Krivicnopravni Aspekt DROGE 231112 140133

Кривичноправни аспект злоупотребе опојних дрога и
нових психоактивних супстанци

_______________________________________________________________
Радосав Рисимовић
КРИВИЧНОПРАВНИ АСПЕКТ
ЗЛОУПОТРЕБЕ ОПОЈНИХ ДРОГА И
НОВИХ ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
ИНСТИТУТ ЗА КРИМИНОЛОШКА И СОЦИОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

Београд, 2019.
нових психоактивних супстанци
_____________________________________________________________________
Издавач
ИНСТИТУТ ЗА КРИМИНОЛОШКА И СОЦИОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА
Београд, Грачаничка 18
За издавача
др ИВАНА СТЕВАНОВИЋ
виши научни сарадник
Аутор
проф. др РАДОСАВ РИСИМОВИЋ
Рецензенти
проф. др ЂОРЂЕ ЂОРЂЕВИЋ
проф. др ДРАГАНА КОЛАРИЋ
др ИВАНА СТЕВАНОВИЋ
Компјутерска припрема
МИЛАН СРЕЋКОВИЋ
Тираж
10 компакт дискова
Штампа
Нарезује - Радосав Рисимовић, Београд
© 2019 Институт за криминолошка и социолошка истраживања

_____________________________________________________________________
ISBN 978-86-80756-21-9
Садржај
УВОД.............................................................................................................................. 1
1. КРИВИЧНА ДЕЛА У ВЕЗИ СА ЗЛОУПОТРЕБОМ
ОПОЈНИХ ДРОГА У НАШЕМ КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ....... 5
1. 1. Неовлашћена производња и
стављање у промет опојних дрога (члан 246 КЗС)................................. 5
1.1.1. Производња опојних дрога................................................................. 6
1.1.2. Прерада опојних дрога......................................................................... 9
1.1.3. Продаја опојних дрога........................................................................ 12
1.1.4. Нуђење на продају опојних дрога.................................................... 17
1.1.5. Куповина, држање или преношење опојних дрога ради продаје..... 19
1.1.6. Посредовање у продаји или куповини опојних дрога................ 23
1.1.7. Неовлашћено стављање у промет опојних дрога на други начин....24
1.1.8. Намера као субјективно обележје бића кривичног дела
неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.....27
1.1.9. Појам опојних дрога........................................................................... 45
1.1.10. Последица кривичног дела.............................................................. 48
1.1.11. Неовлашћено предузимање радње............................................... 48
1.1.12. Умишљај учиниоца............................................................................ 49
1.1.13. Неовлашћено узгајање биљака из којих се добија
опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу....................... 49
1.1.14. Тежи облици кривичног дела......................................................... 51
1.2. Неовлашћено држање опојних дрога........................................................ 54
1.3. Омогућавање уживања опојних дрога...................................................... 60
2. ЗАБРАНА УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ УЧИНИОЦИМА
КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 246 КЗ....................................................... 65
2.1. Појам одмеравања казне.............................................................................. 65
2.2. Забрана ублажавања казне у нашем кривичном законодавству........ 67
2.3. Забрана ублажавања казне учиниоцима
кривичног дела из члана 246 КЗ ............................................................... 72
2.4. Закључак.......................................................................................................... 79
Радосав Рисимовић: Кривичноправни аспект злоупотребе опојних дрога и ...
3. ОДУЗИМАЊЕ ИЛИ ОПОРЕЗИВАЊЕ НЕЗАКОНИТО СТЕЧЕНИХ

ПРИХОДА – ПРИМЕР КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 246 КЗ........... 83
3.1. Увод................................................................................................................... 83
3.2. Пореска утаја и незаконито стечени приходи у
нашем кривичном законодавству............................................................. 84
3.3. Незаконити приходи од кривичног дела из члана 246 КЗ................... 88
3.4. Опорезивање незаконитих прихода у САД............................................ 95
4. НЕОВЛАШЋЕНО СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ
ОПОЈНИХ ДРОГА ЗЛОУПОТРЕБОМ ИНТЕРНЕТА.............................. 101
4.1. Увод................................................................................................................. 101
4.2. Појам и начин функционисања криптомаркета.................................. 102
4.3. Нове психоактивне супстанце и криптомаркети................................ 107
4.4. Однос криптомаркета и конвенционалног тржишта опојних дрога.... 110
4.5. Закључак........................................................................................................ 112
5. ДА ЛИ ЈЕ ОПРАВДАНА ЛЕГАЛИЗАЦИЈА МЕДИЦИНСКЕ И
РЕКРЕАТИВНЕ УПОТРЕБЕ КАНАБИСА?................................................ 115
5.1 Увод.................................................................................................................. 115
5.2. Легализација медицинске употребе канабиса...................................... 117
5.3. Легализација рекреативне употребе канабиса..................................... 123
5.4. Закључак........................................................................................................ 128
6. НОВЕ ПСИХОАКТИВНЕ СУПСТАНЦЕ –
ПОЈАМ И КРИВИЧНОПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ.................................... 129
6.1. Увод................................................................................................................. 129
6.2. Појам нових психоактивних супстанци................................................ 130
6.3. Кривичноправно регулисање НПС......................................................... 132
6.4. Закључак........................................................................................................ 140
7. ГЕНЕРИЧКЕ ЗАБРАНЕ НОВИХ ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ....143
7.1. Увод................................................................................................................. 143
7.2. Алтернативни начини забране НПС....................................................... 146
7.3. Генеричке забране НПС............................................................................. 148
7.4. Закључак........................................................................................................ 153
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................... 155
– VI –
УВОД1
У групу кривичних дела која су у вези са злоупотребом опојних дрога
сврстани су неовлашћена производња и стављање у промет опојних дро-
га (члан 246 КЗС), неовлашћено држање опојних дрога (члан 246а КЗС) и
омогућавање уживања опојних дрога (члан 247 КЗС). Ова кривична дела
су прописана у двадесет трећој глави Кривичног законика, која регулише
кривична дела против здравља људи. Нема сумње да је здравље људи једно
од најважнијих правних добара, због чега сузбијање наведених кривичних
дела има посебан значај. Штета која произлази из остварења ових кривич-
них дела није само директна штета тј. не огледа се само у нарушавању или
угрожавању здравља, већ и индиректна. Посредну штету је веома тешко
утврдити, јер се она испољава кроз вршење имовинских кривичних дела
од стране зависника од опојних дрога, који на тај начин долазе до новца за
куповину дроге. Често се догађа да зависници од опојних дрога осим кри-
вичног дела против имовине изврше и неко од најтежих кривичних дела
против живота и тела. Осим тога, лица која су зависници од опојних дро-
га веома често су социјално неприлагођене личности, тј. нису запослена,
немају породицу или се сукобљавају са члановима породице, нередовно
похађају наставу у школи или на факултету итд.. Учешће лица која су под
1 NARCO-MAP; HOME/2015/ISFP/AG/TDFX/8742; Improving knowledge on NPS and
opiates trafficking in Europe; Project developed with the financial support of the European Commission
– Transnational initiatives to fight trafficking in drugs and firearms – DG Justice/DG Migrations and
Home Affairs. Такође, рад је резултат реализовања научноистраживачких пројеката које финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Развој институционалних
капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у
условима међународних интеграција (бр. 179045), који реализује Криминалистичко-полицијски
универзитет у Београду 2011−2019.
дејством опојних дрога у јавном саобраћају доводи до тешких последица

за живот и здравље.2
Осим тога, лица која неовлашћено производе и стављају у промет опој-
не дроге на тај начин долазе до великих сума новца, који покушавају да
“инвестирају”. Другачије речено, прање новца који је стечен неовлашћеном
производњом и стављањем у промет опојних дрога је само по себи кривич-
но дело. Такође, прање на тај начин стеченог новца је повезано са вршењем
других кривичних дела (нпр. примање мита).
Наравно, када говоримо о сузбијању злоупотреба опојних дрога, мора-
мо признати да није могуће потпуно сузбијање кривичних дела у вези са
дрогама. Злоупотребе опојних дрога су вршене у већој или мањој мери у
свим цивилизацијама, а данас се врше у свим земљама света, без обзира на
степен политичког, економског и културног развоја.3 Злоупотребе су кроз
историју вршене по правилу у местима где је дрога узгајана, али је развој
саобраћаја и међународне трговине допринео већој доступности опојних
дрога у свим деловима света.4
Према томе, злоупотребе опојних дрога се не могу у потпуности спречи-
ти, али се могу умањити. Кључни проблеми су пораст броја ових кривич-
них дела у Србији на једној страни, док је на другој страни уочљиво да се
све млађи људи одлучују за конзумирање опојних дрога (често у школском
узрасту), што је посебан проблем.
Комбинацијом репресивних и превентивних мера је могуће остварити
циљ: успешно сузбијање кривичних дела у вези са опојним дрогама. Треба
нагласити значај превентивних мера, али оне су у нашем друштву препу-
штене појединцима и њиховим породицама, док системски приступ про-
блему по правилу изостаје, што се донекле може оправдати недостатком
финансијских средстава. Превенција криминала не подразумева само
трошкове који су неминовни, већ и одређене погодности.5 На пример, ус-
пешном превенцијом се смањују трошкови пружања медицинске помоћи
и социјалне заштите лицима која конзумирају опојне дроге. Такође, трош-
кови спровођења кривичних поступака ће бити знатно смањени предузи-
мањем превентивних мера. Наша земља располаже са ограниченим финан-
сијским средствима која се могу употребити за превенцију кривичних дела
у вези са дрогама, али то не значи да превентивне мере не треба преду-
2 Ј. Ћирић, Дрога и право на живот, Правни живот, 9/2018, Београд, 106.
3 D. Kozary, Zlouporaba opojnih droga, Pravni vjesnik, 11/2001, Osjek, 102-104.
4 Д. Еркић, Злоупотребе опојних дрога, Зворник, 2012, 11.
5 С. Вуковић, Превенција криминала, Београд, 2014, 88-89.
–2–
Увод
зимати. Једноставно речено, потребно је превентивно деловати користећи

расположива финансијска средства. Сигурно је да информисање младих у
образовним установама, едукација родитеља и њихово оспособљавање за
успешну комуникацију са децом, промовисање здравих стилова живота и
контрола граница од стране царинских служби не изискују велика додат-
на финансијска средства.6 Према томе, одлучујући фактор у борби против
злоупотреба опојних дрога треба да буде превенција, што не значи да треба
занемарити значај репресивних мера.
Сузбијање кривичних дела у вези са опојним дрогама треба остварити
између осталог, мерама које су усмерене на смањивање понуде и потражње
опојних дрога. Конзумирање опојних дрога (потражња за дрогама) није
у потпуности ствар избора појединаца. Већи број корисника дрога значи
већу зараду лицима која неовлашћено производе и стављају у промет опој-
не дроге. Дилери опојних дрога желе да се број лица која конзумирају ове
супстанце повећа, због чега на различите начине регрутују нове кориснике,
веома често из популације младих људи.7 Млади доносе одлуку да започну
конзумирање опојних дрога из различитих разлога: „неуспех у школи, теш-
коће у успостављању комуникације са вршњацима, притисци вршњака да
се проба опојна дрога, знатижеља, заблуде да постоје лаке и тешке опојне
дроге, као и да повремено узимање опојних дрога не може да доведе до за-
висности, проблеми у породици итд..”8 Наведени фактори ризика се могу
успешно отклонити превентивним мерама које не захтевају велика фина-
сијска средства. Према томе, проблем злоупотреба опојних дрога није про-
блем који је индивидуалан и који треба препустити појединцу и члановима
његове породице, већ је реч о проблему који угрожава опште интересе.
Са друге стране, смањење понуде опојних дрога је могуће само санкцио-
нисањем учинилаца који производе и стављају у промет велике количине
опојних дрога. Према једном мишљењу, постоје четири категорије дилера
опојних дрога: 1. кријумчари који уносе дрогу из других земаља (по пра-
вилу не конзумирају дрогу); 2. произвођачи и продавци дроге на велико; 3.
ситни продавци који стављају у промет мале количине дроге; 4. тзв. пуше-
ри који продају миксовану дрогу коју праве сами, да би на тај начин дошли
6 Ibid., 123.
7 В. Делибашић, Заштита личности од омогућавања уживања опојних дрога, Правни живот,
9/2012, Београд, 861.
8 С. Вуковић, Превенција злоупотребе опојних дрога кроз стратегију смањивања потражње за
опојним дрогама, објављено у: Супротстављење савременом организованом криминалу и тероризму,
Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2011, 46.
–3–
до новца за куповину дроге за сопствене потребе.9 У узорку који смо раз-

матрали (више од сто пресуда) скоро сви учиниоци су продавали мале ко-
личине опојних дрога. У малом броју случајева објекат радње је већа коли-
чина опојне дроге која не спада у групу посебно опасних (канабис). Важно
је казнити свако лице које неовлашћено производи и ставља у промет мале
количине било које опојне дроге, али се на тај начин неће смањити понуда
дроге у нашој земљи. Само кривичним гоњењем учинилаца који производе
и стављају у промет велике количине опојних дрога се може постићи успех.
9 Д. Николић, Квалификовани облици неовлашћене производње и стављање у промет опојне

дроге, Ревија за криминологију и кривично право, 1/2011, Београд, 110.
–4–
1. КРИВИЧНА ДЕЛА У ВЕЗИ СА ЗЛОУПОТРЕБОМ
ОПОЈНИХ ДРОГА У НАШЕМ КРИВИЧНОМ
ЗАКОНОДАВСТВУ
1. 1. Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога
(члан 246 КЗС)
Члан 246 КЗС прописује: „Ко неовлашћено производи, прерађује, про-
даје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси
или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено
ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне
дроге, казниће се затвором од три до дванаест година.“10
Произлази да је радња извршења основног облика овог кривичног дела
алтернативно прописана, тј. за остварење дела је довољно да учинилац пре-
дузме бар једну од више наведених радњи. У складу са тим, у нашој судској
пракси је заузет став да уколико се у конкретном случају утврди да је учи-
нилац предузео бар једну од алтернативно прописаних радњи извршења,
за остварење дела није потребно доказати да је поред те радње предузео
још неку редњу коју законодавац примера ради наводи.11 Уколико суд ипак
утврди да је учинилац предузео две или више алтернативно прописаних
радњи, остварио је једно кривично дело, а ова околност се може узети у
обзир приликом одмеравања казне.12 Једно кривично дело је остварено
јер постоји привидни реални стицај по основу алтернативитета.13 У другој
10 Кривични законик („Сл. гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012,
104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019).
11 Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 1605/2014.
12 Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 3168/2013; В. Рутовић, Радња кривичног дела не-
овлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, Зборник Правног факултета у
Подгорици, 44/2018, 177.
13 В. Делибашић, Поједина спорна питања у вези са опојним дрогама у Кривичном законику,
Кримен, 1/2014, 79.
кривичној ствари учинилац је продао део дроге, док је део дроге која је код
њега пронађена држао у стану ради продаје. Суд је наведене радње квали-
фиковао као једно кривично дело.14 Судска пракса заузима став да у овом
случају постоји продужено кривично дело из члана 246 став 1, уколико су
испуњени услови из члана 61 КЗ.15
Према томе, учинилац који супстанце или препарате који су прогла-
шени за опојне дроге неовлашћено производи, прерађује, продаје, нуди на
продају, купује ради продаје, држи ради продаје, преноси ради продаје, по-
средује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у
промет опојне дроге, остварио је основни облик овог кривичног дела.
1.1.1. Производња опојних дрога

Одређивање појма неовлашћене производње опојних дрога можемо
започети од појма производње психоактивних контролисаних супстанци
која је у складу са позитивним законским прописима. Према Закону о пси-
хоактивним контролисаним супстанцама „производња психоактивне кон-
тролисане супстанце јесте припрема, изоловање, синтеза, пречишћавање,
модификација, прерада, мешање, паковање и сваки други поступак којим
се добија или се доприноси добијању психоактивне контролисане супстан-
це коришћењем хемијских, физичких и биолошких процеса, а коју обавља
правно лице у складу са овим законом и прописима донетим за спровођење
овог закона.“16 У члану 3 став 1 тачка 13 овог закона одређен је појам не-
овлашћене производње опојних дрога: „недозвољена производња и промет
психоактивних контролисаних супстанци је гајење биљке из које се може
добити психоактивна контролисана супстанца, поседовање средстава за
производњу психоактивних контролисаних супстанци, као и производња,
промет и поседовање психоактивне контролисане супстанце супротно од-
редбама овог закона.
Под производњом опојних дрога се у теорији и пракси кривичног пра-
ва сматра „свака делатност којом се од одређене материје добија супстан-
ца која има својство опојне дроге“.17 Производња опојних дрога је процес
у коме се ствара дрога и у коме се користи одређена сировина која може
14 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 1/13.
15 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 31/2015; Слично томе: Пресуда Врховног суда Србије, Кж. 811/2008.
16 Члан 22 став 1 Закона о психоактивним контролисаним супстанцама („Сл. гласник РС“, бр.
99/2010 и 57/2018).
17 З. Стојановић, Кривично право – посебни део, Београд, 2013, 197; Пресуда Апелационог суда у
Крагујевцу, Кж. 1530/2016.
–6–
Кривична дела у вези са злоупотребом опојних дрога у нашем кривичном ...
бити природног, синтетичког или природно-синтетичког порекла.18 Сход-

но томе, начини производње опојних дрога су разноврсни и зависе од мате-
ријала који се користи у конкретном случају и врсте дроге која се произво-
ди.19 Сировина која се употребљава не сме имати својства опојне дроге, јер
у супротном не можемо говорити о производњи, већ евентуално о преради
као једном од алтернативно прописаних начина предузимања радње извр-
шења овог кривичног дела.
Овде је потребно нагласити да за постојање основног облика кривичног
дела није од значаја да ли се у конкретном случају производња опојне дроге
врши ради продаје, ради сопствене употребе или неког другог разлога (на
пример, учинилац жели да поклони опојну дрогу својим познаницима).20 У
једном случају првостепени суд је применом телеолошког и систематског
тумачења утврдио да брање цветова биљке канабис, њихово сушење и уси-
тњавање ради припреме дроге за употребу не представља радњу извршења
кривичног дела из члана 246 став 1, тј. производњу опојне дроге. Према
становишту првостепеног суда у овој кривичној ствари за остварење дела
је неопходно да учинилац производи дрогу ради стављања у промет на
илегалном тржишту. У поступку по жалби Апелациони суд је заузео став
да производња опојне дроге као радња основног облика кривичног дела
постоји, јер је учинилац радњама „сече стабљика, брања вршних делова,
сушења и уситњавања“ извршио производњу опојне дроге.21 У истој пре-
суди Апелациони суд је заузео став да када је у питању опојна дрога која се
производи од биљке канабис под узгајањем се подразумева предузимање
„радњи које се односе на сетву и негу биљке до њеног биолошког зрења и
окончања вегетације“. Према томе, наведене радње се могу квалификовати
као кривично дело из члана 246 став 2 КЗ, о чему ће у овом раду у изла-
гањима која предстоје бити више речено. Са друге стране, производњом
опојних дрога се сматра не само сеча стабљика, брање и сушење плодова,
већ и паковање и складиштење делова биљке канабис, становиште је Апе-
лационог суда у Крагујевцу.22 Суд закључује да се под производњом опој-
них дрога подразумева свака радња која има за циљ да се „делови стабљика
индијске конопље доведу у стање подобно за конзумирање.“
18 В. Делибашић, Кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из

члана 246 Кривичног законика, Бранич, 3-4/2010, 83.
19 Пресуда Врховног суда Србије, Кж. 1517/2005.
20 В. Рутовић, 181; D. Kozary, 109.
22 Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 5271/2010.
–7–
Према томе, производња и узгајање опојних дрога нису истоветни појмо-

ви. Ово схватање Апелационог суда треба прихватити јер граматичким ту-
мачењем члана 246 став 1 долазимо до закључка да неовлашћена производња
опојних дрога сама по себи представља радњу извршења, иако је за неке дру-
ге алтернативно прописане радње неопходно да је сврха предузете радње
продаја. У образложењу пресуде Апелациони суд између осталог наводи:
„производња је строго санкционисана управо стога што је она општи пре-
дуслов за вршење свих осталих кривичних дела у вези са опојним дрогама,
те се сузбијањем ове криминалне активности сузбијају и сви други облици
криминалних активности у вези са опојним дрогама“. Према томе, околност
да је учинилац производио опојну дрогу ради сопствене употребе суд треба
да узме у обзир као олакшавајућу околност приликом одмеравања казне.23
Међутим, уколико упоредимо казну која је прописана за производњу
опојних дрога у члану 246 став 1 и казну која је прописана за узгајање у
ставу 2 овог члана, уочљива је велика разлика у распону казне затвора. За
производњу опојних дрога је посебни минимум три године казне затвора,
док је за узгајање посебни минимум две године казне затвора. Када узме-
мо у обзир високо постављен посебни минимум казне затвора и забрана
ублажавања казне за основни облик овог кривичног дела, долазимо до за-
кључка да губи на значају наше већ наведено становиште да околност да
је учинилац производио опојну дрогу ради личне употребе треба узети у
обзир као олакшавајућу околност приликом одмеравања казне. Нелогично
је да се учиниоцу који узгаја биљке које се користе у производњи опојних
дрога може изрећи казна затвора од две до осам година, док се учиниоцу
који те биљке сече, суши и уситњава може изрећи казна затвора од три до
дванаест година. Јасно је да је оправдано строже кажњавање производње
опојних дрога јер она представља предуслов за вршење свих осталих кри-
вичних дела у вези са опојним дрогама, али је разлика у прописаним казна-
ма у односу на инкриминисано узгајање из става 2 сувише велика. Разлика
је пре измена и допуна КЗ од 21. маја 2019. године била већа, јер је пре-
ма до тада важећој одредби става 2 распон казне затвора за узгајање био
од шест месеци до пет година. Међутим, законодавац уместо да пропише
нижи посебни минимум за основни облик дела, прописао је виши посебни
минимум и максимум за узгајање. Ово се посебно односи на ситуацију у
којој учинилац производи опојну дрогу ради личне употребе. Због тога је
неопходно изменама кривичног законодавства прописати нижи посебни
23 В. Рутовић, 181; D. Kozary, 109.
–8–
минимум казне затвора за основни облик овог кривчног дела и укинути

забрану ублажавања казне за ово кривично дело, о чему ће бити више ре-
чено у излагањима која предстоје.
У једном случају је учинилац брањем, сушењем и уситњавањем листо-
ва и цветова биљке канабис коју је у претходном периоду узгајао извршио
производњу опојне дроге као радњу извршења кривичног дела из члана
246 став 1. Иако су полицијски службеници део биљака канабиса које учи-
нилац није убрао посекли и тако га онемогућили да настави са гајењем и
производњом опојне дроге, суд је закључио да и у погледу тих биљака по-
стоји производња опојних дрога као радња извршења дела, јер је умишљај
учиниоца био усмерен на то да од тих биљака произведе опојну дрогу ма-
рихуану („узгајање је конзумирано производњом, која је коначни циљ свих
радњи окривљеног“).24
Врста и количина дроге коју учинилац производи није од значаја за по-
стојање кривичног дела, већ се евентуално може узети у обзир као околност
релевантна за одмеравање казне. Према ставу судске праксе, неовлашћена
производња опојних дрога постоји јер је „окривљени у конкретном случају
набавио једну полусуву биљку „cannabis sativa”, коју је однео у кућу и исту
окачио са унутрашње стране отвореног прозора, на висини од око 1,60 ме-
тара, чиме у суштини утврђује да је наведену биљку окачио да се осуши, а
сама природа ове биљке пружа могућност да се сушењем исте може добити
материја која има својство опојне дроге.”25
Апелациони суд у Крагујевцу је заузео став да изрека пресуде првосте-
пеног суда којом је окривљени осуђен јер је делове биљке канабис држао
ради производње (сушења) није разумљива. У образложењу пресуде Апе-
лационог суда се истиче да држање опојне дроге ради производње није у
члану 246 КЗ прописано као радња извршења овог кривичног дела.26
1.1.2. Прерада опојних дрога

У литератури се сматра да се под појмом производња подразумева
пољопривредна производња, док је прерада индустријска производња,
мада се производњом могу сматрати у ширем смислу и пољопривредна и
индустријска производња „као процес у коме човек предмете из природе
24 Пресуда Врховног касационог суда, Кзз. 763/2017.

25 Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 172/2017.
–9–
прилагођава својим потребама.“27 Реч је о сличним појмовима, због чега

ћемо покушати да допринесемо њиховом разграничењу.
У овом раду је већ речено да сировина која се користи у производњи
опојних дрога не сме имати својство дроге, јер се у супротном може гово-
рити о преради као начину предузимања радње извршења. Под прерадом
опојне дроге се подразумева „даља дорада материје односно сировине која
већ има својство опојне дроге, али се то својство процесом прераде поја-
чава, односно модификује“.28 Према судској пракси прерада дроге је „до-
бијање једне дроге из друге, пречишћавање, побољшавање њеног квалите-
та, додавање других састојака итд..“29 Слично томе, у теорији је заузет став
да се „додавањем других састојака“ врши прерада опојних дрога.30 Лазаре-
вић не даје одговор на питање који састојци се додају опојној дроги да би
у конкретном случају прерадом било остварено ово кривично дело. Прама
једном мишљењу, додавање састојака као што су „шећер, млеко у праху,
беби пудер или нека друга супстанца која смањује чистоћу основне дроге
али не утиче на њен хемијски састав“ није прерада у смислу члана 246 став
1 КЗ.31 Аутор овог схватања полази од тога да се напред наведене супстанце
често додају опојним дрогама ради повећања масе, односно ради повећања
зараде приликом стављања супстанце у промет. Међутим, на тај начин се
не мења хемијски састав психоактивне супстанце. Закључујемо да прерада
опојне дроге постоји само уколико у конкретном случају учинилац на разне
начине измени хемијски састав, дејство или својства опојне дроге, тј. уко-
лико од једне дроге створи другу или дрогу која има снажније дејство (јер је
чистија или квалитетнија) или слабије дејство или другачија својства.
Уколико је прерадом од једне дроге настала друга, сматра се да је тим
процесом извршена прерада прве дроге, а не производња друге, прописано
је чланом 1 став 4 Указа о ратификацији Конвенције за ограничење произ-
водње и регулисање расподеле опојних дрога, која је донета у Женеви 13. јула
1931. године.32 Према томе, прерада дроге је радња „којом се пречишћава и
прерађује једна дрога у другу“ (на пример, опијум се прерађује у морфин или
27 Б. Петровић, Наркокриминал: кривичноправни, криминолошки, кривичнопроцесни и

криминалистички аспекти, Сарајево, 2004, 39.
28 В. Делибашић, Сузбијање злоупотребе опојних дрога са становишта кривичног права, Београд,
2014, 164.
29 Решење Врховног суда Србије, Кж. 1966/2008.
30 Љ. Лазаревић, Кривично право Југославије – посебни део, Београд, 1995, 272.
31 В. Делибашић, 165; В. Рутовић, 182.
32 „Сл. лист ФНРЈ“, бр. 41/49.
– 10 –
се морфин прерађује у хероин).33 Сврха прераде дроге може бити и промена

агрегатног стања супстанце: од дроге која је у течном стању се прерадом ст-
вара дрога која је у чврстом стању; од дроге која је у облику прашка се ствара
дрога која је таблетирана. Модификација својства опојне дроге подразумева
различите технолошке процесе (на пример, додавање одређених хемијских
једињења) којима се мења хемијски састав или дејство дроге.
Уколико учинилац приликом конзумирања промени агрегатно стање
супстанце, не постоји прерада дроге у смислу члана 246 став 1 КЗ. Пре-
ма овом схватању, често се догађа да корисници ради убризгавања у вену
мењају агрегатно стање опојних дрога (из чврстог агрегатног стања у теч-
но). У прилог овог мишљења се истиче да у том случају није реч о прера-
ди опојне дроге, већ да процес конзумирања обухвата промену агрегатног
стања супстанце.34 Слично оном што је речено о производњи опојне дроге,
за прераду као начина предузимања радње извршења није од значаја да ли
је учинилац имао намеру да прерађену опојну дрогу стави у промет или је
његова намера била усмерена на личну употребу прерађене дроге.35
Делибашић предлаже да производња и прерада мањих количина опој-
них дрога ради личне употребе буде прописана као лакши облик кривичног
дела, јер је друштвена опасност мања.36 Нема сумње да је друштвена опас-
ност мања уколико се опојна дрога производи ради личне употребе, али да
ли је то довољан разлог за прописивање привилегованог облика кривичног
дела. Производња сама по себи представља друштвено опасно поступање,
јер се на тај начин повећава понуда дроге на тржишту и дрога постаје дос-
тупнија корисницима. Уколико би производња опојне дроге за сопствену
употребу била прописана као лакше кривично дело, то би омогућило злоу-
потребе. На пример, учиниоци би могли у континуитету да производе мање
количине опојних дрога и да их складиште на скривеном месту. Према томе,
оправдано је да производња и прерада опојне дроге саме по себи предста-
вљају начин остварења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ. Околност
да је пронађена количина произведене или прерађене дроге мала или да је
дрога била намењена сопственој употреби треба узети у обзир приликом
33 Б. Петровић, 40.
34 В. Делибашић, 165.
35 З. Стојановић, 197; Н. Делић, Кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет
опојних дрога (члан 246 КЗ), Зборник радова: Супротстављање организованом криминалу: правни
оквир, међународни стандарди и процедуре, Тара, 2013, 30.
– 11 –
одмеравања казне као олакшавајућу околност.37 Међутим, то нас поново

враћа на проблем високо прописаног посебног минимума за казну затвора
за основни облик овог дела и забрану ублажавања казне из члана 57 став 2
КЗ. Према томе, тачно је да је друштвена опасност производње и прераде
опојних дрога мања уколико се врши ради личне употребе, али овај проблем
треба решити одмеравањем или ублажавањем казне. То је још један разлог
да се укине забрана ублажавања казне у нашем кривичном законодавству.
Учинилац који производи опојну дрогу ради личне употребе и мању
количину тако произведене дроге држи ради личне употребе остварио је
само кривично дело из члана 246 став 1 у привидном стицају по основу
консумпције са кривичним делом неовлашћено држање опојних дрога из
члана 246а КЗ.38
1.1.3. Продаја опојних дрога

Према статистичким подацима неовлашћена продаја дроге је у пракси
најчешћи начин извршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ.39 Утврђи-
вање да ли је у конкретној кривичној ствари продаја дроге радња извршења
дела је од значаја због више разлога. Примера ради, ова околност се узима
у обзир при одмеравању казне. Такође, продаја дроге може бити основ за
одузимање имовинске користи стечене продајом дроге, док са друге стра-
не, одузимање имовинске користи у случају куповине опојне дроге ради
продаје није могуће.40 Уколико учинилац при продаји дроге није остварио
профит, тј. продао је дрогу по цени која је нижа од цене за коју је купио дро-
гу, та околност је од значаја јер одузимање имовинске користи није могуће,
али нема утицаја на постојање кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ.41 У
вези са одузимањем имовинске користи која је прибављена продајом дроге,
спорно је да ли је основано одузимање имовинске користи у износу који
је продавац дроге добио од купца или до износа имовинске користи која
се одузима треба доћи одузимањем износа који је учинилац платио при
куповини дроге од износа који је добио при продаји дроге. Једноставно ре-
чено, да ли је потребно одбити износ уложених новчаних средстава ради

38 Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж. 1474/2011; Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу,
Кж. 1999/2013.
39 И. Симић, Репресивне мере у сузбијању злоупотребе опојних дрога, Зборник радова:
Друштвени, правни и медицински проблеми зависности од дрога, Београд, 1981, 51.
40 Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж. 2140/2012.
41 В. Рутовић, 184.
– 12 –
куповине дроге и тако доћи до износа прибављене имовинске користи.

Преовладава мишљење да средства која је учинилац уложио у обављање
криминалне активности не треба узимати у обзир као „оправдани издатак,
јер је реч о средствима која је свесно уложио ради остварења добити извр-
шењем кривичног дела“.42
Продаја опојне дроге као алтернативно одређена радња извршења по-
стоји уколико се учинилац сагласи са купцем о купопродаји дроге. Другим
речима, за постојање дела је довољно постизање споразума о купопродаји,
тј. о врсти, количини и цени дроге.43 У овом случају продавац дроге није
извршио физичку предају дроге купцу, јер га је полиција лишила слобо-
де и спречила купопродају, али та околност по становишту Апелационог
суда није од значаја за остварење кривичног дела. Ово становиште се може
прихватити, јер из законског описа кривичног дела произлази да је радња
извршења предузета ако учинилац „продаје“ или „ради продаје купује“, а
не уколико је извршилац продао или купио опојну дрогу. Међутим, у делу
теорије кривичног права је заступљено супротно мишљење, према коме
је кривично дело свршено тек у тренутку примопредаје опојне дроге.44
Супротно томе, поједини аутори заступају став који преовладава у судској
пракси да за продају опојне дроге у смислу члана 246 став 1 КЗ није потреб-
но да је учинилац предао дрогу купцу.45 Према једном мишљењу, нема раз-
лога да се за постојање продаје опојне дроге као радње извршења захтева
предаја дроге купцу, јер је одредбом која регулише ово кривично дело као
радња извршења предвиђено држање дроге ради продаје.46 Лице које про-
даје опојну дрогу у већини случајева има државину на супстанцама које су
дрога, а држање дроге ради продаје је такође радња извршења кривичног
дела. Сходно томе, непотребно је захтевати код продаје дроге да је остварен
улов да дрога буде предата купцу.
Овде је потребно нагласити да количина, врста и цена дроге саме по себи
нису од значаја за постојање кривичног дела (нису обележје бића дела), већ
је релевантан само споразум продавца и купца о врсти, количини и цени
42 D. Tripalo, Kaznenopravni aspekti zlouporabe droga, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu,
2/2003, 570.
43 Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж. 3480/2011; Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 3/2014;
В. Рутовић, 183.
44 D. Kozary, 109; D. Tripalo, 569.
45 Љ. Лазаревић, 272; М. Павловић, Кривична дела у вези са опојним дрогама, Зборник радова
Правног факултета Нишу, Ниш, 2012, 448.
– 13 –
дроге.47 Врста, количина и цена опојне дроге могу бити од значаја за одме-
равање казне учиниоцу. Наведени ставови судске праксе и теорије према
којима сагласност купца и продавца треба да постоји о врсти, количини
и цени опојне дроге се могу довести у питање. Предмет сагласности при
купопродаји дроге треба да буде сходно одредбама Закона о облигационим
односима48 ствар која се продаје (опојна дрога) и цена. Према томе, радња
извршења је предузета постизањем сагласности да купац продавцу плати
одређену суму новца за опојну дрогу.49 Уколико из било ког разлога није по-
стигнут споразум у погледу врсте дроге или њене количине, кривично дело
је остварено. На пример, купац је желео да купи три грама опојне дроге, јер
је раније продавац продавао дрогу у пакетићима чија је маса била три гра-
ма. Међутим, продавац је припремио пакетиће који су садржали пет грама
опојне дроге. Иако је у овом случају дошло до неспоразума између прода-
вца и купца у погледу количине опојне дроге која је предмет купопродаје,
кривично дело је остварено.
Дело је остварено уколико је постигнут споразум о купопродаји и дро-
га је физички предата купцу, али купац дроге није платио договорени из-
нос новца продавцу из био ког разлога.50 У овом случају купац није пла-
тио дрогу јер је према постигнутом споразуму са продавцем, плаћање било
одложено. Споразум продавца и купца о купопродаји опојне дроге поред
главних елемената (врста, количина и цена дроге) садржи и низ според-
них елемената (начин, време и место продаје, начин плаћања итд.), али они
нису облежја бића кривичног дела неовлашћена производња и стављање
у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ. Из пресуде Вишег суда у
Чачку произлази да је учинилац продао дрогу тако што је купац пришао
вратима аутомобила „и кроз отворен прозор се нагнуо у унутрашњост во-
зила којом приликом му је оптужени продао 5,62 грама опојне дроге херо-
ин, упаковане у три ПВЦ кесице“.51 У образложењу пресуде се не наводи да
ли је опојна дрога у овом случају плаћена и који износ је плаћен уколико
је дрога плаћена. Произлази да плаћање није услов да се продајом опојне
дроге оствари дело из члана 246 став 1 КЗ.

48 Члан 454 Закона о облигационим односима, (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука
УСЈ и 57/89, “Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и “Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 - Уставна повеља).
49 Љ. Лазаревић, 272.
– 14 –
Чињеница да је опојна дрога продата може се у свакој појединачној кри-

вичној ствари доказивати непосредним и посредним доказима: „С тим у
вези, чињеница да из одбране оптуженог Б., као и одбране Н. и навода све-
дока В. непосредно не произлази да је оптужени Б. продао Н. предметну
опојну дрогу и да не постоји ниједан доказ који на то непосредно указује,
а посебно не на износ за који је опојна дрога продата. Међутим, чињенице
које су предмет доказивања, осим непосредним доказима, могу се утврђи-
вати и чињеницама и доказима који на посредан начин указују на њихово
постојање. Сходно наведеном, доводећи у везу исказе сведока В. и Ј. који
су поступали критичном приликом у праћењу кретања оптужених Б. и Н.,
касније извршили претрес Н. и код њега пронашли предметну опојну дро-
гу, дакле након сусрета са оптуженим Б., са налазом Биолошког факултета у
Б. и налазом НКТ Центра у Б., из којих је несумњиво утврђено да супстанца
одузета од Н. представља опојну дрогу “хероин”, а да се ДНК трагови опту-
женог налазе на паковању исте, да је оптужени Б. особа која је већ осуђена
за исто кривично дело, то налазећи да је одбрана оптуженог Б. нелогична и
противна сваком логичком закључивању, из разлога који су напред наведе-
ни, па суд изводи несумњив закључак да је критичном приликом оптужени
Б. неовлашћено продао опојну дрогу Н. на начин описан у изреци пресуде
под тачком 1 и на тај начин извршио кривично дело са кривицом.“52 По-
средни докази су од пресудног значаја нарочито при утврђивању намере
продаје дроге, о чему ће бити више речено у излагањима која предстоје.
Учинилац који је предузео више радњи неовлашћене продаје опојне
дроге остварио је једно кривично дело.53 Сходно томе, неће постојати више
кривичних дела у стицају или продужено кривично дело.54 Међутим, уко-
лико је између две или више продаја опојних дрога протекао дужи период,
постојаће два кривична дела, став је Апелационог суда у наведеном случају.
Према становишту Врховног касационог суда: „У односу на кривично дело
из чл. 246 КЗ, чија је радња одређена трајним глаголом, сматра се да је дело
учињено ако је радња извршена једном или више пута. Према томе, број
предузетих радњи је ирелевантан, па је без значаја да ли је радња извршења
у природном смислу учињена једном или више пута. Овакво кривично
дело се у законском смислу схвата као једно кривично дело, тј. када је више
радњи извршено у једном временском периоду, оне свакако представљају
целину и због тога се не могу одвојити као појединачно извршена кривична
– 15 –
дела.“55 Шта се подразумева под формулацијама „дужим периодом“ и „јед-

ном временском периоду“ је фактичко питање на које суд треба да одгово-
ри узимајући у обзир све околности конкретне кривичне ствари. У наведе-
ном примеру између два дела је прошло шеснаест месеци. Овај став судске
праксе треба прихватити, јер према члану 112 тачка 30 КЗ: „кад је радња
кривичног дела одређена трајним глаголом, сматра се да је дело учињено,
ако је радња извршена једном или више пута.“
У теорији кривичног права је критикован став старије судске праксе
према којој споразум купца и продавца о цени не мора укључивати зара-
ду, тј. не мора се платити одређен новчани износ за опојну дрогу, већ се
дрога може платити на други начин (плаћањем пића или улаза у ноћни
клуб).56 Према овом мишљењу, у овом случају се евентуално може говори-
ти о кривичном делу омогућавање уживања опојних дрога из члана 247 КЗ.
Преовладава мишљење да се продаја сматра „економском категоријом под
којом се подразумева процес вршења промене облика вредности из робног
у новчани и обратно“.57
Ово не значи да је опојна дрога ствар која може бити предмет уговора о
купопродаји у складу са одредбама Закона о облигационим односима. Пре-
ма члану 458 став 1 ЗОО: „Ствар о којој је уговор мора бити у промету, те је
ништав уговор о продаји ствари која је ван промета“; став 2 прописује: „За
продају ствари чији је промет ограничен важе посебни прописи“.58 Према
томе, искључена је примена правила ЗОО на опојну дрогу као предмет ку-
попродаје, али одредбе ЗОО могу бити од помоћи приликом утврђивања
смисла појединих алтернативно прописаних радњи извршења основног
облика кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ. На пример, ЗОО у члану 458
став 3 прописује да се „продаја може односити и на будућу ствар“,59 што нас
наводи на закључак да дрога која је предмет купопродаје не мора постоја-
ти у време закључења споразума између купца и продавца. Примера ради,
учинилац може доћи у посед дроге коју је већ продао после закључења спо-
разума са купцем.

