С+(+ Р&+  Р/& Н+E+/===
С./ Н+E+/> И,*53
/* + .& /+ С&, Н+E+54@
&+ ,/>+.+ /.+B+
/*> (//> (,*& Р++ В,+>+.&===
2= 67)= И?>+.B+ /* 
С+(& ?+>G& В++ Р&+=
53
9еески риј C МлеHни ут??
54
.ола Саре C олоина ид#ио нееско сода?
533
В+/ ?&&A+'+ /.+B+ +(&, &CА,*55

.& / ?+>G  $&,*/.& B+ *+
(,+B. /.+ ,&( /*> L+> !&F(/>56=
# (/ ,+>+ .+B+ E( ,&.+ ?& G+  :/('+

 /+B+ В+& С+/E&
/(/>&& Р/& Н+E+/  /.+ (,&.+ Р+* /,&57@
/*+ & ?&&. ,&.;& F((+
С+( Р&+.*===
3= 68)= И /B B+ /. / В+ В/&@
О+&.&->/,& %&&./58@
 ,+.+B+  С& Н+E+&59
.& ?+>G L+?E,& G
& /:/> E/*+ С+(/& О'&=
60
В+ В/A& &,&B+  ?+>G (/*
I,&> ",/?;& L/& $/,&=
И Н* < L/ $/,& 61
&B+ > E+?E,/*.+ &,/+ /*+@
 F((B+ ?+>G '/ / С(*+ %&===
5= 69)= А@ +/ ?/EG+
?&>&B+ &+ /A&  :,+;&=
В+& Л+'/(  :+G& ?& (A> ?&&(B+ '/ ,&?>=
И /+B+ /. & &: L//>&  G>&@
 /+B+ & :+ / /*> ?&/.>&
.&,FF %&+(+ $, !,&,+&&
 %&/.+ L/&-"/,;& *+./=
И /,(B+
С С(*& $&,-%+>G+
?& /(?&'+ /* ;G+&===
55
Ветар даOAријски C сеерни етар који дуа од стране Сете арије, Сеерно континента који је остојао у
даној ро%лости?
56
Марјона Gе је треGину одине скриати соји" Bели" .ла%то" C редска$ује се снеDна $и"а токо" три
слоенско-аријска Hетири саре"ена7 "есеца? Марјона је Bои>а Зи"е и са"ртно "ироа>а .рироде?
5&
:иејске оре C ланина рал?
58
5' (кеан-"оре Заадно
Сила 9ееска C Aтлантски
C Вајт"ане океан?
и Вајт"аре, 9ееске коHије Bооа?
60
 оој $е"#и C $е"#а у којој се населио слоенски :од C Aнти, $о Hеа је та $е"#а доила на$и Aнтла>,
т?ј? $е"#а Aнта, стари рци су је $али Aтлантида?
61
9иј C Bо Мора и (кеана? .окроите# "орелоста и риолоста? .одоски .окроите# Слоенско
:ода C Aнта, које су дрени рци на$иали Aтланти саре"ени "алоруси, украјинци7 и $е"#е Aнта C
Aнтла>е ст?р? Aтлантида7? Bо-.окроите# Зе"#е 9ија ланете 9етун7? Стари рци су а на$иали
.осејдон, а :и"#ани 9етун?
534
И ,&?.+B+ /. +/&'+> /*>

Н*& < В+/ L/& $/,&===
5= 70)= И .F(B+ Н*  С(*+ ( ?+>G@
,B+ + /.&  E.&>& В+ В/&@

(/ (&/@ &/ +  Д,+.& ,+>+.&
 E.&>& ++,. /& ,& С+(& Д&&,*&===
L// Р&+ &FB+ ,&+.+
 С& Н+E+& ,+.+B+  .& (/@
 ?+>G+ G & /:/> E/*+ $,&&===62
& E+?E,&+ G+
& /:/> E/*+ &>+.& С+(/& О'&
,+.+B+ С& В+&  E+,&*.+ ?+>G+
F(/ +:+ .& ?&& Ј&,&-С.;&===63
6= 71)= U & /:/> E/*+ $,&& >&(,&B+

/(/>+ Р/& Н+E+/ L//>&===
 / ' B+ ( >./+ .&+=
U ? ++ Р&+
&,&B+ ./+ ,&/+  I,&>/+@
 .&B+ G+  /:/> E/*+ $,&&
& ?&*&* :(&,;+  /,B+===
P+(, Р/& Р&+ В++64
>+'*B *+&. ,/@
/E&&B+ ./+ K,+;+ Д,+./* $,/(===
 ,&B+ ",,&.- ,/E.;+@

  !&..& ,/(/,.@ +(/,/(,&.===
8= 72)= Д, Р// В++ Р&+
,&+B+ + / ;+/* $&,-%+>G===
 ,+B B+  /.+ (,&.+ I>&&( &..&===
 .&B+ G+  /:/> E/*+ $,&&65
$,/( С+(& С*&'&===66
К&/ E /. ,+.  ,./F+'+>
62
Зе"#а #уди са коDо" оје Мрака C саре"ена сеерна A*рика, де Dие нероидни народи?
63
64 Bескрајне $е"#е
<етири :ода %то:асе
Велике леDеCна $аласку Јарила-Сунца
у сада%>е C A"ериHки
ре"е је науHно континент?
дока$ано да су ре Hетири династије *араона
рено ита или Bели #уди? )од стари@ иGана остојало је реда>е о то"е како је деет Bели@
Bооа који су до%ли однекуд са сеера и$радили дрDау иат?
65
9а територији раидије дрене ндије7 у ро%лости, се до доласка Aријски@ ле"ена @OAријаца и
даOAријаца7 Dиели су нероидни народи C раиди и 9аи?
66
Мудрост Сета Сија>а C касније је део "удри@ и$река и$ Мудрости Сета Сија>а у%ао у $орник од
на$ио" :-Веде, које су се саHуале на територији ндије?
535
:,(&& (,&F.@ ,&@

/*/* E/' < Q,./* $&*;67
 %>*&>&-Д,&/.>& ? С+(& Н&+@
 (+ ./ L/:&.(+. $,/(  В+,===

9= 73)= $./ ? Р//& Р&+ ++
,&?B B+ + / > ,&*+>& $&,-%+>G+@
 /.+ (,&.+ Р+*+ /,+@
 /B B+ ./+ ,&/+  I,&>/+
 &&( В+, !,&,+&&@
 (&*.+ В++ F(/  &/F+ "&, Д&:E/===
 , С+( L//===
$./ Р// ? Р&+ В++  Р/& Н+E+/
.&&&B+ E+?E,/*.& (&& :/('&@
 ,+&?+B ? ,&*&  ,&*
/,/B+ + & ,> Р//>& ? Р/& Н+E+/===
10 74)= А /B B+ ? С+(& "&>+ .+,*&(+G "A.;@
 .&B+ & &/G&* Д+; P/+*/*
,+ &&+@ &:* ,,+.+=
И /+B+ & //+ .& (,&.(; (&,+  >&+@
 B+, P/+*+ ?>&B+ +E ?& :+.+===
$+F&B+ +68 >+A /E/>===
 >+A G>&===  >+A :/('&>&===
И /+B+ & + (/>+ +
 .&,/ $&,-%+>G+@
& /.+@ /* .+ E F& '/+ ,+
 .+ E + +& .+&.& "A.&;&@
,+&B+ >+'>&  (,&&'>&===
11= 75)= Н+ / '   // ,+>+
/F&&* & ,/.. .& $,& %+>G@
& E .& /*& >,&.& +&@
& E //  (& С& С+(&
./+  B+, Р&+ В++=
QG > *+ & E* ДF+ Д+;+ P/+*+@
&/ .&& .+ E /(
С+( С+( !,&+  А&, Н+E+@
6&
=рне Мајке C ои>е )али санскр? )али-Ма C црна "ајка7, којој су се кла>али нероидни народи
раидије ндије7 C раиди и 9аи?
68
"е%ати C сајати се, слиати се, не са"о на *и$иHко" и енетско" ниоу, еG и на *инији" ниои"а?
536
(&.F(+ L//&-!/,/(+G&
Р/& Н+E+/  Р&+ В++=
А (&/A+  Н+E++ %+>G+  С+G+.*&@
+ ( //* С+(/>, !,+; &F===

12 76)= !/ '//* /* /:
,+/?.&B+(+ .+,*&(+G+ "A.;+===
О. >&* / E/*+ $,&&@  //. @
>/ E( :+.& &  >F&,&;69=
С&/ / ' >/:+ E( /(&;@  >&*&===
L/*&>& /. /,&* ;& /*&@
.+ E   .& Д+; P/+*===
 .&& .+ &* /* /+B
& + .+ E /E.&:& ?+,'& '/& .&/(&===
13 77)= Л&:*  &&'+> .+(.>
//*B+ /. >./+ ,&*++ $&,-%+>G+@
&/ F(/  +B . .& ,> %+>G&>&70@
 >./> С+(/>&  В,+>+
,/F+ В++ А+71@
& EB+ /E+A+. /.@
 /&.  ?+>G /,& Р/(/,+.72
+ B+ :+( G  /:/> E/*+ $,&&
 /(/>; Р/& .+E+/
,/F ? ?+>G+ L/& Н*&=
И +;& P/+*& /+B+ &  + (,@
&/ E /. &> >/ & ?&*&* :(&
 /,B+ ?& ,&. +; /*/*===
14= 78)= А /(/ :+G+ ?& ,&/>
*+.B+ "A.;+@
 .&(B+ /. ?+>G /,& Р/(/,+.@
 ,&+B+ + / > ,&*+>& $&,-%+>G+=
И .&.B+ /. +, /*@
 /E*&( &  ./ L/& *+./&@
 /+B+ , /*  +;+ /*+
6'
Моу ити Dена, или "у%карац C т?ј? @ер"а*родити, код који@ се, у $аисности од МесеHеи@ "ена "е>ала
олна оријентација?
&0
9а друи" Зе"#а"а C на друи" ланета"а?
&1
Велике Aсе C 9ееске Bитке Bооа са сила"а Сета ;а"е, о тој ици Bооа саHуана су реда>а код
отоо си@ народа на За"#и?
&2
Зе"#а рукоторени@ ланина C дрени иат, Зе"#а .ира"ида?
537
& ,./+ .& :,( E/ /*+>@

& E &. ,. &+?
>+A '>&  E//> '/>===
16= 79)= И /+B+ С+( L// & > F&G

L//(,&:(+G+ $.//>,+@
*+, .+>&* /. . Д& . С&+(@
 "A.; B+ /+( & F&* '/+ >,+ ,+@
 F@ ,./B+ :/(+ ( E/:* G
.& :,( E/ /*+>====
И &.B+ /. %&(./& L&@
&/ >E/ /*+ >/B@
 &'&B+ + '+>@
(/ &/  E/ /*+>===
17= 80)= И /&B+ > L//=== В+/ L/:*+ /+&

/* B+ GE& /.+(@ & :,+; %&(./& L&
,+&B+ & >,( >+./*=
И .&/. >,( '+/+@ ,/&B+ & ?& L/&===
 &.B+ ./ +,73@ &?&.
.& &:@ ,  '+(&&'===
И ,/&B+ + .&,/+ .:>  ,+F.*>@
 /?&B+  & + ,+ /> '>& &?&./& L/&
&*  >/+ /,/F(&* ?& +&
'+.&  .+'+.&====
====================================

КР# !РВИ
САЊ"ИЈА 6
1= 81)= И ,++ В/ С*&(/?&,@

? &./ Р/& С+(/,&@
!+,. В+./,+,&./>H
К&: .&> < /E*&.@ !+,.+ < E&BF&@

F(& B+ E( & С+(/> %+>G/> Р&+ В++
&3
СаHиниGе ноу еру C треа ра$у"ети да "еFу уHе>е" суса Христа и они" %то сада рооедају
саре"ени @ри%Gани леDи е$дан роасти, у Bилији не"а Hак ЈеанFе#а од суса Христа, остоје са"о
да исра#ана седоHанста дојице сусои@ уHеникаM ЈеанFе#е од Матеја и ЈеанFе>е од Јоана, и
касније наисана да седоHанста уHеника јудејца Сала .ала7 C ЈеанFе#а о Марку и о !уки?
538
  В+,/> !,+&& .&FR

И,&* < ,&?*&. С+( L/:+@
&/ B+ /B (+F& ,+>+.&
?& С./+ Р&+ В++@

/ B+ +( & &+ С+( %+>G Р&+===
 !/(/>&& Р/& Н+E+/R
2= 82)= И ,++ L/ $.//>, /+ ,+H
%.&*(+ G@ & B+ (+F& ,+>+.&===
/.+( (/ Р++ В,+>+.&
.& С+( %+>G Р&+ В++===
 О(&B+ .& //* ?+>G
(+ K,+;-P&, Д,+./ %.&'&
 $,/( С,+.+===
===Ј+, /,(+ G
С (*& $&,-%+>G+
 .F(B+ >& Л.
 С+( /* ,+,&.===
И /,&(B+ + (&& С&,// К,74
 :&.B+ + G+ ДF+===
3= 83)= В+& Н/B &,B+ $&,-%+>G===
 О&' Н+E+
.F(B+ >./+ ,&*++ %+>G+===
"&>/ +  ;+(& ,+,&. ,(/@
,/(,&B+ + В++ !('+===
#>+(/ :/(/,./ ,/./ /.&
F>+B+ >/,&@
& (&>/ +  F>+ >/, (&&
/*&B+ + /+ &..+
/,+.+ +.> .+/>&===
4= 84)= U B+  +B.&>& /+( & + ,*
/ /(,/&. F& F(/ >,( ./+@
&4
 оратиGе се тада Сароо )ру C у оо" редска$а>у оори се о доаFаји"а који су се еG дооили у
ротекли@ 13000
!уне C +ате, HијиодинаE не$налаHко
су оро"ни ко"адикори%Gе>е Сти@ијни@
али на Зе"#у, Сила
$о Hеа Мидардаоса
је Зе"#ина доело је до уни%те>а
ро"енила наиM $а Мале
ос"атраHа са Зе"#е Јарило-Сунце је оHело да рола$и кро$ друе 9ееске куGе Сарооо )руа
$одијаHка са$еDFа7E до%ло је до о"ера>а континентални@ лоHа, %то је и$а$ало "оGне $е"#отресе,
еруције улкана, цуна"ијеE роаст Aнтла>е Aтлантиде7 и "нои@ друи@ остраE роцес у$ди$а>а
ланина, ро"ена кли"е у с"ислу $а@лаFе>а %то је ри"е>ено у слоенско-аријско" раHуна>у одина, као
одине од Велико За@лаFе>а од В?З?7, као на ри"ерM одина 130& од В? З? одоара одини 1''8-'' од
Христоо роFе>а?
539
 /+B+ & + ,&.+ (+>& :/('>@

*+, B+ +  // ,+B& /(,/>& .(
 >./ B+ G >,+(@
/F(/  /*+===
%&(,/&. /. (//
/.+B+ >.// >,(
Д+; В++ Р&+
 /(/>;>& Р/& Н+E+/@
& :+A B+ /.+( (,&&'+ G>&===
5= 85)= И / &+( "A.&;&@
(&*./ ,( .& $&,- %+>G
G B+ /+( & *+&. ,/ F&&* K/(&===
,& (G&*& +:+ /+@
,& ?&/&*& (+ ,&.+===
И /+B+ /. & ?&E/,&G&* Д,+. $,/(
 %&/.+ L/&-"/,;& Ј+./===
=============================
==========================================
===================================
===================================
================================
+& ,&?*+'+./( /*&B+ +  С+( $&,&
 &>/ K,+;-P&,
С+(+ ?+>G+ Р&+ В++
+B+ (/( Д,+./ %.&'&
,/ E;>&  >,(===
5= 86)= А Р+& В,+>+.& /.// B+
(//> /*> /.+( ,/>+.+===
И /.// B+ /(/+( /E*+'&&'+
Р//& Р&+ В++===
ОE*+.B+  Д,+.& $,/(@
&&.&  +&'>&
 ,+&'>& .&,/.>@
,+&&.> / (& / (&
 ?&&.+ .& &>+.  I,&>/>&  С+(F(>&@
 ;,(&.&  С&'(*+ В++===
$./& $,& %.&'&
/(&B+ ?EG+.& ?& >./+ Р//+=
540
& &>(B+ /.

/* + /*&+ &/ !/(/>; Р/& Н+E+/===
 ./ .+B+ >/B &  /E+
 F  /E/+===
7= 87)= $./:.& К,/& K/(& ,/B B+
$&,-%+>G& / !( С&,///>@@@
Д+;& P/+*& /.// B+ &?&( ,&/+  ,&>/+
/.> L//>& /*+ &>(+===
K/( ,&+&.  ,+B&.
,&(B+ + .& ?+>G+ В++ Р&+.*+===
А :,+; "A.;===
? ,&>/& %&(./ L&
=== :,+; E*+./ L/:*+ /+&75
?&:++B+ & > .F(+ >,  //*@
*+, ( :,+; :+ / //& (A+& (,&===
8= 88)= И /B B+ :,+; "A.;
 ?+>G+ Р&+ В++76
,+,F+.  (,/;+  ,/+&+
 &:G+ ++.+ /.+B+ & /E/>
 /+B+ & + :/( .+,&+./>
G+ Р&+ В++
.+ ?.&*B+ ?& %/  ОE>&.===
И >./ G B+ ,+.( .& (,&.(;
&F  >,+:+ !,++(  ОE>&.+@
 >+'&B+ С+( !,&+
?& ++( /,/&H
,&.F(/@ &:@ &>/GEG+@ E+?/./(@
.+'&&'+ &@ +'/(  (/>&/&A&'+===
9= 89)= И О,+B B+ + >./ G
С+(+ В+,+ !,+&& /*77
&5
/реци ијено BоDје Hоека- @ри%Gански "исионари-рооедници, који су користили реHи суса
Христа?  ре"е ри@ @ри%Gана, Bилије, како једино сето ис"а јо% није ило, рооедници су
користили
&6
 доGи Gера$лиHита аокри*на
Dреци ;уFинаца ЈеанFе#а
у $е"#е $а ости$а>е
:асе Велике сеи корисни@
C оо редска$а>е ци#еа?
и$рана оори о @ристијани$ацији
рое и :уски@ $е"а#а?
&&
 одреGи Gе се "нои #уди Сете ере .редака соји@ C @ри%Gански "исионари-рооедници нису
о$иали народе Велике :асе да и$ е$ерја риFу Вери, нео да се одрекну :оFени@ Соји@ Сетли@ Bооа
и .редака и да ри@ате сеи туFе Bоа? ;ако одрица>е се на$иа и$дајсто", а и$даја је најстра%нији
ре@? ;и" ре, %то је и са" сус оорио, ко"е је на"е>ено >еоо уHе>е C J??? .ослан са" са"о и$у#ени"
оца"а о"а $раи#еа?K Bилија, анFе#е о Матеју, л? 15? ст? 24?7?
541
 /+B+ & F&* ,+

:,+;& ? "A ?+>&G&
/*+  &: .+(.(&
F(/ // Д+; P/+*

& (& С& С+(&===
В,+>+.& ,  E,&(/E(&&
/.+B+ "A.; :,+;
.& ,/(/,+ ?+>&G& Р&+ В++78
 /+B+ & /E,&B&* G+  +, /*===
10= 90)= U Р&+ >/B+
?& />/B :,+;+ "A.;+@
F(/ :+ "A> E//>&
 E/ С+(& "&>+===
И :,+; E*+./ LF:*+ /+&@
 &:G/> ,&./FB /+B+ &  (+F+@
 ?&&&B+ ДF&>& '/>@
 E/&((/> Д+;+ P/+*+===
И ,/&B+ G+ Р&+ В++ ?& ,/E/+ E/&@
/&  &> E===
И //,B+ >
& *+ (,&&'+ /./ F(/ *+ .+//./@
*+, (,&&*B B+ E/& +&(===
11= 91)= С+&> К,/& K/(& ,&B+ "&>&
?+>G+ Р//& Р&+ В++79===
$./ B+ G /.( / >+(&&  /'&===
78
- В,+>+.& ,  E,&(/E(&& /.+B+ "A.; :,+; .& ,/(/,+ ?+>&G& Р&+ В++ /+ + //, /
/(,+E (&,/ ,.;&H M?&& & &&*N@ /+./-&,*> Р//>& /* :+  ?&&./* Е,/
.&>+(&/ + ,>/ &(//) ,FB&.(/@ & /.>& /*  :+  (/./* Е,/   Р* <
?&.(*/ /,(//./@ (=*= ,&/&./) ,FB&.(/@ /+ +&  .&,/ Р&+ В++ /+ & &*+
>,:' *+. ,+>& ,>&=
79
С+&> К,/& K/(& ,&B+ "&>& ?+>G+ Р//& Р&+ В++ < $/B+ *+ & +  //> ,+&?&'
//, / .&./> /,F(&&' , ?+>&G& /.+ 6496 988 =.=+=)= С+&> К,/& K/(& ?./ 1008
/.&@ *+, *+&. К, K/(& >& 144 /.+= В,+>+ &&.+ "&>+ (,&*&/ *+ / /.+ 6496 / 7504
/.+@ (=*= / 1995-96= /.+= О+ (,+E& >&(   & *+ Н/& /.& ,&.*+ /'&&  +(+>E,@ 
& *+ (/ ,/>+./ !+(&, V= #,&/ /+'+ /.+ &&.+ С& "&>+ 1995-96=)@  Р*  /,:&.
?E/,@ ?&E,&.  ,&/.&+.;  E+,.&(/,@ Д,:&.& Д>&  С&+( D++,&;*+@ & ?E/,  +
?&,F E,&'+> ,&.& < !,++.&= !/+ (&>.+ ./B@ ,&./  &./ .&(& ?/,&@ /+ /*+
/*& ,&& ,+?>& С+( Д&.=
542
"+F& B+ ,+>+.& .&(&(

?& .&,/+ $&,-%+>G+@
E,&( B+ (&( .& E,&(&@ . .& /;&@
80
/(+B B+ ,++ , ===
$&*+ B+ E*&(
/* .+,/A+. +;===
&  /.& (/F81
?&>(B+ &+ >./ G ? Р&+ В++
 ?EB+ /. +,  ,&  (.===
12= 92)= Н/@ .+B+ /(( L/-"/,&; Ј+.
 Р/ Н+E+ /E+G Р&+===
!/././ ??&'+ Р&+ В++
 EA+'+ Д&-/,/(+G&
./& Р/& Н+E+/&
/.+B+ L+ !&82@
/& B+ L// /&(
.& С+( ?+>G Р&+ В++===
О(B+ + С+(& ?+>G&
/ G&/F'+ ,//& & .+,*&(+G& "A.&;&
/* .& :,( ,./+
,  (+& +;+ /*+@
 &:*  /,F(/> .+(.>
(,* ДF+ +;+ Р/& Н+E+/===
13= 93)= W+. Н+E+83 /&?&B+
В,/./>+ K,+; !,/E(./ О'&
.& K,+;& Л+&@ ? Р/& ",/.@
 &(&B+ В,/. K,+;  '+>
$,/ В+/ K,+;&
/>+ B+ />&&( С+( L//===
80
Bрат Gе устати на рата, син на оца, реке кри Gе отеGи C и оде се оори о ри"ени дрено ринциаM
J$аади а ладајK, са"о не и%е "еFу народи"а, нео на расириа>е раFански@ ратоа унутар једно
народа? (о је настаак илијскоM J9е "ислите да са" до%ао да донесе" "ир на $е"#уE ниса" до%ао да
донесе" "ир, нео "аHE јер, до%ао са" да растаи" Hоека са оце" >еои", и кGер са "ајко" >ено", и сна@у
са лад
81 секро"? Јер неријате#и
и ду@она усто% C ооHоеку су C укуGани
редска$а>е >еои?K
ероатно Bилија,
оори ЈеанFе#е
о еру$и"а>у о Матеју,
ласти у :усијил?
од10, ст? 34-36?7?
стране
атеиста-о#%еика, о >и@оо" орани$оа>у е%таHке лади у .оолоDју, у крајини и Bелорусији
дадесети@ и тридесети@ одина 20? ека? .ланско уни%таа>е @ра"оа, сети>а, се%тенослуDите#а и
ерујуGи@ #уди не$аисно од ероисоеди и кон*есионалне риадности?
82
9а$ии оједини@ одина у циклусу одина <ислооа она#ају се саки@ 144 одине? одина Bело .са у
на%е ре"е одоара одини 1''2-1''3?
83
+еникс неески C оа одина у на%е ре"е одоара одини &4&8 12'&87 или 1'6'-1'&0 ?
543
И /E./B+ В+ K,+;

Д,+. +, !,&,+&&
.& С+(/* ?+>G Р&+ В++===
 ?,&B+ I,&>/+ В++@

К>,.+  С+(F(&
& E  Р// Р&+ В++
 /(/>; Р/& Н+E+/
,+/?.& Д,+. $,/(  :/( (.(===
14= 94)= И /?.&B+ + "&>+@ & > *+ /F& /E+G===
 ++(&B+ В+/ K,+;&===
 /,&B&B+ +.+  E:'+ '+/+@
E/&((/> .+?>+,.>  E&:+.(>& /,/.>===
К&/ .+ E /. /(
Д/.+ .+ С+(& !,&+@

+B E ,/E/ +. С+(& "&>+===
И .B+ +@
.+ E  /E В+/ K,+;&@
& + .+ E /E./& Д,+.& $,/(
 В+,& !,&,+&& .& С+(/* %+>G Р&+===
15= 95)= С+ (&>+ .&(/*&B+ > &>&
& + .& .+ & С+(& В&(,&
,+ Л/>&  К>,>& L//&
 С+(/>, !,+&& &F===
"A.; B+ /+( & F&*
*+.+ .&,/+ .& ,+@ /?&*B  .& ,&(/+@
&/ E E*& /. *+. ,+
,& &&'& .& ?+>.> E/&((>&===
Н/ (& B+ E/&((&@ / //.&' ,&(&@
+ /&( "A.;>&===
15= 96)= $/.+ :/(& /.+B+ E+>+. ,&(/
& /+ :+G&>& "A.&;&@
*+,@ F(/ F+ E+ ,&(/&===
 >,( >+A Д+;/> P/+*/>@
(> F+ E/&((&&
B+ (+B /&.; С+(& "&>+
 /&&B+ (;&*+> .& >/+84
84
 оладаGе утицаје" на у"ое C у дана%>е ре"е, утицај на у" #уди се срооди кро$ средста "асони@
ко"уникацијаM иоско, радио, телеи$ија, ноине, Dурнали и сетске раHунарске "реDе?
544
>./ ? Р&+ В++===

"&>.+ + ,& /(?&'& /* ;G+&
,>+.B+ &  W&F-,&?,F(+G85
86
 В&(,+.+ !+,+ F(/ >,( ./+
?B B+ + .& $&, %+>G/>===
==============================
===============================

КР# !РВИ
САЊ"ИЈА 7
1= 97)= //,/ *+ !+,. В+&>,@ ,&(. ? Р/& CА,*/

/+ ,+H К&: .&>@ ,&?*&.@ "@
С+( В/A/ .&F@ &  B+ В+ K,+;
&( С+( В+, !,&,+&&===
.& С+(/* ?+>G Р&+ В++ / .+,*&(+G& "A.&;&R
О/ "+ (&> ?&(/
F(/ >/ ,/A&; >  Р/ ",/.===
2= 98)= О//, С+( L/ ,&(.H
!/F&* $+@ Д/E, Ј.&+=
"+F& E.& .&>+'+.& *+ В+/>+ K,+;===
85
+а%-:а$ру%ите# C ла$"ено, нуклеарно или тер"онуклеарно оруDје? 9а ри"ер, у дрено" еу
JМа@а@аратаK со"и>е се неко оруDје које о е*екту одсеGа "а +а%-:а$ру%ите#, а Hија ри"ена и$а$иа
лесак Jсетао као 10 000 Сунаца у $енитуK? отреа то оруDја је $аиста уDасна о си" соји"
оследица"а јер уија се %то је Dио? оо#но је уоредити слику нуклеарни@ роа са ти" одло"ко" о
J@и#ада"а Сунаца?K
9арано, након уо$наа>а са JМа@а@арато"K и JСа>тија"а .еруное ВедеK на"еGе се аналоија
и$"еFу еи$ода оисани" у >и"а и ексло$ија"а нуклеарни@ о"и у Хиро%и"и и 9аасакију Јаан7 1'45?
одине?
(руDје које је оисано у индијско" еу JМа@а@аратаK и"а неколико на$иа, и се >еое
ра$ноликости оседују уистину не$а"ислиу ру%илаHку "оG C "оу да Jсаоре цео оај сет?K
86
Ватрене .еHурке C нуклеарне и те"онуклеарне ексло$ије?
545
О/ '+& B+ E( G /* .+ ,&?>+*@

*+, B+ Д,+.& $,/( /(&( .+,&?>G&
?& >./ Д+; P/+*87
? Р//& Р&+ В++  Р/& Н+E+/===

И '+/ ?&&(&@ & ,&(>& G>&
/./+ Д,+./ %.&'&  >&/ Л/& Р.&
&&.  %&/.>& L/&-"/,;& Ј+./===
3= 99)= В+& K,;& /.+B+ Н/ K/(
.& ,/(/,+ С+(+ ?+>G+ Р&+@
  Р// Р&+ В++
  /(/>; Р/& Н+E+/ /?.&B+
K/(/,. С+(/( Д,+.+ $,/(
/* &* K,+; В+/ I,&>& И.*+===
С,+B  K/( !,&+.

