KOJI K@#!* UOPTE ZNAMO!?

DaLiSuNovostiStvarne Filmovi prikazuje... Uzbudljive vesti! Da li je razvod zavren? Da li se duh i nauka pokuavaju vezati jo jednom? Da li crkva i laboratorija govore istu stvar? Van maglovitih doba drevnosti potraga za boanskim i potraga za znanjem o univerzumu marirale rukom pod ruku. Drevni Sumeri Postojao je bog astronomije, bog hortikulture, bog navodnjavanja i svetenici u hramovima bejahu zapisivai i tehnolozi otkrivajui ova prostranstva znanja. Drevna Grka Filozofi pitae pitanje zasto smo mi ovde, i to razvi teoriju atoma, nebeskih kretanja i ljudske etike. Srednjovekovna Evropa Zapadna crkva se uzdigla do pozicije vrhovne moi. Tvorac kraljeva, zemljoposednik i pravoverac istini, crkva je preuzela na sebe da budu jedan koji zna sve. Versko naelo bee zakon. Ipak, nauka se pomerila napred i sada izazvala ovu dogmu, da je Zemlja centar univerzuma. Kopernikus, Bruno i Galileo, svi su osetili teku ruku crkve. Tragedija! [NEE imati drugog Boga osim mene - Evolucija-] U nemogunosti da i dalje odbacuje nauku crkva i nauka su podelile znanje ljudska nadstojanja. Dekart je izmislio dualizam. Crkva je imala nevieno, nauka vieno. I materijalizam je roen. Jedno neprijatno primirje. Naunici vie nisu bili sputani i njihova reakcija bee osvetnika. Sve nevieno je fantazija, iluzija. Mi smo samo prosto male maine koje se kreu u predvidljivom mehanikom univerzumu voeni strogim, neizmenljivim zakonima. Crkva je uzvratila. Bezduni naunici su osueni na pakao! Darvin se suprotstavio. Tvorac je nita, nigde. Mi smo sluajne mutacije, prosto nosai DNK-ove nepopustljive potrage za jo u besmislenom univrezumu. A u meuvremenu i nauka i religija su udarale glavom o zid. Ako je sve mehanino, a Bog je Sveti Stvoritelj, ta onda mi ljudi treba da radimo? Nauka je kopala jos dublje u mrtvi univerzum i spotakla se i otkljuala misteriju. U okiima prostora i vremena naunici su pronali neizmernu energiju i zaprepaujue misterije. Misterije koje sugeriu da smo svi spojeni, da je stvarni univerzum u osnovi nestvaran. Vreme i prostor su samo proizvod ove nematerijalnosti. I danas, odbegli naunici se susreu sa verskim voama. Debate koje guraju napred randevu

nauke i duha se nagomilavaju. Kao to je 20. vek razorio vrata mehanistikom pogledu da li e 21. vek sruiti elini zid izmeu crkve i laboratorije? Va izveta iz DaLiSuNovostiStvarne ...se odjavljuje. Zeija rupa i koliko duboko i koliko daleko hoemo da odemo, je ustvari koliko daleko, koliko eli da otkrije svoju pravu prirodu? Alisa je otila u zeju rupu gde je srela Ludog eirdiju. esirdija je bio lud. I ideja je bila, eli izai iz zeije rupe nakon to si uao. Dakle, postoje dva nivoa nauke. Postoji - postoji ludi deo, gde ode niz zeju rupu, i postoji deo gde proverava ludost svojih ideja, nasuprot rigoroznim, strogim, procesima, nalik ludakoj koulji. Mislim da je interesantna stvar sa naukom, interesantna stvar o fizici je da je to u osnovi nov i neobian nain u pokuajima da se uhvatimo u kotac sa svetom. Mislim da je eksperimentalni metod, koji je vaan samoj fizici, veoma drugaiji posao od metoda otkrovenja, ili metoda meditacije ili neega slinog. Ne mislim da je istina da na primer pristalice, naprimer, Budizma, mogu da zamisle da promene svoja verovanja na osnovu rezultata nekih eksperimenata koje ljudi rade sa elektronima. Zato je ovaj oigledni jaz izmeu crkve i nauke, ili izmeu nauke i religije iznikao danas? Mislim da su koreni toga veoma duboki, zato to verovatno ide unazad sve do osuda da nam neke od knjiga svetih pisama, poput Knjige Postajanja koja razmatra poetak, ustvari govore o zaecima ovoga sveta. Sad, u sutini, bilo koji biblijski uenjak e vam rei ovo nije novost da Knjiga Postajanja nije bila namenjena da bude o zaetku ovoga sveta. Ali su mnogi crkvenjaci verovali da ste u Knjizi Postajnja imali stvarne vesti uivo, poput CNN-a, o poecima nastanka. I zato ste imali mnoge ljude kroz vekove, poput uvenog Nadbiskupa Jamesa Usshera iz Irske u 1650, koji je sabrao sve godine svih patrijarha unazad i izraunao, na svoje lino zadovoljstvo, da se stvaranje sveta desilo 4004 godine pre nae ere, 17. septembra u 9:00 sati ujutro. Ja mislim da mora postojati nauno objanjenje duhovnosti. I mislim da nije postojalo nijedno dobro sve do skoro. Za mene jedino koje ima smisla je da svest, povrne vrednosti, dobrota, istina, koje postoje na ovom osnovnom nivou prostor-vremenske gaometrije, mogu uticati na naa delovanja ako smo otvoreni prema njima i povezuju nas sa drugim biima u jedan zajedniki univerzum. KOJI K@#!* UOPTE ZNAMO!? Koji k@#!*!? Niz zeiju rupu. Nauka stvara prie po kojima ivimo i nauka nam je rekla vrlo sumornu priu. Rekla nam je da smo mi neka vrsta genetike greke, da mi imamo gene koji nas koriste, u sutini, da bi oni napredovali ka sledeoj generaciji i da mi nasumino mutiramo. Reeno je da smo mi van naeg univerzuma, da smo sami, da smo odvojeni i da smo mi neka vrsta usamljene greke na usamljenoj planeti u usamljenom kosmosu. I to informie na pogled na svet. To informie na pogled na nas same. I sada shvatamo da ovaj pogled, ovaj pogled pojedinanosti i odvojenosti, je jedna od najdestruktivnijih stvari. To je ono to stvara sve probleme na svetu. I sada shvatamo da je taj plan paradigma pogrena, da nismo odvojeni. Mi smo svi jedno. Svi smo zajedno. Najniem elementu naeg postojanja, mi smo povezani. I mi dakle, pokuavamo da prihvatimo i usvojimo koje su posledice toga?

ta to svarno znai za mene i moj zivot? Potreban nam je novi duhovni milje. Potreban nam je novi duhovni nain razumevanja prirode o tome ta znai biti ljudsko bie. Zato to su stari naini, stare mitologije, stare monarhije, kralj, Bog, nasuprot starim zakonoljubivim naunikim nainima kako se sve radi, mrtvi. Trebaju biti pokopani. Potrebno nam je novo carstvo, nova vizija. I ja mislim da bi nam kvantna fizika, ako ita, mogla pomoi da zakoraimo u pravom smeru. Mislim da kljuni aspekt ove nove paradigme, bar u medicini koja je moj mali deo, je da je svesnost stvarna i da ima uticaj. Moramo otii dalje od naih ula da stvorimo novu paradigmu. Moe vrlo lako biti da, ono to se deava u tebi, u tvom mozgu, u tvom nervnom sistemu, u tvojoj prirodi posmatranja, je kako pamenje radi, kako um radi. Moe vrlo lako biti da, ta se deava tamo je neka vrsta posmatra stvar meuodnosa, koja zaista pravi stvari stvarnim za tebe utiui kako ti opaa i prihvata realnost. To nije menjane stvarnosti tamo van. Zna, ti ne menja velike stolice ili velike kamione ili buldoere ili rekete koje uzleu. Ti to ne menja. Ne! Ali menja kako ti preceptuje stvari i moda kako ti misli o stvarima, kako osea prema stvarima, kako oseti svet. Beskonana informacija, da mozak procesira u svakoj sekundi, govori nam da ima vie u svetu i o ovom svetu nego to mi registrujemo. Kako god, svakog puta kada smo uronjeni u jedno iskustvo naim ulima, gledanje, mirisanje, probanje, oseanje, kao to smo mi zaronjeni ulno u nau realnost. Ne znamo nita o realnosti, i sva naa saznanja o takozvanoj stvarnosti oko nas su proiena kroz nae organe ula. Mozak obrauje 400 milijardi delova informacije u sekundi, ali mi smo svesni samo 2.000 tih delova. To znai da se realnost deava u mozgu sve vreme. Treba da pokua. Kako znam ta radim? Ja i vaza smo jedno. Ja ivim kroz moje oi. Ja delujem u realnosti. Ne samo u nekom nebuloznom, nitavnom, dodir - oseaj - svetu menjajuih ega god. Ako je stvarno, onda hou da ga vidim. Oi su, u nekom smislu, kamkorder, zato to uzimaju tu informaciju i oi je pakuju, ali one nisu. Ali one nisu stvarno u stanju da ih uoblie u bilo ta sve dok ti to sve ne sastavi zajedno. Dakle, u nekom smislu, potreban je sto urednika da stvarno sastavi celu stvar, da sklopi film o tome ta tvoj ivot i tvoj svet ustvari predstavljaju. Ako ustanem iz kreveta ujutro, OK, i odjednom odluim...da ozbiljno razmotrim tvrdnju koja je zasigurno istinita tvrdnja da ne znam zaista da li moje oi rade ispravno, OK? Zato i ne znam, iako izgleda kao da postoji vrst pod sa strane moga kreveta, mogla bi ustvari biti litica ili neto slino, OK? Ako nisam u stanju da sloim te mogunosti u smislu verovatnoe koju sam im dodelio, onda neu ustati iz kreveta. Izgleda mi da sam paralizovan u bukvalnom smislu te rei, OK? Nisam... Neu imati nikakvu ideju kako u bukvalno izvesti taj korak. Definitivno je sluaj da mi znamo da bi moje oi mogle u osnovi da me zavaravaju u bilo kom trenutku. Imali smo iskustava ljudi ranije, podlonih halucinaciji. ak iako mi nismo, ne znamo kako da dokaemo kao fundamentalnu stvar, da nas nae oi nikada ne obmanjuju. To je potpuno tano. Ali, kada se odluimo da ustanemo iz kreveta svako jutro, mi dodeljujemo verovatnoe, razliitim hipotezama, koje su kompatibilne sa mojim gledanjem u pod pored kreveta. Jedna hipoteza je, tu zaista postoji pod, i zato ga ja vidim. Druga hipoteza je, moje gledanje poda je halucinacija, i dole je litica. Ustajanjem iz kreveta ujutro ti odobri jednu od tih hipoteza kao verovatniju u odnosu na drugu. Pa, ultimativna realnost, mislim, vrlo esto zavisi u velikoj

meri od toga kako je osoba registruje, i ta oni zaista misle je, da li je stvarno stvarnost naeg sveta. Ako mozak obrauje 400 milijardi delova informacija a mi smo svesni samo njih 2.000 onda to znai da se realnost deava u mozgu sve vreme. On je primio tu informaciju, ali opet mi je nismo integrisali. Ali ako nam je dato znanje i informacija izvan konvencionalnih, van kutije konvencionalnog, ili npr. da smo spojili kvantnu fiziku i neurofiziologiju i od mozga se trai da duboko razmisli, ili mi smo... od nas se trai da duboko razmislimo o tome i istraimo ta ako i mogunosti i potencijale i poveemo nae znano sa naim iskustvom onoga to znamo, i ponavljamo iznova i iznova, mozak e poeti da integrie dve nezavisne neuromree i stvorie se nova vizija. I ta nova vizija e biti kao baterijska lampa i sijajui njom ka tih 2.000 delova informacija, koje imaju veze sa naim telom i naim okruenjem i vremenom malo dalje, u mrak, ugledaemo neto novo. To se zove saznanje. Ljudi me pitaju, zato je kvantna mehanika vana, s obzirom da je to sve to su male sitne stvarice. I koga je briga? Postoje tri mogua odgovora. Sa praktine strane, nema ama ba nikakve veze. I dalje mora otii na posao, voziti kola i raditi sve ostalo. Sa druge take gledita, ona ustvari, ona se proima u sve na svetu, pogotovo u svetu elektronike. Kada ode u supermarket i kada radi ono skeniranje na izlazu, to je kvantno mehaniki efekat. Ali mislim da je vaan deo onaj trei, koji je u osnovi filozofsko pitanje. Zato su filozofi tako pasionirani u pogledu razgraivanja pretpostavki sveta? Konano sam shvatio. Shvatio sam kao rezultat gledanja u kvantnu mehaniku i poredei je sa klasinom mehanikom. One predstavljaju dva vrlo razliita naina razmiljanja o nainu na koji svet radi i o tome ta smo mi. Dakle, iz klasine pespektive, mi smo maine. A kod maina nema mesta za emocionalno iskustvo. Nije bitno ako maina umre. Moe ubiti mainu. Moe je baciti na otpad. Nije vano. Ako je svet takav, onda e se i ljudi tako ponaati. Ali postoji i drugi nain razmiljanja o svetu. Na njega je ukazala kvantna mehanika, koja je predloila da svet nije stvar nalik satnom mehanizmu, nego je vie kao organizam. To je visoko meu povezana orgazmika tvorevina neke vrste, koja se prostire kroz prostor i vreme. U takvom okruenju, ono o emu razmiljam i nain na koji se ponaam, ima daleko vei uticaj, ne samo na mene, ve i na ostatak sveta, nego to bi to bilo da je svet klasian. Dakle, sa vrlo bazine take gledita, u kontekstu morala i etike, ono to mislim da utie na svet. To je mislim, u oseaju, to je zaista klju zato je promena pogleda na svet vana. Hajde da priamo o subatomskom svetu. A onda emo priati o tome ta nam on govori o realnosti. Prva stvar koju vam elim rei o subatomskom svetu je da je on potpuna fantazija stvorena od strane ludih fiziara u pokuaju da otkriju ta se kog avola deava kad oni rade te male eksperimente. Pod malim eksperimentima, mislim na veliku energiju u malim prostorima i u malim deliima vremena. Postane zaista luckasto u tom carstvu stvari. I tako je izmiljena subatomska fizika u pokuaju da se sve to rei. Potrebna nam je nova nauka tamo dole. Zove se kvantna fizika i ona je predmet celog spektra debata i teorija, misli, oseaja, intuicija, po pitanju ; "ta se to zbilja dogaa?." Dake, sa jedne strane imali smo teoriju koja je sa konceptualne take gledita, bila previe zamrena i sa druge strane, sa praktike take, je bila daleko uspenija od svega to smo do sada videli. Ovo je situacija koja proizvodi pritisak da sva istraivanja o osnovama kvantne mehanike se udaljavaju od tada. Zato to je u jednu ruku, ovo...ovo je zaista paradoksna, zamrena, konceptualno zbunjujua teorija.