56 Н. Делић, 31.
– 16 –
Код купопродаје опојне дроге и радња купца може представљати кри-

вично дело. Квалификација његовог дела зависи пре свега од намере, ис-
тиче Делибашић. Уколико купац купује дрогу и при томе нема намеру да је
продаје или да је користи за сопствену употребу, његова радња није кажњи-
ва. Са друге стране, ако купи мању количину опојне дроге ради сопствене
употребе, остварио је кривично дело неовлашћено држање опојне дроге из
члана 246а став 1. На крају, уколико суд утврди да је дрога купљена ради
продаје остварено је кривично дело неовлашћена производња и стављање
у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ.60
1.1.4. Нуђење на продају опојних дрога

Нуђење на продају као начин предузимања радње извршења основног
облика овог кривичног дела подразумева различите радње учиниоца које
су „подобне да код другог лица створе уверење да постоји могућност ку-
повине опојне дроге“.61 Кривично дело је „свршено покушајем да се извр-
ши продаја, тј. давањем предлога у погледу цене и робе“.62 Покушај продаје
дроге представља свршено кривично дело, али како продаја није остваре-
на, радња извршења је нуђење на продају.63 Према томе, дело је остварено
самом радњом нуђења опојне дроге другој особи.64 Реч је о једностраној
изјави воље продавца која је усмерена на купца опојне дроге (вербално,
писмено, телефоном, СМС поруком, мејлом итд.).65 Друга особа којој се
дрога нуди мора бити индивидуално одређена особа. Овај услов је испуњен
у случају да учинилац нуди на продају опојну дрогу већем броју индивиду-
ално одређених лица.66
Произлази да за постојање дела није од значаја да ли је понуда за продају
дроге у конкретном случају прихваћена.67 Да ли је понуда прихваћена од
значаја је за одговор на питање који начин предузимања радње извршења у
конкретном случају постоји. Уколико је понуда прихваћена можемо гово-
рити о продаји дроге као радњи извршења, док са друге стране, ако понуда
није прихваћена реч је о нуђењу на продају. У једном случају је учинилац
61 З. Стојановић, 197.
63 М. Павловић, 449.
64 D. Kozary, 109.
67 В. Турањанин, Злоупотреба опојних дрога са аспекта новог Кривичног законодавства са
освртом на судску праксу, Гласник права, 2/2010, 97.
– 17 –
позвао путем телефона друго лице и понудио му продају 39 грама опојне

дроге марихуана за 100 евра. С обзиром да је купац прихватио понуду, суд
је радњу оптуженог квалификовао као продају опојне дроге.68 У сваком слу-
чају, постојаће основни облик кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ.
У вези са нуђењем на продају опојне дроге у теорији кривичног права је
постављено питање да ли је услов постојање основног облика кривичног
дела да учинилац поседује опојну дрогу коју нуди на продају. Заузет је став
да поседовање опојне дроге у тренутку нуђења на продају није неопходно.
Уколико учинилац објективно може да дође у посед опојне дроге коју нуди
на продају или бар искрено верује да може доћи у посед дроге коју нуди,
остварен је основни облик кривичног дела.69 Са друте стране, ако учинилац
нема у поседу опојну другу коју нуди на продају и свестан је да нема могућ-
ност да набави дрогу, не постоји кривично дело из члана 246 став 1, већ се
евентуално може говорити о остварењу кривичног дела преваре.70
Поједини аутори сматрају да понуда у смислу радње извршења овог
кривичног дела подразумева „навођење врсте и количине дроге која се
намерава продати, цену, начин, место и време купопродаје“.71 У складу са
оним што је о садржају споразума између продавца и купца опојне дроге
речено у делу рада који се односи на продају као радњу извршења дела, код
нуђења дроге на продају је довољно да учинилац одреди врсту и цену дроге
коју продаје потенцијалним купцима. Осим тога, учинилац може у понуди
предложити купцу одређени начин плаћања, место и време предаје дроге,
време и место плаћања дроге итд., али ови елементи понуде нису од значаја
за постојање овог облика радње извршења кривичог дела.
Судска пракса је у погледу нуђења на продају као начина предуземања
радње извршења веома оскудна, јер је веома тешко доказати да је учини-
лац нудио на продају опојну дрогу. У једном случају, Врховни суд Србије је
заузео став да је кривично дело из члана 246 став 1 остварено „када је ок-
ривљени знао да носи са собом дрогу коју су саучесници нудили на продају,
јер је на тај начин у томе активно учествовао, без обзира на то што он није
вербално нудио на продају дрогу.“72 Ово становиште се може прихватити
јер је у складу са чланом 33 КЗ који прописује услове за постојање саизвр-
шилаштва као облика саучесништва.
70 Ibid., 168.
72 Пресуда Врховног суда Србије Кж. 1177/95 (Према: Н. Делић, 32).
– 18 –
У другом случају учинилац је нудио на продају опојну дрогу „на тај на-
чин што је у стану на наведеној адреси предао другом лицу један пакетић
марихуане нето тежине 0,42 грама говорећи му да је то узорак, да проба и
види каква је, те да ће се договорити ако му треба више по цени од 3 евра
по граму“.73
1.1.5. Куповина, држање или преношење опојних дрога ради продаје

Куповина, држање или преношење опојне дроге су начини предузимања
радње извршења основног облика кривичног дела из члана 246 став 1, под
условом да су извршени ради продаје дроге. То значи да је за постојање дела
неопходно утврдити намеру учиниоца да продаје опојну дрогу.74 Утврђи-
вање намере продаје опојне дроге је веома важно јер од одговора на питање
да ли је учинилац намеравао да продаје дрогу коју је купио, држао или пре-
носио зависи између осталог, да ли ће његова радња бити квалификована
као кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога из члана 246 став 1 или кривично дело неовлашћено држање опојних
дрога из члана 246а КЗ. Учиниоци код којих је пронађена одређена коли-
чина опојне дроге веома често своју одбрану заснивају на тврдњи да дрога
није била намењена продаји већ сопственој употреби, због чега ћемо про-
блему утврђивања намере продаје дроге у излагањима која следе посветити
посебну пажњу.
Под куповином опојне дроге у смислу овог кривичног дела се сматра
стицање својине над опојном дрогом, плаћањем одређеног износа новца
продавцу.75 За остварење дела није од значаја да ли је учинилац дрогу ку-
пио, јер је радња извршења у законском опису дела одређена трајним глаго-
лом („купује“). Према једном мишљењу, у примеру који смо у овом раду већ
разматрали, ако продавац преварном радњом нуди на продају дрогу коју
нема у поседу и не постоји могућност да набави дрогу, а купац постигне
споразум са њим у погледу врсте и цене дроге коју намерава да купи ради
продаје и плати дрогу, остварено је кривично дело из члана 246 став 1 КЗ.76
Дело је свршено у моменту плаћања цене, при чему није од значај чињеница
да ли је дрога у конкретном случају преузета од стране купца. Ово схва-
тање се може оспорити у делу који се односи на плаћање цене као услов по-

75 Н. Делић, 32.
– 19 –
стојања кривичног дела, јер за постојање свршеног дела није од одлучујућег

значаја да ли је дрога плаћена. Уколико се продавац и купац договоре да
дрога буде накнадно плаћена или полицијски службеници спрече плаћање
дроге, дело је остварено упркос чињеници да учинилац није платио дрогу.
У погледу преузимања опојне дроге, нема сумње да дело постоји упркос
томе што купљена дрога није преузета.
Преношење је делатност учиниоца која има за последицу промену места
на коме се опојна дрога налази.77 Уколико се дрога преноси у смислу овог кри-
вичног дела, није од значаја да ли се дрога уноси у Републику Србију, износи
из наше земље или се преношење дроге врши у границама наше земље.78 Ова
околност може бити од значаја при одмеравању казне учиниоцу, јер уколико
је одредиште дроге наша земља, већа је друштвена опасност учињеног дела.
Међутим, место где учинилац намерава да продаје другу (у нашој земљи или
иностранству) није обележје бића кривичног дела, тј. није од значаја за по-
стојање дела. Према томе, дело је остварено преношењем опојне дроге преко
територије Републике Србије, ради продаје у иностранству.
Преношење треба схватити као радњу којом се опојна дрога преноси од
једног лица до другог лица. Лице које преноси дрогу је курир, који дрогу пре-
носи другом куриру, власнику дроге или непосредном продавцу.79 Међутим,
ово не значи да је за постојање кривичног дела услов да је учинилац предао
дрогу коју је преносио другом лицу. На пример, остварено је дело иако су
у конкретном случају полицијски службеници лишили слободе учиниоца и
одузели му опојну дрогу коју је преносио другом лицу. Ово схватање треба
прихватити, јер уколико учинилац преноси дрогу са једног места на друго,
при чему је она све време у његовој државини (пре, за време и после прено-
шења), не може се говорити о преношењу као начину предузимања радње
извршења, већ евентуално о држању опојне дроге ради продаје.
Према нашој судској пракси, учинилац је извршио кривично дело из
члана 246 став 1 јер је „опојну дрогу кокаин укупне нето масе 30,10 гра-
ма држао упаковану у двоструку пластичну кесицу, спаковану у папирном
убрусу, у полици возачевих врата возила којим је управљао, која му је била
на дохват руке и са ког места је могао да предметну опојну дрогу кокаин
стави у промет. У погледу виности учинилац је ово кривично дело извр-
шио са директним умишљајем, тј. био је свестан да неовлашћено преноси
77 З. Стојановић, 198; D.Tripalo, 570.

– 20 –
и да неовлашћено држи опојну дрогу кокаин у намери да је даље продаје, а

што је и хтео и на шта указује количина пронађене опојне дроге која није
мала, начин паковања, односно начин скривања пакета у двоструку плас-
тичну кесицу, а њу у папирни убрус, бивајући у притежању опојне дроге и
понашајући се као њен држалац и власник“.80 Иако је спорно да ли се радња
учиниоца истовремено може квалификовати као неовлашћено преношење
и неовлашћено држање опојне дроге, сматрамо да је суд правилно утврдио
да је опојна дрога у овом случају била намењена продаји, узимајући у обзир
начин паковања и количину дроге, начин и место скривања дроге. У дру-
гом сличном случају, суд је држање 48,72 грама опојне дроге кокаин испод
седишта у возилу оптуженог током вожње, квалификовао искључиво као
држање опојне дроге ради продаје у смислу члана 246 став 1 КЗ.81
Уколико дрогу преносе тзв. „муле“, тј. лица која су средства у рукама ди-
лера и која веома често нису свесна врсте и количине дроге коју преносе
(свесни су да преносе дрогу, али због начина скривања дроге немају инфор-
мације о врсти и количини дроге) и која немају намеру да дрогу продају,
кривично дело је ипак остварено јер та лица су свесна да опојну дрогу пре-
носе ради продаје.82 Није од значаја то што „муле“ немају намеру да про-
дају опојну дрогу, већ је само преносе за другога. Дело је свршено самим
преношењем опојне дроге, уколико је испуњен и субјективни услова – да се
преношење врши ради продаје. Као што је у овом раду већ речено, за по-
стојање дела није од значаја да ли је лице које преноси дрогу предало дрогу
другом лицу (на пример, довољно је да учинилац остави дрогу на догово-
реном месту како би касније била узета од стране лица које је власник дро-
ге).83 Такође, за постојање кривичног дела није од значаја мотив „курира“
које преносе опојну дрогу (да ли дрогу преносе због новчане накнаде, јер
желе да помогне лицу које намерава да продаје дрогу или је у питању неки
други разлог).84 Начини преношења дроге су различити и не представљају
обележје бића кривичног дела.
При одмеравању казне „мулама“ суд треба да узме у обзир да ли је учи-
нилац био свестан врсте и количине дроге коју преноси, накнаду коју је

82 Ј. Fleetwood, Five kilos, penalties and practice in the international cocaine trade, British Journal of
Criminology, 2/2011, 375; А. Alschuler, The failure of sentencing guidelines: A plea for less aggregation,
University of Chicago Law Review, 3/1991, 926.
83 D. Tripalo, 571.
84 Ibid., 571.
– 21 –
добио за преношење дроге, да ли је раније осуђиван за кривична дела у вези

са дрогама. Правило је да одлуку о врсти и количини опојне дроге коју ће
„мула“ преносити доноси лице које је власник дроге.85 Према томе, окол-
ност да је учинилац преносио велику количину опојне дроге сама по себи
није довољна за строже кажњавање. Нема сумње да није оправдано каз-
нити истом казном учиниоца који преноси одређену количину своје дроге
ради продаје и учиниоца који преноси исту или сличну количину дроге за
друго лице. Узимање у обзир само количине дроге која се преноси при од-
меравању казне није оправдано. Другим речима, лице које преноси одређе-
ну количину своје дроге ради продаје заслужује строжу казну од лица које
преноси исту или већу количину дроге за другог.
Строга казнена политика треба да буде усмерена на дилере који имају
одлучујући утицај на тржишту опојних дрога, а не на „муле“ као најслабију
карику у ланцу који снабдева тржиште. У једном случају из наше судске
праксе, оптужени је за неовлашћено преношење 39.635 грама опојне дроге
канабиса, која је била сакривена у аутомобилу којим је управљао, осуђен на
казну затвора у трајању од 5 година. Одлучујући о врсти и висини казне,
суд је „нашао да код оптуженог нема отежавајућих околности, а од олакша-
вајућих околности узео да није осуђиван, да је породична особа, да живи
у породичном домаћинству са супругом, оцем, мајком и бабом, да је само
мајка запослена са зарадом од 27.720 динара, да је незапослен и да не посе-
дује непокретну имовину“.86
Држање опојне дроге је фактичка власт на ствари која је предмет кривич-
ног дела. Према томе, није од значаја да ли је учинилац власник дроге, да ли
му је дрога поверена на чување или је позајмио опојну дрогу ради продаје,
уколико се дрога држи ради продаје.87 То значи да у сваком конкретном
случају треба утврдити да ли је држалац имао право располагања на ства-
ри, односно да ли је могао да прода ствар. Уколико је могућност продаје од
стране држаоца из неког разлога искључена, тј. ако је он само чувао дрогу
и при томе није знао да је дрога намењена продаји, није остварено дело из
члана 246 став 1 КЗ.88 Супротно томе, уколико чува дрогу за другог и зна да
је она намењена продаји, остварио је ово кривично дело.
85 Ј. Fleetwood, 382.
– 22 –
Кривичноправна литература познаје две врсте држања опојних дрога:

непосредно и конструктивно.89 Непосредно држање постоји уколико је
опојна дрога у сваком тренутку доступна учиниоцу (на пример, налази се
у његовом џепу или ташни коју носи), док конструктивно подразумева да
учинилац има фактичку власт над опојном дрогом, али му она није у сваком
тренутку доступна, јер се налази на неком по правилу скривеном месту (на
пример, дрога се налази у ормару или паркираном аутомобилу учиниоца).
1.1.6. Посредовање у продаји или куповини опојних дрога

Посредовање у продаји или куповини опојне дроге је једна од алтерна-
тивно прописаних радњи извршења овог кривичног дела, а не облик саучес-
ништа, став је судске праксе.90 Посредовање је свака делатност која има за
циљ реализацију продаје или куповине.91 На пример, под посредовањем се
подразумева препорука купцу продавца као поузданог снабдевача, упозна-
вање продавца и купца, давање броја телефона продавца или купца, чување
дроге док се не постигне споразум о куповини, доношење новца продавцу,
доношење дроге купцу итд..92 За постојање радње извршења посредовања
у продаји или куповини опојне дроге није од значаја да ли је у конкретном
случају дошло до реализације купопродаје, јер из законског текста произ-
лази да је инкриминисано само посредовање.93 Посредовање у продаји или
куповини опојне дроге учинилац може вршити непосредно или посредно
преко трећих лица.94 У једном случају је лице А куповало опојну дрогу ради
конзумирања тако што је новац давало лицу Б, које је тај новац давало лицу
Ц ради куповине дроге од лица Д.95
Према пресуди Вишег суда у Чачку оптужена је „неовлашћено посредо-
вала у купопродаји супстанце марихуане која је проглашена за опојну дро-
гу, на тај начин што је свесна да чини забрањене радње које представљају
кривично дело, чије је извршење хтела, по претходно постигнутом догово-
ру између оптужених А. и Д. понела из куће оптуженог А. уговорени износ
од 4000,00 динара до договореног места у близини бране на реци, одакле је
са мобилног телефона у власништу оптуженог А. позвала оптуженог Д. где
89 Н. Делић, 32.
90 Врховни суд Србије, Кж. 748/3 (Према: Н. Делић, 34).
92 В. Рутовић, 197-198.
93 З. Стојановић, 199; D. Kozary, 109.
94 М. Павловић, 449.
– 23 –
је извршена размена новца и опојне дроге, а затим је најлон кесу у којој се

налазила опојна дрога марихуана, коју је преузела од оптужено Д. однела
и предала оптуженом А., чиме је извршила кривично дело неовлашћена
производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ.“96
Према томе, посредовање у продаји или куповини опојне дроге се може
остварити предузимењем једне или више радњи. У наведеном случају оп-
тужена је донела новац продавцу, позвала га да дође на уговорено место,
извршила размену новца за дрогу и на крају, предала дрогу купцу. Као што
је у овом раду већ речено, уколико из било ког разлога до купопродаје није
дошло, посредовање би као облик алтернативно одређене радње извршења
постојало (на пример, продавац није дошао на договорено место или се
није јавио на телефонски позив посредника). Посредовање постоји уколи-
ко два корисника скупе новац ради куповине дроге, један од њих изврши
куповину, а затим део дроге задржи са себе, док део дроге преда другом
кориснику. Куповина и предаја дроге другом лицу у овом случају предста-
вљају посредовање.97
Може се поставити питање да ли посредовање постоји уколико учини-
лац посредује у куповини опојне дроге за друго лице, које дрогу купује за
сопствену употребу. Граматичким тумачењем члана 246 став 1 долазимо до
закључка да посредовање као начин предузимања радње извршења постоји,
јер законодавац не поставља услов за остварење дела да је учинилац посре-
довање извршио ради продаје дроге. Осим тога, није од значаја да ли је учи-
нилац за посредовање примио неку врсту накнаде (новац, поклон, део дроге
итд.), али се та околност може узети у обзир приликом одмеравања казне.98
1.1.7. Неовлашћено стављање у промет опојних дрога на други начин

Постоји велики број различитих начина стављања у промет опојних
дрога. Законодавац је у члану 246 став 1 примера ради навео најчешће на-
чине предузимања радње извшења. Осим тога, радњу извршења према овој
одредби предузима учинилац који „на други начин неовлашћено ставља у
промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге“. Овом
формулацијом је законодавац обухватио све друге начине неовлашћеног
стављања у промет опојних дрога који нису таксативно наведени.

97 D. Tripalo, 571.
98 D. Kozary, 110.
– 24 –
Стављање у промет опојних дрога на други начин подразумева било

коју радњу којом се дрога чини доступном другом лицу, под условом да
није реч о бесплатном давању дроге.99 Уколико учинилац бесплатно даје
дрогу другом лицу, предузета је радња извршења кривичног дела омогућа-
вање уживања опојних дрога из члана 247 КЗ.100 Међутим, у литератури
постоји мишљење да се опојне дроге најчешће стављају у промет на други
начин разменом, зајмом, поклоном и залогом.101 Произлази да је спорно по-
клањање опојне дроге као начин стављања у промет опојне дроге на дру-
ги начин. Према једном мишљењу, „рекламно поклањање дроге с мотива-
цијом да се провери стање на нарко тржишту“ представља стављање опојне
дроге у промет на други начин.102 Супротно томе, истиче се да поклон ради
каснијег „придобијања“ тржишта није радња кривичног дела из члана 246
став 1, већ радња кривичног дела омогућавање уживања опојних дрога.103
Део судске праксе сматра да поклањање опојне дроге, односно тзв. „нар-
команска солидарност“ може представља стављање у промет опојне дроге
на други начин у смислу кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ.104 Према
Делибашићу, овај проблем треба решити узимањем у обзир свих околно-
сти конкретног случаја. Уколико је учинилац бесплатно давао дрогу ради
врбовања нових корисника, учинио је дело из члана 246 став 1 КЗ, док се
бесплатним давањем дроге из сажаљења („наркоманска солидарност“) ост-
варује дело из члана 247 став 1 КЗ.105 Ово схватање заступљено је у поједи-
ним пресудама Врховног суда Хрватске.106 Међутим, предност треба дати
ставу према коме у овом случају постоји кривично дело омогућавање ужи-
вања опојних дрога, јер из законског описа овог дела произлази да је радња
извршења између осталог, давање другом опојне дроге да је ужива. То што
учинилац дрогу даје бесплатно јер сматра да је то дугорочна инвестиција
која ће се вишеструко вратити, јер ће поклонопримци постати редовни ко-
рисници и купци дроге није од значаја за квалификацију дела. Опојна дрога
се даје бесплатно и самим тим се не може говорити о стављању у промет.
100 Н. Делић, 34.
103 Н. Делић, 34.
104 Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1. 1574/2013; Пресуда Апелационог суда у Нишу,
Кж. 715/2014.
106 Врховни суд Републике Хрватске, Кж. 498/1996 (Према: D. Tripalo, 571).
– 25 –
Уколико је учинилац истом лицу бесплатно давао опојну дрогу, а на-

кон тога продавао дрогу, остварио је обележја бића два кривична дела: не-
овлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и омогућавање
уживања опојних дрога. Суд није прихватио тврдњу одбране да је у овом
случају остварено једно кривично дело (дело из члана 246 став 1 КЗ), јер
теже дело консумира лакше. У образложењу ове одлуке суд наводи: „Ово
из разлога што у радњама кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ нису
садржане радње кривичног дела из члана 247. став 1. КЗ, с обзиром да су
радње извршења код тих кривичних дела различите по својој природи, од-
носно сам начин извршења дела различит је код једног и код другог кри-
вичног дела, а постоје разлике и у последицама тих дела, што од истих чини
суштински различите инкриминације.“107 Примера ради, уколико упореди-
мо последице дела, апстрактна опасност за живот и здравље људи је по-
следица дела из члана 246 став 1 КЗ, док је конкретна опасност за живот и
здравље индивидуално одређеног лица последица дела из члана 247 став 1
КЗ. Овим проблемом бавио се Врховни суд Србије. У поступку пред овим
судом полазиште одбране је било да „ако производња и продаја једне исте
количине дроге представљају једно дело, онда је нужно да производња и
давање такође представљају једно кривично дело, јер су испуњени сви ус-
лови јединственог привидног стицаја по принципу специјалитета и кон-
сумпције“.108 У овом случају учинилац је неовлашћено производио опојну
дрогу канабис и давао ту дрогу другим лицима да је уживају, учинивши
на тај начин два кривична дела у реалном стицају. Врховни суд није при-
хватио ове аргументе, истичући да је реч о два различита дела чије радње
извршења су различите по својој природи и чије последице су различите.
Према томе, став судске праксе је да је реч о различитим делима, због чега
примена консумпције није прихватљива.
Код размене ће учинилац разменити опојну дрогу за неку покретну или
непокретну ствар.109 Своје становиште да предмет размене могу бити непо-
кретне ствари, Делибашић заснива на члану 552 ЗОО према коме: „Угово-
ром о размени сваки уговарач се обавезује према свом сауговарачу да пре-
несе на њега својину неке ствари и да му је у ту сврху преда (став 1); пред-
мет размене могу бити и друга преносива права (став 2).“110 Произлази да
ЗОО не ограничава предмет размене на покретне ствари. Предмет размене
107 Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1. 1148/2017.
108 Пресуда Врховног суда Србије, Кж. I 122/2009.
110 Члан 552 став 1 ЗОО.
– 26 –
не може бити новац, јер би у том случају радња извршења овог кривичног
дела била продаја опојне дроге. Међутим, уколико се у конкретном случају
врши размена опојне дроге за опојну дрогу, остварена је размена као начин
предузимања радње извршења неовлашћено стављање опојне дроге у про-
мет на други начин.111 Апелациони суд у овом случају логичким и језичким
тумачењем члана 246 став 1 КЗ закључује да размена опојне дроге не мора
да буде учињена ради продаје.
Према ставу теорије и судске праксе, размена као начин предузимања
радње извршења постоји уколико учинилац дрогом плаћа сексуалне услу-
ге.112 У једном случају учинилац је проституткама дао 1,5 грама и 0,5 грама
хероина, ради пружања сексуалних услуга.113
1.1.8. Намера као субјективно обележје бића кривичног дела

неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога
Умишљај је субјективно обележје бића основног облика кривичног
дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Пре-
ма Стојановићу, умишљај учиниоца се код овог кривичног дела односи на
радњу извршења и објект радње.114 Овај аутор сматра да иако намера није
изричито наведена у законском опису кривичног дела, она мора постојати
код неких облика радње извршења. У члану 246 став 1 КЗ је изричито наве-
дено да учинилац између осталог, „ради продаје купује, држи или преноси”
опојну дрогу, што значи да је за остварење дела неопходна намера да то
чини ради продаје.
Слично томе, истиче се да учинилац треба да буде свестан да радњу из-
вршења предузима неовлашћено и да буде свестан својства објекта радње
(свест о томе да је објект радње опојна дрога).115 Према томе, код поједи-
них облика радње извршења (куповине опојне дроге ради продаје, држање
опојне дроге ради продаје и преношење опојне дроге ради продаје) потреб-
но је утврдити да су ове радње предузете у циљу продаје опојне дроге. То
значи да је посебни субјективни елемент који произлази из законског описа
дела намера учиниоца да продаје опојну дрогу. Веома је важно утврдити
да ли постоји намера учиниоца да продаје дрогу, јер уколико нема наме-
111 Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж. 715/2014.
113 Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж. 1176/12 (Према: А. Трешњев, Збирка судских
одлука из кривичноправне материје, Београд, 2013, 110).
114 З. Стојановић, Коментар Кривичног законика, Београд, 2006, 575.
115 Н. Делић, 37.
– 27 –
ре, не постоји кривично дело из члана 246 став 1 КЗ. Уз испуњење осталих
законом прописаних услова, може се размотрити постојање неког другог
кривичног дела (неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а КЗ). У
случају сумње треба узети да намера не постоји, у складу са правним пра-
вилом in dubio pro reo.
У члану 246 став 1 КЗ се не прописују начин и критеријуми утврђи-
вања намере учиниоца. Законодавац препушта судској пракси да у сваком
конкретном случају утврди да ли је код учиниоца постојала намера да се
опојна дрога продаје. Према схватању које заступа кривичноправна лите-
ратура, ово субјективно обележје бића кривичног дела неовлашћена про-
изводња и стављање у промет опојних дрога се утврђује узимањем у обзир
објективних околности конкретне кривичне ствари.116 Слично томе, судска
пракса полази од тога да на постојање намере продаје дроге и других обе-
лежја бића овог кривичног дела могу указивати како непосредни докази,
тако и посредни докази.117
1.1.8.1. Начин паковања

Поједини аутори сматрају да при оцени да ли је учинилац држао опојну
дрогу ради личне употребе или ради продаје судови могу користити следеће
критеријуме: 1. количина и врста опојне дроге; 2. место где је опојна дрога
пронађена; 3. „изглед околине где је дрога сакривена”; 4. личност учинио-
ца (посебно ранију осуђиваност за ово или неко друго истоврсно кривично
дело); 5. да ли је учинилац зависник од употребе опојне дроге.118 Делибашић
критикује праксу судова који намеру учиниоца да опојну дрогу продаје ут-
врђују на тај начин што узимају у обзир околност да ли је дрога упакована.
Овај аутор не оспорава став да намера продаје несумњиво постоји ако је
објект радње већа количина дроге, без обзира на то на који начин је упако-
вана. Критика је усмерена на став судске праксе према коме намера продаје
116 З. Стојановић, 575-576.
117 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 31/2015 (Према ставу суда у овом случају, није било непо-
средних показатеља продаје дроге (на пример, није утврђен износ новца који је плаћен за дрогу).
Полицијски службеници су пратили оптуженог који је ушао у аутомобил лица А у коме се задржао
десет минута. Према оцени суда у возилу је оптужени извршио продају дроге. Након састанка са
оптуженим лице А је заустављено од стране полиције и код њега је пронађена дрога (1,78 грама
хероина). Своју оцену суд није засновао на непосредним доказима, јер их у овом случају није било,
већ на посредним доказима: трагови ДНК оптуженог на паковањима дроге и ранија осуђиваност
оптуженог за дела у вези са опојним дрогама. Овде се може поставити питање да ли су трегови ДНК
оптуженог на паковањима дроге непосредни или посредни доказ продаје дроге.
– 28 –
постоји ако је мања количина дроге упакована у мања паковања. Судови по-
лазе од тога да је учинилац дрогу упаковао у мања паковања и на тај начин
је спремио за потенцијалне купце. Међутим, постоји могућност да је дрога
пронађена код учиниоца у мањим паковањима јер се мање количине дроге
могу купити искључиво у мањим пакетићима. Према томе, могуће је зами-
слити ситуацију у којој учинилац није опојну дрогу спремио за продају, већ
је купио дрогу у мањим пакетићима ради сопствене употребе.
Ово схватање се у начелу може прихватити, јер постоји вероватноћа да
код учиниоца буде пронађена дрога у мањим пакетићима, јер је тако била
упакована од стране продавца. У једном случају из судске праксе, лице А
је купило 18 пакетића марихуане од лица Б укупне масе 15,84 грама. Лице
А је осуђено за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из чла-
на 246а став 1 КЗС, док је лице Б осуђено за кривично дело неовлашћена
производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗС.119
Према становишту Вишег суда у Београду, „како је окривљени држао опојну
дрогу на једном месту, испод телевизора у спаваћој соби у четири одвојене
кесице, та чињеница сама по себи не указује на постојање намере стављања
у промет опојне дроге, с обзиром да је опште познато да се тако размерена
и набавља на тржишту“.120
Са друге стране, бројност пакетића (од учиниоца је одузето 72 паке-
тића марихуане – 74 грама) је околност која може указивати на то да је у
конкретном случају реч о дроги која је намењена продаји.121 Међутим, ва-
жно је нагласити да ако је дрога пронађена у једном паковању, то не ис-
кључује намеру њене продаје.122
Када разматрамо утицај чињенице да је дрога држана у паковањима
треба рећи да та паковања могу бити веће или мање масе. На пример, три
грама дроге се може упаковати у пет или петнаест паковања. При проце-
ни да ли је учинилац држао дрогу ради продаје суд треба да узме у обзир
чињеницу да ли маса паковања одговара дневном уносу дроге од стране ко-
рисника. Ова чињеница може говорити у прилог томе да је учинилац ради
сопствене употребе држао дрогу у пакетићима једнаке масе ради лакшег
конзумирања. Супротно томе, уколико дрогу држи у паковањима чија маса
не одговара просечним дневним потребама корисника, та чињеница може
указати на то да је реч о дроги која је намењена продаји. Међутим, као што
119 Пресуда Вишег суда у Београду, К. 764/2012.
– 29 –
је у овом раду већ речено, могуће је да учинилац држи дрогу у паковањима

јер је купљена у паковањима. Према томе, околност да је дрога држана у па-
ковањима веће или мање масе није поуздан критеријум да је намењена про-
даји, уколико нема других околности које указују да постоји намера про-
даје.123 Такође, околност да је дрога држана у већој или мањој пластичној
кеси или кутији, тј. да није била у пакетићима сама по себи није довољна за
закључак да није намењена продаји.124 Околност да је дрога држана у плас-
тичној кеси, а не у пакетићима може указивати и на намеру продаје, „јер да
учинилац заиста користи дрогу, исту би поделио у мања паковања која би
носио са собом, а не паковање од преко 50 грама”.125
1.1.8.2. Количина опојне дроге

У судској пракси окривљени веома често покушавају да избегну кажња-
вање за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ, на тај начин што у својим
одбранама истичу да дрогу нису држали ради продаје, већ ради сопстве-
не употребе. Чак и у кривичним стварима у којима је објект радње велика
количина опојне дроге, окривљени покушавају да избегну кажњавање на
наведени начин. У једном случају је окривљени тврдио да је купио 1 кило-
грам марихуане за сопствену употребу. Суд је одбрану окривљеног оценио
као „нелогичну и неуверљиву”, а став суда није заснован само на количини
опојне дроге у овој кривичној ствари, већ и на величини пакетића, начину
паковања, стању опојне дроге, врсти паковања и личним приходима које
остварује окривљени.126 Из образложења ове пресуде произлази да: 1. није
логично да окривљени чији су месечни приходи између 40.000 и 60.000 ди-
нара купује 1 килограм марихуане, што му је довољно за 7 месеци конзу-
мирања; 2. није уверљив исказ окривљеног да је опојну дрогу сам паковао
у ПВЦ кесе како би је на тај начин чувао, јер свака просечна особа зна да
ће материја биљног порекла пропасти ако се чува у ПВЦ кесама; 3. није
уверљив исказ окривљеног који тврди да при паковању дроге није користио
вагу, јер су сви пакетићи марихуане приближно исте грамаже. Према ста-
новишту суда у овој пресуди, стање опојне дроге (њена влажност) указује
између осталог, да је дрога била намењена продаји. Паковањем марихуане у
влажном стању се остварује већа зарада при њеној продаји, јер се на тај на-

– 30 –
чин повећава маса дроге. Суд закључује да „све наведене чињенице у својој
међусобној повезаности упућују на једини могућ и логичан закључак да је
предметна марихуана била намењена даљој продаји”.
Међутим, количина опојне дроге сама по себи у већини случајева није
довољна за закључак да је дрога намењена продаји или за сопствену упо-
требу.127 Ако је учинилац добро ситуиран, он може набавити већу количи-
ну опојне дроге за сопствену употребу. Већа количина опојне дроге ради
сопствене употребе се купује због ниже цене дроге која се купује у већој
количини или да би се умањио ризик од контакта са дилерима на улици
(ризик од хапшења, насиља, преваре итд.).128 Наравно, уколико је реч о ве-
ома великој количини дроге (5 кг), ова околност је сама по себи довољна за
закључак суда да је намењена продаји.129
Са друге стране, мања количина опојне дроге која је упакована у мање
пакетиће сама по себи не указује на то да је реч о дроги која је намење-
на за сопствену употребу. Према судској пракси, ако учинилац тврди да
је дрогу паковао без коришћења ваге за прецизно мерење, а сви пакетићи
су приближно исте грамаже, та чињеница нам указује на то да је мала ко-
личина дроге била намењена продаји.130 Овде је остало нејасно да ли је суд
заузео став да је дрога била намењена продаји зато што окривљени није
говорио истину у погледу коришћења ваге или због тога што су пакетићи
дроге били приближно исте грамаже. Може се догодити да учинилац дрогу
пакује у паковања приближно исте грамаже јер зна која количина дроге му
је потребна за једнократну употребу. Међутим, околност да је дрога држана
у мањим паковањима по ставу судске праксе указује на то да је намењена
продаји. Ово се нарочито односи на ситуацију у којој учинилац производи
дрогу коју пакује. Судови полазе од тога да дрога не би била у пакетићима
да је намењена сопственој употреби.131 Међутим, као што је у овом раду већ
речено, у појединим случајевима учиниоци купују дрогу која се већ налази
у малим паковањима (18 паковања марихуане) ради сопствене употребе.132
Важно је нагласити да према судској пракси већа количина опојне дроге
која је пронађена код учиниоца није сама по себи увек довољна за закљу-

128 C. Walsh, On the threshold: How relevant should quantity be in determining intent to supply?, Inter-
national Journal of Drug Policy, 19/2008, 481.
– 31 –
чак да је намењена продаји. У једном случају је суд утврдио да је количина

од 1104 грама марихуане намењена сопственој употреби, јер је учинилац
према налазу и мишљењу вештака дугогодишњи зависник од ове опојне
дроге, који од цветова ове биљке прави уље, гранчице користи за прављење
колача, а листове замотава у „џоинт” и пуши (20 до 30 комада цигарета
дневно).133 Окривљени је осуђен за неовлашћено држање опојних дрога. У
другом случају је суд оценио да држање 88 грама марихуане представља
значајну количину која указује да је дрога намењена продаји.134
У овом раду је већ речено да се велика количина опојне дроге која је
пронађена код учиниоца може узети као критеријум за утврђивање наме-
ре продаје. Међутим, спорно је шта се сматра великом количином опојне
дроге, тј. да ли би требало да законодавац одговори на ово питање или би
га требало препустити судској пракси. Ово је веома сложен проблем, јер
се и једно и друго решење могу критиковати. Уколико би законодавац од-
редио границе велике количине опојне дроге која служи продаји и мале
количине за личну употребу, може се догодити да ово решење понекад буде
у сукобу са реалношћу. Може се замислити ситуација да неко купи већу ко-
личине опојне дроге ради сопствене употребе због повољне цене или зато
што жели да направи залиху за дужи период. Наравно, ово не значи да се
под залихама за дужи период у овом смислу може сматрати веома велика
количина дроге.135 У једном случају учинилац је своју одбрану засновао
на тврдњи да је ради сопствене употребе купио 495 грама марихуане, јер
је цена опојне дроге била повољна. Међутим, суд га је осудио за кривично
дело из члана 246 став 1 КЗ. Осим тога, постоји могућност да учинилац
држи малу количине опојних дрога ради продаје из различитих разлога. На
пример, не жели да се излаже ризику да полиција код њега пронађе велику
количине дроге или нема довољно новца да купи велику количину дроге.
Са друге стране, уколико се прихвати решење да судови у појединачним
случајевима с обзиром на околности догађаја оцењују да ли је реч о ко-
личини опојне дроге која је намењена продаји или је реч о количини за
сопствену употребу, постоји могућност неједнаког поступања у истим или
сличним ситуацијама. Ипак, сматрамо да је боље решење да судска пракса
оцени да ли је у конкретном случају реч о количини опојне дроге која је
намењена продаји.
133 Пресуда Вишег суда у Београду, К. 276/2012; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, К.
33/2012 (У овом случају оптужени је у својој кући држао ради личне употребе 633 грама марихуане).
135 Пресуда Вишег суда у Чачку, 23/2012.
– 32 –
1.1.8.3. Место држања опојне дроге

За утврђивање намере продаје дроге је од значаја околност да ли је учи-
нилац дрогу држао код себе на јавном месту. Према ставу суда, „да је дрога
била намењена продаји указује чињеница да је била упакована у два паке-
тића приближно исте нето масе и да ју је оптужени држао у џеповима, на
месту где му је ради продаје сваког тренутка била при руци, доступна како
би продају могао реализовати”.136 Слично томе, може се прихватити ста-
новиште да ако окривљени део опојне дроге носи са собом, „да му се увек
нађе при руци, спремна за продају”, ова околност указује да постоји намера
продаје,137 нарочито ако се ради о већем броју пакетића (19 пакетића).138
Овде се може поставити питање коју количину дроге учинилац може
носити на јавном месту ради личне употребе. Према становишту судске
праксе, учинилац може носити само ону количину дроге која је потребна
за једнократну употребу.139 Ово не значи да држање дроге на јавном месту
увек указује на то да је она била намењена продаји. На пример, уколико
је дрога пронађена код оптуженог на концерту (место на коме се обично
користи опојна дрога), ова чињеница уз друге релевантне околности (мала
количина дроге) указује да дрога није била намењена продаји.140
У другом случају суд је заузео став да је окривљени држао дрогу ради
продаје „јер је код њега пронађена знатна количина опојне дроге хероин
(256 г), далеко изнад дневних потреба, као и новац у износу несразмерном
примањима окривљеног, а што све само по себи показује да је опојну дрогу
продавао и намеравао да је и надаље продаје и уопште ставља у промет”.141
Једна од околности коју треба узети у обзир је да ли је опојна дрога про-
нађена на скривеном месту. У једном случају је део дроге пронађен испод
степеница (11 пакетића), а други део је пронађен сакривен у ходнику куће
испод стола, због чега је суд између осталог, закључио да код учиниоца по-
стоји намера продаје.142 У другом случају је околност да дрога није била на
138 Пресуда Вишег суда у Беогрду, К. 709/2012.
48/2014 (У овом случају окривљени је купио 71 грам марихуане, али је по сопственом признању
платио само мали део цене, јер није имао новца да плати цео износ. Суд је на основу количине дроге
и материјалног стања учиниоца у време куповине дроге закључио да постоји намера продаје).
142 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 45/2013; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 2/2016;
Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 5/2013; Пресуда Вишег суда у Београду, К. 143/2012.
– 33 –
скривеном месту указала на то да је учинилац држао дрогу ради сопстве-

не употребе.143 Међутим, у погледу овог критеријума не постоји јединствен
став судске праксе, јер чињеница да је дрога држана на месту које није скри-
вено не значи увек да није била намењена продаји. Суд је заузео став да је
полиција неочекивано извршила претрес стана, због чега учинилац није
имао времена да сакрије дрогу.144
Ово не значи да постоји неуједначена судска пракса. Начелно се може
рећи да скривање дроге указује на то да је учинилац држи ради продаје,
док држање на месту које није скривено указује да је држи ради сопствене
употребе. Међутим, уколико се ова околност стави у контекст са другим
околностима које су од значаја за оцену суда, може се догодити да суд за-
кључи да је скривена дрога држана ради личне употребе или да је она која
је држана на видљивом месту била намењена продаји. Као што је у овом
раду већ речено, тек узимањем у обзир свих околности случаја суд може
закључити да ли се дрога држи ради продаје или ради сопствене употребе.
Ово становиште поткрепљено је пресудом којом је учинилац ослобођен,
иако је у аутомобилу који је возио пронађена скривена опојна дрога.145 Суд
је узео у обзир чињеницу да аутомобил није био власништво учиниоца, већ
да га је он користио као службени аутомобил на послу. Осим тога, поред
оптуженог аутомобил су повремено користила многа друга лица запослена
у компанији, због чега је суд закључио да је било ко од њих могао да сакрије
дрогу. Према ставу судске праксе, намера продаје постоји уколико учини-
лац дрогу држи на различитим местима (у замрзивачу, у кутији на комоди,
у кухињи и у трпезарији) и ако је дрогу препакивао (дрогу из једне кесе
је ставио у другу кесу, а затим је из те кесе дрогу ставио на више места у
стану).146 Спорно је да ли држање дроге на различитим местима указује на
намеру продаје, посебно због тога што наведена места нису скривена места.
Препакивање дроге може указати на намеру продаје, али при томе треба
бити опрезан. Можда корисник препакивањем само жели да дрогу стави у
паковање које је погодније за чување супстанце.