(,B+ /.& / ;+/* ?+>G Р&+
& E С+(& С+(& ДF& OИВЕ 88
.&F& +E /.F(+
 ,; &/ /+&
? Р/& Н+E+/  Р&+ В++@ /+F
/ /E./G+./ А&,& И,*/===
4= 100)= !/.// (& !+,.&
В+/>,-Р&(. ? Р/ CА,*/H
,&*-.& .&@ С+( В/A/@
&/ B+ + ,/( В+& K,;&R

И? /* Р//& B+ E( '+. ,/(+GR
И &/ B+ С+(/ $,/( ,+.+
/?&,( & С+( $&, %+>G+R
О//, !+,. ,&(. Р/& CА,*/H
/F&*@ ,&(.+@ $/*+ ,+@
& В,/. K,+; !,E(./ О'& //.&
+(,.&+(//F' /E ===
.& K,+;& Л+&@ ? Р/& ",/.@
87
*+, B+ Д,+.& $,/( /(&( .+,&?>G&?& >./ Д+; P/+* - .+,&?>+&'+ Д,+.+ $,/( /
(,&.+ G /+?&./ *+@  /./H & ,/>+./> &D&E+(&@ >+./  >+./ *+?&J & /+G&'+>
./ /E&  ?.&+'& (&,> ,+>&J & ?,(&'+> ,+.+ (.+ &/ E /:& (,+.(.>
/(,+E&>&J & .F(+'+> ,/A+. ,+  /A+'+> (,&. .& '/& >+(& (=
88
Сетска Сетла у%а Iие C Iиа C еа /иа, Bои>а Сетли@ у%а HоеHији@, окроите#ица :асе
Велике и ото"ака :ода 9ееско?
546
,/&B+ & ?& / /.&  .&+.&

 ,/+FB+ & ,/? ", !/+B+'&===
5= 101)= # &. В+/ !,&?.&
/?&B+  +E С+( L//

 $.//>, !,+;
В,/./& K,+;& !,/E(./ О'&@
*+, B+  /(./( .(
/&'+ /*+ .& $&,-%+>G===
Н/ В,/. K,+;@ ? Р/& ",/.@
/(/+B+ /*+ +/ /+B ? ,&&  ,&@
,//+&*B Д,+. $,/( В+,+ !,&,+&&@
 ;+G*B E/+.+  ДF/>  (+/>===
====================================
6= 102)= В,&(F +  А&, И,*
/?&B+  +E +.+@
 B+  О./&>& Д,+.+ $,/(@
 /+B+ & ,& I,&>/+
Д,+.+ В+,+ ,&,+&&
Р&+ В++  Р/& Н+E+/===
И && /A+ ,+>+@
,+FB+ В,/./> K,+;
+,(.&+(//F' B+, В++ В+.+@
? Р/& !/.// /F&F@
& E ?&&& $,/( Д,+. &,+.===
И /+B+ & /&& В+ K,+;
B+, В++ В+.+ С,+./>+ %.&'@
 ? '+ B+ &(&( K,; L+/ I,&>&===
7= 103)= И >&*& '+.&@ В+& В+.&@
/+B+ & ;+G*+ ДF+  &(&& +;
Р//& ++ Р&+  Р/& .+E+/===
И /,:B+ В,/. K,+;
B+, В++ В+.+ E,/>  GE&G@
 F((B+ *+ /  С+(& "&>+@
& .+ E /. ?&&& F/> '+./>@
 & .+ E ,+. B+, В++ В+.+
.& ( (&>.  E+?/.@
F(/ / G+  ,/&( !&&
F(/ +:  E.&>& С+(& Н&+===
547
8= 104)= Ј+,@ ?.&* + С+(& "&>+

& B+ B+, В++ В+.+
/,:+.& E,/>  GE&G В+/& K,+;&
,/( ,+,&./ Д+(+

/*+ B+ /(&( В+& K,;&@
С&(+G& С+(+ ?+>G+===
  Р//& ,&+ В++@
 /(/>&& Р/& .+E+/===
# С+( /.89
(,+E& & + ,/ (/ Д+(+@
*+, / (/ ,+>+.& EB/* В+/* K,;
/>&&B+  :B+
 L// Р/& Н+E+/===
10= 105)= С&>& $&*& В&:.& %+>G&===
&&B+ */* ,&.@
& Н+E+& К,&& %>.
/*B+ *+ /*> >+/>===
&>&*. < !(;& P&,/(&
+&B+ В+/* K,; / С&&./*
Д,+./* В+/* $,/(===
С&> L/ ВF'90 &B+ '+.+ ./+@
А Л&&-$&*;&91 &' B+ *+ / %& &(===
$&/F-$&*;&92 EB+ */* &G&@
& L/ К,F'93 .& ,& B+ */* ,&(===
10= 106)= Н/ /B+ + С+ "&>+
 ?&:++( & .F(+ (/ Д+(+@
&/ E .+(& Д,+.& %.&'&@ Р.+
 $,/( ,(&*+.&  В+./(===
Ј+, '/ + ;G
8'
Сета одина C ре"а )руолету, циклусу одина <ислооа, сака %еснаеста одина у )руу /иота је
Сета?
'0
? Bо Ви%>и C Bо-За%титник на%е асе#ене у Сету 9ае, отац Bоа Сароа? Bо-окроите# куGе
+9С;A у Сарооо" )руу
'1
!ада-МајHица
За%титница Мајка
Велике Са7 Cслоенско-аријски@
:асеније "ајка нееска, Bоородица, Мајка
територија7 ВеGине
и куGе Bооа
!оса Велике :асе,
у Сарооо" Bоородица C
)руу?
'2
Мако%-МајHица C нееска Bоородица, Bои>а среGно усуда? Заједно са Gерка"а СреGо" и 9есреGо"
ура#а Судина"а #уди и Bооа, летуGи 9ити Судине? Bои>а-За%титница тка>а и рукоде#а, а такоFе
и За%титница куGе !ауда у Сарооо" )руу? Слоенско-аријски на$и са$еDFа Велико Медеда је
Мако%, тј? Мајка ко%а
'3
Bо )ри%>и C Bо-.окроите# рене Мудрости? Bо који ура#а и$р%аа>и"а (реда и .ра$ника,
који оди раHуна да не уде краи@ Dрторино%е>а? Bо-.окроите# куGе Bика у Сарооо" )руу?
548
*+ .+ /(( ,/A+'+ В++ K,;+@

 /. B+ + > &>& (,(
& + /.& .&& .+ ,/===
И /+B+ & //G&&* + С+(& (&>+

>&* EB+ В++ K,;+
&:*  &&'+> +>===
11= 107)= И /?&B+ >&*
EB+ В++ K,;+
.& В+& !,&?./&'&@
+ + /F(* &:  E+?/./(@
+  ,&?./(  &>/GEG+ ./,>&@
+ .+/F(+'+  /,/./( E//(/,+===
"&>.+ + &B+
B+, ++ В+.+

/,;+  &E&?.&(+G+
& E /++(& В+/ K,+;&
 Д,+. В+, !,&,+&&===
12= 108)= С+ $,&.+ + (,+>B+ + .& (/
& ,&?/*+ В+/ K,+;&
/ B+, В++ В+.+@
*+, С+ (&>+ ?.&*
&@ &/  ,&?/*+@
+  E(&  .+,&A&'+ В++ K,;+
/+FB+ / >,( В+/& K,+;&===
*+, '+// *+ /&'+ & &(& В+ K,;===
А /. B+ + /.// ,/( *+&. К, /.& 94 &.*+@
 (/ B+ E( /+'+ ,+>+ &&.+ С& "&>+@
 > ,&*+>& $&,-%+>G+===
13= 109)= С+.F(&&*B О&' О>&?+ С& С+(/(
&/,+B+ + С+(& "&>+
 + /(/>+ .+,*&(+G "A.&;&
/*  E+?/./> (/F .
(& С+( P/+*===
./+B .& (+/>& /*>H
&:  /,/+@ +'/(  ,//(@
:+G ?& (A>  //(@
(,&  .++,+./(  /(+.+ >/B===
'4
)ру одина C 16 одина?
549
 (/ B+ E( В+ К,&* С+(&

?& ,&/+ < "A.;+
,/F+ ? "&>./& С+(&===
И .&(&B+ К,&* В,+>+.& "&>+

?& + Р//+ Р&+ В++
 /(/>+ Р/& Н+E+/===
14= 110)= #&>((+ &+ ,+. K,+; L//&
Р&+ В++  Р/& Н+E+/@
 В@ В+. ,+E,. &@
 В@ В/ $.//>,@ ,+ >/*+===
И;,(&*(+ Р.+ .& С&'(*&>&
 .& &>+./>&  I,&>/>&  С+(F(>& &F>@
& E &>( !/(/>; &F / (+F> ,+>+.>&@
/*+ B+ /.+( Р+& ,+>+.&
.& E,?> &/>& /*>@@@
 E ,+>. ?& (+F& F+'&===
15= 111)= А/ !/(/>; Р//& &F &&*  &>+( /+ ,+
 /+ >./+ С+  ?&F((
В+,+ $, !,&,+&&@
.F(& .+B+ &( .+,*&(+G+ Р&+ В++  Р/& Н+E+/@
/ /,&:&&*B+ В&(,+ О>&?+ С& С+(&===
Ј+, / B+ / Д+;+ P/+*+
B (+> С+( С&@ (&* B+ E( &+.@ & /.&*
/ + ( (+> С& "&>+ < /E+G B+ (+B===
16= 112)= !/ /G L/& С&,/&95@ О;& $/*+&@
,&/ &> &>H / В+.> %&/.>& #(,/*(& С+(&@
 / В+> ИF+'>& (//> С&,/// К,&@
 ++++( ++( ,/& K/(&96
/*+ B+ +  EB./( //( .& $&,-%+>G===
О/ В+/ !,+/,+A+./ (,+E& & .(+
В  /(/>; &F@ & E + / ,+ /// +
F(/ *+ .&,+ ?&;,(&/ В+ Р&>&@
.& /,F. *&*. (&&& Р++ ,+>+.&@
/ *+> '+' + (&,& P/E/===
'5
Bо Саро C Bо 9ееске Hистоте Сета Јае, Bо-.окроите# Вирија слоенско-аријско рајско рта7,
9ееско Aсарда рада Bооа7 и куGе Медеда у Сарооо" )руу?
'6
;око" Сарооо )руа и еедесет деет )руоа /иота C Сароо )ру оу@ата елики ериод
ре"ена 25'20 одина, а еедесет деет )руоа /иота ''S1447 C 14256 одина? куан ре"енски
ериод и$носи 401&6 одина
550
===========
==============
==================
===================
=====================

КР# !РВИ
САЊ"ИЈА 8
1= 113)= ОE,&( + !+,. $.//>,/> СD&*+@

K,+; I,&>& Q+(& !&/,/(.&@ ? Р/& Р&+.&H
К&: .&>@ /E*&.@ $, (+G@
/*+ (/ + (+,&* "A.;+
& .&(+ /* +/.  С+( "&>+
 //+  .&>&@ .& $&,-%+>GR
О//, K,+; L/ $.//>,H
"A+?+>;  /+. .& + F(/ *+ (A+@
F(/ > .+ ,&&===
О. >+ &>/ / &(
.& > С+(/>&@ / /&*&' >&'&
 (/,+.& С+( С+(/&===
2= 114)= QG "A.&;& *+ .&,F&&'+ &&
/* ;&,*+  С+( С+(/(===
 .F(&&'+ !/(/>&& Р/& Н+E+/
 Р&+ В++@ *+, &>/ /. >/ & ,:+
/(/*&. /(/, С&>& $,&&===
С+ С+(& "&>+ >&(,&*
& &>/ '>& (,+E& & ,&&*  С+(/
/*+ *+ &?&/ В+ Р&-$-I&===
 (&F .& ;+(.+ %+>G+@
/. .&(/*+ & Д+; P/+* .&+ !/+@
*+, !/+& E*& !/?.&'+@
& && *+ !/?.&'+ E*+./ < С( .+===
3= 115)= К& *+ С( E*+.@ И(.& (,&&@
 /E*/> И(.+  С,+B& B+ /.(===
551
К& *+ С,+B& >,(&@ P/+ .+@

& &/ /.+ P/+@ /.& B+ > '+/> E/&((/>
/E/./ ?&&&( "A.;===
О. E/&((/ >&(,&* /*> .&*+,.*> //.;+>@

 /* С+( ,&+ .& E/&((===
# С+( "&>+ :B+ *+ /(./ &>/ /.>&
/* >&* E/&((/@ & .+>&*B /+
*+ &/ >,(&;  ('===
====================================
====================================
4. 116)= О. / G /(>&* >+(&@
?&*B +  С ОE>&.+ /*+===
%.&*B@ & &/ / G /(> //.&;  В+,@
;G K/(&  /E/ Д&97@

(>+ B+  &>+ G+ /E(===
Д+;& P/+*&  (&/> //:&*  С+( Ј&+
/E/./ E,&* ( >,(
 /,:*+ /*+ ,&G&*
,/( "A.&;& < ?/&;&@
*+, E/G+ *+ ,&(( &. >,(@
 ,&+./* E; & .+,*&(+G>& "A.;>&@
.+/ //,( + .+,*&(+G===
===================================================
5. 117) U &E Д/>  E+ ,&A&'+@

 / &( "A.&;&-.+,*&(+G& &&*@
, &  :' ?& (;&'+>
"A.;>&  .& :+'+===
Н+,+B& (& ?&E+ G /,& *+ / >,(@
*+, *+ С>,(@ &&./ %&/.@
В+. ( С+(&
 .+>& ./&  С+( Ј&+ / :
& E С>,( >/&/ ,+&?B 98===
'&
Слоода у@а C т?ј? слоодно у@оно ра$иGе, саласно уутсти"а :оFени@ Сетли@ Bооа и .редака, а
не туFи@ уHе>а? 9ери@ата>е сакојаки@ Dиоисни@, али иак туFи@ утеа ра$итка, који оде не са"о
*и$иHко" еG и ду@оно" росту?
'8
9е"а никоа у Сету Јае ко Dии, да и с"рт "оао реа$иGи??? C у оој %локи оори се о то"е да је
саки олик Dиота у Сету Јае одHи>ен асе#енски" $акони"а сетоустројста?  како од да Hоек
оку%аа да о"ане сее и друе, и да оене од утицаја асе#енски@ $акона устројста сета, ти $акони
дејстују и стуају на снау уек кад доFе >и@оо ре"е?
552
=====================
6. 118)= Н+,*&(+G "A.; Д+; P/+*
/+  E+?>G+@  G
+ F+ E+B ,&A&'+

/(&* ,//===
Д/ .&,F&&'& %&/.& К,.
/&?+ G  /*> ?/+>&@
& ?& ,;+ К,./ >+F&'&
!&&/ B+ /(/,( /*+ F,/+ +, 99===
=== И &/ /+ .+ /,.+ + (/@
 &/ + .+ ,/E
/.& B+ + ,&/  !&&/ /(,&(===
 L// > .+B+ />/B@
*+, &> /. /* !( E,&100===

7. 119)= LA+'+ /+& *+ &>/  !/?.&'@
 // !/?.&'& &B+ &===
Д/(&F !/?.&'+
Д+(+ P/+*+ /.// B+ /+&( В++
 /.//  '+/ /(&B+
(,+>G+'+ /./> K/(
& &./> /  &(./( /(&*+ С&+( 101===
С&+( (+&F@ /. >,? + F(/ *+ ?/@
/ (/& С&+( /(&*+ ,+&@
 /+ ,& /* С,+B@

 С,+B  &> + /+ ,&===
8= 120)= С/*. G@ + .  +>& /*>
 /(/*&.   ,+>& Р/===
Н+ >+ .& E+?&/.(/  .+ /(&* ,+F./=
L+?&+.  .+,&?>. G@
E/ &  >F&,;  :+.+@
99
?& ,;+ К,./ >+F&'&!&&/ B+ /(/,( /*+ F,/+ +, - &?.& ?& >+F&'+ ,  С+( Ј&+ 
+,&&;*&@ ?,/A&'+  .+(&.& ;++ ,&.+ &(/& Р/&= А /+ >,( F+@ /*+  /.+ (&*
+ ,+ /+&*  !&&/=

100
Bоои "у неGе о"оGи, јер са" он сој ут ира C Hоеку је дата слоода и$ора, и Bоои о"аDу Hоеку
са"о онда када он иде о у$ла$но" у@оно" .уту, а ако Hоек и$аере е$ду@они ут "атеријално
наслаFиа>а са"и" ти" он се одриHе о"оGи Сетли@ Bооа?
101
???а лано" од си@ актиности остаје Саест - )ада саест остаје лана од си@ HоеHији@ актиности
настуа у@они ра$итак Hоека? /иеGи о Саести, Hоек је сосоан да исуни се $аоести Bооа и
.редака, "а колико да и@ је, јер је Саест и%а од сеа остало?
553
.+ +&* & .+ /*  ,+>& L//>&  Р/

 /(&* .& "A.;>&===
=== О.  /*>& >& С&+(@
/F(* L//+  !,+(+ /*+@

 >+,&&* + /. & L+?>,(./(@ & .+  +( &+.===
9= 121)= К/ / Д+;+ P/+*+
/ E+?>G&  *&,/( &F
/.+ & ,+(@  / /E,/& /.+ >,?+(
(/& B+ &/ "A.;& < СИВИ$
 ,+?,+.> .&?&( G102===
К/@ .&+. / "A.&;&@
 ?&E  /+
(+: & /E,> G>& /(>+ С,+B@
(&*@ .+ &&*B /E/>@ .+B+ /E?&( .+@
 . &> .+B+ / С,+B ?&,:&(@
*+, + E/&((/ ,+. & !(& С+(/(
/&FB+ "A.;>&=
10 122)= И ,&/FB B+ + .&.( ,;&  С& "&>.
&& Д+;& P/+*&
F&*B &:G+ ,+ "A.&;&
,+. & !(& С+(/===
И /A (+> .+&.>
/>&*B E&& >&(&,*&.& & .+ Д/.&@
/ /G .+,*&(+G& "A.&;&@
 (>+ /+B /*+ Р//+  /E+G103===
И ?.&* .+,*&(+G "A.;
& B+ & E&& .+,&+.&
 / /E, G /(+(/ E/&((/
/>(( Р&?> G
 & B+ G+ ДF+ /(&( .+/+(G+===
102
тоа Gе као ;уFинца СВМ и ре$рени" на$ати #уди??? C ри реоду са @OAријске рунике на руски
је$ик "орало се у оој %локи риеGи и$ра$у JсериVK у"есто дрене рунске реHи Cкараена, т?ј? који не"а
Сетло
Dиели уоду%и сојој,
лодоа јер су
туFеа у ре"е
рада, сојетскео
т?ј? ара$ите? ласти сии"а и$ра$иM
сада остоје на$иани е$ду@они
сиа лиHност, и есаесни
сии #уди
каитал, сиакоји
"асасу
итд?
103
одеGи :одое соје у оие# C утицај саре"ени@ средстаа "асоне ко"уникације на у"ое #уди,
осредсто" е"итоа>а искри#ени@, "орлно искарени@, лаDни@ ин*ор"ација одрурти@ олу-истина"а,
доео је до тоа да је станони%то :уске дрDае рестало да о%тује дрене :одоске и )рне $аоести,
и$уило риродне оријентире и, као оследица тоа, народ се и$родио и оHео да и$у"ире, саке одине
ројност станони%та с"а>ује се $а "илион?
554
11= 123)= Д+;/ Р//& P/+*@

.+ F&*(+ ,+ "A.&;&@
*+, /.+  &:G+  /B+ & /E+ ДF+ &F+@
& .+ E /++  А&, Н+E+@

+B & E +./ (&+  "&> .+,/E./*===
=== Н+ /F(&*(+ "A.;>& & ,(+ B+,>& &F>@
*+, &E&?.B+ /.+ B+, &F+
 /&,( F+ '/+ (+@
 К, Р&+ В++ /EB+@
*+, , >F&,&;  +/*;
/(&G& О(& Д&  К,104===
12= 124)= "A.&   К,
? Д+;+ P/+*+ С+( Д ?/.+@
& >+F&'+ , / /E+G===

 & Р/ + ?,/A*+  .+(&*+
.+ >&*B ?,&/& /(/>(&
*+, .+B+ E( .(,&F'+ С+
/*& E*& + E/G+  E/+(
/*+ B+ /.+( .& $&,-%+>G===
"A. .+,*&(+G /* /&?+ ? "&>./& С+(&===
=============================================
13= 125)= Н+ F&*(+ /+ ,&/&-&E&?.(+G&
 .+ &*(+ + ?&+( '/> &:.> /E+B&'>&===
Н+,*&(+G "A.; .+ ?.&* ?& &/+B&'+@

. ,+>& Д+; P/+*/* ? Р/& Н+E+/@
. ,+>& EB>& .> +E@
*+, &/ / *+ /F&/ ? С+(& "&>+
 '+/ ,/A+. /(/>&
.& $&,  E/ /*/* ,/* %+>G@
>B+ &>/ / .+,&./> :/(@
/,(+B (A (,
 /+,+'+ Д+;+ P/+*+===
14= 126)= ОE>&./>  ,+&,/>@  &:* .+(.(/>@
"A.; /&*&* /+,+'+ G=
I&+B + ,*&(+G(/> & (&,;>& Р/&@
/. &:>& +?* Д+; P/+*===
104
.ри "у%карац у деојци оста#а (ра$е у@а и )ри C т?ј? ри "у%карац који је нару%ио деиHансто
деојке остаје једини отац се деце коју Gе она родити у со" Dиоту, не$аисно од тоа да ли Gе он и да#е
Dиети с >о" или не, и колико "у%караца Gе она ро"енити токо" цело со Dиота?
555
 ,G&* ДF+ '/+ (+

 +  +>& .+&.>===
Н+,*&(+G "A.; /* :/(. //(G/(
.&?&* < Н&&/>@ & ,/A+'+ +& < /,/.> E+?>G+>@

 /?&* +; P/+*
& .+ '&&* ,+&+ (,&;*+===
15= 127)= Д+;/ P/+*& ? Р//& В++ Р&+
 В@ /(/>; Р/& Н+E+/@
E(+ ( ДF/>  Д/>@
 .+& P(& С&+(
E+ >+,/ &F +&===
И(+,*(+ ?  ,&*+& &F
.+,*&(+G+ "A.;+  + '/+ /(/>+@
 B+ /. /*/> L+?/./FB /E(
С+(+ ДF+ &F+
 /,/.> +>& /E( (+& &F&@
 /,(B+ &  /(/>+ &F+
 +>& /*> >,+.>@
& & ./>&  B+,>& &F>
&A&B+ /( /*/*===
======================
16= 128)= О.&* / В&  /(/>&& В&F
/ E+ &>(/ + //
 / E+ ? С+(+ ?+>G+ Р&+ В++
"A.;+ .+,*&(+G+  /(/>+ '/+ ?/./@
(&* B+ E( (.( С&(+G  %&F((. Р/& /*+&
  Р//& Р&+ В++  Р/& .+E+/===
А /.&*@ /* /.+ & F&
&:G+ ,+ "A.&;&===
 & > &*+ B+, /*+
 /.+ & ?>& B+, "A.&;& ?& .& /*+&@
(&* *+ /&. / Р/& P/+*+&
 .+B+ > /,/(( L// С+(
. Р/ .+E+  + &.+ E+? /(&(&===
======================================
КР# !РВИ
556
САЊ"ИЈА 9
1= 129)= И (&F+ !+,.& />/,:;&
K,+; < P&, !(+&

F(/ /+ ,/? %+?&. К&*105H
И,&* .&>@ $, #(+G@
F(& + (/ +F&&  С&, +/*@
/ ?&F(/  + >./+ &*+  $&/F  Р&106=== ?&(/,+R
И .+ *&* К,(& К,+(&'&@
& К, / ?&,E.& &/ + +B /+(,(107===
И+ Н+E++108 ?E+  E/*
 && / >./ В&*(>&,&
.+ F&>/ ///,+ .& ?/ >.///G.109===
2= 130)= О//, !+,. $.//>,H

%.&*(+@ P&, К&*& $+A+(*&@
 С&, + В+& А& 110 /*&@
 $&/F@  Р&@  С&(   Р&
&& + E*+ В+& L(&@
 '/*  & "A> ,&(.;>& !&&
С+( L// ? !,&+
(  :+(/ /,F&*===
С&, В+ E,&.+ /.===
 С+( (+@ +/ / +/111@
/ ,&(.& $,&&@ ? "&>./& С+(&===

3= 131)= О ( ? .+,*&(+G&
F(/  ;+(.+ %+>G+  ,& ,+(&,&@
F(/  ,/& , .+. (/,+'&@
.+ F(++B .+ . >&+ . (&,+===
105
Зе$дана )аијаM на$иа се и )аија МеFусетја рола$ и$"еFу Сетоа7? ;о су ео"а слоDени енеретски
ко"лекси, оста#ани на нароHити" сети" "ести"а де се "оу "ирно, е$ %тете о околну .рироду
користити раитациони или росторно-ре"енски син-тор$иони систе"и у ци#у ре"е%а>а "еFу
Зе"#а"а и Сетои"а? .о"ера>е у ре"ену и ростору одра$у"еа остоја>е ар де )аије МеFусетја,
оне у коју Hоек ула$и и оне на коју и$ла$и о%то је стиао на отрено "есто?
106
Мако% и :ада C слоенско-аријска са$еDFа? Мако% C Велики Медед, :ада C (рион?
10&
108 .олуHетртина
ле 9ееске C C дрена "ерна
Сеисте"ски елиHина
ко"лекси која одоара
"еFу$е$дане 2W16
е$е )руа 45 наиације?
и кос"иHке стеени7?
10'
Зо "ноодо#ни C до#а, дрена слоенско-аријска ре"енска "ера, једнака је &2 тренутака? 1 секунда и"а
2488,32 тренутака7?
110
Велика Aса C Велики рат сетли@ 9еески@ Bооа и$ Сета рае са ;а"ни" Сила"а ридо%ли" и$
.акла?
111
део о део C $арао, исеHак о исеHак $одијаHко $е$дано круа, ледано са Зе"#е, у ра$лиHити"
раци"а?
557
%&(/  + >./+ К&*+ ?&(/,+@

& .+ E .+,*&(+G "A.; /+
.& С+(+ ?+>G+ С&,+ ++===
 &  .+ E (& E.& ",/&,+

- /*& *+  Р& !,++(/*
$,/> UE&G С+(/+ /?&,&===
================================================
4= 132)= С&& *+ ",/&,& ('&@ E+? K/(&===
К, & >.// К&*& ,&&,&. *+ .& />&+@
.& >./+ И+ &..+  /E,F+.+===
 ++/ /:&,F(& F, + .& +&> &:+'112===
И( (&& ,?/,@ (:&.  >/,&.@
+/ &>  А,/G.@ .& Р(-%+>G@
F(/ .+&& *&F+  $&/F С+(/*===

==============================================================
К&*+ $+A+(*& &  (/G+./ &>+'+===
И+ Н+E++ < ,& ,&* (&===
5= 133)= С&  ,F+.+ В+ С+(F(&@
 ,&/  /,F+. .> &>+./>
/* + /:+ / Р(+ / .+E&===
Н+>& F+ K/(&  (/* %+>G E+? С.;&@
.+>& . ,&('&@ . (;&@ . :/('&===
======================================
=========================================
С&>/ +(&, ++/ ,&?./ / /.&>&
 ?&& ,+ >+A &..&>&===
С>/,./ *+  (/  (/> С+( ,&?&.&
+ *+ .+&& & K/( E*&/===
6= 134)= W&F < ,&?,F(+G &,/ *+ ,++@ >/,&@
& .+E/  ,+, ;,. /E&;@
,/? >,& .+,/?,. +( ?,& .+ ,/&?===
===  K/( +  (&* С+( .&& .+B+ ,&((===
=======================================
======================================
==========================================
"/ + /// & >./> %+>G&>&@
112
Седа" саDе>и C саDе> је најстарија слоенско-аријска "ера $а дуDину? $носи 213,36 ц"? Седа" саDе>и
и$носи око 15 "етара 14'3,52 ц"7?
558
+  E/,& .+,*&(+G ? С+(& "&>./&===

Њ  ,& E/&((&  .+,>&
( %+>&G& ,+,&.===
Л&&'+> (+&F /+,+'+ :(+G&@

?&(,/&  G+ >+A/E./> >,:'/>===
"&/   (> +(/>& .&(& ,&(/===
7= 135)= Н&/. F(/  ,&(/ //.&.@
,+:++  /?,& ;,&./>===
И G  ?E С+(  С/E/
(+  / .&,+A+' .+,*&(+G& "A+?+>.
E/&((& /*+ %+>G+ /E&G&===
А && .& (> %+>G&>& F+ .*+ E/ E/&((&&
 &  (,/E+ %+>&G+ / ,&*& ;,G+.+
(&&  .+,*&(+G .F( + G+

 /+? + F(/  .& (> %+>G&>& &===
А .& %+>G+ ? /*  "A+?+>;+ ,/(+,&@
.& '  /. W&F-,&?,F(+G ,&G&===
===============
===========================
=============================
8= 137)= Д& E /.// E/ (&./G+. К, / ?&,E.&
 /.// ?&*&& С,&& $+A+(*&
В@ ?;(+ К,(&+ К,+(&'&@
 .& + + > *+ ?,& ?&./ .& /+(,(.===

#>+(/ ,(&& К,+(&'& С&,+@
/* (/*+ .& ,E/>& B& С&,//
(&./(+ К,(&+ И.*+===
С+(/( И. +(/& ,/*&G+.  Н&
+(+B+  ,(&>& И.*+===
 *&*B >/B.> ?,&/>
/. B+ &/(&( +(/( ?&,E.&===
9= 137)= P> + , / ?&,E.& ,+ &>&
,/*& ,&./>+,.> *&*+>
/.// ,/>+.(+ ,(&+ &/ F(/ *+ E/

*+, B+ &> + .&+ /(/,( < И./>,*+===
%.&*(+@ /E+G.& *+ С+(/( И./>,*&
/.& (& ?+'& ДF+===
 Р&?> >,.+  ?,&;>& И./>+,.@
.+ >/B & &(@ F(& + (/  ДF/> +F&&===
559
А :/( .+,&?>.@ E+?F. (/,+'&