Sa druge strane, nemamo drugih opcija pored svega u odbacivanju ili zanemarivanju, zato to je to najmoniji dokazani alat za predvianje ponaanja svih sistema koje smo ikada uzeli u nae ruke. Univerzum je veoma udan. Izgleda da postoje dva seta zakona koja administriraju univerzumom. U naem svakodnevnom klasinom svetu, prosto po naim merilima veliine i vremena, stvari su opisane po Njutnovim zakonima kretanja koji su dati pre stotina i stotina godina. I oni odlino rade kod bilijarskih kugli ili topovske uladi ili gravitacije. Meutim, kad siemo dole kod malih veliina, kad na primer odemo do, recimo, niovoa atoma, razliit niz zakona preuzima primat. Ovo su kvantni zakoni, kvantna teorija, kvantna mehanika. I na tom nivou estice mogu biti na vie mesta u isto vreme. Mogu se ponaati kao talas razvueni prostorni i povremeni. Mogu biti meusobno povezani na velikim rastojanjima. Mogu...biti unificirani u jedno kvantno stanje u jedan statem, voeni samo jednom talasnom funkcijom. I granina linija, poetna taka, ove zavese izmeu klasinog sveta i kvantnog sveta je stvarno misteriozna. Ponekad se zove kolaps talasne funkcije, zato to je u kvantnom svetu, sve u superpoziciji i veestrukim mogunostima. A u klasinom svetu, ove viestruke mogunosti izgleda da kolabiraju u jedan, definitivan izbor. Dakle, sve je na jednom odreenom mestu. Kvantna mehanika je stvarno igra i prikaz informacija, igra i prikaz potencijalnosti, talasi informacija, talasi potencijalnih elektrona. I vana je, re "potencijalno." Ovo nije svet elektrona. Ovo je svet potencijalnih elektrona. Ali ti mora postaviti pitanje, "Talasi ega zaista?" Koje se to polje talasa? Da li je to okean? Ne. To je univerzalni okean. Okean iste potencijalnosti. Okean apstraktnog, potencijalnog postojanja. Mi to zovemo "unificirano polje," ili "superpovezano polje." I to je od ega smo mi stvoreni. Povezivost iznad svih stvari je osnovni inilac tkanine stvarnosti. Vrlo je komplikovano obmotati va um oko toga. Ali Erwin Schrodinger je rekao on je jedan od osnivaa kvantne mehanike, da uveanje, koje je ova ideja o ovoj povezivosti, nije SAMO vlasnitvo kvantne mehanike, ono je ONO vlasnitvo. Ono je vlasnitvo kvantne mehanike, koje je ini vrlo vrlo udnom. I ini se da se ne uklapa u na obian svet, nae obino iskustvo, ali, u sutini, ono se uklapa. Svi smo ueni u koli da je svet sainjen od neke stvari, materije, mase, atoma. Atomi ine molekule. Molekuli tvore materijale. I sve je napravljeno od toga. Ali, atomi su ustvari uglavnom prazni. Na primer, ako bi ova lopta bila jezgro jednog atoma, proton u atomu vodonika, na primer, tada bi elektron koji okruuje ovo, koji bi opisao spoljne granice tog atoma, bio kod one planine tamo, grubo oko 20 milja daleko. I sve izmeu je prazno. U stvari, univerzum je uglavnom prazan. Meutim, kada odemo dole na skali, u prazninu konano doemo do nivoa, osnovnog nivoa prostor-vremenske geometrije. Fina osnovna linija univerzuma, gde je informacija, gde je obrazac, ema. Zove se Planck skala. I to je tkanina univerzuma. Na tom nivou, postoji informacija koja se nalazi tu od Velikog Praska. Dakle, veina univerzuma, ak i onog od materije, je u sutini prazna. Veina ljudi misli da je vakuum prazan. Ali za unutranju samoizdrljivost kvantne mehanike i teorije relativiteta, zahtevano je da postoji ekvivalent od 10 do 94 grama energije mase. Svaki gram E=mc^2 vrsta energije. Sad, to je veliki broj. Ali ta to praktino znai?

Praktino, ako mogu da pretpostavim da je univerzum ravan, a sve vie astronomskih podataka da je poprilino ravan, ako mogu da pretpostavim da, onda ako mogu da uzmem zapreminu ili uzmem vakuum unutar jednog atoma vodonika, to je otprilike 10 do minus 23 kubna centimetra. Ako uzmem tu koliinu vakuuma i uzmem latentnu energiju u tome, postoji hiljadu milijardi puta vie energije tu nego u svim masama svih zvezda i svih planeta u krugu od 20 milijardi svetlosnih godina. To je veliko, to je veliko. I ako nam svest dozvoli da kontroliemo ak i mali fragmet toga, stvaranje Velikog Praska nije problem. Organizacije poput NASA-e, British Aerospace-a, sve pokuavaju da se poveu na ovo neverovatno, nezamislivo veliko more energije. I oni oseaju da ako bi mogli da se prikae na njega, mogli bi smo putovati u druge galaksije. Dakle oni razumeju da u praznom prostoru, postoji neverovatna energija. Najvea osnovna ideja na koju se kvantna fizika odnosi, koja nam pomae da ovo razumemo ili ak razmiljamo o ovoj novoj paradigmi, o tome da ustvari postoji to podzemlje. Mora da bude carstvo postojanja koje nikada ne moe biti dotaknuto ili vieno, koje bubri u postojanje dajui poticaj naem razumevanju sveta. Krutom fizikom je pokuano shvatanje fizike realnosti, da shvati od ega je ustvari ono napravljeno, koji su sutinski graevinski blokovi ivota u osnovi svega toga ivot, univerzum curi ti kroz prste. I doe do zakljuka koji je rastue apstraktan. Rastue apstraktan dok ne doe do carstva potpune apstrakcije. A to je ono to unificirano polje ustvari jeste. To je ist apstraktni potencijal, isto apstraktno postojanje, ista apstraktna samosvesna svest, koja raste u talasima vibracija, da bi omoguila rast esticama, ljudima, svemu to vidimo u univerzumu. to ini stvari nisu vie stvari, ta ini stvari su ideje, koncepti, informacija. I kao to rekoh, nikad ne dodiruje. Jo jedna udna injenica je da se objekti ustvari nikad ne dodiruju, kad vodim ovu loptu, atomi ove lopte i atomi podloge se nikada stvarno ne sretnu. Tako niko ne dodiruje nita. Prva spoznaja u fizici koju imamo da vreme nije ono to je izgledalo da jeste, je dola sa relativnou. To je bila prva spoznaja. Da vreme nije apsolutno. Ono nije apsolutni lenjir univerzuma. Da Svemoni Bog nije rekao, "Jedna sekunda, jedna sekunda, jedna sekunda...jedan metar, jedan metar, jedan metar..." Ti si u gravitacionom polju. Tvoja glava se uistinu pomera malo veom brzinom nego tvoja stopala. Drugi zakon termodinamike kae da stvari teku i kreu se napred. Dakle, to daje strelicu kretanja vremenu. Ali u kvantnom svetu, u mikrosvetu, drugi zakon termodinamike izgleda ne dri vodu. I stvari mogu tei unazad ili biti bezvremene. Osovne jednaine fizike imaju osobinu koja se odnosi na simetriju obrnutog kretanja vremena. A simetrija obrnutog kretanja vremena kae da set zakona, koji su obrnuto simetrini kretanju vremena, su zakoni koji imaju sledee pretpostavke. Za bilo koji proces koji je u odnosu sa tim zakonima, isti proces koji ide u nazad je u istoj saglasnosti sa tim zakonima. OK? To bi trebalo da znai...da mleko iskae iz kafe isto tako esto koliko se i rastvara u njoj, da ljudi postaju mladoliniji isto tako esto kao to postaju staroizgledni, da imamo isti takav pristup vi-za-vi znjanja prema budunosti kao i prema prolosti, da delujui sada mi bi smo trebali biti u mogunosti da utiemo na prolost isto koliko moemo uticati i na budunost. Sve je to pogreno. Sve to, to je, dolazi u silan konflikt sa nainom na koji mi psiholoki doivljavamo svet. Jedna od najneprijatnijih ideja jo uvek, nasuprot injenici da je kvantna fizika prisutna ve dugo, je mogunost ili smatranje da budunost moe imati uzrono posledian efekat na sadanjost. Verujemo da prolost moe imati uzrono posledian efekat na sadanjost. Drim loptu. Ispustim je. Ona padne. Uzrokuje, efekat, kad udari u zemlju. Ali, da li bi zemlja mogla uzrokovati efekat da ja ispustim loptu? Samo je u svesnom iskustvu da izgleda da se mi pomeramo napred u vremenu. U kvantnoj teoriji mi takoe moemo ii i unazad kroz vreme.

I postoje odreene sugestije koje procesiraju u mozgu koje se odnose da se svest projektuje nazad kroz vreme. Na primer, u kasnim 1970-im neurofiziolog na kalifornijskom Univerzitetu u San Francisku, zvan Ben Libet je uradio neke veoma poznate eksperimente. Libet je ispitivao pacijente koji su imali neurohirurke zahvate na njihovim mozgovima sa njihovim mozgovima izloenim dok su bili budni. Davao im je lokalni anestetik da uspava zonu lobanje i skalpa da bi se pristupilo njihovim mozgovima, i oni su bili budni, i Ben bi priao sa tim ljudima. Ono to je radio, na primer, je bilo, stimulisao bi njihov mali prst i gledao u deo ulnog korteksa na drugoj strani koja se odnosila na to, beleei to elektrinim putem i pitao bi pacijenta kad su on ili ona oseali stimulans na malom prstu. On bi takoe stimulisao i taj isti deo korteksa. Sad, pomislili bi ste, da li bi ako stimuliete mali prst, trajalo odreeni period vremena da doe do suprotne strane korteksa, tako da bi pacijent to prijavio deli sekunde kasnije nakon same stimulacije. A kad stimuliete korteks direktno pacijent bi to osetio odmah. Otkrio je upravo obrnuto. Kada bi ste stimulisali mali prst, pacijent bi to osetio odmah. A kada bi stimulaisao direktno korteks, postojala je zadrka. Nakon slaganja svih podataka i ponavljana ovog nanovo i nanovo, Libet je doao do zakljuka da je mozak nekako projektovao informaciju nazad u vreme. to je trajalo odreeni period vremena da doe do ulnog korteksa, ali je mozak projektovao to nazad u vreme, tako da je svesna percepcija bila da je stimulans bio primeen istovremeno kada se ubod stvarno desio. Postojala su odreena istraivanja koja su pokazivala da kod ljudi u poetku da bi pomerili ruku ili poeli da govore neto, postoji stvarna aktivnost u odreenim nervnim elijama mozga ak pre nego to oni postanu svesni onoga to oni pokuavaju da urade. Meni se ini da esto radim stvari a onda kasnije odluim ta elim da uradim ali sam ih ja tad ve uradio. Dakle, ono to su nas uili u koli nije onako kao jeste. I naa ula se igraju sa nama. Samo je potrebno da se zapita. ta je ova realnost u kojoj se mi pronalazimo? Kvantna fizika kae da su to sve samo talasi informacija. Da li verujem u to? Razgovori : Tako inim svoju magiju na terenu. Da, uvek izaberem udnovatog deaka za poetak. Dr. Quantum kae svako to ima. Svako to radi. I radi to konstantno, svaki put kada pogledamo. I evo nas, deda svih kvantnih udesa: uveni dupli prorez eksperiment. Da bi razumeli ovaj eksperiment, prvo moramo da vidimo kako se delovi, ili male loptice materije, ponaaju. Ako nasumino ispaljujemo mali predmet, recimo kliker, na platno, vidimo obrazac na crnom zidu gde su proli kroz prorez i udarili. Sad, ako dodamo drugi prorez oekivali bi smo da vidimo i drugu liniju dupliciranu na desnoj strani. Sad, hajde da pogledamo talase. Talasi udaraju u prorez i odbijaju se udarajui stranji zid najintenzivnije direktno u liniji proreza. Linija svetlosti na stranjem platnu pokazuje taj intenzitet. Ovo je slino liniji koju ine klikeri. Ali kada dodamo i drugi prorez dogaa se neto drugaije. Ako se vrh jednog talasa susretne sa dnom drugog talasa, oni ponitavaju jedan drugog. I tako sada je tu obrazac interferencije na stranjem zidu. Mesta gde se dva vrha susreu su sa najveim intenzitetom, svetle linije, a tamo gde se ponitavaju, nema niega. Dakle, kada bacamo stvari, odnosno, materiju, kroz dva proreza dobijemo ovo : dva reda pogodaka. A sa talasima, dobijemo obrazac meudelovanja mnogo redova. Dobro, za sada. Sad, hajdemo da kvantujemo.