– 34 –
1.1.8.4. Врста опојне дроге

За утврђивање да ли је у конкретном случају реч о великој количини дро-
ге, тј. да ли је дрога била намењена продаји је од значаја и чињеница коју
је врсту дроге учинилац држао, куповао или преносио.147 То значи да ако
је реч о дрогама које се могу сврстати у групу тзв „лаких дрога”, може се
под одређеним условима говорити о личној употреби иако је у питању већа
количина дроге. Супротно томе, веће количине опаснијих и скупљих дрога
(хероин, кокаин) по правилу доводе до закључка да постоји намера продаје.
У вези са тим, 88 грама марихуане се не може сматрати мањом количином
која је намењена за личну потрошњу,148 али се поставља питање где је грани-
ца изражена у грамима за поједине врсте дрога. Судска пракса у Србији није
дала изричит одговор на ово питање, али после увида у велики број пресуда
које осуђују учиниоце због држања дроге ради продаје или ради личне упо-
требе, можемо закључити да се малом количином тежих врста дрога углав-
ном сматрају количине до неколико грама.149 Када је у питању марихуана,
граница се може померити на виши ниво,150 уколико су испуњени одређени
услови, о чему ће бити више речи у излагањима која следе.
Уколико учинилац држи неколико врста дрога које имају различито
дејство, ова околност указује да дроге нису биле намењене сопственој упо-
треби.151 Ово се у начелу може прихватити, јер није логично да учинилац
држи за личну употребу различите дроге које имају различито дејство. Дру-
гачије речено, логично је да учинилац држи за личну употребу различите
дроге које имају слично дејство. Међутим, то не значи да је чињеница да је
код учиниоца пронађено неколико врста дрога сама по себи довољна за за-
кључак да постоји намера продаје, уколико у конкретном случају изостају
друге околности које указују на намеру продаје. У једном случају учинилац
је код себе држао три различите врсте опојних дрога (0,57 грама марихуа-
не, 1,77 грама хероина и једну таблету „екстазија“). Суд је узео у обзир да је
учинилац држао мање количине опојних дрога, да је наведене опојне дроге
147 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 60/2012 (Учинилац је држао ради продаје 56 грама кокаина); Слич-
но томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 50/2014 (Учинилац је држао ради продаје 34 грама хероина).
149 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 30/2014 (Учинилац је осуђен за неовлашћено држање опојних
дрога из члана 246а КЗС, јер је утврђено да је држао ради сопствене употребе 1,87 грама хероина).
150 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 1/13 (Од учиниоца је одузето 18,70 грама канабиса).
151 Пресуда Вишег суда у Београду, К. 467/2012 (Оптужени је поседовао три врсте дроге које имају
различито дејство: марихуану, амфетамин и псилоцин. Поред ове околности, на намеру продаје је ука-
зивала чињеница да се оптужени у тренутку лишења слободе налазио на аутобуској станици, да је био
сам, да је кренуо на музички фестивал); Слично томе: Пресуда Вишег суда у Београду, К. 552/2012.
– 35 –
носио са собом приликом одласка у други град и да том приликом није пре-
дузео ни једну радњу која је усмерена на продају дроге.152 Према ставу суда у
овој кривичној ствари, околност да је дрога одузета од учиниоца у возилу то-
ком путовања у други град сама по себи није довољна за закључак да је наме-
равао да прода дрогу, због изостанка доказа који указују на намеру продаје.
1.1.8.5. Период држања опојне дроге

Према Вишем суду у Чачку, за утврђивање намере продаје дроге је
од значаја период држања дроге, тј. период од момента када је учинилац до-
шао у посед опојне дроге до момента када је опојна дрога пронађена и оду-
зета.153 У овом случају је утврђено да је учинилац 5,90 грама марихуане др-
жао четири месеца. Поред тога, суд није утврдио постојање било које окол-
ности која би указивала на постојање намере продаје дроге: „Није утврђено
да је окривљени било коме нудио на продају опојну дрогу, да је од било кога
тражио новац за дрогу, приликом претреса нису пронађени предмети који
би указивали да је дрога била намењена продаји, тј. нису пронађене плас-
тичне кесице, ваге за прецизно мерење, новац итд., а и број пронађених
пакетића, тачније три пакетића у једној од две пронађене кесе не доказују
намеру даље продаје.” Учинилац је осуђен за кривично дело неовлашћено
држање опојних дрога из члана 246а став 1 КЗ. Закључак суда заснован је
на претпоставци да учинилац који има намеру да продаје дрогу исту неће
држати дужи период, већ ће је у релативно кратком периоду ставити у про-
мет. То значи да дужи период држања опојне дроге указује на држање ради
сопствене употребе. Шта се сматра дужим периодом у наведеном смислу је
фактичко питање на које одговор даје суд у сваком појединачном случају.
1.1.8.6. Код учиниоца је пронађена сума новца која је несразмерна

његовим приходима и вредности дроге
Судови оцену да је учинилац дрогу држао ради продаје заснивају између
осталог, на великој суми новца која је пронађена код њега, а која није сраз-
мерна његовим примањима.154 Овај критеријум постојања намере у смис-
лу кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ није поуздан, јер до веће суме
новца учинилац може доћи на различите начине који нису непосредно или
154 Пресуда Вишег суда у у Београду, К. 18/2012.
– 36 –
посредно повезани са стављањем у промет опојних дрога (позајмица, рад

на црно, вршењем других кривичних дела, наслеђем, продајом покретних
или непокретних ствари итд.). Са друге стране, околност да код учиниоца
није пронађена значајна сума новца која је несразмерна његовим приходи-
ма сама по себи не значи да дрога није намењена продаји, уколико друге
околности указују да постоји намера продаје.155
Ако је у конкретном случају учинилац купио већу количину опојне дро-
ге (941 грам марихуане), да је дрогу купио и држао ради продаје посебно
указује чињеница да је у куповину дроге уложио знатну суму новца, иако
је незапослен. Према образложењу ове пресуде, окривљени обавља повре-
мене сезонске послове (ове повремене послове није обављао у време извр-
шења кривичног дела), што указује на то да је уложио већу суму новца у
куповину дроге како би остварио зараду њеном продајом.156
У другом случају, учинилац који повремено конзумира дрогу је купио
одређену количину дроге ради личне употребе (45 таблета „екстазија”) и пла-
тио дрогу значајном сумом новца, иако је незапослен. У овој кривичној ства-
ри је суд као релевантну узео у обзир чињеницу да учинилац није зависник од
опојне дроге, већ да је само повремено конзумира. Према становишту суда, на-
ведена количина дроге му је потребна за сопствену употребу.157 Интересантно
је да је у овом случају у првостепеном поступку учинилац био осуђен јер је суд
оценио да је држао дрогу ради продаје, али је у поступку по жалби пресуда по-
ништена, а у поновљеном поступку је осуђен за неовлашћено држање опојних
дрога за сопствену употребу из члана 246а став 1 КЗС. Одлучујући о жалби
другостепени суд није узео у обзир чињеницу да је оптужени иако незапослен
у куповину дроге уложио значајну суму новца (300 евра).
1.1.8.7. Дигиталне ваге за прецизно мерење

У судској пракси се као показатељ намере продаје дроге користи између
осталог, место где је опојна дрога пронађена (скривена у подрумским прос-
торијама), поседовање дигиталне ваге за прецизно мерење, поседовање
већег броја најлонских кесица и околност да учинилац није зависник од

39/13; Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 2/2016; Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 3/2015 (У овом случају
суд је утврдио да учинилац обављањем повремених послова издржава супругу и троје деце, и при
томе купује дрогу чија је вредност 350 евра).
– 37 –
опојне дроге.158 Само на основу ових околности се не може закључити да је

дрога намењена продаји. Међутим, с обзиром да је учинилац у овом случају
затечен на јавном месту са опојном дрогом коју је одбацио од себе (10 грама)
и да је у његовом стану пронађена велика количина опојне дроге (151 грама),
исправан је закључак суда да је пронађена опојна дрога намењена продаји.
Судови оцењују као неуверљиве одбране окривљених да су пронађене
ваге за прецизно мерење користили за проверу масе дроге при куповини.159
То не значи да се вага не може користи само за проверу масе дроге при купо-
вини. Међутим, у овом случају је утврђено постојање неколико околности
које су указивале на то да је код учиниоца постојала намера продаје дроге.
Постојање једне или више околности које указују да учинилац није наме-
равао да продаје дрогу не значи да суд треба да се уздржи од утврђивања свих
осталих релевантних околности. Тек по утврђивању свих релевантних околно-
сти суд може да оцени да ли је у конкретном случају постојала намера продаје
дроге. Према ставу судске праксе, изостанак околности које у највећем броју
случајева указују да је дрога намењена продаји не значи да је намењена соп-
ственој употреби: „Нису утврђене уобичајене чињенице које указују да је дрога
намењена за продају у виду паковања у пакетиће, да претресом није пронађена
вагица, нити је утврђен телефонски контакт оптуженог са евентуалним куп-
цима. Међутим, све наведене околности су само посредни докази који могу
упућивати на држање ради продаје, али сваки случај је посебан и у сваком
конкретном случају се докази морају оценити појединачно и у вези са окол-
ностима конкретног догађаја.”160 На пример, чињеница да у стану оптуженог
није пронађена вага сама по себи не значи да дрогу коју је држао није наменио
продаји. Суд је заузео став да ако није пронађена вага у стану, то не значи да
учинилац није могао мерити дрогу и паковати је на неком другом месту.161
У једном случају је учинилац избрисао серијски број ваге коју је поседо-
вао. Суд је заузео став да је серијски број избрисан да би се „онемогућило
утврђивање порекла ваге”. Према томе, околност да је учинилац избрисао
серијски број ваге за мерење указује да је покушао да прикрије чињеницу да
је дрогу држао ради продаје.162 Околност да је ту вагу користио и у друге свр-
хе (мерио масу хране за псе) није од значаја за постојање кривичног дела.163
158 Пресуда Вишег суда у Београду, К. 34/2012; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Београду, К.
677/2011; Пресуда Вишега суда у Београду, К. 944/2011.
159 Пресдуда Вишег суда у Београду, К. 1078/2012.
160 Пресуда Вишег суда у Чачкку, К. 60/2012.
– 38 –
1.1.8.8. Зависност од опојних дрога

За утврђивање намере продаје је од значаја околност да ли је учинилац
зависник од опојних дрога или само повремено конзумира дроге. Сходно
томе, уколико му количина дроге коју је држао није потребна да би задо-
вољио сопствене потребе јер није зависник, може се закључити да је дрога
намењена продаји.164 Супротно томе, ако је у конкретном случају утврђено
да је учинилац зависник, могло би се говорити о држању дроге за сопствену
употребу. Међутим, чињеница да је окривљени зависник од опојних дрога
не значи увек да опојну дрогу држи само ради личне употребе.165 У овом слу-
чају суд је због велике количине опојне дроге („превазилази вишемесечне
потребе учиниоца”) која је упакована у неједнаким пакетићима и држана на
различитим местима закључио да је реч о дроги која је намењена продаји.
Када говоримо о зависности учиниоца као критеријуму који је од значаја
за утврђивање намере продаје дроге, треба рећи да се зависност од дро-
ге може степеновати. То значи да у случају тешке зависности лице дневно
конзумира више дроге. У вези са тим, треба узети у обзир да поједине врсте
дроге (на пример, амфетамин) брже изазивају зависност и та зависност је
већег интензитета, што је такође од значаја за утврђивање дневне потро-
шње корисника, произлази из пресуде Вишег суда у Чачаку.166 Због тога је
потребно да суд уз помоћ вештака утврди интензитет зависности у сваком
појединачном случају.
У једној кривичној ствари суд је заузео став да се количина од 11 грама
хероина сматра количином која је намењена продаји, јер окривљени дневно
конзумира само пола грама ове опојне дроге.167 У образложењу ове пресуде се
наводи: „Оптужени се приликом саслушања као осумњичени у полицијској
станици бранио ћутањем, што јесте његово законско право, али с обзиром на
садржину његове одбране у даљем току поступка, овакав почетни начин од-
бране, његову каснију одбрану додатно чини неуверљивом.” Нејасно је како
коришћење законског права окривљеног да се брани ћутањем може његову
каснију одбрану учинити неуверљивом. У овом случају суд је прихватио ис-
казе полицијских службеника који су тврдили да су учиниоца затекли при
продаји опојне дроге, због чега је део образложења пресуде који говори о раз-
164 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 60/2012; Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 50/2014; Пресуда Вишег
суда у Београду, К. 143/2012; Пресуда Вишег суда у Београду, К. 832/2012 („Није од пресудног значаја
конзумација опојних дрога која не искључује намеру продаје, већ се у пракси редовно појављују заједно“).
165 Пресуда Вишег суда у Беогрду, К. 334/2012.
166 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 39/13; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 1/13.
– 39 –
лозима постојања намере продаје дроге непотребан. Међутим, полицијски

службеници су изјавили да су оптужени и треће лице нешто размењивали у
аутомобилу, али да нису видели шта размењују, због чега се може поставити
питање на основу чега је суд закључио да је учинилац затечен при продаји
дроге. Чињеница да је код њега том приликом пронађено 11 грама опојне
дроге сама по себи није довољна за закључак да је продавао опојну дрогу.
Као што је већ речено, није спорна могућност да учинилац буде завис-
ник који истовремено продаје дрогу, тј. околност да је учинилац зависник
не искључује могућност да део дроге држи ради продаје.168 Према томе, не
може се прихватити став суда према коме: „да би се могло говорити о др-
жању дроге за сопствене потребе, неопходно је да је учинилац зависан од
употребе дрога, да исту користи редовно, да би било потребно утврђивање
његових потреба за том врстом опојне дроге, да би се могло оценити да ли
је пронађена количина намењена сопственој употреби”.169 Другачије речено,
погрешан је став да лице које није зависник не може држати дрогу ради соп-
ствене употребе.170 Мада, треба рећи да су у судској пракси најчешће учи-
ниоци кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога зависници.171
1.1.8.9. Подаци о продаји опојне дроге, празне пластичне кесе,

специјалне рукавице за мерење и мешање дроге
Суд је узео у обзир да је приликом претреса код окривљеног пронађен
„један блокчић са исписаним нумеричким бројевима и износима у динари-
ма, више празних ПВЦ кесица и један блистер на коме је детектовано при-
суство опојне дроге хероин” и на основу свих околности догађаја закључио
да је дрога била намењена продаји.172 Према томе, судска пракса заузима
став да празне ПВЦ кесе које се користе за паковање дроге указују на на-
меру продаје.173 Такође, пронађене хигијенске рукавице које се користе за
мерење и мешање дроге указују на намеру продаје.174
169 Пресуда Вишег суда у Чачку, 60/2012.
170 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 48/2013; Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 45/2013; Пресуда
Вишег суда у Чачку, К. 63/13.
171 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 38/2012; Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 57/2014; Пресуда
Вишег суда у Чачку, К. 38/2012; Пресуда Вишег суда у Београду, К. 70/2011; Пресуда Вишег суда у
Чачку, К. 27/2014; Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 4/2014.
173 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 3/2015; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Београду, К.
863/2012; Пресуда Вишег суда у Београду, К. 686/2012.
– 40 –
У стану учиниоца је пронађен папир на коме је писало: „продао сам 1г

за 25 евра“, што јасно указује на то да је реч о лицу које продаје дрогу.175
Уколико се код учиниоца пронађе „списак са именима дужника за прода-
ту дрогу”, извесно је да постоји намера продаје.176 Супротно томе, уколико
учинилац дрогу даје другом лицу бесплатно, сматра се да постоји кривич-
но дело омогућавање уживања опојних дрога из члана 247 став 1 КЗ.177 У
овом случају један оптужени је дрогу дао другом оптуженом бесплатно, јер
су били пријатељи. У другом случају суд није утврдио износ новца који је
плаћен за дрогу, али су други докази указивали на намеру продаје.178
Уколико треће лице да новчану накнаду окривљеном за дрогу (200 дина-
ра) то само по себи није показатељ намере продаје, јер није реч о адекватној
накнади за конзумирану дрогу, већ се пре може говорити о заједничком
учествовању у трошковима набављања дроге.179 Окривљени је осуђен за
омогућавање уживања опојних дрога.
1.1.8.10. Учинилац је (не)запослен

Околност да учинилац нема стално запослење или да је запослен није од
значаја за утврђивање намере продаје опојне дроге. Не може се оспорити
да учиниоци овог кривичног дела по правилу немају стално запослење, али
ова околност није поуздан показатељ намере продаје дроге у конкретним
случајевима. Слично томе, околност да је учинилац запослен није посредан
доказ да дрогу купује, држи или преноси ради сопствене употребе. Ипак, у
појединим пресудама судови заузимају став да околност да учинилац није
запослен посредно указује на то да је одлучио да средства за живот обезбе-
ди продајом дроге.180 У другом случају чињеница да је учинилац у радном
односу није утицала на закључак суда да је дрогу држао ради даље продаје.181
1.1.8.11. Ранија осуђиваност

У појединим пресудама се као показатељ намере продаје дроге узима у об-
зир чињеница да је учинилац раније осуђиван за кривично дело из члана 246
– 41 –
став 1 КЗ.182 Околност да је учинилац раније осуђиван за ово кривично дело не

указује да дрогу коју држи после извесног времена такође намерава да прода.
Осим тога, чињеница је да се ранија осуђиваност узима у обзир као отежа-
вајућа околност при одмеравању казне. Другим речима, не може се иста окол-
ност узети у обзир при утврђивању да ли постоји кривично дело и при одме-
равању казне. Потребно је нагласити да је у наведеној пресуди суд заузео став
да ранија осуђиваност заједно са другим околностима указује на постојање на-
мере продаје дроге: количина дроге (80 грама); врста дроге (кокаин); место где
је дрога пронађена (у џепу оптуженог); место где је оптужени ухапшен (на јав-
ном месту – улици); утврђено је да оптужени није зависник од употребе дроге.
У другом случају суд није прихватио став тужиоца да ранија осуђиваност
указује на намеру продаје дроге.183 Суд је околност да је оптужени раније
осуђиван ставио у контекст са другим околностима које су релевантне за
процену постојања намере продаје дроге и закључио да је дрога била намење-
на сопственој употреби. Од одлучујућег значаја су биле следеће околности:
мала количина дроге (0,21 грам); врста дроге (марихуана); место где је дрога
пронађена (оптужени је дрогу оставио у флаши и заборавио је где се она на-
лази); оптужени је поседовао само један телефон и телефонску картицу.
1.1.8.12. Телефони, телефонске картице, телефонска комуникација

Околност која је показатељ намере продаје дроге је број телефонских
апарата и картица које поседује учинилац. То значи да намера продаје дроге
постоји уколико учинилац поседује неуобичајено велики број телефона и
телефонских картица. У прилог томе говори пресуда Вишег суда којом је од
оптуженог одузето 3 телефона, 8 телефонских СИМ картица и један уређај
за успостављање радио везе.184 Наравно, у овом случају суд је утврдио на-
меру продаје дроге не само на основу ове чињенице, већ на основу свих
релевантних околности које говоре у прилог постојања намере продаје дро-
ге (узета је у обзир количина дроге – 40 кг). Међутим, у једном случају је
оптужени имао телефонску картицу коју је само једном употребио ради
контакта са лицем које му је продало дрогу (45 таблета амфетамина), али је
суд упркос томе закључио да је дрога купљена ради личне употребе.185
182 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 60/2012; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 13/2016;
Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 31/2015.
– 42 –
Такође, на постојање намере продаје дроге могу указивати телефонски

разговори и СМС комуникација између учиниоца и лица која су од њега
куповала дрогу.186 Комуникација између ових лица СМС порукама се врши
употребом сленга и по правилу није експлицитна: „Брате, јел има једна, ос-
тао сам без пара, да сабијемо ти и ја”; „Наки бро, шта радиш, ајд види са
Фафом да ми да један на лер до сутра нешто сам се изнервирао да се мало
опустим, звао сам га ал се не јавља, па ми јави бро молим те.”187 Оптуже-
ни су у одбранама истакли да је предмет њихове комуникације виски, а не
дрога. Реч „једна” у првој поруци се наводно односи на једно пиће, док се
у другој поруци реч „један на лер” односи на флашу вискија. Суд није при-
хватио њихове одбране, „јер то не произлази из садржине порука”. Сматра
се да телефонска комуникација ради продаје дроге постоји када садржина
размењених порука на први поглед не указује на постојање ове намере, уко-
лико слање ширфованих порука има за циљ уговарање продаја дроге.188
1.1.8.13. Биолошки трагови и разблаживачи

У појединим случајевима на намеру продаје дроге указује између оста-
лог, чињеница да је оптужени „већински донор биолошког материјала на
28 пластичних кеса у којима је држана дрога”.189 Према томе, суд узима у
обзир чињеницу да је окривљени паковао дрогу у пластичне кесе и тако је
припремао за продају. Међутим, изостанак биолошких трагова не значи да
оптужени није учинио кривично дело, јер је могуће да он буде у контакту са
предметом, али да се траг ДНК не може детектовати.190
Осим тога, на намеру продаје дроге може указивати околност да учини-
лац осим дроге држи разблаживаче: „Суду је из искуства познато да лица
укључена у продају дроге често користе разблаживаче ради повећања масе
дроге, а сходно томе и противправне имовинске користи која се њиховом
186 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 26/2015; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, 48/2013;
Пресуда Вишег суда у Београду, К. 551/2012 („Да ли ти је проблем да ми бациш неки дим, дошао бих
у фазону за 500, али да ти платим сутра, немам сад али даћу ти знаш то”; „Ако можеш ти са колима
да дођеш да ти дам њега и кеш за кет од 500”).
188 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 49/2014 (Оптужени су разменили шифроване поруке „хоћемо
ли на кафу“ и „дођи код мене кући“. У складу са постигнутим договором извршена је продаја дроге
у кући једног од оптужених); Пресуда Вишег суда у Београду, К. 764/2012 (Лице А је позвало телефо-
ном лице Б и питало га „имаш ли природу“, што је значило „имаш ли марихуану“).
189 Пресуда Вишег суда у Београду, К. 143/2012; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Београду, К.
721/2012.
190 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 32/2014; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 31/2015.
– 43 –
продајом стиче”.191 Такође, чињеница да је чиста дрога (кокаин) помешана

са другим супстанцама (7 различитих супстанци), „наводи на закључак да
је дрога била припремљена да даљу продају.“192 Наравно, овде морамо на-
гласити да чињеница да је пронађена дрога била разблажена није сама по
себи довољна за закључак да је била намењена продаји. У прилог томе, у
једном случају је оптужени осуђен за кривично дело неовлашћено држање
опојних дрога из члана 246а став 1 КЗС, јер је држао 9,62 грама амфетамина
који је био помешан са кофеином и креатином.193
1.1.8.14. Признање учиниоца

На крају, судови у пресудама по правилу не дају образложење зашто у
конкретном случају постоји намера продаје дроге уколико учинилац при-
зна да је имао намеру да изврши продају,194 или је ухапшен при продаји дро-
ге.195 Слично томе, постојање намере се не доводи у питање и не образлаже
уколико се од учиниоца одузме веома велика количина опојне дроге.196
Произлази да ни један критеријум који може послужити за утврђивање
намере продаје у смислу члана 246 став 1 КЗ сам по себи не указује да је
учинилац куповао, држао или преносио опојну дрогу ради продаје. Само
узимањем у обзир свих релевантних оконости суд може донети одлуку да
ли је остварено кривично дело из члана 246 став 1 КЗ (неовлашћена про-
изводња и стављење у промет опојних дрога) или кривично дело из чла-
на 246а (неовлашћено држање опојних дрога). Реч је о фактичком питању
на које ће одговорити суд оценом свих посредних доказа које је утврдио у
конкретној кривичној ствари.
191 Пресуда Вишег суда у Београду, К. 721/2012 (Учинилац је као разблаживаче за хероин држао
кофеин и парацетамол масе 19,21 грама).
194 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 13/2012; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, 49/2014;
Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 57/2014; Пресуда Вишег суда у Београду, К. 722/2012; Пресуда Вишег
суда у Београду, К. 1009/2012.
195 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 3/2013; Пресуда вишег суда у Београду, К. 540/2013.
196 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 5/2015 (Од учиниоца је одузето 39.635 грама марихуане); Пре-
суда Вишег суда у Чачку, К. 55/2014 (Од учиниоца је одузето 14.908 грама марихуане); Пресуда Вишег
суда у Чачку, К. 60/2014 (Од учиниоца је одузето 62.155 грама марихуане); Пресуда Вишег суда у
Београду, К. 181/12 (Од учиниоца је одузето 6.098 грама марихуане); Пресуда Вишег суда у Чачку, К.
36/2014 (Од учиниоца је одузето 950 грама марихуане).
– 44 –
1.1.9. Појам опојних дрога

Према члану 246 став 1 КЗ учинилац „неовлашћено ставља у промет
супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге“. Према томе,
објект радње овог кривичног дела су опојне дроге. Термин опојне дроге је
општеприхваћен у законодавствима и теорији, иако нису све дроге опојне
(на пример, кокаин није опојна дрога).197 Употреба појма опојне дроге запо-
чета у међународним конвенцијама које регулишу злоупотребу дрога и кас-
није је прихваћена у националним законодавствима широм света.198 Према
једном мишљењу, формулација опојне дроге је била оправдана у време када
је започето инкриминисање злоупотребе ових супстанци, јер су се у то вре-
ме све дроге могле сврстати у групу опијата.199 У међувремену су се на тр-
жишту појавиле супстанце које нису имале опојни ефекат, али су сврстане
на спискове забрањених супстанци у конвенцијама УН, јер су слично опој-
ним дрогама узроковале штетне последице за здравље корисника.200 Као
што је већ речено, прихватањем појма опојне дроге у националним законо-
давствима, неопојне дроге постају опојне, иако то није у складу са фармако-
лошким дејством појединих супстанци. Поменути кокаин је алкалоид који
се производи од лишћа биљке која расте у Јужној Америци у пределу Анда
(Erythroxylon coca).201 Да би се избегле недоумице у погледу појма опојних
дрога, поједини аутори предлажу да се у законодавству, теорији и пракси
користи термин дроге.202 Закон о психоактивним контролисаним супстан-
цама користи формулацију психоактивне контролисане супстанце.
Појам опојних дрога одређен је у члану 112 став 15 КЗ: „Опојним дрога-
ма сматрају се супстанце и препарати који су законом и другим прописом
заснованим на закону проглашени за опојне дроге и остале психоактивне
контролисане супстанце.“ Према нашем позитивном праву психоактивне
контролисане супстанце су оне супстанце које се налазе на Списку психоак-
тивних контролисаних супстанци, и то: 1. опојне дроге; 2. психотропне суп-
станце; 3. супстанце биолошког порекла које имају психоактивно дејство; 4.
друге психоактивне контролисане супстанце.203 Члан 3 став 1 тачка 2 овог

198 Д. Еркић, 25.
199 Б. Петровић, 14-15.
200 Д. Еркић, 25.
201 И. Пелисије, Г. Тилије, Дрога, Београд, 1997, 34.
202 Д. Еркић, 25.
203 Члан 2 Закона о психоактивним контролисаним супстанцама („Службени гласник РС“, бр.
99/2010 и 57/2018).
– 45 –
закона одређује појам психотропних супстанци: „свака супстанца биолош-

ког, односно синтетичког порекла која се налази на Списку, у складу са Кон-
венцијом о психотропним супстанцама (“Службени лист СФРЈ”, број 40/73),
односно супстанца која делује примарно на централни нервни систем и
мења мождане функције, због чега се мења перцепција, расположење, свест
и понашање“. Психотропне супстанце су „стимулатори или депресори рада
централног нервног система, халуциногене супстанце и психостимулатори
посебног карактера који делујући на мозак узрокују узбуђење, будност или
сан, стварају халуцинације, утичу на способност опажања, реаговања, кре-
тања и размишљања, а неке од њих и стварају зависност“.204
Према члану 3 став 1 Закона о психоактивним контролисаним супстан-
цама опојна дрога је „свака супстанца биолошког, односно синтетичког
порекла која се налази на Списку, у складу са Јединственом конвенцијом
о опојним дрогама (“Службени лист СФРЈ”, број 2/64), односно супстанца
која делује примарно на централни нервни систем смањујући осећај бола,
изазивајући поспаност или будност, халуцинације, сметње у моторним
функцијама, као и друге патолошке или функционалне промене централ-
ног нервног система.“ Према томе, појам опојних дрога у складу са чланом
112 став 15 КЗ има шире значење и обухвата не само опојне дроге, већ и
психотропне супстанце, супстанце биолошког порекла које имају психоак-
тивно дејство и друге психоактивне контролисане супстанце.
Кривичноправно реаговање на злоупотребе опојних дрога је у нашој
земљи засновано на Списку психоактивних контролисаних супстанци
који се ажурира, тј. додају му се нове дроге које се све чешће појављују на
тржишту (члан 8 став 1 и 2 ЗПКС). Систем заснован на Списку има своје
предности и недостатке у погледу регулисања нових психоактивних супс-
танци, што ће у излагањима која следе бити детаљно образложено.
У теорији и судској пракси је разматрано питање да ли је основни облик
кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ остварен уколико учинилац купцу
прода неку другу супстанцу која нема психоактивна својства, али је по фи-
зичким особинама реч о супстанци која је слична опојним дрогама. Спорно
је да ли у овом случају постоји свршено дело („јер због изгледа и начина па-
ковања код разумне особе може створити утисак да је у питању права дрога“)
или неподобан покушај овог кривичног дела.205 Становиште судске праксе
изражено у појединим пресудама америчких судова да је остварено свршено

205 Н. Делић, 36.
– 46 –
дело се не може прихватити, јер је обележје бића овог кривичног дела искљу-
чиво опојна дрога. Са друге стране, наша судска пракса сматра да је остварен
неподобан покушај овог кривичног дела уколико учинилац од листова и цве-
това канабиса произведе цигарету, али се касније вештачењем утврди да суп-
станца не садржи довољно ТХЦ-а да би се могла сматрати опојном дрогом.206
Према члану 58 став 1 и 2 ЗПКС забрањен је промет, поседовање и „гајење
врста и варијетета конопље (канабис) који могу садржати више од 0,3% суп-
станци из групе тетрахидроканабинола“. Међутим, према становишту Вр-
ховног касационог суда, не може се само на основу заступљености ТХЦ-а
у супстанци донети закључак да ли је у конкретном случају објект радње
кривичног дела опојна дрога. У овом случају је утврђена садржина 0,018%
ТХЦ-а, због чега је учинилац у првостепеном и другостепеном поступку
ослобођен. Према образложењу ове пресуде: „То значи да за закључак да
одређена биљна материја (рода канабис) не представља опојну дрогу про-
писану законом, није довољно само да она садржи мање од 0,3% супстанци
из групе ТХЦ-а, већ је потребно и да се ради о врсти и варијетету коно-
пље из рода канабис која не може садржати више од 0,3% ТХЦ-а будући да
постоје врсте и варијетети конопље рода канабис које ни у ком случају не
могу садржати ниво психоактивне супстанце ТХЦ већи од 0,3%, као што
је индустријска конопља, а такође и друге врсте и варијетети конопље рода
канабис које могу садржавати више од 0,3% супстанце из групе ТХЦ-а, као
што је тзв. индијска конопља и сл., али их из неког разлога не садрже (ста-
рост испитиваних узорака, начин и услови чувања и други неповољни усло-
ви који су утицали на снижење процента ТХЦ-а)“.207 Према томе, потребно
је вештачењем утврдити да ли је супстанца произведена од врсте конопље
које могу или не могу садржати више од 0,3% супстанце из групе тетрахи-
дроканабинола (ТХЦ-а). Уколико је реч о супстанцама које могу садржати
више од 0,3% ТХЦ-а остварено је кривично дело из члана 246 став 1 КЗ, без
обзира што је мерењем у конкретном случају утврђено да је заступљеност
ТХЦ-а због различитих разлога мања од 0,3%. Супротно томе, уколико се
вештачењем утврди да је реч о супстанци која не може саржати више од
0,3% ТХЦ-а, опојна дрога не постоји у кривичноправном смислу.
206 Ibid., 36.

207 Пресуда Врховног касационог суда у Београду, Кзз. 63/2013.
– 47 –
1.1.10. Последица кривичног дела

Последица кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ је апстрактна опасност
за здравље људи.208 Према становишту које је заступљено у судској прак-
си, апстрактна опасност се као последица овог дела претпоставља, тј. кри-
вично дело је свршено предузимањем једне од алтернативно прописаних
радњи извршења. То значи да се узрочни однос између радње и последице
не доказује, већ се претпоставља.209
1.1.11. Неовлашћено предузимање радње

Наведене алтернативно прописане радње извршења овог кривичног
дела морају бити предузете неовлашћено, произлази из члана 246 став 1 КЗ.
Такође, из пресуде Апелационог суда произлази да „неовлашћеност“ као
обележје бића овог кривичног дела мора бити утврђена у сваком појединач-
ном случају и наведена у изреци пресуде. Супротно томе, уколико у изре-
ци пресуде није наглашено да је радња извршења предузета неовлашћено,
„изрека пресуде је неразумљива и противречна разлозима датим у образ-
ложењу побијане пресуде и закључку првостепеног суда да су се у радњама
окривљеног стекла сва битна обележја кривичног дела неовлашћена произ-
водња и стављање у промет опојних дрога.“210
Према томе, инкриминисана је само производња и стављање у промет
опојних дрога које учинилац врши неовлашћено. Није остварио ово кри-
вично дело учинилац који у складу са постојећим правним прописима
врши производњу и стављање у промет супстанци које имају психоактив-
но дејство. Према члану 5 став 1 ЗПКС: „Забрањена је производња, промет
и употреба психоактивних контролисаних супстанци, као и достава психо-
активних контролисаних супстанци и биљака из којих се могу добити пси-
хоактивне контролисане супстанце, осим под условима прописаним овим
законом.“ Овим законом је прописано да Министарство здравља правним
лицима издаје дозволу за производњу и промет психоактивних контро-
лисаних супстанци (члан 25 став 1). Дозвола се издаје за тачно одређену
психоактивну супстанцу, одређену количину, одређено место производње,
одређену просторију и постројење (члан 25 став 3 ЗПКС).

210 Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж. 115/2010.
– 48 –
1.1.12. Умишљај учиниоца

Извршилац овог кривичног дела може бити свако лице. Облик криви-
це учиниоца код основног облика кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ
је умишљај. Из законског описа дела не произлази изричито да је намера
субјективно обележје бића, али с обзиром да се поједине од алтернатив-
но прописаних радњи извршења морају вршити ради продаје дроге, нема
сумње да је намера обележје бића. Намера се у сваком појединачном случају
утврђује на основу посредних доказа, односно узимањем у обзир свих реле-
вантних околности (на пример, количина дроге, начин паковања, бројност
пакетића, ваге за прецизно мерење итд.). Утврђивање намере учиниоца
овог кривичног дела је у овом раду детаљно образложено.
1.1.13. Неовлашћено узгајање биљака из којих се добија

опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу
Према члану 3 став 8 ЗПКС: „гајење биљке је сетва, односно садња,
гајење и жетва, односно берба биљке или делова биљке из које се може
добити психоактивна контролисана супстанца“. Чланом 58 став 2 овог
закона забрањено је: 1) гајење врста и варијетета конопље (род Cannabis)
који могу садржати више од 0,3% супстанци из групе тетрахидроканаби-
нола; 2) гајење грма коке из породице Erythroxylon; 3) гајење мака (Papaver
somniferum L, Papaveraceae); 4) гајење биљке кат из рода Catha (Catha edulis);
5) гајење биљке пејота (Lophophora williamsii); 6) гајење печурака из рода
Psilocybe које садрже халуциногени алкалоид псилоцибин; 7) гајење пара-
зитских гљивица Claviceps purpurea (Fries) Tulasne, Clavicipitaceae (познатих
као ергот гљивице) ради изоловања, односно прераде лисергинске киселине.
Сходно томе, кршењем наведене забране учинилац остварује приви-
леговани облик кривичног дела прописан у члану 246 став 2 КЗ: „Ко не-
овлашћено узгаја опијумски мак или психоактивну конопљу или друге
биљке из којих се добија опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу,
казниће се затвором од две до осам година.“211 Радња извршења овог обли-
ка кривичног дела је узгајање наведених биљака. Мак и психоактивна коно-
пља су наведени примера ради. У литератури су постојале одређене резерве
према навођењу мака примера ради у законском опису овог дела, јер се мак
често гаји ради легалне употребе која нема везе са производњом опојних
211 Изменама и допунама КЗ од 21. маја 2019. после речи „узгаја“ додата је реч „опијумски“, а
речи: „шест месеци до пет година” замењују се речима: „две до осам година”.
– 49 –
дрога. Осим тога, узгајање је кривично дело уколико се врши неовлашћено,

али се у вези са тим, може поставити питање да ли је дело остварено уколи-
ко лица која гаје мак не добију за ову делатност дозволу надлежног органа.
Због тога је предложено да се из одредбе која регулише привилеговани об-
лик кривичног дела брише реч „неовлашћено“, а у законски опис дела унесе
формулација „ради производње дроге“.212 Због примедби које су истакнуте
у теорији кривичног права, у законски опис дела је после речи „узгаја“ до-
дата реч „опијумски“ и наведене недоумице су отклоњене.
Као што је у овом раду већ образложено, уколико после узгајања учини-
лац предузме радње чија је сврха производња или прерада опојних дрога,
неће постојати привилеговани облик дела, већ основни облик прописан у
члану 246 став 1 КЗ.213 Такође, за постојање привилегованог облика дела
није од значаја да ли се узгајање врши ради стављања у промет опојне дроге
или ради сопствене употребе.214
У теорији кривичног права је постављено питање да ли је за постојање
свршеног дела из члана 246 став 2 КЗ потребно да је учинилац предузео
радње у циљу раста биљке и брања плодова или је за остварење дела до-
вољно сађење, односно сетва биљке.215 Није логично за постојање свршеног
дела захтевати да учинилац изврши брање. Такво решење привилеговало
би учиниоце чије су плантаже откривене од стране полицијских службени-
ка и који због тога процес гајења биљке нису завршили. Ипак, уколико се
прихвати да је дело свршено у тренутку бербе, постојаће кажњив покушај
као стадијум у остварењу дела.
С обзиром да је нејасно зашто је законодавац узгајање прописао као при-
вилеговани облик дела, поједини аутори предлажу укидање овог облика
212 В. Делибашић, 185-186.
213 Пресуда Врховног касационог суда, Кзз. 130/10 („Учинилац је засадио десет семенки биљке
„канабис“, које је потом обилазио, а када су достигле одређену зрелост, са истих је убирао листове,
које је потом сушио и користио за употребу. На овај начин, окривљени је остварио сва битна обе-
лежја кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ, како је то правилно закључио првостепени суд. Међу-
тим, другостепени суд иако у потпуности прихвата чињенично стање утврђено првостепеном пре-
судом, налази да је окривљени извршио кривично дело из члана 246. став 2. КЗ. Овакав правни став
другостепеног суда је погрешан, јер се радње које је предузео окривљени не могу третирати само
као узгој биљака. Под узгојем биљке подразумевају се радње које се односе на сетву и негу биљке до
њеног биолошког зрења и окончања вегетације, али се под узгојем биљке, у смислу одредбе члана
246. став 2. КЗ не могу сматрати даље радње које је предузео окривљени, односно, убирање листова
које је затим сушио, уситњавао и тиме добио нови производ подобан за конзумацију – опојну дрогу
марихуану коју је конзумирао пушењем приправљених цигарета. “).
214 З. Стојановић, Коментар Кривичног законика, Београд, 2018, 814; Пресуда Врховног касацио-
ног суда, Кзз. 130/10.
215 Н. Делић, 39.
– 50 –
кривичног дела, јер друштвена опасност узгајања биљака из којих се добија

опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу није мања од друштвене
опасности производње или продаје опојних дрога.216
1.1.14. Тежи облици кривичног дела

У члану 246 став 3 КЗ прописан је тежи облик овог кривичног дела: „ако
је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, или је учинилац
овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника, учинилац ће
се казнити затвором од пет до петнаест година.“ Према члану 112 став 22
КЗ: „група је најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вр-
шења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чла-
нова, континуитет чланства или развијену структуру.“ Међутим, учество-
вање три лица у продаји опојне дроге, тј. њихова међусобна комуникација
и сусрети поводом продаје дроге нису довољни сами по себи за постојање
тежег облика кривичног дела. У једном случају је окривљени А као купац
платио значајну суму новца саокривљеним лицима Б и Ц за опојну дрогу. У
првостепеном поступку су осуђени за тежи облик кривичног дела пропи-
сан у члану 246 став 3 КЗ. Међутим, у поступку по жалби је донета одлука
да је остварен основни облик кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, јер
плаћање цене указује на то да је између наведених лица постојао „једнократ-
ни однос продавца и купца који сам по себи искључује постојање групе, јер
купац због свог засебног интереса не може бити члан групе, док самим тим
оптужени Б и Ц као два лица, могу бити само саизвршиоци у смислу члана
33. КЗ.“217 Према томе, одлука у овом случају је заснована на ставу суда да
„формирана група у циљу извршења једног кривичног дела из члана 246.
став 1. КЗ није квалификаторна околност“. Становиште суда је у складу са
одредбом члана 112 став 22 КЗ према којој група постоји само уколико су
три лица повезана ради трајног или повременог вршења кривичних дела.
Судска пракса је одредила значење формулације повезаност ради трајног
или повременог вршења кривичних дела: „Повезаност ради трајног вршења
кривичних дела подразумева сталну и временски неограничену повезаност
за вршење кривичних дела, а повезаност ради повременог вршења кривич-
них дела подразумева повезаност која нема карактеристике повезаности
за стално и трајно вршење кривичних дела, већ подразумева повезаност
између чланова групе да само повремено, у одређеним временским разма-
217 Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж1. 809/2011.
– 51 –
цима када се стекну повољни услови за то, врше кривична дела и то вршење
кривичних дела је временски ограничено, није трајно.“218 У теорији кри-
вичног права је појам „повезаност“ критикован као неадекватан, због чега
се преложе његова замена термином „удруживање“ или „организовање“.219
Према пресуди Апелационог суда у Новом Саду: „Чињеницу постојања
групе, првостепени суд је утврдио на основу признања окривљеног током
кривичног поступка, који исказ је у том делу непротивречан, када исти оп-
исује на који начин и због чега, те са ким је ступао у договор о набавци
опојне дроге, од кога је дневно преузимао опојну дрогу хероин и мобилне
телефоне са “разрађеним” претплатничким бројевима, коме је дневно пре-
давао новац добијен продајом ове дроге, на који начин је ступао у контакт
са купцима. Наведено признање потврђено је од стране осталих изведених
доказа, како материјалних тако и исказима окривљених А и Б (који су од
окривљеног Ц куповали дрогу), те исказима других сведока који су саслу-
шани током поступка, а учесници су догађаја. Како је првостепени суд не-
сумњиво утврдио, да је окривљени Ц у временском периоду од неутврђеног
дана крајем лета, током септембра месеца 2009. године до децембра исте
године, свакодневно преузимао од Н.Н. лица (најмање четири лица), као
члан групе која се бави неовлашћеном продајом опојне дроге, одређену ко-
личину опојне дроге хероин, а која количина је била између 80-100 грама,
те ту дрогу стављао у промет, на тај начин што ју је продавао наркомани-
ма, уз постојање осталих елемената кривичног дела, по ставу Апелационог
суда правилно је од првостепеног суда утврђено постојање групе.“220 Према
томе, постојање групе је засновано не само на објективним показатељима,
већ и на субјективној вези чланова групе – постојању свести чланова групе
да заједнички делују.221 Од чланова групе треба разликовати лица која су
у контакту са групом као појединци, да би на пример обавили неки тачно
одређени посао (превоз опојне дроге).222
Тежи облик кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ је извршен уколико је
учинилац организовао мрежу препродаваца или посредника. Под мрежом
препродаваца или посредника се подразумева ангажовање већег броја
лица од стране учиниоца ради продаје опојне дроге или ради посредовања
при куповини или продаји опојне дроге. Језичким тумачењем члана 246
218 Пресдуда Апелационог суда у Нишу, К. 492/2010.
219 Д. Николић, 98.
220 Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж1. 4154/2010.
– 52 –
став 3 КЗ („учинилац овог дела организовао“) долазимо до закључка да за

