P o g la v lje 5 : R o d i s e k s u a ln o s t

ta znai biti mukarac? ta znai biti ena?

M oda mislite da je biti mukarac ili ena u
krajnjoj liniji povezano sa polom fizikog tela sa kojim se raamo. Ali, kao i mnoga druga pitanja koja interesuju sociologe, prirodu
mukosti ili enskosti nije lako klasifikovati.
Neki ljudi, na primer, smatraju da su roeni
u pogrenim telima i ele da isprave stvar
promenom pola u toku ivota.
Pria Denin Njuem i Dejvida Vilisa slina je priama mnogih transseksualaca koji
se podvrgavaju operacijama promene pola
kako bi postali ono to ele da budu. Sluaj
ovo dvoje ljudi posebno je upeatljiv, jer oni
predstavljaju prvi transseksualni brani par
u Velikoj Britaniji.
Denin je roena kao deak, ali je odmalena oseala zbunjenost zbog svoje elje da
bude devojica. Kako su godine prolazile,
oseala je sve veu otuenost od sopstvenog
tela. Udala se i postala otac dvoje dece, ali
oseaj da je zarobljena u pogrenom telu nije je naputao. Dejvid je roen kao devojica, ali je celo detinjstvo proveo oseajui da
je duboko u dui, u stvari, mukarac. Oseao je toliku konfuziju, kako sada kae, da
je ponekad eleo da uopte nema telo. N a
kraju su Denin i Dejvid zatraili da se
ukljue u program promene pola, to je
podrazumevalo dugotrajnu hormonsku terapiju i hirurku intervenciju, kako bi se izborili sa onim to Denin naziva stranom
grekom prirode (Neustatter 1999).
Denin i Dejvid upoznali su se preko organizacije koja se bori za prava transseksualaca; tokom vremena izgradili su blizak meusobni odnos. Ali, kada su odluili da
formalizuju svoju vezu stupanjem u brak,
otkrili su da, prema vaeem zakonu u Velikoj Britaniji, ne mogu da postanu mu i e-

na jer su izvrili promenu pola. Pol koji je

bio upisan u rubriku matine knjige roenih
smatrao se zvaninim podatkom. Denin i
Dejvid venali su se u Danskoj, gde promena pola ne predstavlja prepreku za tradicionalnu ceremoniju venanja. M ada britanska
vlada dozvoljava izmenu veine dokumenata u sluaju promene pola, ne postoji zakonska mogunost da se izmeni onaj dokument
koji je od kljunog znaaja za promenu statusa pojedinca - izvod iz matine knjige roenih. Mnogi transseksualci smatraju to pitanjem osnovnih ljudskih prava.
Veina nas ostane bez daha kad pomisli
da on moe postati ona , jer seksualne
razlike u velikoj meri utiu na na ivot.
Obino ih uopte ne primeujemo - ba zato to su tako oigledne. One su ukorenjene
u nama od samog poetka. Nae koncepcije
rodnog identiteta, kao i seksualni stavovi i
sklonosti koji su s njima povezani, formiraju se u tako ranom ivotnom dobu da ih,
kao odrasli, uzimamo zdravo za gotovo.
Meutim, rod nije neto to tek tako postoji; svi se mi, kako kau sociolozi, ponaamo rodno u svakodnevnim drutvenim interakcijama s drugima. Nakon promene statusa, Denin i Dejvid morali su da naue kako da se rodno ponaaju u svakodnevnom
ivotu. Od tona glasa, preko pokreta i gestova, pa sve do normi ponaanja, svi aspekti naeg postojanja rodno su oznaeni. Mi
drutveno reprodukujemo rod - stvaramo
ga i iznova kreiramo - u hiljadama sitnih,
svakodnevnih postupaka.
Deninina i Dejvidova pria tie se gorue teme stalnih rasprava u sociologiji u vezi
sa rodom i seksualnou. Autori imaju razliita miljenja u pogledu stepena u kojem
uroene bioloke karakteristike imaju trajan

uticaj na na rodni identitet i seksualne aktivnosti. U ovom poglavlju, baviemo se prirodom seksualnog ponaanja ljudi i analizom sloenog karaktera seksualnosti - seksualnih obrazaca kod ljudi - i seksualnim
razlikama. Seksualni ivot u savremenim
drutvima, kao i mnogo toga, trpi znatne
promene koje utiu na emotivni ivot veine nas. Saznaemo kakve su to promene, a
pri kraju poglavlja pokuaemo da interpretiramo njihov iri znaaj.
Z apoeem o, meutim, razmatranjem
nekih od naina na koje sociolozi pokuavaju da objasne razlike izmeu mukaraca i ena. Poto su rodne razlike blisko povezane s
pitanjima nejednakosti i moi u drutvu,
predmet su velikog interesovanja sociologa.
Dramatine promene koje su izazvali enski
pokreti sedamdesetih godina dvadesetog veka, dovele su do novih pokuaja razumevanja kako se stvaraju, opstaju i kako se menjaju rodni obrasci i nejednakost u savremenim
drutvima. Prouavanje roda i seksualnosti
predstavlja jednu od najuzbudljivijih oblasti
savremene sociologije koja belei najbri
razvoj.

Rodne razlike
Zapoeemo istraivanjem porekla razlika
izmeu mukaraca i ena. Razliiti su stavovi kojima se tumai formiranje rodnih identiteta i drutvenih uloga na osnovu tih identiteta. Debata se zapravo vodi izmeu onih
sociologa koji pridaju vei znaaj drutvenim uticajima pri analiziranju rodnih razlika, i onih koji to ne ine.
Pre nego to razmotrimo ove suprotstavljene stavove, potrebno je da napravimo jednu vanu razliku - izmeu pola i roda. Uopteno govorei, sociolozi koriste termin pol
da bi istakli anatomske i fizioloke razlike
koje definiu muko i ensko telo. Rod se,
pak, odnosi na psiholoke, drutvene i kulturne razlike izmeu mukaraca i ena. Rod

se povezuje sa drutveno konstruisanim pojmovima mukosti i enskosti; on nije nuno

proizvod neijeg biolokog pola. Razlika izmeu pola i roda fundamentalna je po svom
karakteru, jer mnoge razlike izmeu mukaraca i ena nisu bioloke po poreklu.
Socioloke interpretacije rodnih razlika i
nejednakosti imaju suprotstavljena stanovita u vezi sa pitanjem pola i roda. Ovde
emo razmotriti tri ira pristupa. Najpre emo izneti stavove prema kojima su razlike u
ponaanju izmeu mukaraca i ena bioloki
zasnovane. Zatim emo prei na teorije koje pridaju veliki znaaj socijalizaciji i uenju
rodnih uloga. N a kraju emo razmotriti ideje autora koji smatraju da ni pol ni rod nisu
bioloki zasnovani, nego da su u potpunosti
drutveno konstruisani.
R o d i b io lo g ija : prirodn e razlike
U kojoj meri su razlike u ponaanju mukaraca i ena rezultat pola, a ne roda? Drugim
reima, u kojoj meri su rezultat biolokih
razlika? Pojedini autori tvrde da aspekti biologije oveka - od hormona i hromozoma
do veliine mozga i genetike - mogu biti razlog uroenih razlika u ponaanju izmeu
mukaraca i ena. Ove razlike, kako tvrde,
mogu se uoiti u svim kulturama, to podrazumeva da su prirodni faktori uzrok rodne
nejednakosti koja karakterie veinu drutava. Takvi istraivai verovatno e isticati
injenicu da su, na primer, u veini drutava, mukarci ti koji idu u lov i rat. Kako tvrde, ovo svakako pokazuje da mukarci poseduju sklonost ka agresivnosti koja je bioloki uzrokovana, a koju ne poseduju ene.
Mnogi istraivai nisu ubeeni da su ovakve tvrdnje ispravne. Nivo agresivnosti kod
mukaraca, kako kau, razlikuje se od kulture do kulture, a od ena se u nekim kulturama oekuje da budu pasivnije ili nenije nego u drugim (Elshtain, 1987). Teorije o
prirodnim razlikama esto su zasnovane

118

ROD I SEKSUALNOST

na podacim a o ponaanju ivotinja, kako

ukazuju kritiari, a ne na antropolokim ili
istorijskim dokazima koji otkrivaju vremenslce i prostorne varijacije u ovom pogledu.
Stavie, dodaju kritiari, ako je neka crta linosti manje ili vie univerzalna, to ne mora
da znai da je po poreklu bioloka; postoje
kulturoloki faktori opte vrste koji proizvode takve razlike. N a primer, u najveem
broju kultura veina ena provodi velilci deo
ivota u odgajanju dece, pa ne moe ni da
uestvuje u lovu ili ratu. M ada se hipoteza
da bioloki faktori odreuju obrasce ponaanja kod mukaraca i ena ne moe u potpunosti odbaciti, skoro ceo period od jednog veka je proao, a da se nije uspelo u otkrivanju fiziolokog porekla takvog uticaja.
N e postoje dolcazi o postojanju mehanizma
lcoji bi povezao takve bioloke sile s kompleksnim drutvenim ponaanjem mukaraca i ena (Connell, 1987). Teorije koje tvrde
da se pojedinci ponaaju u skladu sa nelcom
vrstom uroene predispOzicije, zanemaruju
kljunu ulogu drutvene interakcije u oblikovanju ljudskog ponaanja.

Socijalizacija roda
Drugi put ka razumevanju porekla rodnih
razlika jeste prouavanje rodne socijalizacije, uenja rodnih uloga pom ou socijalnih
agensa. Takav pristup pravi razliku izmeu
biolokog pola i drutvenog roda - dete se
raa s polom , a razvija rod. Kroz kontakte s
raznovrsnim agensima socijalizacije, primarnim i sekundarnim, deca postepeno usvajaju drutvene norme i oekivanja lcoja se
smatraju karakteristinim za njihov pol.
Rodne razlike nisu bioloki predodreene,
one su kulturoloki produkovane. Prema
tom gleditu, rodne nejednakosti proistiu
iz socijalizacije razliitih uloga kod mukaraca i ena.
Pobornici teorija o rodnoj socijalizaciji
naroito su bili funkcionalisti, koji smatraju

ROD I SEKSUALNOST
da deaci i devojice ue polne ulogec i stiu muke i enske identitete - mukost i enskost - koje ih prate (vidi dalje, Funkcionalistiki pristupicc). U ovom procesu, deca se
rukovode pozitivnim i negativnim sankcijama, to jest silama koje se primenjuju u drutvu za nagraivanje ili spreavanje ponaanja. N a primer, deak moe biti pozitivno
sankcionisan u svom ponaanju (Kako si ti
hrabar deak!cc), ili biti prim alac negativne
sankcije (Deaci se ne igraju lutkamacc).
Ovakva pozitivna i negativna odreenja pomau deacima i devojicama da naue oekivane polne uloge i da im se povinuju.
Ukoliko pojedinac demonstrira rodno ponaanje koje ne odgovara njegovom, njenom biolokom polu - tj. ukoliko je rodno
ponaanje devijantno - objanjenje se moe
traiti u neadekvatnoj ili nepravilnoj socijalizaciji. Prema takvom funkcionalistikom
gleditu, agensi socijalizaje doprinose odranju drutvenog poretka nadgledajui pravilnu rodnu socijalizaciju novih generacija.
Ovakvo kruto tumaenje socijalizacije i
polnih uloga doivelo je kritiku sa nekoliko
strana. M nogi autori smatraju da socijalizacija roda nije proces koji se sam po sebi odvija bez tekoa; razliiti ,,agensicc, poput
porodice, kole i vi^njaka, mogu biti jedni s
drugima u koliziji. Osim toga, teorije o soijalizaciji ignoriu sposobnost pojedinca da
odbaci ili modifikuje drutvena oekivanja
koja okruuju polne uloge. Kako tvrdi Konel:
Agensi socijalizacijec ne mogu da proizvedu
mehanike efekte kod osobe u razvoju. Oni samo pozivaju dete da uzme uea u drutvenoj
praksi pod datim uslovima. Poziv moe da bude, i esto jeste, prisilan - praen je jakim pritiskom da se prihvati i ne spominje se bilo kakva alternativa... Pa ipak, deca odbijaju poziv,
tanije, poinju da vuku sopstvene poteze na
polju roda. Neka odbacuju heteroseksualnost... neka prihvataju meavinu mukih i en-

119

Ugiedati se na tatu - korisna igra koja moe predstavljati i formativni elemenat u rodnoj socijalizaciji deteta.
skih ele m e na ta , na primer, devojice insistiraju na bavijenju s p o r t o m u koli. N e k a d ec a suo a vaju se sa p r o c e p o m u s o p stv e n o m ivotu,
rec im o, dea ci koji se ob la e u ensku od e u
kad su sami kod kue. M o g u d a k on str uiu ivot u mati koji se razlikuje od n jihov og stvarn og ivo ta, to je, m o d a, najei od svih poteza. (C onn el i, 1 9 8 7 )

Vano je istai da Ijudska bia ne predstavljaju pasivne objekte ili poslune primaoce ,,program iranja roda, kako neki sociolozi tvrde. Ljudi su aktivni inioci koji stvaraju i modifikuju svoje uloge. M ada bi trebalo da smo skeptini u pogledu svakog generalnog usvajanja pristupa o polnim ulogama, nmoge studije pokazale su da, u izvesnoj meri, rodni identiteti jesu rezultat drutvenih uticaja.
Drutveni uticaji na rodni identitet
protiu kroz velik broj razliitih kanala; ak
i roditelii koji decu vaspitavaju na neseksi-

stiki nain smatraju da je teko boriti se s

postojeim obrascima uenja roda (Statham,
1986). Studije o interakciji izmeu deteta i
roditelja, na primer, pokazuju znatne razlike
u tretmanu deaka i devojica, ak i kad sami roditelji veruju da se ponaaju istovetno
prema deci oba pola. Igrake, slikovnice i
televizijske emisije s lcojima deca dolaze u
dodir po pravilu naglaavaju razlike izmeu
mukih i enskih osobina. M ada se situacija
unekoliko promenila, broj mukih likova u
veini knjiga za decu, bajki, televizijskih
emisija i filmova, po pravilu je vei od broja enskih likova. Muki likovi prikazani su
kao aktivniji i skloniji avanturama, dok su
enski likovi pasivni, posluni i orijentisani
prema kui (Weitzman et a i, 1972; Zammuner, 1987; Davies, 1991). Feministiki
autori pokazuju kako kulturni i medijski
proizvodi u reklamnim oglasima namenjenim najmlaoj publici otelotvoruju tradicionalne stavove prema rodu i prema onim cil-

Rodni identitet: dve teorije

Dve od vodeih teorije koje objanjavaju formiranje rodnih identiteta bave se
emocionalnom dinamikom izmeu dece
i njihovih staratelja. Prema ovakvim gleditima, rodne razlike nisu rezultat bioloke predispozicije, ve se formiraju
,,nesvesno u najranijem periodu ivota.

Frojdova teorija o razvoju roda

Moda najuticajnija - i najkontroverznija - teorija o javljanju rodnog identiteta,
jeste ona Sigmunda Frojda. Prema Frojdu, uenje rodnih razlika kod odojadi i
dece tie se prisustva, odnosno odsustva
penisa. Imam penis znai ,,Ja sam deak, dok ,,Ja sam devojica znai ,,Nemam penis". Frojd upozorava da ovde
nije re samo o anatomskim razlikama;
prisustvo ili odsustvo penisa simboliki
predstavlja mukost ili enskost.
U uzrastu od oko etiri ili pet godina,
kako tvrdi ova teorija, deak osea strah
od discipline i autonomije koje otac zahteva od njega i zamilja da otac eli da
mu ukloni penis. Delimino svesno, ali
najveim delom nesvesno, deak shvata
oca kao suparnika u svojoj Ijubavi prema majci. Suzbijanjem erotskih oseanja
prema majci i prihvatanjem oca kao superiornog bia, deak se identifikuje s
ocem i postaje svestan svog mukog
identiteta. Deak se odrie svoje Ijubavi
prema majci zbog nesvesnog straha da
e ga otac kastrirati. Devojice, s druge
strane, navodno pate od zavisti to nemaju penis, jer ne poseduju vidljiv organ po kojem se razlikuju deaci. Majka
gubi vrednost u oima devojice, jer ni
ona nema penis i nije u stanju da ga
stvori. Kada se devojica identifikuje sa

majkom, ona zauzima pokoran stav koji

je rezultat prihvatanja da je ,,na drugom
mestu po vrednosti.
Kad se zavri ova faza, dete je nauilo
da suzbija erotska oseanja. U periodu
izmeu, otprilike, pete godine i puberteta, kako smatra Frojd, seksualne aktivnosti privremeno se obustavljaju, sve
dok bioloke promene ponovo, na direktan nain, ne aktiviraju erotsku elju.
Period latentnosti, koji obuhvata nie i
srednje razrede osnovne kole, jeste vreme kad su drugovi, ili drugarice, istog
uzrasta i pola najvaniji u ivotu deteta.
Frojdova gledita izazvala su brojne
prigovore, naroito meu feministkinjama, ali i drugim autorima (Mitchell,
1973; Covvard, 1984). Prvo, ini se da
Frojd suvie poistoveuje rod sa sveu o
genitalijama. Drugo, njegova teorija zavisi od pretpostavke da je penis superiorniji u odnosu na vaginu, koja se tretira samo kao pomanjkanje mukog polnog organa. A zato ne bismo mogli
enske genitalije smatrati superiornijim
u odnosu na muke? Tree, Frojd smatra
da otac igra primarnu ulogu u nametanju discipline, mada je u mnogim kulturama uloga majke mnogo izraenija. etvrto, Frojd smatra da se uenje roda odvija najintenzivnije u uzrastu od etiri ili
pet godina. Mnogi kasniji autori naglaavaju vanost uenja u jo ranijem uzrastu, poevi od uzrasta odojeta.