Elektron je mali, siusni deli materije, kao siuni kliker. Hajde da ispalimo snop kroz jedan prorez. Ponaa se isto kao kliker : jedan red. Dakle, ako ispaljujemo ove siune delove kroz dva proreza trebalo bi da dobijemo, kao kod klikera, dva reda. ta? Obrazac meudelovanja. Ispalili smo elektrone, siune delove materije. Ali dobijamo obrasce kao kod talasa, ne kao kod siunih klikera. Kako? Kako mogu delii materije stvoriti obrazac meudelovanja kao talasi? To nije logino. Ali fiziari su pametni. Mislili su, "Moda se te male loptice odbijaju jedna o drugu i stvaraju obrazac." I tako su odluili da ispaljuju elektrone jedan po jedan. Nema anse da bi mogli da se sudaraju jedan sa drugim. Ali nakon jednog sata, isti obrazac meudelovanja je poeo da se pomalja. Zakljuak je neizbean. Jedan elektron kree kao estica, postaje talasi mogunosti, prolazi kroz oba proreza, i meudeluje sa samim sobom da udari o zid kao estica. Ali matematiki, to je ak udnije. On prolazi kroz oba proreza i ne prolazi ni kroz jedan. I prolazi kroz samo jedan i prolazi samo kroz drugi prorez. Sve ove mogunosti su u superpoziciji jedna sa drugom. Ali fiziari su bili potpuno zavedeni ovim. Pa su se odluili da vire i pogledaju kroz koji prorez on zapravo proe. Postavili su ureaj za merenje pored jednog proreza da vide kroz koji prorez je proao i pustili su ga da leti. Ali je kvantni svet daleko misteriozniji nego to su mogli i da zamisle. Kada su posmatrali, elektron se ponaao kao mali kliker. I proizveo je obrazac od dve linije, a ne obrazac meudelovanja sa mnogo linija. Sam in merenja, ili posmatranja, kroz koji je prorez proao, je znailo da je proao kroz samo jedan, a ne kroz oba. Elektron je odluio da se ponaa drugaije kao da je bio svestan da biva posmatran. I ovde se desilo da su fiziari zakoraili zauvek u udan neverovatni svet, kvantnih dogaanja. ta je materija, klikeri ili talasi? I talasi ega? I ta posmata ima sa bilo ime od svega toga? Posmatra je uruio talasnu funkciju prosto posmatrajui. Mi smo uvek posmatra. Ali ponekad se identifikujemo sa dogaajem u tolikoj meri da ak izgubimo oseaj za poziciju posmatraa. Zato se materijalisti potpuno izgube i pomisle da bi smo mogli i bez posmatraa. Fiziki podaci nam govore da je jedan predmet sam po sebi ustvari pojednostavljenje za ono to nazivamo "tamo napolju." Posebno kada gledamo u atomske ili subatomske estice, ili atomsku i subatomsku materiju u bilo kom obliku, ono to otkrivamo je kako se odluimo da gledamo u to, ili ta izaberemo da proverimo sa tim, u stvari menja svojstva onoga za ta se mi odluimo da postoji tamo napolju. Da li je ovo do posmatraa i ovo to je tako intrigantno za razumevanje blesavog, uvrnutog sveta kvantnih estica i onoga kako reaguju? Da li je ovo onda do posmatraa? I ak iako mi ne moemo imati kvantno polje bez naunika koji su otili tamo da posmatraju, i koji su to otkrivali sloj za slojem. Oni su svi posmatrai, ali se ni jedan od njih ne slae zakljuujui u svim takama polja, zato to posmatraju polje matematiki iz razliitih uglova percepcije. Mi ne znamo u kvantnoj mehanici kako da se poveemo kao posmatrai sa svetom. Mi ne znamo kako da tretiramo sebe kao posmatrae kao jo jedan deo fizikog sistema koji opisujemo. Jedini nain na koji znamo da se ponaamo prema kvantnoj mehanici je da je tradicionalno formulisano, je da drimo posmatraa po strani od sistema koji opisujemo. Onog momenta kada ga ubaci u to dobije sve ove paradokse. I mi smo primorani

da kaemo stvari u kvantnoj mehanici kao "Gledaj, knjiga radi to to radi zbog kvantne mehanike. I ja to vidim zato to sam tu i to vidim. I bolje bi bilo da ne pokuavate da analizirate drugi deo te reenice u kontekstu primenjivanja kvantne mehanike u tom, zato to e da se urui." To je razlog to postoje dva odvojena zakona evolucije fiziih sistema, jedan koji se primenjuje kada ne gleda u njih, i drugi koji se primenjuje kad gleda. Ali to je ludo. Nema anse da emo ikada uspeti da matematizujemo ili stavimo u matematiku formulu, sam in u kom svesni posmatra pronae odgovor. Ljudi kau, "Oh, merni instrumenti, snimae ga snimiti. I eto ga. To je na traci. Snimljeno je." Zaboravili ste jedan deo jednaine: neko mora da pogleda traku. I dok neko ne pogleda tu traku, ona uopte nije snimljena. Kada ne gledamo, to su talasi mogunosti. Kada gledamo, tada su to delii iskustva. estica, o kojoj mislimo kao o vrstoj stvari zaista postoji u takozvanoj "superpoziciji", razasutom talasu moguih lokacija i ona je u svima njima u isto vreme. U momentu kada je proverite, ona se desi u samo jednoj od tih moguih pozicija. Lako je stvoriti situacije gde e jednaina kretanja predvideti to, recimo, talasna funkcija "psi" odreene koarkake lopte je uniformno rasporeena svugde po koarkakom terenu. Mi nemamo pojma kako bi izgledalo to stanje. Po zakonima kvantne mehanike, to bi trebalo da bude stanje u kom gubi svaki smisao, ak i postaviti pitanje, "Gde je koarkaka lopta?" To znai da, po zakonu kvantne mehanike, postavljanje pitanja "Gde je koarkaka lopta iji je psi ravnomerno rasporeen po celom koarkakom terenu?" je logian ekvivalent npr. pitanju, brano stanje broja pet. OK? Nije to da ne zna odgovor, da ne zna da li je broj pet oenjen ili je neenja, nego da je to pitanje nekako radikalno neprikladno na prvom mestu. Broj pet nema brani status. Nema tu ta da se pita. I slino, koarkaka lopta ija je talasna funkcija ravnomerno rasporeena po itavom koarkakom terenu, ne bi imala poziciju o kojoj bi se uopte mogli raspitivati. Sad... prevara u problemu merenja je prosto ta, iako Schrodingerova jednaina predvia pod odreenim okolnostima, okolnostima koje u osnovi znamo kako da reprodukujemo u laboratoriji da bi koarkaka lopta trebala doi u takvo stanje, stanja gde bi prestalo da to bude bilo kakva injenica, bilo kakvo smisleno pitanje o tome gde su te lopte. Ali ipak, kada pogledamo na koarkaki teren u takvim situacijama, mi bespogovorno vidimo ili loptu ovde ili loptu tamo, ili loptu tamo. injenica da vidimo loptu na jednoj odreenoj lokaciji nasuprot vienju lopte u nekom nauno fantastinom stanju, za koje ak i ne moemo zamisliti kako izgleda gde prestaje da postoji pitanje o tome gde je njena lokacija. injenica da je uvek vidimo u nekoj konanoj lokaciji je izraeno krenje ovih jednaina kretanja. I tu je tano mesto gde se pojavi problem merenja. Kada posmatra, stvari se dogaaju. Kada ne posmatra, ne dogaaju se. Superheroji koriste superpozicije sa svetom koji sadri potencijalne mogue stvarnosti dok ne izaberemo. Heroji biraju ono to ele, da budu na mnogo mesta odjednom, da doivljavaju mnoge mogunosti sve odjednom, i onda da se odlue za jednu. Pitanje je, koliko daleko niz zeiju rupu eli da ode? Tvoj sopstveni um stvara viestruke mogunosti u tvojoj podsvesti. Superpozicije mogunosti su u tvojoj podsvesti. Hou rei, moe biti svestan tih mogunosti, ali one postoje, mislim, u superpoziciji viestrukih mogunosti, koje e se nakon nekog vremena sve kolabirati u jedan ili u drugi projekat ili plan u budunosti ili skovati misao ispred nje same. Dobar pogodak. Ali pra, pra, pra deda zbuckane kvantne udnovatosti je zakaenost. Ako simetrija obrnutog vremena uniti smisao vremena, onda zakaenost slama nae poimanje prostora. Dva objekta, dva elektrona stvorena zajedno su zakaeni. Poaljemo jedan na drugu stranu univerzuma. Sad, uradimo neto jednom i drugi reaguje istovremeno. Istovremeno. Dakle, ili informacija putuje beskonano brzo, ili u stvarnosti, oni su i dalje povezani. Oni su zakaeni. I poto je

10

sve bilo umreeno, u trenutku Velikog Praska, to znai da se sve i dalje dodiruje. Prostor je samo konstrukt koji daje iluziju da postoje odvojeni objekti. Da li smo sad sili dovoljno duboko u zeiju rupu? Sada moete videti u brojnim laboratorijama u Sjedinjenim Dravama objekte koji su dovoljno veliki da se mogu videti golim okom i oni su na dva mesta u isto vreme. Moete ih ustvari ak i slikati. Sad, pretpostavljam da ako bi ste pokazali tu fotografiju, ljudi bi rekli, "Oh. Strava. Evo ga fini baloni obojenog svetla, i vidim tu je zna, deli toga ovde i drugi deli, dakle ima sliku dve take. ta je tu sad strava?" Superpozicija je pre detekcija. Ono o emu sam govorio u filmu je post detekcija. Sad, pod normalnim okolnostima jedan objekat, jednom kada je otkriven, je samo u jednoj poziciji. Ipak, postoje stanja materije, koja su sada stvorena, u kojim objekti mogu biti u viestrukim pozicijama istovremeno, ne samo u dve, nego u stvari, ak do 3.000 pozicija. Prvi od ovih objekata su nazvani Bose-Einsteinovim kondenzatima. I oni su jedna talasna funkcija to znai da su svi oni jedna estica, ali ipak iako su oni jedna jedina talasna funkcija, talasna funkcija ima viestruke pozicije. Ti kae, "Pogledaj pravo u komoru. Moes ga videti ba tu." "Vidim dve stvari tu." "Ne, ne. To nisu dve stvari. To je jedna stvar. To je ista stvar na dva mesta." kakljiva stvar je to da je to i dalje jedna talasna funkcija. To nisu 3.000 odvojenih talasnih funkcija. To je jedna talasna funkcija. Dakle, to je jedna estica. Nisam siguran da bi ljudi irom otvorili usta zbog toga, zato to mislim, ne mislim da ljudi uistinu veruju u to. I ne mislim da ljudi kau, "Ma, lae," ili "Oh, naunici su zbunjeni." Mislim, da je to toliko misteriozno da ak i ne moes razumeti koliko je to zadivljujue. Jedna estica u 3.000 razliitih lokacija. Sad, ako bi ste da izmerite jednu od njih da li bi teili 1/3.000 delova? Pa, ne moe izvagati jedan od njih. Zato? Zato to je to jedna estica. Ona je samo. To je jedna nedeljiva estica. Ali ako je na razliitim mestima, ne moe li postaviti vagu ispod jednog? Ne, to je neodvojivo. To nije - to je kakljivi konceptualni dio koji...To nije 3.000 odvojenih delova. ak iako izgleda tako? Tano. Moe na to tako gledati - ne moe zaista videti onaj sa 3.000 pozicija. Moe videti jednostavnije koji imaju dve ili tri ili etiri. I moe videti... moe videti... To je da ga tako nazovem, ako odete ne internet videete fotografije tih. Videete te male takice koje plutaju u prostoru. To su razliiti delovi jednog predmeta. Oni nisu razdvojivi. To nisu etiri razliita predmeta, ili est razliitih predmeta. To je jedna talasna funkcija. To je jedan predmet. To je prava glavolomka, zar ne? 'Jer kad misli o tome, ti samo... ekaj malo. Ne, ne, ne. Oni su ovde, ovde, ovde. Pa je tu oigledno jedan, dva, tri. Ne, ne moe odvojiti jedan od ostalih. Ako pokua da odvoji jedan od drugih itava stvar e prosto nestati. I tada, jo dalje, gledali ste Zvezdane Staze i ta sve jo. "Beam me up, Scotty." "Beam me up, Scotty." Tako da to sve izgleda otprilike "Oh, pa, ta to stvarno znai?" Ali mora zaista stati i pomisliti ta to znai. To je isti predmet i on je na dva mesta istovremeno. Ljudi zadrhte u laboratoriji, i naljute se oko neeg i odu na ruak i odu kui i ive svoje ivote, kao da se nita bukvalno neverovatno ne deava, zato to je to nain na koji i mora da to prihvati. Ali ipak, tu je ta potpuno neverovatna magija koja se deava pravo ispred tvojih oiju. Uzeli smo dve obine crne kutije. Unutra je vrlo prosto elektrino kolo sa nekoliko dioda, oscilatorom, programom, neto otpornika i kondenzatora. U sutini, to je to. Umotali smo jedan u alumunijumsku foliju. I stavili u uzemljen Faradejev kavez. Drugi je postavljen na sto oko kog su sedili etiri vrlo kvalifikovana meditatora, visoko unutar sebe organizovane individue. I oni su uli u duboko stanje meditacije. Proistili su okruenje. Napravili su to u