остварење дела није довољно да је мрежа препродаваца или посредника ор-
ганизована, већ и да је учинилац бар једном извршио основни облик кри-
вичног дела из члана 246 став 1 КЗ.223
Законом о изменама и допунама КЗ од 21. маја 2019. године у законски
опис дела додат је став 4 који прописује: „Казном из става 3. овог члана каз-
ниће се ко продаје, нуди на продају или без накнаде ради даљег стављања у
промет даје опојне дроге малолетном лицу, душевно болесном лицу, лицу
које је привремено душевно поремећено, лицу које је теже душевно заоста-
ло или лицу које се лечи од зависности од опојних дрога, или ко ставља у
промет опојну дрогу помешану са супстанцом која може довести до тешког
нарушавања здравља, или ко изврши дело из става 1. овог члана у установи
образовања и васпитања или у њеној непосредној близини или установи
за извршење кривичних санкција или у јавном локалу или на јавној при-
редби, или ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице, лекар,
социјални радник, свештеник или лице запослено у установи образовања
и васпитања, искоришћавањем свог положаја или ко за извршење тог дела
користи малолетно лице.”
Произлази да је квалификаторна околност узраст, здравствено стање
или зависност корисника, место извршења кривичног дела, својство опојне
дроге која се ставља у промет (помешана са супстанцом која може довести
до тешког нарушавања здравља), лично својство учиниоца и узраст лица
(малолетно лице) које се користи за извршење овог дела. Прописивањем
овог става наставља се непотребна хиперпродукција кривичноправних
прописа. Уместо прописивања става 4, квалификаторне околности које су
наведене у овом ставу треба узети у обзир као отежавајуће околности при
одмеравању казне. У прилог томе, распон казне затвора за основни облик
овог кривичног дела је сасвим довољан да казна буде адекватна (од три до
дванаест година). Штавише, посебни минимум казне затвора за основни
облик овог кривичног дела (три године) је сувише висок, о чему ће бити
више речено у излагањима која предстоје.
Према члану 246 став 5 КЗ: „ако је дело из става 1. овог члана извршено
од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затво-
ром од најмање десет година“. Према члану 112 став 35 КЗ: „организована
криминална група је група од три или више лица, која постоји одређено
време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних
223 Пресуда Врховног суда Србије, Кж1. 1693/06.
– 53 –
дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна,
ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.“
Језичким тумачењем долазимо до закључка да је за постојање овог облика
кривичног дела довољно да је једном извршен основни облик кривичног
дела из члана 246 став 1 КЗ од стране организоване криминалне групе. Уко-
лико се у конкретном случају утврди постојање организоване криминалне
групе, а кривично дело из члана 246 став 1 КЗ није остварено од стране те
организоване криминалне групе, учињено је кривично дело удруживање
ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ (учинилац је органи-
затор), односно из члана 346 став 4 КЗ (учинилац је припадник).
Према члану 246 став 6 КЗ: „Учинилац дела из ст. 1. до 5. овог члана који
открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне“.
Према члану 246 став 7 КЗ: „Ко неовлашћено прави, набавља, поседује
или даје на употребу опрему, материјал или супстанце за које зна да су на-
мењене за производњу опојних дрога, казниће се затвором од две до осам
година.“224 Став 8 прописује: „Опојне дроге и средства за њихову произ-
водњу и прераду одузеће се“.
1.2. Неовлашћено држање опојних дрога

Кривична законодавства без изузетка инкриминишу неовлашћену про-
изводњу и стављање у промет опојних дрога, али је и неовлашћено држање
опојних дрога за сопствену употребу кажњиво. У већини земаља се приме-
ном прекршајних или кривичноправних прописа учиниоци кажњавају због
неовлашћеног држања опојних дрога. У Аустралији је поседовање опојних
дрога ради сопствене употребе кривично дело.225 По правилу је реч о лак-
шем кривичном делу за које се прописује новчана казна226 Ипак, потреб-
но је нагласити да поједине земље прописују строге казне за неовлашћено
држање опојних дрога ради сопствене употребе. На пример, у Турској је
од 2014. године за ово кривично дело прописана казна затвора од две до
пет година, због све веће заступљености употребе канабиса и синтетич-
224 Законом о изменама и допунама КЗ од 21. маја 2019. године у овом ставу су речи „шест месеци
до пет” замењене речима: „две до осам”.
225 C. E. Hughes, N. Cowdery, A. Ritter, Deemed Supply in Australian Drug Trafficking Laws: A Justifa-
ble Legal Provision, 27 Current Issues in Criminal Justice, 27/2015, 3.
226 B. Woodhouse, Sentencing outcomes for possession of drugs in the Magistrates’ Court of Victoria.
Melbourne: Sentencing Advisory Council, Melbourne, 2009, 5.
– 54 –
ких канабиноида у популацији младих.227 Нема сумње да кривичноправно

регулисање неовлашћеног држања опојних дрога за сопствену употребу
зависи од бројних фактора који су различити у појединим земљама (исто-
ријски и културни фактори, географски положај, преваленција појединих
дрога, доступност дрога, последице употребе итд.). Турска се због свог ге-
ографског положаја суочава са експанзијом злоупотреба опојних дрога у
последњих неколико деценија. Осим тога, у овој земљи је од 2005. до 2015.
године дошло до троструког повећања броја смртних случајева који су про-
зроковани злоупотребом опојних дрога.228
Са друге стране, последњих неколико година законодавци у појединим
земљама доносе либералне прописе који регулишу држање опојних дрога за
сопствену употребу. У нашој теорији кривичног права је заузет став да није
оправдана инкриминација држања „лаких“ дрога, јер се на тај начин санк-
ционише наркоманија; јер то није у складу са европским тенденцијама; јер
се на тај начин задире у основна људска права која укључују слободу избора
начина живота.229 Оправданост легализације рекреативне употребе канаби-
са ће у овом раду бити детаљно размотрена у излагањима која предстоје.
Члан 246а КЗ прописује: „1) Ко неовлашћено држи у мањој количини за
сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне
дроге, казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се
ослободити од казне; 2) ко неовлашћено држи у великој количини супстан-
це или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором
од три до десет година; (3) учинилац дела из ст. 1. и 2. овог члана који от-
крије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне; 4) ако је
учиниоцу кривичног дела из става 2. овог члана изречена казна затвора,
та казна не може да се изврши на начин предвиђен у члану 45. став 3. овог
законика; (5) опојне дроге одузеће се.”
Радња извршења је неовлашћено држање у мањој количини за сопствену
употребу опојних дрога.230 Према томе, за постојање радње је неопходно да
се испуне два услова од којих је један објективни (држање мање количине
опојних дрога), док је други субјективни (опојна дрога се држи за сопстве-
ну употребу).231 Законодавац није одредио шта се подразумева под мањом
227 А. Akgul, О. K. Murat, Turkish drug policies since 2000: A triangulated analysis of national and
international dynamics, International Journal of Law, Crime and Justice, 48/2017, 70.
228 Ibid., 66.
231 Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж1. 594/2012.
– 55 –
количином опојних дрога. Реч је о фактичком питању на које ће одговор

дати суд узимајући у обзир све релевантне околности конкретне кривичне
ствари, што је у овом раду детаљно образложено.
На овом месту ћемо навести један пример из судске праксе који илус-
трује утврђивање субјективног елемента радње извршења: уколико је код
учиниоца пронађено више пакетића опојне дроге, а само један је био от-
ворен, ова околност указује да је дрога била намењена за сопствену упо-
требу.232 Мала количина опојне дроге се не може узети у обзир као олакша-
вајућа околност при одмеравању казне, у складу са забраном двоструког
урачунавања, јер је обележје бића кривичног дела.233
Према пресуди Вишег суда у Чачку учинилац је држао ради сопствене
употребе мању количину опојне дроге канабис (18,70 грама). Своју одлу-
ку да је у овој кривичној ствари реч о мањој количини опојне дроге суд је
засновао на следећим околностима: вештачењем је утврђено да је учинилац
зависник; учинилац је дужи период зависник од опојних дрога; учинилац
је „адаптиран на високе дозе због чега су вештаци предложили изрицање
мере безбедности обавезног лечења затвореног типа“; утврђено је да је учи-
нилац свакодневно конзумирао канабис; пронађену опојну дрогу су заједно
са учиниоцем конзумирала друга лица којима учинилац никада није про-
давао опојну дрогу; није доказано да је учинилац било ком лицу продавао
опојну дрогу; није доказано да је набављену количину опојне дроге држао
ради продаје. Суд закључује да „наведена количина не представља значајну
количину марихуане, посебно имајући у виду његове дневне потребе и сте-
пен зависности у том моменту, али и неспорну чињеницу заједничког ко-
ришћења са другим лицима“.234
Са друге стране, према становишту суда у овом случају, опојна дрога
није била намењена за продају, већ за сопствену употребу јер „није била
скривена, извесна количина се налазила на столу, да приликом претреса
куће код учиниоца није пронађен новац, вагице за прецизно мерење или
други предмети који би указивали да је учинилац држао опојну дрогу ма-
рихуану ради даље продаје“. Интересантно је да је учинилац после купо-
вине канабиса направио 14 мањих пакетића, али ова околност није била
довољна за закључак суда је опојна дрога била намењена продаји. Као што
је у овом раду већ више пута речено, ниједна околност сама по себи није
232 Пресуда Вишег суда у Ужицу, К. 18/2011.

233 Решење Апелационог суда у Београду, Кж1. 3637/2013.
– 56 –
довољна за закључак да је опојна дрога намењена продаји. Суд је оценио да

је веродостојан исказ окривљеног да је „пакетиће направио ради сопстве-
ног дозирања при коришћењу“. Осим тога, суд је узео у обзир да признање
окривљеног да је препакивао опојну дрогу не указује на намеру продаје, јер
окривљени „нема разлога да изношењем такве одбране себе додатно тере-
ти, јер би предузимање таквих радњи указивало на евентуалну намеру да
тако препакиване пакетиће даље продаје“. Другим речима, суд сматра да
није логично да учинилац који је намеравао да продаје дрогу призна да је
исту препакивао ради продаје, јер на тај начин отежава сопствени положај
у кривичном поступку.
Уколико суд утврди да је учинилац неовлашћено држао велику количи-
ну супстанци или препарата који су проглашени за опојне дроге, остварен
је тежи облик овог кривичног дела из става 2, прописан Законом о измена-
ма и допунама Кривичног законика од 21. маја 2019. године. Пре измена и
допуна КЗ у случајевима у којима је утврђено да је учинилац неовлашћено
држао велику количину опојне дроге, ова околност је по правилу била од
одлучујућег значаја за закључак суда да је дрога држана ради продаје, тј.
учинилац је држањем велике количине опојних дрога остварио кривично
дело из члана 246 став 1 КЗ.235 Међутим, с обзиром да је судска пракса у том
погледу била неуједначена, законодавац је изменама и допунама КЗ про-
писао тежи облик дела из става 2.236 Нејасно је на који начин ће наведене
измене кривичног законодавства допринети уједначавању судске праксе.
Осим тога, овај облик кривичног дела нема субјективни елемент, од-
носно намеру да се опојна дрога користи за сопствену употребу. Другим
речима, за постојање дела довољно је предузимање радње – неовлашћено
држање велике количине опојне дроге. Спорно је шта је законодавац желео
да постигне изостављањем субјективног елемента код овог облика кривич-
ног дела из члана 246а КЗ. Наиме, судови ће свакако у појединачним слу-
чајевима утврђивати да ли је велика количина пронађене опојне дроге била
намењена продаји. Уколико се утврди намера продаје, остварено је кривич-
но дело из члана 246 КЗ. Ако учинилац није држао дрогу ради продаје, ло-
гично је да дрогу држи ради сопствене употребе. Да ли прописивање тежег
облика кривичног дела из члана 246а став 2 значи да у кривичном поступку
више није потребно доказивати намеру продаје дроге као субјективни еле-
235 Н. Павловић, Кривично дело неовлашћено држање опојних дрога, Билтен Апелационог суда
у Београду, 1/2010, 62.
236 Образложење измена и допуна КЗ, 6. (https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-
propisa.php).
– 57 –
мент кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ. Наиме, прописана казна за-
твора за дело из члана 246а став 2 КЗ (од три до десет година) је по тежини
слична казни затвора која је прописана за основни облик дела из члана 246
став 1 КЗ (од три до дванаест година).
Може се поставити питање да ли је интенција законодавца да дело из
члана 246а став 2 КЗ постоји уколико је пронађена велика количина опојне
дроге, а нема доказа да је намењена продаји. Другим речима, да ли зако-
нодавац жели да у случајевима у којима нема показатеља намере продаје,
искључи могућност претпостављања такве намере само на основу количи-
не пронађене дроге. У теорији кривичног права је заузет став који треба
прихватити, да „проблеми у доказивању не треба да воде лошим законским
решењима на материјалном-правном плану“.237 Међутим, Стојановић је
критиковао законски опис овог кривичног дела пре последњих измена, јер
инкриминише неовлашћено држање мање количине опојне дроге за соп-
ствену употребу, док неовлашћено држање велике количине опојне дроге
за сопствену употребу може евентуално бити кривично дело из члана 246
став 1 КЗ или није реч о кривичном делу. Једноставно речено, није логично
да држање мање количине опојне дроге за сопствену употребу буде кри-
вично дело, док држање велике количине опојне дроге за сопствену упо-
требу није кривично дело.238 Поједини аутори су предложили измене кри-
вичног законодавства и прописивање квалификованог облика кривичног
дела који на овом месту разматрамо.239
Ипак, узимајући у обзир све показатеље намере продаје дроге који су у овом
раду детаљно образложени, може се закључити да судска пракса успешно ре-
шава проблем утврђивања намере продаје опојне дроге. Сходно томе, могућ-
ност да учинилац који неовлашћено држи велику количину опојне дроге не
буде осуђен за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ је више теоријска него
реална могућност. Уосталом, поједини представници судске власти сматрају
да ће: „искусан судија у већини случајева врло лако и брзо да утврди да ли се
у кокретном случају ради о „обичном“ неовлашћеном држању опојне дро-
ге или се иза овога крије неовлашћено набављање, неовлашћено преношење
или неовлашћено држање опојне дроге ради даље продаје.“240

238 Ibid., 816-817.
240 М. Давидовић, Неовлашћено држање опојних дрога, Гласник адвокатске коморе Војводине,
9/2008, 386.
– 58 –
Са друге стране, не може се оспорити могућност да учинилац држи зна-

чајне количине опојне дроге ради сопствене употребе. У том случају дело
треба квалификовати у складу са одредбом из члана 246а став 1, јер појам
мање количине није прецизно одређен. У примеру који смо у овом раду већ
размотрили учинилац је осуђен за неовлашћено држање 18,70 грама кана-
биса. У другом случају учинилац (зависник) је осуђен за кривично дело из
члана 246а став 1 КЗ због неовлашћеног држања 52 грама канабиса.241 У
трећем случају је учинилац осуђен за дело из члана 246а став 1 КЗ јер је
неовлашћено држао 50 грама смеше хероина, парацетамола и кофеина.242
Наравно, уколико учинилац неовлашћено држи веома велике количине
опојне дроге, дело треба квалификовати у складу са чланом 246 став 1 КЗ,
чак и уколико осим велике количине дроге нема других показатеља намере
продаје. У овом раду је већ речено да се постојање намере продаје не дово-
ди у питање и не образлаже у пресудама уколико је код учиниоца пронађе-
на веома велика количина опојне дроге.243
На крају, прописивањем да се неовлашћено држање велике количине
опојне дроге може квалификовати као дело из члана 246а став 2 КЗ зако-
нодавац даје сувише велика овлашћења јавном тужилаштву и омогућава
злоупотребе. Другим речима, јавни тужилац може учиниоце код којих је
пронађена велика количина опојне дроге гонити за кривично дело из члана
246а став 2 КЗ, јер због великог броја предмета који су у његовој надлеж-
ности нема времена да утврђује постојање посредних доказа који указују
на намеру продаје. Није логично да се учиниоци због намере продаје једног
грама канабиса осуђују на три године казне затвора у складу са чланом 246
став 1 КЗ, док се учиниоци који неовлашћено држе велике количине опој-
них дрога привилегују прописивањем дела из члана 246а став 2 КЗ. Осим
тога, поставља се питање да ли се прописивањем овог облика кривичног
дела из члана 246а КЗ шаље порука судовима да буду рестриктивни у погле-
ду оцене посредних доказа намере продаје, тј. да учиниоце код којих је про-
нађена велика количина опојних дрога осуђују за ово дело, осим уколико не
постоје несумњиви докази намере продаје.
Постоји могућност да учинилац део дроге држи ради продаје, док део
дроге држи ради сопствене употребе. Учинилац је држао ради употребе
0,92 грама канабиса, док је ради продаје у џеповима тренерке држао 124,39

243 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 36/2014 (Од учиниоца је одузето 950 грама марихуане).
– 59 –
грама хероина, утврдио је Виши суд у Чачку.244 Уверење суда о држању

канабиса ради сопствене употребе засновано је на малој колични ове дроге
која је пронађена код учиниоца и чињеници да је вештачењем утврђено да
је учинилац корисник ове опојне дроге. У овом случају теже кривично дело
из члана 246 став 1 КЗ консумира лакше кривично дело из члана 246а КЗ.245
Законодавац у члану 246а став 1 КЗ прописије да се учинилац овог дела
може ослободити од казне, али при томе не прописује посебан основ за
ослобађање од казне. Ова одредба је у литератури критикована, јер према
нашем кривичном законодавству суд учиниоца може ослободити од казне
уколико утврди постојање општег или посебног основа за ослобађање.246
Чињеница да је учинилац у конкретном случају држао мању количину
опојне дроге за сопствену употребу је обележје бића дела и не може исто-
времено бити посебан основ за ослобађање од казне. Стојановић сматра да
с обзиром да је ставом 3 прописан посебан основ за ослобађање од казне
који је остварен уколико учинилац открије од кога набавља опојну дрогу,
могућност ослобађања од казне прописана у ставу 1 није сврсисходна.247
Другим речима, члан 246а став 1 КЗ треба изменити и искључити могућност
ослобађања од казне. У прилог томе, истиче се да учинилац нема разлога да
открије од кога набавља опојну дрогу, уколико може да буде ослобођен од
казне и у случају да не открије од кога набавља дрогу.248
Ово кривично дело се може извршити са умишљајем. Примера ради, на
умишљај учиниоца указује чињеница да је опојну дрогу држао на скриве-
ном месту, јер је знао да је њено неовлашћено држање кривично дело.249
1.3. Омогућавање уживања опојних дрога

Члан 247 КЗ прописује: „(1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге
или му даје опојну дрогу да је ужива он или друго лице или стави на рас-
полагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омо-
гућује другом да ужива опојну дрогу, казниће се затвором од шест месеци
до пет година; (2) ако је дело из става 1. овог члана учињено према мало-
летном лицу, душевно болесном лицу, лицу које је привремено душевно

248 В. Делибашић, 213; Решење Апелационог суда у Београду, Кж1. 3637/2013.
– 60 –
поремећено, лицу које је теже душевно заостало или лицу које се лечи од
зависности од опојних дрога, или према више лица, или ко то дело изврши
у установи образовања и васпитања или у њеној непосредној близини или
установи за извршење кривичних санкција или у јавном локалу или на јав-
ној приредби, или ако то дело учини службено лице, лекар, социјални рад-
ник, свештеник или лице запослено у установи образовања и васпитања,
искоришћавањем свог положаја, учинилац ће се казнити затвором од две
до десет година; (3) ако је услед извршења дела из става 1. овог члана насту-
пила смрт неког лица, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест
година; (4) опојне дроге одузеће се.“
Произлази да је радња извршења овог кривичног дела навођење другог
лица на уживање опојне дроге. С обзиром да само уживање опојне дроге
није кривично дело, инкриминисано је подстрекавање на уживање опојних
дрога и помагање другом да ужива опојне дроге.250 У складу са одредбама
КЗ које се односе на саучесништво, под навођењем другог лица се подразу-
мева стварање или учвршћивање одлуке да ужива опојне дроге. Навођење
се врши „наговарањем, представљањем пријатних осећања која тиме на-
стају, стимулисањем већ изражене жеље да се узимају опојне дроге итд.“.251
Осим тога, навођење се врши довођењем у заблуду о позитивним ефектима
уживања дроге, искоришћавањем односа са другим лицем, исмејавањем,
претњом итд..252
Радње помагања су примера ради наведене у ставу 1: давање опојних
дрога другом лицу ради уживања, стављање на располагање просторија
другом лицу ради уживања опојне дроге или омогућавање другом лицу да
ужива опојне дроге на други начин. Уколико је радња извршења предузета
давањем опојних дрога другом лицу, није од значаја да ли је то друго лице
започело са уживањем дроге.253 То значи да је дело свршено давањем опој-
не дроге другом лицу ради уживања. Слично томе, ако се радња предузи-
ма стављањем на располагање просторија ради уживања опојне дроге или
на други начин омогућавањем другом да ужива опојну дрогу, за остварење
дела није потребно да је дошло до уживања дроге.
Давањем уз накнаду опојних дрога другом лицу ради уживања несумњи-
во се остварује кривично дело из члана 246 став 1 КЗ. Према једном миш-
252 С. Цоковић, Омогућавање уживања опојних дрога, Гласник адвокатске коморе Војводине,
3-4/2013, 146.
– 61 –
љењу, уколико се опојна дрога другом поклања, правна квалификација дела

зависи од тога да ли се дрога даје ради уживања (кривично дело омогућа-
вање уживања опојних дрога) или се дрога поклања да би поклонопримац
слободно располагао са њом (кривично дело из члана 246 став 1 КЗ).254
У теорији кривичног права је доведено у питање инкриминисање
стављање на располагање просторија ради уживање опојне дроге. Наиме,
на тај начин се доводи у опасност живот и здравље лица која уживају опојне
дроге, јер ће због инкриминације користити просторије које су „нехигијен-
ске, скривене и у којима нема услова да се позове лекарска помоћ (тавани,
подруми стамбених зграда и сл.), што је у неким случајевима водило смрти
уживаоца опојних дрога“.255Стојановић предлаже да овај облик радње извр-
шења постоји само уколико учинилац уступа просторије искључиво ради
уживања опојне дроге. Сходно томе, није спорно да дело не постоји уколи-
ко учинилац другом лицу ставља на располагање просторије које заједнич-
ки користе за становање ради уживања опојне дроге. Међутим, спорно је да
ли је дело остварено уколико учинилац ставља на располагање просторије
другим лицима ради уживања опојне дроге, а реч је лицима која су њего-
ви другови, односно реч је о просторијама које се свакодневно користе за
дружење, посете, заједничке прославе. На пример, уколико другови који су
у посети лицу А у једном тренутку започну уживање опојне дроге коју су
донели са собом, поставља се питање да ли је остварено ово кривично дело.
Дело није остварено, јер умишљај учиниоца није обухватио стављање на
располагање просторија другом лицу ради уживања опојне дроге. Просто-
ријом се сматра стан, кућа, пословни простор, шупа, гаража, таван итд..256
Учинилац који предузме више алтернативно прописаних радњи извр-
шења кривичног дела из члана 247 став 1 КЗ остварио је једно кривично
дело, јер постоји привидни реални стицај по основу алтернативитета.257 На
пример, учинилац је остварио једно кривично дело уколико наводи другог
да ужива опојну дрогу, а затим му даје дрогу и стави на располагање прос-
торије ради уживања дроге.
Ако је дело из члана 247 став 1 КЗ учињено према више лица, постојаће
квалификовани облик. Према ставу судске праксе, дело је учињено пре-
ма више лица уколико је учинилац примера ради, давао опојну дрогу да
уживају најмање два лица.258 У образложењу пресуде којом је решена ова
– 62 –
кривична ствар, суд наводи да за постојање тежег облика кривичног дела

није неопходно да учинилац истовремено више лица даје опојну дрогу ради
уживања, јер „се радње могу предузимати и сукцесивно“.
Учинилац на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу и тако
предузима радњу извршења основног облика овог кривичног дела уколико
даје другом прибор за уживање опојне дроге, одводи другог на место где се
дрога може несметано уживати итд..259
Према до сада важећим одредбама КЗ тежи облик овог дела постојао је
уколико је основни облик дела извршен према малолетном лицу или пре-
ма више лица или је изазвао нарочито тешке последице.260 После измена и
допуна КЗ од 21. маја 2019. године квалификаторне околности су узраст ко-
рисника (малолетно лице), здравствено стање корисника (душевно болес-
но лице, лице које је привремено душевно поремећено, лице које је теже ду-
шевно заостало), зависност корисника (лице које се лечи од зависности од
опојних дрога), број корисника дрога (према више лица), место извршења
дела (ко то дело изврши у установи образовања и васпитања или у њеној
непосредној близини или установи за извршење кривичних санкција или у
јавном локалу или на јавној приредби) и лично својство учиниоца (ако то
дело учини службено лице, лекар, социјални радник, свештеник или лице
запослено у установи образовања и васпитања, искоришћавањем свог по-
ложаја). Према Образложењу измена и допуна КЗ измене и допуне су из-
вршене у складу са иницијативом Министарства здравља и међународним
препорукама. Образложење је веома штуро и у њему се не износе разлози
зашто се измене и допуне врше и процене резултата који се на тај начин
желе постићи. Са друге стране, распон казне затвора је за тежи облик овог
дела након извршених измена и допуна остао исти (од две до десет година).
Наведеним изменама и допунама КЗ настављена је непотребна хиперпро-
дукција одредби у кривичном законодавству. Као што је већ речено у делу
рада који се односи на кривично дело из члана 246 став 4 КЗ, уместо про-
писивања тежег облика овог дела из члана 247 став 2 КЗ, квалификаторне
околности које су наведене у овом ставу треба узети у обзир при одмера-
вању казне. Распон казне за основни облик кривичног дела омогућавање
уживања опојних дрога из члана 247 став 1 КЗ (казна затвора од шест месе-
ци до пет година) је сасвим довољан за адекватно кажњавање.

260 Члан 247 став 2 КЗ („Сл. гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009,
111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016).
– 63 –
2. ЗАБРАНА УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ УЧИНИОЦИМА
КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 246 КЗ
2.1. Појам одмеравања казне
У кривичноправној литератури не постоји општеприхваћено мишљење
о оправдању и сврси казне. Према утилитаристичком схватању, оправдање
казне је њена „нужност и корисна функција коју она обавља за друштво
(сузбијање криминалитета).”261 Са друге стране, ретрибутивистичко схва-
тање оправдање казне проналази у сразмерности и праведности.262 Ретри-
бутивни принцип је да учиниоце теба казнити „због тога и само због тога“
јер су криви за остварење кривичног дела.263 Ретрибутивне теорије су
засноване на две дужности грађана: основна дужност свих грађана је да се
уздрже од предузимања радњи које представљању зло саме по себи (mala
in se); споредна дужност свих грађана је да дозволе сопствено кажњавање
уколико прекрше ову примарну дужност.264 Према овом схватању, учи-
ниоца треба казнити јер је морално и правично да он буде кажњен, чак и
ако казна сама по себи неће произвести неку другу корист за друштво. На
крају, према мешовитим теоријама, оправдање кажњавања проналазимо у
утилитаристичким и ретрибутивним принципима.265
Одмеравање казне је институт кривичног права који има несумњиво ве-
лики значај, јер је правилно одмеравање казне предуслов остварења сврхе
кажњавања. Другим речима, само правилно одмерена казна може утицати
на учиниоца да се уздржи од вршења кривичних дела. Циљ кажњавања је
261 З. Стојановић, Кривично право – општи део, Београд, 2011, 251.
262 G. V. Bradley, Retribution: The Central Aim of Punishment, Harvard Journal of Law and Public
Policy, 1/2003, 22.
263 M. S. Moore, Placing Blame: A Theory of the Criminal Law, Oxford, 1997, 171.
264 Ibid., 171.
265 W. Kaufman, Honor and Revenge: A Theory of Punishment, Lowell, 2013, 73.
специјална превенција и ресоцијализација учиниоца.266 Са друге стране,

само правилно одмерена казна може утицати на потенцијалне учиниоце да
се уздрже од вршења кривичних дела. То значи да је сврха казне специјална
и генерална превенција, тј. утицање на учиниоца и потенцијалне учиниоце.
Схватање о превенцији као сврси казне прихваћено је у тзв. релативним те-
оријама које преовладавају у теорији кривичног права.267 Према томе, казна
не сме бити сувише блага, али са друге стране, не сме бити сувише строга.
Благу казну учинилац и потенцијални учиниоци неће схватити озбиљно,
док ће сувише строгу казну схватити као освету. Казна треба да буде про-
порционална злочину.268
У теорији кривичног права нема јединственог схватања о појму одме-
равања казне. Становиште према коме суд у сваком појединачном случају
треба казну да прилагоди учиниоцу кривичног дела је полазиште принци-
па индивидуализације казне. То значи да лична својства учиниоца имају
велики значај за одмеравање казне, иако нису повезана са извршеним кри-
вичним делом.269 Поједини аутори сматрају да између одмеравања казне и
индивидуализације казне стоји знак једнакости, тј. да је реч о синоними-
ма.270 Ово мишљење се може прихватити, јер не постоје јасни критеријуми
који могу разграничити индивидуализацију и одмеравање казне.271
Одмерити казну оптуженом значи утврдити врсту и висину казне.272 На
овом месту одговорићемо на питање ко одмерава казну? Казну на инди-
ректан начин одмерава законодавац, јер прописује врсте и распоне казни.
Међутим, с обзиром да распони казни остављају довољно простора суду да
казну прилагоди учиниоцу и извршеном кривичном делу, може се закљу-
чити да суд има одлучујућу улогу при одмеравању казне. Ипак, неки аутори
сматрају да само судско одмеравање казне представља одмеравање казне у
правом смислу.273 Према томе, одмерити казну оптуженом значи утврдити
врсту и висину казне која је прописана законом за то кривично дело.
266 F. Bačić, Krivično pravo – opšti deo, Zagreb, 1995, 372-373.
268 J. T. Mchugh, Utilitarianism, Punishment, and Ideal Proportionality in Penal Law: Punishment as an
Intrinsic Evil, Journal of Bentham Studies, 1/2008, 8.
269 Д. Јанковић, Одмеравање казне и индивидуализација казне у кривичном законодавству,
Анали Правног факултета, 2/2010, Београд, 371-388.
270 В. Бајовић, Одмеравање казне и споразум о признању кривичног дела, Журнал за
криминалистику и право–НБП, 2/2015, Београд, 179.
271 Р. Рисимовић, Д. Коларић, Редовно одмеравање казне, Теме - часопис за друштвене науке,
1/2016, Ниш, 3.
272 Н. Срзентић, А. Стајић, Љ. Лазаревић, Кривично право Југославије, Београд, 1995, 307.
– 66 –
Забрана ублажавања казне учиниоцима кривичног дела из члана 246 КЗ
Међутим, одмеравање казне обухвата и ублажавање казне: 1. изрицање

казне блаже од прописане за то кривично дело, али у границама општег
минимума за ту врсту казне који је прописан законом; 2. изрицање блаже
врсте казне од оне која је прописана за то кривично дело (члан 56 КЗ).274
Према томе, у нашем законодавству постоји ублажавање казне по мери
и врсти. Према члану 56 КЗ: „Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи
казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне, кад: 1) за-
кон предвиђа да се казна може ублажити; 2) закон предвиђа да се учинилац
може ослободити од казне, а суд га не ослободи од казне; 3) утврди да по-
стоје нарочито олакшавајуће околности које указују на то да се са ублаже-
ном казном може постићи сврха кажњавања.“
Спорно је када се олакшавајуће околности могу сматрати нарочито олак-
шавајућим околностима. Према једном мишљењу, нарочито олакшавајуће
околности се разликују од „обичних“ олакшавајућих околности по свом
интензитету, „то су оне околности које дело чине лакшим, које су по својој
природи такве да у знатној мери умањују значај оствареног неправа и сте-
пен кривице, тако да се може доћи до закључка да је у закону предвиђена
казна у конкретном случају престрога“.275 Према томе, постоји законско
(члан 56 став 1 тачка 1 и 2 КЗ) и судско ублажавање казне (члан 56 став 1
тачка 3 КЗ), иако у оба случаја о ублажавању казне одлучује суд, посебно
код судског ублажавања казне. Ублажавање казне је увек факултативно, тј.
представља могућност коју суд може да искористи (не постоји дужност уб-
лажавања казне), што је од значаја за тему овог рада.
2.2. Забрана ублажавања казне у нашем кривичном законодавству

Законом о изменама и допунама КЗ из 2009. године забрањено је убла-
жавање казне за поједина кривична дела. Према члану 57 став 2 КЗ казна се
не може ублажити за следећа кривична дела: тешко убиство (члан 114 КЗ);
отмица (члан 134 став 2 и 3 КЗ); силовање (члан 178 КЗ); обљуба над немоћ-
ним лицем (члан 179 КЗ); обљуба са дететом (члан 180 КЗ); изнуда (члан
214 став 2 и 3 КЗ); неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога (члан 246 став 1, 3 и 4 КЗ); недозвољен прелаз државне границе и
кријумчарење људи (члан 350 став 3 и 4 КЗ) и трговина људима (члан 388
274 (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012,
104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019).
275 Ј. Лазаревић, Забрана ублажавања казне – да или не, Зборник радова: Нова решења у казненом
законодавству Србије и њихова практична примена, Београд, 2013, 423.
– 67 –
КЗ). Осим тога, „не може се ублажити казна учиниоцу кривичног дела који
је раније осуђиван за исто или истоврсно кривично дело“ (члан 57 став
3 КЗ). Законодавац сматра да „поновљено истоврсно дело указује не неку
врсту склоности учиниоца ка поврату, што је основ за дисквалификацију у
погледу ублажавања казне.“276
Забрана ублажавања казне је у нашој теорији и пракси критикована ис-
тицањем бројних аргумената.277 Према једном мишљењу, забраном убла-
жавања казне не само да ублажавање казне губи смисао који је имало до
измена законодавства из 2009. године, већ се на тај начин доводе у питање
бројни општи институти кривичног права који су факултативни основи за
ублажавање казне.278 Основи за ублажавање казне у нашем законодавству
су прекорачење граница нужне одбране (члан 19 КЗ) и крајње нужде (члан
20 КЗ), компулсивна сила и претња (члан 21 КЗ), битно смањена урачунљи-
вост (члан 23 КЗ), отклоњива правна заблуда (члан 29 КЗ), покушај (члан
30 КЗ), помагање (члан 35 КЗ) итд.. Ово схватање се може прихватити, јер
је смисао општих института кривичног права да се примењују увек када су
испуњени законом прописани услови, без обзира о ком кривичном делу
суд одлучује. На пример, забрана ублажавања казне у пракси значи да се
лицу које помогне другом да изврши кривично дело неовлашћена произ-
водња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 КЗ став 1, 3 и 4
казна не може ублажити, упркос одредби члана 35 КЗ која прописује да се
помагач кажњава казном прописаном за то кривично дело или ублаженом
казном. Слично томе, учинилац може извршити ово кривично дело под
дејством компулсивне силе или претње од стране шефа нарко банде (члан
21 КЗ) или у стању битно смањене урачунљивости – зависници од дроге
(члан 23 КЗ), што су такође општи основи за ублажавање казне. Међутим,
казна се не може ублажити, сходно члану 57 став 2 КЗ који прописује забра-
ну ублажавања казне за поједина кривична дела и учиниоцу ће суд изрећи
3 године казне затвора. Потребно је нагласити да овде није реч само о фор-
мално-правном аргументу против забране ублажавања казне код поједи-
них кривичних дела због дерогирања неких општих института кривичног
права. Реч је о томе да општи основи ублажавања казне са разлогом постоје
у кривичном законодавству као општи основи, јер се свако кривично дело
276 З. Кандић Поповић, Измене у општем делу КЗ РС, Ревија за криминологију и кривично право,
3/2009, Београд, 147.
277 Ј. Лазаревић, 423.
278 Н. Делић, Забрана (искључење) ублажавања казне у одређеним случајевима, Кримен, 2/2010,
Београд, 238.
– 68 –
без обзира на тежину може остварити у околностима које оправдавају уб-

лажавање казне, о чему ће бити више речи у излагањима која предстоје.
Поједини аутори сматрају да „се не види јасно критеријум по коме су
одабрана баш ова кривична дела као дела код којих не треба дозволити уб-
лажавање казне.“279 Аутор овог мишљења истиче да је забрањено ублажа-
вање казне за веома разнородна кривична дела, због чега је нејасно зашто
је законодавац забранио ублажавање казне за ова кривична дела, а није за
нека која су тежа од њих. Ово становиште се може прихватити, јер је у гру-
пи кривичних дела за које је забрањено ублажавање казне кривично дело
недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи (члан 350 став
3 и 4) за које је прописана казна затвора од две до дванаест година (став
3) и казна затвора од три до петнаест година (став 4). Супротно томе, за
убиство (члан 113 КЗ) није прописана забрана ублажавања казне, иако је
за ово кривично дело прописана казна затвора од пет до петнаест година.
Да ли то значи да наш законодавац сматра да су кривична дела за која је
забрањено ублажавање казне тежа од убиства? Верујемо да резон законо-
давца није заснован на таквој логици, али опет кажемо, нејасно је по ком
критеријуму су одређена кривична дела издвојена у посебну групи и само
за њих забрањено ублажавање казне.
Можда је полазиште законодавца била претпоставка да се наведена кри-
вична дела не могу извршити у околностима које оправадавају ублажавање
казне. Наиме, у судској пракси казна се учиниоцима најчешће ублажава
применом члана 56 став 3 КЗ,280 уколико суд утврди да постоје нарочито
олакшавајуће околности, уз додатни услов да се са ублаженом казном може
остварити сврха кажњавања. Наше је мишљење да се свако кривично дело
може извршити у нарочито олакшавајућим околностима у смислу члана
56 став 3 КЗ. На пример, обљубу са дететом (члан 180 КЗ) може извршити
малолетник. Уколико је жртва кривичног дела његова девојка која је само
неколико година млађа од учиниоца, може бити оправдано ублажавање
казне. Према томе, није нам намера да оспоримо тежину кривичних дела за
које је законодавац прописао забрану ублажавања казне, већ да укажемо на
то да се сва кривична дела могу извршити под околностима које оправда-
вају ублажавање казне.
279 Ђ. Ђорђевић, Нова решења о ублажавању казне у КЗ Србије, Ревија за криминологију и
кривично право, 3/2010, Београд, 170.
280 Ј. Лазаревић, 423; A. Garačić, Zakonska i sudska politika kažnjavanja županijskih sudova u Repub-
lici Hrvatskoj za kaznena djela silovanja i zlouporabe droga, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu,
2/2004, Zagreb, 505.
– 69 –
Законодавац је приликом прописивања забране ублажавања казне ве-

роватно имао у виду да за та дела судови веома често ублажавају казне.
Произлази да законодавац и судови имају различито мишљење о казненој
политици за ову групу кривичних дела. Када законодавац прописује каз-
не за поједина кривична дела, то чини на основу оцене „колика је казнена
репресија потребна да се оствари сврха казне”.281 Са друге стране, судови у
сваком појединачном случају оцењују која врста и мера казне ће остварити
сврху казне. Код ове групе кривичних дела оцене законодавца и судова се
разликују. Покушаћемо да одговоримо на питање ко је у праву. Иако се не
може оспорити да су судови за ову групу кривичних дела веома често уб-
лажавали казне учиниоцима, ипак није реч о кривичним делима за која се
најчешће ублажава казна. Логично је да се казна не ублажава најчешће код
ове групе кривичних дела, јер је реч о тешким делима.282 Другим речима,
казне се најчешће ублажавају код лакших кривичних дела.
Када говоримо у учесталости вршења кривичних дела, група кривичних
дела за коју је прописана забрана ублажавања казне не спада у групу кривич-
них дела која се најчешће врше, осим кривичног дела неовлашћена произ-
водња и стављање у промет опојних дрога (члан 246 КЗ), показала су истра-
живања судске праксе.283 Међутим, учесталост вршења кривичних дела не
треба да буде од значаја при прописивању и изрицању казни, јер би то зна-
чило строже кажњавање због дела која су извршена од стане других лица.284
Посебан проблем је што је забрањено ублажавање казне за основни (став
1) и теже облике кривичног дела неовлашћена производња и стављање у
промет опојних дрога из става 3 и 4, док са друге стране, није забрањено
ублажавање казне за најтежи облик овог дела из става 5 (дело извршено од
стране организоване криминалне групе).285
Важно је нагласити да законодавац сматра да казнена политика за кри-
вично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога
треба да буде строга, произлази из казни које су прописане за ово кривично
дело. Чланом 246 став 1 прописана је казна затвора од три до дванаест годи-
281 A. Garačić, Ublažavanje kazne po šestoj novili Kaznenog zakonika, Hrvatski ljetopis za kazneno
pravo i praksu, 2/2006, 451.
282 Ј. Ћирић, Ђ. Ђорђевић, Р. Сепи, Казнена политика судова у Србији, Београд, 2006, 50-52.
Ђ. Ђорђевић, 170.
283 Ibid., 170.
284 Ј. Ћирић, Неуједначеност казнене политике судова, Зборник радова: Казнена политика као
инструмент државне реакције на криминалитет, Бања Лука, 2014, 152.
285 З. Стојановић, Д. Коларић, Нова решења у Кривичном законику Републике Србије, Безбедност,
3/2012, Беoград, 17.
– 70 –
на за основни облик овог кривичног дела. Поређења ради, немачким Зако-