Teorija^o razvoja roda

Nensi odorou
Mada su brojni autori koristili Frojdov
pristup prouavanju razvoja roda, oni su
ga obino modifikovali na vie naina.
9 !S B K K H S S 2a E S i^^

Primer takvog autora jeste Nensi odorou (1978, 1988). Ova autorka smatra da
uenje oseanja mukosti ili enskosti
proizlazi iz privrenosti koje dete osea
prema svojim roditeljima u ranom uzrastu. Ona mnogo vie od Frojda naglaava znaaj majke. Dete je emotivno vezano za majku jer ona lako vri odluujui
uticaj u ranom uzrastu. Ova vezanost
prekida se u odreenom periodu da bi
ustupila mesto odvojenom oseaju svoga ,,ja - od deteta se trai da postane samostalnije.
Nensi odorou smatra da se ovaj proces prekidanja vezanosti za majku odvija na razliit nain kod deaka i devojica. Devojice ostaju vezanije za majku u stanju su, na primer, da se i dalje maze i Ijube s njom i imitiraju njene postupke. Poto se veza s majkom ne raskida u potpunosti, devojica, a kasnije i
odrasla ena, razvija oseaj sebe koji je
povezaniji sa drugim Ijudima. Vea je
verovatnoa da e se njen identitet stopiti sa identitetom druge osobe, ili da e
zavisiti od njega; to se najpre dogaa sa
majinim, a kasnije sa mukarevim
identitetom. Prema miljenju Nensi odorou, ovo dovodi do stvaranja enskih
karakternih crta, kao to su osetljivost i
emocionalno saoseanje.
Deaci oseaj o sebi stiu preko radikalnijeg odbacivanja svoje prvobitne bliskosti s majkom, tako to mukou smatraju sve ono to nije enstveno. Oni ue
da ne budu ,,seka-Perse ili mamini sinovi. Kao rezultattoga, deaci su relativno
nesposobni da se zblie s drugima; oni
razvijaju vie analitiki pogled na svet, u
kome je naroit naglasak na uspehu, a
potiskuju sposobnost razumevanja sopstvenih oseanja, kao i oseanja drugih.
U izvesnoj meri, Nensi odorou obre

Frojdove glavne teze. Ona mukost, a ne

enskost, definie gubitkom stalne bliskosti s majkom. Muki identitet formira
se kroz odvajanje; zato mukarci kasnije
u ivotu nesvesno oseaju da im je identitet u opasnosti ukoliko ostvare blisku
emotivnu vezu sa drugima. ene, pak,
oseaju da odsustvo bliske veze s nekom
drugom osobom ugroava njihovo samopotovanje. Ovi obrasci ponavljaju se
iz generacije u generaciju zbog primarne uloge koju ene imaju u ranoj socijalizaciji dece. ene sebe iskazuju i definiu kroz odnose s drugima. Mukarci potiskuju te potrebe i usvajaju manipulativniji stav u odnosu na druge.
Rad N. odorou naiao je na razliite
vrste kritike. Dener Sajers, na primer,
smatra da N. odorou ne objanjava
borbu ena, pogotovo u dananje doba, da postanu autonomna, nezavisna
bia (Sayers, 1986). ene (i mukarci) su,
kako ona naglaava, kontradiktorniji
po svom psiholokom sklopu nego to
to teorija N. odorov tvrdi. enskost
moe da prikrije oseanja agresivnosti
ili tvrdoglavosti, koja se otkrivaju samo
posredno i samo u pojedinim situacijama (Brennan, 1988). N. odorou kritikovana je i zbog svoje suvie uske koncepcije porodice, koja je zasnovana na modelu bele porodice 'iz srednje klase. ta
se, na primer, deava u porodicama sa
jednim roditeljem u kojima se o deci
brine vie od jedne odrasle osobe?
Ove kritike ne uruavaju ideje N. odorou, koje su i dalje veoma znaajne.
Njene ideje nas u velikoj meri poduavaju o prirodi enskosti i pomau nam da
shvatimo poreklo onoga to se zove muka uzdranost - tekoa koju mukarci
imaju sa otkrivanjem sopstvenih oseanja drugima.

122

RO D I S E K S U A L N O S T

jevima i ambicijama lcoji se od deaka i devojica oekuju. Oigledno je da je rodna

socijalizacija veoma moan proces i da njene posledice mogu biti veoma uznemirujue. Kad im se rod jednom ,,dodeli , drutvo
od pojedinaca oekuje da se ponaaju kao
mukarci i ene . Upravo se u svakodnevnom ivotu ostvaruju i reprodukuju
ovakva oekivanja (Lorber 1994; Bourdieu
1990).

Drutvena konstrukcija roda i pola

Poslednjih godina, sve vei broj sociologa
kritikuje teorije o socijalizaciji i rodnim ulogama. Umesto da pol smatraju bioloki odreenim, a rod kulturoloki nauenim, oni
tvrde da i pol i rod treba smatrati drutveno
konstruisanim proizvodima. N e samo da je
rod iskljuivo drutveni proizvod koji nema
vrstu sutinu , nego i sam o ljudsko telo
podlee drutvenim silama koje ga na razliite naine oblikuju i menjaju. Svojim telima
moemo pridati znaenja koja dovode u pitanje ono to se obino smatra prirodnim .
Pojedinci mogu da biraju kako da konstruiu i rekonstruiu svoja tela na nain koji im
se dopada - mogu da rade gimnastiku, dre
dijetu, rade pirsing, obavljaju plastine operacije ili menjaju pol. Tehnologija zamagljuje granice naih fizikih tela. Stoga, kako se
tvrdi, ljudsko telo i biologija nisu dati , ve
su podloni linom izboru u razliitim drutvenim kontekstima.
Prema takvom gleditu, autori koji se bave istraivanjem rodnih uloga i njihovog
uenja preutno prihvataju da postoji bioloka zasnovanost rodnih razlika. Autori koji
zastupaju socijalizacijski pristup smatraju da
bioloke razlike izmeu polova predstavljaju okvir koji se kulturoloki razrauje u
samom drutvu. Za razliku od ovog gledita, teoretiari koji veruju u drutvenu konstrukciju pola i roda odbacuju svaku bioloku zasnovanost rodnih razlika. Oni smatra-

ROD I SEKSUALNOST

ju da se rodni identiteti stvaraju u odnosu

na percipirane polne razlike u drutvu i potpomau oblikovanje tih razlika. N a primer,
drutvo u kome se ideje mukosti karakteriu fizikom snagom i m ao stavovima,
podsticae mukarce da neguju specifian
imid svog tela i skup pravila ponaanja.
Drugim reima, rodni identiteti i polne razlike neodvojivo su isprepletane u telu svakog pojedinanog oveka (Connell, 1987; J.
Butler, 1999; Scott and M organ, 1993).

123

Prouavanje rodnih nejednakosti

Sociolozi definiu rodnu nejednakost
kao razliku u statusuf moi i prestiu izmeu mukaraca i ena u okviru grupaf
kolektiva i drutava. Kad se razmilja o
nejednakosti izmeu mukaraca i enaf
mogu se postaviti sledea pitanja: da li
ene i mukarci imaju jednak pristup
vanim drutvenim resursima - na primerf hranif novcuf moi i vremenu?

Drugo, da li ene i mukarci raspolau

istim mogunostima u ivotu? Da li se
uloge i aktivnosti ena i mukaraca slino vrednuju? Ovakva fundamentalna
pitanja o rodnim nejednakostima pojavljuju se u raznim delovima teksta
ove knjigef prilikom razmatranja vanih tema koje privlae interesovanje
sociologa.

ekonomije, politike, porodice, itd. U ovom

odeljku predstaviem o glavne teorijske pristupe u objanjavanju prirode rodne nejednakosti na nivou drutva, a rodnu nejednakost prouiem o u konkretnim kontekstima
i institucijama u ostalim delovima ove knjige (vidi okvir).

na obaveze olco domainstva i porodice, a

mukarci na rad izvan kue. N a osnovu
uporedne studije kultura vie od 200 drutava, M ardok zakljuuje da je podela rada na
osnovu pola prisutna u svim kulturama
(M urdock 1949). M ada nije rezultat biolokog program iranja , to ipak predstavlja
najloginiju osnovu za organizaciju drutva.
Talkot Parsons, vodei funkcionalistiki
mislilac, bavio se ulogom porodice u industrijskim drutvim a (Parsons and Bales,
1956). Poseban predmet njegovog interesovanja bila je socijalizacija dece. On je smatrao da stabilna porodica, uvek spremna da
prui podrku deci, predstavlja kljuc uspene socijalizacije. Prema Parsonsovom gleditu, porodica funkcionie uspenije ukoliko
postoji jasna podela rada na osnovu pola u
kojoj ene preuzimaju ekspresivne uloge,
brinu se za podizanje i bezbednost jdece i
pruaju im emocionalnu podrku. Mukarci, s druge strane, treba da preuzmu jnstrumentalne uloge - tj. da zarauju za ivot porodice. Zbog stresne prirode muke uloge,
ekspresivna uloga ene treba da ukljuuje i
pruanje stabilnosti i utehe mukarcu. Takva
komplementarna podela rada koja se zasniva na biolokim razlikama izmeu polova
garantuje slogu u porodici.
Drugi funkcionalistiki pristup odgajanju
dece jeste onaj Dona Boulbija (1953), koji

Stanovita o rodnoj nejednakosti

Videli smo da je rod drutveno proizvedert
pojam koji dodeljuje razliite drutvene uloge i identitete mukarcima i enama. Pa,
ipak, rodne razlike retko su neutralne - u
skoro svim drutvima, rod predstavlja znaajan oblik drutvenog raslojavanja. Rod je
odluujui faktor u strukturiranju vrsta mogunosti i ivotnih ansi koje se pruaju pojedincima i grupam a i vri jak uticaj na njihove uloge u okviru drutvenih institucija,
od porodice do drave. M ada uloge mukaraca i ena mogu da variraju od kulture do
kulture, ne postoji poznat primer drutva u
kojem su ene monije od mukaraca. Uloge
m ukaraca po pravilu se vie vrednuju i nagrauju od uloga ena: u skoro svakoj kulturi ene snose najvep odgovornost za podizanje potom stva i rad u kui, dok se mukarci tradicionalno brinu za zaradu i izdravanje porodice. Dominantna podela rada
izmeu polova dovela je do nejednakih pozicija mukaraca i ena u pogledu moi, prestia i bogatstva.
U prkos napretku koji su uinile ene u
zemljama irom sveta, rodne razlike i dalje
slue kao osnova za socijalne nejednakosti.
Istraivanje i prouavanje rodne nejednakosti postalo je centralno pitanje kojim se bave sociolozi. Razvijena su mnoga teorijska
stanovita kojima se tumai konstantna dominacija mukaraca nad enama - u oblasti

Funkcionalistiki pristupi
Kao to smo videli u poglavlju 1 (ta je sociologija? ), funkcionalisti shvataju drutvo
kao sistem m eusobno povezanih delova
koji, kad su u ravnotei, funkcioniu udrueno kako bi proizveli drutvenu solidarnost. Tako funkcionalistika gledita i stavovi inspirisani ovakvim pristupom rodu pokuavaju da pokau da rodne razlike doprinose stabilnosti i integraciji drutva. M ada
su takva gledita nekada imala veliki broj
pobornika, esto su kritikovana zbog zanemarivanja drutvenih tenzija za raun konsenzusa i zbog zastupanja konzervativnih
pogleda na drutveni svet.
Autori koji pripadaju koli miljenja o
prirodnim razlikama smatraju da je podela rada izmeu ena i mukaraca bioloki zasnovana. Zene i mukarci obavljaju one poslove koji su im bioloki najprimereniji. Tako
antropolog Dord M ardok smatra i praktinim i prikladnim da se ene koncentriu

je smatrao da je majka od sutinske vanosti

za primarnu socijalizaciju dece. Alco je majlca
odsutna ili ako se dete u ranom dobu odvoji
od majke - stanje koje se naziva materinska
deprivacija - postoji velilci rizilc da se dete
nee adekvatno socijalizovati. To moe da
dovede do ozbiljnih socijalnih i psiholokih
posledica u kasnijem ivotu, ukljuujui antisocijalno i psihopatsko ponaanje. Boulbi je
smatrao da se dobrobit i mentalno zdravlje
deteta najbolje ostvaruju putem bliskog, intimnog i kontinuiranog odnosa sa majkom.
On se slagao da se majka moe zameniti
supstitutom majkea, ali je smatrao da takav
susptitut treba takoe da bude ena - ime je
jasno stavio do znanja da materinsku uiogu
moe da odigra samo ena. Pojedini autori
koristili su Boulbijevu tezu o materinskoj deprivaciji za svoje tvrdnje da zaposlene majke
zanemaruju svoju decu.

Feministkinje su otro kritikovale tvrdnje o

biolokoj zasnovanosti podele rada izmeu
polova, smatrajui da ne postoji nita prirodno ili neizbeno kad je re o raspodeli
dunosti u drutvu. Zene nisu spreene nijednom svojom biolokom karakteristikom
da girade profesionalnu karijeru; pre bi se
relclo da se ljudska bia socijalizuju za uloge
koje se kulturoloki od njih oekuju.
Postoji itav niz dokaza kojima se teza o
materinskoj deprivaciji dovodi u pitanje prouavanja su pokazala da dete postie bolji uspeh u obrazovanju i linom razvoju ukoliko su oba roditelja zaposlena bar sa pola
radnog vremena van kue. Parsonsovo gledite o ,,ekspresivnim enskim ulogama doivelo je kritiku i od feministkinja i od strane
ostalih sociologa, koji smatraju da ovakvi stavovi podravaju dominaciju ena u domainstvu. Ne postoji osnova za stav da je ekspresivna ena neophodna za uspeno funkcionisanje porodice - naprotiv, to je uloga koja
se naglaava jer tako odgovara mukarcima.

Feministiki pokret doveo je do postavljanja itavog niza teorija koje pokuavaju da

objasne rodne nejednakosti i predloe naine za njihovo prevazilaenje. Feministike
teorije o rodnim nejednakostim a iznose meusobno sasvim protivurene stavove. Mada se svi feministiki autori bave nejednakom pozicijom ene u drutvu, njihova
objanjenja u znatnoj meri se razlikuju. Suprotstavljene kole feminizma objanjavaju
rodne nejednakosti itavim nizom duboko
ukorenjenih drutvenih procesa, kao to su
seksizam, patrijarhalnost, kapitalizam i rasizam. U sledeim odeljcima razmotriemo
argumente tri najvanija feministika gledita - liberalno, radikalno i glediste crnog feminizma.