.+ ,+B+ + & С&,@ +B  !&&/ /&?===
 (&>/ /. +.  "&> .+,/E./*
.+ ?.&*B . +E+@ . (/ F(/ + ///===

============================================
==========================================
10 138)= %&(/ E(+ &:G  /*> +>&
 .+ F&&*(+ СE. .+/(,+E./===
$./+ G+ /E& *+ ,&/?.&/(@
/.+@ /*  /F& & /?.&* И./>,*+===
%,&; И./>,*& F(+(.  / ?,&G+@
 G .+ >/ & &?.&* '/ ,,/===
"&>/ :/( (++ / ,> %&/.>&===
.& %+>G&>& + :+ ,&& ?/,&
 .& (/,+'&@ .& .&@ &/ /&./
/F&&  ?&+ & .F(+ В&*(>&,+===
=============================================
10= 139)= В .& $&, :(+ //*./
/ &. ,+>+.&@ && >, E+F+ (,A+.===
!&>(+B ? В+&@ +& Д&:E/&@
&/ *+ /,F/ (,A&+ К/FB+*&
/*+  + .&&?+ .& .&*E:/* Л.113===
"&, .*+ /?// />> К/FB+*>&
& ,&?,F+ $&,@ &/ F(/  ,&?,F Д+* 114===
=========================
========================
==========================
" К/FB+*@ /A С@

?E/F+ ?&*+./ & Л./>  /&(115===
А &(/ *+ $&, ?& /E/
Д&&,*/> /* &, В+ !/(/====
12=140)= В/+ Л.+  (&* !/(/ (/,+@
113
9а најлиDој !уни C у оој %локи риHа се о ре"ени"а када су над Мидард-Зе"#о" сијале три !унеM
!е#а, +ата и Месец? !е#а је ила најлиDа Зе"#и, ериод >ено орта>а око Мидарда и$носио је сеа
седа" дана?
114
еја C Зе"#а еја7, уни%тена ета ланета систе"а Јарила-Сунца? (стаци еје сада саHи>аају ојас
астероида, "еFу орита"а Зе"#е (реја Марс7 и Зе"#е .еруна Јуитер7?
115
у олуHасти C олуHаст, олоина Hасти, дрена слоенско-аријска "ера $а ре"еE Hаст и$носи 648 до#а
18,&5 секунди7?
560
Н& %+>G  /.+ & Н+E+& &/ & &+

*+, + Л.& ,&&& .& +/+
 &/ /*& С&,/:B&116
.& $&, + (&===

===============================
L+  /&.+ Д,+.+ Н(
/*+  + ,/(,&+ / &G+. /E&( +>,&===
 ,+.& + +?& >+A С+(/>&===
Н*+ + F+ / ?/ >.///G.@
>.// В&*(>&,& + /E/  С&,===@
,+ .+/ F(/  + ./+ Н( ,/+
 ?&/ + '/ ?/ ? В&+G+.+=
13= 141)= # (/ ,+>+ /./ *+ >.// .&,/&@
/ .*+ +/ & ?+( .& В&*(>&.&>&
 & ,/A+ ,/? К&*+ $+A+(*&
 & + &&  ?+?&./* B $++&===
=====================================
======================================
==================================
!/.//  /&.+ Н( B& С&,/// К,&@
?&(/  И+ Н+E++ ?E+ E/*@
Д& E /.// И+ ?&*&+ E/*&>&@
В ?&>+.(+ К,(&+ И,&>&=
Њ ?&>+.(+ К,(&>& "&,+===
 ,/? %>.117 &/(&(+ Н(===
14= 142)= !/.// B+ ?&*&( Н+E++ И+
 /&?&B+ + В&*(>&,+ .& /? &F===
=================================
=================================
==============================
============================
В+,&  + &F &. +&
+(/ F(& *+  // ,+>+ .&*&:.*+=
116
СароDиGи C од дрене @OAријске :уне Са-9ееса?  дреној ро%лости СароDиGи"а нису на$иани
са"о 9еески Bоои, еG и атрене лоте, олиди, "етеорити који су адали са неа, а такоFе и куласте
"у>е?
11&
Зи"ун C 9ееска краа Зи"ун7 слоенско-аријски на$и са$еDFа које се отоо одудара са саре"ени"
са$еDFе" Мали Медед, тако %то у слоенско-аријској кос"олоији на%е Јарило-Сунце ула$и у саста
са$еDFа Зи"ун? .оред тоа, .оларна $е$да у слоенско-аријској кос"олоији на$иа се ;ара?
561
А/  +& ,FB+.& В+,/>@

F(& B+ />+( '+'+ +&===
С&>/  ?&*+./> (, ОF(.+
/* B+(+ Р/ /+.&( С&/>===

С&>/ & Д,+./> +,/> ?E*+(+ + E/*.+ ,+/+
/E,&.B+(+ $&, &F ,+,&.===
15=143)= !/.// B+ + (&./( Д,+.+ В+?+
 .& /?&'+ /(/>&& /&?&B+ + !,+;=
"A.; .+B+ +( & />+( ( ,+
*+,  /. ?/.  !&&/ ? С&,+===
Н/@ &>((+@ G@ & *+ .+,*&(+G /+(/GE@
 & + ,&@ &/ & > .*+ / С&,+=
А &>@ &,F + /&G+ / /+&@
,,+>&B+ /,:*+ /+(+===
.+ ?.&* /. ?& P&(  !,& .+E+=
*+,  ,;>& '/> .+>& С&+(===
===============================
16= 144)= $.// %+>&G& "A.;  /E=
 ,&?.> B&>& С&,/// К,&===
Q,.& %&( />,&*+ > /+
&& +&* >+(& / ,/&====
%&(@ /E>&.&  :+G& ?& (A>@
+(/  (/>+ *+ '/ ;G@ &   !&+./> С+(===
И ?&(/ "A.; /F&&*====
& //*+ +  С&,  $+A+(*===
%&&>((+ G Р&+ В++@
+ F(/ &> ,+&/@ /+ ,+,&.+ ++,===
&./ *+ & ?& &F+ /(/>+
/& ?.&'& .+ E E+/,.&=
=======================================
О&/ + ?&,F&&
!, К, С&'(*& !+,./+ В++
 !, Д&. /EF(+'& Р&+ В++
 /(/>&& Р/& .+E+/
& С+(/>,>  С+,+,&.> !+,./>=
КЊИА СВЕ"ЛОС"И
I&,&(*& !,&
!/+(&
562
# /. K,;+ В&(,+ +((/(.&

+&>++( F+(/ ,& :/(&
/ В++ +/E+ ? Д&&,*+@

/ К,/+( P/E/& .&F+118@
 &. ",* Л.&119@
/* + /F(*+  А&, И,*/> 120@
/*(+@ +& Р&+ В++
 /(/>; Р/& Н+E+/@
/ ,+>+.>& (&,/&.>@
/ $,/( Д,+./* K,+;>& &&./*@
/ !/+( +& F(/ *+ G>& /?.&(/
&/  / EB> ,+>+.>&@  I&,&(*121 С+(/(
&./* Д&,./>122 В,(/>=
# С& L//&@ ?& В+. Р/&@
&   ,;>& &F> /(.+(+
+. С+(&@ ,/? //@
/ +> ,/+& +>& /& С&//,&@
118
одине /рице Ватре, етстотина седа"десет %есто круа Dиота од Велике Сеое и$ аарије, раHунато
о )руолету <ислооа на%е C одина 830&5 од Велике Сеое и$ аарије, или одина &804& од осниа>а
Aсарда ријско, %то одоара 26&31? одини ре саре"ено роја>а одина ное ере, т?ј? од :оFе>а
Христоо7?
11'
ан ;рију !уна C .ра$ник ;рију !унаE у дан, када су се ;ри !уне нала$иле на исто" "есту на неу,
оHела је и$рад>а Aсарда ријско и Велико Сетили%та нлије Велико Хра"а Сете .роитне
Ватре7? ;ај дан се с"атра дано" осниа>а Сето рада Bооа на у%Gу река риј и ("?
120
Aсард ријски C Aс C Bо који Dии на Зе"#иE ард C рад? рад Bооа на реци риј данас рти%7 ио
је сараFен одине 5028 након Велике Сеое и$ аарије 104&&8 ? ?н?е?7, на >еоо" "есту се данас нала$и
саре"ени рад ("ск, који се такоFе нала$и на у%Gу река (" и рти% дрено слоенски на$и риј? 
реоду са дрено @Oаријско риј $наHи ела, Hиста ода? (д то $наHе>а отекао је на$и територије C
Bелоодје7? Aсард ријски ра$ру%или су Iунари одине &038? од Стара>а Сета 1530 н?е?7, а након 130
одина руски историHар и картора* Се"јон :е"е$е, када је саста#ао карту Сиира, са "еста ору%ено
Aсарда исао је ис"о цару Aлексеју Ми@ајлоиHу :о"аноу, да је отрено на у%Gу река ("е и рти%а
оноити ра$ру%ени рад? Aли, :о"анои"а који су осојили ласт у :усији дрени рад Bооа није ио
отреан, јер се он није уисиао у ноу историју :уске дрDае коју су они оHели да саста#ају? Зато је
Се"јон :е"е$е исто то наисао на 21? листу со JAтласа СиираK, која је и$а%ла на сетло дана тек $а
ре"е
JAтласа .етра L, сина
СиираK С? Aлексеја
:е"е$еа,Ми@ајлоиHа
одине &224 :о"аноа, одине
1&167 о ука$у &204
цара 16'67?
.етра адесет
L, на одина
у%Gу река (" инакон
рти%и$даа>а
сараFена
је ("ска трFаа, која је касније остала рад ("ск?
121
Харатје - Сети текстои, ду@оно-*ило$о*ски трактати и историјске оести $аисане на листои"а
ера"ента?
122
арун C даруно" се на$иао Hоек одарен сосони%Gу да рунске слике које оисују доаFаје оједини
у %локе које су се наносиле на дрене да%Hице, коDу, листое ера"ента Харатје7 и лоHице од
ле"енито "етала Са>тије7? аруно" се на$иао и Hоек који и%е летоисе C !етоисац?
563
 &CА,*/> Р/ !&,&123 F(/ + &=

=====================================================
=====================================================
Н+&&@ (&.*+ /.&

&& */F .*+ E/ ,+>+.&@
.*+ E/ С+(/& . Р+&./(@
.&>&@ G>&@ &(G=
L/ *+ *+./@ .+/&/B+.@
&>/ В+& Р&-$-I&124=
О. + ,/*&/  Н//* С(&,./(
 ,>F L+?,&*. L+?/.&./(
/?&,/ + В+> С+(/> Р&/(=
И (&& + /*&&
L+?/.&.& Н/& В+./(
,/A+.&  Н//* С(&,./(@ 
E+/.&&. E,/* '+. ,/*&G+'& + /*&/=
"&/ + /*&/ (/ F(/ >@ G@
,+/?.&*+>/ &/ ,/(,&.(&
С+(/& Ј&+@ Н&+  !,&+=
====================================
=================================
И(/ && && + В+ Р&-$-I&
,/*&/  Н/ С(&,./( @
 L+?/.&./* Н//* В+./( /*&/ +
/ +& +B+ &/(./ Н+F(/=
& &/ /./ .*+ E/ /./@
 +> + *&/ В+ Р&-$-I&@
(/ .&*+B+ &/(./ Н+F(/
,&/ *+  +E ?&+(& ?&@ *+, +@
F(/ *+ & F+ (&+ +F(&
/ С+&,F+./ .+&,F+./@
*&G& +  /./ .& '+& &/ ?/=
И && + В+ Р&-$-I& /?&,/
В+> С+(/> Р&/(
123
.ард C .ард или .ардус, Dиоти>а и$ ородице "аHака, која је у дрена ре"ена Dиела на територији
:усије, а о и$леду је лиHила на снеDно леоарда?
124
Велики :а-М-Ха C :а"@а, санскртски Bра@"а7 C .ронаHелна Једина 9еса$нат#иа су%тина, која
и$луHује /иородну Сетлост :адости и .роитну Ватру Стара>а Сета нлију7, и$ које се ојаило се
%то остоји у Васе#ени, а такоFе и си насе#ени Сетои и :еалности?
564
? '+& + ?/ В+ (/ И.*+125@

!,/E(.+ K+ С+(/(@
(/ *+( &'+ Њ+// .+//
/G&& *+ С+(/( .+&?&

 ?&?&&  Н++> В+/>=
===================================
==================================
И(/& (,+.&
&& + !,/E(.& K& С+(/(
/&G& .& .+ >&'+ /
*+.+ +(/.+ /G+126
/ В+&.(+./ И?/,& И.*+@
!,/E(.& K& С+(/( *+
,+(&& & E+ +/ О./&
/& >@ G@ >+.*+>/ >+./> В+ Р&-$-I&@
&/ F(/ +(/( / Ј&,&-С.;&
 ?&&G+./ &
.*+ F+ . Ј&,/-С.;+ . =
!,/E(.& K& С+(/(
/.& *+ ,+ /E/> >&
.&*+B+ &/(./ НF(&@
 />+ .*+ E/ L/:&.(+.+ С+(/(@
.& .+// >+(& /(./
* *+ ,/:>&&@ .+ /(&G&*B (,&&J
.& ,> >+(>& *&& *+ .&**&,*> С+(/>@
/E&& В+& !,/(,&.(&
 + &G+  &G+
/ *+ /(/ ?&+G*B+ С+(/(=
=============================
===============================
Н/@ // *+ &G+ /&?&
!,/E(.& K& С&(/( / О./&@
/& >@ G ?&+>/ + Р&-$-I&@
(// *+ >&'+ *&,& E&& С+(/( И.*+@
+ +FB+  +FB+ + ,&?>;&&
125
Велики ток нлије C /иородна Сетлост и .роитна Ватра Стара>а Сета у којој су се ојаили
Васе#ена и на% систе" Јарила-Сунца са Мидард-Зе"#о"?
126
о#а C дрена "ера $а дуDину ри"? ре?7?
565
 /,*B ,+ /E/> >& .+EB&@

>& (/F=
С& + +
!,/E(.& K& С+(/( .&/>&&&

>./F(/ С+(/&  С(&,./( /*&/ +=
И +/@ &+/-&+/ / /./&
/& >@ G@ >+.*+>/ В+ Р&-$-I&
/+' ( ,&?& +
Њ+/& !,/E(.& K& С+(/(
&/ В+& />& С+(&=
# (/* !,/E(./* K/* С+(/(
/*&&  + :& EB&
*+, *+ K/,/.& E& И.*&=
==================================
=====================================
================================
Д+/ ,/E(.+ K+ В&(,+
?/ +  E/+ .?*+
 (&>/ +  (&>/>  >&/> />+F&&=
!/*&  + !,/E(. С//
? /*  + .&F& В&+G+.&  ,+ В&+G+.+@
F+ /(&G+.+@ ,/+=
А &@  /,+  /+@
&/ && ,+& (+& *+ (,&&
!,/E(.+ K+ С+(/(
F(/ + & >&/> .*+ >+F&&@
.&?&.& %&(.> !(+>@
 Н+E+> И,*+>=
О ,& / .& Н/+ С(&,./(
.& /,F. Н+E+/ И,*&
/,&:&&  + +(/ ,&?./,&?.
&  '>&  + ,&?*&+ ,&?(+ Р+&./(
,&?(> EB>& .&+G+.+=
==========================================
===========================================
#//  (+ Р+&./( .& F> ./>& E+ /(&G+.+
(//  +B> E,/*+> &
E& /E&,+.& EB& /*&   .&+G&&&J
566
Н& &/> >+( %&(./& !(&

E/ *+ >.// F+ /
&>/ *+.+ Р+&./( -
>./:.& ,&?./,&?. Р+&./(

, +>  EB&@ /*&   .&+G&&&@
>&& *+.&+ /.+ &@
./ ,&?(&  E /+B&* EB&
 (> Р+&./(>&@
/*+  *+.& ,&* ,+ +:&+=
"&& *+ .&F& L+?/.&.& Н/& В+./(
 Н//* С(&,./(
  '/* */F + /,+ В++ ,+
,/E(.+ K+ С+(/(
*  &E /*&*
С.;& .&F&=
===============================
==============================
!,/E(.& K/(/,.& С+(/(
/E*+.& *+ >./F(/ С(&,./(
(&,&*B В+/ Д,+B+ С+(/&127=
#  ,&.& *+.& *+
!,/E(.& K& С+(/(
Л(B+ - С(&,./(
& >/B.> *&*B> (&E>&@
& (&E& Д,+B& С+(/&
/,+'+> /*> ?&&?& 
 L+?/.&. Н/ В+./(@
,/A+.  Н//* С(&,./(@
 С+( С Д,+B+ С+(/& /E*&
? С+( В/& Н+E+/ И,*&128=
"&/ *+ .&(&/ В,( В,*& 129
/* ?&?>& /& С&,+ Н+E++=
12&
Велико
Сетоа дреGе Сетоа
оалотиле су се уCликои"а
Васе#енске структуре
Сети@ сетоа?
рета, 9а Мидард-Зе"#и
које ели те Васе#енске
#уди до данас о%тујуM структуре
а драсилија7,
Храста, Bре$е, Јасена и др?  оо" Сето" реGу олицеторени су Сетли BооиM  C Bо-:атник (динE
Храст C Bо ро"одрDац .ерунE Bре$а C сетлолика !ада-BоородицаE Јасен C дареD#ии ;ар@ аDдо?
128
9еески риј C 9еески" рије" у дрена ре"ена на$иан је Златни .ут у@оно :а$итка, а оред тоа
9еески" рије" на$иали су и МлеHни .ут?
12'
Вириј Врт C 9ееске насеоине де Dие Сетли Bоои и Мноо"удри .реци си@ слоенско-аријски@
родоа који сада насе#аају Мидард-Зе"#у?
567
====================================
======================================
Д,*+  + /E+ ,+ L+?/.&./(
 .&F/* L+?/.&./* И.*

F(/ /(/*+=
И (&>/@ //  ,/>&@ ./ & &+/ / О./&@
/& >@ G@ >+.*+>/ В+ Р&-$-I&@
(&>/@ +  + ,&?+ В++ ,+
!,/E(.+ K+ С+(/(@
(&>/ + .&&?+ .&F ВF' L//@
/ /* *+./& .&?&>/ С&,//>130
/* *+ L/ С+(&  С(&,./(
.&F+ L+?/.&./(=
================================
=============================
С&,/:B& >& F+ .+/ L+?/.&./(
 .&F/* L+?/.&./* И.*
/(/*+B=
О. / С+( L//&
/* . ВF' L// L+?/.&./(
 +(/>+ С+(
Д/.+ С+131 E/,&+=
L+/.&./ В+  L+?/.&./ $/B.
 /,+A+' & .&>&  С&,/:BH
/ Њ>& >/:+>/ & //,>/
&/ /  +> С&,F+.>@
С+>/B>@ С+E&>  С+?.&*B>=
==================================
=================================
# ,& >/ && (&G&>/ ВF'+ L//+
?.& +& F(/ *+ .&>& /(./@
F(/ > >/:+>/ /+.(=
А E/ /*+ / EB& /*+ +  E/ />+ / .&
.& .&*>&'/* +(;
// ,/E(.+ /./+ /,+B+
130
Саро C Сетли слоенски Ви%>и Bо који ура#а нееси"а и /иото" у на%ој Васе#ени?
131
Сет у@оне Силе C Мнооди"ен$иони и ра$норсни Сет, који се у односу на Сет Јае Мидард-$е"#е
нала$и на и%и" ниои"а Златноа .ута?
568
/ >/B /*/* /./ +

,+>& С&,/
(/ /.&/ &/ + С&,/ /./ ,+>& О./>+
/& ?/+>/ >+./> Р&-$-I&=

С&& .&*>&'& +(;&
.&F+ (+&@ &>+.&@ ,+(&
?&,&/ *+ .& С.+/> (+>@
Ј&,-С.;@ /,:+./> %+>G&>&
.& /*>& :+  ,&?*&* +
>*&,+ >+B EB&
/*& /.+& /*> >.>
 >/,&.> ,&?B+>
.&@ G+ ,+&?&?+=
============================
=============================
В&:.*+ / ,&/ ,++./ >/:+ E( (/@
& +  L+?/.&./* Н//* В+./(@
,/A+./*  Н//* С(&,./(@
./ /+ .&&? (& (&& E+?,&..&
.+&(G& E+?&.
&/  , ,@  /./@ F(/ *+ /+@
?&,&/ *+ //E*+ /./&
F(/ *+ /,+@ & /./ F(/ *+ /,+
?&,&/ *+ О./&
?& //E*+ /./& F(/ *+ /+@
/ ,/.&+./* /G О./&@
!,/E(./@ /& >@ G@
>+.*+>/ В+ Р&-$-I&=
=======================================
=====================================
=======================================
XXX
I&,&(*& Д,&
569
+4
Н& ?, /.+ K,;+ В&(,+@
+((/ +&>++( F+(/

К,& K/(&
/ В++ С+/E+ ? Д&&,*+@
/ ,/+( P/E/& .&F+@
 Д&. UE/>,&@ &&
$.//>, K,+; E&/G&*
С+(+ !/,/.+ С&+?+
>+A В+> Р//>&@
 > С+(> $+(>& Р&+
  А&, И,*/>=
И /+ ,+,&.+ ++,
*(+@ +& Р&+ В++
 /(/>; Р/& Н+E+/@
/ ,+>+.>& (&,/&.>  ,+,&.>@
/ $,/( Д,+./* K,+;>& &&./*=
О ,/A+' С+(/& Ј&+@ Н&+  !,&+@
 / EB> ,+>+.>&@  I&,&(* С+(/(
.&&./* Д&,./> В,(/>=
#?.+F С& ВF'> L//>&
 +. Р/& Н+E+/@
& /(.+ &/ ,;+> /*>
+. С+(/&@ ,/? //@
/ +> ,/+& +>& /& С&&/,&
 &CА,*/> ,/ !,&& &.&=
===================================
# &>/> !/+(@ (&.*+@ /.&
&& +  L+?/.&./* Н//* В+./(
,&?& В+> >/B.> (//>
K/(/,.& E&F(&& И.*&@
!,/E(.& С+(/( F(/ K/( ,&A&@
 Н//* С(&,./( E  ,/A+.
,&?./,.& !,/(,&.(&  Р+&./(
С+(/& Ј&+@ Н&+  !,&+=
=====================================
И //  + E:+ /
570
!,/E(./ И?/,& С+(/(

.&&?& (& !,/(,&.(&
 Р+&./(  ,&?(> *&*.> С+(/>&@
(//  +B> E,/*+> >+.?*&

(& +/>& +& !,/(,&.(&
 Р+&./( E '+.=
А  '>&  + ,&A& K/(./+B
Д+,. L//-%&F((.; С+(/&
 Н&*+B !,/(,&.(&&  Р+&./(
/* @ ,&?*&*B +
 L/:&.(+./> С+(
!,/.&(&+ .&*(*+ И.*+@
/?.&&  ,+A& /*& L+?,&*.&
!,/(,&.(&  Р+&./(@
 F(/  F+ >+.?/.&.& E&& ,+E&F(& K/(&
(//  +B> E,/*+> (&&
E /E&,+. Д,+. L//@
/*  Н&+/E.+ K/(& .&+G&&=
"&/ *+ ,/A+. Н&*F
 E+?,&../ >+.?/.&&.
С+( С+( !,&+=
=================================
================================
Н:+ / Н&*F+ С+(& !,&+@
 &/* +(/* Н&+/E. K/(&
.& ,/(,&.(>& %&(./& !(&
.&&?& + .+ *+.& Р+&./(@
+B >./F(/ Р+&./(@
, +>  EB&@
/*&  .&+G&&& Н&+/E.+ K/(&
>&& *+.& /. (&&@
&  &(&(./ ,&?(& E& (&
(/,+'&  (> Р+&./(>&@
/*+  *+.+ ,&* , +:&+=
А ?& ,&?(& >+B& EB&
,&?(&  С.;&  %+?+ *&+=
!,/E(.& K/(/,.& С+(/( И.*+
*+'&&& *+ *&* ,&?. С.&;&  %+?&
571
? >./F(& ,&?./ Р+&./(

(&,&*B В+/ Д,+B+ С+(/&=
==============================
============================
К&/ ,&.+ Д,+(& /E*+'&&& *+
,/.&(&& K/(/,.& С+(/(
Л(B+-Р+&./(
.&F+ Д,+(& С+(&
& >/B.> +(+B> (&E/>=
И & Л(B-Р+&./(
*&/ *+ .+?>+,./
,+&*B + *&,> С+(/>
,&?( С.&;&@
& (&E/ Д,+(& С+(& ?&&?/ *+
>.//E,/*.> /*> /,+./>&
 L+?/.&. Н/ В+./(
,/A+.  Н//* С(&,./(=
======================================
======================================
=======================================
И +/@ //  ,/>&@
.& Л(B>&-Р+&./(>&@
/ ?&+G*B> *&*+> . E/*&
В+ С.&;&  %+?&@
E+  ,/A+.+ ./+ Н&+/E.+ K/(&
 /*>&  + Д,+. L//-%&F((.;
.&F В+ Р//& /*&=
О.  .&+G&& Н/+ Н&+/E.+ K/(&
/./+B EB>&
F(/  + (&>/ ,&A&&  :+&
Л+/(@ С(&,&'+ & С&/>=
"&/  %+>G+ ,+/E,&:&&.+
 Н/+ K/(.+ Н&+/E.+
 ;+(.+ >,.+ В,(/+
/ *&,> ,&?./E/*.>
С.;>&  %+?&>&=
========================================
=======================================
572
И.F +>/B> E&>&

*&*.+ Н/+ Н&+/E.+ K/(&
/.  /(F  ,+ Р+&./(
 (&>/  (/ (&/ .&(&G& & (&,&*@

/>&:B :(+G&> ( Р+&./(=
!,,/& *+  (> С+(> %+>G&>&
/(&*&& .+(&.(&@
& :/(  (> %+>G&>&
Л+/(/> + ./=
"&>/ + /.& +.& $,/(  С+( ?&&
 .& K/( >+,/> E+?>+,./>=
"&/  + ,&;+(&+ Н&+/E.+ K/(&
/*+  E+ ,/A+.+
 Н//* С(&,./(=
========================================
========================================
Н&+/E.+ K/(&  *&*./>+ С+(
,&?+  +  С&  С&,F+.(=
# > /./>&@
 +/&'   :/( &>/ С&+(
 $,/( E+  >+,&@
& /'&&+   UE&  В+,&
/*+ / &,F+.(& //+ С+( &?.&'+)=
$,/(  ", .&&'* С+(
 F,FB* &.& +&=
!,+/E,&:&&+  + (+ ;+(.+ %+>G+
& EB&  & .+E+>& /+ ,&G&&=
===========================================
===========================================
О,+BB /* *&. /+ & Н+E+>&@
(/,+'&  /> ДF/> (,+>&
 (+ &++ &G.+
/(&  .& '/+ %+>G+@
 ,&?(> Р+&./(>& >+F(+.+@
/&? $.//>, Д,+. L//-%&F((.;=
!,/&?&.& С+(/( И.*+
&&& *+ /+( >>&
(&,&*B В+/ С&?&'+
573
 > С&.> С+(> С+(/>&=

И ,&?./,. /E; :/(&@
E&/&,+B P(/*  Ј&./* $@
 (&/A+ В+/> С&?&'@

.&(  Q+(.+ %+>G+
 (,+> +  Н+E+&@
.+B ./& !,/(,&.(&  Р+&./(=
"&/  E ,/A+. Н&*+B&
 $.//>+,.& !,/(,&.(&  Р+&./(
С+(/ С+(& Н&+=
========================================
========================================
Р&,/(,B + / !,/(,&.(>&
 Р+&./(>& .& ,&?.> &./>&@
$,& >+B& (/,+'&
/*&  /?.&&& Д,+.+ L//+-%&F((.+
.&+G&&&  .+*+F+ */F .+.&(&'+.+
Н/+ %+>G+ С+(/ С+(& Н&+@
& /(/>  + /.//  Н+E+& /(&&=
"&/  ?&+*&. &. С+(/ Ј&+ 
Н&+@
,/A+.  !,/.&(&/>
K/> С+( Р&/(@
/*+  !,/E(.
В+ Р&-I-$&=
================================
================================
XXX
I&,&(*& ",+B&
574
/"9: %;:
Н& ?, /.+ K,;+ В&(,+@
+((/ +&>++( F+(/

К,& K/(&
/ В++ С+/E+ ? Д&&,*+@
/ ,/+( P/E/& .&F+@
 Д&. В++ И.*+@
&& $.//>, K,+;
&+ С+( K В&(,
 > С+(> $+(>& Р&+
  А&, И,*/>=
=======================================
И,&./ EB+ &>&@
+& Р&+ В++@
 /(/>; Р/& Н+E+/@
/ ,+>+.>& (&,/&.>  ,+,&.>@
/ $,/( Д,+./* K,+;>& &&./*@
/ В+/* А ?>+A С+(&  "&>+
/*& *+ ?&&(& С+(/+ Ј&+@ Н&+  !,&+@
 / EB> ,+>+.>&
 //* I&,&(* С+(/(
&./* Д&,./> В,(/>=
#?.+F С& >
С+(> ВF'> L//>&
 В+. Р/& Н+E+/@
& &+&(+ ,;+> /*>
+. С+(/& С+(/(@ ,/? //
/ +> ,/+& +>& /& С&&/,&
&&.&  &C&,*/> Р/ !&,&=
======================================
=======================================
!,+ *+.+ >,.+ /.+@
& >/:+ E(  *+@
*+, +./( .+ /?.&*+
/,&.+./(  ,+>+.@
 С+(/> С+( А,+&
/* /E&(& +(& +++( F+( >+.?*&@
575
/,&& + В+& А&@