11

osnovi svetim prostorom koristei svoje umno proiavajue procedure i njihove namere. I onda je jedan od etvoro progovorio odreenu nameru ka ovom ureaju. Namera je da se utie na odreeni ciljani eksperiment. Moglo bi biti da se povea pH proiene vode za jednu celu pH jedinicu ili da se smanji vrednost pH za jednu celu pH jedinicu. Koristili smo ove ureaje na svim tim eksperimentima i bili uspeni u ogromnoj meri. U meditativnim procesima nakon to jedan izgovori odreenu nameru, i ona je podrana na razne naine od njih etvoro na otprilike 15 minuta. I onda tako i bude. To bude ostavljeno. I onda, pomona namera je pokrenuta da se uree taj dogaaj u taj ureaj. Uzmemo jedan od tih ureaja, koji ima alu foliju. Stavimo ga u meko pakovanje. Stavimo ga u FedEx pakovanje. Poaljemo ga 2.000 milja daleko u laboratoriju koju smo koristili gore u Minesoti. I kad paket stigne tamo, on odlazi u svoj elektrino uzemljen Faradejev kavez. Sledeeg dana, uradimo isto i sa kontrolnim. Eksperiment tee. I u sutini neko izvadi ureaj napolje, postavi ga pored eksperimenta u krugu od 15 - 30 centimetara i ukljui ga na odreeno vreme. To je to. Sad, shvatili smo nakon nekog vremena da je postojao i jo jedan faktor. Shvatili smo da se korienje ovih mi ih zovemo elektrini ureaji sa utisnutom namerom. Kontinualna upotreba ovog, nekako utie na prostor, do nekog vieg nivoa skladnosti, i mi ponemo da dobijamo novi fenomen. To je, rad samog ureaja. To jest, pH koji je normalan, pone da raste jednu celu pH jedinicu ako je to bilo utisnuto, ili pone da pada. Ako ode jednu punu pH jedinicu ili dalje, ti si mrtav. Hou rei, to tako znai za oveka. REG maine - generatori sluajnih brojeva (random event generators) su elektronski bacai novia. Jedna vrsta eksperimenata sa generatorima sluajnih brojeva koja je sprovoena mnogo, mnogo puta, stotine puta u toku prole etiri dekade ili slino, otprilike od 1960-tih, je bila sluajni generator koji samo proizvodi sekvence sluajnih delia. Nule i jedinice. Kao bacanje novia. I vi bi ste prosto zamolili nekog da pritisne dugme. Maina bi proizvela 200 delia i vi bi ste ih zamolili da prosto kau, "Pa, probaj da proizvede vie jedan delova nego nula delova." I onda uzmete celokupno iskustvo u literaturi, sve od stotina eksperimenata koji su raeni, moete zapitati prosto pitanje: Da li je imalo veze to to su ljudi pokuavali da to poguraju prema jedinicama ili da poguraju prema nulama? I krajnji odgovor je, da to ima veze. Da je na neki nain, namera u korelaciji sa operacijom, sa rezultatom ovih generatora sluajnih brojeva, kao na primer da elite vie jedinica, nekako, generatori proizvedu vie jedinica. I kad priaju o tome u kvantnoj fizici s obzirom da je to posve proizvoljan i sluajan proces, ono to ne uraunavaju je neobini efekat ljudske misli, ili ljudske namere. Kad je trajalo sudjenje O.J. Simpsonu, mnogo je ljudi gledalo televiziju zbog drame u sudnici koja se odvijala. I Radin je opazio da mora da postoji mnogo namera koje su se deavale u vremenu kada je drama u sudnici bila jaka. I zaposlio je gomilu psihologa koji su pratili tu dramu u sudnici. I isto vreme Radin je izuavao ponaanja generatora sluajnih brojeva. Ali tada Radin je otkrio da kad god su intencije u sudnici bile jake, tada su i devijacije ovih generatora sluajnih brojeva u odnosu na sluajnost postajale veoma visoke. Ovo vodi prirodno da se zapitamo, da li ljudi...Da li ljudi utiu na svet realnosti koji oni vide? Moe se opkladiti u to. Svako od nas utie na realnost koju mi vidimo. ak iako se pokuamo sakriti od toga i glumiti rtvu, mi svi utiemo. Naa izloba u podzemnoj eleznici nam dolazi iz Japana i od gospodina Masaru Emotoa. Gdin Emoto je postao uasno zainteresovan u molekularnu strukturu vode i ta na nju utie. Sad, voda je najbolji receptor od etiri elementa. Gdin Emoto je mislio da bi mogla reagovati na nefizike dogaaje. I postavio je seriju izuavanja, primenio mentalnu stimulaciju i fotografisao je pod mikroskopom. Za jedan uzorak vode, ispustimo oko 5 kubnih centimetara

12

na svih 50 petri() sudova. Onda uzmemo tih 50 petri() sudova i zamrznemo ih u frizu na minus 25 stepeni Celzijusa na oko tri sata. Tad stavimo te smrznute uzorke u friider koji je podeen na minus pet stepeni Celzijusa, gde je ve nameten mikroskop sa kamerom. Tu, fotografiemo svaku od 50 vodenih kapi posebno. Prvo fotografiemo vodu u koju nismo dodali bilo kakvu informaciju. Onda, uzmemo vodu sa informacijom i uradimo istu proceduru koju smo upravo opisali. Uzmemo ranije i kasnije fotografije i uporedimo razike. Kada smo projektovali oseanja ljubavi i zahvalnosti vodi, ona je stvorila najlepi kristal. U vremenima kao to su ova, ja mislim da je voda u miru. Ova prva forografija je fotografija vode uzete sa Fujiwara brane. A ova slika je ta ista voda nakon to je dobila blagoslov od Budistikog Zen monaha (finiji kristali). Sad u ovoj sledeoj seriji fotografija Gospodin Emoto otkucao je ove rei zalepio ih na flae sa destilovanom vodom i ostavio ih da prenoe. Ova prva fotografija je slika iste, destilovane vode, osnova nje same. Ove sledee fotografije, su kao to moete videti, svaka drugaija. Ovo je "Chi of Love." [ Dah ivota ] Idemo ka "Hvala." I moete videti gde je to zalepio na flai ovde. Sada, gdin Emoto govori o misli ili nameri, kao glavnoj sili u svemu ovome. Nauka o tome kako to stvarno utie na molekule je nepoznata, osim molekulima vode, naravno. I zaista je zadivljujue kad imate na umu da je 90% naih tela voda. ini da se zapita, zar ne? Ako misli to mogu uraditi vodi, zamisli ta nae misli mogu uraditi nama. Jedan od najinteresantnijih eksperimenata sa generisanjem sluajnih brojeva pojavio se kada je zaista bio van svog vremena. Neki istraivai na Princetonu i neki drugi odluili su se da bi voleli da probaju da li moemo uticati na generator sluajnih brojeva nakon to je ve izbacio brojeve. I tako su pretvorili, umesto da imaju kompjuter sa vizualnim ekranom imali su kompjuterizovanu situaciju to su bile audio trake. I imali su ih sa pucketanjima u levom uvetu i pucketanjima u desnom uvetu. I ve su imali snimljenu traku bez da ju je iko presluao tako da je maina ve zavrila. Stavili su je u vault, a onda su dali traku, ve snimljenu traku, uesniku i rekli : "Odnesi kui. Hou da je presluava i hou da uini da ima vie klikova u levom uvetu nego u desnom uvetu, poalji joj svoju nameru." I osoba je to uradila. Dobili su traku nazad i pustili je i gledali i motrili, i pustili su i onu iz skrovita takoe i otkrili su da su obe trake bile identine i obe su imale vie levih klikova nego desnih. Dakle, ta se deavalo ovde? Pa, nije bilo kao to je zamiljano da osoba koja je bila uesnik je zaista uticala na traku u momentu presluavanja trake. Negove misli i njegove intencije su se pomerile nazad niz vremensku liniju i uticale na to u momentu kada je traka stvarana. Veina ljudi ne utie na stvarnost na konstantan, trajui nain, zato to ne veruju da mogu. Na koji god nain posmatramo svet oko nas je ono to nam se vraa. I razlog zato mom ivotu, na primer, nedostaje zadovoljstvo, srea, ispunjenje, je zato to mom fokusu nedostaju upravo te iste stvari. Ako smo rtve, trebali bi smo se zapitati, "Imam li ja mentalitet rtve?" Ako se kontinualno susreem sa nesreom i nezgodama i tragedijom, moda je to zbog toga to je moj mentalitet u sutini natelovan da prihvata da je ovo ono to je ivot, i tako se i deava. Sad, zato ne mogu postii te stvari? U osnovi, kroz nedostatak fokusa. Prosena osoba izgubi svoju pozornost svakih est do deset sekundi u minuti. Kad se neko eli fokusirati namerno onda eli da bude jednostranost uma. To je razlog zato neka stara okultna uenja ue ljude da se fokusiraju na plamen, plamen ibice, u sutini da bi nauili da dovedete svoju panju u vrlo otar kanal, da bi gustina energije postala vea.