ном о промету опојних дрога је чланом 29 став 1 прописана казна затвора до
5 година или новчана казна за основни облик овог кривичног дела.286 Произ-
лази да у немачком законодавству посебни минимум за ово кривично дело
није одређен и једнак је општем минимуму за казну затвора. С обзиром да
је у српском законодавству за ово кривично дело посебни минимум казне
затвора 3 године, очигледно је да наш законодавац сматра да казнена поли-
тика треба да буде строга. Ово је још очигледније уколико узмемо у обзир
да је посебни максимум казне затвора за ово кривично дело у Немачкој пет
година, док је у Србији дванаест година. Према томе, разлика између посеб-
ног минимума казне затвора у Србији и посебног максимума казне затвора
у Немачкој је само две године, што је посебни куриозитет. Мало недостаје да
оно што је у Србији минимална казна, у Немачкој буде максимална. Међу-
тим, можда се и то догоди уколико законодавац у нашој земљи настави да
повећава посебни минимум казне за кривично дело неовлашћена произ-
водња и стављање у промет опојних дрога (246 став 1 КЗ). Са друге стране,
судови сматрају да је казнена политика коју жели да наметне законодавац
сувише строга, о чему ће бити више речи у излагањима која следе.
Један од разлога који је утицао на законодавца да забрани ублажавање
казни за ову групу кривичних дела је утицај јавности. Пожељно је да јавност
прати кривичне поступке и коментарише изречене казне, јер је казнена поли-
тика веома важан инструмент сузбијања кривичних дела, што је несумњиво
од општег (јавног) интереса. Међутим, при процени ставова јавности у вези
са казненом политиком судова у начелу и у појединачним случајевима, по-
требно је узети у обзир следеће околности.287 Прво, став јавности о казненој
политици судова је лаички став, заснован пре свега на емоцијама. Јавност
не познаје кривичноправне норме и њихово значење. Друго, јавност своје
становиште о проблемима казнене политике заснива на информација које
добија из средстава јавног информисања, које су често непотпуне и необјек-
тивне.288 Посебан проблем је могућност да се јавност упозна са појединач-
ним случајем на основу чињеница које су биле познате у време извршења
дела, иако се релевантно чињенично стање утврди тек у поступку. Јасно је
да ће у таквим случајевима јавност бити узнемирена изреченим казнама,
286 https://www.gesetze-im-internet.de/btmg_1981/__29.html
287 Љ. Лазаревић, Југословенска криминална политика у области репресије, Југословенска ревија
за криминологију и кривично право, 1-2/1986, Београд, 55.
288 Ј. Киурски, Жалба јавног тужиоца и казнена политика, Зборник радова: Казнена политика као
инструмент државне реакције на криминалитет, Бања Лука, 2014, 132.
– 71 –
сматрајући да су оне сувише благе, јер нема све потребне информације о

догађају. На крају, са ставом јавног мњења се може манипулисати „ако се
мишљење једног броја лица проглашава општим ставом, ако појединац или
нека институција присвоји себи „право“ да изражава ставове јавног мњења
или ако се до таквих ставова долази на непоуздан и нестручан начин“.289
Наведеном треба додати и следеће: став јавности о казненој политици се
формира веома често само на основу појединих случајева из судске праксе
о којима информације доноси на насловним странама таблоидна штампа
или сензационализму склони електронски медији. Ради повећања тиража
или веће гледаности средства информисања веома често дају информације
које су далеко од истинитих. Према томе, не може се на основу појединачних
случајева доносити закључак о казненој политици, нарочито уколико су ин-
формације са којима се располаже непотпуне и нетачне. Такође, јавност не
разуме да не постоји савршена норма која ће послужити као основ да се сви
случајеви на које се примењује реше на идеалан начин.
2.3. Забрана ублажавања казне учиниоцима кривичног дела

из члана 246 КЗ
Као што је у овом раду већ речено, законодавац и судови имају разли-
чито становиште у погледу одмеравања казне за одређену групу кривичних
дела у коју спада неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога (члан 246 КЗ). Законодавац сматра да изречене казне треба да буду
строже (прописан је посебни минимум казне затвора од 3 године; пропи-
сан је посебни максимум казне затвора од 12 година и забрана ублажавања
казне за ово дело). Са друге стране, према пресудама које смо анализирали,
судови заузимају став да је овако постављен распон казне за ово дело суви-
ше строг. У нашем истраживању узели смо у обзир 46 осуђујућих пресуда
Вишег суда у Чачку које се односе на основни облик кривичног дела не-
овлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 246 став
1 КЗ) у којима је осуђено 50 оптужених.290

290 К. 1/13; К. 2/16; К. 2/13; К. 3/13; К. 3/15; К. 3/14; К. 5/13; К. 5/15; К. 6/15; К. 13/16; К. 13/12; К.
14/13; К. 15/13; К. 20/14; К. 21/12; К. 21/14; К. 23/12; К. 24/13; К. 26/13; К. 26/15; К. 30/15; К. 31/14; К.
31/15; К. 32/14; К. 34/15; К. 35/11; К. 36/14; К. 39/13; К. 41/12; К. 45/14; К. 45/13; К. 46/14; К. 48/13; К.
48/14; К. 49/14; К. 50/14; К. 50/13; К. 52/12; К. 53/14; К. 53/12; К. 55/13; К. 55/14; К. 57/12; К. 57/14; К.
58/12; К. 60/12.
– 72 –
Табела 1
Неовлашћена производња и
Казна затвора стављање у промет опојних
дрога (члан 246 став 1 КЗ)
3 године 30
од 3 године до 3 године и 6 месеци 10
од 3 године и шест месеци до 4 године 8
од 4 године до 5 година 2
од 5 до 12 година 0
Као што се из табеле 1 види, судови за неовлашћену призводњу и

стављање у промет опојних дрога (члан 246 став 1 КЗ) у чак 60 % нашег
узорка изричу казну затвора која је посебни минимум прописан за ово кри-
вично дело (3 године затвора). 20 % оптужених је осуђено на казну затвора
од 3 године до 3 године и шест месеци; 16 % оптужених је осуђено на казну
затвора од 3 године и шест месеци до 4 године; 4 % оптужених је осуђено на
казну затвора од 4 до 5 година. Изненађује податак да у нашем узорку није
било оптужених који су осуђени на казну затвора преко 5 година, иако је
посебни максимум за ово кривично дело 12 година казне затвора.
Шта нам говоре ови подаци? Очигледно је да судови сматрају да је каз-
нена политика коју жели да наметне законодавац прописивањем посебног
минимума (3 године) за ово кривично дело сувише строга. Пре него што
се упустимо у разматрање овог проблема, размотрићемо једно претходно
питање: исправнији је термин адекватна казнена политика, јер казнена по-
литика не може бити строга или блага, већ адекватна или неадекватна, ука-
зано је у теорији кривичног права.291 Ипак, термини строга и блага казнена
политика су већ дужи период у употреби у теорији и пакси, због чега ћемо
их и ми употребљавати у овом раду.
Како реагују судови на висок посебни минимум (3 године казне затвора)
за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога (члан 246 став 1 КЗ). Судови у чак 60 % случајева осуђеним лицима
изричу казне на нивоу посебног минимума. На тај начин судови изража-
вају своје неслагање са законодавцем у погледу доње границе казне затвора
за ово кривично дело. Јасно је да би судови у великом броју случајева из-
291 Д. Ђорђевић, Казнена политика судова – политика изрицања кривичних санкција у Републици
Србији, Билтен судске праксе, 3/2009, Београд, 68.
– 73 –
рекли казну која је блажа од прописане казне, али то не могу учинити јер је
забрањено ублажавање казне за ово кривично дело. У образложењу поједи-
них пресуда из нашег узорака судови без посебног повода наглашавају да је
забрањено ублажавање казне: „суд је окривљене осудио на казне затвора у
трајању од 3 године, које одговарају посебном законском минимуму за ово
кривично дело, а које се сходно члану 57 став 2 КЗ нису могле ублажити
испод овог посебног законског минимума.”292 Као да суд хоће да каже да би
учиниоцу ублажио казну, али је ублажавање казне забрањено.
На овом месту ћемо покушати да одговоримо на питање ко је у праву: за-
конодавац или судови? Више разлога указује на то да је законско одмеравање
казне сувише строго, тј. да је посебни минимум постављен на непотребно
висок ниво од 3 године затвора, што у комбинацији са забраном ублажа-
вања казне води изрицању сувише строгих казни учиниоцима кривичног
дела из члана 246 став 1 КЗ. Пре свега, посебни минимум од 3 године затво-
ра је сувише високо постављен. На тај начин се распон казне у оквиру којег
суд изриче казну у конкретним случајевима смањује, што спречава судове
да креирају казнену политику. Судови треба да имају одлучујућу улогу при
креирању казнене политике, јер су суочени са конкретним случајевима и
упознати са свим релевантним околностима. Са друге стране, законодавац
при прописивању казни за поједина дела узима у обзир само њихову тежину
у апстрактном смислу. Посебан проблем је забрана ублажавања казне. Као
што је у овом раду већ речено, свако кривично дело (укључујући и најтежа
дела) се може извршити под околностима које оправдавају ублажавање каз-
не, о чему ће бити више речено у излагањима која следе.
Пре свега, сматрамо да би ублажавање казне било оправдано у случаје-
вима у којима на страни оптужених суд утврди низ олакшавајућих околно-
сти, уз изостанак отежавајућих околности. На пример, суд је утврдио као
олакшавајуће околности: окривљени раније није осуђиван; млада је особа;
студент је треће године Техничког факултета. На другој страни, суд није
утврдио постојање било које отежавајуће околности.293 У овом случају суд
је пропустио да на страни оптуженог утврди постојање још једне олакша-
вајуће околности (количина продате дроге – 2,67 грама и врста дроге – ма-
рихуана). Упркос наведеним олакшавајућим околностима, које према на-
шем мишљењу имају карактер нарочито олакшавајућих околности у смис-
лу члана 56 став 3 КЗ, због забране ублажавања казне оптужени је осуђен
на три године затвора.
– 74 –
У једном случају окривљени је на захтев другог окривљеног (који је

осуђен за неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а КЗ) посредо-
вао у продаји 2 грама канабиса за износ од 1000 динара. Приликом изри-
цања пресуде суд је од олакшавајућих околности узео у обзир признање
оптуженог, околност да је оптужени млада особа (21 година), да је реч о
студенту, коректно држање пред судом, околност да није осуђиван, око-
ност да није запослен. На другој страни, суд је утврдио да „отежавајућих
околности није било, ни у погледу количине опојне дроге“.294 Према томе,
суд је утврдио да количина дроге није отежавајућа околности у овом слу-
чају, али по оцени суда није ни олакшавајућа околност. Суд је требало да
узме у обзир малу количину дроге (2 грама) и врсту дроге (канабис) као
олакшавајуће околности. У прилог томе, истичемо да судови у појединим
случајевима узимају у обзир количину дроге (17.900 грама канабиса)295 и
врсту дроге (хероин)296 као отежавајуће околности. У овом случају је оправ-
дано убажавање казне оптуженом, због бројних олакшавајућих околности
које према нашем мишљењу имају карактер нарочито олакшавајућих окол-
ности у смислу члана 56 став 3 КЗ и изостанка отежавајућих околности.
Међутим, због забране ублажавања казне, оптужени је осуђен на 3 године
затвора. Која количина дроге је отежавајућа околност, а која количина дро-
ге је олакшавајућа околност је фактичко питање на које даје одговор суд у
сваком конкретном случају. На пример, у једном случају је Виши суд у Бе-
ограду заузео став да количина од 11,62 грама хероина „сама по себи није
толика да би представљала отежавајућу околност.”297
Интересантан је случај у коме је због продаје 0,2 грама канабиса оптуже-
ни осуђен на 3 године затвора. У овом случају суд није утврдио постојање
отежавајућих околности на страни оптуженог, док је од олакшавајућих
околности узео у обзир лоше здравствено стање и малу количину дроге
коју је продао. Суд није узео у обзир као отежавајућу околност чињеницу да
се против окривљеног у том тренутку воде два кривична поступка за дела
у вези са опојним дрогама, јер ти поступци нису правоснажно окончани.
Ако је већ тако, нејасно је зашто суд није узео у обзир његову неосуђива-
ност као олакшавајућу околност. Хипотетички посматрано, оптужени и у
тим поступцима може бити осуђен на казну затвора од 3 године због про-

295 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 6/15; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 55/14
(14.900 грама канабиса).
– 75 –
даје мале количине дроге. Тако долазимо до закључка да оптужени може у

три различита поступка бити осуђен на укупно 9 година затвора за про-
дају неколико грама канабиса (укупно), што је неприхватљиво. Колико би
оптужени у овом хипотетичком случају издржао казне затвора је посебно
питање у које се сада нећемо упуштати.
У наведеним случајевима оптужени су лица која раније нису осуђивана.
У нашем узорку од 50 осуђених лица за кривично дело неовлашћена про-
изводња и стављање у промет опојних дрога (члан 246 став 1 КЗ), 23 лица
раније није осуђивано (табела 2), односно 46%.
Табела 2
укупно осуђених за 246 став 1 КЗ 50
раније неосуђивани 23
специјални поврат 14
Са друге стране, од 27 раније осуђиваних лица, за дела у вези са дрогама

(специјални повратници) је раније осуђивано 14 лица (табела 2), односно
28%. За лица која су први пут осуђена за ово кривично дело је посебно ва-
жно да постоји инстутут ублажавања казне. Наравно уз испуњење других
услова које прописује КЗ за примену ублажавања казне. Ово је важно јер
је удео раније неосуђиваних лица у укупном броју осуђених за ово кри-
вично дело значајан (46%). Уколико је законодавац имао на уму да пропи-
сивањем забране ублажавања казне дугогодишњим затворским казнама
буду кажњени вишеструки повратници за дела у вези са дрогама, то се неће
остварити. Као што је показало наше истраживање судске праксе, велики
број осуђених су раније неосуђивана лица, што доводи у питање забрану
ублажавања казне.
У вези са тим, истичемо да високо постављен посебни минимум за ово
кривично дело (3 године казне затвора) у комбинацији са забраном убла-
жавања казне има још један негативан учинак. Он се огледа у томе што се
на тај начин прописани распон казне (од 3 до 12 година) фактички смањује,
што доводи до изрицања нелогичних и неправичних казни. Наиме, судо-
ви најчешће изричу казне од 3 године затвора, иако очигледно сматрају да
осуђени заслужују блажу казну. Са друге стране, вишеструким повратни-
цима или учиниоцима који су продавали веће количине дроге изричу казне
затвора које су незнатно изнад законског посебног минимума.
– 76 –
Због тога су у нашем истраживању све казне затвора изречене у распону

између 3 и 5 година, иако је законски распон казне за ово кривично дело од 3
до 12 година затвора. У прилог овог становишта наводимо следећи пример:
вишеструки повратник - осуђиван за три кривична дела, од тога два у вези
са дрогама (члан 246 став 1 и 246 став 3 КЗ) је осуђен због продаје 5,62 грама
хероина на 3 године и 3 месеца затвора.298 Суд је као отежавајућу околност
узео у обзир његову ранију осуђиваност, док су олакшавајуће околности у
овом случају личне прилике учиниоца (млада особа, породичан човек) и
коректно држање пред судом. Може се поставити питање да ли је логич-
но и правично да вишеструки повратник који продаје хероин буде осуђен
само на неколико месеци затвора више у односу на до тада неосуђивано
лице, које као што смо видели у једном од наведених примера, посредује
у продаји 2 грама канабиса. То није логично и није правично. Судови су
свесни да то није правично, али постојеће законско решење које забрањује
ублажавање казне их је принудило да оптуженима изричу 3 године затвора
за продају неколико грама канабиса.
Поред раније неосуђиваних лица, постоји још једна категорија учинила-
ца кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога (члан 246 став 1 КЗ) у односу на које би ублажавање казне било оп-
равдано. Реч је о зависницима од употребе опојних дрога. У нашем истра-
живању од 50 осуђених лица, 13 (26%) су зависници (табела 3).
Табела 3
укупно осуђених за 246 став 1 КЗ 50
зависници 13
То су лица за која је налазом вештака утврђено да су зависници од упот-

ребе опојних дрога, односно да су кривично дело учинили у стању смањене
урачунљивости: „из налаза и мишљења вештака утврђено је да је оптуже-
ни снижених интелектуалних способности услед анксиозности, да уважава
ауторитет и правила, одговоран је и радан, има усвојене основне моралне
норме, али је несигуран, због чега је рано почео са злоупотребом психоак-
тивних супстанци, а у последњих 6 месеци пре извршења дела свакодневно,
по 5-6 „џоинта” на дан. Злоупотреба алкохола и канабиса има карактерис-
тике трајне злоупотребе, па постоји ризик од наставка злоупотребе, због
– 77 –
чега се предлаже мера безбедности лечења од болести зависности амбу-

лантног типа.”299 У овом случају суд није утврдио постојање отежавајућих
околности на страни оптуженог при одмеравању казне. Са друге стране,
као олакшавајуће околности је узео у обзир: неосуђиваност оптуженог,
околност да је незапослен, да нема имовине, да је реч о младој особи, врсту
и количину дроге, да је у време извршења кривичног дела био зависан од
употребе опојне дроге. Наведене околности имају значај нарочито олакша-
вајућих околности (члан 56 став 3 КЗ) које су услов за ублажавање казне.
Осим тога, акценат код осуђених који су зависници треба да буде на
превенцији (лечењу), а не на репресији. „Болест зависности обухвата скуп
психичких поремећаја, измена у систему понашања и постојања значајног
броја телесних и неуролошких поремећаја који су последица дуготрајног и
неконтролисаног конзумирања наркотика. Базични поремећај је неодољи-
ва потреба да се супстанца поново узме, у степену жудње, било због по-
новног постизања њених ефеката, било због избегавања појаве феномена
зависничке кризе.”300 Међутим, због забране ублажавања казне за ово кри-
вично дело суд је оптуженог осудио на 3 године казне затвора због држања
ради продаје 40 грама канабиса.
Да бисмо показали у којој мери је забрана ублажавања казне за кри-
вично дело из члана 246 став 1 КЗ утицала на одмеравање казне од стране
судова размотрићемо један случај из 2006. године, на који су примењени
прописи који су дозвољавали ублажавање казне. Учинилац је због продаје
1 грама хероина за 1500 динара осуђен на казну затвора у трајању од 6 ме-
сеци. При одмеравању казне суд је узео у обзир „чињеницу да је оптужени
релативно млад човек, који се у скорије време оженио и постао отац једног
малолетног детета, показао спремност да се лечи од зависности од опојних
дрога и спремност да се укључи у социјални живот тиме што се први пут
запослио, док му је од отежавајућих околности узео у обзир чињеницу да
је осуђиван за кривично дело у вези са дрогама. Имајући у виду протек
времена од учињеног дела и чињеницу да је од последње осуде оптуженог
протекло 3 године и да су се у међувремену његове личне и породичне при-
лике у потпуности промениле и да указују на његов другачији став пре-
ма друштвеним вредностима, суд сматра да су олакшавајуће околности на
страни оптуженог нарочито олакшавајуће и да му казну треба ублажити.”301
300 З. Ћирић, Судско-психијатријски аспект менталних поремећаја насталих злоупотребом дрога,
Зборник радова Правног факултета у Нишу, 68/2014, Ниш, 517-518.
– 78 –
Да су на овај случај примењени прописи који забрањују ублажавање казне,

оптужени би упркос наведеним нарочито олакшавајућим околностима био
осуђен на 3 године затвора.
Овај случај отвара питање да ли је ублажавање казне могуће уколико се
на страни оптуженог утврди постојање неке отежавајуће околности. Пре-
ма схватању које преовладава у нашој теорији кривичног права, постојање
отежавајућих околности не искључује могућност ублажавање казне.302
Истиче се да ублажавање казне у том случају „зависи од тога о каквим се
отежавајућим околностима ради и у каквом односу су оне према нарочито
олакшавајућим околностима, а посебно према услову да се са ублаженом
казном може постићи сврха кажњавања.”303 Међутим, према члану 57 став
3 КЗ не може се ублажити казна учиниоцу који је раније осуђиван за исто
или истоврсно кривично дело.
2.4. Закључак
Све продавце опојних дрога можемо поделити у три групе: 1. „крупне“
дилере; 2. дистрибутере; 3. ситне продавце.304 Као што је у овом раду већ ре-
чено, слична класификација дилера дроге прихваћена је у нашој теорији.305
У нашем узорку (50 учинилаца) скоро сви учиниоци су ситни дилери. Због
тога нема осуђених на казну затвора преко пет година. У мањем броју слу-
чајева од учинилаца је одузета велика количина канабиса - 39.634 грама,306
17.900 грама,307 14.900 грама,308 али су сви оптужени били курири који су
само превозили дрогу. У погледу хероина и кокаина у нашем узорку је у
само четири случаја заплењено више од 30 грама дроге – 74 грама кокаи-
на,309 56 грама кокаина,310 124 грама хероина,311 98 грама хероина.312 Не же-
лимо да оспоримо значај кажњавања сваког учиниоца који продаје и нај-
мању количину опојне дроге, али се понуда дроге неће смањити на тај на-
302 Ј. Лазаревић, 423; Н. Делић, 240.
304 M. Natarajan, Understanding the Structure of a Drug Trafficking Organization: A Conversational
Alanysis, Crime Prevention Studies, 11/2000, New York, 291-292.
– 79 –
чин. Према томе, да ли судови одмеравају строге, благе или адекватне казне
треба да буде оцењено узимањем у обзир не само прописаних и изречених
казни, већ и „карактера, структуре и тежине криминалитета на који се те
санкције примењују“.313 Ово становиште се може прихватити, произлази из
резултата нашег истраживања.
У раду је образложено наше противљење забрани ублажавања казне за
поједина кривична дела. На овом месту у прилог нашег схватања истиче-
мо и следеће: ублажавање казне је само једна могућност коју суд има на
располагању при одмеравању казне. Забраном ублажавања казне суду се
одузима могућност да у појединачним случајевима када нарочито олакша-
вајуће околности то оправдавају казну ублажи испод посебног минимума.
Уколико се уочи да судови сувише често примењују овај институт, решење
није забрана ублажавања казне, него „инсистирање на његовој правилној и
доследној примени.“314
У вези с тим, потребно је прописати нижи посебни минимум казне за
кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога (члан 246 став 1 КЗ), који је сада три године затвора. Уколико би се у
нашем кривичном законодавству поново дозволило ублажавање казне без
прописивања нижег посебног минимума за ово кривично дело, судови би
чешће него што је то оправдано ублажавали казну и на тај начин кориго-
вали сувише строгу казнену политику законодавца, што такође није добар
приступ. Једноставно речено, судови би олакшавајућим околностима које
имају значај за одмеравање казне (члан 54 став 1 КЗ) декларативно дава-
ли значај нарочито олакшавајућих околности у смислу ублажавања казне
(члан 56 став 3 КЗ). На пример, у једном случају је суд младост окривљеног,
протек времена од извршеног дела и његове личне и породичне прилике
узео у обзир као нарочито олакшавајуће околности (члан 56 став 3 КЗ) и
ублажио казну (осуђен је на 1 годину затвора због продаје 0,45 грама херои-
на).315 Јасно је да је у овом случају реч о олакшавајућим околностима, а не о
нарочито олакшавајућим околностима. Спорно је зашто се протек времена
од извршеног дела узима у обзир као релевантна околност, јер је најчешће
резултат неефикасности суда.316
313 З. Стојановић, Казнена политика у Србији: сукоб законодавца и судске праксе, Зборник
радова: Казнена реакција у Србији, Београд, 2012, 2.
314 Ђ. Ђорђевић, 172.
316 Ј. Киурски, 134.
– 80 –
Према томе, решење је да посебни минимум за кривично дело из члана

246 став 1 КЗ после детаљне анализе буде прописан на нижем нивоу од са-
дашњег, а да се ублажавање казне примењује у случајевима када суд устано-
ви постојање нарочито олакшавајућих околности које указују на то да се са
ублаженом казном може постићи сврха кажњавања (члан 56 став 3 КЗ).317
На тај начин би се ускладиле казнене политике законодавца и судова. Та-
кође, казнена политика би на тај начин била адекватна тежини остварених
кривичних дела.
317 R. Risimović, Prohibition of mitigation of penalty – example of drug trafficking, Archibald Reiss
Days, 2/2017, 297.
– 81 –
3. ОДУЗИМАЊЕ ИЛИ ОПОРЕЗИВАЊЕ
НЕЗАКОНИТО СТЕЧЕНИХ ПРИХОДА –
ПРИМЕР КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 246 КЗ
3.1. Увод
Нема сумње да функционисање сваке државе зависи између осталог од
наплате пореза, јер се из пореских прихода финансирају образовање, здрав-
ство, социјална заштита, војска, полиција и друге делатности од општег ин-
тереса. Порески обвезници су дужни да плаћају различите врсте пореза:
порез на доходак физичких лица, порез на добит корпорација, порез на
промет, акцизе, порези на имовину.318 Када говоримо о опорезивању при-
хода које су порески обвезници стекли на законит начин, нема сумње да у
односу на ове приходе постоји дужност плаћања пореза. Са друге стране,
намеће се питање да ли је оправдано, потребно и да ли је у складу са по-
зитивним законским прописима у нашој земљи опорезивање незаконито
стечених прихода. Решење ове недоумице је веома значајно из неколико
разлога. Велики део привредне активности се обавља у тзв. „сивој зони“.
Поставља се питање да ли се приходи који су стечени на тај начин могу опо-
резовати. Осим тога, поједина кривична дела се врше из користољубља и
њиховим извршењем учиниоци могу себи или другим лицима обезбедити
приходе који се могу мерити огромним новчаним износима. Да ли се ови
приходи могу опорезовати или их треба одузети од учинилаца?
318 Н. Јеремић, Место и улога пореза на доходак грађана у структури савремених пореских
система, Економски погледи, 1/2011, Косовска Митровица, 37.
3.2. Пореска утаја и незаконито стечени приходи у

нашем кривичном законодавству
Основни облик кривичног дела пореска утаја прописан је у члану 225.
став 1 КЗ: „Ко у намери да он или друго лице потпуно или делимично избег-
не плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, даје лажне
податке о стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које
су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери, у слу-
чају обавезне пријаве, не пријави стечени приход, односно предмете или
друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко
у истој намери на други начин прикрива податке који се односе на утврђи-
вање наведених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази
милион динара, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном каз-
ном.“319 Све донедавно је из законског описа кривичног дела пореска утаја
произлазило да се могу опорезовати искључиво законито стечени приходи.
Законодавац је у члану 229. КЗ инкриминисао давање лажних података о
законито стеченим приходима и непријављивање законито стечених при-
хода у случају обавезне пријаве.320 Међутим, Законом о изменама и допу-
нама Кривичног законика од 23. новембра 2016. године из законског опи-
са кривичног дела пореска утаја брисана је реч „законито“. Да ли то значи
да је у складу са позитивним законским прописима могуће опорезивање
незаконито стечених прихода? Другим речима, да ли је могуће остварити
обележја бића кривичног дела пореска утаја давањем лажних података о
незаконито стеченим приходима и непријављивањем незаконито стечених
прихода.
Разматрање овог проблема започећемо анализом доскоро важећег закон-
ског решења, које је изазивало одређене недоумице у судској пракси и кри-
вичноправној теорији. С обзиром да је законодавац прописивао да учинилац
предузима алтернативно прописану радњу извршења давањем лажних по-
датака о законито стеченим приходима и непријављивањем законито стече-
них прихода, могло би се закључити да је према донедавно важећој одредби
пореска утаја могућа само у односу на законито стечене приходе. Међутим,
у теорији и пракси кривичног права ово становиште није општеприхваће-
но. Према једном мишљењу, пореска утаја не постоји у случајевима давања
319 http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2016/2769-16.pdf
Закон о изменама и допунама Кривичног законика („Сл. Гласник РС“ бр. 94/2016).
320 Кривични законик (Службени гласник РС, бр. 85/2005, 88/2005 – исп., 107/2005 - испр. 72/2009,
111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014).
– 84 –
Одузимање или опорезивање незаконито стечених прихода – пример ...
лажних података о незаконито стеченим приходима и непријављивања не-

законито стечених прихода, јер бисмо на тај начин од учинилаца кривичних
дела захтевали самопријављивање извршених кривичних дела.321 Ово схва-
тање се може прихватити, јер у нашој земљи не постоји пропис који је прав-
ни основ дужности било кога да ради против сопствених интереса, односно
да себе пријави на директан или индиректан начина да је извршио кривич-
но дело. У том смислу, треба истаћи да је „право да не исказује против себе
(right against self-incrimination) право које припада не само осумњиченом
већ и другим субјектима у кривичном поступку (нпр, сведоцима), иако није
изричито прописано чл. 6 Европске конвенције за заштиту људских права
и основних слобода, постављено је као међународни стандард и представља
основу на којој се базира право на правично суђење“.322
Са друге стране, примена ове одредбе је умањила ефикасност правосуђа,
јер је у сваком конкретном случају било потребно утврдити да је учинилац
дао лажне податке о законито стеченим приходима или није пријавио за-
конито стечене приходе. Реч је о послу који није једноставан, због чега је
долазило до одуговлачења поступака и умањења ефикасности правосуђа.
Јасно је да није увек једноставно утврдити да ли је приход у конкретној
кривичној ствари стечен на законит начин. На пример, судска пракса се
суочила са питањем да ли је законит приход од легалне продаје робе која
је набављена на нелегалан начин. С обзиром да је приход стечен легалном
продајом робе, може се закључити да је реч о законитом приходу. Међутим,
не треба заборавити да је наведена роба набављена на незаконит начин. Ова
чињеница је утицала на одлуку суда према којој се нелегално купљена роба
не може легално продавати. Према томе, реч је о незаконитом приходу.323
Са друге стране, за део кривичноправне литературе је спорно шта се
сматра незаконитим приходом. Према једном мишљењу, треба разликова-
ти две врсте незаконитих прихода: 1. приходи од „допуштене делатности за
321 Ј. Лазаревић, М. Шкулић, Основне планиране новеле Кривичног законика Србије, Билтен Вр-
ховног касационог суда, 2/2015, Београд, 56; Слично томе: Пресуда Апелационог суда у Крагујеавцу,
Кж. 3111/2012 („За остварење бића предметног кривичног дела неопходно је да се ради о законито
стеченим приходима, а у супротном грађани би били у обавези да пријаве порез и на незаконито
стечене приходе, па тиме и да себе пријаве за стицање тих незаконито стечених прихода, а која за-
конска обавеза не постоји по било ком пропису, нити је било ко дужан да себе пријави за учињено
кривично или неко друго кажњиво дело.”); E. Finestone, Eliminating the Tax on Embezzled Funds: a Call
for Reform, Review of Bankin & Financial Law, 2/2014-2015, 739.
322 А. Бошковић, Радње полиције у претходном кривичном поступку и њихова доказна вредност,
Београд, 2015, 102.
323 Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж. 3392/2011.
– 85 –
чије обављање је потребно одобрење надлежног органа“; 2. приходи који су

стечени извршењем кривичног дела. Аутор овог мишљења сматра да треба
опорезовати приходе из прве категорије, тј. приходе од делатности за чије
је обављање потребно одобрење надлежног органа. Сматра да су порески
обвезници дужни да пријаве ради плаћања пореза и приходе које су стекли
кршећи правне прописе, под условом да на тај начин нису остварили кри-
вично дело.324 Ово становиште се не може прихватити, јер би се на тај начин
између осталог, вршила легализација прихода који су стечени на незаконит
начин (вршењем прекршаја).
Према томе, у образложењу сваке пресуде којом се учинилац осуђује за
кривично дело пореске утаје суд мора навести разлоге који указују да су
приходи пореског обвезника на које није плаћен порез стечени на законит
начин, произлази из пресуде Апелационог суда у Нишу: „Потпуно је нејас-
но зашто првостепени суд подизање готовине са текућег рачуна без резерве
прихвата као законит приход, а још мање је јасно зашто налази да се ради
о две врсте прихода. Код новца за откуп огревног дрвета првостепени суд
налази да се ради о такозваним осталим приходима у смислу чл. 85 Закона
о порезу на доходак грађана који се опорезују по стопи од 20%. Кад је у пи-
тању подизање готовине од 816.550,00 динара за наводне материјалне трош-
кове, нејасно је зашто сада суд прихвата да се ради о законитом приходу од
капитала, узимању из имовине привредног друштва у смислу чл. 61. ст. 1.
тач. 4. Закона о порезу на доходак грађана, на који се такође плаћа порез по
стопи од 20%. Да би уопште неки приход могао бити опорезован он мора
бити законит. Стога је првостепени суд морао утврдити да ли је подизање
готовине са текућег рачуна предузећа било законито. У чл. 61 ст. 1. тач. 4.
Закона о порезу на доходак грађана прописано је да узимање из имовине
привредног друштва од стране власника тог привредног друштва за њихове
приватне потребе мора бити извршено у складу са законом да би се могло
сматрати опорезивим приходом од капитала. Очигледно је да је подизање
готовине са рачуна предузећа оптужени вршио у наведеном периоду, што
он и признаје, али је покушао да то учини законитим кроз представљање
да се ради о откупу огревног дрвета, односно о материјалним трошковима.
Дакле, првостепени суд је био дужан да имајући у виду одредбе Закона о
привредним друштвима као и зависно од утврђених чињеница оцени да ли
је ово подизање готовине било законит приход оптуженог.“325
324 М. Вуковић, Пореска утаја у полицијској и судској пракси, Београд, 2009, 160.
325 Решење Апелационог суда у Нишу, Кж. 431/10; Пресуда Општинског суда у Нишу, К. 2 768/07
(Према: Билтен Апелационог суда у Нишу, 1/2010, 30); Слично томе: Пресуда Апелационог суда у
– 86 –
Становиште суда треба прихватити, јер у време доношења пресуде пре-

ма законском опису кривичног дела пореске утаје радња извршења је као
посебни елемент дела предузета давањем лажних података о законито сте-
ченим приходима. То значи да радња извшења пореске утаје није предузета
уколико учинилац даје лажне податке о приходима који су стечени на неза-
конит начин. Произлази да судови нису могли полазити од претпоставке да
су приходи стечени на законити начин, већ су у сваком конкретном случају
морали доказивати да је реч о законито стеченим приходима. На пример,
према ставу судске праксе: „ако је приход био законит а нису плаћени одго-
варајући порези, онда се може говорити о кривичном делу пореске утаје из
члана 229 КЗ, а ако приход није био законит онда се може говорити о неком
другом кривичном делу, у ком случају се тај приход не може опорезовати,
већ се мора одузети.“326 Према томе, приходи од продаје дроге или „продаје
на црно“ се не могу сматрати законито стеченим приходима и не могу се
опорезовати: „да би постојало кривично дело пореске утаје, мора се радити
о законито стеченим приходима о којима се дају лажни подаци ради избега-
вања плаћања пореза, а како је у поступку утврђено да се ради о тзв. „про-
даји на црно“, дакле о незаконито стеченом приходу, не може се говорити о
пореској утаји или пореском прекршају, те су радње окривљеног правилно
квалификоване као кривично дело злоупотребе службеног положаја.“327
У вези са нелегалном продајом робе Апелациони суд је заузео став да се
о пореској утаји може говорити уколико је порески обвезник купио робу
на легалан начин и након тога предузео радњу извршења овог кривичног
дела. У наведеном случају су окривљени слали фактуре које није пратила
роба. Произлази да приходи стечени на тај начин нису законити, тј. да није
остварено кривично дело пореске утаје.328 Према томе, суштина доскора
важеће одредбе кривичног законодавства која је предвиђала кривично дело
пореске утаје је дужност плаћања пореза на законито стечене приходе. Са
друге стране, приходи стечени на незаконит начин се морају одузети, под
условом да се у кривичном поступку правоснажном пресудом докаже да су
стечени извршењем кривичног дела.
Крагујевцу, Кж. 362/2013.

326 Решење Апелационог суда у Нишу, Кж. 431/10; Пресуда Општинског суда у Нишу, К. 2 768/ 07.
(Према: Билтен Апелационог суда у Нишу, 1/2010, 30).
327 Пресуда Врховног суда Србије, Кз. 283/2007 (Према: Билтен судске праксе Окружног суда у
Нишу, 28/2008, 50); Слично томе: Решење Апелационог суда у Београду, Кж. 1564/2011.
328 Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж. 4/2011; Слично томе: Решење Апелационог суда у
Београду, Кж. 684/2013.
– 87 –
У прилог становишта које преовладава у нашој кривичноправној ли-

тератури, истичемо да би плаћање пореза на приходе који су стечени на
незаконит начин значило легализацију тих прихода. То би одговарало учи-
ниоцима кривичних дела који би плаћањем пореза легализовали богатство
које су стекли вршењем инкриминисаних активности.
Да би се отклониле недоумице у судској пракси и кривичноправној ли-
тератури и да би судски поступак био ефикаснији, законодавац је изменама
и допунама КЗ из 2016. године из законског описа дела брисао реч „зако-
нито“. Сходно томе, алтернативно прописана радња извршења овог кри-
вичног дела се може извршити између осталог, давањем лажних података о
стеченим приходима и непријављивањем стечених прихода. Да ли то зна-
чи да се могу опорезовати и незаконити приходи, јер законодавац више не
инсистира на законитости прихода о којима се дају лажни подаци или који
се не пријављују. Учинилац после наведених измена кривичног законодав-
ства нема обавезу пријављивања незаконитих прихода. Ипак, сматрамо да
су учињене измене законодавства оправдане, јер ће обезбедити већу ефи-
касност кривичног гоњења. Брисање речи „законито“ из законског описа
пореске утаје имаће за последицу да судови више неће бити дужни да у сва-
кој појединачној кривичној ствари утврђују да су приходи о којима се дају
лажни подаци или који се не пријављују законито стечени. Са друге стране,
ово не значи да су порески обвезници дужни да пријаве незаконите при-
ходе, односно да је могуће опорезивање незаконитих прихода. У овом раду
је становиште о неприхватљивости опорезивања незаконитих прихода већ
образложено. Укратко речено, нико није дужан да се самоинкриминише
пријављивањем незаконитих прихода; опорезивањем незаконитих прихо-
да би била извршена њихова прећутна легализација.
3.3. Незаконити приходи од кривичног дела из члана 246 КЗ

Напред наведено не значи да учинилац има право да задржи приходе
које је стекао на незаконит начин. Приходи стечени на незаконит начин се
могу одузети применом одредби КЗ.329 Такође, приходи који су стечени на
329 Мера безбедности одузимање предмета из члана 87 КЗ и одузимање имовинске користи из

члана 91-93 КЗ (Члан 92 став 1 КЗ прописује: „Од учиниоца ће се одузети новац, предмети од вред-
ности и свака друга имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није
могуће учинилац ће се обавезати да преда у замену другу имовинску корист која одговара вредности
имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле из кривичног дела или плати нов-
чани износ који одговара прибављеној имовинској користи.“).
– 88 –
незаконит начин се могу одузети применом одредби Закона о одузимању

имовине пристекле из кривичног дела.330 Мером безбедности одузимање
предмета се могу одузети предмети који су намењени или употребљени
за извршење кривичног дела или су настали извршењем кривичног дела.
Предмети настали извршењем кривичног дела су они предмети „који су
резултат предузетог кривичног дела, који су настали предузимањем радње
извршења“.331 Међутим, аутор овог мишљења сматра да се не може прихва-
тити становиште дела судске праксе да се предметима који су настали извр-
шењем кривичног дела сматрају предмети који су прибављени извршењем
кривичног дела и представљају имовинску корист прибављену кривичним
делом. Према томе, у односу на предмете који су прибављени извршењем
кривичног дела треба применити меру одузимање имовинске користи. Ово
становиште је прихваћено при решавању кривичних ствари које се односе
на кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога из члана 246 КЗ.332
Супротно томе, судови у појединим случајевима одузимају новац који
је настао продајом дроге и у образложењу пресуде наводе да „се ради о
новцу и предметима који су били употребљени или настали извршењем
кривичног дела“.333 Спорно је да ли се новац који је прибављен продајом
дроге може посматрати као предмет за који постоји опасност да ће се по-
ново употребити за извршење кривичног дела, у складу са чланом 87 став
1 КЗ. У цитираној пресуди Вишег суда у Чачку К. 2/2016, суд у делу пресу-
де у коме образлаже изречену заштитну меру одузимање предмета између
осталог, истиче да „постоји опасност да би се ти предмети поново могли
употребити за извршење кривичног дела“.334
Становиште суда се може прихватити, јер је окривљени признао да је про-
давао дрогу и „да му је новац требао да би дрогу касније купио за себе“. Иако
је окривљени изјавио да би дрогу купио за себе, може се претпоставити да
330 Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (Службени гласник РС, бр. 32/2013,
94/16 и 35/2019); Одредбе овог закона примењује се између осталог, на кривична дела организованог
криминала и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 2
став 1 тачка 1 и 6 ЗОИПКД).
334 Члан 87 став 1 КЗ: „Мера безбедности одузимања предмета може се одредити у погледу пред-
мета који је био намењен или употребљен за извршење кривичног дела или је настао извршењем
кривичног дела, кад постоји опасност да ће се одређени предмет поново употребити за извршење
кривичног дела, или кад је ради заштите опште безбедности или из моралних разлога одузимање
предмета неопходно.“
– 89 –
би дрогу поново продавао, јер је то раније како је утврђено овом пресудом