В+& E(& С& С+(&  "&>+=
====================================
===================================
Ј+&. / L&/,/. А,+& < P+,./E/@
,+F/ *+ &@ ? />/B &(&@
/EA+ L//> С&,//> (&./G+.+
В&+G+.+ %&/.+ '&'&
/ %&(./>+ !( Д/./ Р&?(&=
И //,&F+ /. &E,&B /*/*H
А/ >@ L&/,/. А,+@
.+>/ %&F((.+ !+&(+ &
С,+.+ Д,+.+ $,/(
/ С+(& ?& С+(/+ .:+@
(&& B+ + / %&/.
L/:&.(+.+ /&,./( &.&/*+)
 ?& .& .(
%&F((. !+&( & С,+.+ Д,+.+ $,/(
 Н&*F С+(/&=
И /(/,B+ + /E/. ,/&? .&F+
/ %&(./>+ !( Д/./ Р&?B&
?& .&@ L&/,/.+ А,++@
& (/ %.&'+ B+ (&/A+ />/B
> Д/>&  ДF&>& ? ,&?( С+(/&
/* + .&&?+ .:+ / С+(& А,+&
& /?.&* С,+. Д,+. $,/(
 С+(/&@  /?.&F *+@
(&B+ ? L/& С&,/& 
,+ С+,/:B+===
===========================
============================
А А,+ P+,./E/ .&F&/ *+
.& /(/*. /(/,  
L&/,/./ А,+& < L+/E/&@
В,/./ P&,& С,+.+
Д,+.+ $,/( С+(& А,+&
/* *+ &/ %&F((.+ !+&(+
& С,+.+ Д,+.+ $,/(
576
(/& С+(&
 (&/ .*+ +& && ?&>&/ P+,./E/&=
%&?/./ *+ (&& / > С+(/>&@
!,/(,&.(>&  Р+&./(>&
F(/  +:&+ / %&(./>+ !(@
/?&*B / P+,./E/&=
Л++ *+ /. ?&/ +E />/B=
============================================
============================================
И /&?&/ + .& ?/ P+,./E/&
& >.//>+,. С+( Л+&@
 .+?&. /+(+  >
"&>. Л+@ "&>. А,+
 К/FB+*@ &&, !&&@
& & '>&  & &&.& /*&
> *+ /+(+&=
Н*+ >/&/ L+/E/ &> & + ,/((&
(&/ +> "&>.> &>&=
И ./ *+ P+,./E/
, %&F((. !+&(@
!&&( & Д,+./ %.&'& С+(& А,+&@
 %.&'+ + F,// ,&?/ / С+(/>&@
/*  + .&&? / С+(& А,+&@
+ / &> E.& !&&=
===================================
===================================
А /.& *+ ?&?&/
?/ >,/ L+/E/&@ /* *+ &(/ &
&> .+ >/:+ & &&
%&F((.+ +&(+ & С,+.+ Д,+.+
$,/( С+(& А,+&=
!/?&/ *+ /. />/B ВF'+ С+(/+@
 %&F((.;>& С+(& !/?.&'&
/E,&(/ + О.=
А ,:&  + / (,&. P&,
С,+.+ Д,+.+ $,/(
С+(& !/?.&'&@
*+, . (+ /.
577
 P+,./E//> & + E/,+@

>&(,&*B & /E/.>
& &> E,& /*& +&=
============================================
============================================
Н& /? L&/,/./ L+/E/&
/(.  + &>/ P&,
С,+.+ Д,+.+ $,/(
С+(/& !/+(&&
& (&/A+   L//-%&F((.;
?  ВF С+(/&  Р+&./(=
И /,:  /. ;+/ С+( А,+&
+E+/> +.+,+(/> //>
Л++./ Y(&'&@
 /(/+& *+ В+& А&
>+A С+(>  "&>.> С&>&@
&  С+(/>& + ?&(&/ ,+>+=
В+& L(& ?&&(& *+ >./+ %+>G+
С+(/& Ј&+  Н&+@
/ &>/ !&& / С+(& Н,&.+=
===================================================
===================================================
А . /:++ L&/,/. А,+
. & +(*  В+/* А@
. & + E/,+ ,/( L//&-%&F((.&
?  ВF С+(/&  Р+&./(@
& . & .(&, +E++ +.+,+(+ /+
Л++./ Y(&'&
&'+.+ P&,>&
С,+.+ Д,+.+ $,/(
С+(/& !/+(&& & /(&.=
С/*> +F(&> С.;>&
,&(/  /. .&+&*B +/
/+ Л++./ Y(&'&
 ( +  С+( Л+&
  .:+ >+A+(/+@
& P+,./E/@ (&/A+ .+ :++B&
.(&, /+ Л++./ Y(&'& & /(&.+
578
(/ +  .&F&/ +E (/F(+

 С+( "&>. А,+&=
=====================================
О /+(& В++ А+

.& С+(/> А,+&
&/ & + ?.+/ L+/E/@
*+, *+ *+./ /. ?//> /*>
С+(+ С+  /+/   E/,E
,/( ,&(.& "&>. С+(/&=
!/E+A+.+ "&>.+ Л++
 "&>.+ А,++
&   С+(/+
? /*  /F
?+F / ' + ?&+(
& .+B+ .&,F&&( %&/.+ '&'&
/ %&(./>+ !( Д/./ Р&?(&
(&./G+.+ L//> С&,//>=
С&>/  + К/FB+*@ &&, !&&@
& /(&;>& /* /* (,+>
& ,/&?  / Л++./ Y(&'&
/*  .&,& L&/,/. А,+=
И &,  +  !& />+@ ?.&*B
& С+(+ С+ .+ ?&&?+ 
(A+ С+(/+  Р+&./(@
./+B .& ?&(&&>& /*> О?.&+ Р&(&=
=====================================================
========================================================
!/ /G С&,/& L//-%&F((.;
?  .&*F С+(/&  Р+&./(
&,&  ,&.;
/*& + С+(/  "&>
&/ .+ E >/+ С+ "&>.+ & ,/,
 С+(+ %+>G+ С&,+ В++=
,&.;  / / %+>G&>&  Ј&@
& E /+ С+(/ / (&>+ С+(& Н&+=
Ј&.& ,&.;& ,&?+& *+
+ Р+&./( Н&+@
& "&>. Н& (  / Ј&+=
579
Ј&& + F,&@ ,&&  *&&&@

,+,F /E/> + ,/&?+ / !&&=
А (&/A+  ?& "&>.+ А,++  Л++@
/*  + ,/( L+/E/& E/,

  С&, !,+(/* ?/ .=
======================================
=====================================
Ј&& E+?,&..&@ &/ >+A& +& *+
С+( !&&  "&>+
+ ,&G& &@
/ $,/( Д,+.+ С+(& !/?.&'&
+ С&+( ,&G&@ & .+ &=
А (&>.+ +@ /F %.&'&@
/* /+ ,&G&* & С+(/>& С(&,&'&=
=========================================
===========================================
============================================
XXX
&И2% $/'<.$'И
=::!>: ?!@!:
, $@!4@:
Н& &>/> ?, /.+ K,;+ В&(,+132@

+((/ +&>++( F+(/
К,& K/(&
/ В++ С+/E+ ? Д&&,*+133@
/ ,/+( P/E/& .&F+@
/+ Д&.& В++ И.*+@
&&  $.//>, K,+;
& С+( K В&(,
 > С+(> $+(>& Р&+134
  А&, И,*/>135=
И,&./ EB+ &>&@ +& Р&+ В++@
132
одина /рице Ватре C 131? одина на )руолету <ислооа?
133
аарија C Сета $е"#а која се нала$ила на континенту који је отонуо у сеерно" океану? аарију су ра$ни
народи ра$лиHито на$иалиM Aрктида, Хиерореја, Сеерна Aрктоеја и др?
134
 си" Сети" (ласти"а :асе C т?ј? у си@ 16 оласти елоодја, које је на$иа и Сед"ореHје?
135
Aсард иријски C рад Bооа на рију рти%у7, сада се на >еоо" "есту нала$и саре"ени рад ("ск?
580
 /(/>; Р/& Н+E+/@

/ ,+>+.>& (&,/&.>  ,+,&.>@
/ $,/( Д,+./* K,+;>& &&./*@
О ,+A+' ,&?( С+(/&

 .//* В+/* А136
?>+A С+(&  "&>+
/*& *+ ?&&(& P+(, P+,(/& С&,+137
 $&,-%+>G138
 / EB> ,+>+.>&
 //* I&,&(* С+(/(
.&&./* Д&,./>139 В,(/>=
#?.+F С& ВF'> L//>&
 +. Р/& Н+E+/@
& &+&(+   ,;+> /*>
+. K/(&  С+(/>&@ ,/? //@
/ +> ,/+& +>& /& С&&/,&
 &CА,*/> ,/ !,&& &.&=
===================================
# +/* ?+>G "&-К+>140
/*& + .&&?& .& (/ / А.(&'+141
 .& * / В+++ В+.+*+142
:+&  >.//E,/*.& +>+.&
& /:/> E/*+ $,&&143 +>+.&
& /:/> E/*+ %&&?+B+ С.;&144=
# (> +>+.>& /(/*&+  + &(+ K,+;&@
& /.  >& (, Д/.& #+'&
/*&  > & CА,*;
,/F ? ?+>G+ А.(&=
======================================
136
Велика Aса C нееска итка и$"еFу Сетли@ и ;а"ни@ Сила?
13&
<етири <ертоа Саре C Hетири са$еDFаM Мако% C Велики МедедE :ада C(рионE :аса C "али и елики
!аE Сати C не"а аналона "еFу саре"ени" са$еDFи"а?
138
Мидард-Зе"#а C дрени слоенско-аријски на$и $а ланету Зе"#у?
13'
140 арун
;а-)е"иC CдослоноM Hуар
дрени на$и руна, летоисац?
дрDае која се нала$ила на сееру а*риHко континента, на територији
саре"ено ита?
141
Aнтла> C Зе"#а Aнта, наладила се на елико" остру који је отонуо у Aтлантски океан ре око 13000
одина? рени рци су Зе"#у Aнта на$иали Aтлантида?
142
Велика Венеја C Зе"#а, у којој Dие :одои и .ле"ена Венеда, територија саре"ене рое?
143
.ле"ена са коDо" оје Мрака C нароидни народи са сеера а*риHко континента?
144
.ле"ена са коDо" оје Зала$еGе Сунца C реци оједини@ се"итски@ народа, улано" Aраа?
581
Ј+./ Д/./ +'+ < /G&F'+@

/*+ .+ ,+(&G& (&*.@
&  .&,/>& "&-К+>
K,+; /+(.+ &(+ 

>&& & &> K,+;
(.+ В+,+ . ,?.&&@ &/ *+
& + ДF& &/& /+&
/+ >,( ,++G&&  (+/
/+& ? (+  .++ ,+ &(+@
/.+&  (+/ В+/+./ В/A+
 & В,/./ K,+;&@
К&& *+ /  /(/*&.
E/ :/( >,/ /+&=
А (&/A+   (+/ :/('+@
.+(&  & EG+@
&& *+ /+ .+/(/*./
,/:+/ /(+. /* :/(=
А &> K,+; (+ &(+
/+&  ,/ Д/./ #+'+=
======================================
=======================================
О.  ,+./ >  +,/& &
+ +/E& G ДF& /&A&
.+ &>/ .& .&F/* $&,-%+>G@
.+/ & ДF+ >, G /&?+
.& ,+ %+>G+ .&F+ В&+G+.+@
+ + /&/B*  (+& G
 :/('& , С+(/&@
?&./ / '/ /(&&
 :/(  Ј& .& $&,-%+>G=
И (&* ?&/. /.  .&?& К&,>/>@
 &( В++ L/'+ К&,.+@
/*& + (&,& / /F(/&'
%&/.& Д/./ С&,F+.(&=
================================================
===============================================
===============================================
$+A(>@ >+A K,+;>&
582
,+ &(+ /(/*&& *+ ,&

*/F /+B+.*@
>&/ />+ / K,+;/&
.: &( /?.&(&@

 /.& *+ >&/ ,&*+ Д/./ #+'+@
/*+ + +/>& >.// ,&?/&/ / ,+(/.=
"/ Д/./ #+'+ *+ &/
& *+ С+( Ј&+ /* .& /,:*+@
С+( K( %+?&  С.+ (+>@
&>/ ?,./ +&  L+?/.&./* В&+G+.=
Д& /(/*+ E++ %+?+  С.;&@
&+@ GE&(+@ ,:&(+@ ?++.+@
%+?+  С.;&  E/*&>&
/*+  .&>& .+/?.&(+@
.&F> >& .+/(.+=
И E+/.&&. *+ '/ E,/*@
E+?,&..& *+ '/& ,&?.//(@
E+?/.&.&  ,/(,&.(& /*&  ++=
И  ( ,&?./ С+(/ <
&>/  В&(,+. +(/.;
/* (/*+ .& ,&?  P+,(/ С(/,(+G&@
*+ *+ >+ < В+ Р&-$-I&=
А  ( ,&?./ С+(/ <
. .F(& ,+ ,> С+(/>&@
/* + .&&?+ &. .&F+ В&+G+.+
 /+( *+ E&?,&../ + '/ E,/*
 .+?>+,./ +& '/& ,&?.//(=
L+?/.&.+ L+?/.&./( ++
+ (+ ,&?.+  >.//+ С+(/+=
==================================================
И   ( $.//>, K,+;
&  .&F/* В&+G+. /(/*
%&(. !( Д/./ '&'&
/* / .& , ?&. < С&,&
 />+ + .&&?+
I&,>/.. С+(/@
 ,+A&* + /. *+. ?& ,>H
С+( U@ С+( Л+&@ С+( А,+&@
583
С+(/ А,&.&@ С+(/ С*&'&@

С+( Н,&.+@
С+(/ !/+(&&@ С+( Д/.+ С+@
С+( !/?.&'&@ С+( I&,>/.*+@

С+( Д/.+ С+(/(@
С+(/ Д/./ Д/(/*&.(&@
С+( %&/.&@ С+(/ С(&,&'&@
С+( И(.+@ С+(/ %&F((.&@
 >.// ,
/ &>/ Н&*+B+ С+(& !,&+=
Н+/;.& / Н&*F Н/&;&
Д/./ Д/(/*&.(&  .&F/* В&+G+.
/ E&/( /*/* (  +
 /(& С+(/+ /*+ >+A
С+(/>& А,+&  А,&.&@
&/ E E:+ /.>& /*>& *+ />/B /(,+E.&
/(& /*& (&.F(&=
=====================================
С+(/@ / %&(./> !( ,&/,+A+.@
(/  /. / /*>& + //,
 ,+.> В+&>&=
А/ *+ С+( U +(/,/>+.?/.&&.@ /.& С+(/@
/(&G+. / %&(./> !(@
>&* ++B E,/* >+.?*&H
С+( Л+& < 16@
С+( А,+& < 256@
С+(/ А,&.& < 65 536@
С+( С*&'& < 65 536 2
С+( Н,&.+ < 65 5364
С+( !/+(&& < 65 5368
С+( Д/.+ С+ < 65 53616
С+( !/?.&'& < 65 53632
С+( I&,>/.*+ < 65 53664
С+( Д/.+ С+(/( < 65 536128
С+( Д/./ Д/(/*&.(& < 65 536256
С+( %&/.&< 65 536512
С+(/ С(&,&'& < 65 5361024
С+( И(.+< 65 5362048
584
С+(/ %&F((.& < 65 536 4096

!/(/*+  С+(/ >+A,/(/,.H
& +(@ +&>@ ++(@ &.&+( 
>&' / E,/* >+.?*&=

Н& ,&* С&,+ ,/&? ,&.;&
?& /*+ /'+
В+&.(+. С+( !,&+=
!/,+ I&,>/..
 >+A,/(/,. С+(/&
,&/,+A+. / %&(./>+ (@
/(/*+  ,/.+ Р+&./(H
,+>+.&@ ,/(,&.(&@ (&*B Д/&@
,/>+.G /E&@ +.@
?/&@ ;D&,&@ С+( "&>+@
/* + .&?&  !&/>@
E+?&.@  /*  F+ .&*(+:+
+(;+ ,/E(./ >,&&=
==========================================
==========================================
С+(/@ / %&(./> !( ,&/,+A+.@
F+  &A+.  /,F+.*
 /*> ,/*&&>& /
Р+&./(  >+A,/(/,>&H
(&/@ &/  Р+&./( & +( >+.?*&
>& F+ >/B./(
?& ,&?(& Д/&
.+/  .&F+> С+( Ј&+@
?E/ +(+ .+,/A+./(
 Р+&./( +( >+.?*& +(/
+ ,/E*&*  ,&,&&* +(;+ ,/E(./ >,&&=
=========================================
============================================
К&/ ,>+, ,/(,&.(&&  ,+&./(
>&' / E,/* >+.?*&
>/ /:( С+(/ ?/&@
+.@ /,&?&  /+&@
+./ >+'&*B /E&@
+ + .+,+(&./ /&A&* ,+/,+(=
585
"&>/ ;+(B  (,+.(

>/:+ /(&( С(& I&,&(*+@
/(/> ;,B@ ?,./ ,.&  (&/ &G+=
И  ( С+(/  Р+&./(

/F(+ . ,&/,+A+. //*+./ *+. / ,
+B *+&. ,/ ,/:>&*=
"&/ & (&>/@ +  *+./* Р+&./(
&,&* + >/, (&&@
 ,/* ,+&./( F> F>&
 + ?: /+ &..+
/,+.+ +(> .+/>&=
===================================================
====================================================
#?,/ ,+&& ? *+.+ Р+&./(
 ,@ ./ Р+&./( 
?>+.& .*& < .;& Д/&
 %&/. L/'+ К&,.+=
А L+?/.&.& !,/(,&.(&
F(/ ++ (+ Р+&./(@ /.+ 
&/ ;+  +/> ,&
+ +  /> ,/E(./> /E >/
,+(&( Д/ ? ,&?( С+(/&=
Н/ /.&@ && Д/ A  (A С+(
 Р+&./(@ /. + >/,&* /(.(
%&/.>& /*  .& .&?  (/> С+(=
==========================================
О/E+./( (,(,+ С+(/& *+
(/@ & +  С+(/@ + Р+&./(@ .+?&./
/ &,&(+,(./ E,/*& '/ >+.?*&@
.&&?+ .& *+./> (/> >+(@
&/E,&?./ /+*+> ,&?>+&'
 (/* L+?/.&./* ?&(/,+./(@
'&&*B , (/> (& .&F В&+G+.=
А >+A С+(/>&  Р+&./(>&
,&?. >+.?*& /(/*+ ,+,&+
/*+ + >/ ,+/(  ,G(
:/( ,/& С+(&
 Р+&./( *+./
586
/F(/ + ?&/E*+ /.& /+B&*&

 /.+ //E.+ /*+  (/>+ С+(
 Р+&./( /*(+.+=
===========================================================
Н+ С+(/  В&+G+.+
& *+.&> E,/*+> >+.?*&
/(/*+ *+. /,+ ,@
/  (/ ,+>+ Р+&./(
?&, *+.&  ,=
А@ &/ >&* &(+(./
,&?(& &
 ,&?(+ /E+  /+ :/(&@
(&./.; ( Р+&./(
/*+ /(/*+  (/*
>+,./-,/(/,./* (,(,
.+ &,&* + >+A/E./
 /.+& &  .+ //?,+&*
& /(/*+ /. ,=
=====================================
И  &/* (&/* Р+&./( /(/*
'+.& !,,/&@ (++ '+./ В,+>+@
/(/*+ '+. /(+. %&/.
,,/A+. &>/ (/* Р+&./(=
$./+ / ( %&/.&
/+ /* :  .&F+> С+( Ј&+
(+F/ >/:+ /&?(@
*+, + /. .+ &&*  /F(+,&B+.+
/,+ /+*+ /&:&'&@
 /,+ // /E& /(/*&'&@
& ?E/ (/& /+
/(&*+ .+,&?>G  >&/
%&/.& (A Р+&./(=
==============================================
#/?.&&'+ //./ +(& !,,/+
 / .(,&F'+ С+(&
// /+& / /?.&&'& +E+
&/ .+/(A/ +& В&+G+.+=
И &/ + (/ &?.&'+ /'*+
587
>+B+> (&,&'&@ ( /(&,&

,+ /+/> >/B./( & /?.&
.+ &>/ /* С+( Ј&+@
.+/  ,+ С+(/+  Р+&./(@

/*+ .+& +:+ ?& ,&&
/+*+ /&:&'&  ,&?>+&'&=
===================================
!,+&?&  , С+(  Р+&./(
>/B *+@ & *+ ?& (/ .+//./
,+(( ,&@ /*
*+ /+?&. & E(/> (+&  &(/* >+,./(=
"&& ,+&?&  С+( Ј&+
G ?/ >,(=
А/ + ВF& EB& , С+(/& 
Р+&./( /*&+  //> С+(@
/. /+ /' & /&:&*
.+ .& /* ,/E(.@ (&,. .&.=
+B .& .&.+ /&:&'& //& С+(&@
/*  *+./ /(.
'+/> :(+G>&  (&./.;>&=
(/ *+ /:+.*& (,(,& .+/ С+(&
 Р+&./( .& /,+A+./*
(& %&(./& !(&@
(// '+/ :(+G >&*
F+ ?+& & + (&.
 &?.&&' >&'+ /:+.
С+(/&  Р+&./(=
============================================
# /./:* %&(./ !(&
.&&? + С+( U@ 
?.B+ /+&  ВF С+(
 ВF Р+&./( >/B
*+ *+./ &/ ,+?(&( Д/./ Р&?(&=
%E/ (/&   С+( U /&? L//
 /&?+ #(+G /+&.(&=
"/  EB& ВF+
,+& /:+./(@ /*& +
F(&* ,& ,//A+'&
588
 ,+&*+ ВF %.&'&  %&/+(=

Ј+,@ +(/@ .& ,&?( Д/.+
 ДF+.+ F(.+ /+*+
.+ ,& &>/ &> /+@

+B  В&+G+.+ С+ /*+ ?*
/+&  /+
'+// Д/./  ДF+./ ,&?B+=
===============================================
#??&'+ :(+G&
? *+.+ Р+&./(  ,@ ВF@
.+ >/,& + & E+ /(++./=
А/  /> ,&?( ./(
/E*+ >/B./( & + ,E:
/>&' /:+./(
.&*E:+ I&,>/.?/&./ С+(&
.& %&(./>+ !(@ (/ B+ &
//(/ ,+.+(  (&* ВF С+(@
?&/EF&F ,&?./,&?.+ >+A>+.?/.&.+
С+(/+  Р+&./(=
СE.& &/ Д/./ EB&
 >.// +> ?&
/ L/'+ К&,.+@ /*& />&:+
 /,&& '+/ ,&?(&
 /&:&'+ ,.;*+./ ./
(,(,&  /E& ВF С+(/&=
======================================
О/E/F + D?/ (+&@
./( E,& /. Р+&./(
/*& .&*E/G+ //&,& '+./>
Д/./>  ДF+./> ,&?/*=
"+ Р+&./( + /./+
,+>& /&?./* Р+&./(
&/  '/ //&,&*B
//:&* .& %&(./>+ !(@
&  '>& ,+(&G+.
(,(,. /E;  &,:&*
,&*+  >+A/E./ /*+.=
НF(&  В&+G+. .+ />+(&
589
?./F+'+ Д&@ /> '+& &>/=

Д/+F  /,+A+. /E&( С&,+@
 ?&./( / /(+./ ./&
Д/./ ,&?B&@
./( /'+ & :
/ %&/.>& С&(& (+ L+?/.&./(=
=======================================
=======================================
# .? L+?/.&./( /(/*
*+.& /*& ?+& &/
F+ .+/ Z./& /(&@
*& *+ /,F.& ?&,&/
,&.;& (+ L+?/.&./(=
!/.++ + (& /(& /(// /,*+
& ,> L+?/.&./(>&@
/*+ (&/A+ /(/*+   /(
& .& >+(>& +  +
?>+A /(&(> L+?/.&./(>&
/E,&?/&& !,/(,&.(&   /.&
/(/*+ С+(/ /* ?+&*
&/ ,&>+  /.
*+  (, (,&.+  /./+
.(+ /,F.+=
==================================
=================================
Н& *+./* / ( .&Z./ /(
:+ ///E&,+.& EB&
/*& + / ?+>&G> >+,&>&
>/ .&?&( G>&@ &/ /.
(+ ?&+& .&* G>&=
Н++ / '/ .&+/E.& /+B&* .& ,+B+@
,+ < .& Z./+ +,+
 .& ,+,&.+ /+ ;+(/+@
,+>& *+> &? + /. /:
/>/B +;*&. +(+B >&F.&
/*+ + .& ?+>&G+ В&*(>&.+=
========================================
==========================================
590
С,+B +  .*& .&+G&H

&/ & + (&>/ /:+ (E >&
  F,/+  + ,&+=
&  ,&?..&>& (+ ,&+ :+ G=

С /. ,&.+ + ,&?./,./> ,&./>
,+>G+./> / ,F&& +.+,*+
(/ .&+G+./ С+(&=
"& ,&.& +@ && *+ /(,+E./@
&/ ?& ? ?+>GF(&  &?&@
 *++  ,&*'+ >&> /.&>&=
U + /+&*  +/+.+ (&..+
.&'+.+ / ,&?( .( +.+,*+=
Н+ ?.&* /. . ?& F(& F(/  .& .:=
" G ,&/&: +>/B>
>&F.&>&  >+&.?>>&@
/* ,&&* > Р//>& ?&*+.;+@
 >& G /+(./ ,&+ .& '>&@
,/?/+B ? ,;& +.+,*+
+ F(/ *+ /(,+E./  /:+G./=
==================================================
=====================================================
Н+&& ./( /+&  С+(/+
/* + .&&?+ &. &+ +?+
& %&(.> !(+>@
(/  ++B+ Р+&./(H
,+>+.&@ ,/(,&.(&@ &,>+@ E+?>G&@
(&*B Д/&  С+(& "&>+@
/* + ?/+  !&+.> С+(/>=
!/,+ (/&@ >/:+ & /+
  Р+&./( /*+ + .&&?+  >+A,/(/,>& С&,+
/*+ + /* .+/,+A+./FB@
.&,F+.> ?,/./-/+.> +?&>&=
# '>& + /&A& /./ F(/ :(+G
I&,>/../ С+(& /&:&* &/ /=
$+A(>@ ?& :(+G+ >+A,/(/,.
Р+&./( (/ *+ ,&*'+ .+/./H
.&& .*+ >/B+ /?&./
,++( ,+?(&( /* +&=
591
========================================
==========================================
Д: ;+/& %&(./ !(&
+*(*+ %&*+. И(.(

 L+?/. %&/. #(,/*(& С+(/&H
UE& ,+>& +> F(/ /(/*
 С(&,&'+@ & Р/A+' UE&
,+(/ $,/ %.&'+=
!(+> GE&  %.&'&
,&?*& + &/ Д/./ EB+@
?:+ + & С(/,(+G
 /(++./ /(:B Њ+// (&,&'+@
 /?.&F &@ /'+ & (&,&
.+F(/ /*+@ '+./ UE&G=
ВF& ,/*&& UE& *+
&>//:,(/&'+ ,& />/B .:>&=
"&/ /(&* +@ /* /+ G+@
 .&*F Н//;
Д/./ Д/(/*&.(&
/* G>& /./+ %.&'+
/ ВF/*@ &,F+./* UE&=
UE&  ,&?>+&'@
>/,A  /:,(/&./(=
"+ //E.+ ,+>&* /+&
?& :+'+ ,>&  ?& (&,&'+@
/*+ + ,&?>&(,& &/ E/,E& & ?/>@
&/ &+FB+  +>&
,/E,&:+'& С+(&=
==================================================
====================================================
Н+//./ *+ ,&./ />&(,&(
E/,E & ?/>= %/ .*+ &/(./=
%/ *+ < (+ ,/*&G+'+
.+,&?*+./(  .+?.&'&=
P&  L+/@
.:& EB& (&>./& С+(&
. F+. .&+ & B+ + Д/./ ?B
 .+/* &+/* EB./(@
592
& B+ + //E/( ,G&F(.+  ?/E+

B > (+>
,&?B& / ,//(/> ВF
Д/. #(+G& %&(./& !(&=

======================================
======================================
!/(& E/ / /./ EB&
 ,/> ,+
/G&& + .& '+> &>/>=
!/F(/ && .&./(
/+*+ /E/ ?E/,&@
'+.+ /+ ( .& '+. (,(,=
О ?E/,& ?& '+.& &G& E.&H
*+.> +>&
./(  ,&?/*
/>&:+ /* /. ,+>& ,
,+/ ,&?( /E&( %&(./& !(&@
,>& /(+:&& +E+@ ,FB*B +?+
/*+ /,&&* ,&?(&@
  .&.:+@  "&>.+ С+(/+=
"/  *+(+ %&/. L/'+ К&,.+@
 &* & *+ /. .+>/B
*&G& + /(,+E& & +
/.// ,/A+ (& К, K/(&@
& &  ,> ,+&./(>&@
&/ E + /E&/ .+//&. ,&
.& /*/* Д/./* F(.=
=============================================
===============================================
# ,>(./> G/> &(&'
%&/. L/'+ К&,.+ /,&?/ + &/ +*&
/ ", В+& С& .&/. >,(@
/* + .&?&*  С(,&F. С=
# (&,@
Н+>& .&/ С(,&F./ С&@
/(/* &>/ /&&'+ ?&?./ ,+(&'&@
 (/ &>/ ,,+>+./@ ?&(/ F(/
*+ + /('+./ ОF(+> %&/.
593
#??&'& / .:+ & F+>=