13

Um je struktuiran u slojevima, isto kao to je univerzum struktuiran u slojevima, od povrnog do potpunog. I ako koristimo um na vrlo jednostavnom nivou obine misli, imamo vrlo malo sile / snage. Moemo jedva mrdnuti i trun praine preko stola bez korienja naih ruku. Tako slaba moe biti svest. Ali na najdubljem nivou svesti, svest stvara univerzume. Ali mi se uvek onda pitamo, zar mi ne kad poelimo za sve one da mogu izleiti dodirom i da vaskrsnu mrtve i da stvore kriku hleba u naim rukama. I mi se uvek pitamo zato mi to ne moemo. Ali nikada ne moemo pitati pitanje za koje ve unapred ne znamo odgovor. A odgovor je, zato to ne verujemo da to moemo, i to se kosi sa naom agendom naih linih ovisnosti koje nas definiu. Nikada nismo imali dovoljno vremena da brinemo o bilo kom drugom osim o naim emotivnim ovisnostima i potrebama. Zato smo ovde? Ako misli to mogu uraditi vodi, zamisli ta nae misli mogu uraditi nama samima. Pomisao o tome od ega su napravljene misli. Postoji li tvar koja ini misao? Ovo je san to sanjam. Isto kao to u snu ti sanja, razliiti likovi mogu iznii i doi pred tebe i priati s tobom i sresti te. Mogue je doi do drugog nivoa snevanja gde moe postati svaki od likova koje sanja. Moemo ii unazad i unapred kroz vreme. Vreme je relativno. Ono ide unazad kroz vreme. A onda napred kroz vreme. Vreme nije apsolutno. Informacija. Simetrija obrnutog toka vremena. Naravno da moemo ii nazad i napred kroz vreme. Da li sve realnosti u kvantnom polju postoje u isto vreme? Stvarni dogaaj iskustva. Bukvalno postoje razliiti svetovi u kojima ivimo. Postoji mikroskopski svet koji vidimo. Postoji svet van naih elija. Postoji svet van naih atoma. Svet naeg poetka i jezgra. Ovo su sve potpuno razliiti svetovi. Imaju spostveni jezik. Imaju sopstvenu matematiku. Nisu samo manji. Svaki je potpuno razliit, ali su komplementarni. Zato to sam ja moji atomi, ali ja sam i moje elije. Ja sam takoe moja mikroskopska fiziologija. Sve je to istina. Postoje samo razliiti nivoi istine. Najdublji nivo istine otkriven naukom i filozofijom je fundamentalna istina o jedinstvu. Na najdubljem subnuklearnom nivou nae realnosti vi i ja smo bukvalno jedno... jedno... jedno. Ovo je postepeno vodilo ka nekim idejama da postoji nevidljiva veza izmeu svega. Fiziari su ovome dali ime. Oni to zovu "zakaenost, umreenost." Kako je to Ajntajn predstavio, on nije verovao da kvantna mehanika moe biti istinita, zato to je to zahtevalo da postoji neka sumnjiva akcija u daljini. To je bio njegov izraz. Ono to je mislio je da kad imamo na uobiajeni oseaj o tome ta predstavlja tkaninu stvarnosti, izgleda da su ova dva mesta potpuno u prostoru, odvojena su i nikad se nee dva sresti. Ali u stvari, to nije istina. Na nekom dubljem nivou koji ne moemo sagledati naim oima veoma jasno, dva mesta u prostoru su isto. Ona su kolocirana, (za)jedno postoje. Dakle, ako to zamislimo zdravog razuma, na nain na koji zdrav razum znai ta vam vaa ula kau o svetu, ako je to nain po kom je svet konstruisan, onda stvari kao vidovito i mistino iskustvo nemaju nikakvog smisla, zato to sva poenta vidovitog i mistinog iskustva koja ih ini udnim, je oseaj da postoji nekakva veza sa onim to se deava u tvojoj glavi i sa stvarima drugde, drugde u prostoru i u vremenu. Dakle, ono to omoguava ovakav pogled kvantne mehanike, je nain na koji moemo uobliiti i smestiti ova udna iskustva. I on ga prepakuje iz nekako magine informacije koja mi ulazi u glavu od signala ili neke vrste sila u drugaiji pogled, koji je na nain koji ima, da, jeste ovde, ali je takoe i razasut kroz prostor i vreme. I kad sam u mogunosti da dobijem telepatsku informaciju od nekog udaljenog, to nije zbog toga sto sam nekako skoknuo do tamo i uzeo je, ve zato to je na nekom dubokom nivou moja glava i glava neke druge osobe kolocirana. Postajemo umreeni sve vreme dok

14

telepatski komuniciramo. Ta iskustva su tako jaka. Bukvalno mogu proitati tvoje misli. Ako postanem zakaen sa tobom. I takve stvari se dogaaju. Postoje eksperimenti raeni na daljinu. Postoje ak i sada eksperimenti da kad gleda munje ili fleeve svetlosti i tvoj modani potencijal pokupi potpis tih fleeva svetlosti, to se zove "pobuujui potencijal" koji moe biti izmeren EEG mainom povezanom za tvoj mozak. A ja sedim ovde. Nema fleeva svetlosti. Ne mogu te videti. Ali, ipak, moj modani potencijal, zato to sam u korelaciji sa tobom u kontekstu namere. Imam nameru da direktno komuniciram sa tvojim iskustvima. Ta namera proizvodi kod mene daje mi mogunost imanja simultanog slinog potencijala u mom mozgu. To je prvo radio Jacobo Grinberg na Mexicom univerzitetu, i sada je ponovio Peter Fenwick u Londonu. Dan bi trebao da bude zora. Trebao bi da bude poetak velike misli. Probudim se ujutro, i ja svesno kreiram svoj dan nain na koji elim da se dogodi. Sad, ponekad, zato to moj um proverava sve stvari koje moram uraditi, potrebno mi je malo vremena da se sve slegne i da doem do momenta gde ja stvarno, sa namerom kreiram svoj dan. Ali evo je stvar. Kada stvaram svoj dan, i niotkud, male stvari se dogode koje su toliko neobjanjive. Ja znam da su one rezultat procesa moje kreacije. I to vie to radim vie gradim neuromreu u mom mozgu, u kojoj prihvatam da je to mogue daje mi mo i podstrek da to uradim sledeeg dana. I mi svi stvaramo svoje realnosti i mi to radimo jer mi smo posmatra. Mi smo svi sopstveni posmatrai nae sopstvene realnosti. I svaka od naih inividualnih svesnosti stvara nau individualnu realnost na najzauujui nain. Moj sin, Evan, fiziar, kae da je to jedna dodatna stvar. Ako se ja drim jedne realnosti, a neko drugi se dri druge realnosti. Hou da kaem, danas popodne je Super Bowl (finale amerikog fudbala). I realnost koje se dre Eaglesi je drugaija od realnosti koje se dre Patriote. I samo jedna od tih realnosti e biti stvarna realnost. Tako, ti ima malo additive, i tu su interference obrasci. Ako drimo kvantnu fiziku i razumevanje veoma jednostavno za prostu osobu da nae posmatranje ima direktan uticaj na nas svet. Ja mislim da ako sve ovo drimo na jednostavnom nivou, onda bi ljudi mogli otpoeti da se bave poetkom vebanja vetine posmatranja. Vidite, subatomski svet reaguje na nae posmatranje, ali prosena osoba izgubi svoju pozornost svakih est do deset sekundi u minuti. Dakle, to ne ostavlja mnogo prostora za nas period pozornosti. Pa kako moe veoma veliko jemiti na nekoga ko nema mogunost da se ak fokusira i koncentrie? Moda smo samo loi posmatrai. Moda nismo ovladali vetinom posmatranja i moda to jeste vetina. A moda smo toliko ovisni o spoljnom svetu i toliko ovisni o stimulansima i reagovanjima spoljnog sveta, da mozak poinje da funkcionie iz pozicije reakcije umesto iz pozicije kreacije. Ako nam je dato odgovarajue znaje i odgovarajue razumevanje i ako su nam date odgovarajue instrukcije, trebali bi smo poeti opaati merljivu povratnu informaciju u naem ivotu. Ako uloi napor da sedne i osmisli novi zivot, i uini to najvanijom stvari, i provede vreme svakoga dana hranei to kao to batovan hrani seme, ti es proizvesti plodove.

15

Mi pokreemo holodek. Mi, kolektivno. Ono je tu. Ima takvu fleksibilnost da sve to moe zamisliti, ono e stvoriti. I ti sazna. Mislim, tvoja intencija ini da se stvori ova stvar, jednom kada si dovoljno svestan. Da, i ta je onda svesnost? ta je svesnost? Pa, svesnost je stvar koju je jako teko definisati. ta je svesnost? Odakle dolazi? Ljudi pokuavaju da objasne svesnost i pokuavaju da otkriju ta je to ustvari, ta to znai za nas kao ljudska bia, zato je uopte imamo. Jednostavan nain objanjenja je da to ima veze sa budnou i posebno, svesnosti samog sebe. To je kako, barem mi, kao ljudska bia, imamo samosvesnost, tako da kad pogledamo u ogledalo, mi prepoznamo da gledamo nas same a ne neku drugu osobu ili ivotinju. I da li mislite da e to nauka bolje razumeti nego da onglira sa vruim krompirom zvanim svesnost, tu ima toliko mnogo kultno religiozne ustajale magije zakaene za to? Svest je izostavljena iz jednaina fizike u sutini, kao i iz kvantne fizike, zbog vrlo jednostavnog razloga : Lake je raditi stvari tako. Svest (svesnost). Imamo veu muku definiui je. Za mene, svesnost je nusproizvod duha na ulasku u gustinu stvari. Ali mi imamo dug, dug put razvoja, pre nego to doemo do faze kada to bude imalo smisla za nas da zapitamo pitanje : Da li emo znati Boga? Veina ljudi zamilja Boga kao veliku figuru na nebu sa belom bradom, koji nadzire ljudsku rasu iz visina. Oni nas vide ovde na Zemlji kao u nekoj vrsti neutranog terena za testiranje gde nas je Bog smestio neko vreme, i Bog nas gleda odozgo, beleei rezultat na svom laptopu, shodno tome da li se mi ponaamo po njegovim zamislima, ili ukoliko ga "vreamo," kako je to reeno. Apsolutno neuvena ideja. Kako bi smo mi mogli uvrediti Boga onu vrstu Boga u koju ljudi veruju? Kako bi to moglo uopte biti njemu vano? Kako bi to iznad svega imalo veze, da bi on mogao pronai tako ozbiljnu situaciju, da bi nas mogao osuditi na venost patnje? Ovo su bizarne (nastrane) ideje. Ali, oito, dobro se dre na strahovima i ogranienjima i nesigurnostima ljudi, to je razlog zato religija moe biti koriena tako efikasno, bilo namerno ili drugaije, na tim nesigurnostima. Ljudi stanu u red i vrstu vrlo spremno kad im se preti ovim kosmikim reenicama veite kazne. Kako smo sa Deset Zapovesti uopte mogli stvoriti um, koji bi mogao premaiti prostor i vreme? Ne, mi smo previe zauzeti proveravanjem stanje naih emocija da bi smo ikada sanjali o beskonanim mogunostima. I mozda je to glavna zavera. Iako su moda date osobe mogle odavno odbaciti zamke religije, oni i dalje ive u kalupima religije. A da ak i ne znaju to, ali njihova cela koncepcija o tome kako funkcionie realnost, je sva stvorena kalupima religije. Dakle, dok to ne izbacite iz svog sistema, ne moete nikad postii napredak iz perspektive evolucije. Jedan od problema sa organizovanim religijama je taj da postoji taj oseaj odvojenosti, da je jedino dobro biti protestant, ili za ljude koji su katolici da su jedini ljudi koji poznaju pravi put. I ja sad mislim da, nae trenutno razumevanje kvantne fizike je ovo razumevanje potpune

16

jedinstvenosti. I to da moramo rafinisati nau duhovnost iz oseaja jedinstvenosti. Ovo je sutinsko putovanje duhovnosti kad postavimo pitanje, "Zato se oseam odvojenim sve vreme?" Kad govorimo o Bogu uvek prizovemo ideju bradatog starca koji sedi u oblaku, koji sudi, posmatra, kanjava, nagrauje ili izdaje nareenja. Jednom kada si na tom putu, tada si potpuno van puta duhovne evolucije i razvoja. Najvea molba od svih molbi za ljude koji ne ele da odrastu, ali ele da se veliki roditelj na nebesima brine o njima, je pitati Isusa da to uradi za njih. Samo ako dam svoje poverenje Isusu, on e me spasiti od mojih grehova i brinue o meni i sve e biti dobro. Pa, Isus ne moe pojesti moj ruak umesto mene, i Isus se ne moe roditi umesto mene. I niti me Isus moe spasiti. Zato to ono o emu mi u sutini priamo u stvarnom kontekstu, nije biti spaen od bilo koga Boga ili neeg drugog. Svi mi govorimo o linoj evoluciji. Jedini razlog zato postoji ovisnost o religiji je neki nain izlaska iz greke. Da li to umanjuje veliinu Boga? Ne. To ustvari otvara barikadu i omoguava Bogu da bude vean, apsolutan. Zakoni koji su nam dati su isti zakoni kao oni dati ljudima na Siriusu [zvezda udaljena 8,6 svetlosnih godina]. Dati nam od ljudi u Rose Univezumu, [anticko mesto, mesto gde sanjamo] ili u "R" Univerzumu. Znate, i vas Hubble teleskop je konano video galaksije neizmerljive lepote, koje u naim srcima i u naim mislima mi elimo zauzeti. Uzbudljivo je susresti se sa biima uzvienijih umova ili niih umova. I gde se to zavrava? Ne zavrava se. Ne zavrava se. Ne elimo da prihvatimo odgovornost. Ne elimo da prihvatimo nau veliinu. Tako da je vrlo lako za bilo koji sistem razmiljanja, religiozni ili neki drugi, koji naie usput vrlo je lako da igra na tu kartu, da igra na nae nesigurnosti da nas uveri da je sve dobro, i da emo svi biti zbrinuti. Mi se u to umotavamo. Tako, nemojte kriviti religiju. Krivite nae sopstvene nesigurnosti koje su dozvolile religiji da buja i koje su omoguile toliko razliitih sistema razmiljanja, koji obesnauju to napredovanje kroz ljudsku istoriju. Zato ne moemo izai iz toga. Doivljavanje neega u sadanjem vremenu, to je okida, neemu to je za nas nabijeno emocijama. Tako, sada, mi smo postali ak i vie odvojeni iz realnosti koja stvarno jeste. Nov san, kao munje i gromovi u naoj glavi, i njeni elektrini udari kroz nae sinaptiko nebo u zemlju naeg postojanja stvara hemijsku kaskadu u naem telu, koja priprema nae telo za izazov, postizanje, slasnog iskustva emotivno. Ali neemo imati nikakvog izazova, odista, neemo imati nikakvo "uivanje", ako prvo nismo imali taj hologram i te hemikalije koje su nas uinile, i radije, promenile nas od zastraene jedinke u neustraive celine u potrazi za snom. Frontalni reanj je krunsko dostignue ljudskog mozga. Frontalni reanj, ovaj frontalni reanj nam omoguava "raspoznavanje" da promenimo nae misli. Kroz radnju nervnog sistema, i specifian nai na koji to implementira kvantni efekt vrlo specifian, odreen nain, ne uobiajen, ne zbunjujui, ne neprecizan, tako da apsolutno otvara vrata za to da slobodna volja postoji kao mogunost, to ne kri moderna nauna neela.