Liberalni feminizam traga za objanjenjem

rodnih nejednakosti u drutvenim i kulturnim stavovima. Z a razliku od radikalnih feministkinja, liberalne feministkinje ne smatraju ensku subordinaciju delom veeg sistema ili strukture. Umesto toga, one ukazuju na veliki broj zasebnih inilaca koji doprinose nejednakosti izmeu ena 1 mukaraca.
N a primer, liberalne feministkinje bave se
prouavanjem seksizma i diskriminacije ena na radnom mestu, obrazovnim ustanovama i medijima. One svoju energiju usmeravaju na uspostavljanje i zatitu jednakih mogunosti za ene kroz zakonodavna i demokratska sredstva. Liberalne feministkinje
pruaju aktivnu podrku pravnim aktima
kao to su zakoni o jednakoj zaradi i o polnoj diskriminaciji. One smatraju da je za eliminaciju diskriminacije ena od sutinske
vanosti da jednakost bude propisana zakonom. Liberalne feministkinje pokuavaju da
kroz postojei sistem postepeno uvedu reforme. U tom pogledu one su umerenije u
svojim ciljevima i metodima od radikalnih

feministkinja, koje zahtevaju ruenje itavog

postojeeg sistema.
M ada su liberalne feministkinje pruile
veliki doprinos poboljanju poloaja ene u
prolom veku, kritiari ih optuuju da nisu
uspele da se izbore sa dubljim uzrocima rodne nejednakosti i da ne priznaju sistemsku
prirodu ugnjetavanja ene u drutvu. Bavei
se pojedinanim pitanjima koja ugroavaju
poloaj ene - seksizmom, diskriminacijom,
staklenim plafonom , nejednakom zaradom - liberalne feministkinje pruaju samo
delimiku sliku rodnih nejednakosti. Radikalne feministkinje optuuju liberalne feministkinje da podstiu ene na pasivno prihvatanje nejednakog drutva i njegovog takmiarskog karaktera.

U osnovi radikalnog feminizma stoji verovanje da su mukarci odgovorni za eksploataciju ena i da od toga imaju koristi. Analiza patrijarhata - sistematske dominacije mukaraca nad enama - centralno je pitanje
ove grane feminizma. Patrijarhat se smatra
univerzalnom pojavom koja je prisutna u
svim periodim a i kulturama. Radikalne feministkinje esto istiu porodicu kao jedan
od glavnih izvora ugnjetavanja ene u drutvu. One smatraju da mukarci eksploatiu
ene zahvaljujui besplatnom radu koji ene
obavljaju u kui. K ao grupacija, mukarci
enama odriu pravo na pristup pozicijama
moi i uticaja u drutvu.
Radikalne feministkinje razlikuju se po
svom tumaenju osnove patrijarhata, ali se
veina slae da ona podrazumeva prisvajanje enskog tela i seksualnosti u nekom vidu.
Sulamit Fajerstoun (1971), radikalna feministkinja iz ranog perioda ovog pokreta,
smatra da mukarci kontroliu ulogu ene u
reprodulcciji i odgajanju dece. Poto su ene
bioloki sposobne za raanje dece, one postaju materijalno zavisne od mukaraca u
pogiedu sredstava za ivot i zatite. Ova ,,bi-

oloka nejednakost drutveno je organizovana u nuklearnoj porodici. Autorka Fajerstoun koristi termin seksualna lclasa da bi
opisala poloaj ene u drutvu i smatra da je
emancipacija ena mogua samo lcroz ukidanje porodice i odnosa moi koji je karakteriu.
Ostale radikalne feministkinje ukazuju na
muko nasilje nad enama kao glavni uzrok
muke supremacije. Prema takvom gleditu,
nasilje u porodici, silovanje i seksualno uznemiravanje ine sastavni deo sistematskog
ugnjetavanja ena, a ne samo izolovane sluajeve sa sopstvenim psiholokim ili kriminalnim uzrocima. ak i svakodnevne interakcije - poput neverbalne komunikacije,
obrazaca sluanja i prekidanja razgovora,
kao i to kako se ena osea na javnom mestu - doprinose rodnoj nejednakosti. Osim
toga, kako tvrde, popularni stavovi o lepoti
i seksualnosti enama nameu mukarci kako bi proizveli odreeni tip enskosti. N a
primer, drutvene i kulturne norme koje naglaavaju vitko telo i nean, brian odnos
prem a mukarcima, pomau odranju enske subordinacije. O bjektifikacija ene
putem medija, mode i reklamnih oglasa,
pretvara ene u seksualne objekte ija je
glavna liloga da zadovolje i zabave mukarce.
Radikalne feministkinje ne veruju da se
ene mogu osloboditi seksualnog ugnjetavanja kroz reforme iii postepene promene.
Poto je patrijarhat sistemska pojava, kako
one smajtraju, rodna jednakost moe se postii iskljuivo ukidanjem patrijarhalnog poretka.
M nogi feministiki orijentisani teoretiari
esto koriste koncept patrijarhata za
objanjavanje rodne nejednakosti. Svojom
tvrdnjom da je lino isto to i politiko ,
radikalne feministkinje skrenule su panju
na mnoge meuzavisne dimenzije ugnjetavanja ena. Njihovo isticanje mukog nasilja
i objektifikacije ena dovelo je ovakva pitan-

126

ROD I SEK SU ALNOST

ROD I SEKSUALMOST

Silvija Volbi: razmatranje patrijarhata

Pojam patrijarhata zauzima centraino
mesto u mnogim feministikim interpretacijama rodne nejednakosti. Meutim,
kao analitiki instrument kritikovan je
to nije u stanju da tumai promene i raznolikost rodnih nejednakosti. Kritiari
smatraju da svakako ne moemo govoriti o jednom uniformnom i nepromenIjivom sistemu ugnjetavanja tokom ceiokupne istorije. Silvija Volbi je teoretiarka koja smatra da je pojam patrijarhata
od sustinske vanosti za analizu rodnih
nejednakosti. Meutim, ona je saglasna
sa mnogima koji ga kritikuju. U svojoj
knjizi Razmatranje patrijarhata (1990);
autorka prua nain za razumevanje patrijarhata koji je mnogo fleksibilniji od
prethodnih. Ovaj nain ostavlja prostora
za promene koje su se deavale u razliitim istorijskim periodima, kao i za razmatranje etnikih i klasnih razlika.
Za Volbijevu, patrijarhat predstavlja
sistem drutvenih struktura i praksi u
kojem mukarci dominiraju nad enama, ugnjetavaju ih i eksploatiu (1990:
20). Ona vidi patrijarhajt i kapitalizam
kao dva jasno odvojena sistema koja na
razliite naine meusobno deluju - po-

nekad harmonino, ponekad s tenzijama - u zavisnosti od istorijskih uslova.

Kapitalizam je, kako ona smatra, generalno profitirao iz patrijarhata kroz podelu rada na osnovu pola. Ali, u nekim
drugim istorijskim periodima, kapitalizam i patrijarhat u sukobu su jedan s
drugim. Na primer, u toku ratova, kad
ene u velikom broju postaju deo radne
snage, interesi kapitalizma i patrijarhata nisu usklaeni.
Volbijeva razlikuje est struktura kroz
koje deluje patrijarhat. Ona uoava da
je slabost ranih feministikih teorija bila njihova tendencija da se koncentriu
na jedan sutinski" uzrok ugnjetavanja
ena, kao to su muko nasilje ili uloga
ene u reprodukciji. Poto se Volbijeva
bavi dubinom i meusobnom povezanou rodnih nejednakosti, ona smatra
da se patrijarhat sastoji iz est struktura
koje su nezavisne, ali su u meusobnoj
interakciji.

ja u centar aktueiriih rasprava o enskoj

podreenosti u drustvu.
|
Radikalni feministiki stavovi izazvali
su, meutim, mnogo prigcA^ora. M oda se
najvaniji odnosi na pojam patrijarhata i
njegovu neadekvatnu upotrebu za generalno objanjenje ugnjetavanja ena. Radikalne feministkinje tvrde da je patrijarhat tokom istorije postojao u svakoj kulturi - da
je to univerzalna pojava. Kritiari, pak,
smatraju da takva koncepcija patrijarhata
ne ostavlja prostora za razmatranje kultur-

nih i istorijskih razliitosti. Ona takoe ignorie vaan uticaj koji klasa, rasa ili etnika pripadnost rnogu imati na ugnjetavanje
ena. Drugim reima, nije m ogue sagledavati patrijarhat kao univerzalnu pojavu; takav postupak ciovodi clo hiolokog redukcionizma - pripisivanja svih sloenosti rodnih nejednakosti jecinostavnoj razlici izmeu ena i m ukaraca.
N edavno je Silvija Volbi (vidi okvir)
izloiia vanu rekonceptualizaciju patrijarhata. Ova autorka smatra cla pojam patrijar-

8 Proizvodni odnosi u domainstvu Neplaeni rad ena, poput kunih poslova i odgajanja dece, prisvajaju njihovi
muevi (ili partneri).

s Piaeni rad ene su na tritu rada

iskljuene iz izvesnih tipova poslova,
siabije su plaene i predodreene za
obavljanje manje kvalifikovanih posiova.
a Patrijarhaina drava Pri odreivanju
svoje politike i prioriteta, drava je sistematski naklonjena patrijarhalnim
interesima.
H Muko nasiije Mada se muko nasilje
esto tretira kao skup individualnih
inova, ono ima svoj ustaljeni obrazac
i sistematinost. ene su po pravilu i
na standardan nain rtve ovakvog
nasilja. Drava uspeno podrava nasilje odbijanjem da intervenie, osim
u izuzetnim sluajevima.
8 Patrijarhalni odnosi u seksuainosti
Ovo se ogieda u prinudnoj heteroseksualnosti i dvostrukim seksualnim
standardima izmeu mukaraca i ena (u kojima se primenjuju razliita
,,praviia seksualnog ponaanja).
Patrijarhaine institucije kulture Razliite institucije - mediji, religija i obrazovanje - produkuju prezentacije ena,posmatrane patrijahalnim okom.
Takve prezentacije utiu na identitet
ena i propisuju prihvatljive standarde ponaanja i deiovanja.
hata i dalje ostaje vredan i koristan instrument, pod uslovom da se koristi na odreene naine.

Crrii feminizam
Da li se pomenute verzije feminizma mogu
podjednako primeniti na iskustva belih ena
i ena druge boje koe? M noge crne feministkinje i feministkinje iz zemalja u razvoju
tvrde da to nije mogue. One smatraju da
etnike podele meu enama nisu bile predmet razmatranja glavnih feministikih kola

127

Silvija Volbi raziikuje dva oblika patrijarhata. Privatni patrijarhat predstavlja

dominaciju nad enama koja se deava
u okviru domainstva od strane pojedinanog partrijarha. To je strategija
iskljuivanja, jer su ene u sutini spreene da uestvuju u javnom ivotu. Javni patrijarhat je, s druge strane, kolektivniji po svom obliku. ene imaju pristup javnim oblastima, kao to su politika i trite rada, ali ostaju odvojene od
bogatstva, moi i statusa.
Volbijeva priznaje da je, barem u Velikoj Britaniji, patrijarhat doiveo izvesne promene - po svom stepenu i obliku - od viktorijanskog doba do danas.
Ona uoava da smanjenje razlika u zaradama i bolji uslovi obrazovanja za ene pokazuju izmenjen opseg patrijarhata, ali ne i njegov konaan poraz.
Ako je nekada ugnjetavanje ena bilo,
uglavnom, prisutno u kui, sada je locirano u celokupnom drutvu - segregacija i subordinacija ena prisutni su u
celoj javnoj oblasti. Drugim reima, patrijarhat je promenio svoj oblik iz privatnog u javni. Kao to Silvija Volbi ironino kae: osloboene od kue, ene
sada imaju celo drutvo koje ih ugnjetava (1990).
miljenja, koje se prvenstveno bave problemima belkinja, uglavnom pripadnica srednje klase koje ive u industrijalizovanim
drutvima. Nije validno, kako smatraju, generaJizovati teorije o enskoj subordinaciji
na osnovu iskustva sam o jedne specifine
grupe ena. Stavie, problematina je i sama
ideja da postoji ,,jedinstveni oblik rodnog
ugnjetavanja koje sve ene podjednako doivljavaju.
Nezadovoljstvo postojeim oblicima feminizma dovelo je do pojave crnog femini-

128

ROD 1 SEKSUALNOST

RO D l S E K S U A L N O S T

zma koji se bavi konkretnim problemima sa

kojima se suoavaju crnkinje. U predgovoru
svojih memoara, amerika crna feministkinja Bel Huks kae:
Mnogi mislioci feministike orijentacije koji u
dananje vreme piu i govore o devojatvu, vole
da sugeriu da crne devojke imaju vee samopotovanje od belih. Cesto je mera ove razlike ta
da su crne devojke odlunije, da ee govore,
da izgledaju samouverenije. Ipak, u tradicionalnom, junjaki zasnovanom ivotu crnaca, od
devojaka se oduvek oekivalo, pa se i danas oekuje, da budu artikulisane i imaju dostojanstveno dranje. Nai roditelji i nastavnici uvek su
nam govorili da stojimo uspravno i govorimo jasno. Ovakav stav je trebalo da uzdigne nau rasu. Oni nisu nuno u vezi s izgradnjom enskog
samopotovanja. Devojka bez dlake na jeziku
moe i dalje imati oseanje manje vrednosti jer
joj koa nije dovoljno svetla ili kosa dovoljno
prava. Ovo su varijable koje beli istraivai esto
ne uzimaju u obzir kada mere samopotovanje
crnih ena arinom zasnovanim na vrednostima
koje donosi iskustvo belaca (Hooks, 1997).

Autori crnog feminizma istiu znaaj istorije - aspekte prolosti koji utiu na tekue
probleme s kojima se suoavaju crne ene.
Dela amerikih crnih feministkinja istiu
uticaj monog naslea ropstva, segregacije i
pokreta za ljudska prava na rodne nejednakosti u crnoj zajednici. One istiu da su rane crne sifraetkinje podravale kampanju
za prava ena, ali su shvatile da se pitanje rase ne moe ignorisati: crne ene bile su diskriminisane na osnovu rase i roda. Poslednjih godina crne ene nisu bile deo pokreta
za osloboenje ena delimino i zbog toga
to je ,,enskost odreivala njihov identitet
u mnogo manjoj meri od rase.
Huks smatra da teorijski okviri koje zagovaraju bele feministkinje - na primer,
stav da je porodica glavni oslonac patrijarhata - ne mogu da se primene na crne za-

jednice, u k ojim a p orod ica predstavlja

udarnu glavnu solidarnosti protiv rasizma.
D rugim reima, ugnjetavanje crnih ena
deava se na drugaijim lokacijam a u poreenju s belim enama.
Crne feministkinje, stoga, smatraju da se
ni od jedne teorije rodnih nejednakosti koja ne uzima u obzir rasizam ne moe oekivati da na adekvatan nain prui objanjenje za ugnjetavanje crnih ena. Klasne dimenzije predstavljaju jo jedan inilac koji
se ne moe zanemariti u sluaju mnogih crnih ena. Pojedine crne feministkinje smatraju da snaga teorije crnog feminizma lei
u razmatranju isprepletanih pitanja poput
rase, klase i roda. Crne ene su u viestruko
nepovoljnijem poloaju, kako kau, zbog
boje svoje koe, svog pola i svog klasnog
poloaja. K ad ovi inioci deluju udrueno,
m eusobno se potkrepljuju i intenziviraju
(Brewer, 1993).

enskost, mukost, i rodni odnosi

K ad se uzme u obzir zabrinutost feministkinja zbog enske subordinacije u drutvu,
ne iznenauje injenica da su se mnoga rana
istraivanja o rodu skoro iskljuivo bavila
enama i konceptom enskosti. M ukarci i
mukost su smatrani neim to se relativno
podrazumeva i to nije problematino. Bilo
je malo istraivanja o mukosti, o tome ta
znai biti mukarac, kao i o formiranju mukog identiteta. Sociolozi su se vie bavili
ugnjetavanjem ena od strane mukaraca i
njihovom ulogom u ouvanju patrijarhata.
O d lcraja osamdesetih godina dvadesetog
veka, meutim, vea panja posveuje se
kritikim prouavanjim a mukaraca i mukosti. Fundamentalne promene u ulozi ene i porodinim obrascima u industrijalizovanim drutvima izazvale su pitanja o prirodi mukosti i njenoj promenjenoj ulozi u
drutvu. Sta znai biti mukarac u kasnom
m odernom drutvu? Da li je mukost u kri-

zi? Kako se tradicionalna oekivanja i pritisci na mukarce transformiu u doba rapidnih promena?
Poslednjih godina sociolozi se sve vie interesuju za poziciju i iskustvo mukaraca u
okviru ireg poretka koji ih oblikuje. Ova
promena u sociologiji roda i seksualnosti
dovela je do novih istraivanja mukaraca i
mukosti pod optim okriljem rodnih odnosa, drutveno proizvedenih obrazaca interakcije izmeu ena i mukaraca. Sociolozi
pokuavaju da shvate kalco se formiraju muki identiteti i kakav uticaj na ponaanje mukaraca vre drutveno propisane uloge.