већ чинио. Према томе, постоји опасност да ће се новац поново употреби-
ти за извршење кривичног дела у смислу члана 87 став 1 КЗ. Међутим, ово
не значи да судови у свим случајевима по аутоматизму могу одузимати но-
вац који је пронађен код учиниоца јер наводно постоји опасност да ће се он
поново употребити за извршење кривичног дела. Одузимање новца мером
безбедности одузимање предмета од учинилаца кривичног дела из члана 246
КЗ је могуће само у случају да постоје разлози који као у напред наведеном
случају указују да је то оправдано. Сматрамо да те разлоге у делу пресуде у
коме се образлаже изрицање мере безбедности одузимање предмета треба
изричито навести, што у цитираној пресуди није учињено. Међутим, овде
се може поставити питање зашто суд није трајно одузео новац од окривље-
ног применом одредби кривичног законодавства о одузимању имовинске
користи која је прибављена извршеним кривичним делом. У сличним слу-
чајевима предност треба дати одредби о одузимању измовинске користи,
уколико постоје докази да је новац прибављен продајом дроге.
Међутим, то не значи да примену мере безбедности одузимање предмета
треба искључити у односу на новац код кривичног дела неовлашћена про-
изводња и стављање у промет опојних дрога (члан 246 КЗ). Изрицање ове
мере безбедности је оправдано уколико учинилац на законит начин обезбе-
ди (на пример, зарада или поклон) одређену суму новца коју је наменио за
куповину дроге ради њене даље продаје. Уколико га полицијски службеници
ухапсе при покушају да купи дрогу, новац може бити одузет применом мере
безбедности одузимање предмета, јер постоји опасност да ће новац поново
употребити за извршење кривичног дела. Одузимање новца у овом случају
не би било могуће применом мере одузимање имовинске користи (члан 91-
93 КЗ), јер није реч о новцу који је прибављен извршењем кривичног дела.
У појединим пресудама се изрицање мере безбедности одузимање пред-
мета (новца-10 евра) учиниоцима кривичног дела из члана 246 КЗ образ-
лаже на следећи начин: „јер се ради о новцу који је прибављен извршењем
кривичног дела, а то захтевају интереси опште безбедности и морални
разлози у смислу члана 87 став 1 КЗ.“335 У овом раду је већ образложено
мишљење да предмете прибављене извршењем кривичног дела треба оду-
зимати изрицањем мере одузимања имовинске користи, а не мере безбед-
ности одузимања предмета. Осим тога, тачно је да су интереси опште без-
бедности или морални разлози основ за изрицање мере безбедности одузи-
– 90 –
мање предмета према члану 87 став 1 КЗ. Са друге стране, ова одредба се не
може широко тумачити како то чини суд у овој кривичној ствари. Заштита
опште безбедности и морални разлози су сами по себи неодређени појмо-
ви. Поред тога, сматрамо да новац прибављен продајом дроге не угрожава
на директан начин општу безбедност и морал у нашем друштву. Неспорно
је да га треба одузети, али изрицањем мере одузимања имовинске користи
која је прибављена кривичним делом (члан 91-93 КЗС).
На крају, закључујемо да наша судска пракса није уједначена када је у пи-
тању одузимање новца који је прибављен продајом дроге, што не доприноси
правној сигурности. Такође, сугеришемо да судови у образложењу пресуда
изнесу разлоге који указују зашто је оправдано одузети новац изрицањем
мере безбедности одузимање предмета (члан 87 КЗ) или изрицањем мере
одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом (члан 91-93
КЗ). На овом месту ћемо навести позитиван пример из судске праксе који
треба следити: „Према оптуженом је на основу члана 91-92 КЗ одузет новац
у укупном износу од 385 еура и 48.200 динара, који је критичном приликом
пронађен код њега у јакни, јер је наведеним законским одредбема предвиђе-
но да нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним де-
лом и да ће се, између осталог, одузети и новац прибављен кривичним делом,
а изведеним доказима је утврђено да је оптужени незапослен, да је у спорном
периоду остваривао приход од месечне закупнине од 75 евра и у новцу који
су му родитељи давали у износу од 50 до 100 евра месечно, што укупно не
одговара износу новца који је пронађен код оптуженог. То значи да одузети
новац заправо представља имовинску корист која је остварена неовлашће-
ном продајом опојних дрога.“336 Слично томе, Виши суд у Београду у образ-
ложењу пресуде наводи да је износ новца пронађен код окривљеног несраз-
меран његовим месечним приходима, због чега је применом мере одузимање
имовинске користи одузето око 4000 евра, јер је „по оцени суда несумњиво
да тај новац потиче од раније продате опојне дроге“.337 На чињеницу да про-
нађени новац потиче од продаје дроге може указати и место где је новац про-
нађен. У једном случају, новац је пронађен поред вагице за прецизно мерење
дроге и одузет применом мере одузимања имовинске користи прибављене
кривичним делом из члана 91-93 КЗ.338 Новац се може одузети применом ове
мере и уколико окривљени призна да је стечен продајом дроге.339
336 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 61/2013; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Београду, К. 112/12.
– 91 –
У нашем истраживању судске праксе извршили смо увид у осуђујућe

пресудe Вишег суда у Чачку za 50 лица (48 пресуда), које се односе на кри-
вично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога
(члан 246 КЗС).340 Само у три случаја је од осуђених лица одузет новац који
су прибавили продајом дроге. У једном случају суд је изрекао меру безбед-
ности одузимања предмета на основу члана 87 КЗ и од учиниоца одузео 350
евра.341 У другом случају је новац (250 евра) одузет од осуђеног лица при-
меном мере одузимања имовинске користи из члана 91-93 КЗ.342 У трећем
случају је од учиниоца одузето 10 евра позивањем на члан 87. КЗ који ре-
гулише одузимање предмета.343
Можемо закључити да је одузимање незаконито стечених прихода од
учинилаца кривичног дела из члана 246. КЗ у нашој судској пракси више
изузетак, него правило. У прилог томе истичемо да у односу на 47 осуђених
лица у нашем истраживању није примењена ни једна од ових мера. Такође,
вредност одузетих прихода у наведеним случајевима указује на то да је реч
о багателним износима, због чега је ефекат примене мере безбедности оду-
зимања предмета и мере одузимања имовинске користи веома мали. У из-
лагањима која предстоје ћемо покушати да одговоримо на питање зашто
судови не успевају да од учинилаца кривичног дела из члана 246 КЗ у већем
броју случајева одузму значајније приходе који су стечени на незаконит на-
чин, пре свега продајом дроге.
Пре свега, треба рећи да судови у појединачним случајевима податке о
имовинском стању окривљених не добијају из независних извора (на при-
мер, од пореске управе), већ окривљени дају изјаву о свом имовном стању.
Као што се могло очекивати, знајући да лоше имовно стање може бити узе-
то у обзир као олакшавајућа околност, окривљени по правилу изјављују да
су лошег имовног стања, да су незапослени или да су им месечни приходи
веома мали. Од укупно 50 учинилаца у нашем истраживању, 31 је изјавио
да је незапослен. Поставља се питање ко издржава ова лица која су по соп-
ственим речима незапослена. У једној кривичној ствари је окривљени изја-
вио да своју вишечлану породицу издржава тако што повремено обавља
340 К. 1/13; К. 2/16; К. 2/13; К. 3/13; К. 3/15; К. 3/14; К. 5/13; К. 5/15; К. 6/15; К. 12/16; K. 13/16; K.
13/12; K. 14/13; K. 15/13; K. 20/14; K. 21/12; K. 21/14; K. 23/12; K. 24/13; K. 26/13; K. 26/15; K. 30/15; K.
31/14 (два осуђена лица); K. 31/15; К. 32/14; К. 34/15; К. 35/11; К. 36/14 (два осуђена лица); К. 39/13;
К. 41/12; К. 45/14; К. 45/13; К. 46/14; К. 48/13; К. 48/14; К. 49/14; К. 50/14; К. 50/13; К. 52/12; К. 53/14; К.
53/12; К. 55/13; К. 55/14; К. 57/12; К. 57/14; К. 58/12; К. 60/12; К. 60/14.
– 92 –
одређене послове, што суд није проверио на било који начин.344 Са друге
стране, од њега је одузето 681 грам марихуане, што је јасан показатељ њего-
ве намере да на тржишту опојних дрога оствари значајну зараду. Поставља
се питање на које суд није дао одговор: да ли је он продајом дроге прибавио
незаконите приходе које треба одузети.
У једном случају је окривљени изјавио да га издржава мајка, али суд није
проверио да ли он уопште има мајку, односно да ли је она запослена, колике
приходе остварује и да ли га издржава.345 С обзиром да је од овог окривље-
ног изрицањем мере безбедности одузимање предмета одузета велика ко-
личина опојне дроге (125 грама хероина) и овде се поставља питање да ли
је он продајом дроге остварио незаконите приходе које у складу са законом
треба одузети.
Окривљени се при давању личних података изјашњавају у погледу посе-
довања непокретности, што је важан податак уколико говоримо о незако-
нитим приходима који су остварени продајом дроге. Упркос томе, судови
ову важну чињеницу не проверавају, односно не утврђују из независних
извора. Само је један окривљени у нашем истраживању изјавио да посе-
дују непокретност на своје име. Према његовој изјави, он се издржава од
повременог обављања послова, а од некретнина поседује две куће. Суд није
утврдио релевантне податке који могу указати на то да су куће купљене или
изграђне од новца који је прибављен продајом дроге: вредност кућа, време
када су изграђене или купљене итд..346 Наравно, не желимо да оспоримо
могућност да лица осуђена за кривично дело неовлашћена производња и
стављање у промет опојних дрога из члана 246 КЗ поседују некретнине у
складу са законом (нпр. стечене наслеђивањем, поклоном или купљене од
законитих прихода). Међутим, начин стицања некретнина треба провери-
ти, нарочито уколико одређене околности указују да је то потребно.
У једном случају окривљени је изјавио да живи у кући површине 247
м2, која је власништво његове супруге.347 Суд није проверио да ли је кућа у
искључивом власништву супруге, начин и време стицања власништва над
кућом, вредност куће, вредност прихода које остварује супруга и друге ре-
левантне податке. Овде је потребно нагласити да је од окривљеног одузето
18.000 грама марихуане, што је по нашем мишљењу довољан разлог да се
344 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 3/15; Слично томе, Пресуда Вишег суда у Београду, К. 529/10.
345 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 13/12; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Београду, К. 14/2012;
Пресуда Вишег суда у Београду, К. 467/12.
– 93 –
са посебном пажњом провери његово имовно стање и евентуално утврди

постојање незаконитио стечених прихода које треба одузети. Слично томе,
у једном случају је окривљени изјавио да се „издржава од издавања локала,
који су власништво деде и бабе“.348
Окривљени који су изјавили да су запослени, у већини случајева ост-
варују месечне приходе од неколико десетина хиљада динара. Међутим,
у једном случају је окривљени изјавио да месечно у просеку зарађује око
1000 евра, радећи у угоститељству.349 У његовом возилу је пронађено и оду-
зето 30 грама кокаина. Против окривљеног је истовремено покренут још
један кривични поступак због кривичног дела неовлашћена производња и
стављање у промет опојних дрога из члана 246 КЗ. Међутим, ове околности
нису навеле суд да провери имовно стање окривљеног и евентуално утврди
постојање незаконито стечених прихода које је потребно одузети.
Слично томе, од окривљеног је одузето 75 грама кокаина који је скривао
у свом аутомобилу Ауди А6.350 Према изјави окривљеног, он је сувласник
кафића у коме остварује месечну зараду од око 400 евра. Суд није добио
потврду из независног извора да је он заиста власник кафића и колику за-
раду остварује. Осим тога, у пресуди није наведена вредност аутомобила
окривљеног и начин стицања, што је релевантна чињеница за евентуално
одузимање незаконито стечених прихода.
Интересантно је да судови узимају податке од окривљених искључиво у
погледу поседовања непокретне имовине. У делу пресуде који се односи на
личне податке о окривљеном се наводи да окривљени „не поседује непокрет-
ну имовину на своје име“.351 Судови не утврђују да ли окривљени има имови-
ну која се води на име неког блиског сродника. Такође, судови не утврђују да
ли окривљени има покретну имовину (аутомобиле, злато, хартије од вредно-
сти, уметничке слике итд.), која може бити вреднија од непокретне имовине.

349 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 2/13; Слично томе: Пресуда Вишег суда у Београду, К. 181/12 (У
овом случају окривљени према сопственој изјави месечно зарађује 1000 евра и власник је приватног
предузећа. Од њега је одузето 6098 грама марихуане, али суд није извршио проверу имовног стања
окривљеног).
351 Пресуда Вишег суда у Београду, К. 456/12; Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 57/12; Пресуда
Вишег суда у Београду, К. 263/12.
– 94 –
3.4. Опорезивање незаконитих прихода у САД

САД имају дугу традицију опорезивања прихода који су стечени на не-
законит начин. На пример, опорезују се приходи од продаје дроге, при чему
наплата пореза постаје допунско средство за одузимање имовине од учи-
нилаца након доношења осуђујуће пресуде.352
САД нису једина земља која опорезује незаконите приходе. На пример,
у Јужноафричкој Републици су проблеми у вези опорезивања незакони-
тих прихода веома актуелни.353 У САД је основ за опорезивање незакони-
тих прихода шеснаести амандман Устава из 1913. године, који прописује
да „Конгрес има право да прописује и убира порез на приходе, из било ког
извора.“ Посебним законом је било предвиђено опорезивање прихода из
различитих извора, укључујући било које законито пословање. Међутим,
три године касније Конгрес је из закона који регулише опорезивање бризао
реч „законито“, без образложења шта ова измена значи.354 У том погледу,
постоји сличност са актуелним изменама нашег кривичног законодавства.
Судови су у складу са тим осуђивали учиниоце за пореску утају у односу на
приходе од у то време забрањене продаје алкохолних пића. Ипак, из поје-
диних пресуда је произлазила критика законског решења, јер држава опо-
резивањем незаконитих прихода постаје „тихи партнер“ окривљених, јер
им опорезује и самим тим легализује приходе које су стекли на незаконити
начин.355 Као што је у овом раду већ речено, плаћање пореза на нелегалне
приходе од продаје дроге или корупције би имало за последицу да учинио-
ци кривичних дела на тај начин легализују своје незаконито стечене прихо-
де. Другим речима, уместо да се учиниоци казне за учињено дело и да им се
одузме незаконито стечена имовина, опорезивањем незаконито стечених
прихода им се чини услуга.
У америчкој теорији и судској пракси је разматрана веза опорезивања
незаконитих прихода и петог амандмана Устава САД. Уколико се прихвати
да постоји обавеза пријављивања незаконитих прихода, то би значило оба-
352 J. A. Goldstein, Taxing Legalized Marijuana: Haw Courts Shuld Treat Drug Tax Statutes in Lihht of
the Fifth Amendments Self-Incrimination Clause and Executive Non-Enforcement of the Controlled Sub-
stances Act, Cardozo Law Review, 2/2015, 802.
353 L.G. Classen, Legality and income tax - is SARS ‘entitled to’ levy income tax on illegal amounts ‘re-
ceived by’ a taxpayer?, SA Mercantile Law Journal, 4/2007, 534.
354 B. I. Bittker, Taxing Income from Unlaful Activities, Case Western Reserve Law Review, 1/1974, 131;
S. M. Wolfe, Recovery from Halper: The Pain from Additions to Tax is Not the Sting of Punishment, Hofstra
Law Review, 1/1996, 174.
355 Steinberg v. United States, 14 F.2d 564, 569 (2d Cir. 1926).
– 95 –
везу самопријављивања, што је у директној супротности са петим аманд-

маном Устава САД („нико не може бити дужан да у било којој кривичној
ствари сведочи против себе“.356 Овде се поставља питање да ли предност
треба дати ефикасној наплати пореза чак и у односу на приходе који су сте-
чени на незаконит начин или предност треба дати заштити индивидуалних
грађанских права и слобода.
У америчкој литератури и судској пракси је постављено питање да ли
се при обрачуну пореза на доходак грађана при уврђивању основице за
опорезивање могу пореском обвезнику урачунати трошкови настали због
незаконитих активности. Наиме, порез на доходак се плаћа само на нето
приходе пореског обвезника, што значи да је од бруто прихода потребно од-
бити трошкове пословања.357Према судској пракси (Commissioner v. Tellier,
383 U.S. 687, 691 (1966)), пореска основица код пореза на доходак се може
умањити за висину трошкова насталих незаконитим активностима.358 У
овом случају, осуђени је захтевао умањење пореске основице у текућој годи-
ни за износ трошкова одбране у кривичном поступку у коме је осуђен (реч
је о суми од 23.000 долара за трошкове одбране). Порески органи су одбили
његов захтев, али је Апелациони суд преиначио ову одлуку. На крају, Врхов-
ни суд је потврдио одлуку Апелационог суда и заузео став да је порез на до-
ходак порез на нето приходе, а не кривична санкција.359 Другим речима, циљ
пореских прописа је да се опорезује нето приход, а не да се санкционише
било које кршење прописа. Одлука суда се на први поглед не може прихва-
тити, јер поменути трошкови нису настали у вези са стицањем прихода који
се опорезују у нето износу, већ се односе на одбрану пореског обвезника у
кривичном поступку. Међутим, у овом случају треба узети у обзир чињени-
цу да је плаћање трошкова одбране у кривичном поступку трошак који је у
складу са законом, иако је последица незаконитих активности окривљеног.
Од значаја је став суда у овом случају према коме се приходи од незако-
нитих активности опорезују по истој пореској стопи као и законити прихо-
ди. Према томе, опорезивање незаконитих прихода нас доводи до низа ком-
пликованих правних питања, што је још један разлог у прилог мишљења да
се опорезују искључиво законити приходи. На пример, у САД не постоји
356 B. I. Bittker, 132; J. A. Goldstein, 802.

357 D. H. Gordon, The Public Policy Limitation on Deductions from Gross Income: a Conceptual Anal-
ysis, Indiana Law Journal, 2/1968, 408.
358 D. A. Kahn, H. Bromberg, The Tax Provisions Denying a Deduction for Illegal Expenses and Expens-
es of Illegal Businesses Should be Repealed, Florida Tax Review, 5/2016, 217.
359 D. H. Gordon, 410.
– 96 –
јединствено мишљење о томе да ли треба дозволити умањење пореске ос-

нове при плаћању пореза на нето доходак због трошкова при производњи
марихуане. Проблем произлази из чињенице да је у појединим америчким
државама дозвољен промет марихуане у медицинске сврхе. Упркос томе,
према федералним прописима који регулишу опорезивање пореза на до-
ходак, умањење пореске основице није дозвољено пореским обвезницима
који се баве „прометом конролисаних супстанци које су забрањене феде-
ралним законом или законом државе у којој се промет обавља“.360
Оправдање за опорезивање незаконитих прихода се проналази у сле-
дећем: зашто би лица која стичу незаконите приходе ослободили дужнос-
ти да плаћају порез на те приходе, ако се већ порези плаћају на законите
приходе.361 Полази се од тога да порески обвезници који плаћају порезе на
законите приходе не треба да буду дискриминисани, јер за сто долара који
су незаконито стечени може се купити исто толико добара као за сто до-
лара који су законити стечени.362 Овај разлог има одређену тежину, али се
не може прихватити. Наиме, при разматрању овог проблема не треба да се
водимо општим интересом и начелом правичности, већ законским регули-
сањем овог проблема, тј. пре свега језичким тумачењем права. Проблем
постаје већи уколико се законодавац не изјашњава, као што је то случај
за последњим изменама нашег кривичног законодавства, о чему је у овом
раду већ било речи. Осим тога, погрешно је поређење учиниоца проневере
или учиниоца који продаје дрогу са пореским обвезником који остварује
приход на законит начин. Једноставно речено, од учиниоца кривичног дела
ће се у складу за кривичноправним прописима одузети приход који је сте-
као на незаконит начин и тај приход ће бити враћен власнику уколико је
то могуће, док ће порески обвезник задржати приход стечен на законити
начин.363 Идентичан аргумент је у својој одбрани истакао Јуџин Џејмс који
је гоњен за пореску утају, јер је проневерио износ од 738.000 долара који су
припадали синдикату. Упркос томе, осуђен је на казну затвора од 3 године,
а Врховни суд је заузео став да су проневерена средства подложна опорези-
вању, иако ће бити одузета од учиниоца у складу са кривичноправним про-
писима и враћена власнику (James v. United States, 366 U.S. 213, 219 (1961).364
360 Internal Revenue Code, 280E - Expenditures in connection with the illegal sale of drugs
361 D. A. Kahn, H. Bromberg, 223; S. M. Wolfe, 176.
362 E. Finestone, 731.
363 J. B. Libin, G. R. Haydon, Embezzled Funds as Taxable Income: A Study in Judicial Footwork, Mich-
igan Law Review, 3/1963, 440.
364 Ibid., 426.
– 97 –
Став судске праксе о овом проблему је током година еволуирао, тј. не

постоји општеприхваћено мишљење да су незаконито стечени прихо-
ди подложни опорезивању. На пример, у случају Вилкокс суд је одбацио
могућност опорезивања незаконито стечених прихода од кривичног дела
проневере (Commissioner v. Wilcox, 327 U.S. 404, 407, 410 (1946)).365 Вилкокс
је проневерио новац компаније у којој је радио, а затим је тај новац потро-
шио на коцкање. Осуђен је за проневеру. На став суда у овом случају није
утицала околоност да је учинилац новац потрошио на коцкање. Суд је зау-
зео став да се однос између учиниоца проневере и оштећеног може упоре-
дити са односом дужника и повериоца. То значи да као што несолвентност
дужника не може конституисати обавезу да се приходи које је добио креди-
том опорезују, тако се и прокоцкана средства у овом случају не могу опоре-
зовати. Интересантно је да се Јуџин Џејмс својој одбрани позвао на случај
Вилкокс, али то није утицало на одлуку Врховног суда у његовом случају.
У сваком случају, реч је о питању на које се не може дати једноставан
одговор. На пример, код проневере се може поставити питање да ли: 1)
опорезовати приход од проневере који „технички не припада учиниоцу“
или 2) не опорезовати учиниоца што би му омогућило да оствари приход
од илегалне активности.366 При разматрању основаности опорезивања не-
законитих прихода америчка теорија и судска пракса полазе од дефиницијe
прихода коју је дао Врховни суд у неколико случајева: 1. приход је добит од
капитала или рада или комбинације капитала и рада (Eisner v. Macomber,
252 U.S. 189, 207 (1920)); 2. приход је остварена добит над којом порески
обвезник има потпуну контролу (James v. United States, 366 U.S. 213, 219
(1961)).367 Обе дефиниције омогућавају опорезивање незаконитих прихо-
да од проневере, јер тај приход представља добит од капитала уколико је
проневерен новац, док са друге стране, учинилац има потпуну контролу
над проневереним новцем.
Нарочито је случај Џејмс значајан прецедент за опорезивање незакони-
тих прихода у САД. Ипак, наше је мишљење да се становиште суда у овој
пресуди не може прихватити, из једноставног разлога што је имало за по-
следицу обавезу учиниоца да врати проневерени новац, али и да плати
порез на тај износ. Да ли то значи да је потребно двоструко кажњавање
учиниоца за једно кривично дело? Ово решење није правично за учиниоца,
365 D. D. Eckhardt, Illegal Income as a Defense in Criminal Tax Prosecution, Marquette Law Review,
4/1955, 266; E. Finestone, 717.
366 E. Finestone,714.
367 Ibid., 714-715.
– 98 –
али и за оштећеног, јер учинилац може део присвојеног новца користити за

плаћање пореза, што би умањило његову могућност да присвојени новац
врати оштећеном. Осим тога, пореска управа у САД има приоритет у одно-
су на оштећеног при наплати пореза код незаконитих прихода.368 Супротно
томе, у нашем законодавству приоритет имају права оштећеног у односу на
одузимање имовинске користи од стране државе (члан 93 КЗ).
Ипак, у случајевима у којима из било ког разлога учинилац не може да
врати новац (на пример, потрошио је новац или изгубио на коцки), аргу-
менти да незаконите приходе треба опорезовати добијају на значају. Могуће
решење је да се опорезује део новца који је потрошен, док део новца који је
враћен оштећеном не би улазио у пореску основицу. Осим тога, пристали-
це опорезивања незаконитих прихода могу рећи да код продаје дроге нема
оштећеног коме треба вратити новац, што указује на оправданост плаћања
пореза на незаконите приходе.
368 S. M. Wolfe, 174.
– 99 –
4. НЕОВЛАШЋЕНО СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ОПОЈНИХ
ДРОГА ЗЛОУПОТРЕБОМ ИНТЕРНЕТА
4.1. Увод
Глобализација и развој информационих технологија су променили начин
живота савременог човека. Појавом интернета трговина и комуникација
нису више ограничени физичким и географским баријерама.369 Слободно
кретање капитала, роба, идеја и људи доноси бројне погодности, што није
потребно посебно образлагати. Међутим, развој информационих техноло-
гија узрокује и одређене проблеме, о којима ће у излагањима која предстоје
бити више речено. Између осталог, учиниоцима кривичних дела у вези са
дрогама интернет омогућава једноставан приступ подацима о фармацеут-
ским производима и медицинским истраживањима. На тај начин они иден-
тификују супстанце које производе психоактивно дејство и које имају по-
тенцијал да мењају трендове на тржишту дрога, избегавајући при томе кри-
вично гоњење јер је реч о супстанцама које нису на листи контролисаних
супстанци.370 Неовлашћеним стављањем у промет ових супстанци доведен
је у питање цео систем кривичног гоњења учинилаца кривичних дела у вези
са дрогама, који је деценијама са више или мање успеха функционисао.
Злоупотреба интернета у циљу производње, продаје и рекламирања
психоактивних контролисаних супстанци је један од основних проблема са
којим се суочавају државе у последњих неколико деценија. Већ од тренутка
када је интернет постао средство за масовну комуникацију, учесници на
тржишту опојних дрога су започели да га злоупотребљавају. Злоупотребе
врше појединци, али и организоване криминалне групе које се баве про-
369 P. Griffiths et al., Getting up to speed with the public health and regulatory challenges posed by new
psychoactive substances in the information age, Addiction, 108 (10)/2013, 1701.
370 Ibid., 1701.
изводњом и продајом опојних дрога. Реч је о глобалном проблему за чије

решавање је потребна координација активности свих државних органа
који се баве сузбијањем опојних дрога, али и сарадња са другим државама
и међународним организацијама.
Интернет није само средство којим учиниоци неовлашћено стављају у
промет опојне дроге, већ и средство које могу користити истраживачи ради
прикупљања драгоцених података (тип дроге која се продаје путем интер-
нета, државе из којих се дрога доставља, цена, просечна количина дроге
која се продаје, рецензије корисника криптомаркета итд.). Трансакције које
се врше на интернету остављају дигиталне трагове, које истраживачи при-
купљају коришћењем специјалних софтвера (“crawlers”).371
Према једном мишљењу, постоји пет разлога зашто научна заједница
која се бави опојним дрогама треба своју пажњу да усмери на криптомар-
кете: прво, криптомаркети нам омогућавају да анализирамо понуду опој-
них дрога на знатно већем узорку; друго, криптомаркет није изоловано
тржиште опојних дрога, већ је повезано са ланцима снабдевања дрогом
који функционишу независно од интернета; треће, криптомаркети су зна-
чајни за праћење трендова на тржишту дрога; четврто, криптомаркети нам
показују колико је тржиште на коме се продају дроге иновативно у поку-
шају да избегне напоре надлежних државних органа да предузму кривично
гоњење за кривична дела у вези са дрогама; пето, криптомаркети су места
на којима долази до испуњења потреба корисника дрога (велики број раз-
личитих врста дрога, информација и савета итд.).372
4.2. Појам и начин функционисања криптомаркета

Криптомаркет се дефинише као тржиште на интернету на коме аноним-
ни продавци преко својих скривених веб-сајтова продају робе и услуге, које
се плаћају криптовалутама (нпр. биткоин), на коме се скупљају и показују
коментари и оцене клијената.373 Осим термина криптомаркет у литератури
су у употреби термини дарк-нет (енг. dark net) и дип-веб (енг. deep web).374
Дип-веб је интернет садржај који није доступан коришћењем традицио-
371 J. Martin et al., Effect of restricting the legal supply of prescription opioids on buying through online
illicit marketplaces: interrupted time series analysis, British Medical Journal, 361/2018, 2.
372 M. J. Barratt, J. Aldridge, Everything you always wanted to know about drug cryptomarkets (but were
afraid to ask), International Journal of Drug Policy, 35/2016, 1.
373 Ibid., 1.
374 M. J. Barratt et al., ‘Use of Silk Road, the online drug marketplace, in the United Kingdom, Australia
and the United States’, Addiction, 109 (5)/2014, 774.
– 102 –
Неовлашћено стављање у промет опојних дрога злоупотребом интернета
налних претраживача.375 Интернет садржаји који су доступни путем тради-

ционалних претраживача се називају сурфејс-веб (енг. surface web). Једини
начин приступа дип-вебу је путем претраге на појединим веб сајтовима. На
пример, библиотеке имају базе података које се могу сврстати у дип-веб, јер
њихово претраживање није могуће путем традиционалних претраживача.
Такође, интранет који се користи на универзитетима се може сврстати у
дип-веб, док је дарк-веб део дип-веба, који је скривен и познат по илегал-
ним активностима и анонимности учесника трансакција.376
Куповина дроге преко интернета је трансакција слична куповини било
ког производа преко „Амазона”, јер дозвољава купцима да врше „претра-
живање и упоређивање производа и продаваца”, али се битна разлика ог-
леда у скривању идентитета учесника трансакције, саме трансакције и фи-
зичке локације њихових сервера.377 За скривање наведених података кључ-
ни значај има специјални софтвер (нпр. Тор; енг. The Onion Router) који
скрива ИП адресу (електронски код који има сваки рачунар на интернету)
рачунара приликом приступа сајту за продају дроге.378 Тор је развијен од
стране америчке војске 2004. године, али његово коришћење није ограниче-
но само на војне сврхе (омогућава заштиту личних података корисницима
интернета, спречава цензуру итд.).379 Међутим, Тор је убрзо након тренутка
када је постао оперативан злоупотребљен за вршење кривичних дела.
Куповина дроге преко криптомаркета захтева одређени ниво знања о ра-
чунарима и интернету, опрему (рачунар или други сличан уређај), анонимни
претраживач, УРЛ адресу тј. веб-адресу, криптовалуту, проналажење про-
давца који жели да пошаље дрогу и адресу на коју коју ће дрога бити посла-
та.380 Криптомаркети су од значаја за трансакције између продаваца и купа-
ца, јер се у купопродајном односу појављују као трећа страна која обезбеђује
поверење пружањем услугa (енг. escrow) и арбитражом спорова.381 Пружање
услуга подразумева да криптомаркет као трећа страна у трансакцији прима
и исплаћује новац, уколико су испуњени услови који ће обезбедити оства-
375 M. K. Bergman, The Deep Web: Surfacing hidden value, Journal of Electronic Publishing, 7 (1)/2001, 1.
376 J. Mounteney, The Internet and drug markets, Summary of results from an EMCDDA Trendspotter
study, 2014, 11.
377 J. Aldridge, D. Decary-Hetu, Hidden wholesale: The drug diffusing capacity of online drug crypto-
markets, International Journal of Drug Policy, 35/2016, 7.
378 M. Tzanetakis et al., The transparency paradox. Building trust, resolving disputes and optimising
logistics on conventional and online drugs markets, International Journal of Drug Policy, 35/2016, 58.
379 J. Mounteney, 11.
380 M. J. Barratt, J. Aldridge, 1.
381 Ibid., 1.
– 103 –
рење трансакције (на пример, новац се исплаћује тек када продавац добије
потврду од купца да је примио дрогу). Ипак, спорови се најчешће односе на
ситуације у којима дрога није испоручена или није плаћена.382
Корисници психоактивних супстанци могу купити неку од врста опој-
них дрога преко криптомаркета, на исти начин као што преко интернета
купују телевизор или ципеле. Криптомаркети се користе како за продају
корисницима, тако и за снабдевање дилера. Интересантно је да се упркос
развоју технологије и процесу глобализације снабдевање корисника и даље
по правилу врши преко локалних дилера који продају дрогу познатим куп-
цима, али треба нагласити да криптомаркети имају значајну улогу у снаб-
девању дилера. Другим речима, улога криптомаркета се може упоредити
са улогом брокера који повезује дилере који врше велепродају са дилери-
ма дроге на терену.383 Према томе, значај криптомаркета за снабдевање
тржишта произлази из чињенице да дрогу која потиче са криптомаркета
не користе само они који су директно купили психоактивне супстанце на
илегалном интернет тржишту, већ и корисници који су дрогу купили од ло-
калног дилера. У сваком случају, неопходно је да надлежни државни органи
учине напор да спрече како велепродају, тако и малопродају дроге путем
криптомаркета. Према емпиријским истраживањима, четвртина прихода
које остварују криптомаркети је остварена велепродајом опојних дрога.384
Раст велепродаје дрога путем криптомаркета указује на јачање утицаја ин-
тернет тржишта на конвенционално тржиште опојних дрога.
Када говоримо о мерама за сузбијање неовлашћеног стављања у про-
мет опојних дрога, већина држава предузима активности које се не односе
само на процесуирање учинилаца кривичних дела у вези са дрогама. Дру-
ги начин реакције је строга казнена политика. САД деценијама воде рат
против дилера дрогом у коме су потрошиле знатна финансијска средства
и у коме су према процени која преовладава претрпеле потпуни неуспех,
упркос строгој казненој политици.385 Слично томе, у нашој земљи се стално
пооштрава казнена политика, што је кулминирало забраном ублажавања
казне за поједина кривична дела у вези са дрогама. Према концепту по-
оштравања казнене политике, учиниоци кривичних дела су рационални
људи који ће се уздржати од продаје дроге под притиском могућности из-
382 M. C. Van Hout, T. Bingham, ‘Silk Road’, the virtual drug marketplace: A single case study of user
experiences, International Journal of Drug Policy, 25/2014, 187.
383 J. Aldridge, D. Decary-Hetu, 8.
384 Ibid., 12.
385 J. J. Fader, „Selling smarter, not harder”: Life course effects on drug sellers’ risk perceptions and man-
agement, International Journal of Drug Policy, 36/2016, 120.
– 104 –
рицања строге казне.386 Међутим, као што је у овом раду већ речено, у нашој
теорији кривичног права преовладава мишљење да забрана ублажавања
казне није оправдана.387 Слично томе, истиче се да строга казнена политика
не производи ефекте или производи веома скромне и привремене ефекте
у односу на дилере дроге.388 Предност при одвраћању од вршења кривич-
них дела у вези са дрогама имају мере које предузима полиција (лишавање
слободе, притвор итд.), јер не подразумевају значајан проток времена од
извршења кривичног дела, у поређењу са строгом казненом политиком или
прописивањем нових кривичних дела.389 Ово становиште треба прихвати-
ти, јер сузбијање ове врсте кривичних дела није могуће строгом казненом
политиком, већ предузимањем мера ради откривања учинилаца, нарочито
оних који се баве велепродајом дроге. Страх од казне неће утицати да се
учиниоци уздрже од извршења кривичних дела у вези са опојним дрога-
ма. Супротно томе, извесност да ће бити откривени и процесуирани је од
кључног значаја за спречавања ових кривичних дела.
Учиниоци кривичних дела у вези са дрогама предузимају низ мера да
минимизују ризик од откривања и процесуирања. С обзиром да они не оче-
кују да буду откривени и процесуирани, јасно је да строга казнена полити-
ка нема одлучујући утицај на сузбијање ове врсте кривичних дела. Једна од
активности учинилаца која има за циљ минимизирање ризика од лиша-
вања слободе је купопродаја дроге преко криптомаркета.390 Као што је већ
речено, коришћење криптомаркета обезбеђује анонимност. За разлику од
конвенционалног начина продаје дроге, који по правилу подразумева да се
купац и продавац познају (тако смањују могућност лишавања слободе од
стране полицијских службеника), приликом продаје дроге преко крипто-
маркета купац и продавац се не познају, не знају локацију и било који пода-
так који се односи на друго лице у трансакцији. То у великој мери отежава
посао полицијским службеницима који треба да докажу постојање кривич-
ног дела и открију идентитет учинилаца.
Конвенционално тржиште опојних дрога се дели на отворено и затворе-
но. Отвореним тржиштем се сматрају случајеви продаје дроге на улици или
неком другом јавном месту коме приступ има неодређен број лица.391 Нема
386 Ibid., 127.
387 N. Delić, 242.
388 J. J. Fader, 128.
389 L. W. Sherman, Police Crackdowns: Initial and Residual Deterrence, Crime and Justice, 12/1990, 14.
390 J. Aldridge, R. Askew, Delivery dilemmas: How drug cryptomarket users identify and seek to reduce
their risk of detection by law enforcement, International Journal of Drug Policy, 41/2017, 102.
391 R. Coomber, A Tale of Two Cities: Understanding Differences in Levels of Heroin/Crack Market-Re-
lated Violence—A Two City Comparison, Criminal Justice Review, 40(1)/2015, 26.
– 105 –
сумње да постоји вероватноћа да полицијски службеници затекну учинио-

ца при продаји дроге, уколико се радња извршења кривичног дела предузи-
ма на отвореном тржишту. Са друге стране, затвореним конвенционалним
тржиштем се сматра продаја дроге оним клијентима које учинилац лично
познаје. Ради спречавања надлежних државних органа да открију актив-
ности дилера дрогом, може се рећи да преовладава продаја на затвореном
конвенционалном тржишту. Криптомаркете можемо сврстати у отворено
тржиште, јер приступ има неодређен број лица. Због анонимности учесни-
ка у трансакцијама преко криптомаркета, може се говорити о отвореним
анонимним тржиштима дрога.392
Осим тога, традиционални начин продаје дроге подразумева физички
контакт учиниоца кривичног дела из члана 246 КЗ и корисника дроге, док се
на криптомаркетима неовлашћено стављање у промет опојних дрога врши у
виртуелном свету, без физичког контакта. Тако долазимо до још једне особе-
ности продаје дроге на криптомаркетима: она се не предаје лично купцу, већ
се доставља поштом или од стране компанија које врше испоручивање робе.
Пошта и друге компаније које врше достављање не знају садржину пакета које
достављају. Достављање поштом се често врши на лажно име (на правој адре-
си) или на лажну адресу, да би се сакрио идентитет купца.393 То је још један на-
чин да се у процесу неовлашћеног стављања у промет опојних дрога обезбеди
анонимност и спречи откривање од стране полицијских службеника.
Предност криптомаркета је што трећа страна (администратор) може
посредовати у евентуалном спору између продавца и купца дроге. На кон-
венционалном тржишту трећа страна на постоји и због тога се за тај облик
тржишта везује честа појава насиља (насиље према купцима који нису пла-
тили дуг за дрогу, насиље према доушницима полиције итд.).394
Друштвена опасност криптомаркета не постоји само због могућности да
се опојне дроге неовлашћено стављају у промет путем тржишта на интер-
нету, већ и због других активности које су инкриминисане одредбама кри-
вичног законодавства. На пример, криптомаркети су места где учиниоци
кривичних дела могу набавити средства извршења (нпр. ватрено оружје).395
392 J. Aldridge, R. Askew, 102.