%/@ & &/ *+ .+/G./ '+./@
+ /(+,+B*+ /& /.(+G&=
С&>/ (&>/@ +  Д/.& EB&

(// // & ??&'+ /(&*+
,,/. / '// :/(&@
/* *+ &> >+,+. & />&&'
??&'& .: EB&@
(&>/ К&,>&@ &/ .+?E+:.& ?&/./>+,./(
(& >+(/ ,/> +&(./> .&+@
/* + *&G&   UE&=
=====================================================
====================================================
K(+G ,&?( С+(/&  Р+&./(
(,&:+  .&*+B/* >+, ./ /&,&'+
.&.& K/(&  /(+.+ F(.+=
"&/@ Д/ С(* С& + ,+B
 ?&/E*&' >/B  /E+ .& (*&>&@
Д/ %+?& %.&'& &(&* ,+B
&/ &G&'+ $,/(@
&/ />&'+ С+(/&  +E+ &>J
?& Д/+ С>,( ,+B& + .&&?
 ,+&:+' ? Р+&./(  Р+&./(J
Д/ !,/(,&.(&  ,+B.
&& & ,+&?+=
====================================
!./B& ,+B+ >/:+ E(
&>/  /(/*&./* E/,E & ?/>@
/*+ ,+&& (&./.;>&
(&>. %+>&G&@ '+/> :(+G>&@
& ?&/. /* /.
/ ,&?(> >+(>& %&(./& !(&=
"/ *+ >/B+ &>/ .& *+&. .&.H
 /F(+' & ,> (&./.;>&
/*+ ,+&./(@  &(&'
Д/.+ F(.+ /+/+
& /&:&' +/F(+ :/(./ /+(&@
/*+ + ,/*&G*+  >
594
(&&>& %&(./& !(&=

====================================
=================================
====================================
!/+ Н&*F Н/&;&
Д/./ Д/(/*&.(&@ /* /./+
L/:&.(+. С+(/( :(+G>&
 Р+&./(@ >&* (+
/./.+ /(&+=
%& ??&'+ &:./ *+
&>/ /+(( /*+ ?&*+.F(/@
.&,&?/,/ С,/(/
& ,> EB>&@
//:F ?>+A +E+  '
UE& ,+>& *+.&>&  &/+B&'+
& .:> /E;>& K/(&=
$/,A+  В+,&  +;+G*B+
/+B&'+ UE&  Д/E,&
//E.  &  EB./( ,+/E,&?+
&  L+/+ < (+@ ,+/ E +@
+.+ .+,*&(+G+ L/:&.(+.+ С+(/(@
:(+G+ С+(& "&>+ /*
>+A G>& С+(& Ј&+ ,//+&*
/?/G+./( +&@ ,//(@ /+@
+/?&>  /.&./( /(/*&'&=
=================================
===================================
====================================
L+/@ .:& EB& (&>./& С+(&@
/.  , Р/A+' С+(/& M >&N@
, +>  .&/& Л+>&@ / /*
+ ,&?* &>/ / (/>+ F(/
/ ,/ (,+.(&  '>& .+>& L/:&.(+./ С+(&=
!,& &(+. "&>. С+(/&
H (&>. Л+@ (&>. А,+
 К/FB+* < К.+?/ "&>+=
О.  /.  /./* "&>@
&&   '/+ С+(/+ /++
595
+(;+ В++ И.*+@

!,/(/,+.+ K/(/,/.+ С+(/(=
$+A(>@ '// &(./ ,&?B+ /+/ *+
 ,+>+ В++ А+@

 (> (&>.> Р+&./(>&@
&&   ' && +>+.& Д,+./& %.&'&@
&& *+ ./ %&F((.+ !+&(+
& С,+.+ Д,+.+ $,/(
С+(& А,+& P+,./E/=
С(+&F Д,+./ %.&'+ С+(& А,+&@
.+/;.& ? Р+&./( С+(/& "&>+
(/ (,+.(&  /(/+ E/,E & $&/>  "&>/>
 ?&/+ /* /.  ,/+
/ %&(./>+ !(=
==================================
===============================
$+A(>@ >&&  >& >/B
 Д,+./ %.&'+@
. + .& & ,&?* Д/E,/  %/@
./+B  +E .+.F(+.+ +(;+
/./ ,/E(./ >,&&=
Н&+/ &(@ ,.+
 /('&&'& ,/:>&
+ "&>.+ С+(/+  Р+&./(=
И (&* .+,. ,.;
/F&  /. & +  ,,&..+
& С+(/> (&>+ /E&(@
 /*+  && P+,(/ $&/F@
Р&+  Р&+@
& (&/A+  Р& P+,(/& С&(+@
+ + .&&? .&F+ Ј&,/-С.;+
 .&F& $&,-%+>G&=
С+ (/ /+/ *+ / /+(&
./+ В++ А+=
"/ + /// ?&(/ F(/
А,&. . ,/F(& "&>.+
 ,/+ %&(./& !(&@
,+&:B > & + .&*,+ ,+/E,&?+
596
 С+(+@  ?E/ (/&  / ,&.;

,/? %+>G+ С+(& Ј&+=
======================================================
======================================================
# ,+>+.& ./+ В++ А+
(&>.+  (+,& ?  %+>&G&
/*+  + .&&?+  P+,(/>& $&/F@
Р&+  Р&+@  ?&(/ *+ !(
(&>. Д/&  ДF&
&& ,/&?/ &>/
,/? С+( U
/* :+ .& %+>G&>&
 Р& P+,(/& С&(+@
 &>/ ,/? С+( U
/(&/ *+ >/B+ ??&'+
& ,/>& %&(./& !(&=
Н&,/(/ &:. / /+& *+
& >& $&,-%+>G&@ /*& + .&&?
.& ,+. ?>+A С+(&  "&>+=
%E/ (/& "&>.+ С+  ,+F+
& E+/>& &* &( .& G>&=
И +(/ ?&F(/ + .& $&,-%+>G
/ E/,E& ?>+A "&>. 
С+( С&@
 /*/* +(* G
,&?( Р//&  Н&,/&=
===================================
=====================================
====================================
XXX
$<./.1A5 3,0+.$'И /.<=/% /<И3,0+%
!,+//,
145
Слоо C $арао реH, оор ри"? ре?7
597
MС// $,/( В/& В+>,&N *+ *+&. / .&*(&,* ,/&. ?/,& (&*./ /+./-
&,*/ +/ %.&'&@ &&. / &.&F' &.& E&/&,+B >./> /+.>  &,*>
Р//>& /* /+&* (&, +, ,&,+&& < И.?&>=
!/(/* .+// &,*&.( ?&& MС/& $,/(N@ (/  I&,&(*+ &.+ &/G;/>J (=*=
(+(/ .& +,&>+.( ?&&. /,.> /+.> (&/>J +(/, В/&,@ (=*=
(+(/ .& &F;&>& / ,&(&@ E,+?+@ +,&  *&+.&@ ?&&.+ +(/,> ,.> >/>@
/*+ + && ?E/ .++& .&?& ++/;&@ /+./ ?&(/ F(/ *+ (> >/> ?&&.& MВ++/&
'&N=
MС// $,/(N + >+A (&,/+,;>&-..?>& &  ,+./  //+'& .& //+'+@ .+
&>/ & E + ,+&/ .+,/;+'/ ,+./ :/(./ ,/// (/  ,+A+'+ .&F
,+&&@ +B  & E + E/G+ ,&?>+& &,+>+.& (&,./(@ *+, *+ ,/F/( E+?E,/*.> .(>&
/+?&.& & &&F'/FB@ ? /*+ B+ .&(&( EB./(=
# &.&F'+ ,+>+ ?.&(./ *+ .&,&/ .(+,+/&'+ ,&A&.& EF+ С/*+(/ С&+?& ?& ,/F/(
 &&F'/( ,/./& ,&*&@ ?& ,+.  .+,&. (/,*@ ?& .&,/. (,&;*@ (, 
+(+,&(,@ ?& /*+ ,/.+ /,+.+@ ?& ,+. ,+,FB&. +,= Н&,/ /'+ & /+FB*+ 
& &(& &/ E+? ,/F/( .+>& . &&F'/(@ . EB./(@ *+, + ,/@ />+  /++.
/,+./@ F  >,+=
L+? /E?,& .& (/ F(/  (//> +/& ,/&. ?/, ,+.+ /+./-&,*+ >,/( E
.F(&&.@ .&*,+ / (,&.+ .+B+.  D&.&(. ,/-,FB&. +F(+.&@ & ?&(> 
/ ;&,+ .&(*+ Р/>&./  />.(& (//> 20-30-( /.& II +&@ С&'(*+@ I&,&(*+ 
Д&F;+@ &/ >&/E,/*.+@ &  &&.+= А@ (,+E& ,+B  (/ & *+ E/  (& ,FB&.&
/*  /*+.&/ &/  (&,/+,; & /+./-&,* ,+. >,/(@ /+E./ >+A
,&+.> (&,//E,+.;>& - ,&/G.;>&=
Н&&G+@ ,+&:+>/ &> & + ,G(+ &' ,+.+ /+./-&,*+ >,/(=
О(&; В&>, И&./)
$4@4 3BC4;!" /4D@: /"EBC:

*@" C4
И .+& &> ,&./ E+@ +&@ // С//@

С// +/>& $,/@ С// Д,+./=
О/ С// .*+ /./@ F(/ *+  >& /&/@
+B /./ F(/ *+ &>& $&*&-K/(146 /:&
 В/ / >+. В+>&, /&,&=
С// >,/( //@ /./ *+ &/ В+(@
' .+& /E, G & :/( ,/./+=
!/F&*(+ /?@ +&@ В+( & /?.&(+=
146
Мајка-/иот C у руско" је$ику реH Dи$нX Dиот7 је Dенско рода ри"? ре?7
598
О +( (,+E&  >/> ,&?>+(

 ,;+> /*> ,&((@ & ,+ +&
 &  С/& $,/ ,/..(=
MО.> +>& L/:*> /*& E,&*

!,& !(@ /* / & .&>& Д&@
& &> /,&/> E&
+ (+:+ /(@ *+, + (@
/*> /. @
.+,+(&./ :&& ,+(&,&*B +  (&?;
/*& + + (,>*+  (,>*+
'+ & ,
 F+?&&  &G. /,+./* /E&;>&=
Н/ /.@ /* / ,&*&
,/A /> !(+>@
.+ /E&?,B + .& (+F/B+  E(+@
?&/E*&* (&& Д/.& E&&@
$,/(  Д/. С.&@
/ &>& & . . />FG&=
А /.@ /* ,+F+ & ,+.
/ ( /* / .?E,/
.&& .+B+ (+B //G./ .&+
& +@ ,&(F + .& /+(&@
/.  &>+ .+@
*+, /. F(/  .?E,/
E+ /* Р&?>  С.&@
 !&&/ ,+ '>&
F,// /(&,& /*+ +,@
& /.>& /* /,./  & , Д&@
В++-L/ В,&(& / Н+E+& /(&,&
 / >.//;+(*+ С&,+ !,+(+
/(/*&. Д/> ?& +E+ ?&/E*&=N
MА/ .+/ (+F

 .&,&. +(+-,/+@
&F > ,/@ &(,  ,*&(&. />@
/ ДF+@ & .+ /,( ,&@
599
(>+ /. . +/ E&:+./

 /,( / '+& EB+ +B&
.+/ / (/(.+ E,EG $,&;&=N
MН+ ,&+ ,+F+ &>/ /.

/*  .+ />FG&* / '+'
& / /E, +&@
 .+ ,:&* ,+ /*+
& (/,+'  /,( Р/& /*+&=N
MО.&* /* /(.+ >&/@

(&* B+  /E( >&/@
& / ?.& ?& >.//@
.+B+ /E( .F(&@
& Д '+/ /(&B+ *&=N
MА/ *+ .+/>+ .& ДF (+:.&@

/ +& *+ &F+ & *+ /+
& E:'>  ,/A&/> /*>@
& && E:'+> В&F+>
?&(,+E& В&F& />/B@
/>/?(+  В '+>=N
MА/ E:'+> В&F+> ,+( .+,+B&@

.&& > .+ /,+;(+ />/B@
*+, .+,+B& .&& .+ + &>&@
 >/:+  В&>& ,&((  /(+=N
MК/ Ј/-$&*; /&:+ >+(/

+ ?+E +;&-,/B@
(&* *+ >&/ +/ ./@
& / /.+ ,/(/ +(+ .& ./+@
/ (,+/> В+/ Р/& /*+&@
(&* *+ +/ +/ ?,F/=N
MН+/ /F&& & &?.& >&/@
& .+/ >.// / $,/( Д,+.+@
>+B , (/>@ & *+ (/ &/ .(@
& & E + /?.&/ >&/  +/
600
? $,/( Д,+.+@ ?& (/ >/:& .+B+ E( //G.&

. (/(.& :/(& /+*=N
M#/?.&&*B //. С+( Ј&+@

> ,&.*+  &.*+ /&?>/
/ *&./ ,&?>+&'& (/&@
& /?.&*+>/ +E+ &>+@
*+, .&F+ /(/*&'+
 С+( Ј&+
.+/(A *+ +/ .& &>=N
MК/ .&*+ /+

/* : &>/ /*> :+G&>&
 &/*&> /,/.> +>&@
(&* E*& ( ДF /*
 .+ '&&  ,+>& Р/=
И /+ (/& .+ (,+E& + (
F(/ ,E+:F(+ (& G
.& ,&* K/(./ !(&
/(&*+ !&&/ .+?>+,.=N
MВ+.& &/& Р/&-!+>+.&

/G+./ *+ '+/> (&,&&> ,&/>
 /,( Р/&  ,&,> ?&*+.F(/>
& ,> Р//>&  !+>+.>&@
 &/  Р// E :+  *+.(@
E&/(  >+A/E./> /F(/&'@
(&,&*B ?& /E,/ /* /(/>&&@
 & L//&  !,+&& /*@
(&& .&& (&>.& &
 ,&(  .+,*&(+G>& .+B+
>/B & /E+ (&* В+ Н&,/=N
MО. / +;+ /+*+

/* (,+>+ & ,/>+ С+(
.+ /?.&F Р&/( (&,&'&
 /> С+( Ј&+@
601
.+ ,&?F ДF /*  Д /*@

.+ /?.&F $,/( L//&
 !,+&& /* < /+*+
,&?/&,&'+  (>.& +&@

*+, .  (&' & +&*
+/(+  +. .//& С+(&@
*+, ДF&  Д '/ &&*=N
M#// *+ :& /&  /+&@

(// F+ L/:*+ С+ /. /E*&@
*+, (& С& ,&. (+&@
Д  ДF /+&@
 >+,&& & & (&,&'
 ,&+.> +>&@
 /*>& + &/ >+,/ +& С&+( *&G&=N
MС& /G/> '&&*(+

/+ Р/(+G& /*
 С(&,&;& Р/& /*+&@
*+, . *+&. Р/(+G  С(&,&;
.+ :+ ?& +  . /*+>=N
MС&&*(+  /&:(+ E,

?& Р/(+G+  С(&,;+ Р//& /*@
 + &.+  /?.+ /.+ '/+@
*+, +& В&F& +&*B  В&
& /A+ ,+>+
(/ (&/ /./B+ + ,+>& В&>&=N
M#?&*&>. /./  ОF(.&>&

(,+E& & E ?&./&. .& ",/GE/(@
Д/E,/(@ UE&  #?&*&>./* />/B@
& .+ .& ,.  (,&=
Н+ >/:+ ,.. ,&
& /./ &(+ //+@
*+, /.&* /* ? ,.+ (&,&@
 ? (,&& /&@ ?&(&,& +  +E+
 .+ >/:+ & /: ДF
602
 //+ ,&& /*+&=

С(&,&& (, ?& /E,/E(
Р//& &F  ОF(.& &F
(,+E& & E+ &>/ /E,//G&.

 / /? ,&;& &F@
.&+ *&/  E+?.
EB+ // (&/& (,&=N
M%&F((&  Р//& /*@

С+(+ ?+>G+ О(&;& /*@
Д,+.+ В+,+ !,&,+&& /*@
(/ *+ .&*,+  &/
>F&,;& ? Р&+ В++
 /(/>& Р/& Н+E+/@
 & ,+>+.&
/ +( Ј&,/-С.;+=N
MО.&* / +;+ /+*+

/* *+  (&' & *+
+ ,&?./+ ?/+
//./& С+(& $&*+ !,,/+@
>/B B+ & *+ &/ ;& С,;+ '+//
 ?&*+./> /+( & В&+G+./>@
& / F& &>/ +E+
 /*& ,&A&'&
.&& .+B+ (
+/+. Н+E+ $?=N
MО (/ ,;&

 & (> />>&
,./(+ E+,.+ :,(+  /.+
L//>&  !,+;>& /*>  С+( Ј&+@
*+, /./ F(/ > ,./>/ .& :,(
(/ B+ (&*&( ,+ .&>&
 С+( С+(+ Н&+   С+( !,&+=N
M# > +>& /*>

+>  >&>@   > /./>&
603
>+A Р/A&;>& /*>

 :(+G>& , Р//& <
С&+(  !,&& .&F&
(,+E& & E >+,/ +&=

# /./>& & > .+?.&E/F;>&
(,+E& '&&( ?&/+( !+,./H
MК&& +& В&>& .+ G
(& (&&  В .(+ '>&@
*+, &/ +/ /*/> >+,/> + >+,=N
M"A> >/> .+B+F :/( /?.&(

.( B+F /(&( >.*@
& .+ /?.&F >/> /*>
E( :/(& /*+&  С+(& Ј&+@
&/ B+F >/B /(/*./ & & ,/:F
 & .F Д /*
,+>& Р/ /*+>  Р/ Н+E+/>=N
MС&/*&& *&G&'& ,&?( !,,/. С&@

/*+ + ,/*&G* // .&@
.+ /(/*+ &>+ / +E@
+B + '&&*  (&./>+ &&*
& Д,+.> %&/.>& С(&,&'& С+(&
/* + ,,:&&* & .& $&,-%+>G
/(/*+B& EB&@
& //(// (,+E& &  +
,,:&&* G=N
M#,&/ *+ /+ //E&.@

?& ,&? / , :+B
.& $&,-%+>G EB&@
& + / + ДF+ ,&*+
+>& E:'+& /&
 & + > ,;+> :&/(
&& .+,+B& /&? E:'+> '+//>=N
MН+/+&./ +  K/( /+&

/&A& +FB+ / /+&./=
604
"/ *+ /+?&./ & (> F(/ *+ /+

/*(+./ & &?.&*+ С+( Ј&+
&/E,&?./ ?&G&' /& >&
.& ./ /,&.+./ /?.&&'&=

В+?&. (&> >.> ?&G&'+>@
/+  K/( +/>& +(/
,/&F&& :+G+./ ?& (&,./@
./,FB %&/.+ !/(/*&'& С+(& Ј&+=N
MН&*.+/,/(* /(;
?& /+& H ?&*(/@
?&(@ //&,&'+@ (/>&/&A&'+@
:+G+ ?& /E,>& (A+& Р/&  ?++.&F(/=N
MА/ ./ .+ ,/: + /*+

?& '+'+ +& ,&+.@
&/ + .&&(+ В@ & B+ + /E,/ //(
 EB./( В&>&  E:'> &F>&=
%&(/ (/,(+ В /./
F(/ (+  (&' & (/,(+@  //B+ + /./@
+> *+ A+./ & + //@
*+, .F(& + .+ /&A& / /.
/* .F(& .+ ,&+@
& ' &/  & .+>&@
&/ & + /F(+ . ,/ .& E+/>+ +(=N
MН&*&.*+  :/( /+& *+

&> K/(@
F+ / K/(& /+*+
>/:+ E( &>/ Д ,+>& Р/=N
MНF(& + .+ /&A&  .&F+> С+(

E+? &/ ,/E(./ ?,/&=
О./ +& /F(+ .+ >/:+ E( .& С+(@
(/ .&&  .+ E&  //> С+(=
А/ + & .+F(/  С+( /&A&@
?.&@ & *+  //> С+( (/ >/B+=
НF(& + .+ /&A& &*./@
605
*+, && &*./(

>& /* ?&/./>+,./(@
?,/  /=N
M", ++ "&*.+ L(&

,+.+  ?& > /+*
 &* + / ++( +&(&H
К&/ + ,// /+ .& E+/>+ +(J
&/ *+ ;+/ '+/ :/( .+,>+(./ ,/+(+/J
 && + ( /+
P&.> !(+> С&+
,/? С+( С+(+ Н&+
 Н+E+ /E(+G С&,+@
+ B+ +&( /.// !,+(+ /*+=N
MА/ .+ >& Р/(+G

/. & /,&B&* +/ /*+
/ (&,&&/ +&'&
?& /E,/E( Р/& /*+&@
(>+ E*&* /. ДF '+/  :/( '+/=
И EB+ ДF& (/& +& < E+?/+B&*.&@
& :/( E+? ,&/(  ,A&=
А &/ >& Р/(+G
/. .& & .&. & &A&*
,&?.> ,/(+>& +& /*+&@
(>+ B+ E( +( Д '+/@
& E(/ Д& +(+(&
.+ ,&F(& + ./>+ :/>+=N
M#/?.&&*B > ,;+> //. С+(

/+ /'+ & &(&
&  +> :/> .& E+/>+ +(@
 &>+.@  ,+( < /(/* ДF&=
#/?.&F  ДF+ &>+.&  ,+(&
/+ .&&? Д,+. И?/,
;+(+G С& !,,/+-$&*+@
? * />/B >/:+ ?/.( E/
 E/+( ? (+& /+/=N
606
MН&*E/G+  .&*+/(/,.*+@
.&*,*&(.*+  .&*/+:&&*B+ ,+(/
,/( (+F/ >/,& /+ ,&&

 +& ,&+. < (/ *+ &. //*.=N
MН+ ,.&(+  .+ (,*(+@

В@ (,+: G/>@
С+( ?+>G ,+&& В&F@
&,&'*B >,+ E:'+ /*+
 *&>+ ?+>&G+@
&/ (/ .+ .+?.&E/F;=
%& >,+ E:'+ /*+ &.(+
/>&+ ++  &>;+ ,/(,&.+
*+'*B >,(+ /*+
& P(> С+(> О'+>=N
M# Д,+.> Р.&>& *+ &,+. >&/@

? &..& >& *+ /&H
#+/ E.&) .++B *+ &>/ &/G&'+
+/ ++B *+ B(&'+=N
MО.&* / .+ +,*+  ,/:+'+

?+>&G/ :/(& /+ >,(@
?&/E*& >,&  (>.@
 &&* & /*/> В+,/>=
А /.&* / .+ >'&
 &G ,/:+(& :/(&
+B+  /(  ,&/(
+( P+,(/&147 С+(& Н&+=N
MК/  ,; />+ ./ >'+

/ ,/:+' :/(&  С&  !,&@
(&* ?&/E*& ?& +E+ (&>@
*+, +&.(+. *&* ( С+(/&
?& /* /+ /+ ?&(&,&=
14&
<ерто C дрена реH која $наHи оласт, редео, али када се односи на 9ео или нееске сетое, оиHно
$наHи Jса$еDFеK, т?ј? део нееске с*ере у околини некоа са$еDFа ри"? ре?7
607
#?&./ (,&:+'+ !(&  (&>

>/:+ /+( *+./ / !&&=
А /.&*  />+ /(/* В+,& !,&,+&&
 .+>& .& >'  K/(

/* + ?& С+(/> Ј&+ < ?&/E*&
 Д/(  С+( ,&?./E/*.
 Р&/( ?E/ ,+(& & ,&+/>& Р/& /*+&=N
MА/ E +  //> (,+.( ,&,&

В,&(& И(./ !/?.&'&
/+ E (&& +&/
,/E(. F(. (&,
/.& && *+(+ < E+/.&.&=
А /+ + (&/ / ?&(&,&/  +E+
& &&  С+( Ј&+
&>/ ,/? + ,/,+?+
.& +B. /(+. ,+(&&=N
MК/ + / +;+ /+*+ EG&/  >

/ И/./*@ И(./* СF(.  (&,
 / О./>+@ И/./>@ К/* *+ (/,/
/ !,,/  ,&?./+ С+(/+@
 /.& .&*(&,*& ,+>+.&@
&& .*+ E/ +&@
. .+&@ & /+E./ .+& / /./&
F(/ > .&?&>/
!,,//>@ ,+>+./>  С+(/>&@
 && + >,& /,&/ >,&/>=N
M!&>((+ +& Р&+ В++

& &F& С.&& +:  ?&*+.F(
>+A > Р//>&  !+>+.>&@
?&./&./> .& Д,+./* В+, !,&,+&&=N
MР&?>(+@ +& Р&+ В++@

& *+ &>/ /.&* (.( /(/>& L//&
/* *+  (&' & (/,  (&,&
.& /E,/E( Д,+./ Р/& /*+&@
608
 С& +.+ О+.+ /*+

 Д,+.+ !,/E(.+ В+,+ /*+=N
M"&>.+ + /,(+ & (&@

.& /*+ /&+ G+  />+(&* 
& + ,&?*&* .& $&,@  С+( Ј&+@
& (,/GE/ (&,&* .& /,( Р/&@
& + Д/./  ДF+./ &,F&&*H
, *+ .+?.&'+@ & , < .+/(+&./(=
Н& ,/> ( .+ &* G>& & &?.&*@
& .& ,/> < (,+ & *+ &?.&'+
.+/(,+E./  F(+(./ ?& G+=N
0B" C4
И .+& &> ,&./ E+@ +&@ // С//@

С// +/>& $,/@ С// Д,+./=
О/ С// .*+ /./@ F(/ *+  >& /&/@
+B /./ F(/ *+ &>& $&*&-K/( /:&
 В/ / >+. В+>&, /&,&=
С// >,/( //@ /./ *+ &/ В+(@
' .+& /E, G & :/( ,/./+=
!/F&*(+ ?/@ +&@ В+( & /?.&(+=
О +( (,+E&  >/> ,&?>+(
 ,;+> /*> ,&((@ & ,+ +&
 &  С/& $,/ ,/..(=
M# Д,+.> Р.&>& ,+. *+ >&/@

? &..& >& /&H
#+/ .++B &>/ *+ < //,+'+@
+/ ++B < B(&'+=N
MН&& + .+ :&/((+ ?E/ (/&

F(/ (+  ,/F/( . /E,& +&
 ,: />/B E:'>& &F>@
*+, /E,& +& .+ +
&>/ / /? +/ С,;& &F+&
 / (/* С&+( &F/*=N
609
MP&*(+ />+. .& + ,&(.+

/*  //: :/(+ /*+
?& ,/+ /*+@ ?& ?+>G О(&;& /*@

?& С+( В+, !,+&& /*@
?& ,/;&(  EB./( Р//& /*=N
MС+(  &/ >F&,;&

?  Р//& В++ Р&+ <
F((( Р/.+ Д+/.+ /*+@
(&,+  >&+ ? Р//& /*@
Р//+ ,/&  E:' /*=N
MН+ F(&*(+ .+ .+,&+.