R. V. Konel: rodni poredak

U svojim delima Rod i mo (1987) i Mukoti (1995), R. V. Konel nudi jednu od najpotpunijih teorijskih postavki roda. Njegova gledita naroito su uticajna u sociologiji
jer je integrisao koncepte patrijarhata i mukosti u okviru teorije o rodnim odnosima.
Prema Konelu, mukost predstavlja odluujui element rodnog poretka i ne moe se
razumeti odvojeno od njega, ili od enskosti
koja je prati.
Konel se bavi pitanjem kako drutvena
mo u rukam a mukaraca stvara i podrava
rodnu nejednakost. On naglaava da empirijski dokazi o rodnoj nejednakosti ne predstavljaju tek bezoblinu hrpu podataka ,
ve otkrivaju osnovu organizovanog polja
ljudske delatnosti i drutvenih odnosa pomou kojih se ene dre u podreenom poloaju u odnosu na mukarce (1987). U zapadnim kapitalistikim drutvima, rodni odnosi jo uvek se definiu na osnovu patrijarhalne moi. O d individualnog pa sve do institucionalnog nivoa, postoje razliiti tipovi
mukosti i enskosti koji su okupljeni oko
centralne premise: dominacije mukaraca
nad enama.
Prema Konelu, rodni odnosi proizvod su
svakodnevnih interakcija i praksi. Delanja i

129

ponaanje prosenih ljudi u linom ivotu

direktno su povezani sa socijalnirn
aranmanima u drutvu. Ti aranmani reprodukuju se tokom ivota i iz generacije u
generaciju, ali su podlona i promenama.
Konel razlikuje tri aspekta drutva koji u
meusobnoj interakciji formiraju drutveni
rodni poredak, obrasce odnosa moi izmeu
mukosti i enskosti koji su prisutni u celom
drutvu. Prema Konelu, rad, mo i kateksis
(lini/seksualni odnosi) predstavljaju tri razliita, ali meusobno povezana dela drutva
koji zajedno deluju i menjaju se u zavisnosti
od meusobnih odnosa. Ta tri podruja predstavljaju glavna mesta na kojima se rodni
odnosi stvaraju i na koja su ogranieni. Rad se
odnosi na polnu podelu rada u kui (na primer, odravanje kue i odgajanje dece) i na tritu rada (segregacija u pogledu vrste poslova i nejednake zarade). M o deluje kroz drutvene odnose kao to su autoritet, nasilje i
ideologija u institucijama, dravi, vojsci i
domaem ivotu. Kateksis se tie dinamike u
okviru intimnih, emotivnih i linih odnosa,
ukljuujui brak, seksualnost i odgajanje dece.

Hegemonska
mukost
Sauesnika
mukost
Podreena
mukost

e
.5

i
j

Homoseksualna
mukost

Monije

Podreena
enskost

Naglaena
enskost
Rezistentna
enskost

Siabije

SLIKA 5.1 Rodna hijerarhija

130

RO I SEKSUALNOST

Roclni oclnosi, onako kako su odreeni u

okviru ove tri oblasti drutva, strukturiraju
se na cirutvenorn nivou u odreeni rodni
poredak. Konel koristi pojam rodni reim
da bi protumaio ulogu rodnih odnosa u
manjim okruenjima, kao to je konkretna
institucija. Tako, porodica, susedstvo ili drava imaju svoje sopstvene rodne reime.
Mairtin M ek an Gejl sproveo je vano istraivanje o formiranju mukosti u jednom od
takvih rodnih reima - u koli.

Rodna hijerarhija
Konel smatra da se mukost i enskost izraavaju na mnogo razliitih naina. N a nivou
drutva, ove suprotstavljene verzije ine hijerarhiju koja je zasnovana na istovetnoj
premisi - dominaciji mukaraca nad enama
(vidi sliku 5.1). U svojoj hijerarhiji Konel
koristi stilizovane idealne tipove mukosti
i enskosti. N a vrhu hijerarhije nalazi se he-

ROD I SEKSUALNOST

gemonska m ukost, koja dominira nad svim

drugim mukostima i enskostima u drutvu. Hegemonski se odnosi na pojam hegemonije - drutvene dominacije odreene
grupe koja se ostvaruje ne kroz upotrebu
brutalne sile, ve kroz kulturnu dinamiku
koja zalazi u privatni ivot i drutvene oblasti. Tako, mediji, obrazovanje i ideologija
mogu biti kanali kroz koje se uspostavlja hegemonija. Prema Konelu, hegemonska mukost prvenstveno se odnosi na heteroseksualnost i brak, ali i na autoritet, plaeni rad,
snagu i fiziku mo. Primeri mukaraca lcoji
otelotvoruju hegemonsku mukost jesu Silvester Stalone, Brus Vilis, Hem fri Bogart i
Zan-Klod van Dam.
M ada se hegem onska mukost smatra
idealnim oblikom mukosti, malo je mukaraca koji mogu da dosegnu ovaj ideal. Veliki broj mukaraca, meutim, jo uvek profitira iz dominantne pozicije hegemonske mu-

kosti u patrijarhalnom poretku. Konel ovo

naziva patrijarhalnom dividendom, a za one
koji profitiraju iz nje smatra da otelotvoruju
sauesniku mukost.
U odnosu subordinacije prema hegemonskoj mukosti stoji veliki broj podreenih
mukosti i enskosti. Meu podreenim mukostima najvanija je homoseksualna mukost. U rodnom poretku kojim dominira
hegemonska mukost, homoseksualac se tretira kao neto suprotno od pravog mukarca ; on ne dosee ideal hegemonske mukosti i esto otelotvoruje mnoge odbaene
osobine hegemonske mukosti. Homoseksualna mukost je igosana i rangirana na samom dnu rodne hijerarhije za mukarce.
Konel sm atra da se sve enskosti formiraju u poziciji subordinacije u odnosu na hegemonsku mukost. Jedan oblik enskosti naglaena enskost - predstavlja vaan komplementarni element hegemonske mukosti,
Ona je usmerena ka ostvarenju interesa i ispunjavanju elja mukaraca i karakteriu je
popustljivost, nenost i em patija . Kod
mladih ena ona se vezuje za seksualnu prijemivost, a kod starijih implicira majinstvo. Konel ukazuje na Merilin M onro istovremeno kao na arhetip i satiriara naglaene enskosti. On istie da predstave naglaene enskosti i dalje preovladavaju u medijima, reklamnim oglasima i marketinkim
kampanjama.
N a kraju, postoje subordinirane enskosti
koje odbacuju opisanu verziju naglaene enskosti. Meutim, najveim delom panja se
posveuje odranju naglaene enskosti kao
konvencionalne norme u drutvu, to znai
da ostalim vrstama podreenih enskosti koje se odupiru konvencijama nije dato pravo
glasa. Zene sa razvijenim nepodreenim
identitetima i nainom ivota ukljuuju feministkinje, lezbejke, usedelice, babice, vetice, prostitutke i manuelne radnice. Iskustva
ovih rezistentnih enskosti, meutim, uglavnom su sakrivene od istorije .

131

Promena rodnog poretka: krizni trendovi

M ada je Konel pruio jasno organizonanu
rodnu hijerarhiju, on odbacuje gledite da su
rodni odnosi nepromenljivi ili statini. Naprotiv, on smatra da su oni rezultat teku-ih
procesa, pa su stoga podloni prom.enama i
uticajima. Konel dinamiki tretira rodni poredak. Poto veruje da su pol i rod drutveno konstruisani, Konel smatra da ljudi mogu
da menjaju svoje rodne orijentacije. On smatra da to ne mora nuno da znai da ljudi
mogu da promene svoju seksualnost iz homoseksualnosti u heteroseksualnost, i obratno - mada se i to deava u pojedinim sluajevima - nego da se rodni identiteti neprestano
prilagoavaju. Zene koje su nekad pripadale
domenu naglaene enskosti mogti da postanu feministilci orijentisane, na primer.
Ova stalna mogunost promene omoguava
razbijanje obrazaca rodnih odnosa i ini ih
zavisnim od snage ljudskog delanja.
M ada pojedini sociolozi smatraju da zapadno drutvo doivljava krizu roda , Konel misli da se, jednostavno, nalazimo u vremenu u lcojem postoje jake tendencije ka
krizama. Ovakvi krizni trendovi javljaju se u
tri oblika. Prvo, postoji kriza institucionalizacije. Pod o^om pojavom Konel podrazumeva
da se instituje koje su tradicionalno podravale mo mukaraca - porodica i drava - postepeno uruavaju. Legitimnost muke dominacije nad enama slabi zbog zakonodavstva
koje sankcionie razvod, nasilje u kui i silovanje, i zbc|g ekonomskih pitanja poput oporezivanja i penzionisanja. Drugo, postoji kriza seksualnosti, u kojoj je hegemonska heteroseksualnost manje dominantna nego nekada. Jaanje enske seksualnosti i homoseksualnosti vri snaan pritisak na tradicionalnu
hegemonsku mukost. Konano, postoji i kriza formacije interesa. Konel smatra da se javljaju nove osnove drutvenih interesa lcoje
ugroavaju postojei rodni poredak. Prava
udatih ena, gej pokreti i jaanje antiseksi-

132

ROD I SEKSUALNOST

RO D I S E K S U A L N O S T

Mairtin Mek an Gejl: obrazovanje i formiranje mukosii l seksualnosti

Mek an Gejl sproveo je etnografsko istraivanje rodnog reima u jednoj dravnoj srednjoj koli u Britaniji - istraivanje o nainima na koje se rodni odnosi sprovode u ogranienom prostoru
jedne kole. Inspiriui se Konelovim radovima, Mek an Gejla je zanimalo na
koji nain kole aktivno kreiraju itav
raspon mukosti i enskosti meu uenicima. Mada su ga posebno interesovale heteroseksualne mukosti, istraivao je i iskustva grupe gej uenika. Rezuitati Mek an Gejlove studije, objavljeni u delu Formiranje mukaraca (1994),
pokazali su da je kola, sama po sebi>
ustanova sa strogo utvrenim rodnim i
heteroseksualnim obrascima. Preovladavajui ,,reim podstie stvaranje rodnih odnosa meu uenicima koji su istovetni sa irim rodnim poretkom - to jest,
u okviru kole mogue je prepoznati hi-

jerarhiju dominantnih mukosti i enskosti. Raznoliki drutveni uticaji, kao

to su disciplinski postupci, raspodela
nastavnih predmeta, interakcije izmeu
nastavnika i uenika i kolski nadzor,
zajedno doprinose formiranju heteroseksualnih mukosti.
Mek an Gejl razlikuje etiri tipa mukosti u kolskom okruenju. Mao
momke ini grupa belih deaka iji su
roditelji pripadnici radnike klase, koji
se opiru kolskim vlastima i pokazuju
prezir prema procesu uenja i odlinim
uenicima (vidi i poglavlje 16, Obrazovanje). Mek an Gejl zakljuuje da mao
momci prolaze kroz krizu mukosti",
poto manuelni i nekvalifikovani/polukvalifikovani poslovi, za koje su nekad
smatrali da e odrediti njihov budui
identitet, vie nisu dostupni. To takve
deake stavlja u psiholoku i praktinu

stikih stavova kod mukaraca predstavljaju

pretnju postojeem poretku.
Konel je miljenja da delanja pojedinaca i
grupacija mogu da dovedu do promene rodnog poretka. Krizni trendovi koji su ve prisutni u okviru postojeeg poretka mogu se
iskoristiti za potpuno ukidanje rodne nejednakosti (Connell, 1987, 1995).

kvog miljenja smatraju da se tradicionalna

shvatanja mukosti uruavaju pod uticajem
kombinacije faktora, od promena na tritu
rada do visokih stopa razvoda. Ako je nekada prosean mukarac uivao sigurnost na
tritu rada, u porodici i drutvu u celini,
njegova pozicija danas je ugroena mnotvom sila koje njega i njegovu ulogu u drutvu ine nesigurnim. U daljem tekstu razmotriemo neke sfere u kojima, dolazi do
promene mukih identiteta.

Transformacija mukosti
Konel je istakao nekoliko kriznih trendova
u okviru postojeeg rodnog poretka koji prete da ugroze stabilnost hegemonske mukosti. On nije usamljen u ispitivanju dubokih
promena koje utiu na mukarce u kasnim
modernim drutvima: mnogi autori veruju
da ekonomske i drutvene transformacije
izazivaju krizu mukosti. Zagovornici ta-

Nezaposlenost
Sara Vilot i Kristin Grifin bavile su se istraivanjem krize m ukosti u okviru grupacije dugorono nezaposlenih mukaraca iz
regiona Vest M idlends u Engleskoj.
Ispitanici njihovog istraivanja iveli su u
oblasti sa veoma visokom stopom nezapo-

dilemu u pogledu budunosti, koju im

je teko da shvate, a jo tee da ree.
Drugu grupu ine odlikai, koji svoju
budunost vide u profesionalnoj karijeri. Mao momci (i nastavnici) ovakve
deake stereotipno doivljavaju kao feminizirane trebere. S ovakvim pakosnim stereotipima odlikai izlaze na kraj
tako to ostaju uvereni da e im naporan rad i diploma obezbediti sigurnu
budunost. To ini osnovu njihovih mukih identiteta.
Treu grupu, nove preduzetnike, ine
uenici koji su naklonjeni novim predmetima u nastavnom programu, kao
to su raunarstvo i poslovne studije.
Mek an Gejl ih vidi kao decu nove
preduzetnike kulture koja je negovana u vreme vlade Margaret Taer. Za
ovakve deake, uspeno poloena matura relativno je beskorisna na tritu
rada i neupotrebljiva za instrumentalno
planiranje njihove budunosti.
slenosti i u uslovima ekonom skog i drutvenog siromatva. M nogi su sasvim izgubili
nadu da e ikada dobit stalno zaposlenje.
M eu ovim mukarcima iz radnike klase,
ideje mukosti biisko su povezivane sa
odlaskom od kue i donoenjem kui dovoljne zarade koja bi om oguila porodici ivot bez dravne socijalne pom oi. Dugorona nezaposlenost uruila je ove ideale kako u porodici kod kue, tako i kod drugih mukaraca u drutvenom okruenju,
poput lokalne kafane. Vilot i Grifin istiu,
meutim, da mada je uloga hranioca porodice ozbiljno dovedena u pitanje nezaposlenou, individualna oseanja nemoi ne
moraju nuno da se prenesu na ukupne odnose moi izmeu ena i mukaraca. Drugim reima, nisu postojale indikacije za
krizu m ukosti u celini, ve pre slabljenje

133

Pravi Englezi ine etvrtu grupu. Oni

su najproblematinija grupa u okviru
srednje klase, jer imaju ambivalentan
stav prema uenju, ali se smatraju arbitrima kulture, superiornim u odnosu
na bilo ta to njihovi nastavnici mogu
da im prue. Poto su usmereni na graenje karijere, mukost za prave Engleze podrazumeva pruanje lane slike
da bez napora postiu odlian uspeh u
koli.
U svom prouavanju homoseksualnih
uenika mukaraca, Mek an Gejl je otkrio da se jasno definisan skup heteroseksualnih normi - zasnovan na tradicionalnim odnosima i nuklearnoj porodici uzima zdravo za gotovo u svim diskusijama u razredu koje se tiu roda ili seksualnosti. To dovodi do ozbiljnih konfuzija i protivrenosti u formiranju roda i
seksualnih identiteta za mlade gej mukarce, koji se mogu istovremeno oseati da ih ostali ignoriu i kategoriu.
izvesnih elemenata tradicionalne mukosti
(Willott and Griffin, 1996).

Kriminal
Kriminal predstavlja jo jednu oblast u kojoj se osea kriza m ukosti . N a osnovu
jednog em pirijskog istraivanja nasilnog
ponaanja mladia u nekoliko gradova, Bitriks Kempbel sm atra da postoji veza izmeu takvog ponaanja i izmenjene uloge mukaraca u modernim drutvima (1993). U
prolosti su mladii, ak i u delovima grada
s visokom nivoom kriminaliteta, imali jasan
skup ciljeva kojima su tei.li u ivotu: da
nau legitiman posao i zarauju za ivot supruge i dece. M eutim , takva uloga mukog hran ioca p orod ice, kako sm atra
Kempbel, sada je izloena pritisku, pogotovo kod mlaih m ukaraca u siromanim

134

ROD I SEKSUALNOST

ROD I SEKSUALNOST

traju tako stabilnim kao ranije; umanjena je

uloga mukaraca u zajednici - u crkvi, politici i lokalnim udruenjima. Ona je otkrila da
je ameriko potroako drutvo izneverilo
mnoga oekivanja koja su mukarci imali od
ivota - oekivanja koja su im obeavali i za
lcoja su ih pripremali oevi iz prethodne generacije. Umesto toga, zakljuuje Faludijeva,
mukarci prolaze kroz dubolcu krizu u pogiedu sopstvene vrednosti i korisnosti u doba kad nemilosrdna potroaka kultura i sve
vea potronja uruavaju tradicionalne lojalnosti, obaveze i uloge.