393 M. C. Van Hout, T. Bingham, ‘Silk Road’, the virtual drug marketplace: A single case study of user
experiences, International Journal of Drug Policy, 24/2013, 388.
394 R. Coomber, 21.
395 J. Van Buskirk et al., The closure of the Silk Road: what has this meant for online drug trading?, Ad-
diction, 104 (4)/2014, 517.
– 106 –
4.3. Нове психоактивне супстанце и криптомаркети

Криптомаркети немају у истој мери капацитет да стављају у промет све
врсте дрога. На пример, хероин и кокаин се по правилу продају на тради-
ционалним тржиштима од стране локалних дилера. У прилог томе истичу
се два разлога: 1. производња ових врста дрога подразумева сложен процес
који има неколико фаза; 2. у областима у којима се производе ове дроге
не постоји инфраструктура потребна за продају путем криптомаркета (ра-
чунари, интернет, поштанске службе које гарантују одређене стандарде у
погледу сигурности и приватности пошиљки итд.).396 Произлази да се пу-
тем криптомаркета стављају у промет превасходно синтетичке дроге (нпр.
екстази) и дроге које су биљног порекла, али се производе у свим деловима
наше планете.397
Сходно томе, посебан значај криптомаркети имају за развој тржишта но-
вих психоактивних супстанци. Реч је о супстанцама које нису на листи суп-
станци које су забрањене међународним конвенцијама (Јединствена кон-
венција о опојним дрогам из 1961. године) или кривичноправним одредба-
ма појединих земаља.398 Легална продаја НПС се врши у специјализованим
продавницама, тзв. хед шоповима (енг. head shops) или од стране дилера на
терену.399 На амбалажи ових производа је често назначено „није за људску
употребу“, јер на тај начин продавци избегавају одговорност због евенту-
алних штетних последица употребе НПС.400 Производи који садрже НПС
се продају као средства за чишћење (соли за купатило) или за одржавање
хигијене, али корисници знају да је реч о психоактивним супстанцама.401
Проблем је што о НПС има веома мало доступних информација у погле-
ду њиховог дејства, начина употребе, дозирања итд.. Ризици произлазе
из природе ових супстанци, јер је често реч о новим производима који се
креирају непосредно пре стављања у промет. Треба нагласити да чак и про-
извођачи у појединим случајевима нису свесни опасности сопственог про-
извода. Штетне последице за здравље људи могу бити узроковане не само
396 М. Јовановић, Н. Радосављевић-Стевановић, Хероин – од лека до злоупотребе, Безбедност,
2/2016, 74.
398 L. Hondebrink et al., Monitoring new psychoactive substances (NPS) in the Netherlands: Data from
the drug market and the Poisons Information Centre, Drug and Alcohol Dependence, 147/2015, 109.
399 P. Griffiths et al., 1700.
400 O. Corazza et al., Phenomenon of new drugs on the Internet: the case of ketamine derivative methox-
etamine, Human Psychopharmacology, 27 (2)/2012, 146; F. J. Dunne et al., Legal Highs - Not so new and still
growing in popularity, British Journal of Medical Practitioners, 8 (1)/2015, 25.
401 S. D. Brandt et al., The new drug phenomenon, Drug Testing and Analysis, 6 (7-8)/2014, 587.
– 107 –
због штетности које НПС купљене на криптомаркетима имају саме по себи,

већ и због погрешног дозирања, мешања или начина употребе од стране
корисника.402 На пример, 2015. године је седамнаестогодишњи Bелгијанац
који је већ имао историју злоуопотребе опојних дрога (кокаин) пронађен
мртав у купатилу, након што је преко криптомаркета плаћајући битко-
инима купио НПС. Смрт је наступила услед конзумирања (ушмркавањем)
оцфентанила (аналог фентанила), НПС која припада групи опиоида, чије
дејство је 90 пута снажније од дејства морфијума.403
Интернет се користи у производњи (на интернету су доступна упутства
о начинима производње нових дрога), продаји и маркетингу (оглашавању)
нових дрога. Интервјуисани корисник НПС је изјавио: „уживам у томе да
делим своја искуства на интернету и учим од других људи како конзуми-
рати НПС“.404 Према резултатима једног истраживања, најчешћи начин
на који су корисници долазили у посед НПС је куповина преко интернета
(60,4%), од пријатеља (17,8%), од дилера (9,5%), у смарт шоповима (5,1%),
добијањем бесплатног узорка (2,7%). Један број испитаника је одбио да од-
говори на питање о пореклу НПС (2,6%), док су неки од испитаника сами
произвели НПС (1,9%).405
У тренутку стављања нове дроге на листу забрањених супстанци, ди-
лери од произвођача који се најчешће налазе у Индији и Кини захтевају
производњу „нове“ НПС. Произвођачи мењају молекуларну структуру
забрањене дроге и тако стварају нову легалну дрогу која се доставља куп-
цима курирском службом или поштом.406 Нове дроге се легално продају све
док их уз поштовање прописаних процедура надлежни државни органи не
ставе на листу контролисаних супстанци. Проблем је што су произвођа-
чи и продавци НПС увек за корак испред, што им омогућава да сталним
изменама молекуларних структура забрањених психоактиних супстанци
продају нове дроге без страха од кривичног гоњења. Постојећи репресивни
систем је створен ради реаговања на релативно мали број дрога. Проблем
је што он споро реагује на појаву нових дрога којих у овом тренутку има
402 P. Quintana et al., The hidden web and the fentanyl problem: Detection of ocfentanil as an adulterant
in heroin, International Journal of Drug Policy, 40/2017, 81.
403 V. Coopman et al., Ocfentanil overdose fatality in the recreational drug scene, Forensic Science In-
ternational, 266/2016, 469.
404 C. Soussan et al., The diverse reasons for using Novel Psychoactive Substances – A qualitative study
of the users’ own perspectives, International Journal of Drug Policy, 52/2018, 75.
405 C. Soussan, A. Kjellgren, The users of Novel Psychoactive Substances: Online survey about their char-
acteristics, attitudes and motivations, International Journal of Drug Policy, 32/2016, 79.
– 108 –
неколико стотина и стално се појављују нове – модификоване молекуларне

структуре. Већина нових дрога је резултат радозналости хемичара који су
их креирали током истраживања особина, дејства и састојака различитих
хемијских једињења.407
Нове дроге су веома често замена за корисницима добро познате дро-
ге, које из различитих разлога не могу конзумирати. На пример, нова дро-
га „Спаис“ се користила као легална замена за марихуану, јер производи
сличне ефекте. На интернет форумима корисници ове дроге размењују
искуства о састојцима „Спаиса“, ефектима, савете о начину употебе итд.408
Метоксетамин се преко интернета продаје као легална замена за кетамин
који је на листи контролисаних супстанци.409 Према томе, интернет је од
великог значаја за развој тржишта НПС и трендове на том тржишту.
Проблем нових дрога се не сме потценити, али са друге стране, погреш-
но је ширити непотребну панику и страх од овог феномена, што поједи-
ни медији из различитих разлога чине (сензационализам, трка за тиражом
итд.). Ширење појединих НПС на тржишту дрога траје деценијама. На при-
мер, експериментална употреба МДМА је започела 60-тих и 70-тих година
прошлог века, док је ова нова дрога доспела на тржиште тек током 80-тих
година.410 Према томе, под НПС се не подразумевају само нове дроге у пра-
вом смислу те речи, већ и дроге које су познате стручној јавности деценија-
ма, али су врхунац популарности достигле последњих неколико година.
На крају, куповина дроге на криптомаркетима је само на први поглед
потпуно једноставна, јер захтева инсталирање Тор-а, коришћење биткоина
као средства плаћања, прихватање ризика од преваре и ризика од хапшења
приликом достављања дроге поштом.411 Ризик од преваре подразумева из-
међу осталог, да је дрога плаћена али није испоручена. Продавци који су
више од једног месеца активни на криптомаркету и имају према рецензија-
ма више од 35 успешно изведених трансакција, могу захтевати од купаца
да плате дрогу пре него што су примили поштанску пошиљку која садржи
психоактивне супстанце. Тако се ствара могућност за преваре, јер поједини
продавци свесно стварају добру репутацију међу купцима, да би се њихово
ангажовање на криптомаркету завршило напуштањем овог тржишта дрога,
на коме остављају велики број купаца који су платили пошиљке које никада
407 S. D. Brandt et al., 587.
409 O. Corazza et al., 146.
411 M. J. Barratt, Silk road: ebay for drugs, Addiction, 107 (3)/2012, 693.
– 109 –
неће бити испоручене.412 Очигледно је да су бројни корисници дрога прева-

зишли ове баријере и одлучили се за куповину на криптомаркетима. Уоста-
лом, куповина дроге на конвенционалном тржишту захтева још већи ризик.
Један од највећих криптомаркета који је служио пре свега за продају
дроге је силк-роуд (енг. silk road), чији оснивач je ухапшен 3. октобра 2013.
године од стране ФБИ, а ово илегално тржиште је затворено. У истрази
је утврђено да је овај криптомаркет коришћен од стране неколико хиља-
да дилера који су стављали у промет дрогу, односно продавали дрогу куп-
цима из различитих делова света.413 Међутим, врло брзо је уследило фор-
мирање алтернативних криптомаркета (енг. Black Market Reloaded, Sheep
Marketplace).414 Криптомаркети се слично као хед шопови играју мачке и
миша са надлежним државним органима, јер се одмах по затварању једног
отварају нови који предстаљају алтернативна интернет тржишта опојних
дрога. Према томе, нема сумње да криптомаркети имају одговоре на напоре
државних органа који покушавају да сузбију ова илегална тржишта НПС и
других опојних дрога.
4.4. Однос криптомаркета и конвенционалног

тржишта опојних дрога
Уколико говоримо о односу криптомаркета и традиционалног тржишта
опојних дрога, заступљеност криптомаркета у укупном тржишту још није
значајна. Међутим, утицај криптомаркета на традиционално тржиште у
погледу цена, чистоће и доступности дроге је веома значајан, јер се дилери
на криптомаркетима ослањају на рецензије купаца како би се прилагодили
захтевима тржишта у будућим трансакцијама.
У овом раду је већ речено да криптомаркети фунционишу на сличан на-
чин као „Амазон“, што значи да постоји механизам решавања евентуалних
спорова; продавци и купци имају рејтинг на основу повратних информа-
ција после остварених трансакција (повратне информације се односе на
чистоћу дроге, безбедност куповине, брзину достављања итд.); постоје фо-
руми за дискусију на којима купци и продавци размењују искуства.415 По-
зитивне рецензије утичу на стварање позитивне репутације дилера дроге и
на тај начин повећавају његов капацитет да продаје психоактивне супстан-
412 M. C. Van Hout, T. Bingham, 184.
413 M. J. Barrat, 774.
414 J. Van Buskirk et al., 517.
415 M. J. Barrat, 683.
– 110 –
це. Закључујемо да је утицај криптомаркета на традиционално тржиште

опојних дрога већи од њихове заступљености у укупном тржишту. Осим
тога, потенцијал криптомаркета да у будућности повећају заступљеност у
укупном тржишту опојних дрога се не може довести у питање, што је још
један разлог да надлежни државни органи већ сада своје активности ус-
мере на сузбијање ових илегалних тржишта. Такође, криптомаркети нису
усмерени само на малопродају опојних дрога, већ и на велепродају, што у
знатној мери повећава њихов капацитет за узроковање штете.416
С обзиром да су млади редовни корисници интернета, закључујемо да
су криптомаркети са својом понудом опојних дрога усмерени превасходно
на ову популацију. Према истраживању које је извршено у Аустралији, 24%
интервјуисаних студената је користило интернет ради сазнања различитих
информација које се односе на опојне дроге.417 Радозналост младих је један
од разлога зашто користе НПС, односно зашто ове дроге купују на крипто-
маркетима. Због тога је превентивне мере потребно усмерити на ову кате-
горију корисника, у циљу смањења потражње за НПС.
У овом раду је већ речено да су релативно лака доступност, повратне ин-
формације и редукција ризика предности криптомаркета у односу на тра-
диционално тржиште опојних дрога. Једна од кључних предности је цена,
јер иако се дрога купује „из фотеље“, цена по правилу није значајно већа.
Понекад је јефтиније купити дрогу на криптомаркетима, у односу на цене
по којима се исте дроге продају код уличних дилера.418
Стављање у промет опојних дрога на традиционалном тржишту је огра-
ничено временом и простором. Иако на традиционалном тржишту по-
стоји могућност продаје дроге непознатим купцима, продавцу је потребно
одређено време да „провери“ купца, да се упозна са њим, да изврши предају
дроге и наплату.419 Супротно томе, крипромаркети у том погледу немају ни-
каква ограничења. Дилере дроге на традиционалном тржишту ограничава
локална конкуренција и немогућност оглашавања. Криптомаркети немају
просторних ограничења, а могућност оглашавања им свакодневно повећа-
ва потенцијал за продају дроге.420 Оглашавање подразумева постављање
професионално израђених фотографија производа, опис производа, цене и

417 P. G. Miller, A. L. Sønderlund A. L., Using the internet to research hidden populations of illicit drug
users: a review, Addiction, 105 (9)/2010, 1558.
418 F. J. Dunne et al., 25.
420 J. Martin et al., 1.
– 111 –
квалитета, позитивне рецензије корисника итд..421 Квалитет дроге је један

од разлога зашто се корисници одлучују за куповину преко криптомарке-
та. Оцена квалитета зависи од личног искуства и намене купљене дроге.422
Квалитет може изражавати чистоћу, поузданост, јачину дроге, предвидиво
дејство, сигурност снабдевања и финансијску вредност дроге.423 Перцеп-
ција корисника о квалитету дроге која се купује на криптомаркетима може
бити заснована на рецензијама које се односе на продавца, јер продавац
нема могућност да на уверљив начин докаже квалитет дроге коју продаје.
Важно је напоменути да се корисници по правилу одлучују за купови-
ну дроге од криптомаркета који ће извршити достављање у оквиру једне
државе, јер међународне пошиљке подразумевају више времена за дос-
тављање, подразумевају ризик од губитка пошиљке, и на њих се примењују
строже мере контроле које повећавају ризик откривања од стране полиције
или царине.424 Пошиљке у којима се доставља дрога се пакују на начин да
је царини и полицији, а понекад и самим корисницима тешко да открију
где се дрога налази (у једном случају је ЛСД био скривен у честитки коју је
корисник добио поводом новогодишњих празника).425
Предност криптомаркета се огледа у брзини реаговања дилера на про-
мене на тржишту, пре свега у погледу структуре потражње. Промене у пот-
ражњи се лако уочавају и логично је да ће дилери прилагодити своју понуду
новим околностима. Дрога која се продаје на криптомаркетима потиче из
личних лабораторија или се купује од дилера на традиционалном тржишту
(до којих се долази преко личних контаката) или се купује од другог прода-
вца на криптомаркету.426
Криптомаркети су нови начин стављања у промет опојних дрога. С обзи-
ром да је неовлашћено стављање у промет опојних дрога радња извршења
кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога из члана 246 КЗ, наша анализа је намењена читаоцима које интере-
сује материја кривичног права. Са друге стране, с обзиром да су разматра-
422 A. Bancroft, P. S. Reid, Concepts of illicit drug quality among darknet market users: Purity, embodied
experience, craft and chemical knowledge, International Journal of Drug Policy, 35/2016, 42.
423 Ibid., 44.
424 J. Martin et al., 5.
– 112 –
ни узроци појаве криптомаркета, мотиви корисника дрога да се снабдевају

на овим илегалним тржиштима, предности и мане криптомаркета у односу
на конвенционална тржишта, и бројна друга питања која се односе на овај
феномен, анализа има криминолошки значај.
Специфичност криптомаркета се између осталог, огледа у томе што се
стављањем у промет опојних дрога на интернет тржиштима ланац снабде-
вања скраћује.427 На конвенционалном тржишту знатно је више посредни-
ка, а познато је да број посредника има велики утицај на малопродајну цену
дроге. Сваки од посредника ће наплатити свој ризик учествовања у ланцу
снабдевања, због чега већи број посредника значи скупљу дрогу.428
Криптомаркети представљају још увек мали део укупног тржишта опој-
них дрога, али ће несумњиво њихов значај у наредном периоду бити већи.
Разлоге треба тражити у једноставној чињеници да криптомаркети нису
ограничени у просторном смислу. Интернет тржишта омогућавају учинио-
цима да продају дрогу на местима на којима продаја конвенционалним пу-
тем не би била могућа или би доступност корисника била ограничена. Осим
тога, мања је могућност насиља на криптомаркетима (нема физичког кон-
такта, сваки од продаваца има рејтинг који зависи од оцена пружене услуге
и квалитета дроге, постоји систем за решавање спорова итд.), иако насиље
није искључено. Такође, корисник дроге који купује на криптомаркетима
може бити преварен, изложен крађи или претњи да ће се јавности откри-
ти његов идентитет. Према томе, криптомаркети минимизују ризик од от-
кривања (због обезбеђене анонимности при трансакцијама) и насиља, у
поређењу са конвенционалним тржиштем опојних дрога.429 Криптомаркети
су анонимна отворена тржишта, за разлику од конвенционалног тржишта
које је превасходно затворено, јер дилери продају дрогу углавном познатим
купцима или новим купцима које упознају преко поузданог посредника.430
Може се закључити да иако су криптомаркети мали део тржишта опој-
них дрога, имају значајан капацитет да утичу на укупно тржиште (утичу на
промену образаца потрошње и распрострањеност појединих врста дрога,
усмерени су на младе људе, брзо мењају трендове, користе се за велепродају
дроге итд.). Предност криптомаркета је доступност дроге, јер корисници
427 J. Demant et al., Going Local on a Global Platform: A Critical Analysis of the Transformative Potential
of Cryptomarkets for Organized Illicit Drug Crime, International Criminal Justice Review, 28(3)/2018, 256.
428 Р. Рисимовић, А. Бошковић, Неовлашћено стављање у промет опојних дрога злоупотребом
интернета, Безбедност, 3/2018, 38.
429 J. Aldridge, R. Askew, 101.
430 Ibid., 102.
– 113 –
могу извршити куповину из било ког места, у било које време. Интересант-
но је да физичке карактеристике појединих врста опојних дрога (на при-
мер, мирис) нису спречиле њихово стављање у промет путем криптомар-
кета, јер су на форумима за дискусију учесници информисани о посебним
начинима паковања који прикривају мирисе дрога.431
Мотивација корисника дрога да купују на криптомаркетима је тзв. инте-
лигентно или одговорно конзумирање дрога, анонимност, селекција прода-
ваца на основу рецензија купаца, разноврсност и квалитет понуђених услу-
га, минимизација насиља, безбедна испорука дроге поштом и активности
на форумима (расправља се о томе која је дрога квалитетна, како је дози-
рати итд.).432 Према томе, постоје сви предуслови да на нашем тржишту
стављање у промет опојних дрога путем криптомаркета буде у експанзији.
Због тога је потребно повећати капацитет надлежних државних органа да
се супротставе овом начину стављања у промет опојних дрога.

– 114 –
5. ДА ЛИ ЈЕ ОПРАВДАНА ЛЕГАЛИЗАЦИЈА
МЕДИЦИНСКЕ И РЕКРЕАТИВНЕ
УПОТРЕБЕ КАНАБИСА?
5.1 Увод
Канабис (Cannabis Sativa) је биљка од које се производи индустријска ко-
нопља и марихуана. Индустријска конопља се добија од стабла или семена
биљке (користи се за комерцијалну производњу хране, папира, детерџента,
пластике, грађевинског материјала и садржи само 0,3 до 1,5% ТХЦ - дел-
та 9 - тетрахидроканабиноида), док се марихуана добија од цветова биљке
(користи се у медицини, рекреативно или у религиозне сврхе и садржи око
5-35% ТХЦ-а).433 О психоактивном и лековитом дејству канабиса ће у изла-
гањима која следе бити више речено.
У неким државама САД је легализована рекреативна употреба канабиса,
што је довело до стварања индустрије производа (пецива, слаткиши, соко-
ви итд.) који у себи садрже хемијска једињења која потичу од ове биљке.
Све државе САД се могу поделити на оне које немају прописе који лега-
лизују употребу канабиса, док су на другој страни, државе чије позитивно
право садржи такве прописе: 1. у неким од тих држава је дозвољено купо-
вати канабис у медицинске и рекреативне сврхе само у тзв. диспанзерима
(продавница канабиса која се по правилу налази у малопродајним објекти-
ма); 2. у неким државама је дозвољено само гајење канабиса у кућним усло-
вима (одређен број биљака); 3. у неким државама је дозвољено како гајење
канабиса у кућним условима, тако и куповина производа од канабиса у
диспанзерима. На тај начин је омогућена контрола процеса производње,
паковања, продаје и обележавања производа од канабиса и умањен ризик
433 С. Голочорбин-Кон et al., Примена канабиса у медицини и фармацији, Медицински часопис,

4/2015, 130-131.
прекомерне потрошње.434 Продаја у диспанзерима спречава конзумирање

токсичних пестицида који се користе при илегалном гајењу канабиса.435
Ипак, диспанзери обављају делатност ради стицања профита, због чега
постоји ризик да им јавно здравље неће бити приоритет.436 Боље решење је
легализовање узгајања канабиса у кућним условима, јер продаја у диспан-
зерима може утицати на већу доступност и самим тим већу рекреативну
употребу. Такође, кућна култивација умањује потражњу на тржишту кана-
биса.437 Мада, потребно је нагласити да легализација узгајања одређеног
броја биљака у кућним условима може омогућити злоупотребе. На пример,
лице које је ухапшено због намере продаје дроге на јавном месту, може ис-
тицати у својој одбрани да је реч о канабису који је легално произведен у
кућним условима и који је намењен за личну употребу.
Интересантно је да у САД не постоји јединствена политика о легализа-
цији медицинске и рекреативне употребе канабиса. На једној страни су са-
везни прописи који су врло рестриктивни и засновани на строгој казненој
политици. На другој страни, знатан број држава је легализовао медицин-
ско и рекреативно коришћење канабиса.438
У овој земљи постоје две врсте прописа који под одређеним условима
дозвољавају употребу канабиса: 1. прописи који регулишу медицинску
употребу ове биљке; 2. прописи који регулишу рекреативну употребу од
стране лица која су старија од 21 године.439 Медицинска употреба кана-
биса у Калифорнији је условљена препоруком лекара. Пацијентима који
су добили препоруку лекара је према пропису који регулише ову област
(Compassionate Use Act, 1996) дозвољено да гаје и употребљавају канабис.440
То значи да је у појединим државама САД дозвољено употребљавати суп-
станцу која потиче од биљке канабис, иако она садржи психоактивно је-
дињење - делта 9 - тетрахидроканабиноид (ТХЦ).
434 J. T. Borodovskya, A. J. Budney, Legal cannabis laws, home cultivation, and use of edible cannabis
products: A growing relationship?, International Journal of Drug Policy, 50/2017, 103.
435 T. Subritzky et al., Into the void: Regulating pesticide use in Colorado’s commercial cannabis markets,
International Journal of Drug Policy, 42/2017, 87.
436 R. L. Pacula et al., Developing Public Health Regulations for Marijuana: Lessons From Alcohol and
Tobacco, American Journal of Public Health, 104 (6)/2014, 1024.
437 J. P. Caulkins et. al., Design considerations for legalizing cannabis: lessons inspired by analysis of
California’s Proposition 19, Addiction, 107(5)/2012, 869.
438 S. Khatapoush, D. Hallfors, “Sending the Wrong Message”: Did Medical Marijuana Legalization in
California Change Attitudes about and use of Marijuana? Journal of Drug Issues, 34(4)/2004, 751.
439 J. T. Borodovskya, A. J. Budney, 103.
440 S. Khatapoush, D. Hallfors, 752.
– 116 –
Да ли је оправдана легализација медицинске и рекреативне употребе канабиса?
У вези с тим, постављају се бројна питања на која ћемо у овом раду поку-
шати да одговоримо. Да ли је канабис штетан за здравље људи? Уколико је
штетан, у којој мери угрожава здравље? Да ли употреба канабиса може по-
зитивно да утиче на здравље? Какве последице легализација канабиса може
произвести на тржишту опојних дрога? Да ли ће се легализацијом канабиса
повећати или смањити број корисника класичних дрога и нових психоак-
тивних супстанци? Да ли је оправдано легализовати употребу канабиса у
медицинске сврхе? Да ли је оправдано легализовати употребу канабиса у
рекреативне сврхе?
5.2. Легализација медицинске употребе канабиса

Ljуди су кроз историју употребљавали канабис на различите начине. У Ин-
дији и Кини је ова биљка пре нове ере коришћена за производљу тканине,
као храна, за производњу уља, папира, канапа, коришћена је као лек (нпр. као
аналгетик, антибиотик или за смирење у случају хистерије или анксиозности)
и као рекреативна дрога.441 У европским земљама и САД је медицинска упо-
треба канабиса достигла свој врхунац крајем 19. и почетком 20. века. Међу-
тим, средином прошлог века канабис је престао да се употребљава у медицин-
ске сврхе, због више разлога: 1. развој медицине подразумевао је проналазак
великог броја нових лекова који су били ефикаснији од канабиса; 2. у многим
земљама употреба канабиса је забрањена због психоактивног дејства; 3. ле-
кови засновани на канабису су фармацеутски нестабилни, тј. ефекат њихове
употребе није константан у истим или сличним ситуацијама (због великог
броја фактора од којих зависи ефекат – порекло супстанце, старост, начин
складиштења); 4. економски разлози тј. раст цене канабиса.442 Осим тога, ин-
криминисању канабиса је допринео негативан став јавности у односу на дро-
ге, кориснике дрога и зависност од дрога, као и међународне конвенције које
су обавезивале државе да забране употребу дрога, укључујући канабис.443
Ипак, медицинска употреба канабиса је актуелна последњих неколико
година. Све више држава легализује медицинску употребу канабиса, јер ис-
траживања доказују да поред несумњивих штетних ефеката, канабис под
одређеним условима може произвести позитивне ефекте при лечењу раз-
личитих болести. Канада је 2003. године одобрила употребу канабиса у ме-
441 A. W. Zuardi, History of cannabis as a medicine: a review, Revista Brasileira de Psiquiatria, 2/2006,
154; M. Touw, The religious and medicinal uses of Cannabis in China, India and Tibet, Journal of Psycho-
active Drugs, 13 (1)/1981, 23.
442 M. Fankhauser, A cannabis reader: global issues and local experiences, EMCDDA, Lisbon, 2008, 10-11.
443 K. Ferraiolo, From Killer Weed to Popular Medicine: The Evolution of American Drug Control Poli-
cy, 1937–2000, Journal of Policy History, (19)2/2007, 152.
– 117 –
дицинске сврхе и тако постала прва држава у којој је законодавац прихва-

тио чењеницу да одређени састојци ове биљке имају лековита својства.444
У Израелу је дозвољена медицинска употреба канабиса, иако је на листи
контролисаних супстанци у овој земљи. Другим речима, рекреативна употре-
ба је забрањена. Утврђена је процедура, односно услови под којима се кана-
бис може користити у медицинске сврхе. Уколико лекар специјалиста пре-
поручи употребу канабиса у медицинске сврхе, коначну одлуку доноси по-
себно одељење Министарства здравља. Одобрење министарства здравља по
правилу долази у обзир само ако су испуњени прецизно прописани „услови/
симптоми и ако су исцрпљене друге „конвенционалне“ терапеутске опције“.445
Дозволом Министарства здравља се утврђује месечна доза коју пацијент
може узимати (по правилу између 20 и 100 грама), добављач канабиса и пе-
риод трајања дозволе (дозволе су орочене на 6 месеци и могу се обнављати на
захтев лекара специјалисте).446 У овој земљи и широм света је отворена рас-
права о евентуалним штетним последицама медицинске употребе канабиса.
Кључно питање је да ли ће медицинска употреба канабиса утицати на раст
популарности ове контролисане супстанце на тржишту дрога, односно да ли
ће се због медицинске употребе повећати рекреативна употреба канабиса. У
Израелу пацијенти чија је терапија заснована на канабису болују од канцера
(27%) или се канабис користи као лек који ублажава хронични бол (52%).447
Канабис је биљка која садржи велики број хемијских једињења (609 је-
дињења) од којих нека имају лековита својства. Из ове биљке се могу из-
оловати „канабиноиди (104 канабиноида), азотна једињења, аминокисе-
лине, протеини, гликопротеини, ензими, угљени хидрати, угљоводоници,
једноставни алкохоли, једноставни алдехиди, једноставни кетони, просте
киселине, масне киселине, естри, лактоза, стероиди, терпени, неканабино-
идни феноли, флавоноиди, витамин К итд..“448 Канабиноиди из канабиса се
називају фитоканабиноидима и имају психоактивно дејство које произво-
ди једињење делта 9 - тетрахидроканабиноид (ТХЦ), али су истовремено
носиоци фармаколошког дејства (осим фитоканабиноида постоје и син-
тетички канабиноиди и ендоканабиноиди које производи људско тело).449
444 С. Голочорбин-Кон et al., 131.
445 S. R. Sznitman, N. Lewis, Examining effects of medical cannabis narratives on beliefs, attitudes, and
intentions related to recreational cannabis: A web-based randomized experiment, Drug and Alcohol Depen-
dence, 185/2018, 219; (14 онколога има овлашћење да директно одобри медицинску употребу канабиса).
446 S. R. Sznitman, N. Lewis, Is cannabis an illicit drug or a medicine? A quantitative framing analysis of
Israeli newspaper coverage, International Journal of Drug Policy, 26(5)/2015, 447.
447 Ibid., 446.
449 Y. Sun, A. Bennett, „Cannabinoids: A New Group of Agonists of PPARs”, PPAR Research, 2007, 1-2.
– 118 –
Осим једињења канабиса која имају лековита својства, постоје и састојци

који имају хранљива својства (протеини, витамини, минерали, дијетална
влакна, гамалиноленска киселина итд.).450
Велики број истраживања је имао за циљ да одговори на питање да ли
ће легализација медицинске употребе канабиса допринети већој распрос-
трањености рекреативне употребе. Једноставно речено, да ли ће легали-
зација медицинске употребе канабиса послати поруку пре свега младим
људима да је реч о супстанци која се може користити без ограничења, јер
има лековита својства. У једном истраживању је анкетирано 23.000 мла-
дих (узраста од 12 до 17 година) који су имали пребивалише у државама
САД које су дозволиле медицинску употребу канабиса. Резултат истражи-
вања је показао да између медицинске употребе канабиса на једној страни,
и веће распрострањености рекреативне употребе и умањене перцепције
ризика од рекреативне употребе на другој страни, постоји одређена веза.
У државама у којима је дозвољена медицинска употреба канабиса се ова
дрога чешће рекреативно користи (8,68%), у односу на државе у којима је
забрањена медицинска употреба канабиса (6,94%). Слично томе, мања је
перцепција ризика од рекреативне употребе канабиса у овим државама.451
Друго истраживање је дошло до сличних резултата. Преваленција упо-
требе канабиса је знатно већа у државама које су легализовале медицинску
употребу ове биљке (7,13%), у односу на државе у којима је забрањена меди-
цинска употреба (3,57%). Такође, у државама које су легализовале медицин-
ску употребу канабиса је већа стопа злоупотреба и зависности од канабиса
(2,61%) у односу на државе (1,27%) које нису легализовале медицинску упо-
требу канабиса.452 Међутим, према овом истраживању, међу лицима која су
већ корисници канабиса није установљена већа стопа злоупотреба или зави-
сности у државама у којима је дозвољена медицинска употреба. Поставља се
питање да ли се на основу ових истраживања може закључити да легализација
медицинске употребе канабиса има штетне ефекте на распрострањеност ове
дроге, тј. да ли доводи до веће популарности канабиса међу адолесцентима.
Резултати истраживања не дају јасан одговор на ово питање, због неколи-
ко разлога. Статистички подаци нам нису дали одговор на кључно питање:
зашто је у појединим државама заступљеност рекреативне употребе кана-
451 M. Wall et al., Adolescent Marijuana Use from 2002 to 2008: Higher in States with Medical Marijuana
Laws, Cause Still Unclear, Annals of Epidemiology, 21(9)/2011: 714.
452 M. Cerdá et al., Medical marijuana laws in 50 states: Investigating the relationship between state le-
galization of medical marijuana and marijuana use, abuse and dependence, Drug and Alcohol Dependence,
120(1-3)/2012, 24.
– 119 –
биса већа. Узрок може бити сазнање да канабис има лековита својства, али
исто тако се као узроци могу навести други разлози. На пример, медицинска
употреба канабиса се по правилу дозвољава у либерално орјентисаним др-
жавама, у којима је рекреативна употреба канабиса распрострањенија. Ово
потврђују резултати истраживања које смо већ навели у овом раду, према
којима није установљена већа стопа злоупотреба и зависности међу корис-
ницима канабиса у државама у којима је дозвољена медицинска употреба је-
дињења ове биљке. То значи да се горе наведене разлике у стопама превален-
ције, злоупотреба и зависности између држава које су дозволиле медициску
употребу канабиса и оних које то нису, могу објаснити на једноставан начин:
у неким државама је употреба канабиса популарнија, без обзира на то да ли
је дозвољена или није дозвољена његова медицинска употреба.
Према истраживању ефеката легализације медицинске употребе кана-
биса у Калифорнији, већина испитаника одобрава легализацију употребе
ове биљке у медицинске сврхе и сматра да рекреативна употреба не може
узроковати тешке последице за здравље људи. Упркос томе, ово стано-
виште није утицало на већу преваленцију рекреативне употребе канаби-
са у овој држави и већи степен одобравања рекреативне употребе.453 Осим
тога, легализација медицинске употребе канабиса није довела до веће стопе
коришћења других опаснијих дрога. Резлоге треба тражити у чињеници да
је доношење одлуке о употреби дроге комплексан процес, на који не утиче
само легализација медицинске употребе канабиса, већ и бројни други фак-
тори (индивидуалне карактеристике личности, ризик конзумирања опој-
них дрога, утицај социјалне средине, утицај медија итд.).454
Резултате наведених истраживања треба прихватити са опрезом. Од ле-
гализовања медицинске употребе канабиса у појединим државама САД је
прошло тек неколико година, што значи да последице могу бити другачије
у истраживањима која ће уследети. Другим речима, можда ће протеком
времена у већој мери доћи до губљења свести о штетним ефектима рекреа-
тивне употребе канабиса.
При разматрању легализације употребе канабиса треба занемарити екс-
тремна становишта. Не може се прихватити мишљење да је канабис веома
опасна дрога. Присталице овог схватања су кроз историју у прилог томе ис-
тицали случајеве тешких злочина који су извршени наводно под утицајем
канабиса (убиство полицајца, силовање итд.).455 Преовладава мишљење да

454 Ibid., 764.
455 K. Ferraiolo, 154.
– 120 –
канабис спада у групу тзв. лаких дрога. У погледу дејства канабиса на пси-
хофизичко стање корисника не постоји општеприхваћено мишљење, што ће
у излагањима која следе бити детаљно образложено. На крају, треба разгра-
ничити медицинску и рекреативну употребу канабиса. Под медицинском
употребом се подразумева коришћење одређених једињења биљке канабис
у медицинске сврхе, под строго прописаним условима. Не видимо непо-
средну везу између медицинске и рекреативне употребе канабиса, осим што
је реч о истој биљци. Сврха употребе је у ова два случаја сасвим различита.
Уосталом, према истраживању последица легализације медицинске употре-
бе канабиса у Калифорнији, испитаници су одобравали медицинску упо-
требу, али су у мањој мери одобравали рекреативну употребу канабиса.456
Према једном мишљењу које је засновано на емпиријским истраживањи-
ма, уопштено говорећи не постоји узрочна веза између легализације меди-
цинске употребе канабиса и веће распрострањености рекреативне употре-
бе. Ипак, аутор овог мишљења истиче да нису сви прописи који регулишу
медицинску употребу канабиса истоветни, што значи да и последице њи-
хове примене могу бити различите. У државама које су дозволиле куповину
канабиса у диспанзерима, постоји већи ризик од раста стопа рекреативне
употребе и других негативних последица, у поређењу са државама које су
легализовале медицинску употребу канабиса, али нису дозволиле продају
у диспанзерима.457 Ово становиште се може прихватити, јер легализација
медицинске употребе канабиса која није праћена прописивањем строгих
услова под којима се једињења ове биљке могу користити као лек, значи
већу доступност канабиса корисницима и потенцијалним корисницима
(већу распрострањеност рекреативне употребе). Према томе, као што су-
герише аутор овог мишљења у наслову цитираног рада, ђаво је у детаљима.
Подаци према којима нема узрочно последичне везе између легализације
медицинске употребе канабиса и веће распрострањености рекреативне
употребе не указују на то да треба одустати од даљег истраживања овог
феномена. Статистички подаци често не откривају суштину проблема. На
пример, легализација медицинске употребе канабиса различито утиче на
различите категорије корисника (нпр. млади, корисници који конзумирају
велике количине канабиса итд.).458
Са друге стране, не може се прихватити екстремно либерални концепт,
према коме је канабис лек који лечи тешка обољења. Истраживања су по-
457 R. L. Pacula et al., Assessing the Effects of Medical Marijuana Laws on Marijuana Use: The Devil is in
the Details, Policy Analysis and Management, 34 (1)/2015, 29.
458 Ibid., 29.
– 121 –
казала да канабис не лечи тешке болести, већ може ублажити симптоме и

смањити патњу пацијената који болују од различитих болести.459
У САД је легализација медицинске употребе канабиса увек била поли-
тичко питање, у вези са којим су се сукобљавале присталице Демократске и
Републиканске странке. С обзиром да се одлука о легализацији медицинске
употребе канабиса доноси на референдуму, информисање јавности о овом
проблему се по правилу претварало у политичку кампању у којој су доми-
нирали маркетинг (нпр. спотови), емоције, популизам и нескривен утицај
одређених економских и политичких центара моћи.460 Ово је замка коју је
при одлучивању на референдуму или у парламенту потребно избећи. Јав-
ност треба да буде упозната са мишљењем стручњака о предностима и не-
достацима медицинске употребе канабиса. Само на тај начин ће се обезбе-
дити рационално одлучивање и биће спречена злоупотреба емоција грађана.
Перцепција јавности о корисницима дрога и природи психоактивних
супстанци може бити од одлучујућег утицаја на став политичких субјеката,
односно надлежних државних органа о овом проблему. За информисање
јавности је важна улога медија. За став јавности о канабису је кључно да
ли се у медијима ова биљка представља као штетна и илегална дрога или
као лековита биљка. Медији су склони да демонизују дроге и кориснике
дрога,461 представљајући кориснике дрога као лица повезана са криминал-
ним активностима.462 Наравно, ово не значи да дроге треба представљати
у медијима у позитивном контексту, али исто тако је погрешно повећа-
вати забринутост јавности, уколико то није оправдано. Професионално
извештавање медија је значајно, јер на први поглед мала неправилност у
медијском представљању неког догађаја или феномена може имати велики
утицај на јавно мњење. На пример, као што је у овом раду већ речено, кана-
бис није лек који лечи тешка обољења, већ искључиво ублажава симтоме и
олакшава патњу болесника. Информисање јавности да је у легалној продаји
лек за канцер на бази канабиса је пример непрофесионалног рада новина-
ра, који може довести до погрешне перцепције јавности о значају канабиса
у медицини. У Израелу је извршено истраживање медијског извештавања
о употреби канабиса у медицинске сврхе и у том циљу је анализирано 214
чланака (период од јануара 2007. до јуна 2013. године) водећих дневних но-
459 S. R. Sznitman, N. Lewis, 446.

460 K. Ferraiolo, 168.
461 A. J. Elliott, S. Chapman, Heroin hell their own making‘: construction of heroin users in the Austra-
lian press 1992–97, Drug and Alcohol Review, 19/2000, 192.
462 S. Taylor, Outside the outsiders: Media representations of drug use, The Journal of Community and
Criminal Justice, 55(4)/2008, 371.
– 122 –
вина о овом проблему. У већини чланака канабис је представљен као лек

(69%), али је у 31% новинских извештаја канабис представљен као дрога,
иако је тема била медицинска употреба ове биљке.463
У Сенату САД је током расправе о медицинској употреби канабиса ис-
такнуто да се „означавањем канабиса као „лека“ шаље погрешна порука
деци да је реч о безопасној супстанци“ и да деца која су конзумирала кана-
бис имају 85 пута веће шансе да конзумирају кокаин.464 Међутим, као што је
у овом раду већ речено, нека истраживања оспоравају тврдњу да употреба
канабиса представља капију за улазак у свет опаснијих дрога.
5.3. Легализација рекреативне употребе канабиса

Ниједна земља није легализовала комерцијалну производњу и продају
било које психоактивне супстанце, укључујући канабис. Постоје изузеци, тј.
земље у којима се под одређеним условима не предузима кривично гоњење
лица која продају канабис. Холандија толерише продају мањих количина
канабиса, тј. тужиоци одустају од гоњења уколико је предмет продаје до пет
грама ове дроге.465 Додатни услов је да је продаја извршена у тзв. кафићима.466
Међутим, снабдевање кафића канабисом је још увек илегално у овој земљи.
У Колораду и Вашингтону су 2012. године грађани гласањем усвојили
предлог да се лицима старијим од 21 године одобри легално поседовање јед-
не унце канабиса ради рекреативне употребе; дозвољена је производња у
кућним условима; истовремено је дозвољено комерцијалним произвођачима
да снабдевају тржиште.467 Више недоумица се везује за легализацију продаје
канабиса ради рекреативног коришћења. Између осталог, у литератури је по-
стављено питање да ли ограничити број лица која ће имати дозволу за про-
дају канабиса; да ли треба издавати интегрисане дозволе или посебне дозво-
ле за гајење, прераду и продају; које услове производи треба да испуњавају
у циљу сигурне употребе; ко ће тестирати производе; колико рестриктивно
треба поставити услове у погледу количине производа од канабиса који се
легално продају и интензитета психоактивности; шта узети као основ за опо-
резивање производа; да ли продају треба да врше конвенционалне или спе-
цијализоване продавнице; како регулисати интернет продају.468
465 J. P. Caulkins et al., 866.
466 R. L. Pacula et al., 1021.
467 Ibid., 1021.
468 Ibid., 1021.
– 123 –
Према једном мишљењу, постоји више разлога за легализацију произ-

водње и продаје канабиса: прво, на тај начин би омогућили опорезивање
продаје канабиса, тј. значајно би повећали буџетске приходе који инкрими-
нацијом изостају; друго, елиминисали би негативне ефекте затворских казни
које су изречене учиниоцима кривичних дела у вези са канабисом (стигмати-
зација, прекид породичног и професионалног живота итд.); треће, елимини-
сали би штету која настаје од функционисања илегалног тржишта канабиса,
укључујући индиректну штету која се односи на вишу стопу корупције и на-
сиља; четврто, ресурси правосуђа би били преусмерени на гоњење учинила-
ца тежих кривичних дела; пето, спречили би последице за здравље које на-
стају због лошег квалитета канабиса који се продаје на илегалном тржишту,
тј. легализацијом производње и продаје би се повећао квалитет производа
од канабиса; шесто, омогућили би избор лицима која желе интоксикацију;
седмо, легализација тржишта канабиса би олакшала контролу приступа мла-
дих људи том тржишту.469 Аутор овог мишљења признаје да би легализација
тржишта канабиса довела до значајно веће, односно можда и до драматично
веће распрострањености ове дроге, али сматра да не би била достигнута по-
пуларност канабиса из шездесетих година прошлог века.
Слично томе, поједини аутори сматрају да репресивну политику ради
сузбијања тржишта канабиса треба напустити због једноставних разлога:
1. захтева огромне трошкове; 2. није ефикасна. С обзиром да је немогуће
у потпуности елиминисати производњу канабиса, јер ће потражња увек
постојати, треба у већој мери толерисати тзв. социјалне снабдеваче који
производе канабис на некомерцијалним основама за сопствене потребе и
потребе својих пријатеља. Толерантни однос према социјалном снабдевању
подразумевао би прописивање посебног кривичног дела за овај облик про-
изводње и снабдевања или да кривично законодавство остане непромење-
но, уз препоруку надлежним правосудним органима о блажем кажњавању
социјалних снабдевача. Уколико би се легализовао овај облик производње
и снабдевања, сви капацитети надлежних државних органа би се усмери-
ли против „великих“ илегалних произвођача. Такође, на тај начин би се
смањила цена канабиса на тржишту, што би умањило мотив и профит иле-
галним произвођачима и продавцима.470
Негативна страна овог решења је немогућност контроле квалитета кана-
биса који би био узгајан у кућним условима. Због тога се као најбоља страте-
гија предлаже легализација тржишта канабиса, тј. легализација производње
469 J. P. Caulkins et al., 866.