17

I to je trajno...do jedne granice sa ljudskom subjektivnom impresijom da mi imamo slobodnu volju, to nas odvaja od svih drugih vrsta to je proporcija naeg frontalnog renja i ostatka mozga. Frontalni reanj je oblast mozga koja je odgovorna za vrstu nameru, za donoenje odluka, za regulisanje ponaanja, za inspiraciju. To je sedite onoga to nas uslovljava da uzimamo informacije iz nae okoline i procesiramo ih i pohranjujemo u naem mozgu da bi smo donosili odluke ili birali, koje su drugaije od odluka i izbora koje smo inili u prolosti. Mozak je sainjen od siunih nervnih elija koje se zovu neuroni. Neuroni imaju siune ogranke koji stre i spajaju se sa drugim neuronima inei neuromreu. Svako mesto gde su spojeni je integrisano u nau misao ili seanje. Sad, mozak stvara sve svoje koncepte po zakonima asocijativne memorije. Na primer, ideje, misli ili oseanja su sva konstruisana ili meupovezana u ovoj neuromrei i sva imaju moguu vezu jedno sa drugim. Koncept oseanja ljubavi, na primer, je pohranjen u ovoj silnoj neuromrei. Ali mi gradimo koncept ljubavi od mnogo razliitih ideja. Neki ljudi imaju ljubav povezanu sa razoaranjem. I kad misle o ljubavi, oni doivljavaju seanje na bol, tugu, ljutnju, i ak bes. Bes moe biti povezan sa povredom, koja moe biti povezana sa odreenom osobom, koja je opet povezana sa ljubavlju. Na svako posmatranje se moe gledati kao na kvantno merenje. Ovo kvantno merenje proizvodi seanje. Mi uvek osetimo neto nakon odbleska u ogledalu seanja. Ovaj odblesak u ogledalu seanja je taj koji nam daje oseaj "sopstvenosti" - ko ja jesam. Mozak ne poznaje razliku izmeu onoga to vidi u svom okruenju i onoga ega se sea, zato to se tada iniciraju isti specifini delovi neuromree. Znamo fizioloki da se nervne elije koje zajedno reaguju zajedno i povezuju. Ako neto uobiavate opet i ponovo, te nervne elije imaju dugoroan odnos. Ako budete ljuti svakog dana, ako budete iznervirani svakog dana, ako patite svakog dana, ako pravite razloge za sprovoenje sebe u rtvu u svom ivotu, vi prepisujete i dodatno integriete svoju neuromreu, i ta neuromrea sada ima dugoroan odnos sa svim onim drugim nervnim elijama koje se zovu identitet. Takoe znamo da nervne elije koje vie ne sarauju i ne ostaju povezane. One gube svoju dugoronu povezanost, zato to svaki put kada prekinemo proces misli koji proizvodi hemijsku reakciju, svaki put kad ga prekinemo, te nervne elije koje su povezane jedna sa drugom, poinju da prekidaju dugoronu vezu. Ako uobiavamo nae mentalne vebe i naom vetinom postanemo sposobni da to radimo, desie se da e odreeni spojevi u mozgu rasti kao rezultat naeg napora. Postae lake da radimo to, drugim reima. Ako prihvatimo tu ideju, ona e nam omoguiti da odemo nazad sledeeg dana i uradimo to sa vie sigurnosti i vie prihvatanja. To u sutini nije drugaije od molitve. Vidite, ne postoji religiozni tekst koji kae da misao nije vana. Ne postoji religiozni tekst koji ne kae da na tvoju molitvu ili tvoju nameru Bog ne bi trebao odgovoriti. Ali objanjavanje toga kako se to deava je sve o emu je kvantna fizika i posmatra. Ali opet, kada misao uinimo stvarnijom od bilo ega drugog na mozak je dizajniran da to uradi. Frontalni reanj, sa svojim ogromnim prostorom je oltar na koji mi smestimo nau misao, i on nam daje dozvolu da zadrimo misao u duem periodu vremena, i smanjuje volumen spoljnih stimulansa. Mi gubimo pojam o vremenu i prostoru. To je momenat kada zagazimo u kvantno polje. To je momenat kada inimo da misao postane stvarnija od bilo ega drugog. Mi smo fiziki, hemijski emocionalna, ljudska bia. To nije loa stvar. To samo postaje ograniavajue kada nastavimo pristupati tim istim emocijama i tim istim stavovima na dnevnoj bazi i odemo nigde u kontekstu nae promene ili

18

evolucije naeg ivota. Kako moemo rei da smo iveli ispunjeno svakog dana prosto doivljavajui iste emocije o kojima smo ovisni svakog dana? Ono to u stvari govorimo je, "Moram da ponovo potvrdim ko sam i ta je moja linost, "Moram uraditi ovo. Moram otii ovamo. Moram biti to." Majstor je poprilino drugaija maka. To je onaj koji prepoznaje dan kao mogunost u vremenu, da stvori avenije realnosti i neroenih emocija neroenih realnosti, da dan postaje posemenjavanje beskonanih sutranjica. Postoji deo mozga koji se zove hipotalamus, i hipotalamus je kao mala mini fabrika. I na tom se mestu sklapaju odreene hemikalije koje su u skladu sa odreenim emocijama koje doivljavamo. Te odreene hemikalije se zovu peptidi. To su kratke sekvence aminokiselina. Telo je u sutini forma ugljenika, koja ini 20 razlitih aminokiselina sve u svemu koje ine njegovu fiziku strukturu. U hipotalamusu, uzimamo kratke lance proteina koje nazivamo peptidima, i sklapamo ih u odreene neuropeptide ili neuro hormone, koje odgovaraju emotivnim stanjima koje oseamo na dnevnoj bazi. Tako postoje hemikalije za bes, i postoje hemikalije za tugu, i postoje hemikalije za to kada smo odluili da budemo rtve. Postoje hemikalije za poudom. Postoji hemikalija koja se poklapa sa svakim emotivnim stanjem koje doivljavamo. I trenutak kada doivljavamo to emotivno stanje u naem telu ili u naem mozgu, hipotalamus e odmah sklopiti peptide. Tada ih otputa kroz sluzokou u krvotok. Trenutak kada ga pusti u krvotok ono nae svoj put u razliite centre ili razliite delove tela. Svaka pojedinana elija u telu ima te receptore na svojoj povrini. Jedna elija moe imati hiljade receptora nagomilanih na povrini, koji kao da se otvaraju ka spoljnom svetu. I kad se peptid pristane na eliju on bukvalno, poput kljua koji ulazi u bravu, sedne na povrinu receptora i zakai se za njega i kao da pomeri receptor kao da zvono na vratima zvoni, alje signal u eliju. Ono to se deava u odraslom dobu je da veina nas koja je imala kvar (greku) usput funkcioniemo na emotivno odvojenom mestu, ili funkcioniemo kao da je danas jue. Promena u sebi dakle znai, da moramo napustiti starog sebe. To znai da moramo ostaviti iza nas na stari identitet na nekoliko momenata i poeti nagaati ko bi smo mogli biti. Promeniti se znai prilagoditi nae ponaanje dovoljno da to bude trajno. Naa iskustva boje ono to znamo. Dakle, nema potpuno objektivnog uzdizanja nad bilo im. Zato to nae uzdizanje iznad bilo ega ima veze sa naim prethodnim iskustvima i naim emocijama. U svemu tome postoji emotivna teina. Krenuli smo od emocija kao da su duhovne, nematerijalne stvari i doli do stvari koje ak nisu ni stvari do stvarnih molekula sa molekulatnim teinama i peptida sa sekvencama i strukturama. Nauka sada zna da hipotalamus stvara neuropeptide i ti neuropeptidi su jake hemikalije. Pa, evo prie o peptidu i eliji. Peptidi pronau receptore i pristanu na njih i ostanu zakaeni. Onda odu, i onda opet dolaze. I dok su tu, oni menjaju eliju. Receptor koji ima peptid koji sedi na njemu pokree celu lepezu biohemijskih dogaaja, od kojih neki menjaju nukleus same elije. Svaka elija je potpuno iva i svaka elija ima svest, pogotovo ako definiemo svest i svesnost kao taku pogleda jednog posmatraa. Postoji uvek perspektiva same elije. elija zna gde se nalazi. elija zna kuda ide. elija zna koje proteine proizvodi. elija zna da li je na putu da se podeli ili je po programu da prestane sa deljenjem. U stvari, elija je najmanja jedinica svesnosti u naem telu. Gladna sam! elije urlaju mozgu, govorei... Gladna! "Nismo dobile na fiks danas." I ona e poeti slati utiske mozgu.

19

Hej! Gladna sam. I mozak e poeti da stvara izmiljeno. To e zvuati kao glasovi u naoj glavi. Gladan sam! Da pomislimo o razlogu zato bi smo trebali biti depresivni. Da, Gladan sam! Razmislite o razlogu zato bi smo trebali biti zbunjeni. Razmislite o razlogu za nau sopstvenu patnju. I telo e govoriti mozgu da ne dobija svoju hemijsku potrebu, hemijske potrebe e se javiti. I tako e se mozak tada aktivirati i poeti pretragu po naim ranijim situacijama. Daaa. I munjevite slike ka naem frontalnom renju. Oo, daaa! Osvojili smo celi servirni tanjir! Daaa, samo tovari! Samo tovari! Izvrsno! Oo, daaa! Pa, moja definicija ovisnosti je neto veoma prosto. Neto to ne moe da zaustavi. Dovodimo sebe u situacije koje e ispuniti biohemijska zapomaganja elija naeg tela stvarajui situaciju koja odgovara naim hemijskim potrebama. Uvek se deava meni! Svakog dana! Zato ba meni? Dakle moja definicija u stvari znai da ako ne moe kontrolisati svoje emotivno stanje, mora da si ovisan o njemu. Oh, ovo upropatava sve! Da li su ljudi koji su spremi da dele nae emotivne potrebe, naa oseanja, ta god da su, bilo da su seksualna. Bilo da su iz pozicije rtrve "Jadna ja. Jadna ja." Zato ja? Bilo da su oseaj moi. Tebi treba neko da te kontrolie. Zabava, zabava, zabava. I ti se osea kao da si glavni. Nemoj da umae svoj dopola pojedeni kamp nazad u koktel sos. Kosi se ti i tvoji tripovi sa zdravljem! Umoiu i moje dupe u koktel sos ako mi se bude htelo doavola! ta je realnost? ta je realnost? ta je realnost? Kako da znamo da je to stvarnost? ta je stvarna stvarnost? Uzeli su laboratorijske ivotinje, i zakaili su elektrode sa odreenim delovim njihovog mozga koji proizvode te neuropeptide. A ti neuropeptidi su tako jake hemikalije da, s obzirom na injenicu da su trenirali ivotinju u laboratoriji, da pritisne polugu i oslobodi hemikaliju, da oslobodi te neuropeptide, ona e izabrati da se oslobodi i osvrnue se na neuropeptide vie nego na glad, vie nego na seks, vie nego na e, vie nego na san. U stvari, ivotinja je ila do granice fizike iscrpljenosti i sruila se pre nego bi se pobrinula za svoje fiziko stanje. I to je zaista ono to stres ini naem telu. Mi postanemo toliko ovisni o stresu u naim ivotima, da ne moemo napustiti na posao, iako nas ne zadovoljava. Ne moemo prekinuti na odnos iako nas ne zadovoljava. Ne moemo birati, zato to stimulansi i