Fortretisanje u medijima

Neni otac sa svojimtrojkama: nove rodne

uloge transformiu obrasce seksualnosti.
podrujima. Tamo gde nezaposlenost predstavlja jedinu budunost, ne.m oe se teiti
cilju da se postane onaj koji zarauje za ivot porodice. Osim toga, ene su postale
nezavisnije nego nekada i nije im potreban
mukarac da bi postigle status u irem okruenju. Rezultat toga je perm anentno pogoranje drustvenih prilika kakvo nalazimo u
siromanijim delovima dananjih gradova.
Studija Bitriks Kempbel u bliskoj je vezi sa
drugim sociolokim istraivanjima o siromatvu, kriminalu i gradovima.

Kriza znaenja?
U svom delu U kripcu: izdaja modernog
mukarca (1999), Suzan Faludi istrauje is'kustva amerikih mukaraca na kraju dvadesetog velca. Ona smatra da je savremene mukarce izalo drutvo u kojem rastua nezaposlenost, manje zarade, due radno vreme i
stalni strah od otputanja uruavaju bezbednu ulogu hranioca porodice koju su oni
nekada uivali. Meutim, m ukarm a ne
dolaze pretnje samo iz podruja rada, kalco
smatra Faludijeva. Njeno istraivanje pokazalo je da se brak i intimne veze vie ne sma-

Donatan Raderford (1988) prouavao je

promene u portretisanju mukosti u popularnoj kulturi, tampi, reklamnim oglasima i
modi. Raderford je uoio dve idealizovane
slike mukaraca koje oliavaju suprotne reakcije na izazove feminizma i promenjenu
ulogu ene. Prva je slika m ukarca osvetnika , koja odgovara shvatanju tradicionalne
mukosti. M ukarac osvetnik brani svoju
mukost i ast napadajui sve one koji predstavljaju izdajice mukosti - mukarce koji su om ekali ili postali ,,feminizirani . To
je podruje nasilnog ponovnog uspostavljanja tradicionalne mukosti] oliene u liku
Ramba koji uzvraa na svaku pretnju u elji
da povrati tradicionalni poredak.
M eutim , postoji i takozvani novi mukarac - lik koji je poeo sve ee da se pojavljuje u medijima i reklamnim kampanjama
osamdesetih godina dvadese^og veka. Raderford novog mukarca vidi kao nekog ko
iskazuje potisnutu mukost. Novi mukarac
pokazuje osetljivost u svom ponaanju prema enama, deci i sopstvenim emocionalnim potrebam a. On oinstvo ini otmenim,
prikazujui se kao jak ali i nean hranilac
porodice. N ovi mukarac se moe portretisati i kao seksualni objekat, slcoro isto kako
se ene konvencionalno prikazuju, dozvoljavajui tako da se izolcrene tipian proces ko-

ji je ene prikazivao kao objekte mukog

,,pogleda . Popularnost novog seksualizovanog, oseajnog mukarca moe se smatrati
pokuajem rekonstruisanja ideja mukosti,
to je reakcija na izazove feminizma.

Ljudska seksualnost
Ba kao to se transform iu tradicionalni
pojmovi roda, tako i ideje o seksualnosti
prolaze kroz dramatine promene. U toku
poslednjih nekoliko decenija, u zapadnim
zemljama iz korena se menjaju vani aspekti seksualnog ivota ljudi. U tradicionalnim
drutvima, seksualnost je bila usko povezana sa procesom reprodukcije; danas, to su
dve potpuno odvojene pojave. Seksualnost
je postala dimenzija ivota koju svaki pojedinac za sebe istrauje i oblikuje. Ako se
seksualnost nekada ,,definisala u lcategorijama heteroseksualnosti i monogam ije u
kontekstu branih odnosa, danas dolazi do
sve veeg prihvatanja raznolikih oblika seksualnog ponaanja i sklonosti u arolikim
kontekstima.
Ovaj odeljak bavie se istraivanjem varijacija ljudske seksualnosti i promena kroz
koje ona trenutno prolazi. Poeemo razmatranjern relativnog znaaja biolokih u odnosu na drutvene i kulturne uticaje na seksualno ponaanje ljudi - to je pitanje oko
kojeg ne postoji slaganje meu sociolozima.
Zatim emo razmotriti drutvene uticaje na
seksualno ponaanje, novije trendove u seksualnoj aktivnosti ljudi i promene u stavovima prema homoseksualnosti.

Biologija i seksualno ponaanje

Seksualnost se dugo smatrala vrlo linim pitanjem. Zato predstavlja izazovnu oblast za
socioloka prouavanja. D oskora je najvei
deo onoga to znamo o seksualnosti dolazio
od biologa, lekara i seksologa. Istraivai su
posmatrali i svet ivotinja u pokuaju da

135

bolje razumeju seksualno ponaanje ljudi.

Jasno je da postoji bioloka osnova seksualnosti, jer se anatomija enskog tela razlikuje od mukog. Postoji i bioloki imperativ
reprodukcije, inae bi ljudska vrsta izumrla.
Pojedini biolozi smatraju da postoji revolucionarno objanjenje za injenicu da su mukarci seksualno promiskuitetniji od ena.
Naim e, mikarci su bioloki skloni da oplouju to je mogue vie ena, dok ene ele
stabilne partnere da bi zatitile bioloko naslee koje prenose na svoju decu. Ovaj argument podravaju studije o seksualnom ponaanju ivotinja koje pokazuju da su mujaci obino promiskuitetniji od enki u okviru iste vrste.
Novije studije, meutim, pokazuju da
ensko neverstvo predstavlja dosta uobiajenu pojavu u ivotinjskom carstvu i da su
seksualne aktivnosti ivotinja mnogo kompleksnije nego to smo mislili. N ekada se
verovalo da se enke pare sa mujacima sa
najveim potencijalom za superiorno genetsko naslee njihovog potomstva. Meutim,
nedavna studija o enkama ptica osporila je
ovaj argument i pokazala da enke ptica
imaju jo jednog mujaka za parenje ne zbog
njegovih gena, ve to bi m ogao biti bolji roditelj i ponuditi bolju teritoriju za podizanje
mladih.
Zakljuci takvog istraiv^nja moraju se
uzeti s oprezom, pogotovo kad je re o njihovim implikacijama-po seksualno ponaanje ljudi. Postoji neto to jasno razlikuje ivotinje od ljudi. Seksualno ponaanje ljudi
ispunjeno je znaenjem - to jest, ljudi koriste i izraavaju svoju seksualnost na mnogo
razliitih naina. Z a ljude je seksualna alctivnost mnogo vie od biolokog. Ona je simbolika i odraava ono to jesmo i emocije
koje doivljavamo. Kao to emo videti,
seksualnost je isuvie sloena da bi se u celosti mogla pripisati biolokim uzrocima.
Ona se mora razumeti na osnovu drutvenih
znaenja koja joj ljudi pripisuju.

136

ROD I SEKSUALNOST

Drutveni uticaji na seksualno

ponaanje
U svim drutvima, veina ljudi je heteroseksualna - ima sklonost prema suprotnom polu zbog emotivnih veza i seksualnog uivanja. Heteroseksualnost je u svakom drutvu
osnova braka i porodice.
Pa ipak, postoji mnogo manjinskih seksualnih ukusa i sklonosti. Dudit Lorber
(1994) razlikuje ak deset razliitih seksualnih identiteta: heteroseksualna ena, heteroseksualni mukarac, ena lezbejka, homoseksualni mukarac, biseksualna ena, biseksualni mukarac, ena-travestit (ena koja se
redovno oblai kao mukarac), mukarac
travestit (mukarac koji se redovno oblai
kao ena), transseksualna ena (mukarac
koji je postao ena) i transseksualni mulcarac (ena koja je postala mukarac). Njihovo
seksualno ponaanje jo je raznolikije. Frojd
je ljudska bia nazivao polim orfno perverznim . Tim je hteo da kae da ljudska bia
karakterie itav niz seksualnih sklonosti
kojih se ne odriu ak ni onda kad se, u datom drutvu, one smatraju nemoralnim ili
protivzakonitim. Frojd je svoja istraivanja
zapoeo krajem devetnaestog veka, kada je
mnogo ljudi bilo uzdrano u pogledu seksa;
ipak, njegovi pacijenti pokazali su neverovatnu raznolikost seksualnih sklonosti.
Naveemo nekoliko moguih seksuaL
nih vrsta ponaanja. M ukarac ili ena mogu imati seksualne odnose sa enama, mukarcima, ili sa pripadnicim a oba pola. To
se moe deavati istovremeno s jednim, ali
i sa tri ili vie uesnika. Seks se moe upranjavati sa samim sobom (m asturbacija), ili
ni sa kim (celibat). N eko moe imati seksualne odnose sa transseksualcima ili ljudima
koji se oblae u muku/ensku odeu sam o
za vreme seksualnih odnosa; mogu koristiti pornografiju ili seksualna pom agala; mogu upranjavati sado-mazohizam (erotino
vezivanje ili zadavanje bola); mogu seksu-

ROD I SEKSUALNOST

alno optiti sa ivotinjama, i tako dalje

(Lorber, 1994).
U svim drutvim a postoje seksualne
norme koje odobravaju jednu vrstu ponaanja, a obeshrabruju ili osuuju druge. lanovi drutva ove norme usvajaju kroz socijalizaciju. U toku prethodnih nekoliko decenija, recimo, seksualne norme u zapadnim
kulturama povezivale su se sa idejama o romantinoj ijubavi i porodinim odnosima.
Takve se norme, meutim, razlikuju u razliitim kulturama. H om oseksualnost to dokazuje. Neke kulture su tolerisale ili aktivno
podsticale homoseksualnost u odreenim
kontekstima. M eu starim Grcima, na primer, ljubav prem a mukarcima idealizovana
je kao najvii oblik seksualne ljubavi.
I prihvaene vrste seksualnog ponaanja
razlikuju se od kulture do kulture, na osnovu ega zakljuujemo da seksualno ponaanje nije uroeno, nego se usvaja. Najire istraivanje sproveli su pre pedeset godina Klelan
Ford i Frenk Bi (Ford and Beach 1951), koji su razmatrali antropoloke podatke iz vie
od dve stotine drutava. Pronaene su izrazite varijacije onoga to se smatra prirodnim
seksualnim ponaanjem, kao i normi seksualne privlanosti. N a primer, u pojedinim
kulturama, duga predigra, koja moe da traje satima, smatra se poeljnom i ak neophodnom prethodnicom polnog ina; u drugim, predigra, praktino, ne postoji. U nekim drutvima, smatra se da previe esti
seksualni odnosi dovode do fizikog slabljenja iii bolesti. M eu narodima Junog
Pacifika, savete o poeljnosti uestalosti voenja ljubavi daju stariji stanovnici sela - koji smatraju da je i osobi sa sedom kosom dozvoljeno da seksualno opti svake noi!
U veini kultura, norme seksualne privlanosti (i za mukarce i za ene) odreuju se za ene na osnovu fizikog izgleda vie nego za mukarce, to je situacija koja se,
kako se ini, postepeno menja na Zapadu
jer sve vie ena postaje aktivno u sferam a

137

Tabela 5.1 Stavovi prema seksualnim odnosima, Velika Britanija, 1988 (u procentima)
Potpuno Delimino Ponekad Retko
Nije
Ostalo
pogreno pogreno pogreno pogreno pogreno

Ukupno

Mukarac i ena imaju

seksualne odnose pre
braka

12

10

58

100

Osoba u braku ima seksualne odnose sa nekim ko

nije njen brani partner

52

29

13

100

Mladi i devojka imaju

seksualne odnose pre 16.
godine

56

24

11

100

Seksualni odnosi izmeu

dvoje punoletnih osoba
istog pola

39

\2

11

23

100

Od Ijudi starosti od 18. godine navie traeno je da odgovore na pitanje da li smatraju da su

razliite vrste seksualnog ponaanja pogrene, na skali od pet odgovora, od uvek pogreno
do "riije pogreno"; "ostalo" ukljuuje one koji nisu odgovorili, one koji su odgovorili sa "ne
znam" i one koji su odgovorili sa "zavisi" ili "varira".
Izvor. British Social Attitudes Survey, National Centre for Social Research, FromSocial Trends,
30 (2000), str. 14. Crovvn copyright.
van kue. Karakteristike koje se smatraju
najvanijim za ensku lepotu, meutim, u
velikoj meri se razlikuju. N a savremenom
Z apadu, vitko, sitno telo predm et je divljenja, dok se u drugim kulturama najprivlanijim sm atra punakiji oblik (vidi poglavlje 6, Sociologija tela ). Ponekad se
grudi ne smatraju izvorom seksualnog stimulansa, dok se u nekim drutvima njima
pridaje veliki erotski znaaj. U nekim drutvima vaan je oblik lica, dok su u drugima
bitni oblik i boja oiju ili veliina i oblik nosa i usana.

Seksualnost u zapadnoj kulturi

Zapadne stavove prema seksualnom ponaanju ve skoro dve hiljade godina oblikuje
hrianstvo. M ada razliite hrianske sekte

i denominacije imaju drugaije stavove o

ispravnom odnosu prema seksualnosti u ivotu, dominantan stav hrianske crkve bio
je da je svaka vrsta seksualnog ponaanja
sumnjiva, osim one koja slui za reprodukciju. U pojedinim periodima, ovakvo gledite dovodilo je do ekstremne kreposti u drutvu kao celini. Ali, u nekim drugim periodima, mnogo ljudi ogluivalo se ili je reagovalo protiv uenja crkve, upranjavajui ponaanje (recimo, preljubu) koje je bilo zabranjeno od strane crkvenih vlasti. Ideja da
seksualno ispunjenje moe i treba traiti u
braku nije bila esta.
U devetnaestom veku, religiozna uverenja
o seksualnosti delimino su zamenjena medicinskim. Veina ranih radova o seksualnosti pisanih od strane lekara, meutim, zauzimala je isto tako stroge stavove kao i crkva.

138

ROD I SEKSU A LNO ST

ROD I SEK SU ALN O ST

Neki su smatrali da svaka vrsta seksualne

aktivnosti koja nije povezana sa reprodukcijom izaziva ozbiljne fizike posledice. Smatralo se da masturbacija izaziva slepilo, ludilo, srane bolesti i druga oboljenja, dok se
za oralni seks tvrdilo da izaziva rak. U viktorijansko doba, seksualna hipokrizija bila je
na svom vrhuncu. Smatraio se da moralne
ene nisu zainteresovane za seks, osim da po
dunosti udovolje svojim muevima. Meutim, u sve veim naseljima i gradovima prostitucija je cvetala i esto bila otvoreno tolerisana, dok su slobodne ene smatrane
potpuno razliitom kategorijom od svojih
potenih sestara.
M nogi mukarci iz viktorijanskog doba
koji su naizgled bili potovani i ugledni graani odani svojim suprugam a, redovno su
poseivali prostitutke ili imali ljubavnice.
Takvo ponaanje je tolerisano, dok su potene ene koje su imale ljubavnike smatrane skandaloznim i drutvo ih je igosalo
ukoliko bi njihovo ponaanje izaslo na videlo. Razliiti stavovi prem a seksualnoj aktivnosti mukaraca i ena formirali su dvostruke standarde koji su dugo opstajali i iji se
ostaci i danas primeuju.
U dananje vreme, tradicionalni stavovi
postoje uporedo sa liberalnijim gleditima o
seksualnosti koja su svoj snaan zamah doiveli ezdesetih godina dvadesetog veka. Pojedini ijudi, naroito oni pod uticajem hrianskog uenja, smatraju da je seks pre braka pogrean i generalno ne odobravaju sve
oblike seksualnog ponaanja osim heteroseksualne aktivnosti pod okriljem braka mada je danas opte prihvaemo da je seksualno uivanje poeljno i vano. Drugi,
pak, blagonaklono gledaju ili zduno odobravaju seks pre braka i imaju tolerantne
stavove o razliitim vrstama seksualnog ponaanja (vidi tabelu 5.1). Seksualni stavovi
nesumnjivo su postali tolerantniji u poslednjih trideset godina u veini zemalja na Zapadu. U filmovima i dramama prikazuju se

scene koje bi ranije bile smatrane u potpunosti neprihvatljivim, dok je pornografski

materijal dostupan veini odraslih ljudi,
ukoliko to ele.