 E&/(/,./ С,;+ &F+@
*+, .+ B+ /E( & E&/(
 /&,( (/ С,;+ &F+=N
MН/  .&& .+ >/:+ ,&((

/+ ,&/ & /?.&*+ И(.
 В+ Д,+. $,/(
/*  /(& L//  !,+;=N
MА/ >:+ Р//& В++ Р&+

.+ /&: :./ (&,&'+
/ ?&F(( ,&.;& ?+>G+ О+& /*@
/ B+ >/B & && Д,+.+ Р//+
/ /E+G  &/*&/ .:+'&=N
MС+ /./ F(/ *+ E/ (/,+./ ,& +.+

 .& /E,/E( ;+(&'& Р//& &F
  /(/>&& Р&+ В++@
.+ >/:+ + ( . /A&(=
Ј+, В+ !,+; Р//& &F
/:  (+ ДF+ /*+
 //+ (&,&&/ (,& /*+&=N
MВ+ Д &/ Р/(+G&
610
 &/& С(&,;& Д,+./& Р/& <

&(&&( / /(/>(/ /*+
/ ,+.> %&/.>& Р/&
/ Д&.& !./+(./( /(/>&&=N
MР/// ?&*+.F(/  ?&*&>.& />/B

(,+E& & + ,FB*+  > ,&*+>& &F>=
А/  ,&((+ />/B
> E:'> Р//>& &F>@
/.& /* B+ Р/ &>& ,(+B  />/B=N
MС&+( < (/ *+ .&*+B &, L/:*@

/ '+ .+ >/:+F /E+B  &,( +=
' .+B+F ,+&,( . ?&//,(=
%& /E,& +& /.& &*+ Р&/(@
?& .+/.& < (,&&'+=N
MК/ : / С&+(@

(&* /+ *+  E+?,+F&.=
ДF&  /+  &+(
/ ,+>+.& !,&,+&& /(/*+@
 / '//* /G /+ :=N
MДF& /+/&  С&+( '+/&

&>/ .& /*/* Р/./* ?+>G
>/ & + ,/+@ &  & :+
&>/ .& '/* /.+ >/=
А/ .+ /+ /+
& /*+ Р/.+ ?+>G+
 .&( ,&.+ !,+&& /*@
(&* + /+  /*+ ДF+ F&&=N
M%&F(/ *+ /+ /(,+E./ & +

,/( /*+ ДF+  /*+ С&+(@
&&  /.+ F+ / +& .& +(@
 /+ (,+E& + &  &=
%&, >/:+ .+/ & (,&.+
& .&. Р&/FB  С,+B/>
611
ДF /+/  С&+( '+/=N
M!&>((+@ +& Р&+ В++@
 @ /(/>; Р/& Н+E+/@

& K/( (,+E& ,/:+(  Р&/(@
*+, /.& *+ &>/ (,+. *+&. *+.=
С+(&/ :/(  С+( Ј&+ /+
&* '+/& +(& ДF&  С&+(=
С G ДF  С&+( /F(*
 &/ >/:+ ,&+. /+ &
 >+ E/ +&  E/ /&
/E P( ДF  С&+( /*=N
MК&& F(((+ /*+ +/.+

/ G( .+,*&(+G&  .+,/& /*@
/*  /,&>& /&?+  ?+>G+ &F+@
/,.(+ / +E+ /,/(  .+
 .+ F(&*(+ /+(  ,;& &F&@
*+, && /+(&@ .+  /,/(@
?&(&>'* /  ,;& .+ ,/>=N
MС&/ +/ /*+ (+ ?,F

/(&G& /* .+?E, (,&
.& +./> !( :/(& &F+@
 ?&(/ .(+@ G@
&>/ ,+,&.&  /E,& +&@
 (/  С& L//&  !,+&& &F@
?& .&,+& /(/>&& &F=N
M#?,&B&*(+ .+,*&(+G>&  .+,?>& /*>

&>/ /.& .+,&+.& +&
/*&  /.  ?+>G &F/*=
И .+& С&+(  (& ДF& &F&
E+ >+,/ &F+ ?,&B&'&
?& & +& '/& .+,&+.&=N
MP+& ?  Р//& Р&+ В++

 >, /(/>; Р/& Н+E+/@
612
+ (+ /E/.  ДF&>& /*>

  > /*> (&,&&> +>&@
& (/  (&./ С+( L// .&F=
Д,+.+ Р//+ .&F+ .*+ / С&+(

./ / *+ /F&/ & (,&.+@
 ?&(/ .+ >/:+ & >& &( .& '/>=N
M!/F&*(+@ +& Р//& Р&+ В++

 /(/>; Р/& Н+E+/@ ,+ >/*+=
А/ ,/:(+ /* :/(
& +/> &FB  / С&+( &F/*@
(+  +(+ ДF+ &F+
& >/> С+(+ В&(,+ < /,+E.+ />&+
?.+B+ +  С&, !,+(=
А &/ E+F&./  .+ / С&+(
E+ ,/:G+. :/( &F@
(&& B+(+  ,+ Р//>  ,+ !,+;>& &F>
&> ?& '+& //&,&(=N
M#,FB*(+@ +& ,&+ В++@

+ Д,+.+  С&.+ Р//+ &F+
 /F(*(+@ &/  С(&,.@
С+(+ L//+  !,+(+ В&F+=
L,&.(+ / .+,*&(+G& ?+>G+ &F+
?&+.+ %./*+>  К,G
>, О+&  Д+/& &F=
С(&,&*(+@ +& Р&+ В++@
,& &. /(/>&& Р//& &F=N
MK(+@ +& Р//& Р&+ В++@

 В+/> Р/( & L//>& &F>@
 ,*&(+G( & Р//>&  К&./>& &F>@
 $,  UE& & Р/A&;>& &F>@
 #&:&&'  !,&./(
,+>& > !/,&..> Н+,*&(+G>& &F>=N
MК/ !+,.& L/& /F(*+@

(&* Д,+.+ Р//+ /*+
613
/ .+,+B&  .+?/& E,&.=

А / Р/&  Л&-$&* /F(*+@
(&* Д,+.+ Р//+ /*+
/(/>(/> ?,&> >./:&&=N
MА/ + / & /*& .+&*+

& E:'>&  Р/A&;>& &F>@
?,/ (/& .+&*&
(,+E& & (,&:(+ &>/  +E=N
ML&+ Р+ / ?&*+.F( Р//&

/*+  ? (/ С,;& &F+&
*&&* ?&*+.F(/ >+A Р//>& &F>
E/G+ /  ?&+( F(/ + .& $& /&:
>+./> Р/// L/& &F+&=N
MН+ /,(+ +@ +& Р&+ В++

/ L,&(  L:' Р//& &F@
*+, && /A (+F& ,+>+.&@
/B B+  />/B > Р//>& &F>
 L,&(  L:' Р// &F=TN
M#&>((+@ +& Р&+ В++@

.&& .+ /((+ +E+ (,&/>=
Ј+, /. *+ &. ?>*/> /(,/H
 >&> /.&>& /./ /,(@
& E,?/ + .&F  ДF
/. (,*+ &G :/(=N
MН+ ,G&*(+@ +&@ *+? Р/.

//,/>  .&,+*>& (A+& *+?&=
# ,;>& :+ &>/ ,+ Р/.+@
& ?& ДF  >,( , &/=N
MС(,+>G+'+ & P(/* С+(/(

+ B+ :+(  ,; /+&=
А .&&?+B + .& $&,-%+>G
/+ .& .+ >/:+ & /(.++ С.;+@
614
& &/ > + ,/(+ & + /.+

.& .&*F .& %+>G &..@
*+, B+ Ј&,/-С.;+ + E(
.& /+ .+/(:./* .=

%&(/ /.&* /* (,&: >/:+ .&B
 ?&/E( С*&*. P( С+(/(
&>/  С,; />+ /*+ /@
 Ј&./> Р&?>   С+(/>+ Д=N
M!&>((+@ +& Р&+ В++@

.+ F(+(+ .&& :/( /*
 ?&F(( Р/& Д,+./ /*+&@
 ?&F(( Д,+.+ В+,+ !,+&& /*@
 ?&F(( С+(+ ?+>G+ О(&;& /*=N
MК&/ F(/ + +(/( F(/ /&? / Ј&,&-С.;&

.+ >/:+ ?&(/,(  (&>./* /@
(/ (&/ *+ .+>/B+ /(+( / Р&+
%+>G !,+&&@ С/E/@ С&+(  В+,=N
M#&>((+@ G Р&+ В++@ ,+ >/*+@

&  &/> /+ ? ,+. Р//&
ВF' L// /,+ %&&(&=
И (/@ & *+ /. //?/ &>& .&>+'+.@
'+& *+ .+>/B+ ?E+B
 ,/>+.( / /*/* :+G=
И ?&(/ '&&*(+ /* %+>&G %&&(&@
F(/ & /(&F+ Н+E+ L//@
 //B+ + /./@ +> *+ A+./ & + //=N
MР&?>(+@ +& Р&+ В++@ / (/>+@

/ (+ / (./* /*/* F(.
 +& ,& :(+ .& $&,-%+>G=
#,&(+ /* /+  /+ ДF+ /*+
 ?&+&*(+ +  E.+ С,;& /*+&=
И (+ Д,+. $,/( Р/&@
/*  &> &,/& С+( L//-%&F((.;&
, ?+>&G/> ,/A+' &F+>=N
615
M!&>((+@ +& Р&+ В++@

& >& // /E&,& & >./:(+@
>& &/ + >+(& & (+.+(+@

(/ & .+B+ +&( .& ,> Р//>&
 .+B+ &,/&( >/B Р/ &F+>=
Ј+,@ &  &/ >&(+ ,++/ /E,/
 >+(& +  Р/ /*+>@
./ / & .+B+ E(  (&'
& ?&(& ,+(&'+ Ј&,&-С.;&
 .&(+,&( В,+>+ & (++ .&?&=N
MP+& Д,+. Р//& Р&+ В++@

/F(*(+ О++  $&(+,+ /*+@
*+,  /. &,/& :/( >& &>&=
И .+ ,+&*(+ E, / Р/(+G>&
/ &>/ ,&*& '// :/(&=N
M#/?.&F //. С+( Ј&+@

(+@ +& Р//& Р&+ В++@
& .F(& .+ >/:+ & + /*& . ? +&@
 & .F(& .+ >/:+ & .+(&.+ E+? (,&&@
+ >/,& >&( /* ?/,
 ?& +  С+( /(/* /*+ >+(/=N
MС+(/.+ ,?.;+  E/&((&@

/*+ ,+>./:(+ .& %+>G@
.&/ .+B+ >/B & &> /:+
 ++B> С+(/>& Н&+  С&+@
*+, И(.+ Р?.;+  L/&((&@
.+//.+  С+(/>& Н&+  С&+@
(/  UE&@ И/.& +,&@ С(&,&'+
 $,/( L//&  !,+&& В&F=N
MН& ,+. ,&?. UE/>,

.&.(+ + , ?& ;+/ +(@
*+, / .+ ,& С&E+.+ /?E+@
(&* &./ >+(&  E&/&(
616
F&& +; Р//& /*@

 (+ ./+ !/,/.+ С&+?+
. %&*+.;& . L// .+ ,>&*=N
MН+,&+./ +&'+  /&@

'+. E+? ?.&'& ?&*+.;+@
L// >/ & /,/(+  .+ ,>+(+=
А (& (& +&  /+@
'+. E+? ?.&'& Р/&.&@
>/ .&B .+,+B .& ;+/ .&,/=N
MД,+.& В+,& !,+&&  С&+(

+ :+  /(/,+.> ,;>&=
%&(/ /(/,(+@ +;/@ /+ /*+>@
/,B&  (,+(&& ,;& /*&
 /F&*(+ & ( ,&;& /*@
 >&*(+ ,&E,/( &  ,&((+=N
M#&>((+@ +& Р//& Р&+ В++@

 @ &. /(/>; Р/& Н+E+/@
& (+ .;  ,&.; Д,+. L//&@
 ?&(/ (+ / /+(& /E/. G@
& ?& /+& В++ Р&+
С/E/& *+ ,/E(./ (&'+=
Њ *+ .+>/B+ &(  /?+(=
Ј+, С/E/& < (/ *+ (&'+ Д& &F+&TN
M#F&F  С+( F>  ДE,&@

,.+(+ /.+ &,/+ Д/>&B. >+@
*+, /+&@ /* .+ /.++ &,/+@
Д/>&B. >+ B+ //(@ ,+.(  (&@
+ > (&?+ ,+>+F(&(=
С/.B+ / '+// /+&  /. G&
  ,&?> B+ > /&( /+ &+('+=N
MU ,+. Р//& Р&+ В++@

+ + (,(+  (&,&*(+
.& /E,/E( ,/;&(& Р//& &F=
617
#+ &:(+ ( ДF /*

 //+ (&,&&/ ,&& /*+&=
И (&& .&& .:& .+B+ & + /(&B@
>./:&&B+ +  ;+(&B+
Д,+.  В+ Р// &F=N
M!&>((+@ &+ Р//& Р&+ В++@

& .&& .+ (,+E& & ,+(&*+(+ &
+ (&,&(+ / > /(/>;>& Р//& /*
/ '/+ (++.+  Д/.+ ?,+/(=
Ј+, .+/,/  .+?,+/
,&(B+ /(/>(/ Р//& &F
.+ >/:+ E( /?&. //.&;
 EB+> :/( Р//& &F=N
MН+ (,&:(+ .& . E// *+?+,&

*&*./ ?/EG+ Н+E+ ?+?&@
*+, /.+ + .&&?+ // .& &>&=
Д& E +& (. '/ *&*@
>/,&(+ ,&( /+  Н+E+&=N
M%& ?,&' B& Р/& &F+&

.+ +;(+ >,(/  &&./ Д,/
 .+ ?>+.,&&*(+ Д,+B+  ,+>+ ./ $++;&=
Ј+, .+B+ /+&( L// ./ B &F@
 />//*148 + .+B+ (&,&( ?& /E,& &F&=
",&:(+ &>/ /:+/ Д,+B+@
F(/ *+  ,/+B+ / / &:.+ %+>G+=
!,.+(+ ?&E,&./> ,+( ?'+'+
 /.+(+ > &,/+  /.+=
# /* E&/&(. &.  Н++G
/.+(+ & ,&(+ B Р/& &F+@
(&* L/-!/,/(+G B+ &>  />&&(=N
M!&>((+@ +& Р//& Р&+ В++@

& + /+ .& $&,-%+>G
.&& .F(& .+ /&A& &*./@
148
о"оој C куGни ду@-$а%титник ри"? ре?7
618
*+, &*./( *+ ?&/./>+,./(@

/,+A+.& СE./>  L/:*> %&/.>&=
С+ F(/ + +F&&  :/( /+//>@
+ *+ ?.&>+'+ L//&-%&F((.& Р/&@

/*+ &?*+ .& +& /*& (+ /.=
И ?&(/ + & &:'/> /./(+
,+>& +>@ F(/ + /&A& // &=N
MО./>+ /* '&& Н+E++ %&/.+ L//&

$&*&-!,,/& &,*+ :/(.+ +@
& Н+E+ L// &,* Р/ '+//>
,+B  ,;  E/&((/  +;=
L//-%&F((.; Р/& F((+
(&/ E&/&(./ /+&  E:'+ '+/+
/ &/& ?&@ .+,&+@ (&>+  /E>&.+@
 (& *+ L&/( /*+.&/ (.(&  ,&&
&/ +(/( Ј&,&-С.;& .& Н+E+>&
 &/ /(/*&./ (++'+ /+  ,+;=N
MС./ (/>+@ &/ &. >+'*+ ./B@

&/ +  Ј(&,' %/, ,&A& С.;+@
(&/  &/ .+,./ +/
'+./ /+/> В++ Р&+
&*./  / ?/* .&>@
/(&*+ /?.&(/ L//>&  %&*+.;=N
MК&& ВF' L// /&?+  />/B@

.&& + .+ (&*(+ / (/>+@
/&+ &> *+ .&/F& В+& С&=
!,/(/ & E&/&,./FB ,>(+ (/
F(/  &> //. L//-%&F((.;=N
M#&>((+@ +& Р//& Р&+ В++@

 @ &. /(/>; Р/& Н+E+/@
& & .+E+& $,/( L//&@
/* &* ,+. Р// &F@
(,+E& & ,&& &>/ Р&
 Р//>& &F>@  F+ ./>+=
619
И ?&(/ .&& .+ /(,&*(+

(&*.+ В++ .+,*&(+G>&  (,&.;>&=
К&/ /. .+ E >/ & /(,+E+
Н+E+ $,/( &F L//&

,/( ,+. Р//& &F=N
MН+ (+ .&,/( СE.+ /*+@

/* *+ ?& & +& L//,/;& $&/F@
. ,/( ?/& С,;& /*+&  С&+(=
Ј+, + !(++ K/(.+ B+(+ ?E(
 /(&B+(+ E+(. ?.&.=N
MА/ &> K,+; L//&  С(&,&; Р/&

?&(,&: & .(+ /E,/ +/@
.(+ & E+? /&&'&@
&/ & &> *+ (/ /E,/ +/
.&/:/ Р/A+. &F О(&;=N
MP&*(+ &/ ?+.; /& /*+&

К>,+ Н+E+ L//&-%&F((.&
 + С+('+ ,+. Р//& /*=
Ј+, &/ .+ &&(+ С+('+ Р//&@
.+B+ ?E+B Д,+. Р// &F
.+,+B+@ (&>.+ /.+ /.+  E(+=
MК/ / G  ?&E

E&+  >,+ ,+ /E&;@
(&* B+@ ,/? .+/ ,+>+@ ?E/ (/& :&(=
К/ &@ F E&+  >,+ ,+@
/F&  E+? /&&'& ?,F F(& (,+E&@
(&* B+  :/(  +> ,++&(@
 >+(& ,/& '+// B+ + ,+>./:(=N
MН&& .+ :,(+  .+ (&*(+@ G@

 E&/&(.> +>&  E++&>& &F>@
 .+& & &F /,+(  ,+
+ E+ (+&.  //*&.@
&/ (/ /+  *(&,'/* (/* ,+;=
620
!,+ .+/ F(/ ?,F(+ E/ &/ +/@

 ,+.+(+ (+ ?&/+( E++@
/F&*(+ & С,;& /*+&=N
MН+ >(+@ & + + /&A& .& %+>G

&>/ / .&> ВF' L//&
 & .F(& .+ ?& / >/B.+ В/G+
 E&/&(. /> &F=
"&/ //,+ &>/ .+,&?>. G@
/* .+ /?.&* И(. K/(=
Н+E+ L// &>/ .&+&*
(&,&&& +& &F&
 /&?+ .& /? /+*
&&  G ?&>/+ ?& />/B=N
M!/ /G ВF'+ "&,& Д&:E/&

EB+ &,+.+ / В,+>+.& С+(/(
Д,+.+ В++  I&,&(*&>&  С&'(*&>&
/*+ &,:+ (,&+  ,.+@
/ ,&/?.&/ /+& (&>. G=
Ј+, .+ (,+E& & ?.&* (&>. (/,/
/ С&.> +>& Д,+. L//&
/* >./:&&* С+(/  С&, !,+(/*=
В++ ,&?>+* &>/ ,/+B+.@
/*  /+( !( / :/(&=
А G@ /* .+ /?.&* $,/( Р/&@
&/ B+ >/B & ,&?>+* (&*.+ В++=N
MН&& .+ /E*(+ & ,:(+ (/F(+

/.> Д,+.> Р//>& В++ Р&+
/* (,&:+ ?&F(( ?& /(/>(/ /*+
/ .+,*&(+G& G(  .&+G>& &F>@
?&*B +  >/B >&+& Р//& &F=
Ј+, &'+ Р//&  E,&B+ / К,
*+ /E,/ +/ ?& & Р/=N
M!&>((+@ G Р//& Р&+ В++@

&  С+(& >+(& .& $&,-%+>G
621
+ E@ *+  EB+ И?/,

.+;,.+ В++ K/(.+ С.&+=
L+? /E?,& .& (/@ (/*+  I,&>/
.& С+(> >+(>& ,&* И?/,& С.&+@

 .+?&./ / ,+  /> G@
/. + &,* K/(. С
> (,&&*B>& /*>& *+ /(,+E.&=N
MС& ?&,/EG+. .+,*&(+G /*.@

/* *+ .&.+/ E(& Д,+./>+ Р/
.+& .&/>+( (&* E(& ,&/> /*>=
!/ (+ (, .+ /.+ /. *+ /E/&.
& + ,&(  ,/. ,&*  & /(&.+=N
M Н&& .+ /'(+ ,+, / (/>+@

/ /*  Р//&  Н&,/& .& $&,-%+>G
L//-%&F((.; E/G  &:.*@
*+, (/ .*+ / &FB &F+& Р&?>&=
!/F(*(+ С+(/  ,+.> Р//>& /*+
/ /+(& Р/A+.+ L//+-%&F((.+@
& .+ (+  .+ /.:&&*(+ G+
/* /F(* &>& .+/?.&(+ L//+=N
M!&>((+@ G Р//& Р&+ В++@

& *+ &>/ K,+;>&-P&,>&@
:(+G>& ,+. ВF' L//&@
/(,+.& /.& (&*.& $,/(
/*  .&> /(& L//  !,&,+;@
& /*& *+ ?&G&.&  ",&&>&  Р.&>&=N
M#(+@ G@ & :/(  С&,

(++ &&./ .+E+> %&/.>&
 .+ ?& / /> &F=
К& .+ E (&>. G .&,F
/,+&  ,+(&'+ .+E+ С+(&@
& E Ј&,/-С.;+ ?&?/ .& (/
 *&. &. >+./ (&>. ./B=N
622
M#(+@ G ,&+@ $,/( /H

Н/ .+B+ >/B & ?&F(( Р//+ &F+
/ (A Р//&  ,/ .+,*&(+G&@
&/ &> .+ :+(+ & ?&F(((+ +E+=

Н/ .+B+ (+B >+(&  Р//>& &F>@
&/ &> .+ (+.+(+ & & (+.+(+ Р/& ,&=
Н/ .+B+ /(/*./ &(&&( +; &F
/ &> .+ &(&(+ /(/>(/ /*+=N
M",(+ +  (&,&*(+@ G ,&+@

 >+ L//&  !,+&& Р//& /*@
*+, &/ E+ /EG&  Р//>& &F>@
:+B+  /EG Н&,/ &F=
А &/  /EG ,/;+(&* .&,/@
(&& B+ +  Д,:&& &F& В+/> .&?&(=N
MР&?>(+@ G Р&+ В++@ ,+ >/*+H

Д,+.& $,/( + /?.&*+ >&/ / >&/@
,/? + ,+./(@ /(,G+'+@
 E,:G@ (&,&& (,@
*+, .+>/B+ *+ /*+./> &((
 ,&?.//( ,+.  +&>&@
 /+/> /*> /E&(( ;+ "/,+. С+(&=
А/ .+/ (+: & /&& %.&'>&@
&/ E /(&/ , &(  /F(/&'&
(&* B+ ,+>+./> /(&( /, / E+?>.&
 & '+/& +& EB+ ?&.&=N
MД,+.& $,/( .+ /?.&*+ +

& E + &&/  .&,&A&/ .+/>+@
 .+ ,& (/&@ & E + //,
 ? .& ,> Р//>&=
Д,+. $,/( G  + &?.&&
& E ,&?>+ /* K/(. !(@
 & E *+ ,+& /*> /(/>;>&=N
M#&>((+@ +& Р//& Р&+ В++@

 @ &. /(/>; Р/& Н+E+/@
623
Н+ F&*(+ (+ (&>.+ G+

/* //,+ & &F ,+. L//
 >, !,+; В+ Р//& &F
.&& &> .+B+ />/B  (+F/>+ &=

Ј+, (&>.>& .+ >/ E( /?.&(
!(+  !/> L//&  !,+&& &F@
 +@ F(& / & &> //,+@
&>/ *+ &:  +& /E>&.&@
/* /+ & !,& !(+&  (&>=N
M%& &/ '+'+  /E,/ +/

&/  ?& /&A&*+  :/( /+*+>
/(/* / /,+ /,+A+./ ,+>+  >+(/=
И ?&(/ /*& +& (,+E& & .(+@
'&&*(+ E+? /&&'&  E+? :,E+=
С(&,&*(+@ G@ F(/ (+  (&' & (&,&(+@
& //B+ + /./@ F(/  .&,+ ?&;,(& L//=N
MСF&*(+@ +& Р//& Р&+ В++@

 /(/>; Р/& Н+E+/@ ,+ >/*+=
%&&>((+  ,+&*(+  /(/>;>& &F>=
LB./( ?& + Р//+ &F+
,/(+ ? !,/F/( Р//& &F@
*+,  &> (&,&(+ /* LB./(@
/A+. UE&G /*& &>  ,;>& :=
А/  !,/F/( .&& .*+ E/
UE&  С,;>& Р//& &F@
(&& .+>& . LB./( ?& Р//+ &F+@
& ,+>& (/>+  С&&F'/( *+ E+>+.&=
Ј+, +@ F(/ .(+ Р//& &F ,&@
 /(/>&& &F@ ,+(/,B+ +  ,&=
#&>((+@ &/ E+ UE&  ,; <
?.& EB+  LB./(  Р//>& &F>=N
ИG/.+ HИ/.'%
# .&*(&,*&  &.& ,+>+.&@

.& E&//+./* $&,-%+>G@
624
 E&/&(./> ,+./> ,&*@

 .&*,+.*/*  >/B./* А?* 149
F(/ + ,/(+& .& (/ %+>G+

/ Р+* &..&150  ,/(,&& +
/ ?& >/,& CА,*/151
 / (+./ >/,& Д&&,*/152
/ +&.(+. I>&&(-&..&153
:+&  +(, +& Р/& А&154

/(/>&& Д,+. С+( L//&@
+(, В+& Р/& Р&+=
В+  $.//>, А 155

/+  & + ,++G&&*  А?*
? С+(+ ?+>G+ Д&&,*+156
 .&*,+.*&  &.& ,+>+.&=
И /+  & :+  Р//>&157

 (/> E&/&(./> ,+./> ,&*
/ /+(& ,+>+.& E&/+*(*&@
&&  */F .&F + !,&,+;
./B .& .+E+>& +& (, Л.+158=
Д,+.  >, + А

.&?&  (&* E&/&(. ,&*
С+(/> %+>G/>@ %+>G/> Р//& А&159@
 %+>G/> С+(+ Р&+=
14'
МоGна A$ија C најдренија рDаа ели@ Yуди на а$ијско" делу континента, у стари" и$ори"а она се
на$иала и Велика ;артарија?
150
:иејске ланине C ланина рал?
151
Море @OAријско C је$еро Bајкал?
152
Студено "оре ааријско C Сеерни !едени океан?
153
154 Хи"аат-ланине C Хи"алаји?

<етири Велика :ода Aса C даOAријци, @OAријци, :асени и Сеторуси?
155
Aси C ото"ци 9еески@ Bооа, који Dие на Мидард-Зе"#и ланети Зе"#и7?
156
Зе"#а аарија C нала$ила се на отонуло" континенту у Сеерно" !едено" океану?
15&
.оHели су да Dие у :одои"а C т?ј? о о%тинско-родоско" устројсту?
158
;ри !уне C !е#а, ериод орта>а око Мидард-Зе"#е & данаE +ата, ериод орта>а 13 данаE Месец,
ериод орта>а 2' дана?
15'
:одои Aса C оо сликоно-рунско слоо се одано сојило у друи ликM :AСA?
625
$.//E,/*. Р// >, А&

/F   (&* E&/&(. ,&* А?*+ 160
? С+(+ С++,.+ %+>G+
+ .&F+ (,( +(/ Ј&,/-С.;+161

.*+ :++/ & /&? .& /.&162
&>/ & E />&(,&/ E&/+(& +&
 С+( Н+E+ L//&
 (/,+.+ '/ ,+,&. /(/>&&
.& E&/&(./* $&,-%+>G=
# /+( >.//E,/*. Р//

,+.  >, А& ,&+*&F+ +
&>/ : И,*& Н&*(F+163
/* ./&F+ /*+ E++ (+ /+
/ E&//+./* $&,-%+>G
.& ++,@ & +/* ?+>G Д&&,*164
*+, *+ ?+>&G И, *165 E/ ,/:+(&
+&.(+./ Н+E+/ И,*&@
/& .&?&F+  !+,./ !(
 $+.& Р+& & >+> /E&&>&=
В+&.(+.  ,+,&. Н+E+ И,*

F(/ ,&  С&, !,+( 166
F(&/ + & E&?,&*. Н+E+&
.& И,*+ &..+167  +/* А?*=
160
Bлаодатни крај A$ије C територија саре"ено Заадно Сиира, од рала до Bајкалско је$ера?
161
;риут сетло Јарило-Сунце C рена :одоска Мудрост ласи да је на%е Сунце триут сетло $ато %то
оасјаа три СетаM Јау, 9ау и Слау?
162
9ије Dелело да иде на оHинак C т?ј? Сунце није $ала$ило $а @ори$онт јер у та ре"ена јо% није ила
нанута
163 оса ротације?
риј најти%и C рус? риV ;и%аVV7 C ои сликоно-рунски $накои слили су се у сликону скраGеницу C
р-ти%, т?ј? у сада%>и на$и рекеM рти%?
164
Велика аарија C сеерни континент који је у дрена ре"ена отонуо, а који се данас на$иа иM Aрктида,
Хиерореја, Сеерија, и?т?д?
165
Зе"а#ски риј C сада%>а река рти%?
166
Сара .реHиста C 9еески Сетои Слае и .рае?
16&
ријске ланине C "онолски Aлтај де и$ире риј 9ајти%и рти%7?
626
# +E *+ .// / $&,-%+>G168

:/(/,. С С&,+ !,+(+
.+B E&/&(. С+( %+>G

,+.  >.//>, А&@
 G  & & ,&/> .&?&
(> И?/,/> K/(&=
%E/ .+E++ (/(+ /&

+&.(+./ Н&*(F+ И,*&
(&* E&/&(. ,&* .&+G+. ,+.>
 >,> А>& .&?&  L+//*+>169=
С(&, В+&170 .&> *+ /&/ ,&/H
"!о # $одно% &$!'#( # )е*о+од'#,&и

# -+ео' /е%и )о!нс&о'
п$ои!о 'е ,и$о&и $и'3б!4#,&!
п#н +оде е&!о 'е &! !!$и'и.
6д $и'с&и7 п*!нин! #се!о 'е себи п#
&$о8 7и!де +$с! 191 п$е%! %о$# сие%
&$о8 ,#%е е&!о 'е и д#б$!+ие(
$о;!&е 7$!нио( %!*е $е<ие.
=но>о 'е #<ио н! п## с+о'е%#(
пос%!$!о &$!сое н! =ид>!$д3/е%и
<#+!о оп*о# '!сно> -#н!,!
и д!$и+!о 'е с*!+ни% ?!си%! 172=
А .& +>  &.> ,/(/,>&

+(/  E&/&(./ L+//*&
/,+ (/ И?/,& K/(&
.&&?  + */F >/B.* ,/A&;
/*  &,/& ++ :/(.+ +=
168
Мидард-Зе"#а C стари на$и $а ланету Зе"#у?
16'
9а$али су Bелоодје" C на$и $е"#е настао је од на$иа реке риј, који $наHи ела и Hиста ода?
1&0
Стари Всесла C један од најеGи@ риоедаHа-летоисаца? .остоји реда>е о то"е како је .ророк Bојан
у "лади" одина"а уHио да саста#а @и"не и реда>а о најдренији" Харатја"а које је састаио и $аисао
стари Всесла?
1&1
Врста C руска "ера $а дуDину?
1&2
Слани :аси C дрени реци руско народа?
627
И >.//>, Р& .&?&  H

Н&*+B> И?/,>& K/(&=
" .+;,. ?/,

K/(.+ С.&+ ?& Р&+ E 
Д,+.& В+,& '/ !,&,+&&173
 ?&+(. И?/, K/(.+ С.&+=
"& Д,+.& В+,& ,&,+&&

/,:&&& *+ >.//E,/*.+ Р//+
 >/B.  &. Р&&@
 ,+>+.& (+F /;&
 ,/ :/(. F+'&=
"& ,+.& В+,& !,&,+&&

/E&(&& *+ + :/(.+ //./(
 Д,+. Р//& В++ Р&+
  /(/>&& Р/& Н+E+/=
И? '+ /.  .+,+(&./ ;,

Д,+. $,/(  В+ С.&
?& /*& (&,&&& +&=
# Д,+./* В+, >.//E,/*. Р//

?.& +& >/B.  &. Р&&
.&&?  ///,+ .& & (&'&
/*&  + /*&G&&  '/> .> :/(>&=
И ,+.// + // //

/ В+/> И?/, K/(.+ С+
 &+&  (&,/,+.& ,+>+.&@
&&  + .& +> +&./(>& 
+/> В+./&, И,*/>174
/G& ./ Р//& Р&+ В++
 >./ /(/>; Р/& Н+E+/
1&3
рена Вера .раредака C нли$а"?
1&4
Вендоард ријски C дрени рад на оали рти%а? Aр@еоло$и су а рона%ли недалеко од рејонско
центра Bо#%ереHје у ("ској оласти? скоаа>а су оHела 1''8? одине? Вендоард су ар@еоло$и срстали
у со"енике роторадске културе, а доио је слуDени на$и Qу Aркаи"?
628
?  ,&*+&  /,&*.& ?+>G+ 175=
И ,+ /+(& ++ +&./(
 /.  /&?  I,&> Р/&