20

reakcije proizvode hemiju koja zasenjuje nae izbore. I nismo nita drugaiji od psa koji nema mogunost da pravi izbore, zbog svog manjeg frontalnog renja. I kako bilo ko moe zaista rei da je zaljubljen u odreenu osobu, na primer? Oni su samo zaljubljeni u svoja oekivanja emocija o kojima su ovisni. Zato to bi ista osoba mogla ispasti iz liste omiljenih ve sledee nedelje ne uklapajui se. Svako je tajno avanturista. Svako voli avanturu. U pitanju je samo prvi korak. I jednom kada imaju momenat of insight, taj momenat of insight nosi frekvenciju. Nosi poruku. elije u telu su oivljene mogunosu. Oivljene su nepoznatim potencijalima. Oivljene su buduom istorijom ili buduom ansom koja moe biti niz zeiju rupu jo malo dalje. I ako dozvole sebi da iskuse nepriliku i frku i misticizam, i mogunost, da kad izau iz zeije rupe budu druga osoba, oni su druga osoba. I sad idu nazad u svoj svijet, i zato to su obradili informaciju i ostavili svoje otiske cipela u umu i u mozgu, njihova percepcija svjeta vie nikada nee biti ista. Kako moemo rei da smo iveli u potpunosti svaki dan prosto doivljavajui iste emocije o kojima smo ovisni svakog dana? Gospodar je prilicno drugacija vrsta macke. To je onaj koji vidi dan kao ansu u vremenu da stvara avenije realnosti i emocije koje su neroene, da dan postane bezgranine sutranjice. Da, to je psihosomatska mrea, i da, neki od nas, znate, posebno adolescentni deaci su pod kontrolom niih centara. Oko nema kontrolu nad molekulima emocija. Ono je vie ne elim rei u milosti emocija. Ali ovi esti pokreti oka koji nam pomau da odluimo na ta da se fokusiramo su mediated u srednjem mozgu, i tu moes postaviti koordinate opijatnih receptora i receptore za mnoge druge peptide. Dakle, jo jednom odluujua komanda za potragu koja se deava, se odnosi na pronalaenje odreenog emotivnog stanja. ta je sa ljudima ovisnim o seksu? Ustvari, seks sam po sebi je izum koji nam omoguava da vidimo u budunost. Mislite malo o tome. Ali sve poinje u eliji. I ko izdaje nareenja elijama? Nareenja dolaze iz neuromree u naem mozgu, i bazirana su na iskustvima i informaciji koju smo pohranili tamo, i bazirana su na iskustvima i informaciji koju smo pohranili tamo. Koristimo samo jednu kutiju reenja za na ivot koja uzrokuju da se pojavi hemija. Dakle, u nameri da promenimo nau hemiju mi bukvalno moramo promeniti neuromreu, to bi znailo da moramo promeniti na identitet, nau linost, to znai da bi smo morali promeniti na stav, ili promeniti nain na koji se ukljuujemo u nae okruenje. I svaki put kada nastavimo da budemo ista osoba i nastavimo da doivljavamo iste stavove, sve to radimo je ojaavanje nas samih sa istim identitetom. Jednom sam napravila malu alu u enskom zatvoru. One su sve heroinski ovisnici. I tako to sam im objanjavala da one imaju receptore za heroin, i da to vie heroina uzmu, njihova mogunost da stvore svoje line unutranje endorfine, njihov lini unutranji heroin prosto poinje da opada i njihovi receptori postaju manje osetljivi, ili ih je u stvari manje. Dakle, to su te stvarne promene. Onda ova nova informacija o tome kako se stvara manje modanih elija tako da ljudi postanu nekako. U svim ovisnostima oni postaju zaglavljeni u starim obrascma. Mentalni ivot osobe postane dominiran bolom, tako da je sve to opaaju i

21

prihvataju obojeno bolom. I ponekad, svaki nain na koji reaguju i sve to urade postaje sve u vezi sa njihovim bolom. Jedna od stvari o receptorima je da, se oni menjaju u svojoj osetljivosti. Ako je dati receptor za datu drogu ili unutranji poriv bombardovan dugo vremena i na intenzivan nain, on e se bukvalno skupiti. Bie ih manje, ili e biti povezani na takav nain da e se desintetizovati ili postati manje kontrolisani. I tako e ista koliina droge ili unutranjeg poriva izazvati mnogo manji odgovor. Ne! Ne! Ako bombardujemo eliju istim stavom i istom hemijom iznova i iznova na dnevnoj bazi. Kad ta elija odlui da se deli, kad stvori sestru eliju ili erku eliju, ta sledea elija e imati vie mesta za receptore za te odreene emocionalne neuropeptide i manje receptorskih mesta za vitamine, minerale, hranljivu materiju, razmenu tenosti, ili ak otputanja otpadnih proizvoda i toksina. Sad, svo starenje je rezultat neodgovarajue produkcije proteina. ta se deava kad starimo? Naa koa gubi elastinost. Pa, elastin je protein. ta se deava sa naim enzimima? Ne varimo vie teko dobro. ta se deava sa naim ivotnim sokovima? To su proteini koji postaju krti i kruti. ta se deava sa naim kostima? Postaju tanke. I svo starenje je rezultat nepravilne proizvodnje proteina. Tako, pojavljuje se pitanje da li je zaista vano ta jedemo? I da li ishrana zaista ima efekat ako elija uopte nema receptorska mesta nakon 20 godina emocionalnog nasilja da uopte ne moe da primi ili pusti unutra hranjive materije koje su potrebne za njeno zdravlje? Ako znamo misli jedne osobe najbolje emo ih znati po njihovim ovisnostima, njihovim kontinualnim, kroz 24 sata u kontinuumu onoga kakve emocije pokazuju u svojim telima, znaemo njihove misli. Mi se nikad, ikad-ne reinkarniramo u "Volim-te-tako-mnogo" ljude. Mi se uvek reinkarniramo u situacije onoga zbog ega mi mrzimo sebe. Mrzim te! Idiote! Odvratna si! Pogledaj se! Runa si! Ti ne vredi nita! Ti stari! Mrzim te! Zapita se, zar ne? Ako misli to mogu da urade vodi, zamisli ta misli mogu da urade nama. Niko nikad nije doao, i ikad ti dao dovoljno, inteligentnog znanja o tvom divnom tebi, kako moe raditi iznutra napolje. Zato ima ovisnosti? Zato to nema nita bolje. Nisi sanjao ni o emu boljem zato to te niko nikad nije nauio da sanja o neemu boljem. Postoji podatak da kad su ljudi ovisni o, bilo kokainu, heroinu, nikotinu, alkoholu svi oni izgleda dele vlasnitvo nad blokiranjem rasta novih modanih elija. I opet moe se potpuno povratiti jednom kada je uzimanje droge zaustavljeno.

22

Ako ne vidite zamke, morate proi kroz sranja dok ne budete videli zamke. Zato to ako ne vidi to je tvoja jedina maina za uenje. To je tvoj jedini put da pone da razumeva neto novo. Tako...univerzum donosi te stvari pred tvoja vrata i postoji uenje u njima za tebe, ako si voljan da se ogleda u njima i voljan da misli dalje od rigidnog modanog stelunga. Kada govorim o "mi" nestajanju. Ne mislim da mi fiziki nestajemo. Ono to mislim je da se mi izmestimo iz oblasti mozga, koji se odnose na nau linost. A to ima veze sa naim asocijacijama ka ljudima, naim asocijacijama ka mestima, naim asocijacijama prema stvarima i vremenima i dogaajima. Mi ne postojimo u asocijativnim centrima u naem mozgu koji ponovo potvruju na identitet i reafirmie nau linost. Mi sad imamo nauku da potvrdi ta nae misli rade i kako one ine nae telo slabim. Mnogo naucnika koji zaista istrauju ovo, sa bihejvijoralnom kinesiologijom i na druge naine, pokazuju da nae misli ine nae telo slabim. I misli u prilinoj meri ine tvoju stvarnost. One stvaraju ono to es misliti o sebi. Ako si debela, ali misli da si lepa, bie lepa. Ali veina ena su...mi se poredimo sve vreme sa nemoguim slikama od Barbike do modela, i tako mi mislimo da je sva naa vrednost u tome kako izgledamo i kako e nas drugi ljudi primetiti. Mi smo uvek u potrazi za nemoguim standardima. Ono to je povezano sa njihovim linim emocionalnim ovisnostima su filmovi i drame i vesti i svi mediji, i to je tako divno danas u obezbeivanju tih iskustava ljudima bez njihove potrebe da budu tamo. Ali ipak... Ali ipak to ne definie ljudsku veliinu. Oni su tako hipnotisani svojim okruenjem, kroz medije, kroz televiziju, kroz ljude koji ive i stvaraju ideale, da se svako bori da postane, ono to niko ustvari postati ne moe, u okvirima fizike pojave i definicijama lepote i vrednosti, koje su iluzije, kojima se veina ljudi predaje i ivi svoj zivot u "mediokritetsitini". I mogu iveti taj ivot i dua moe da nikad... I moe se desiti da njihova elja zaista nikad ne izae na povrinu. Tako oni mogu eleti da budu neto drugo. Ali ako izroni na povrinu, i oni se zapitaju postoji li neto vie, ili zato sam ja ovde, koja je svrha ivota, kuda ja idem, ta se dogaa kada umrem, i oni ponu da pitaju ta pitanja, oni poinju da flertuju i poinju da imaju interakciju sa oseajem da oni moda proivljavaju nervni slom. U stvarnosti, ono to oni rade je da se njihovi stari koncepti o tome kako su videli svoje ivote i svet poinju raspadati. To je razlog to vrlo malo ljudi uine ovo putovanje zato to je duboko uznemirujui. Svi modeli po kojima smo iveli moraju biti razbijeni svi od kojih se moramo osloboditi u tom smislu. I ponekad tu je i jedan neugodan period izmeu komfora koji smo poznavali ranije i pravog stanja komfora kada smo gospodari naeg bia, koji sledi nakon tog intervala haosa. Veina ljudi, kad upadnu u haos, odustanu od nade i odu nazad u staru, pogrenu sigurnost. Oni uspeju da ive razuman ivot i oni dou do toga da umru u nekoj vrsti mira, ali nisu napredovali u duhovnom smislu ni malo u tom eksperimentu koji mi zovemo ivot. Mi smo na potpuno novoj teritoriji u naem mozgu, i zato to smo na posve novoj teritoriji, mi privezujemo na mozak bukvalno spajamo ga na nov nain. Tada, nas to u osnovi menja od iznutra ka spolja. Ako promenim moj um, da li u promeniti svoje izbore? Ako promenim izbore, da li e se moj ivot promeniti?

23

Zato ne mogu da se promenim? O emu sam ovisan? ta u izgubiti od toga za ta sam hemijski vezan? I za koju osobu, mesto, vreme ili dogaaj ja imam hemijsku povezanost, koju ne elim da izgubim, zato to u moda osetiti hemijsko povlaenje od toga. Otud, ljudska drama. Ovaj ivot je samo strana u jednoj ogromnoj knjizi u kojoj emo mi uvek biti oni to jesmo. Ali uvek sa nerazluivom probadajuom ambicioznom potragom, potragom koja nas vodi od mune samo-reflekcije, samo-mrnje, i u samo-kreaciju novih snova. I mi smo ambiciozni bogovi. Ovo je jedina planeta u Mlenom putu koja ima stanovnitvo koje je zaronilo u enormnu podlonost religiji. Znate li zato je to tako? To je zato to su ljudi postavili ispravno i pogreno. Ja jesam rekao da nema ispravnog i pogrenog. Da li to znai da je sve-za-daba? Apsolutno ne. Problem koji ja imam sa ispravnim i pogrenim su te kategorije nije u tome to ja elim sve-za-daba, nego to ispravno i pogreno ne dosee dovoljno daleko. Oni nisu nikad zgreili. Oni nikada nisu zgreili - greili, da. Vanmoralne konfrontacije sa drutvom. Ali to je njihova nedaa. Zato su ovde. Da gree, da ue, da istrauju. I koriste mudrost tog iskustva da stvore jo vee snove. Nema niko ko belei podatke gore. Podaci su ovde, i ja u morati da se suoim sa njima. To je daleko bolnije nego Bog na nebesima koji skuplja podatke. Dakle, svako ko se sprema na putovanje prosvetljenosti e biti apsolutno nepogreiv u svemu to oni urade. Da li je to zbog straha od prokletstva? Ne. Ili zbog kazne boije? Ili zato to sam zgreio i to nemam oprotaj? Ne, ne, ne. Mislim, ovo su sve izgovori koji nas dre dalje od stvarnog problema. Stvarno osveena osoba e videti da svako delovanje ima svoju reakciju sa kojom se moram suoiti. I ako sam mudar, neu raditi razne stvari koje e uzrokovati se sa tim moram suoiti i reiti to i izbalansirati to u svojoj dui kasnije. To je stvarni kriterijum. To da bi Bog, ili fundamentalni nivo realnosti, zavisno od toga kako to ljudi opisuju. Zaista mislim, teoretski, trebao biti svugde. To je neto... Tano kako bi se to manifestovalo, ili kako bi se Bog prikazao u svetu, je jo vie komplikovano pitanje, ali mislim, da zasigurno iz vie tradicionalno religiozne perspektive ljudi su na neki nain pobegli od Boga kao osobe. Desilo se veliko pomeranje od Boga odozgo, ili tamo negde, ili u tome - gde bilo prema Bogu u nama. I to je poboljanje, ali mi ne elimo da stvorimo neku ideju koja, da Bog unutar nas, a opet biti odvojen, to veina ljudi misli. Oni misle da je Bog u nama kao u nekim od onih filmova o vanzemaljcima, znate, gde neko bie provali iz mojih grudi. Bog nije u nama na taj glupi nain. ta to znai je, da u Bogu mi ivimo, pokreemo i imamo nae bie da smo mi sami, u stvari, boanski. Kakav je odnos izmeu mene boanskog i tebe boanskog? Nema odnosa zato to jeste samo jedno boansko. U nama oboma. Svi ljudi su boanski ljudi. Nije li ironino da bi svi rekli da je ovo glas avola? Ili da je ovo svetogre? Ako je ovo svetogrdje, onda ono to je obeano svima je "proetost" sa Bogom koja je nerazdvojiva. Znanje omoguava mozgu da pone da biva povezan. I poeemo uviati ono