Seksualno ponasanje: Kinsijeva studija

O javno ustanovljenim vrednostim a lcoje
se tiu seksualnosti m oem o da diskutujemo sa veom sigurnou nego o privatnom
ponaanju pojedinaca, jer priroda privatnog ponaanja u veini sluajeva nije dokum entovana. K ada je A lfred Kinsi zapoeo svoje istraivanje u SAD, etrdesetih i
pedesetih godina dvadesetog veka, to je
bilo prvo veliko istraivanje seksualnog
ponaanja. Kinsi i njegovi saradnici bili su
osuivani od strane religioznih organizacija, a njegov rad proglaen je nem oralnim u
tam pi i am erikom Kongresu. M eutim ,
Kinsi je nastavio sa istraivanjem i na kraju sakupio korpus od 1 8 .0 0 0 sluajeva
seksualnog ponaanja ljudi, to je predstavljalo dovoljno reprezentativan uzorak
za belu ameriku populaciju (Kinsey et al.y
1 9 4 8 ,1 9 5 3 ).
Rezultati Kinsijevog istraivanja delovali
su iznenaujue i okantno za m noge, jer
su otkrili velike razlike izmeu javnih oekivanja u pogledu seksualnog polnaanja
koja su u to vreme preovlaivala, s jedne, i
stvarnog seksualnog ponaanja Ijudi, s druge strane. Kinsi je otkrio da je skoro 70 posto m ukaraca poseivalo prostitutke, a 84
posto im alo je predbrano seksualno iskustvo. Ipak, u skladu sa dvostrukim scandardima, 4 0 posto m ukaraca oekivalo je da
njihove supruge budu device kad stupaju u
brak. Vie od 90 posto m ukaraca upranjavalo je m asturbaciju, a skoro 60 posto
neki oblik oralnog seksa. M eu enama,
oko 50 posto imalo je predbrano seksualno iskustvo, m ada veina sa buduim muevima. O ko 60 posto je m asturbiralo, a
isti procenat upranjavao je oralni kontakt
s genitalijama.

Jaz izmeu javno prihvaenih stavova i

stvarnog ponaanja koji su demonstrirali
Kinsijevi rezultati, verovatno je posebno dubok u tom konkretnom vremenskom periodu, neposredno nakon kraja Drugog svetlcog rata. Faza seksualnog osloboenja zapoela je znatno ranije, dvadesetih godina,
kada se veliki broj mladih oseao osloboen
od striktnih moralnih kodova koji su vladali ranijim generacijama. Seksualno ponaanje verovatno se u velilcoj meri promenilo, ali
o pitanjima koja se tiu seksualnosti nije se
vodila otvorena rasprava kao to se to danas
ini. Ljudi su krili da upranjavaju seksualne
aktivnosti koje su bile osuivane na nivou
drutva, ne znajui da su i drugi isto inili.
Period ezdesetih godina karalcterie vea
sloboda u otvorenom izraavanju seksualnih
stavova, to je vie u skladu sa stvarnim
ponaanjem.

Seksualno ponasanje nakon Kinsija

Sezdesetih godina dvadesetog veka, drutveni pokreti koji su doveli u pitanje postojei
poredak stvari, poput onih koji se povezuju
sa kontrakulturalnim ili hipi nainom i~
vota, razbili su i postojee seksualne norme.
Ovi pokreti propovedali su seksualnu slobodu, a otkrie pilula za kontracepciju za ene
om oguilo je odvajanje seksualnog uivanja
od reprodukcije. Zenske grupe su poele da
zahtevaju veu nezavisnost od mukih seksualnih vrednosti, odbacivanje dvostrukih
standarda i priznanje potrebe ena da postignu vee seksualno zadovoljenje u intimnim vezama.
D oskora je bilo teko precizno utvrditi u
kojoj se meri seksualno ponaanje promenilo od vremena kad je Kinsi sproveo svoje istraivanje. Krajem osam desetih godina,
Lilijan Rubin intervjuisala je 1000 Amerikanaca starosti izmeu trinaest i etrdeset
osam godina, kako bi pokuala da sazna
koje su se prom ene desile u seksualnom
ponaanju i stavovim a u toku prethodnih

139

trideset i vie godina. Prema njenim rezultatima, zaista su se dogodile znaajne promene. Sa seksualnim aktivnostima po pravilu se zapoinjalo u mlaem uzrastu nego
to je to bio sluaj sa prethodnim generacijam a; osim toga, seksualno ponaanje tinejdera bilo je isto tako raznoliko i sveobuhvatno kao i kod punoletnih osoba. Jo
uvek su postojali dvostruki standardi, ali
ne u tolikoj meri kao nekad. Jed n a od najvanijih prom ena bila je da su ene poele
da oekuju i aktivno trae, seksualno uivanje u intimnoj vezi. One su oekivale
prim anje a ne sam o pruanje seksualnog
zadovoljstva - to je pojava za koju Lilijan
Rubin sm atra da ima znaajne posledice po
oba pola.
Zene su seksualno slobodnije nego to su
nekada bile; meutim, zajedno sa ovom
prom enom , koju su mnogi mukarci sa blagonaklonou doekali, javila se i drskost
koju m nogi mukarci teko prihvataju.
M ukarci sa kojim a je Rubinova razgovarala esto su govorili da se oseaju nedoraslim , da se boje da nita nee uraditi kako treba , i da im je nem ogue da zadovolje ene u dananje vrem e (Rubin,
1990).
M ukarci se oseaju nedoraslim ? Z ar
ovo nije suprotno od onoga to svi oekujem o? U m odernom drutvu m ukarci i
dalje dom iniraju u veini oblasti i, uopte,
m nogo su nasilniji prfema enam a nego to
su one prem a njim a. Takvo nasiije u
sutini usm ereno na kontrolisanje i produenje subordinacije ena. Pa, ipak, veliki broj autora - kao to sm o videii u ovom
poglavlju - poinje da veruje da m ukost
predstavlja breme u istoj meri koliko i
prednost. M uka seksualnost, kako oni
tvrde, sada se vie sm atra prinudom nego
zadovoljstvom . K ad bi m ukarci prestali
da koriste seksualnost kao sredstvo kontrole, to bi ilo u prilog ne sam o enam a,
nego i njim a sam im a.

140

ROD 1 SEKSUA LNO ST

ROD I SEKSUALNOST

N o v a v e rn o st?
Tim istraivaa 1994. godine objavio je najsveobuhvatniju studiju o seksualnom ponaanju u svetu od vremena Kinsija, pod nazivom Drutvena organizacija seksualnosti:
seksualno ponaanje u SAD. N a iznenaenje
mnogih, rezultati ove studije pokazali su sutinski seksualni konzervativizam kod Amerikanaca. N a primer, 83 posto ispitanika
imalo je sam o jednog (ili nijednog) partnera
u prethodnoj godini, a meu ljudima u braku ta brojka dostie ak 96 posto. Vernost
branom partneru takoe je prilicno uobiajena: sam o 10 posto ena i manje od 25 posto mukaraca izjavilo je da je imalo vanbranu vezu u toku ivota. Prema rezultatima ove studije, Amerikanci u toku celog ivota imaju proseno sam o tri partnera. Uprkos naizgled neoekivanim rezultatim a,
ipak su se desile neke oigledne promene od
kojih se najznaajnija odnosi na progresivni
porast ljudi sa predbranim iskustvom, naroito meu enama. U stvari, vie od 95
posto Amerikanaca koji danas stupaju u
brak ve ima seksualno iskustvo (Lauman i
dr., 1994).
Istraivanja o seksualnom ponaanju teko je sprovesti. M i, jednostavno, ne znamo
da li ljudi ispitivaima govore pravu istinu o
svom seksualnom ivotu. Drutvena organizacija seksualnosti pokazuje da su Amerikanci manje skloni avanturama u seksualnom ivotu nego to su bili u vreme Kinsijevog istraivanja. M oe se desiti da Kinsijevi
rezultati nisu bili precizni. M oda je strah
od SIDE naveo ljude da ogranie svoje seksualne aktivnosti. Ili su, iz nekog razloga,
Ijudi danas vie skloni da kriju svoje seksualne aktivnosti. N e moemo u potpunosti
biti sigurni.
Validnost istraivanja o seksualnom ponaanju nedavno je bila tem a jedne intenzivne rasprave (Levontin, 1995). Kritiari
istraivanja koje sm o upravo razmatrali

141

tvrde da takve ankete ne donose pouzdane

podatke o seksualnom ponaanju. Naroito su dovedeni u pitanje odgovori starijih
ljudi. Prema rezultatim a istraivanja, 45
posto m ukaraca starosti izmeu osamdeset i osam deset pet godina izjavilo je da
upranjava seks sa svojom partnerkom .
Kritiari sm atraju da je to u tolikoj meri
oigledno netano da dovodi u sumnju rezultate ukupnog istraivanja. Istraivai su
se branili od ovakvih optubi, pri 'emu su
donekle imali podrku nekih specijalista za
prouavanje starijih ljudi, koji su optuili
kritiare da imaju negativne stereotipe o
starenju. Isticali su da je, prem a rezultatima jedne studije o starijim osobam a, 74
posto m ukaraca koji ive van institucija
bilo seksualno aktivno. Jed n a druga studija
pokazala je da veina m ukaraca u devedesetim godinam a starosti i dalje zadrava interesovanje za seks.

Homoseksualnost
H om oseksualnost, usmerenost seksualnih
aktivnosti ili oseanja prema pripadnicima
istog pola, postoji u svim kulturama. U pojedinim nezapadnim kulturama, jhomoseksualni odnosi prihvaeni su ili se,lak, podstiu meu odreenim grupam a. N arod Batak, na primer, sa severa Sumatre, dozvoljava homoseksualne odnose pre braka. Mladii naputaju roditeljski dom u pubertetu i
spavaju u kuama sa desetak ili vie starijih
mukaraca koji upuuju pridolicje u tajne
homoseksualnih aktivnosti. U mnogim drutvima, meutim, homoseksualnost nije tako otvoreno prihvaena. U zapadnom svetu,
na primer, homoseksualna osoba doivljava
se kao jedinka koja je oznaena u pogledu
njegovih, odnosno njenih seksualnih ukusa
od strane veine populacije.
U svojim prouavanjim a sekualnosti,
M iel Fuko je pokazao da pre osam naestog
veka naziv za homoseksualnu osobu skoro

da uopte nije ni postojao (Foucault, 1978).

Crkva i zakon osuivali su upranjavanje
sodom ije; u Engleskoj i nekoliko drugih
evropskih zemalja, sodom ija se kanjavala
smru. M eutim , sodom ija se nije definisala kao homoseksualni prestup. Ona se primenjivala na odnose izmeu mukaraca i
ena, m ukaraca i ivotinja, kao i izmeu
mukaraca meusobno. Termin homoseksualnost iskovan je ezdesetih godina devetnaestog veka, i otad se homoseksualne
osobe smatraju posebnom vrstom ljudi sa
odreenim
seksualnim
porem eajem
(Weeks, 1986). H om oseksualnost je postala
deo m edikalizovanog diskursa; o njoj se,
uz upotrebu klinikih termina, govorilo
kao o psihijatrijskom porem eaju ili perverziji, a ne kao o religioznom ,,grehu . Ho-

moseksualne osobe, zajedno sa ostalim devijantnim osobam a poput pedofila i travestita, kako se sm atralo, patile su od biolokog porem eaja koji je predstavljao pretnju po celo ispravno drutvo.
Smrtna kazna za neprirodni in ukinuta je u SAD nakon sticanja nezavisnosti, a u
evropskih zemljama krajem osamnaestog i
poetkom devetnaestog veka. M eutim, do
pre samo nekoliko decenija, homoseksualnost je predstavljala kriminalnu aktivnost u
praktino svim zapadnim zemljama. Pomeranje homoseksualnih osoba sa margina
drutva u opteprihvaene tokove jo nije
zavreno, ali je uinjen znatan napredak poslednjih godina. Ovde se moe uoiti nekoliko prelomnih dogaaja. Prvi je bio izlazak
iz tampe Kinsijevog izvetaja o seksualnom

142

ROD I SEKSUALNOST

ponaanju, koji je panju javnosti skrenuo

na uestalost homoseksualnosti u amerikom drutvu. Ova otkria predstavljala su
ok za mnoge ljude, ali su pom ogla uruavanju lanog verovanja da homoseksualci
predstavljaju malobrojnu grupu devijantnih
osoba sa psihikim poremeajem. Drugi kritini momenat desio se 1969. godine, na
Stounvolskim nemirima, brutalnoj epizodi
nasilja izmeu policije i njujorke gej zajednice. Dogaaj u Stounvolu oiveo je pokret
za osloboenje homoseksualaca, ne samo u
SAD, nego i u drugim zemljama. Konano,
pojava epidemije SIDE poetkom osamdesetih godina dvadesetog veka predstavljala
je kljuni dogaaj u skoranjoj istoriji homoseksualnosti. Dok je na jednoj strani sida
bila razorna za homoseksualce, zbog veiikog
broja pojedinaca koji su se zarazili i umrli,
ona je, s druge strane, ojaala gej zajednicu
i uinila da homoseksualnost postane predmet otvorene rasprave u drutvu.
Poslednjih godina, stav prema homoseksualcima je ublaen u mnogim zapadnim
zemljama, a afirmativne slike gej veza postale su uobiajene u medijima i tampi.

Homoseksualnost u zapadnoj kulturi

Kenet Plamer u svojoj klasinoj studiji razlikuje etiri tipa homoseksualnosti u modernoj zapadnoj kulturi. Usputna homoseksualnost odnosi se na prolazni homoseksualni susret koja nema znatan uticaj na ukupni seksualni ivot neke osobe. Primer za to
su zajedniko deako m asturbiranje.
Situaci-one aktivnosti odnose se na situaciju u kojoj se homoseksualni inovi redovno
upranjavaju, ali ne postaju glavna sklonost
pojedinca. U okruenjima kao to su zatvori ili kasarne, gde mukarci ive bez ena,
homoseksualno ponaanje ovakve vrste esta je pojava i pre se sm atra zamenom za
heteroseksualno ponaanje nego trajnim
opredeljenjem.

ROD I 5EKSUALNOST

Personalizovana homoseksualnost odnosi se na pojedince koji preferiraju homoseksualne aktivnosti, ali su izolovani od
grupa u kojim a se ovakvo ponaanje lako
prihvata. Takva hom oseksualnost predstavlja tajnu aktivnost koja se skriva od prijatelja i kolega. H om oseksualnost kao nacin
ivota odnosi se na pojedince koji su se
,,otkrili i veze sa drugim osobam a slinih
seksualnih ukusa uinili kljunim delom
svog ivota. Takvi ljudi obino su pripadnici gej subkulture, u kojoj hom oseksualne
aktivnosti predstavljaju deo odreenog naina ivota (Plummer, 1975). Zajednice
ovakve vrste esto pruaju m ogunost kolektivne politike akcije za prava i interese
hom oseksualaca.
Broj ljudi (i mukaraca i ena) koji je imao
homoseksualna iskustva ili je iskusio snanu
sklonost ka homoseksualnosti, verovatno je
mnogo vei nego broj onih koji otvoreno vode gej nain ivota. Stepen u kojem je homoseksualnost prisutna u zapadnim kulturama,
postao je najpre poznat objavljivanjem istraivanja Alfreda Kinsija. Prema njegovim otkriima, samo polovina amerikih mukaraca u potpunosti je heteroseksualna, sudei
po njihovim seksualnim aktivnostima i sklonostima u pubertetu. Iz Kinsijevog uzorka, 8
posto je onih koji su upranjavali iskljuivo
homoseksualne odnose u periodu od tri i vie godina. Sledeih 10 posto upranjavalo je,
vie ili manje, redovno homoseksualne i heteroseksualne aktivnosti. Meutim, Kinslijevo najvee otkrie bilo je da je 37 posto mukaraca da je imalo bar jedno homoseksualno iskustvo do nivoa orgazma. Dodatnih 13
posto osealo je homoseksualnu elju, ali nije preduzelo nita da je ostvari.
Kinsijevo istraivanje pokazalo je da je
stopa homoseksualnosti meu enama mnogo manja. O ko 2 posto ena bilo je iskljuivo homoseksualno. H om oseksualna iskustva imalo je 13 posto ena, dok je 15 posto
priznalo da je osealo homoseksualnu elju

koja nije ostvarena. Kinsi je sa svojim kolegama bio zapanjen nivoom seksualnosti koji je pokazala njihova studija, pa su rezultati
ponovo proveravani uz pom o razliitih
metoda, ali su zakljuci ostali isti (Kinsey et
aU 1^48, 1953).
Rezultati prezentovani u Drutvenoj organizaciji seksualnosti dovode u pitanje rezultate Kinsijeve studije o tolikoj prisutnosti
homoseksualnosti. Za razliku od Kinslijevih
37 posto, ova studija otkriva da je sam o 9
posto m ukaraca imalo homoseksualni odnos do nivoa orgazm a, sam o je 8 posto osetilo homoseksualnu elju (u poreenju sa 13
posto), a manje od 3 posto izjavilo je da je
imalo seksualni odnos sa mukarcem u protekloj godini.
Kako su potvrdili autori ove studije, igosanje homoseksualnosti u drutvu verovatno
je doprinelo da se ispitanici ne izjanjavaju
otvoreno o hom oseksualnom ponaanju.
Kao to je istakao jedan kritiar, ni sluajni
uzorak korien u studiji nije uspeo da prikae geografsku koncentraciju homoseksualaca u velikim gradovima, u kojima oni ine
skoro 10 posto ukupnog stanovnitva (Laumann et al.y 1994).