 С+(F(&  С+( L//&=
И ,./  E+,.+ :,(+

E&/>  +(/+/> L/ Р/
 /*> С+(> Р//> L//>&@
 > .+E+> L//>&-%&F((.;>&@
?& */F *+. >,.  /. /.=
"&&  E& +/>& /.& ,+>+.&

 > /E&(>& L+//*&  Р&+.*+
+  &./ :+  ,&
>, ./ Р//& В++ Р&+=
С Н+E+ L//  $&*&-!,,/&

E/&(/  &,& /*+ /(/>+@
++ (,E+.+  (/,;+===
В+& E&/(  ?&F((.F(/

,+>& >& /* :+ / /& ,&&
/&? / +/F./ L/& Р/&@
>&(,&  :(+G В+./&,& И,*/
 /F(/& & F+ / ,
(,( +( Н+E+ L//&  L/'&=
И ,,+A&   &( С+(/& L/& Р/&

++ +&./(  +++ ,&?.+=
И /&?  .& (+ ++ +&./(

?  ,/F(&176  (/& ,>&. 177
>, ,+E,.// С(&,;-,/+&
1&5
$ си@ окрајина $е"#е C т?ј? и$ си@ крајеа и оласти де су Dиели :одои Велике :асе?
1&6
роHи%те C насе#е на осено Сети" "ести"а?
1&&
Скитои ур"ански C насе#а у таји?
629
& E /&& G+ $,/( Д,+./*

/* & Р// '/ (//>
>./ G&& //+'& Р&&===
И /G&/ +  (& ,&/.&  ,+B.&

 E&/&(.&  /(& &>B+.& ,+>+.&
,++/ >./F(/ .&,/&
? &+  E: Р//& Р&&
& E /F& +&.& ,+&'&

&./  >,/ В/& Р&(>,&
/&  ?& С&*+> ?E/ '+/+ +>+  &&=
!,&/ *+ Р&(>, > /G+.> G>&

+( ,+.+@ +( &.+@
+( >,+  ,+,&.+=
/$' *+/%
"/ .*+ ,+>+ &/ (;& ;+(.& ,/+(+/@

(/ .*+ $&*& С& .& $&,/> ,:&@
(/ *+ &> + K/( / +> +&/=
Н*+ Ј&,/-С.;+ /&A&*+ //> +>/> /+&.+

/+(/@ +B %&(.  Ј&,/+ Д&:E/-С.;+178
/* :/( /,&A&F+@ &C .& И.&,-%+>G=
А (& И.&,-%+>G&179  С&, !,+(/*

& + E+F+ ,&;+(&& .>  +> ;+(/>@
./ E+F+ >,&& .&*(*/> $,/FB /*/>
/*& *+ &/ >.//E,/*. /(/B (+&
1&8
Јароелики аDо-Сунце C Златно Сунце у са$еDFу :асе на Сарооо" )руу саре"ени на$и "у је
ета !аа7? Јароелики" се то Сунце на$иало $ато %то је ило сјајније од Јарила-Сунца и еGе од на%е
Сунца о ди"ен$ија"а и о "аси?
1&'
нард-Зе"#а C .радо"оина "нои@ слоенско-аријски@ :одоа, једна од Зе"а#а ланета7 у систе"у
аDо-Сунца, на који" остоји иоло%ки Dиот слиHан Dиоту на Мидард-Зе"#и ланети Зе"#и7?
.ериод окрета>а око аDо-Сунца и$носи 5&6 дана?
630
/ .&*E:> %+>G&>&180 С+( С+(/&181===
# (& &+&  (&,/,+.& ,+>+.&@
&&  + >./ !,+; .&F ,&+/&

& > L//>& Н+E+> E,&(>
 ./+ %+>G+  С&, .&+G&&
,// + .& ,+,&./* И.&,-%+>G
/ +(/> .+:./ Д&:E/-С.&F;&
>&+.&; +/>& +  &&.=
!,>&/ *+ /. С+(/( / Д&:E/-С.&F;&

+:+B  ,&>& О;&  $&(+,+@
& / ' /E*&/ *+ GE& .+:.===
!/+&/ *+ ;+/ С+(  /*+> E+F+ ,/A+.@

/&/ ,+ & С&,->&*;
 .&+. О(&; >+ .H
,/A+. >&+.&; /(&+ Л&&&=
ОE&,+. E+F+ /. ./> .&/>@

/> ,&(./>@ /> &./>@
(/ E+F+ L/:* &,@ &, / С&,/&===
!/ О+> /+/> Л&&& *+ ,&(&/@

&?.&&/ С+(@ $,/( Д,+.@
/ + С(&,&;& &?.&/ *+ И?/, 182
 />+ С+( .& /+( ,/A+. E+F+===
И / К,& /.&183 Л&&& *+ &?.&/

/ ,> С+(/>&  С&,->&*;@
&/  (> С+(/>& :/( (++
&/ + (&>/ '&& /G& L/:*&184===
180
.о најлиDи"
остоји /иот, и Зе"#а"а
са који"аCсу
т?ј? о ланета"а
станоници у то" и у друи"
нард-$е"#е најлиDи"
одрDаали $е$дани"
ријате#ске систе"и"а
и ратске на који"а
односе?
181
Сетли@ Сетоа C т?ј? алаксија и $е$дани@ систе"а који се нала$е од конторло" и $а%тито" Сетли@
BоDански@ Сила?
182
$ор C Харатја Сетлости
183
)ру одина C т?ј? 16 одина?
184
)ако се ису>аа о#а BоDија C т?ј? како се ису>аају Заоести и Закони Сетли@ Bооа које оде
Сетле Сетое ка среGи, роцату и складу?
631
И  (&>.> ./B>&@ & Л.+185 &&*@

+&/ *+ /. .& ?+?+@  ,&?>FG&/=
# ,+ +(/+ ,&/ *+ /+ /*

 ДF& > + /(>&& B ?& >>&=
Н/ ?.&/ *+ /.  Р// /E&* 186

& & К,& /.& (,+E& E(  ,/(+G+>187=
О /;& (,+E& & 
&/ + ,F+ +&@ & / С&+(===
К& *+ /F/ ,+>+@ & *+ >: /(&/@

 .&/> + ./ (+/ *.&/@
Л&&& *+ ,+./ & / И.&,-%+>G
/(,&: СE /*188  &E,/;+189=
И && ,;& ,+. /. .& (@

?& (,+>G+'+> СE+ /*+190
 & Р/(+G> L&///>191===
Н&*,+ *+ (@ &/ /E&* .&&:+@

/+/ Л&&&&  С+( &*192
+ *+  (F. F>/* E/ (-+(F(+193=
# (/> ( F>/> С(&,&; ,+. *+ :+/@
185
!уне C нард-Зе"#а у систе"у аDо-Сунца и"а де !уне C Велику и Малу? Велика !уна и"а ериод
орта>а око нард-$е"#е 36 дана, а "ала !уна C ' дана?
186
:одоски оиHај C рена Мудрост и раила који@ се :од ридрDаа, не$аисно од тоа у каки"
Сетои"а алаксија"а7 и на каки" Зе"#а"а ланета"а7 Dие редстаници рено :ода?
18&
а )руа одина ити с родите#е" C саласно устројсту :ода, "у%карац токо" 32 одине након роFе>а
треа да од соа оца и од стараца со :ода уHи рену :одоску Мудрост, не$аисно од тоа да ли је
сторио .ородиHни Сае$ или не?
188
а отраDи Суду соју C т?ј? да са$на од <уара Судина тај до то ре"ена скриени Велики =и#, који
неи$остано треа остиGи токо" сада%>е Dиота ради тоа да и се родуDило утоа>е до Златно" .уту
у@оно
18'
Саорци:а$иGа и Сар%енста?
C т?ј? они који и"ају слиHну судину и Велики =и#?
1'0
За стре"#е>е" Суде соје C раGе>е унаред $ацртане Судине Велико =и#а?
1'1
С :одите#ски" Bлаослоо" C ни један оду@ат, ни један .ут није се оHи>ао е$ лаослоа :одите#а,
јер се с"атрало да е$ лаослоа ни једно елико дело или остуак не "оу ити усе%ни, а то $наHи да
неGе донети :адост и сокој у%и?
1'2
Сети ај C %у"а у којој расте Сето реGе које дарује снау, а које су рени :одои ео"а о%тоали?
1'3
Скит-сетили%те C осеGено оитаали%те?
632
/?.&&/ *+ /. L//+  + С+(/+ & %+?&>&194

:/(./ (/ (+&/ *+ /+./FB=
195
С(&,&; *+ :+/  F> ++( +. /.&
*+, *+ (&& E& F'& /G& С&,/&196=
И  (/> ( F>/> Л&&& *+ ,/:+/

/&>  /.&  (, >++;&197
/?.&*B F(. >./F(& (&,===
",+B +  ,&@ (&,&*B  ?&//G(@

 >,/( /?.&*B  ,&?>FG&'>&
E/,&/ *+ / С(&,;& .& /E;=
С(&,&; > *+ /(,/ >&/ (,/*(& С+(&198

&/ + /(&,&/ %&/. L//& С+(/( 
K/( &/ *+ ,/;+(&/  %+>G&>& &+>199===
И  ,++. &200 Л&&& *+ &?.&/

?& О&> !(+&201 /* >+A ?+?&>& +:+@
F(/ / '>& (++ ,+>+ E,?//./202===
%.&. (203 /+?&/ *+ И.&,  $&,

С+(/+ %&(. С.&;&  *+./> Р&204=
1'4
.о$наао је Bоое и Сетое са Зе$да"а C о$наао је Bоое и о%тио са >и"а, а такоFе је ораио у
си" алаксија"а и $е$дани" систе"и"а који су риадали Сае$у Сетли@ Сетоа?
1'5
еет еHни@ одина C 2304 одине? Једна еHна одина и"а 256 одина, односно 16 )руоа одина?
1'6
Ви%>а о#а Сароа C .раило које $араник е$ ооора ису>аа да и ре%ао у 9ои /иот, у
Ви%е" Сетло" Сету?
1'&
(са" дуи@ одина и три "есеца C 4&16 дана? одина на нард-Зе"#и траје 5&6 дана, и"а 16 "есеци о 36
дана?9еде#а, као и на Мидард-Зе"#и траје ' дана?
1'8
С"исао устројста Сета C ису>е>е 9еески@ Закона уси>а>а о Златно" .уту у@оно :а$оја и
Сар%енста?
1''
Зе"#е далеке C ланете у уда#ени" алаксија"а које се нала$е на 9еески" раница"а и$"еFу о$нати@
Васе#ена?
200
201  реHени
(са" Hас CC9ајкраGи
утеа у дато" контексту, о оконHа>у
неески .утеи ериода
који сајају уHе>а???
деет Сетоа алаксија7? ;и 9еески Сетои
усклаFени су са Сетои"а Bооа, о који"а риоеда дрена слоенско-скандинаска традиција?
202
Вре"е р$о@одно C р$ роток ре"ена? ;е струје Bр$о@одно ре"ена користиле су се $а р$о релаDе>е
растоја>а и$"еFу да $е$дана систе"а?
203
Знани ут C одреFено, о$нато, и$"ерено растоја>е?
204
Сетои $латни@ Сунаца у једно" :укау C на%а алаксија и"а олик састике, у једно" од >ени@ :укаа
кракоа7 леDе на%е Јарило-Сунце и аDо-Сунце ета у са$еDFу !аа7?
633
Д& E + (&* ( ,+F&/ (,+E& ,+B

,/? >./F(& ?+>&G& /,+ *&, %+?&205=
$&, ДF ?&/ *+ /,//A/> ./&

*+, *+ &E,&/ $,/( >./ %+?&206
/* &* /. F(/ + .&+F+  (/> С+(207=
# +( (/> F(/ +: &+/@ E? ,&.;+208

/(/* И?/, K/(& .& С+(/* %+>G
/* ,&. ДF+ :(+G& $&,&===
А >.// *+ ,+>+.&  С&, ,/(+/

 K/( + ?>+./@ .& (/* $&,-%+>G
+ *+ .+& ,/&?/ Р&+ Д.+ !( 209=
%& +(, С+(&210 $&, *+ /(&/ />/.&

 ,&?+/ + (&./.F(/ .& >./F(/ .&,/&
& & *+ &/ &>/ />+. .& L//+=
К,+(&'+ .&F+& С+(&211 / С&, !,+(/*

 /+( E+F+ /(/*&./
& ,+/ !(& '+// +(/ ,+&? ,&.;&212===
И L// E+? ,+&& >/(,+ .& $&,

205
Мно%то $е$да оред јарки@ $е$да C "но%то ланетарни@ систе"а?
206
Мудрост "нои@ Зе$да C рену Мудрост коју су досе#еници са друи@ Сетоа донели на Мидард-
Зе"#у?
20&
9асе#ени у то" Сету C редстаници Bело <оеHанста су ри, у најстарија ре"ена, населили
Мидард-Зе"#у?
208
раница C неид#иа раница и$"еFу алаксија које се нала$е од конторло" Сетли@ и ;а"ни@ сила?
20'
де је некад рола$ио :асе ине .ут C у оHетку се Мидард-Зе"#а ланета Зе"#а7, од ре"ена
насе#аа>а, нала$ила на укр%тају кос"иHки@ .утеа који су ое$иали насе#ене Зе"#е у ра$лиHити"
Сетои"а
210
За Hетири$е$дани"
Сета C т?ј?систе"и"а7 де су HоеHанста
$а редстанике Dиели са"оЗе"#е,
редстаници Великедо%ли
Hији су .реци :асе, т?ј?
на Bело <оеHанста?
Мидард-Зе"#у и$
ра$ни@ 9еески@ $е$дани@ систе"а, и тоM Велике :асе Bели@7E Велико З"аја /ути@7E (>ене З"ије
=рени@7 и "нои@ редстаника Систе"а који леDе у ;а"ној .усто%и =рни@7?
211
)рета>е Сета C одреFени ут о које" се креGе на%а алаксија?
212
.реко .ута >еоо Hесто рела$и раница C у одреFени" асе#енски" циклуси"а Hас један Hас друи
крак на%е алаксије ресеца раницаE неоредиа "еFа "еFу алаксија"а које се нала$е од урао"
Сетли@ и ;а"ни@ Сила?
634
E,&.+B И?/, K/(& / /. F(/ + ,/F+

 !&+./> С+(@ /* *+ E+?&. E/=
213
%&(.+ В&*(>&,+ (&* $&, F((+
/ С& .+/?.&( ? $,&& ?&F&F
& .+ E .+ /.+ +& .+/(,+E.&214=
Н+:  Н+G  &/*& L+/215

(+:+ & * И?/, K/(&
& E + / С.&? ?,&.&+ & С&,/>=
С&+(@ &/ .&*F %&/. (,/*(& С+(&

.&,+A*+ & + &&*  И?/, K/(&
&/ E + ,&?B+  С&, .&(&G&/216===
И L// ./+ .& $&, /* $,/(

>+,&&*B /(/>+ /*+ ,+>& С+(@ & (/>+@
& &>/ С&+( >+,/ +& E+=
И? ,&?. P+,(/& С&,/// К,& 217

.& $&,  + F(& С+( L//218
 & *+ .&,/>& &&/ /+===
?& ,&+. K/(  (&>./ ,+>+219

/ + /&* Р& /.// .+ ,&( С+(
 L// С&,+ + ,&(+ /(/>;>&===
"&/ *+ / Л&&&& /&* С(&,&;@  (@

F(/ *+ (&*&/ >+A С+(> Д,+B+>
213
Вајт"аре C Велике нееске коHије Bооа?
214
$ "рака и$а%а%и@ C и$ $е$дани@ систе"а ;а"ни@ Сетоа?
215
9еDии и 9е#уди и сакојаки Bесои C ра$лиHита иGа и$ $е$дани@ систе"а ;а"ни@ Сетоа, а те
$е$дане систе"е Слоени су на$иали једни" и"ено" C .акао?
216
)ако и:а$иGа
у@оно се ра$иGе у Сари наста#ало C т?ј? да и се следио 9еески Закон уси>а>а о Златно" .уту
и Сар%енста?
21&
$ ра$ни@ <ертоа Сарооо )руа C и$ $е$дани@ систе"а који садају у тако$ани слоенско-аријски
$одијаклани кру, у ко"е и"а 16 слоенско-аријски@ са$еDFа?
218
Сетли Bоои C Ви%>и Bоои, Bоои-;орци, Bоои-За%титници, Bоои-раите#и, Bоои-
<уари, Bоои-Hите#и и$ Сетли@ Сетоа Слае и .рае који ура#ају Саро" .реHисто"?
21'
 та"но ре"е C таки ре"енски ериоди на$иају се иM ноG Сароа, у слоенској традицији, и кали-јуа
у аријској или индијској традицији?
635
F(/ &,*+ .&  +' />===
!,/F/ *+ >.// /.& / (/ E&/&(./ ,+>+.&
!/,&(&/@ >:+&. /(&/ Л&&& .& И.&,

 ./ *+ +@ F(/ Р/ ,/*+===
ОF ?&*+./ &E,&B-&E/,;+

.& .+E+/* &(,+./* В&*(>&,
,+.F+ ? И.&,& / +(@   E& /===
%.&.> (+> ,+(&  +  С&,@

/?.& >.// С+(/&  '/+ СE.+@
 .& ,&* (/F+ /. .& $&,===
С& &FB  /&(>& /+&  

&+ Р//&  :(+G С.;&
F(/ .&+G&& С+( %+>G===
!/?&   & :+  А&, .& И,* 220

/>& & + ,&/( L+//*&@
E++&>& & (+F+ /(&,++ ,&.+ Р/&=
С/:./  &E,&B&-&E/,;
/&* /? & &FB ,&(
 (>+ ,&/( ,. Р& В+/*=
Д&(& / ++( &.&221 (,&*&/ *+ , ,++

 & ,/F ? !,&/>/.+ &.+
+  :+ Р// Д,+.+ Р&+222===
А ,/A+ ,+>+  ,/ + (F&F+@

/ ,&?.> ,&*+>& ;++ ?+>G+ С+(+ Р&+
,+>F+ + &E,&B&-&E/,; & (*=
220
 Aсарду на рију C у раду Bооа на реци рти%, сада се на то" "есту нала$и саре"ени рад ("ск?
221
аут о деет дана C 18 дана, де уне слоенско-аријске неде#е које и"ају о ' дана?
222
:одои рене :асе C у дуокој данини .радедои редака "нои@ рени@ :одоа реселили су се са
нарда на Мидард-$е"#у? Вре"ено", оне који су Dиели на Мидард-Зе"#и оHели су да на$иају Велика
:аса, са оне који су остали на нарду C рена :аса?
636
Д& />& &+&* . %+>G

B & .& /* (,&.@
& E /+ ,& *+. ,>& F(& +F+=
С&>/ *+ Л&&& /(&/  А&,

.& >/E &,& $,/( Д,+.+
//,+B  '>& / +./( K/(&===
О.  *+ ?&>// & > ,&* / >+(

+ + & K/(& И?/,
& E (.  '+/ /?.&/===
Н& (/ (&'+ .+ ///,F+ С(&,;@

+.& > ;& > *+ ,&
 B(+B ,&?A/F+ + /. / E,&===
Н+// &.& P&, $,/(

/,  / &(,+. / (/>+@
(,+E&  /(& (( / И?/,&===
Ј+,@ >/:& *+ E&/( '+/& &>/ &,&@

& E / И?/,& /F&/
 & E &/ +/ ,A&/ ./===
Ј+, */F > :/ *+  &>+( /&A&*

&&  /F&+ ? !&& ,/F;+
& + .&* ? С+(/ И?/,& K/(&=
О.  + ,+(& &/ P&,

/*  .& $&, /F ? Р&+ ",( С+(+
F(/ *+ $,/FB >.// С+(/& /?&,&===
С/, *+ ,+F/ Д&,& $.//>,@

.&*(&,* / /:+B@
/* E+F+ ,/:+/ +B F+( К,/& /.&223=
!,+ .+/ F(/ /(& /+ .& И?/,
223
Nест )руоа /иота C 864 одине, јер )ру /иота и"а 144 одине?
637
.+& &:+ /. /. Р+ %&+(.

/*& /(,& >&/ #(,/*(& С+(&===
Л&&& + & Д&,/&/> .& / /./

/ /+& G  >; С+(/*
+ *+ С(&,; /. /(,/ %&+(. ,+===
I& *+ ?.// Л&&& > P&,>&

?& (/ F(/ &* /. K/(& И?/,
/ .+:( &/*&+ ? !&& ?&F&F+=
!//.+ ? И.&,& ,/ *+ P&,>&

/ (/& С,;&@ / С&+( С+(/*@
& E ? С,&;& '/ && E,& F+?&===
!,>  //.+ $.//>, (&,;@

 +(F(& ,&>/&  /(&
& E  G Р&+ >/ +(===
А .&*E/G> //./>  .&*/(,+E.*> Р&

>&(,&  & %&/+( С+(
(+  & ,.&>&  С&'(*+ ;,(&==
@о$оди<ни с!+е8 +!,( &о'и 'е п$од#бен

$е+но% Aе$о% @$!п$ед!&! +!,и7
д! се и8>$!;#'е по Aе*и&о% п$!+и*#
&о'и носи д#7о+н# -+!си&#.
/н!'е( д! се #$!+ноеенос 22B #*и+!

# н!с#п$о *ее4! с!8+е;! "$#>! -+!$о>о+о>225 (
оси% -+!си<но>22C и $ис+!си<но>229 (
'е$ ! небес&! с!8+е! $!;!'#
не E$!+ноеенос( +е4 #8!'!%н# F#б!+ и @*однос.
G#+!'е #ди # +е*и&и%

224
ранотеDеност C у оо" контексту оа реH $наHи Хар"онију?
225
<ертои )руа Сарооо C 16 са$еDFа која Hине Сароо )ру?
226
СастиHно C т?ј? Hетрто <ертоа који одоара са$еDFу !ауда у слоенској традицији7?
22&
;рисастиHно C т?ј? данаесто <ертоа који одоара са$еDFу !оса у слоенској традицији7?
638
и # %!*и% ?одо+и%! +!,и%

$е+н# =#д$ос @$!п$ед!&! A!,и7
и Hебес&# =#д$ос -+е*и7 )о>о+! A!,и7.
Aи,! Hебес&! син! -+!$>е

пос!'е дос#пн! и $!8#%и+!
с!%о они% #ди%! ?!се Aе*и&е
&о'и с$е%е &! +$7о+и%! с+!$!!(
&о'и се &$е4# по Aи,е% /*!но% @##
#7о+но> и #,е+но> с!+$,енс+!.
Iиие Aи,# Hебес&# син#

од !%ни7 -и*! и од #ди не8н!*и!
с! #сп!+!ни% #,!%!
и с неосеи+и% -$и%!.
Jе$ 8!+*!д!+,и =#д$о,4# о Aи,о' сини

8оп!<и4е они Hебес&# син# -+!$>е
и с!&$и4е 'е од по>*ед! они7 &о'и $!е /*!ни @#
#7о+но> и #,е+но> с!+$,енс+!.
@$ед!'е =#д$ос б*!>од!но> с+!$!!

&о'# <#+!'# ?одо+и +!,и( поо%и%! +!,и%.
 не&! п$е*!8и ! =#д$ос
од 6<е+! &! -ино+и%! и од едо+! &! Eн#и%!.
G#+!'е Kепое ?одне /е%е +!,е

8! поо%&е $е+ни7 ?одо+! +!,и7
#%но!+!'#4и *епое ?одне /е%е
# с*!+# )о>о+! и @$ед!&! A!,и7.
Hе п#,!'е 8*о и >не+ неп$!+едни

# #,е +!,е( 'е$ 4е од и7 по!%неи #,е +!,е
и -$! 4е +!% пос!и неосеи+!.
Hе с*#,!'е >*!со+е они7 #ди &о'и >о+о$е

д! с# и8>#бене Aи,! син! -+!$>е
и =#д$ос -+е*и7 )о>о+! A!,и7(
639
'е$ ни они с!%и не 8н!'#

о <е%# о п$и<!'#( 'е$ 'е не%о>#4е
и8>#бии оно ,о 'е с'едиено с!
#,!%! и -$и%! +!,и%.
-+еи д#> с+!&о> %#,&!$!

и8 $е+ни7 ?одо+! ?!се Aе*и&е
и с+и7 поо%!&! ?од! небес&о>
'е д! с+!$! сино+е( &!&о би они д!е
п$од#и*и $е+ене Aе*и&е ?одо+е.
Aе*и&и д#> с+!&о> %#,&!$!

и8 ?одо+! ?!се Aе*и&е 'е д! с+!$! &4е$и(
'е$ оне $еб! д! $!;!'# де#
8! п$од#ее $е+ни7 Aе*и&и7 ?одо+!.
"&/ *+ //,/ Л&&& ,+ С(&,;>&

/* &*  $,/( $&,&
?& & //+'& Р&+ В++===
С&>/ F(/ /+'& ,+ E+F+ ;,(&.&@

С(&,;>& *+ ,F&/ Д&,/& $.//>,
 /+/ Л&&&& & И?/,===
"&*./> (&?/> F  /. / ,&&>&

 / >&/ >+A /E/> //,
 &?@ & .+/ (,& '/ .+ ,&+ 228=
К&&  *+ (&?& /+& .& >+(/

F+?. Д&,& >+A С+(> Д,+B+>
/(&F /(& ,&* К&+.;& %&+(./===
И Л&&& ? И?/,& K/(&

 + + ,&,F+  '+> .+/?.&(+@
F(/  С+( L/?  /+( &,/&F+===
О+(F + + F(/ +  '+> ,/EF+
228
т?ј? да неко кри%о" не иде $а >и"а?
640
/. ( ,/& Р/& Н+E+/

& /(/> +  Д&,&/>  А&, ,&(===
Л&&& *+ /EF&/ >./+ .&,/+

 ,&?.> ,&*+>& $&,& ,+,&./
 & *+ A&/ (/,+.+ L/:*+=
С&E,&B&-&E/,; /.// +  /F+

*+&. ,/> ,&F+ +@ F(/  &?.&@
& /(/>@ /,/(F +@  С&, ,+.F+===
И /+ *+ Р&(>, ?&,F/ /* +>@

В+( E&/&(.&  ,;>& *+ /(&&@
&  Р//>& E+ &&.&===
С++B+& &.& .& (,/>& В+./&,&

.&(&/ *+ & ,/F> G>& ,/+&
 ./ В+( *+ /E*&/ .&,/>&===
/$' 0+,2%
# /.& &+&  (&,/&.& ,+>+.&

229
E/,& + P(& С+(/( & С/> !&+./>=
С(&,&& *+ /.& K/(  С&, >&*;

 Л+/( /./&  ,/E(. С+(=
А .*+ (+& "&>& & (.+ ,+ С+(/>

 (&+ !&&/ .& С+(/( L/:&.=
!,/(+/ + "&> & //* С&,

 + С+(/+ & ,+.+ .& "&>. !(=
И & .+ & +/( & ,& ;+/ С+(@

.+/ & / '+> /+*+ &A+  .+/=
О*+; E(+ /,&  / С+(&

/* *+ .& $&,-%+>G .&+G+. E/=
22'
<иста Сетлост - нлија
641
# &>/> ,&../> /*&230 .&&?& + (& %+>G&

 .& '/* *+ :+& Р&& P(+ С+(/(231=
$.// ,+>+.& && *+ />+.+@

 /,B+ +?&F .( ,/F ,&(/&=
О L//>&  В(+?/>& &>(+ G@

&/ /. &F+ .& $&, >,=
$.+  (B+ /.& /(&/ *+ .+(&/ Л+G+

/*& *+ .& .+E *&& &   L/:* &.=
Л+G&232 *+ .& %+>G/> &&  "&>+

&/ E + ,F $&,@ С/E/&  L//=
"&,233 *+ &?.&/ ?& ( />&/ (+ *+ ,&?/,/ Л+G

 + /*+ (&>.+ .F(/ *+ Д&:E/=
А >.  +/  /.//  С+ !&&

.& %+>G ,/&+  .+ ?/=
В(+?  L//  !&/>  + E/, /./

.+ F(++F K/(@ .+ E  "&> ,++=
L(+  E+ +@ &>/ */F L// &>(+
// *+ (//> ( ,&(/& /* /./=
$./ . ?.& ?E/ +& + ,&( /@

// *+ ?+>G+ ?&+./ ,G=
Н/ /(&/F+ /. +,. С+(  С&,/

F((+B И?/, K/(& / .&,(&*& %&=
С&&/ + *+./ ,+&'+ / E;@

&/ *+ Р&>,-,&(. И?/, &&/=
"/ + /// / (,A&+ А,/G.+234

/*& *+ && * Р+* &..&=
230
т?ј? крај са"е ранице?
231
:аса <исте Сетлости C т?ј? ели #уди, који су Hуали Сету .роитну атру C нлију?
232
!е#а C нај"а>а !уна која је некада ила Зе"#ин саутник?
233
;ар@ C Bо ;ар@ .еруноиH, у народи"а $ан Bоо" који даје, или аDдоо"?
234
;рFаа Aрко#на C "оуGе је да се оде оори о данас искоано" Aркаи"у на јуDно" ралу?
642
К&&  (/(.+ ,&(.& /(F  С(*235

& E && ,&.;+ / ,&?&,&'&
 А,/G. *+ /(&/ &>/ *+&. ,&'+. /*.@

.& /*>  В/ /E,++ ,F
?&(&,&*B > ,&.+ / >&+&

/*+ *+ Р&>, ?&/E/  /,&../> ,&*=
Н/ .*+ >/&/ & ?.& &   &. В(+?/

/(F  С&. С(* .& / ,+>+.&=
!( / ,&.;+ *+ @ & .+ ,&(&@

>++; &.& /'+>@ & +F+ >.// :+===
K/( *+ (+&/ >,./  А,/G.@

/&./ .*+ E/ .&,(&*& .& И?/,=
В/  Р&>, + ,&.+ ?&+@

& &.  & .& И?/, //=
А@ /,/ &,&. /.++ >,&.+ +(@

& + .+,*&(+G ,E:&& И?/, K/(&=
В/ ,+FF+ & &/F(+ А,/G.
(+ (>,.+ +(@ & E >& /?.&(+ E+@
& E Р// /@ + & (/*+ (,&:+

.+ E  + ,+/ (&* >,&. .&>=
Р&>, + //. >:+>& $.//>,>

 ,& > /* ?&>&/@ & / '/* ,&?>+=
!/G& // И?/,& K/(& (,+E& ?&+*&(

/-(,&/>@ /*& + ?/+  С&,/:*& (,&&=
С&,B+ /.& / .+,*&(+G& (&* И?/,@

& .+,*&(+G B+ /.( / С&,// .+&=
"& /-(,&&@ &/ *+ &/ ,+&'+@

,&?+ (&,& ? /> .&F=
235
Скитија C од старослоенско скит C $е"#а Сети@ насе#а и радоа?
643
И &/@ / &.+ (&* >, /(,&.