24

to je uvek postojalo. Ali zato to ivimo u tim rutinama, automatizovanim programima, nismo u mogunosti da vidimo, zato to mi procesiramo na um na osnovu poznatog. Uiti znanje znai da mi uimo nove stvari. A uiti nove stvari znai da mi sakupljamo informacije i stvaramo povezanost sada da bi smo poeli da razvijamo osetljivost da bi smo videli stvari po prvi put. Postoji ogroman potencijal da promenimo naine ponaanja i karakteristine obrasce u koje smo upali. U stvari, ako ste sluali i itali i zapamtili bilo ta od ovoga to sam rekao, vaa fiziologija je drugaija od one koja je bila pre toga. To je neto to je Eric Kandel, skoranji dobitnik Nobelove nagrade za medicinu i nauku, rekao vrlo elokventno u govoru, da je osnovna memorija prekodirana vaa genetika struktira je promenjena. I dok bi smo ranije priali o nervnom sistemu, kao o vrlo rigidnoj stvari koja nije imala mnogo kapaciteta za promenu, mi sada znamo da na mnogim nivoima, to nije tano. I u stvari, postoji ogromna koliina plastinosti, koja u osnovi znai mogunost promene na nivou nervnog sistema. I ako pogledate strukturu ljudskog mozga detaljno, vidite da je u stvari specifino dizajniran, paljivo projektovan da iskusi sjedinjavajue polje da iskusi jedinstvo ivota. Svi smo mi povezani. Hou rei, ja mislim da je najosnovnija stvar to da smo mi povezani istim energetskim poljem. Mi plivamo u moru svetlosti u sutini, koje je polje nulte take. I ja kaem, prva stvar, koju morate uraditi, morate se udaljiti od cele ideje odvojenosti. Zato to je odvojenost najvei problem sveta danas. Uzmete ovu predstavu umreenog univezuma, i primenite na ljudsko iskustvo, jer i ljudsko iskustvo je deo univerzuma takoe. I onda kaete, "Pa, hajde da pretpostavimo da je iskustvo umreeno, onda, kako bi se manifestovalo?" I onda moemo poeti prolaziti kroz naine na koje bi se to moglo manifestovati. Ako postoji povezanost sa drugim umom, mi to nazivamo telepatijom. Ako postoji povezanost sa nekim drugim objektom negde drugde, to bi smo nazvali vidovnjatvom. Ako postoji povezanost u kojoj se desi da prerastemo vreme, to bi smo nazvali predznanjem. Ako postoji povezanost u kojoj se na neki nain moja namera ispolji u svetu, mogli bi smo je nazvati psihokinezom, ili udaljenim leenjem ili neto slino. Tako moete ii kroz listu od verovatno 12 vrsta psihikih iskustava koja su dobila nazive kroz godine, kao telepatija. Ali ovo je zapravo samo vrh ledenog brega. Ljudi pitaju, "Zato si tako zainteresovan za Planckovu skalu, "vrlo ultimativno malu kad govorimo o duhovnosti? Jer je duhovnost oigledno tu napolju. Ona je svugde." I odgovor je da, jeste, Planckova skala je ultimativno mala, ali je takoe svugde. Gde god da ode, eto je. I zato to je holografska, ona se ponavlja u razliitim veliinama kao fraktali kroz univerzum. Rekao bih da ono to je kvantna fizika u 20. stoleu, ta god da e biti novo spajanje nauke i duhovnosti, to e obeleiti 21. stolee. Mi svi stvaramo budunost. Mi svi stvaramo ono to je van nas. Niko od nas nije nevin u tom smislu. Ako postoji neto napolju to nam se ne svia, ne moemo se zaista samo okrenuti od toga, jer smo mi sauesnici u stvaranju ovako ili onako. I mi moramo uraditi prave stvari, u pokuaju da budunost bude najbolja za sve nas. Mi smo priali do sada o slobodi u naem linom ivotu i kvantnoj fizici, o tome da oslobaamo i oslobaamo i oslobaamo nau realnost ka ultimativnim realnostima. Da, naravno da one postoje. Ali nakon to smo njih postigli, ta tada? ta je sledee? Kada napravimo to pomeranje od mene ka jednom?

25

Kada smo mi podsvesni um? Kada smo mi znanje jednog, transpersonalnog sebe? Kada pone da uvia ta je tvoja prava priroda, tada vie nema pitanja i vie nema odgovora. I tada je samo iznenadno shvatanje. Sada si se vratio iz zeije rupe i poinje se ponaati u ovom svetu iluzije i uda i magije, sa tim razumevanjem da nikada nee umreti, i da se nikada nisi rodio. Izbor po svesnosti van ovih moguih dogaaja, stvarni dogaaj iskustva nadolazi. I tako, po prvi put, nauka se susree sa slobodnom voljom. Svest je slobodna, jer nema matematikog opisa subjekta, samo objekti mogu biti opisani matematiki, i samo do granice da su oni mogunosti. Vrhovno pitanje i dalje ostaje : Ko je onaj koji bira? Da li sve realnosti postoje u isto vreme? Da li postoji mogunost da svi potencijali postoje jedni pored drugih? Dobrodoli u Ravnu zemlju, svet od samo dve dimenzije. Samo napred i nazad, levo i desno. U ovom svetu, ne postoji gore i ne postoji dole. I rekoh Reju, "Gde je Dotty?" On ree, "Pa, Ona je napolju u Liniji." I ja rekoh, "Pa." Odakle je to? Koji k... je ta stvar? U ovom svetu, dvodimenzionalna bia koja ive ovde nemaju predstavu o trodimenzionalnim predmetima. Ovi dvodimenzionalni Ravnozemljani ne razumeju ta je kocka, sfere, kupe, ili vas lino. Iz njihove 2-D perspektive moj 3-D prst izgleda otprilike ovako /. Strah od nepoznatog, ili bolje reeno, jos uvek ne-znanog? To je slagalica. Ako vidimo samo ono to znamo, kako onda iko ikada vidi bilo ta novo, neznano? Kako onda ikad izaemo iz nae kutije? Zdravo, mali kruiu. Ne boj se. Ko je to rekao? Gde si ti? Ovo je uvek zeznuto za objasniti. Ja sam u drugoj dimenziji, drugom prostoru. Ja sam iznad tebe. Ne, nikad, nikad ne govori tu re. Koju re? "I" re. Iznad? Zabranjena je. Pa, ta ti misli da to znai? Ne znam, i ne elim da znam. Moes biti strogo kanjen ako koristi tu re. Da li si ti duh? Nadam se da nisam. Ja samo imam drugaiju perspektivu od tvoje. Ja mogu videti stvari na nain na koji ti jo uvek ne moe. Ma nemoj? Kao ta na primer? Pa, dobro. Ima sef sakriven u tvojoj ostavi. A u njemu ima 12 novia, testament i paso. Kako si to znao? ta si ti? Da li si ti bog? Pa, ne vie od tebe. Vidi, poto sam ja iznad tebe u treoj dimenziji, ja mogu videti unutar stvari u tvom svetu.

26

Trea dimenzija? Ti si blesav duh. Postoje samo dve. Gledaj. Dakle, ako bih ja hteo da dotaknem unutranjost tvog stomaka, kako bih to mogao uraditi? Pa, morao bi da prosee kroz moju kou. U suprotnom, nemogue je. Stani, stani. Da li si spreman za vie? Vie ega? Dimenzija. Oh. Pravaca. Ne, da, ali... Ali pravaca nema vie? ta e se desiti sa mnom? ta u postati? Morao bi postati da bi znao. OK. Izvrsno. Nisam nikad znao. Nije li smeno? Ono ega se najvie bojimo je ono to nas najvie uzbuuje. To ima efekat na stvaranje sluajnosti njihovih x-osa i nita interesantno se nije desilo sa njima nakon toga. OK. Dobro. To je lak nain da se izazove smeh ovde. Tako ih ne moe pitati za njihovo miljenje jer zna ta e ti oni rei. "Poinje da se ponaa drugaije. Vie si mi se sviao onako." I to je odlian znak da vam se deava promena. Ipak, moe to i izmeniti, ako bi morao, ipak, zar ne bi? Grki filozof, Tales, je govorio o tome kako se kroz vodu, duh moe materijalizovati. I ja verujem da ako elimo da svet bude u miru mi moramo nai vodu sa mirom. Ja uim o kvantnoj fizici. Ponekad je predajem. Napisao sam knjigu o kvantnoj fizici i mnoge knjige koje razjanjavaju znaenje kvantne fizike. Nakon mog Ph.D. na Harvardu, otiao sam na CERN, evropsku laboratoriju za istraivanje estica, ali moda sam najvie poznat po otkriu sada ve slavne N=1 lokalno supersimetrine obrnute SU(5) Velike Zajednikopoljno Polje Teorije [Grand Unified Field Theory]. Nemojte napraviti greku i misliti da je nauna zajednica ustvari nauna. Dve stvari. Prva, hou da zahvalim Davidu za zdrav skepticizam, je vaan, i neobine tvrdnje zahtevaju neobine dokaze. Sad, problem je u tome to se ljudi koji brane konvencionalni pristup svesnosti, mozak jednako um jednako kompjuter ponaaju kao da imaju dokaz a mi ne. A sve to imaju je...Koje stvaraju neuromree na prvom mestu. Koje su ta? Um. ta je um? Um - hvala. Ovo se naziva boanskom intervencijom. Odozgo. Ali on ima stope od gline. Ukljuila sam se u ovo zato to je moj dokaz Ne, idemo iz poetka. Idi nazad u vreme. Mogu otii nazad i popraviti to. OK. Tako je. Moe.

27

OK. Zovem se Lynne McTaggart. Autor sam knjige koja se zove Polje. Ja sam Dr. Daniel Monti. Ja sam fiziar sa specijalnim obukama iz psihijatrije i ljudskog ponaanja. Ja sam stalni predava na Jefferson Medicinskom koledu. uo sam da neki ljudi kau da je svest ovo divno vlasnitvo u univerzumu, koje ima naroitu naklonost ka ljudskom mozgu. Ako je to tano, onda svest ima oko kilogram i po i izgleda pomalo kao sivi karfiol. Vreme je za ou, kaem malo o sebi. Vidite lampica treperi? Ovo se deava kad god ja govorim. udne stvari se deavaju. OK. U redu. Pa...Gledajte. Kada ga drim, ostaje upaljeno. ta to znai? U redu. Oh. To je OK. Moda Bog hoe da se sretnem s tobom. Zdravo. U stvari, uradili smo ovo na konferenciji, kada smo pitali ljude... koliko ljudi imaju neki unutranji oseaj itd. I 80% ljudi to kae. A onda mi kaemo, "Meu vama koji ste vrlo skeptini prema nekonvencionalnim tvrdnjama, koliko od vas mislei sada na 30% publike koja ne veruje u bilo ta od ovoga koliki broj od vas narode je imalo interesantne unutranje oseaje za koje se ispostavilo da su tani?" 80 procenata. Dakle, kada su ljudi skeptini o neobinim stvarima, to je potpuno razumljivo zato to postoje sve vrste besmislica tamo napolju. Ali kada donesete te fenomene u laboratoriju i iskljuite sve uobiajene naine kojima bi ste mogli to da razumete, ispostavi se da one imaju tu psiho komponentu. Evo nas kako u stvari filmujemo velike mislioce. Svako u ovoj sobi je veliki mislilac, sada kada smo ih naveli da razmiljaju. tos je uvek u tome, zar ne? Ti verovatno ima vie da kae o ovome. Ne. Izvini za to. To je u redu. Multiple personality disorder ima da kae o stanju svesnosti? I drugo je, ta vas je navelo da elite da postanete fiziar u pedesetoj? OK. Pa, pretpostavljam multiple personality disorder. Ja sam ustvari eleo da postanem fiziar kad sam imao etiri godine, verovali ili ne. Kako postajemo sve vie unutar sebe organizovani, OK, ispoljiemo kvalitete tih dubljih nivoa dole niz zeiju rupu. I tako mi postajemo duhovni gospodar kada moemo uticati na stvari sa hiljada milja daleko. Tako ako ponemo da gledamo na to sve, ini mi se da je jedini put iz ovoga koji ja razumem je da postoji inteligentno prisustvo. Postoji neka vrsta "jedno-umlja" kako je to zovem, ili Bog ako hoete da to nazovete tako. Promiljajte o tome malice. Savreno. ta sam rekao? ta ete da uradite sa tim? Griz! Odgrizli ste pare iz niega!!

28