Lezbejstvo
M uka homoseksualnost generalno izaziva
veu panju nego lezbejstvo - homoseksualna privrenost ili aktivnost meu enama.
Lezbejske grupe mnogo su bolje organizovane od mukih gej subkultura i ukljuuju
manji broj usputnih odnosa. U kampanjama
za prava homoseksualaca, grupe lezbejskih
aktivistkinja esto se tretiraju kao da se njihovi interesi poklapaju sa interesima mukih
organizacija. Meutim, mada pOnekad postoji bliska saradnja izmeu mukih grupa i
lezbejki, postoje i razlike, naroito ako se lezbejke aktivno bave feministikim aktivnostima. Pojedine lezbejke smatraju da pokreti
za osloboenje homoseksualaca zastupaju
interese mukaraca, dok se liberalne i radi-

143

kalne feministkinje iskljuivo bave problemiina heteroseksualne ene, pripadnice srednje

klase. Tako se pojavila specifina vrsta lezbejskog feminizma koja zastupa irenje
enskih vrednosti i dovodi u pitanje muku, heteroseksualnu pravovernost. M noge
gej ene smatraju lezbejstvo manje selcsualnom orijentacijom, a vie odanou i solidarnou sa drugim enama - u politikom, drutvenom i linom smislu (Seidman, 1997).

Stavovi prema homoseksualnosti

Netolerantni stavovi prem a homoseksualnosti u tolikoj meri su bili istaknuti u prolosti da su tek u poslednjih nekoliko godina razbijeni neki mitovi koji okruuju ovo
pitanje. H om oseksualnost nije bolest i ne
sme se povezivati ni sa kakvim oblikom psihijatrijskog porem eaja. H om oseksualni
mukarci nisu ogranieni na bilo koji sektor
profesija, kao to su frizeri, unutranji dekorateri ili umetnici. Poput termina rasizam i
seksizam, i heteroseksizam se odnosi na
proces kojim se vri kategorizacija i diskriminacija neheteroseksualnih osoba na osnovu njihove seksualne orijentacije. H om ofobija se odnosi na izraayanje straha ili prezira prema homoseksualn|im pojedincima.
M ada je homoseksualnost sve vie prihvaena, i heteroseksizam i homofobija ostaju
duboko ukorenjeni u mnogim oblastima zapadnog drutva; antagonizam prema homoseksualcima i dalje opstaje kao deo emotivnih stavova mnogih ljujdi. Primeri nasilnih
napada ili ubistava homoseksualaca i dalje
su suvie esti. Z ato mnoge homoseksualne
grupe sprovode aktivne kampanje za klasifilcaciju antihomoseksualnih inova kao zloine iz mrnje .
Neke vrste ponaanja mukih homoseksualaca mogu se smatrati pokuajima da se izmeni uobiajeno povezivanje mukosti i moi - to je sam o jedan od razloga zato ih heteroseksualna zajednica smatra toliko opa-

144

ROD I SEKSUALNOST

ROD I SEKSUALNOST

snim. Gej mukarci nastoje da odbace sliku

feminiziranosti koja se sa njima obino povezuje, i pokuavaju da se od nje distanciraju
na dva naina. Prvi je, kroz negovanje prekomerne feminiziranosti - ,,kemp mukosti
koja parodira stereotipe. Drugi - kroz negovanje m ao imida. N i ovakvo ponaanje
ne predstavlja konvencionalnu sliku mukosti; mukarci odeveni lcao motociklisti ili kauboji opet parodiraju mukost, tako to je
preterano naglaavaju (Bertelson, 1986).
Pojedini sociolozi bavili su se istraivanjem uticaja epidemije SIDE na popularne
stavove o homoseksualnosti. Oni smatraju
da je epidemija dovela u pitanje neke od
glavnih ideolokih osnova heteroseksualne
mukosti. Seksualnost i seksualno ponaanje, na primer, postali su teme javne rasprave, od kampanja za siguran seks koje sponzorie vlada, do medijskog izvetavanja o irenju epidemije. Epidemija je predstavljala
pretnju legitimnosti tradicionalnih ideja o
moralu tako to je panja javnosti skrenuta
na sveprisutnost predbranog seksa, vanbranih veza i neheteroseksualnih odnosa u
drutvu. Ali, najvie od svega, zbog vee panje koja se posveuje homoseksualcima,
epidemija side dovela je u pitanje univerzalnost heteroseksualnosti i pokazala da
postoje alternativne tradicionalnoj nuklearnoj porodici (Redman, 1996). Reakcije su,
meutim, povremeno poprimale histerian i
paranoidan oblik. Homoseksualci su prikazivani kao devijantna pretnja m oralnoj
blagostanju norm alnog drutva . Da bi se
ouvala heteroseksualna m ukost kao
norm a , neophodno je marginalizovati i
oklevetati ono to se opaa kao ta pretnja
(Rutherford and Chapman, 1988).

Kampanja za zakonska prava

i priznavanje
H om oseksualnost je na m nogo naina
normalizovana - postala je prihvaeniji deo

drutva u svakodnevnom ivotu. Kada je Juna Afrilca usvojila novi ustav 1996. godine,
postala je jedna od samo nekoliko zemalja
na svetu u kojima su prava homoseksualaca
zagarantovana ustavom. N ekoliko evropskih zemalja, meu kojima i Danslca, Norveka i Svedska, sada dozvoljavaju homoseksualnim partnerima da stupaju u graanski
brak i polau pravo na skoro sve prerogative braka. Gradske i lokalne vlasti u Holandiji, Francuskoj i Belgiji takoe poinju da
priznaju homoseksualne veze. Amerike drave Havaji i Vermont donele su zakon o legalizovanju homoseksualnih veza i graanskih udruenja (homoseksualni partneri s
branim pravima i obavezama). Nedavno
donet zakon u Velikoj Britaniji omoguava
da se homoseksualni par u stabilnoj vezi
moe definisati kao porodica - to je odluka
s velikim implikacijama po prava nasleivanja i roditeljski status.
Sve vie gej aktivista zahteva da se izvri
legalizacija homoseksualnih brakova. Zato
im je to toliko vano kad se zna da brak gubi znaaj i meu heteroseksualnim parovima? Vano im je jer ele da imaju isti status,
prava i obaveze kao i bilo lco drugi. U dananje vreme brak iznad svega predstavlja
emotivnu vezu, ali, s obzirom da je priznat
od strane drave, brak ima utvrene zakonske implikacije. On partnerima daje pravo
da donose kljune odluke medicinskog karaktera u sluaju bolesti partnera, pravo na
nasleivanje, i pravo da dele penziju i ostale ekonomske beneficije. Cerem onija obavezivanja - nezakonski brakovi - koja je postala popularna ne sam o meu homoseksualcima, ve i meu heteroseksualnim osobama - ne prua ista prava i obaveze. S druge
straiie, pak, to je razlog to mnogi heteroseksualni parovi u dananje vreme odluuju
da, ili odloe brak, ili uopte u njega ne stupaju.
Protivnici homoseksualnog braka, ili ga
osuuju, ili ga smatraju ispraznim ili nepri-

rodnim. Oni smatraju da se kroz takav brak

vri legalizacija seksualne orijentacije koju
bi drava po svaku cenu trebalo da spreava. U Americi postoje grupe koje vre pritisak na homoseksualce da promene svoje ponaanje i stupe u brak sa osobom suprotnog
pola. Neki jo uvek homoseksualnost smatraju perverzijom i estoko se protive bilo
kakvirn odredbam a koje bi je legalizovale.
Pa, ipak, veina gej ljudi sam o eli da ili
drugi vide kao normalne. Oni istiu da je
homoseksualcima, kao i svim drugim ljudima, potrebna ekonom ska i emocionalna sigurnost. U svojoj knjizi Praktino normalni
(1995), Endrju Saliven estoko zagovara vrline homoseksualnog braka. Kao homoseksualac i katolik, Saliven je proao kroz agoniju nastojei da nekako pomiri svoja religiozna uverenja sa svojom seksualnou. On
smatra da je homoseksualnost bar delimino, uroena - to nije neto to se jednostavno bira . Traiti od nekog da se odrekne
homoseksualnosti isto je to i traiti da se
odrekne pruanja i primanja ljubavi. Ta ljubav u stanju je da se iskazuje u braku. Ukoliko ne elimo da homoseksualci postanu
otuena i izoptena manjina, zakljuuje Saliven, gej brakovi moraju da se legalizuju.

Prostitucija
Prostitucija se moe definisati kao pruanje
seksualnih usluga za novac. Re prostitutka ula je u svakodnevnu upotrebu krajem
osam naestog veka. U starom i srednjem veku, seksualne usluge za novac pruale su
kurtizane, konkubine (izdravane ljubavnice) ili ropkinje. Kurtizane i konkubine esto
su zauzimale visoke pozicije ii tradicionalnim drutvima.
Kljuna dimenzija moderne prostitucije
odnosi se na injenicu da ene i njihovi klijenti ne poznaju jedni druge. M ada mukarci mogu postati redovne m uterije , inicijalni odnos se ne uspostavlja na bazi linog

145

poznanstva. U prolosti ovo nije bilo ba

tako. Prostitucija se direktno povezuje sa
slom om malih zajednica, izgradnjom bezlinih gradskih podruja i komercijalizacijom
drutvenih odnosa. U malim tradicionalnim
zajednicama, seksualne odnose kontrolisala
je njihova vidljivost. U novostvorenim urbanim podrujim a, lako su se uspostavljali
anonimniji drutveni kontakti.

Prostitucija danas
U Velikoj Britaniji danas prostitutke, uglavnom, dolaze iz siromanijih porodica, kao
to je to bilo i u prolosti, ali im se pridruuje i znatan broj ena pripadnica srednje
klae. Sve vea stopa razvoda navela je osiromaene, razvedene ene da se odaju prostituciji. Osim toga, neke ene koje nisu bile u stanju da se nakon diplomiranja zaposle, sada rade u salonim a za masau ili kao
kolgerle, dok istovremeno trae neki prikladniji posao.
Pol D. Goldstin je izvrio kiasifikaciju
prostitutki na osnovu profesionalne posveenosti i profesionalnog konteksta. Posveenost se odnosi na uestalost s kojom se ena
bavi prostitucijom. M noge ene bave se prostitucijom samo privriemeno, prodajui svoje telo nekoliko puta pre nego to potpuno,
ili na due, prestanu da se prostituiu. Po~
vremene prostitutke jesu one koje dosta esto, ali neredovno, primaju novac za seks
kao dopunu prihodima iz drugih izvora.
Ostale ene stalno se! bave prostitucijom i
ona im predstavlja jejdini prihod. Profesionalni kontekst odnosi se na tip radne sredine i proces interakcije u koji ena stupa.
,,Uliarke obavljaju posao na ulici. Kolgerle pronalaze klijente preko telefona, tako to mukarci dolaze u njihovu kuu ili
one odlaze njima. Kune prostitutke jesu
ene koje rade u privatnom klubu ili bordelu. Prostitutka iz salona za masau prua
seksualne usluge na mestu koje, navodno, u

RO 1 SEKSUALNOST

skladu sa zakonom, nudi sam o masau i

ostale zdravstvene usluge.
M noge ene bave se i trampom (prodaju
telo za robu ili razne usiuge, umesto za novac). Veina kolgerli koje je prouavao
Goldstin redovno su upranjavale seksualnu
trampu - seks u zamenu za televizor, popravku automobila ili elektrinih aparata,
odeu, i pravne ili stomatoloke usluge
(Goldstein, 1979).
Rezolucija Ujedinjenih nacija doneta
1951. godine, osuuje one koji organizuju
prostituciju ili profitiraju iz aktivnosti prostitutki, ali prostituciju kao takvu ne zabranjuje. Ukupno pedeset tri drave formalno su
prihvatile ovu rezoluciju, mada se njihovo
zakonodavstvo, u pogiedu prostitucije, u
znatnoj meri razlikuje (vidi okvir). U nekim
zemljama prostitucija je zabranjena zakonom. U drugim, recimo u Velikoj Britaniji,
zabranjene su samo pojedine vrste, na primer, prostituisanje na ulicama ili deja prostitucija. Pojedine nacionalne ili lokalne vlade daju dozvole za otvaranje zvanino priznatih bordela ili seks salona - kao to su
Eros centriM u Nemakoj ili javne kue u
Amsterdamu. Oktobra 1999, holandska vlada pretvorila je prostituciju u zvaninu profesiju za, kako se procenjuje, 30.000 ejna
koje su zaposlene u industriji seksa. Sva mesta gde se prodaje seks sada su zakonski regulisana, imaju urednu dozvolu za rad i prolaze kroz inspekciju lokalnih vlasti. U samo
nekoliko zemalja dozvoljena je muka prostitucija.
i
Zalconi protiv prostitucije retko kanjavaju kiijente. One koji kupuju seksualne usluge ne hapse niti krivino gone, a u sudskom
procesu omogueno im je da ne otkrivaju
svoj identitet. Postoji mnogo manje studija o
klijentima nego to ih ima o prodavaicama
seksa, pa e se retko desiti da se klijenti smatraju psihiki poremeinim - kao to se obino smatra ili implicira za prostitutke. Ovaj
nesklad u obimu istraivanja zasigurno po-

kazuje nekritiko prihvatanje ortodoksnih

stereotipa o seksualnosti prem a kojima je
norm alnow da mukarci na raznim stranama trae zadovoljenje svojih seksualnih potreba, dok se istovremeno osuuju ene koje te njihove potrebe zadovoljavaju.