/ /G С&,///* &> B+ +E ,+(=
Д&./ ( (,& ./ .& +( .*+ +/@

&>/  K,+; +>+ '+./ &===
Д/  + /, В/ ,+E,.//@

& C +*&( (,& C /,:*+ &(=
Д *236 С*&(//, *+ + >'+ /(/./@

.&,+F & + /E& ,+/& /*+H
 Р&>, &( +>+.& ? ,/F(&

& ?&+*+ /G& // И?/,&
  ,/ / + .++G+ 237 &( /,:*+@

&/ E + ?&F((& А,/G.& / .+,*&(+G&=
С+ *+ E/ '+./ &/ Д* ,++

/G& & ?&+*&.&  /*& & /G+.&=
Д* С*&(//, (&*./ *+ ,&/ Р&>,

/ /-(,&  %&+(./> И?/,=
К&/ И?/, K/(& &,*+ С.& >
G>&@ L//>&  ,&?.> EG&>&@
О. /  EB& +B&&

&,/+ /*>&  *+ K/( /E&,/===
К/ L//& /(,& /. ,+.+ +@

G+ / &&* > '/=
А (&*.+ ,/A+'& (,&&  E?. И?/,&

/ &&  G>& .+/?.&(+ E+===
С&& EG& ,&* И?/,& >+'&& *+

/*(&  ,&( ,/E(.=
!+,+  + /?&+  &,F.238 ?.& ?+>G+@

236
Вр@они /рец, Владар Мудрости, олаар Саета /рецоа?
23&
$а 18 дана
238
Aр%ин C слоенска "ера $а дуDину, &1,12 ц"?
644
 E&+ (,+ &/ &>+.@
/G (,&& ?&& +  / (& +&G 239@

& *&/+ />+240 ,&+  /+ &/ ,+B+=
(& B+ + //( & С&,///> (,&/>

&& *+./> ..+  /*&+ + ?&.;R
P>+ B+ /E&,( ( (,& И?/, K/(&

- .& (/ (&'+ K,+; .+>&* ///,=
О(&/ *+ &>/ //:( +  ,+ L/:*+

 ,+>( ?& ,+(  .+,*&(+G>&===
Д+ + .++G+ ,/F+  .+,>+(./@

(,&+ С&,/:*+ /+  + / /& >+,+241=
Н/ ? Р//& .*+ F&/ .& И?/,@

&>/ *+ Р&>, .&+&/ /-(,&=
О. *+ & E,& ,&G&/ /+  /.@

.&&*B + & B+ +&( ,E:&&'+ .+,*&(+G&=
!/+(/> +>+ .++G+ / +(+

 &G.  + ?&/(& /, ,&F.+=
"/  .+,*&(+G F .& /'>&@ &/ +.+@

.&&*B + & B+ + (&*./ //&( И?/,&=
С&>/ */F & ?&& Ј&,&@

 .+,*&(+G B+ (B / И?/,& K/(&=
О (/>+ *+ Р&>, ,&/ С*&(//,

 С(&,;>&-K,+;>&@ /*   С+(F E=
С  K,+;  +( / ,&(

 >  L//>& ,.+ &  E+,.+ :,(+=
23'
.еда# C слоенска "ера $а дуDину, 1&,&8 ц"?
240
Јаоде )о"е C "алине? Малину су $али јаода )о"а или "едеFа јаода, $ато %то је ило о$нато да и@
"едеди ео"а оле? (си" тоа, сок од "алина у народу су Hесто $али "едеFа кр, >и"е су олиали
.еруноо реGе, @растое, како и "раи, једуGи слатки "алино сок усут уни%тили и се %тетоHине које
се насе#аају у кори или сталу Храста?
241
.ола "ере C 53,34 ц"? Мера, слоенска "ера $а дуDину, 106,68 ц"? .олоина "ере одоара друој
слоенској "ери $а дуDину која се на$иала стоа?
645
С*&(//, *+ &/ Р&>, /*+ ;+/&'+242

 /* E&// /.>& F(/ + .& /E,&. (F+ 243=
И ,+. Р&>, & И?/, K/(&@

(+& /*& &, / &.;,-/FG/>=
О>&(,&.; *+ +E .&,&/  E,&

& *+ ./ .+ ,>+(  ./ /+/> .+ ,/.&A+=
!/,+ (,&:&,+@ .& /G&.; ,&* &>+.&244

E/ *+ %&+(. И?/, K/(.+ С+=
О. *+ Р&>, /(,&/ F(. K/(&@

+? '+/ Р// & !,+;>&=
А /.  (& // '+&  +/> E,/*

 &/ > *+ &&/ &+( /* >.//>,=
&/ (+,&( + .+,*&(+G+ С+(/( P(+@

&/ ?&F((( (&* И?/, ?&+(.=
L:& + /./B  ?&+(./* ДE,&@

(.+ +  (;+@ .+ *+ + /* '/=
$++; .+E+ F(/ +( & ?+?&>&
/E&*&/ *+ >++./> F>+  /G&.+=
И +(,/ С(,E//  F>> >&  ,&@

/,&+  ./B ,& >+A ,+B+>=
# /./B E,&& + .& E/>@

,?&'+> /'&  &/> >,&.>=
Р+ ,+.+@ & (A> ?//,/>@

>+F&+  + & F,/>  ?+/> /,:*&=
С&>/ F(/  .+,*&(+G .& /G&. (@
242
Сјатоор је дао :ад"иру соје целоа>е C у@оно уутсто и (Hински лаосло, каки" отац
лаоси#а со сина $а $а%титу со рено :ода и рени@ Сети>а које су дароали Сетли Bоои или
Мноо"удри .реци?
243
Bлаосло они"а %то се на одрану уути%е C т?ј? дао је соје ду@оно уутсто и лаосло ите$ои"а
ред итку са неријате#е"?
244
)рај ка"ена C т?ј? оред до#"ена?
646
&:' > *+ ,&/ >, /(,&.=
О. *+  '/& ,;& .// .+>,@

,+ /+>& '/> .&(&*&&  ,A+'&=
И&  ? E.& /*+ +(

 (/.  .+,+.+ /F>&,+=
И? (,&:&,+ ,+ .+,*&(+G& Р&>, *+ (/

& ?& '> >.//,+.& (&*&& *+ ,:.&
С+(/ Р/& Р&>,&@ $.//>, !,+;

,+F  /(/> & />/.  E;=
!,+,&. (+?/  /,+> *&*./*

>&++ & (,+>F+ + .& .+,*&(+G&=
И /(/+ .& E(& .& /G&.@

+.+  + ,&./,&./ & :>& (+=
С> .+,*&(+G>& ,+(  (+?/ /&@

E+& '/ >&+& .+F(+>;+ ?&+G&/ > *+ /=
L(& >&+>& / ?/,+ *+ ?/.&@

 '/* &/F+ .+,*&(+G@ >+A /E/> + E/,+B=
#*(,@ / ?,&;>& ?&?+B+ .;&@

&> *+ Р&>, (&/ / /G&.&>&=
О. *+ ,+ ?&&./( &,/&/ !,+;>&@

?& &?&. />/B  E; +/*=
О.  + ,+B./ />+& Р&>, 

.+(&/F+  В+./(@ /(F&F ,/? ДE,&=
"&/ *+ E/ &&. %&+(. И?/,

/  ,+&  / .F(+'&===
И /+ *+ ?&,F/ Р&(>, /* +>@

В+( / Р&>,  > ,;>& *+ /(&&=
О.& B+ :+( .& (>& С+(+ Р&+@

 Р//>& '+.> B+ + ,&( /(/>;>&===
647
С++B+ &.& /. *+ .&(&/ ,

 ./ +( *+ > G>& ,&/===
/$' '+I%
О/ + ///  /./ &+/ ,+>+

&& + Р&& ,&B&& ? Д,&*+ 245
В,&B&& +246  /*+ L+//*+@

,/.> /'F(>&  И?/, K/(&=
Д/ *+ F& Р&&@ >>/ ,+( .&+G&@

.& /*+ *+ .&&?&  (/* А,>*247 ,+./*=
Н+&& *+ С&& :+& >+A А,>>&248

 L//  E/,& 249  ?+>G /.+E+./*250=
Д/ '/ В&&, 251 .*+ %&/. .&,F/

,+FF & ,+/(>+ (/,+.+ Р&+252=
И>+(&  ,+B /.+/ *+ +(&, L/:*253@
(&  >&/F*+ > А,>>& ,& =
В+ %>&*254 E+F+ /E+A+.  ,&(@
245
раидија C тако су у далека ре"ена :аси на$иали рену ндију, о на$иу нај"нооројније
та"о%>е народа C раида?
246
ВраGали су се C осле ро @Oарисјко о@ода у раидију? Bило је то одине 2615 ре ное ере, а тај
о@од је оHео одине 26'2? ре ное ере?
24&
Aри"ија C $е"#а та"нокоDни@ у ореFе>у са редстаници"а :асе7, тако су у далека ре"ена раси
на$иали )ину?
248
Aри"и C Dите#и дрене Aри"ије
24'
Bоои су ораили C дрена кинеска реда>а и леенде такоFе риоедају о то"е да су у старини )ину
осеGиали Bоои - /ите#и 9еа?
250
 $е"#и однеесној C ои" сликоити" на$ио" до дана дана%>е )ине$и на$иају соју $е"#у?
251
Владар C ладар дрене Aри"ије на$иао се Aри"ан, а као ладар =арста на$иао се =ар, а )неDеине C
)не$?
252
т?ј? одлуHио је да оHне осајаHки рат роти Велике :асе? ( то" рату риоеда рена A-Веста .ра
Вест7?
Јер он 9о, треа ра$ликоати
је рену ту A-Весту
Вест и рат и$"еFу од и$итоерене
СетлокоDи@ Зенд-Aесте,Aри"а7
:аса7 и ;а"нокоDи@ у ту"аHе>у
којаЗаратустре
се одиралаЗороастра7?
на Мидард-
Зе"#и реторио у нееску итку и$"еFу Сетла и ;а"е, у којој је Bо Сетла A@ура-Ма$да Aсур7 оедио
;а"ноа Bоа A@ри"ана Aри"ана7?
253
Ветар BоDји C сликоити на$и Ветра .ро"ена, када роцат једно народа рела$и у роада>е? (д то
сликоито на$иа јаила се и дрена кинеска "удрост, да је најтеDе ре"е C ре"е ро"ена?
254
Велики З"ај C један од сликоити@ на$иа Aри"ије рене )ине7? о данас се кинески народ на$иа
народо" елико З"аја?  Hаст Велико З"аја риреFују се раско%не сеHаности, кад се од ра$ноојни@
648
 />+ *+  Р&/> В+/> /F&/ & + E/,255=
К&& *+ /F' К,256 .&.// ?&/+/@

А,>&.257  А,258 ./ >,  / 259=
Д& E '/ .&,/ :+  >,  ,*&(+G(

 & .+ E *+. ,>& .+&.& +& .=
Н+ (,+E& .( .+/(,+E.& +&

 ,F( (/,+./ / ,+B >&F(&*B=
Н/ .+ >/:+ & &,& +E ,+B

&/ *+ ?& .& ,&. ,+B+ .+/ ,/===
Ј+, (&/  .&> ?&+F(& / (&,.+ L//@

E&/ & (&,&>/  & & /./ &>/===
Д,&  Н&260 (  >,/( /?.&

&&  > !,+; .&F &,& В++ 261=
О.  + /,+ +& .+,(/*.262
"атеријала и$раFују >еое *иуре?

255
В+ %>&* E+F+ /E+A+.  ,&(@  />+ *+  Р&/> В+/> /F&/ & + E/, < /&* /&A&* *+
/+/++.  ,+./* (/,*= L+ /'&. L/@ В(+?) /* ,/E&& /G+> >&+>) ?>&*& E/ *+
,+(&G+. .& D,+&>&  E&,+G+D>& ,+. I,&>/&  ,&?( ,&A+.& В++ Р&+= С(,+
& (> &,:&*+> ?,&A&.+  / &>+.&@ ?&+  +>+.(> >+(&>&  ,+?E&,+  ,+(= "&
/E+& E& *+ ,&?&.&  .& /.&>&  (&.& .& ./;= # &.&F'+ ,+>+ (&* &,:&* *+ /?.&( /
.&?/>H +/,*+ !/E+/./&; /G+> E*& ?>&*&=
256
оди%>и кру је оноо $аоHео C ан јесе>е раноднеице?  тај дан :аси Слоени и Aријци7 слае
9оу одину?
25&
Aри"ан C ладар Aри"ије?
258
Aсур C од @OAријско Aс C Bо, који Dии на Зе"#и, р C насе#ена, лаодатна $е"#а? Aсур C то је ило
$а>е Сетлоа )не$а $е"#е Сете :асе?
25'
Aри"ан и Aсур нои "ир су скоили C т?ј? $ак#уHили "ирони дооор и$"еFу $араGени@ дрDаа? (д то
ре"ена ојаило се раHуна>е одина од Стара>а Сета $ак#уHе>а "ира7 у Зе$дано" Хра"у? 22?
сете"ра 2001? одине староерци-нлин$и на дан 9ое одине, слаиGе &510 одина од ср%етка тоа
рата? о ре триста одина си Слоени су оелеDаали тај ан .оеде на дан 9ое одине дан јесе>е
раноднеице7 се док и"ератор-у$уратор .етар .ри и$ :ода :о"анои@, одине &208 није укинуо тај
ра$ник, и уео туFи атикански7 календар, о ко"е се, од 1&00? одине, 9оа одина слаи у $и"у, 1?
јануара?
260
раиди и 9аи C народи дрене ндије?
261
)ада су и" .реци на%и дариали Веде C ои Сети ;екстои, данас су о$нати као ндијске Веде, иако
"нои индијски стари и$ори, као %то су .уране, Ма@а@арата и др, риоедају о то"е да су и" Bели
Hите#и :и%и7, ридо%ли и$ крајеа с оне стране сеерни@ исоки@ ланина Хи"алаји7 донели еде и
ноу Ведску Веру Хиндуи$а"7?
262
(дрекли су се краи@ #удски@ Dртаа Bои>и )али и =рни" З"ајеи"а?
649
/?.&F +.+ Н+E++ %&/.+263=
Д/E,& +&264 & .+ .& $&,

;+/* Р& В+/* ?&/+  L//=
Н+E+> %&/.>&  С&+( /.F +@

>/,&  & (&,&*  "&>.& В,+>+.&265=
И ,+ .&,/+ .& $&, ,+,&./>

& /+ :/( / L/:*> %&/.>&266=
Р//>& *+  (&,&' />&&& L/:*& С&@

& /E,> +>& K/( > ,&G&&=
!,++  "&> .& $&, L//

 Р& /(/>&& / & />/.===
Д/&A&/ + //  (&,/,+./ ,+>+@

&&  (, Л.+ .& $&,/> *&+=
# .+,& %+>G+ /'+. *+ И?/,@ 

,( / '+& &,+. *+  +(F(>& &.>=
# E.&>& ?+>.> ,G&/ *+ .&@

 .& ,&?.> >+(>& .& /,F. + *&G&/=
& +. И?/, L/:&.(+.+ С+

.*+ (+&/  &/>+ ,&* С+(+ Р&+@
+B &>/ .& >+(>& + @ &&./ ,+&'@

L//  $&, С+ K/(& //:===
О.  . С+( L/:&.> С>/>

,&G&*B Р//+ & +> +>&@
 +(/@ ,&B&*B + ,/.> />/>&@

? Д/>/.+ /F+  > (&>.+ +(=
Н+,*&(+G  (&*./ &  ?+>G
263
( Закони"а као %то су Закон )ар"е, Закон инкарнације и реинкарнације и др?
264
ора дела C у$аја"но о"аа>е, стара>е, и$рад>а?
265
;а"на Вре"ена C 9оG Сароа, у слоенској традицији, или )али-јуа у аријској, или индијској традицији
266
.о BоDји" Закони"а C о 9еески" Закони"а Сетли@ Bооа?
650
 /,F +('+ ,&* CА,*/ >/,&267
Њ/ ;G *+ & ,/.&A %&+(. И?/,

& E Р&+ ?&+ F .&+===
С+&> К,/&268 (,/  .& ( ,+.@

E+? />/,& *&&  /'+ ?&(/,+=
!/+ F+( &.&@ ,&* CА,*/ >/,&

+  /:&,F(+  С+(F( ,+./>=
Н& />&+ //:  & (+& E*+.

 С+( В&(, & / /E,+=
ОE&F /,+E.+ /E,++ /*+ .&,+/F+ %&F((.; С+(&

 /(,& ?& .+,*&(+G+> & /,+&  ,+.&=
Ј+&. *+ ,+// И,& $.//>,@

 (,( ++( В(+?/& ? '+& *+ E/=
#(/ + /,+  (/.+ ?+>G+

F(/ +:+ ?& >/,&@ + ?&? Ј&,/269=
"&>/  /(, (,&/+ .+,*&(+G& Р&&

&/ /+ & Д,+./> И?/, K/(&=
Н/ .+,*&(+G .*+ /&?/ ?&+(.+ (&?+

/ /*>&  В/ & И?/, /=
>   *+ , / F> //@

/(+B &  ?&++  В/+./>+  >/&,=
!(+>& .+,/A+.>  ,/+ E+/&>+.+

F&/ *+ Д&,& .& + ,/ /,+&=
QG *+ E/ ,++B + (++ /&+'&

/.>&@ /*  .&,F //* С+(+ Р&+=
",+B+ ./B .&/. /,+E. /E,+&

И,& *+ /(,/ //, .+,*&(+G&=
26&
Bајкалско је$ера?
268
Седа" )руоа C 112 ојника један кру - 16 ојника7?
26'
стоHно од Bајкалско је$ера?
651
Н/B *+ &,& В(+?/+ (&>.> /,//>

/>&:B > & + ,,& / //,&=
Ј&. // L/:*> /> /A+.

/*+./> &,F+ / > .+,*&(+G>& (A>=
$.// .+,*&(+G& *+ & E/*./ /G& /E+/@

.&&*B + & B+ + &,( / ?&/.& />&?+=
А  (&>.> F>&>& .& />& E+/&>+.>

.+,*&(+G& *+ +&& ,:.& Д&,&&=
Н/ / .+,*&(+G& .*+ ?>&&/ .&&(@

/ С&+( / &/& *+ (,&:+./=
Н+& /, +;* .&+ .+,*&(+G

& %+>G& С+(& Р&+ ?/ .+ /,&F(&=
И /> *+ //.&/ Р&(>, /* +>@

/.& B+ :+(  С,;>& ;++ Р&+=
Њ+. Р// ,/+&B+ *+ /(/>;>&@

(/ (&/@ .& +&./(>&  В+./&,===
J<И *,'
И G / ( K/(& /&

 .+ A&*@ +& ,&  ,/A+.=
%&F(/   L// /&  С+( Ј&+

/* *+ ;G K/(&  F(& /+ '+&=
К& B+  /+( (&* K/(. !(@

&  / С+(/( E++   ">.=
"&+ > .+ .&F(&* G+@

/ ,/A+'&  С+( Ј&+ / >,(=
И (&& ,&?>FG&'& /F(+ . .&@

*+,  ,+>+.& &&F'& < ./B С&,//&=
652
И &/ .+/ ?&E/,& Д,+. Р/ /*@

(&& ./B.& >&& .& '+// С,;+ +:+=
И (&/ ./@ /> G &>

.+>& .&+ & ,&?&.& ./B. (>.=
И /+ .+ /?.&* G С+(/( 

.+ ,&. ?& '/>+ / L+/>+ !(@
,&/ / (/ &&@ (& ./B.& (&>&

:+B+  С,;>& /+*>=
Ј+, .&*?/E.* .+,*&(+G /+/

,* +  С,; '+//>   ДF '+//*=
И &>/ G@ /*> +>&

,&G+.> & /E,/E( Р//&
?>/B B+ & (,. ? +E+ (/ ?/

/*+ + .&+/  ДF&>&  С,;>& '/>=
Л+'/(  (/>&/&A&'+  :+G& ?& (A>

/>B* & Р&?> /+*=
И G F+ .+ +&* .& L+ !(@
+B .+>,. / +( (&*=
И + /(,&+ EB+ > ?&.+@ *+, +/@

& (&>+ //&/ *+ С,;&  ДF+ '/+=
В+& />+('&  (& &>,(.&

/' ?.(,& & .&,?&* G+=
С&>/ /,&(& /*> ,+.> /,+./>&

/>&:+ ,&B&' .& L+ !(=
"&* !( G /'  С&,

 (+ /(/>  С+( Ј&+ /+&*=
L//,/;& O& ,&A& '/+ ДF+@

&,*B ?& K/( ,++ $,/(=
#(,+>G+./ ДF+ +(+ & &?+:A>&
653
 ?&(> .& %+>G+ ;+(.+ /+&*=
ДF+ ?& :/( Р//+ +E E,&*@

& E + .&++  (> Р//>& В+>
 E+ / ,>/(,/> В+ L//&

*+ /,/(+G(/ Р//+ &=
В+& $&/F E+ '/+ &&F&&

& С+(/>&@ L//>&  С&+FB ,+/>=
Р/A+'+  Ј& /  & (&,&'

 >+,&& & K/( Д/./>=
#/?.&&'+ + С&,+  С+(& %+>&G/

?& G+ /'+ & $,/FB Р/&=
"& $,/( .*+ (;&.&@ /.& *+ +.&@

/.&  &> /. /,+'+> /*> ?&&?@
& &/ ,&G&  EB./(

/ L+/>+ !(@ /*  !,& /&?=
Р&?. Н&,/ >&* /*& /,+F(&@

  ,&?.> С+(/>& ' +&* & + ,&(+=
%& Р& В+ ,,+>G+. *+ L+ !(

 &>/ /.& / '+> + '+
 С+(/+ С&+ '+.+ С+(/FB@

 С+(/+ + /(/>+ /*+ L// ,+B=
Н+,&& +?& /(/* >+A С+(/>&  !,&

& И/./ С+(/ / /+(& > *+ &(/=
ДF+ (&>/ (,+>+ / ,/A+'&  Ј&@

& .+ (:+ && ДF&  (+ С+(/+=
Ј+, + "&>.+ С+ ? ,++. С+(/&

(,+ & + ДF+ /+  /* !&&/=
Н+(./>  &&'+>@ ,/:,G/FB  //(/>@

(&,&* + /. & ДF+ &/.+./ .+
654
&/ E ,+.+ /.+  (&+ / >,&@

& .+ E ++ L+ !( /* ?&+(.=
А (&* ( .*+ &@ /. *+ / >&,G/( &&.@

(, (&,&&/>  / В+, Д,+./*=
С&/ / + ,/ /'+ & (&,&

/(+. +( / С&,/:*> %&/.>&H
 +('( F&&F / ,&.;& ,+B&

 ?&>& +F&. .& /E& ,+./*=
А /+@ &&./ ,/(+G/* /G@

.& /E,/E( Р//& /. /'+ & (&,&=
С&>/  ,&@ (B &>/ L&/( 270

,/A+.  Ј& L+ !( ,/.&&?=
ИB / L+/> !(@ /. + С&+( ,:@

 Д,+. L// /&&* & &/*&/=
О С(&,&;& Р// /. &?.&*+ ;+ $,/(

/*& + &&&  (> Р//>& .&*,+.*>=
А (&/A+ &?.&*+ ,/A+.  /. $,/(

/* *+  ДF && L/'& O&=
"+ & $,/( & /?.&  (+/> /*&&

/'+ & (&,& !/,/. С&+?271=
UE&@ ,&/(@ С,+B&  Д,+.& В+,&

&,* /(/>(/  С&+? /+B+./>=
И'&&*B +; /* С+(/> $,/( Р/&

/ ' + + .&*(*+> /+
/*> /E&(&* /&* С+( ,+,&.

 ,+/?.&* (&*. >&/ #(,/*(& С+(&=
"/ / ,/A+. ,&?/(,& С+(/ С+

/*+ /+(G&& L+ !( '&'&=
2&0
Bлаост - Yуа ре"а се"у %то остоји ри"? ре?7?
2&1
.ородиHни Сае$ C рак, ородица ри"? ре?7
655
И? Ј&+@ ,/A+. /+&  С+( С&+@

+ & ,&/./ ,+B !,+; Р/& '+//&
 (&>/ /. .&(&G& /*+ (&,&'+

/*+ *+ /(/+/  С+( Ј&+===
А "&>.> С+(/>& .+ /&& + /,+&

/ />+ :+  ,/A+. .& С+(=
Н+ /&& + '>& L+ !( /A+'&@

 ;,.& ?&( /+ '/ ?&>,&*+=
"+F/ > *+  (+./  (/> &+./> С+(

+  ,&>?/(  ?/E& & ?&/'+.=
"&>/ .+>& UE&@ L&/+*(*&@ С,+B+@

&>/ /,(  (,+>G+'+ & ?&,&=
K+G& ?& (A>@ /E>&.&  ,&.F(/@

*+. *+ >&/ &+./ K/(&=
# (/> С+( .+ ?.&* /. ?& K/( E+? ?/E+@

.( ?.&* & &>/ С(&,&'+ ,:& ?&?=
И .&F(&* /* !&&/ С+ "&>.+@

,&F /+ /* & С+(/>& С+(>
+ + .+,& %+>G.& E/&((>& .+@

& :(+G '+. ?& &:  /E>&. .+ ?.&*=
И ,+B + /. / ,/(/,>& E+,&*.>@

 .& %+>G+ !,/;&+ (&*./ /&?+
/,(+B &:  ,+ +/>& ?&/G+

/&/ ( /+,+'+ :(+G&@
> (+. /+,+'+ :(+G&@

/' & +  ,&?>+* '// Н&+A+ Д,+./=
С&?.&F + F(/ >/ / Н&+A Д,+./>@

/. & &  /* /,( (>&+=
С+E+ /E*&G* /&.;>& L/:*>@

& / С+( ,/./+ &>/ ,&?/,+  ,&(/+=

Rusija U Zakrivljenim Ogledalima Tom 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rusija U Zakrivljenim Ogledalima Tom 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/23/2019 Rusija u Zakrivljenim Ogledalima Tom 1 - Nikolaj Levašov - Proširen

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Россия в кривых зеркалах

)* р+сов зв,з-.ых -о осквер.,..ых р+сских

Prevod: Dušan Mitrović

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

2.13. IZVOR "IVOTA' KAO PROTIVTE"A UTI!AJU NO(I SVAROGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

GLAVA 3. NIJE SASTAVNI DEO KNJIGE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42$

GLAVA 4. SLAVENO ARIJEVSKE – PERUNOVE, VEDE . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .5$9

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

su tu :omonosov, /ati$ev i mnogi drugi u #arskom !eriodu, Gumilev, Gusev, Demin i

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

stotine !edeset %iljada ja!anski% >merikana#a je odvedeno 2?F2. u kon#entra#ione

svoje krvi 5avajski%

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

brane svoje interese, ve' neko drugi za nji%.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

trideset miliona su bili dr*avljani ovjetskog aveza, od koji% su ve'ina loveni 

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

šta se dešavalo sa (ekološkim apartmanima(, okupiranim modernim čovekom do

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

četrdeset hiljada godina, ipak, od tog trenutka do danas,ljudski kosturi su nalaženi

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

1.+. VA$%"&ALjS# PR"#L SAVR"&"$G !V"#A

$i p$atio je Midgard #a s$obodu

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

mnogo Vajtmara se pogubi$o u *vargi...,

13. (11). 2 to vreme poginu$o je mnogo naroda,

8ošćejima + knezovima tame, nazivani su originalni gospodari )amnih svetova, a meu

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

%upiter&, na čijem mestu sada postoji pojas asteroida.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

7va "raza jasno se odnosi na meuplanetarne ureaje ili meuzvezdanu komunika#iju,

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

1.,. PR"#L SAVR"&"$G !V"#A ) SV"(S#'&

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

1B @ospod og je u#eo +oveka i smestio ga u edenski vrt da ga ob ra uje i da se

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

pobegnu u svoju pradomovinu + a"rički kontinent. $ajverovatnije + u Gtiopiju, koja se u

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

i samo kro# *vet 'judi

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

1..PR'RDA SV"(L' ' (A&$' S'LA

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

1- (;6). !o njihovoj sivoj koži

i rase$i"e se po svim krajevima Midgard<em$je.

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

da prinose na žrtvu bogu svojemu,

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

biološki roditelji, ali eto ...

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

predstavljali sebe kao suštine umrlih..Izgubivši "izička tela, ta stvorenja su se prilagodila

Rusija u zakrivljenim ogledalima - Николай Левашов Том 1.

zone, idealne su za pristup drugim nivoima stvarnosti. 7ve zone su otkrivene