Deja prostitucija i globalna

industrija seksaw
Prostitucijom se esto bave deca. Istraivanje o dejoj prostituciji u SAD, Velikoj Britaniji i Zapadnoj Nem akoj polcazalo je da veina dece koja su pobegla od kue i nemaju
sredstava za ivot pribegava prostituciji kao
nainu za sticanje prihoda.
Cinjenica da se mnoga odbegla deca odaju prostituciji predstavlja deo nenameravanih posledica zakona koji tite decu od
prevremenog zaposlenja, ali ne i od prostitucije. M ogu se razlikovati tri iroke kategorije deje prostitucije (Janus and H eid
Bracey, 1980): odbegli, koji su, ili napustili
svoj dom i roditelji ne znaju gde se nalaze,
ili koji i dalje bee nakon to budu pronaeni i vraeni roditeljitna; odsntni, koji, u
principu, ive kod kue, ali redovno odatle
odlaze i ne vraaju se po nekoliko dana; i
odbaeni, koje roditelji odbacuju i nisu zainteresovani gde im se deca nalaze. Sve kategorije obuhvataju i ensku i muku decu.
Deja prostitucija predstavlja deo seks turizma u nekoliko delova sveta - na primer,
na Tajlandu ili Filipinima. Paket aranmani
iji je cilj prostitucija, organizuju se za mukarce iz evropskih zemalja, SAD i Japan a mada su sada takvi aranmani u Velikoj Britaniji zabranjeni. Pripadnice enskih grupa
iz Azije organizovale su javne proteste protiv ovakvih aranmana, koji se uprkos tome
i dalje organizuju. Seks turizam na Dalekom
istoku vodi poreklo iz doba Korejskog i Vijetnamskog rata, kad su prostitutke dovoene da opsluuju amerike vojnike. N a Tajlandu, Filipinima, Vijetnamu, Koreji i Tajva-

14

Prostitutke, njihovi klijenti i zakoni u evropskim zemljama

Engleska i Vels Bavljenje prostitucijom
nije zabranjeno, ali zakoni koji je propisuju su meu najstroijim na svetu. Prodaja tela za novac i uliarenje sa ciljem
podvoenja protivzakoniti su, kao to
je protivzakonita i spora vonja kolima
po ulicama u potrazi za prostitutkama.
Prostitutka moe da prima klijente u
sopstvenoj kui, ali dvoje ili vie Ijudi
koji zajedno rade pod istim krovom,
predstavljaju nelegalni bordel. Mukarci i ene koji dre prostitutke pod svojom kontrolom (makroi) mogu biti optueni za ostvarivanje zarade nemoralnim sredstvima.
Nemaka Prostitucija se, uglavnom,
tolerie i kontrolie registracijom. Zakoni variraju od oblasti do oblasti. U poslednje vreme otvoren je veliki broj javnih kua, naroito u Hamburgu, koji,
odmah posle Amsterdama, predstavlja
drugu prestonicu seksa u Evropi. Interesne grupe vre pritisak na vladu da prizna prostituciju kao svaki drugi uobiajeni posao.
Italija Prostitucija je protivzakonita,
mada retko dolazi do sudskog gonjenja. Pritisak iz Vatikana pomogao je da
se prekine skoranja debata o legalizaciji javnih kua, u kojima se zapoljava
sve vei broj ena iz istone Evrope i
Afrike. Rimokatolike i ostale dobrotvorne organizacije zahtevaju ponovno

razmatranje zakona o zabrani javnih

kua.
Francuska Prostitucija je zakonita, ali
su dravne javne kue zatvorene 1946.
godine. Sada su sve javne kue ozakonjene, kao i podvoenje, mada se ono tolerie samo u zonama s crvenim fenjerima. Francuska policija udruila je snage
sa nemakom policijom i policijom drugih zemalja, kako bi zajedniki reavali
pitanja transnacionalne prostitucije.
Rusija Prostitucija je zakonom zabranjena, ali malo ko obraa panju na
zakon. Prekraj se kanjava po graanskom a ne po krivinom zakonu, pa se
kazna svodi iskljuivo na novanu. ena
koja je uhvaena da nudi telo na prodaju kanjava se novanom kaznom u visini minimalne mesene plate - 82 rublje
(2 funte) - to je beznaajna suma za
prostitutke u Moskvi, Sankt Petersburgu i ostalim gradovima, Svako ko poseduje javnu kuu kanjava se po krivinom zakonu i moe da dobije zatvorsku
kaznu.
vedska Ve dugo se smatra jednom
od najliberalnijih zemalja na svetu u
pogledu svog stava prema seksu i pornografiji. vedska je donela zakon po
kojem prostitutka moe legalno da radi, a njen klijent ipak se moe krivino
goniti. Plaanje za seks postalo je krivino delo.

Izvor: asopis Gardijanod 30. oktobra 1999.

nu izgraeni su u to doba centri za odm or

i rekreacijuu. Neki i dalje rade, pogotovo na
Filipinima, nudei usluge redovnim posetiocima turistima, kao i vojnim trupama koje
su stacionirane u tom regionu.

Izvetaj objavljen 1998. godine od strane

M eunarodne organizacije rada (M OR) pokazao je da su prostitucija i industrija seksa
na jugoistoku Azije zadobili osobine potpuno razvijenog komercijalnog sektora zahval-

148

ROD I SEKSU ALNO ST

ROD ! SEKSUALNOST

jujui svom brzom razvoju poslednjih decenija. Uprkos ekonomskoj krizi u veini azijskih zemalja, tranja za seksom ne jenjava.
Delimino, uzrolc tome jeste i njen internacionalni karakter - naime, sve vea razlika u
deviznom kursu izmeu azijskih i meunarodnih valuta ini seks turizam jeftinim i
privlanim za strance. Osim toga, industrija
seksa povezana je i sa lokalnom stopom nezaposlenosti. U vreme ekonomskih tekoa,
ene i deca se esto smatraju ,,vikom populacije. Pojedine porodice u tekoj situaciji
prisiljavaju sopstvenu decu da se bave prostitucijom; drugi mladi ljudi, privueni oglasima za radna mesta ,,zabavljaica ili igraica , lakomisleno postaju deo trgovine seksom. Obrasci migracije iz seoskih u gradske
sredine predstavljaju vaan faktor razvoja
industrije seksa, poto veliki broj ena, u
elji da napusti svoj konzervativni i tradicionalni dom, grabi priliku da to i ostvari.
Izvetaj M O R-a upozorava da mnoge
zemlje s izuzetno razvijenom industrijom
seksa, nemaju zakonski okvir ili socijalnu
politiku koji bi im pomogli da izau na
kraj sa njenim posledicama. Prostitucija
ima ozbiljne implikacije po irenje side i
ostalih bolesti koje se prenose seksualnim
putem. Ona se esto povezuje i sa nasilj^m,
kriminalom, trgovinom drogom , eksploatacijom i krenjem ljudskih prava (Lim,
1998).

Objanjenje prostitucije
Zato postoji prostitucija? To je sigurno fenomen koji opstaje i koji se odupire pokuajima vlada da ga eliminiu. Isto tako, skoro uvek je re o enama koje prodaju svoje
telo, retki su obrnuti sluajevi - mada postoje primeri, recimo, u Hamburgu u Nemakoj, gde kue za uivanje nude seksualne usluge enama. Naravno, deaci |ili
odrasli mukarci prostituiu se i sa drugim
mukarcima.

Prostitucija se ne moe objasniti na osnovu samo jednog faktora. M oe se initi da

mukarci jednostavno imaju jae i razvijenije seksualne potrebe od ena i da zbog njih
postoje javne kue. M eutim, ovakvo objanjenje nije verodostojno i dovoljno. Veina
ena u stanju je da svoju seksualnost razvije
intenzivnije od mukaraca u istom starosnom dobu. Osim toga, kad bi prostitucija
postojala sam o zbog zadovoljavanja seksualnih potreba, onda bi postojalo mnogo mukih prostitutki koje bi opsluivale ene.
Najoptiji zakljuak koji se moe izvui jeste da prostitucija izraava, i u izvesnoj meri podrava,. tendenciju m ukaraca da ene
tretiraju kao objekte koji se upotrebljavaju u seksualne svrhe. Prostitucija, u odreenom kontekstu, izraava nejednakost moi
izmeu ena i mukaraca. Naravno, ovde su
ukljueni i mnogi drugi elementi. Prostitucija predstavlja sredstvo za zadovoljenje seksualnih potreba ljudi koji, zbog svojih fizikih nedostataka ili zbog postojanja restriktivnih moralnih nazora, ne mogu da pronau druge seksualne partnere. Prostitucija
postoji zbog mukaraca koji su odsutni od
kue, zbog onih koji imaju elju za seksom
bez emotivnog vezivanja ili onih koji imaju
neuobiajene seksualne ukuse koje druge ene ne prihvataju. M eutim , ovi faktori mogu se smatrati relevantnim sam o za objanjenje rairenosti prostitucije, ali ne i njene
sveukupne prirode.

karakteristian sam o za oblast Severne Amerike i zapadne Evrope. Zenski pokret predstavlja dinamian meunarodni fenomen
koji se usmerava na dugotrajne rodne nejednakosti i nove izazove s kojima se ene suoavaju u globalnom dobu. U Kini, na primer, ene pokuavaju da obezbede jednaka
prava na zaposlenje i jednaku participaciju u
politikom ivotu. U Junoj Africi ene igraju kljunu ulogu u borbi protiv aparthejda
da bi, u postaparthejdsko doba, poboljale
uslove za obrazovanje, zatitu zdravlja, stanovanje i zaposlenje. U Peruu, aktivistkinje
ve decenijama pokuavaju da poveaju ulogu ene u javnoj sferi.
M ada pripadnice enskih pokreta ve godinama odravaju veze sa aktivistkinjama iz
drugih zemalja, broj i znaaj takvih kontakata poveao se sa procesom globalizacije.
Najvaniji forum za uspostavljanje meunacionalnih kontakata bila je Konferencija
Ujedinjenih nacija o enama, odrana etiri
puta od 1975. godine. Oko 50.000 ljudi od kojih su dve treine bile ene - uestvovalo je na poslednjoj konferenciji odranoj u
Pekingu, 1995. godine. Uestvovali su delegati iz 181 zemlje, zajedno s predstavnicima
iz vie hiljada nevladinih organizacija. Traei naine kojim bi se enama garantovao
jednak pristup ekonom skim resursim a,
ukljuujui zemlju, kredite, nauku i tehnolQgiju, profesionalnu obulcu, informacije, ko-

Zakljuak: rod i glohaiizacija

1 Sociolozi prave razliku izmeu pola i roda. Pol se odnosi na bioloke razlike izm eu m ukog i enskog tela, dok se rod odnosi na
psih oloke, drutvene i kulturne razlike meu mukarcirtia i enam a.
2 Pojedini Ijudi smatraju da su razlike izmeu mukaraca i ena genetski predodreene. M eutim , ne postoje uverljivi dokazi za postojanje bioloke zasnovanosti rodnih razlika.
3 Rodna socijalizacija jeste uenje rodnih uloga uz pom o agensa kao
to su porodica i mediji. Smatra se da rodna socijalizacija poinje im
se dete rodi. Deca ue i usvajaju norme i oekivanja za koje se smatra da odgovaraju njihovom biolokom polu. N a taj nain, deca usva-

U ovom poglavlju panju sm o, uglavnom ,

usmerili na .shvatanja roda u zapadnim industrijalizovanim drutvim a. Videli sm o
da je enski pokret inspirisao ogrom an
broj radova iz socioloke teorije u pokuaju pronalaenja objanjenja i naina prevazilaenja postojanih rodnih nejednakosti.
Feminizam, meutim, nije fenomen ogranien sam o na akademske krugove, niti je

149

munikacije i trita , uesnici konferencije

proveli su deset dana sluajui izlaganja o
uslovima pod kojima ive ene irom sveta,
raspravljajui o nainima za poboljanje tih
uslova, i uvrujui profesionalne i line
meusobne veze.
Uesnici konferencije na kraju su izglasali
Platformu za akciju koja se obratila zemljama sveta sa zahtevom da se pozabave pitanjima poput:
istrajnog i sve veeg tereta siromatva koji podnose ene;
nasilja nad enama;
B uticaja oruanih i drugih vrsta sulcoba na
.ene;
B nejednakosti izmeu ena i mukaraca pri
raspodeli moi i odluivanju;
B stereotipnog predstavljanja ena;
B rodnih nejednakosti pri upravljanju prirodnim resursima;
B uporne diskriminacije i krenja prava enske dece.
Da li enski pokreti moraju da poseduju
meunarodnu dimenziju da bi bili uspeni?
Da li su enski interesi, u sutini, istovetni u
celom svetu? Sta moe feminizam da znai
za ene u svetu u razvoju? Ova i mnoga druga pitanja teme su veoma unih rasprava u
doba kada sve vie napreduje proces globalizacije.

150

ROD I 5EKSUALNOST

jaju polne uloge ? a u olcviru njih muki i enski identitet (mulcost

i enskost).
4 Neki sociolozi smatraju da su i pol i rod drutveno konstruisani proizvodi koji se mogu oblikovati i menjati na razliite naine. N e samo da
rodu nedostaje postojana ,,sutina% nego se i sam temelj ljudskog tela
moe promeniti putem drutvenih uticaja i tehnolokih intervencija.
5 Rodna nejednakost odnosi se na razlike u statusu, moi i prestiu izmeu mukaraca i ena u razliitih kontekstima. U svom tumaenju
rodnili nejednakosti, funkcionalisti istiu da rodne razlike i polna podela rada doprinose drutvenoj stabilnosti i integraciji. Feministiki
pristup odbacuje shvatanje da je rodna nejednakost prirodna. Liberalne feministkinje rodnu nejednakost tumae na osnovu drutvenih i
kulturnih stavova, kao to su seksizam i diskriminacija. Radikalne feministkinje smatraju da su mukarci odgovorni za eksploataciju ena
kroz patrijarhat - sistematsku dominaciju mukaraca nad enama. Crne feministkinje smatraju da su faktori kao to su rasa i etnika pripadnost, pored roda, od sutinskog znaaja za razumevanje ugnjetavanja ena koje nemaju belu boju koe.
6 Rodni odnosi predstavljaju socijetalno oblikovane interakcije izmeu
mukaraca i ena u drutvu. Pojedini sociolozi smatraju da postoji rodni poredak u kojem je izraavanje mukosti i enskosti organizovano
kao hijerarhija koja podstie dominaciju mukaraca nad enama.
7 Poslednjih godina, panju sve vie privlai priroda mukosti. Pojedini
analitiari tvrde da velike promene u ekonom skom i drutvenom ivotu izazivaju krizu mukosti u kojoj se uruavaju tradicionalne uloge mukaraca.
8 M ada zasigurno postoji bioloka osnova ljudske seksualnosti, seksualno ponaanje najveim delom nije uroeno ve se ui. Seksualno ponaanje se u velikoj meri razlikuje meu kulturama i u okviru iste kulture. Hrianstvo je na Zapadu bilo vano za formiranje seksualnih
stavova. Dvostruki standardi i licemerje su u drutvima sa rigidnim
seksualnim kodeksima uobiajena pojava. Jaz izmeu normi i stvarnog ponaanja moe biti ogroman, kao to pokazuju studije o seksualnom ponaanju. N a Zapadu, represivni stavovi u odnosu na seksualnost ustupaju mesto tolerantnijim nazorima koji su se javili ezdesetih godina dvadesetog veka iji je uticaj i danas primetan.
9 Veina ljudi na svetu je heteroseksualno opredeljena, m ada postoji veliki broj seksualnih ukusa i sklonosti koji predstavljaju manjinu. Cini
se da homoseksualnost postoji u svim kulturama, i tek je u skoranjim
studijama stav prem a homoseksualcim a postao tolerantniji. U pojedinim zemljama doneti su zakoni koji priznaju homoseksualne zajednice i ista prava gej parovim a kao i drugim ljudima u braku.
10 Prostitucija je pruanje seksualnih usluga za novac. U savremenim
drutvima postoje razne vrste prostitucije, ukljuujui i muku i deju prostituciju. U nekim zemljama, nacionalne i lokalne vlasti dozvol-

ROD- ! SEK5UALNOST

javaju prostituciju u registrovanim bordelima, ali u veini zemalja,

prostitucija se odvija izvan zakona. U pojedinim delovima sveta procvetala je industrija seks turizma.

1 Da li bi bilo mogue ili poeljno da se eliminiu rodne razlike u drutvu?

2 D a li je mogue sauvati rodne razlike, a istovremeno ukinuti rodne
nejednakosti?
3 Kako faktori poput klase, etnike pripadnosti i seksualne orijentacije
oblikuju nae shvatanje roda?
4 Koje e se nove vrste mukosti i enskosti pojaviti u sledeih nekoliko decenija kao odgovor na ire procese drutvenih promena?
5 N a koji nain je drutvena interakcija strukturirana oko pretpostavljene heteroseksualne norme?
6 Po emu se prostitucija razlikuje od ostalih naina zaraivanja za ivot?

John N orton i Sue M endus (eds), Toleration, Identitj and Difference

(Basingstoke: M acmillan, 1999)
M ichael S. Kimmel i M ichael A. M essner, Mens Lives (Boston, M ss.:
Allyn and Bacon, 1998)
Londa Schiebinger, Has Feminism Changed Science? (Cambridge,
M ass.: H arvard University Press, 1999)
Lynne Segal, Why Feminism? (Cambridge: Polity, 1999)
Steven Seidmann, Difference Troubles: Queering Social Theory and Sexual Politics (Cambridge: Cam bridge University Press, 1997)

Arhiva za pretragu o enskim studijama i studijama roda - meunarodni linkovi

http://www.lib.utsa.edU/Archives/links2.htm#intl
Biblioteka Fawcett, sada p oznlta kao enska biblioteka
http://lgu.ac.uk/fawcett/main.htm
M ukost i reprezentacija
http://www.newcastle.edu.au/department/so/kibby.htm
Queer Resource Directory (spisak arhiva o homoseksualcima)
http://www.qrd.org/
Voice o f the Shuttle
http://voc.ucsb.edu/shuttle/gender.html

1RA2MATRAfsbE

15?