470 M. Hough et al., A growing market The domestic cultivation of cannabis, York, 2003, 36.
– 124 –
и снабдевања, ради елиминисања криминала из ове области и знатног по-

бољшања квалитета производа од канабиса.471 Осим тога, толеранција со-
цијалног снабдевања има још један недостатак. Тужиоци и судије би у сва-
ком појединачном случају морали да одговоре на хипотетичко питање: да ли
је канабис продат по цени само ради надокнаде трошкова производње или
је продавац имао за циљ стицање профита. Другим речима, сваки ухапшени
продавац канабиса би се бранио истицањем да је социјални снабдевач. Ради
решавања овог проблема, предлаже се прописивање тзв. законских праго-
ва. Предлаже се да граница у погледу масе за социјално узгајање буде 250
грама.472 Прописивање законских прагова није сврсисходно решење, јер је
у супротности са једним од најзначајнијих начела кривичног права – прет-
поставком невиности. Не може се само на основу количине пронађене дроге
закључити да ли учинилац има намеру комерцијалне производње и продаје
или намеру некомерцијалне производње и продаје. Учинилац у систему за-
конских прагова има могућност да докаже да је реч о социјалном снабде-
вању, иако је количина пронађене дроге већа од 250 грама, али је у том слу-
чају терет доказивања на њему, што је нарушавање претпоставке невиности.
Сваки од наведених разлога има одређену тежину, али се не може при-
хватити идеја легализације комерцијалне производње и продаје канабиса.
Другачије речено, разлози у прилог легализацији тржишта канабиса се могу
оспорити. На пример, нема сумње да би буџетски приходи били повећани
легализацијом тржишта канабиса, али би са друге стране, били повећани
расходи због лечења компликација насталих у вези са употребом произво-
да од ове биљке. Такође, нико не може гарантовати да ће се легализацијом
тржишта канабиса елиминисати илегално тржиште ове дроге.
У овом раду је већ указано на важност разликовања медицинске и ре-
креативне употребе канабиса. Осим појмовног разликовања, важно је да
јавно мњење разуме да медицинска употреба канабиса не значи аутоматски
да је реч о биљци која има лековита својства, због чега њено рекреативно
коришћење треба легализовати. Ипак, нека истраживања су показала да
постоји индиректна веза између медицинске употребе канабиса и ставо-
ва јавности о рекреативном коришћењу. То значи да медицинска употре-
ба канабиса ствара погрешну слику у јавности о последицама рекреативне
употребе, што условљава већи притисак јавности усмерен ка легализацији
рекреативног коришћења канабиса. У поменутом истраживању, испитани-
471 T. Decorte, The case for small-scale domestic cannabis cultivation, International Journal of Drug
Policy, 4/2010, 275.
472 M. Hough et al., 37.
– 125 –
ци су били изложени сведочењима пацијената који су користили терапију

лековима заснованим на канабису. Након сазнања да су им лекови олакша-
ли патње узроковане тешким обољењима, испитаници су имали позитив-
није ставове о рекреативној употреби канабиса.473 Како би се избегла кон-
фузија у јавном мњењу и позитиван став јавности о рекреативној употреби
канабиса на основу медицинске употребе, потребно је у програмима пре-
венције представити не само ризике од рекреативног коришћења канабиса,
као што је то до сада био случај, већ и позитивно терапеутско дејство.474
Такође је већ наведено да је у појединим државама САД (Колорадо и Ва-
шингтон) легализована рекреативна употреба канабиса. Већина одраслих
особа које рекреативно користе канабис нема због тога озбиљне здравстве-
не проблеме. Зашто људи користе канабис? Млади користе канабис јер се
његово дејство огледа у узроковању благе еуфорије, релаксације, укључујући
и промену перцепције приликом конзумирања хране, гледања филмова,
слушања музике или полних односа.475 Међутим, интензитет дејства кана-
биса се у последњих неколико деценија променио. Данас је на тржишту за-
ступљен канабис знатно снажнијег дејства, са већим учешћем ТХЦ-а, који
је носилац психоактивног дејства.476 Разлог су иновативне методе гајења
канабиса у које спада хидропонски начин тајења (биљка се гаји у заштиће-
ном простору и нема додир са тлом).477 Количина ТХЦ-а у производима од
канабиса зависи и од начина паковања (уколико је производ у непропусном
паковању, концентрација ТХЦ-а је већа), начина припремања производа,
делова биљке који се користе итд..478 Интензитет дејства канабиса је данас
повећан у толикој мери да се изједначава са хероином или кокаином.479
У вези с тим, пријављени су и случајеви здравствених проблема, тј. од-
ложених психоактивних ефеката три часа након конзумирања (повраћање,
анксиозност итд.), који су узроковани предозирањем.480 Утврђено је да кана-
бис може узроковати паничне реакције, психотичке симптоме, умањену ког-
474 Ibid., 224.
475 W. Hall, L. Degenhardt, Adverse health effects of non-medical cannabis use, The Lancet, 374
(9698)/2009, 1383.
476 J. McLaren et. al., Cannabis potency and contamination: a review of the literature, Addiction,
103(7)/2008, 1101.
477 I. B. Adams, B. R. Martin, Cannabis: pharmacology and toxicology in animals and humans, Addic-
tion, 11/1996, 1588.
478 J. McLaren et. al., 1101.
479 United Nations Office on Drugs and Crime, World Drug Report - Analysis, New York, 1/2006, 2.
(https://www.unodc.org/pdf/WDR_2006/wdr2006_volume1.pdf).
480 R. Vandrey et al., Pharmacokinetic Profile of Oral Cannabis in Humans: Blood and Oral Fluid Dis-
position and Relation to Pharmacodynamic Outcomes, Journal of Analytical Toxicology, 41(2)/2017, 94-95.
– 126 –
нитивну способност, умањену моторичку способност и способност опажања

(самим тим и већу опасност од узроковања собраћајних незгода од стране
лица под дејством канабиса).481 Употреба канабиса повезана је са већом ве-
роватноћом настанка психијатријских поремећаја (нпр. шизофренија).482 На
крају, канабис узрокује зависност код 10 % хроничних корисника.483
Да би се смањио ризик од нежељених последица, прописано је да: про-
изводи који садрже канабис морају имати упозорење о штетним после-
дицама предозирања; на амбалажи производа мора бити истакнуто оба-
вештење о величини порције која се препоручује; органичена је количина
ТХЦ-а по порцији; производи се продају у паковањима која спречавају
кварење.484 Спорно је да ли ови прописи у довољној мери штите здравље
људи који конзумирају производе од канабиса? Истраживања су показала
да нису исте последице оралне употребе истих доза канабиса у поређењу
са инхалацијом.485 Према томе, легализација рекреативне употребе канаби-
са узрокује многобројне недоумице и опасности за здравље корисника. На
пример, опасност за јавно здравље представља и чињеница да је у великом
броју узорака канабиса потврђена контаминација, односно постојање гљи-
вица и бактерија које су штетне за здравље.486
Поједини аутори сматрају да легализација продаје и рекреативне упо-
требе канабиса може произвести негативне последице за здравље, наро-
чито младих људи.487 У вези с тим, искуство са алкохолом и дуваном го-
вори да када производ штетан за здравље заузме своје место на слобод-
ном тржишту, накнадна забрана или рестриктивно регулисање су тешко
изводљиви из различитих разлога. Премда је деценијама јасно да цигарете
садрже једињења штетна за здравље људи, није постојала политичка воља
да се забрани употреба тих једињења у производњи. На крају, произвођачи
алкохола и дувана имају посебно креиране производе, намењене млађој по-
пулацији, који су довели до повећаног конзумирања тих производа. Сходно
томе, поучени исуством са алкохолом и дуваном, у разматрању легализа-
ције тржишта канабиса и рекреативне употребе треба бити веома опрезан
и водити рачуна о заштити јавног здравља.
481 W. Hall, L. Degenhardt, 1385.
482 S. Andreasson et. al., Cannabis and schizophrenia. A longitudinal study of Swedish conscripts, The
Lancet, 330 (8574)/1987, 1484.
483 W. Hall, L. Degenhardt, 1389.
484 J. T. Borodovskya, A. J. Budney, 102.
485 R. Vandrey et al., 95.
486 A. Hazekamp, An evaluation of the quality of medicinal grade cannabis in the Netherlands, Canna-
binoids, 1/2006, 4.
487 R. L. Pacula et al., 1026.
– 127 –
Неспорно је да се одређена једињења канабиса могу користити за убла-
жавање симптома и болова код тешких болести. Са друге стране, рекреа-
тивна употреба канабиса узрокује негативне последице за здравље људи.
Спорно је да ли ће перцепција канабиса као лека повећати његову рекре-
ативну употребу. Досадашња истраживања нису доказала узрочно-после-
дичну везу између медицинске употребе канабиса и раста преваленције на
тржишту. Грађани разликују медицинску употребу канабиса (позитивни
ставови) од рекреативне употребе (негативни ставови), иако резултати не-
ких истраживања говоре да легализација медицинске употребе канабиса
утиче на промену ставова. Медицинска употреба канабиса треба да буде
рестриктивно регулисана, слично израелском моделу, који подразумева
издавање лекова на рецепт само за најтеже болести од стране овлашћених
лекара. Легализација гајења канабиса у кућним условима и продаја у дис-
панзерима нису решење проблема, јер имају за последицу већу доступност
ове дроге и стварају могућности за злоупотребе.
Легализација комерцијалне продаје и рекреативне употребе канаби-
са није прихватљива не само због негативних ефеката у односу на јавно
здравље. Последице легализације рекреативне употребе канабиса у поједи-
ним државама САД тек треба истражити. Истраживања која су до сада из-
вршена не пружају поуздане податке о овом проблему, јер не узимају у об-
зир временски фактор. Постоји опасност да ће се у годинама које предстоје
у државама које су дозволиле рекреативну употребу канабиса свест грађа-
на о овој дроги променити под утицајем законских прописа и марктинга
индустрије, што ће имати несагледиве последице. Тачно је да су и алкохол и
дуван производи који се легално употребљавају, иако имају штетне ефекте
на здравље људи. Са друге стране, искуства у вези с правним регулисањем
алкохола и дувана наводе на закључак да легализација комерцијалне про-
даје и рекреативне употребе канабиса није сврсисходно решење.488
488 Р. Рисимовић, Да ли је оправдана легализација медицинске и рекреативне употребе канабиса?,

НБП, 3/2018, 262.
– 128 –
6. НОВЕ ПСИХОАКТИВНЕ СУПСТАНЦЕ –
ПОЈАМ И КРИВИЧНОПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ
6.1. Увод
Више од сто година међународна заједница и државе настоје да превен-
тивним и репресивним мерама умање штетне последице злоупотребе опој-
них дрога. На пример, у САД је 2014. године број смрти као последица зло-
употребе дрога повећан за 23 % (47,055) у односу на 2010. годину (38,329),
489
док је у 2015. години у овој земљи од предозирања смртно страдало више
од 50,000 људи, што је повећање од 300 % у односу на почетак века.490 Пре-
ма процени УНОДЦ, у 2014. години је у свету забележено 207,400 смртних
случајева који су повезани са злоупотребом дрога.491
Почетком двадесетог века на Шангајској конференцији 1909. године
и у Конвенцијама Лиге народа из 1925. и 1931. године је указано на про-
блем традиционалних опојних дрога биљног порекла (опијума, канабиса,
кокаина) и полусинтетичких дрога (хероина).492 Најзначајнији међународ-
ни документи донети у периоду после Другог светског рата су Јединстве-
на конвенција о опојним дрогама из 1961. године са Протоколом о измени
јединствене конвенције о опојним дрогама и Конвенција о психотропним
супстанцама из 1971. године.493 Наведене конвенције су од значаја за тему
овог рада, о чему ће бити више речи у излагањима која предстоје.
489 M. Warner et al., „Drugs Most Frequently Involved in Drug Overdose Deaths: United States, 2010–
2014”, National Vital Statistics Reports, 10/2016, 3.
490 L. Baletsky, C. S. Davis, Today’s fentanyl crisis: Prohibition’s Iron Law, revisited, The International
Journal of Drug Policy, 46/2017, 156.
491 UNODC (United Nations Office of Drugs and Crimes), World Drug Reports, Vienna, 2016, 9.
492 P. I. Dargan, D. M. Wood, New Psychoactive Substances – Classification, Pharmacology and Toxicol-
ogy, Boston-Amsterdam, 2013, 3.
493 Ibid., 3.
6.2. Појам нових психоактивних супстанци

Према дефиницији из Извештаја УНОДЦ, под НПС се подразумевају
психоактивне супстанце чија производња, продаја, поседовање, употреба,
извоз или увоз нису ограничени Јединственом конвенцијом о опојним дро-
гама из 1961. године и Конвенцијом о психотропним супстанцама из 1971.
године, али које упркос томе представљају претњу за јавно здравље.494 Тер-
мин „нове” не значи да су ове супстанце први пут произведене недавно, мада
је то често случај.495 Као што је у овом раду већ речено, НПС су и оне супс-
танце које постоје чак и неколико деценија, али су у садашњости или недав-
но постале доступне или популарне.496 Многе од тих супстанци су први пут
произведене почетком 70-тих година прошлог века или чак раније, али је у
последњих неколико година њихов хемијски састав благо модификован да
би произвеле исте ефекте као традиционалне психоактивне супстанце (на
пример, исти резултат се може постићи мешањем са другим познатим суп-
станцама).497 НПС представљају легалну замену за дроге које су забрањене,
јер је њихово дејство слично дејству инкриминисаних дрога.498
Из наведене дефиниције УНОДЦ произлази да се НПС могу продавати
са ознакама које указују на то да није забрањено њихово стављање у про-
мет. Реч је о ознакама: „није за људску употребу“, „research chemical“, „legal
highs“,499 „designer drugs“, „analogues“.500 Најчешће употребљаван термин за
НПС је „legal highs”, који је креиран од стране медија за масовну комуни-
кацију, а прихваћен је у научним дебатама, чак и у земљама изван енглес-
ког говорног подручја.501 Свака од земаља има свој локални назив за НПС.
У Италији се користи термин “smart drugs”,502 док је у Пољској прихваћен
„dopalascze”.503
494 UNODC, The Challenge of New Psychoactive Substances,Vienna, 2013, 1.

495 C. Chatwin et al., New drugs, new directions? Research priorities for new psychoactive substances
and human enhancement drugs, The International Journal of Drug Policy, 1/2017, 1.
496 Ibid., 1.
497 UNODC, The Challenge of New Psychoactive Substances,Vienna, 2013, 1.
498 P. Deluca et al., Identifying emerging trends in recreational drug use; outcomes from the Psychonaut
Web Mapping Project, Progress in Neuro-Psychopharmacology & Biological Psychiatry, 39/2012, 222.
499 P. Quintana et al., 78.
500 O. Corazza et al., ‘Legal Highs’ an inappropriate term for ‘Novel Psychoactive Drugs’ in drug preven-
tion and scientific debate, The International Journal of Drug Policy, 1/2013, 82.
501 D. Schmidt, Die Entwicklung des Betaubungsmittelstrafrechts bis Mitte, NJW, 41/2011, 3013.
503 P. Jablonski, A. Malczewski, New psychoactive supstances - problem and response, Warsaw, 2014, 3.
– 130 –
Нове психоактивне супстанце – појам и кривичноправно регулисање
Према једном схватању које се може прихватити, термин „legal highs”

је неприкладан из више разлога.504 Прво, ако је нешто законито то само
по себи значи да није забрањено, тј. да употреба одређене супстанце није
забрањена. Тачно је да при појави на тржишту НПС нису инкриминиса-
не, али исто тако је тачно да постоје механизми да се њихов правни ста-
тус промени, односно да што је брже могуће буду на листи контролисаних
супстанци. Друго, придев легалан је неприкладан, јер нарочито младе људе
који често не познају прописе о дрогама може довести у заблуду у погле-
ду забрањености употребе одређених супстанци. Треће, можда се овај на-
зив од стране продаваца НПС користи да би нагласили изостанак ризика
од кривичног гоњења и тако постигли маркетиншки циљ – промовисање
супстанце. На крају, овај израз доводи у заблуду кориснике НПС у погледу
опасности за здравље, јер ствара привид супстанце која није опасна, јер је
„легална”.505 Са друге стране, истиче се да термин „highs” није прикладан јер
наглашава наводно позитивно дејство супстанце, због чега неупућени могу
закључити да штетних последица нема.
Опасност за јавно здравље коју узрокују НПС је високог интензитета, јер
је реч о супстанцама које су доступније широком кругу људи, у поређењу са
традиционалним дрогама. На пример, у Ирској су од 2005. године у веома
кратком периоду НПС биле доступне у више од 100 продавница (тзв. head
shoops or smart shops) широм земље.506 Довољно је рећи да се у последњих пет
година на европском тржишту дрога појављују две НПС у току само једне
недеље.507 Овде је потребно нагласити да је реч о тзв. „legal highs”, што значи
да су у продавницама биле доступне супстанце које нису биле обухваћене
постојећим кривичним законодавством. Једноставно речено, те супстан-
це се нису налазиле на списку контролисаних супстанци, због чега њихова
продаја није забрањена. Наравно, НПС у Ирској нису стављане у промет и
рекламиране као дрога, већ као производи који нису за људску употребу,
али су означавани именима из сленг културе која се повезује са дрогама.508
Обим продаје НПС у Србији још увек није на нивоу који постоји у Ирској

505 P. Jablonski, A. Malczewski, 4. (Рекламни слоган на сајту за продају НПС у Пољској је гласио: „Жи-
вот је сувише кратак да би употребљавали нездраве пилуле”. Очигледна је намера продавца да привуче
потенцијалне кориснике супстанце тако што ће их убедити да не постоји опасност за здравље.).
506 P. V. Kavanagh, J. D. Power, New psychoactive substances legislation in Ireland - Perspectives from
academia, Drug Testing and Analysis, 7-8/2014, 884.
507 EMCDDA and EUROPOL, EU Drug Marкets Reports – In depth Analysis, Luxembourg, 2016, 142.
508 P. V. Kavanagh, J. D. Power, 884.
– 131 –
или неким другим земљама, али тзв. смарт шопови већ постоје у Београду
на неколико локација и рекламирају своје производе путем интернета.
6.3. Кривичноправно регулисање НПС

Међународне организације и законодавци у појединим државама поку-
шавају да контролишу психоактивне супстанце, односно да забране њихов
промет. То се постиже сталним допуњавањем спискова забрањених психо-
активних супстанци. Кључни проблем је како проценити да ли нека нова
супстанца треба да се стави на списак контролисаних супстанци.509 Пре-
цизније речено, спорно је да ли забранити неку супстанцу, када је забрани-
ти и како их забранити.510
Према Конвенцији о психотропним супстанцама из 1971. године, први
механизам за контролу нових супстанци функционише на следећи начин:
ако земље потписнице конвенције и Светска здравствена организација
имају информације да је нека нова супстанца изван међународне контроле
и да се по њиховом мишљењу оправдано може захтевати да се она стави
на списак психотропских супстанци ове конвенције, обавештавају Гене-
ралног секретара УН и достављају му образложење свог става (члан 2 став
1 КПС). Конвенција садржи четири списка дрога на које се односе њене
одредбе. Према члану 2 став 2 ове конвенције, Генерални секретар ће доста-
вити обавештење и све информације земљама потписницама, СЗО (када
обавештење доставља земља потписница) и Комисији за опојне дроге. Ако
достављене информације указују на то да је реч о супстанци која је подобна
да буде на списку психотропних супстанци ове конвенције земље потпис-
нице ће испитати могућност привремене примене свих мера контроле које
су прописане овом конвенцијом (члан 2 став 3 КПС).
Уколико СЗО утврди: а) да супстанца може да произведе: стање зависнос-
ти; стимулације или депресије централног нервног система, што доводи до
халуцинација или поремећаја у моторичким функцијама или размишљању
или понашању или перцепцији или расположењу; сличне злоупотребе и сли-
чне нежељене ефекте као супстанце са списка психотропних супстанци који
је анекс ове конвенције; б) да постоји довољно доказа да је супстанца била
или ће вероватно бити злоупотребљена тако да представља проблем за јав-
но здравље и друштво, што оправдава стављање супстанце под међународну
509 M. J. Barratt et al., A critical examination of the definition of ‘psychoactive effect’ in Australian drug
legislation, The International Journal of Drug Policy, 40/2017, 17.
510 C. Coulson, J. P. Caulkins, Scheduling of newly emerging drugs: a critical review of decisions over 40
years, Addiction, 4/2012, 767.
– 132 –
контролу, СЗО ће саопштити Комисији за опојне дроге процену супстанце,

укључујући степен или вероватноћу злоупотребе, степен озбиљности про-
блема за јавно здравље и друштво и степен употребљивости супстанце у ме-
дицинској терапији, са препорукама о мерама контроле ако постоје, које би
биле сврсисходне с обзиром на њену процену (члан 2 став 4 КПС).
Комисија за опојне дроге ће узимајући у обзир препоруке СЗО чије про-
цене ће бити одлучујуће за медицинска и научна питања, а имајући у виду
економске, социјалне, правне, административне и друге факторе које може
сматрати релевантним, може додати супстанцу на списак супстанци које су
забрањене овом конвенцијом (члан 2 став 5 КПС).
Међутим, контрола дрога се врши превасходно стављањем на списак
забрањених супстанци у националним законодавствима. Једноставно ре-
чено, кривичноправна реакција на појаву НПС је њихова забрана. У вези с
тим, постоји неколико начина забране. Према првом, забрањују се поједине
супстанце које по важећим прописима до сада нису биле на списку кон-
тролисаних супстанци, ако испуњавају услове да буду сматране опојним
дрогама. Овај концепт је прихваћен у нашем законодавству. Забране које
се односе на поједине НПС могу онемогућити њихову легалну продају само
наредних неколико дана. Толико је потребно да продавци обавесте про-
извођаје НПС да је супстанца забрањена у одређеној земљи и да због тога
измене њену молекуларну структуру како би за кривично законодавство
постала „нова”, односно легална.511
НПС имају хемијску структуру која је слична али није идентична хе-
мијској структури забрањених супстанци.512 1982. године у САД су два
адвоката у подруму своје канцеларије произвели синтетичку верзију хе-
роина која није била забрањена (1-метил-пропионокси-4-фенилпиридин
(МППП)). Упркос томе што је рецепт за производњу био одговарајући,
нису успели да одрже хемијску реакцију на одговарајућој температури и
киселости. Због тога је резултат до кога су дошла „два хемичара” била вео-
ма отровна супстанца, чија употреба узрокује оштећење мозга и симптоме
сличне Паркинсоновој болести.513 Стицајем околности списак хемикалија
које су купили учиниоци је пронашао хемичар коме је било чудно да ад-
511 T. P. Stackhouse, Regulators in Wackyland: Capturing the Last of The Designer Drugs, Arizona Law
Review, 4/2013, 1110.
512 H. L. Weingarten, 1-Methyl-4-Phenyl-1,2,3,6-Tetrahydropyridine (MPTP): One Designer Drug and
Serendipity, Journal of Forensic Sciences, 2/1988, 588.
513 G. Kau, Flashback to the Federal Analog Act of 1986: mixing rules and standards in the cauldron,
University of Pennsylvania Law Review, 156/2008, 1078; C. Coulson, J. P. Caulkins, 767.
– 133 –
вокатска канцеларија купује ту врсту и количину супстанци, због чега је

случај пријавио полицији.514
Ово је добар пример на који начин се илегалне лабораторије могу откри-
ти. Ради постизања тог циља нарочито је важна сарадња државних органа у
чијој је надлежности сузбијање опојних дрога. На пример, уколико се у земљу
увозе прекурсори или машина за таблетирање то би требало да буде сигнал
службеницима царине да обавесте полицију ради провере. Такође, уколико
неко физичко или правно лице изненада повећа потрошњу воде или струје,
то је сигнал службеницима водовода и електродистрибуције да обавесте по-
лицију ради провере. На тај начин, умрежавањем свих државних органа могу
се остварити резултати у борби против дрога. Потребно је нагласити зна-
чајну улогу царине, јер уколико се прекурсори одузму на граници проблем је
решен. У супротном, уколико прекурсори уђу у земљу проблем је тек настао:
предстоје године у којима ће надлежни органи покушати да пронађу и одуз-
му забрањене супстанце у илегалним лабораторијама широм земље.
Оно што је уследило у САД после наведеног случаја је познато као прва ка-
тастрофа због дизајнерских дрога. Дизајнерске дроге су синтетичка једињења
која су осмишљена тако да имитирају ефекте контролисане супстанце (United
States v. Roberts, 363 F.3d 118, 122 (2d Cir. 2004)).515 Према постојећим пропи-
сима који су инкриминисали дроге савезна влада није била у могућности да
гони учиниоце - адвокате. Догодило се оно што се могло очекивати: отворен
је велики број илегалних лабораторија. У атмосфери панике од дизајнерских
дрога Конгрес 1986. године доноси Савезни аналогни акт чија је сврха да
спречи избегавање кажњавања мањим структурним променама на дрогама
које су забрањене Актом о контролисаним супстанцама. Према Савезном
аналогном акту ако је супстанца „суштински слична” по својој структури и
фармаколошком дејству дрогама које су забрањене Актом о контролисаним
супстанцама та супстанца је такође забрањена.516 На пример, МДМА је по
својој хемијској структури слична МДА и производи сличне фармаколошке
ефекте као МДА која је забрањена супстанца, због чега и МДМА постаје иле-
гална, сходно Савезном аналогном акту. Узгред речено, МДМА је забрањен у
САД 1985. године, због чега су истраживања о позитивним ефектима МДМА
на пострауматски стресни поремећај одложена 25 година.517
514 H. L. Weingarten, 589.

515 T. P. Stackhouse, 1108.
516 H. K. Sathappan, Slaying the Synthetic Hydra: Drafting a Controlled Substances Act that Effectively
Captures Synthetic Drugs, Ohio State Journal of Criminal Law, 2/2014, 827; G. Kau, 1079.
517 M. A. R. Kleiman, Commentary on Coulson & Caulkins (2012): Optimizing drug scheduling, Ad-
diction, 4/2012, 774.
– 134 –
Према члану 813 америчког законика (U. S. Code), односно према

поглављу 13 које регулише превенцију и контролу злоупотреба дрога, на
аналогне контролисане супстанце које су намењене за људску употребу
може бити примењен било који савезни закон који регулише контролисане
супстанце.518 Овде долазимо до у овом раду већ помињане ознаке „није за
људску употребу”, о чему ће бити више речено у излагањима која предстоје.
Из свега што је до сада речено можемо закључити да је улога Савезног
аналогног акта од непроцењивог значаја за сузбијање НПС у САД. Са друге
стране, кривично гоњење учинилаца у складу са Савезним аналогним актом
је веома компликовано, уколико се упореди са гоњењем применом Акта о
контролисаним супстанцама. У прилог томе навешћемо неколико разлога: 1)
у поступку се мора доказати да је реч о аналогној супстанци, што захтева ан-
гажовање вештака и поступак чини скупљим; 2) аналогне супстанце су иле-
галне само уколико су намењене за људску употребу. Дистрибутери НПС ће
често на својим производима назначити да „нису за људску употребу” како
би се зашитили од кривичног гоњења.519 Њихова одбрана у кривичном по-
ступку би се заснивала на томе да је корисник својом вољом конзумирао суп-
станцу, иако су они јасно изразили свој став натписом на паковању – „није
за људску употребу”. Ово су најважнији недостаци Савезног аналогног акта.
Такође, Савезном аналогном акту се може оспорити ретроактивна примена
прописа, јер оптужени не зна да ли му се ставља на терет кривично дело све
док се у судском поступку не утврди да ли је реч о аналогној супстанци.520
Доношењем Савезног аналогног акта учињен је велики напредак у суз-
бијању НПС на тржишту дрога. Међутим, то не значи да је проблем решен.
Управо супротно, упркос скоро три деценије напора у борби против НПС
рат против дизајнерских дрога је далеко од успешног завршетка. Недоста-
так аналогног приступа је неодређеност и сивише широко поље примене.521
У вези с тим, истиче се да научна заједница и пракса нису успели да одго-
воре на питање који степен сличности треба да постоји између супстанци
у смислу примене Савезног аналогног акта.522
Према једној идеји, НПС се могу забранити применом прописа који се
односе на лекове. Међутим, намена НПС није да лече већ да пружају задо-
518 H. K. Sathappan, 827.

519 Ibid., 828, 833.
520 L. A. King et al., Analogue controls: An imperfect law, UK Drug Policy Kommission, London, 2012, 4.
521 T. P. Stackhouse, 1110.
522 H. K. Sathappan, 836.
– 135 –
вољство. Европски суд правде је донео одлуку да државе не могу забранити

НПС применом прописа који регулишу промет лековима.523
У појединим европским земљама реакција законодавца на појаву НПС
манифестује се кроз генеричке забране. Генеричке забране полазе од струк-
туре молекула, која сама по себи не мора бити психоактивна, али одређене
варијације структуре могу довести до тога да супстанца буде забрањена.524
Под генеричким забраном се подразумева да законодавац унапред забрањује
групу психоактивних супстанци.525 Забрањују се врсте супстанци, односно
забрањују се све супстанце које настају од истог „молекуларног скелета”526
Произлази да концепт генеричке забране не подразумева индивидуални
приступ свакој супстанци, односно процену њене психоактивности. Због
тога генеричке забране представљају корак напред у односу на традицио-
нални приступ стављања сваке забрањене супстанце на списак и аналогни
приступ који такође подразумева утврђивање да ли је појединачна супстанца
аналогна (слична) другој која је већ забрањена. Неколико генеричких забрана
су део Акта о злоупотреби дрога из 1971. године у Великој Британији. На при-
мер, одредбама овог правног прописа забрањене су следеће групе супстанци:
анаболички стероиди, барбитурати, катинони, фентанили, петидини.527
Недостатак генеричких забрана огледа се у томе што се у правним про-
писима по правилу не помињу појединачне супстанце које су забрањене (на
пример, мефедрон или МДМА се не помињу у Акту о злоупотреби дрога),
док са друге стране, не садрже одредбе које су јасне просечном човеку који
није хемичар.528 У погледу брзине реакције Акт из 1971. године је омогућа-
вао привремену забрану супстанце у року од неколико недеља.529 Ипак, у
савременим условима појаве великог броја НПС брзина реаговања на осно-
ву Акта из 1971 је оцењена као спора.530 Детаљније разматрање предности и
недостатака генеричких забрана уследиће у делу рада који предстоји.
Бланкетна забрана НПС постала је део кривичног законодавства више
земаља у последњих неколико година: Ирска (2010), Пољска (2011), Руму-
523 P. Reuter, B. Pardo, Can new psychoactive substances be regulated effectively? An assessment of the
British Psychoactive Substances Bill, Addiction, 1/2017, 28.
524 L. A. King et al., 3.
525 C. Chatwin et al., 2.
526 P. V. Kavanagh, J. D. Power, 884.
528 Ibid., 3.
529 UNODC, Commission on Narcotic Drugs Thematic Intersessional, Psychoactive Substances Act
2016 and the NPS Intelligence System, 2016, 4.
530 P. Reuter, B. Pardo, 28.
– 136 –
нија (2012), Нови Зеланд (2013), Аустралија (2015) и Уједињено Краљевство

(2016).531 У Великој Британији је 26 маја 2016. године ступио на снагу Акт
о психоактивним супстанцама који забрањује производњу, увоз, извоз и
снабдевање свим психоактивним супстанцама, осим оних које су изузете
од примене овог закона.532 Предност овог законског решења је што на неки
начин представља коначан обрачун законодавца са НПС, јер се инкрими-
нишу све психоактивне супстанце, како оне које већ постоје, тако и оне које
ће тек бити креиране.
Бланкетне забране психоактивних супстанци нису прихваћене са одо-
бравањем у литератури. Истичу се бројни приговори који ће на овом месту
бити образложени. Поједини аутори сматрају да је сувише широко одређен
појам психоактивних супстанци у Акту из 2016. године. Истиче се да су пре-
ма Акту о злоупотреби дрога из 1971. године инкриминисане одређене суп-
станце које имају способност да изазову штетне ефекте довољне да створе
социјални проблем (члан 1 став 2). Према Акту из 2016. године, психоактив-
ним супстанцама се сматра свака супстанца која је може да произведе пси-
хоактивни ефекат код особе која га конзумира. У смислу овог Акта, психоак-
тивни ефекат постоји ако супстанца стимулише или депресира централни
нервни систем, утиче на ментално функционисање или емоционално стање
(члан 2 став 1 и 2). Према томе, не постоји „праг“ повреде или угрожавања
који супстанца треба да изазове да би се сматрала дрогом у смислу овог за-
кона. Законодавац је прихватио предлог који је садржан у извештају Коми-
сије састављене од експерата за дроге.533 Комисија је заузела становиште да
је дефиниција психоактивних супстанци у важећем законодавству сувише
компликована и да се на утврђивање штетних последица супстанци троши
драгоцено време и онемогућава брзо реаговање на НПС.
Законодавац је покушао да спречи сувише широку примену Акта из
2016. године тако што је у Прилогу 1 овог Акта прописао изузетке на које
се Акт не односи (контролисане дроге у смислу Акта о злоупотреби дро-
га из 1971. године, медицински производи, алкохол, дувански производи,
производи од кофеина, храна).534 Ипак, поједини аутори сматрају да пропи-
сивање изузетака неће спречити сувише широку примену Акта535 и да брзе
531 M. J. Barratt et al., 17.

532 A. Stevens et al., Legally flawed, scientifically problematic, potentially harmful: The UK Psychoactive
Substance Bill, The International Journal of Drug Policy, 12/2015, 1167.
533 New Psychoactive Supstances Review – Report of the expert panel, September 2014, 56.
534 Psychoactive Substances Act 2016 (c. 2) Schedule 1 — Exempted substances, 40.
– 137 –
скрининг технике којима би се утврђивао психоактивни ефекат супстанце

нису поуздане, јер само клиничке студије могу дати прецизне податке.536
Психоактивни ефекат се може предвидети на основу хемијског састава суп-
станце или на основу експеримената на животињама, али је за тачне резул-
тате потребно вршити истраживање засновано на људском искуству. Ут-
врђено је да поједине супстанце имају другачији фармаколошки ефекат на
мозак људи у односу на ефекат које је предвиђен у лабораторијским истра-
живањима.537 Према томе, утврђивање психоактивног ефекта супстанце је
дуготрајан и скуп процес. Посебан проблем представља то што се према
Акту из 2016. године психоактивни ефекат утврђује после брзих скрининг
провера, а кривично законодавство примењује ретроактивно.538
Према законодавству Аустралије, под психоактивним ефектом се под-
разумева: а) стимулација или депресија централног нервног система, што
узрокује халуцинације или значајне поремећаје или значајне промене мо-
торичких функција, размишљања, понашања, перцепције, свести или рас-
положења; или (б) изазивање стања зависности, укључујући физичку или
психолошку зависност”.539 Сходно томе, психоактивном супстанцом сматра
се „свака супстанца која када је лице конзумира има способност да изазове
психоактивни ефекат”.540 Законодавство у овој земљи прецизније одређује
појам психоактивног ефекта, јер он подразумева између осталог, „халуци-
нације“ или „значајне поремећаје или значајне промене“, односно заснива
се на штети која је произрокована за здравље. Ипак, не може се рећи да ова
дефиниција психоактивног ефекта решава проблем неодређености блан-
кетних забрана. На пример, нејасно је шта се подразумева под „значајним“
поремећајем. Интересантно је да АПС од 26. маја 2016. године не захтева
„значајан“ утицај на ментално функционисање или емоционално стање. Па-
радоксално је да се бланкетне забране односе на дроге које ће се тек појави-
ти на тржишту, јер се за дроге које ће се тек појавити не може са сигурношћу
тврдити да ће узроковати инхерентне штетне последице за здравље.541
Осим тога, у кривичном поступку ће бити веома тешко доказати да
је учинилац знао или сумњао или био дужан да зна или да сумња да је у
536 A. Stevens et al., 1168.
538 E. Wadsworth et al., The adherance to UK legislation by online shops selling new psychoactive sub-
stances, Drugs, education, prevention and policy, 2017, 3.
539 Crimes Legislation Amendment (Psychoactive Substances and Other Measures) Act 2015 (Cth), Sec-
tion 320. 1(1).
540 Crimes Legislation Amendment (Psychoactive Substances and Other Measures) Act 2015 (Cth), Sec-
tion 320. 2(1).
541 Monica J. Barratt et al., 23-24.
– 138 –
конкретном случају реч о супстанци која је психоактивна тј. о супстанци

која производи психоактивне ефекте, а то је субјективни услов постојања
кривичног дела.542 Према томе, гоњење учинилаца ће бити дуготрајно и
изазваће додатне трошкове. Такође, указује се на ефекат замене, тј. могућ-
ност да корисници после забране НПС започну коришћење неке друге кон-
тролисане дроге која узрокује штетније последице.543
Применом Акта о психоактивним супстанцама онемогућена је продаја
НПС путем интернета. Према једном истраживању, од ступања на снагу Акта
сви сајтови преко којих се вршила продаја НПС су затворени или су престали
да продају НПС или су своје домене регистровали у иностранству (обавести-
ли су своје клијенте да више неће испоручивати НПС на подручју Велике Бри-
таније).544 Са друге стране, чак и уколико Акт успешно сузбије продају НПС
путем интернета, тржиште ће се преселити у сиву зону, тј. корисници ће НПС
куповати код илегалних дилера што може додатно повећати узроковану ште-
ту (на пример, куповина дрога које су помешане са супстанцама сумњивог
квалитета, корисници ће куповати производе без амбалаже).545 Према томе,
још увек је неизвесно шта ће се догодити на тржишту НПС у Великој Бри-
танији. Да ли ће корисници једноставно престати да конзумирају НПС или
било коју другу дрогу? Да ли ће доћи до НПС на неки други начин? Да ли ће
уместо НПС користити традиционалне дроге? Време ће показати даљи развој
тржишта НПС у овој земљи и ефекте Акта из 2016. године. Чини се да се вр-
тимо у круг, јер са једне стране сувише широко постављена забрана може иза-
звати низ тешкоћа у примени и омогућити несразмерну рекцију у појединим
случајевима НПС, док прецизније одредбе значе спорију реакцију.
На Новом Зеланду је законодавац проблем НПС покушао да реши на
следећи начин: забрањена је производња и дистрибуција НПС осим уко-
лико произвођач докаже да супстанца узрокује „низак ризик” за здравље.
Другим речима, произвођач ће добити одобрење за производњу НПС уко-
лико клиничким испитивањима на људима докаже да супстанца не узро-
кује значајан ризик за јавно здравље. Међутим, законодавац није прецизно
одредио појам „ниског ризика”, због чега је примена прописа у пракси била
повезана са бројним тешкоћама.546 Утврђено је шест критеријума помоћу
којих се доказује да спорна супстанца узрокује „низак ризик“: 1. токсико-
лошки ефекти; 2. ризик за јавно здравље; 3. могућност изазивања смрти; 4.
543 Ibid., 1168.
544 E. Wadsworth et al., 3.
– 139 –
потенцијал за стварање зависности; 5. вероватноћа злоупотреба; 6. веро-

ватноћа конзумирања од стране рањивих група (нпр. малолетника).547
Утврђивање да ли једна супстанца треба да буде забрањена као НПС је
веома комплексан посао. Успешно обављање тог посла захтева време, оп-
рему и знање. Постоји могућност да у процесу доношења одлуке о забрани
буду учињене три врсте грешака: 1. забрана супстанце иако то није оправ-
дано; 2. пропуштање да се забрани супстанца која је морала бити забрање-
на; 3) сувише спора реакција при забрани супстанце која је оправдано
забрањена. При доношењу одлуке треба имати на уму следеће: супстанце
чија се забрана разматра се често употребљавају у друштвено корисне сврхе
(на пример, користе се за обављање привредне активности, за производњу
енергије итд.); полиција, тужилаштво и судови често супстанце о којима се
расправља посматрају искључиво као извор проблема; у политички процес
одлучивања су укључени морални разлози; супстанце чије се забрањивање
разматра су често извор страха за лаике.548
Према томе, не постоји једноставно решење за експанзију НПС на тр-
жишту дрога. Кључни проблем је шта треба регулисати (забранити), тј. шта
се подразумева под НПС. Из овог проблема произлазе сви други проблеми
који су повезани са правним регулисањем НПС. Индивидуалне, аналогне и
генеричке забране су се у пракси показале као недовољно ефикасно средство
у борби против НПС, пре свега због спорог реаговања. Поред тога, аналогне
и генеричке забране иако представљају напредак, нису одговор на појаву
НПС које немају никакве сличности са до сада познатим супстанцама.549
У нашој земљи постоји индивидуално реаговање на НПС које се сво-
ди на стављање нових супстанци на списак контролисаних супстанци од
стране министра надлежног за послове здравља, на предлог Комсије за пси-
хоактивне контролисане супстанце коју чине „представници министарста-
ва надлежних за: здравље, просвету, унутрашње послове, рад, социјалну
политику, одбрану, омладину и спорт, културу и информисање, правду,
пољопривреду, заштиту животне средине, ветерину, државну управу и
локалну самоуправу, финансије – управа царина, представници Безбед-
547 M. Rychert, C. Wilkins, Legal high industry business and lobbying strategies under a legal market for new
psychoactive substances (NPS, ‘legal highs’) in New Zealand, International Journal of Drug Policy, 37/2016, 91.
548 C. Coulson, J. P. Caulkins, 767.
– 140 –
носно-информативне агенције и Канцеларије за борбу против дрога, као

и истакнути стручњаци у области психоактивних контролисаних супстан-
ци” (члан 8 став 1 и члан члан 4 став 1 ЗПКС). НПС у овом тренутку не
представљају претњу за јавно здравље у нашој земљи као у појединим ев-
ропским земљама, али је само питање времена када ће заступљеност НПС
на тржишту дрога бити значајно већа. Због тога већ сада треба предузети
превентивне мере и припремити се за предузимање репресивних мера.
У појединим земљама (Холандија) је могућа привремена забрана про-
мета НПС од стране надлежног министарства, до доношења коначне од-
луке.550 Слично томе, у Пољској санитарна инспекција може забранити
продају супстанце одређено време, док се не изврше потребне провере.551
У прилог овог решења истичемо да код реакције на појаву НПС није од од-
лучујућег значаја строгост, тј. тежина прописаних кривичних санкција, већ
брзина реакције.
Идеално решење би била законска одредба која би се односила на све
НПС. Бланкетна забрана која постоји у Великој Британији од 2016. године
је пример таквог решења. Међутим, у овом раду су образложени недоста-
ци опште забране свих НПС. Таква забрана није у довољној мери одређе-
на, тј. нејасно је на које супстанце се односи. Постоји опасност примене на
супстанце које не производе штетне последице као традиционалне дроге.
Једноставно речено, бланкетна забрана представља несразмеран одговор
на појаву НПС и њена примена ће бити повезана са бројним тешкоћама.
На пример, није прихватљиво кривично гоњење за продају НПС која има
незнатни психоактивни ефекат, јер ће то изазвати велике трошкове у по-
ступку и изрицање несразмерне казне. Осим тога, општа забрана може ус-
порити научна истраживања предузета у циљу производње нових лекова.
Са друге стране, бланкетна забрана има бројне предности у односу на
све досадашње покушаје законодаваца да донесу одредбе која се односе на
НПС. Потребно је у континуитету вршити истраживања ефеката бланкет-
не забране у земљама у којима постоји и након тога модификовати прописе
који регулишу НПС, уколико је то потребно. Сматрамо да ће одређене из-
мене бити потребне, јер једноставни прописи иако су на први поглед веома
ефикасни, не представљају решење за регулисање сложених друштвених
односа. Неспорно је да су НПС комплексан феномен.
550 B. Hughes, A. R. Winstock, Controlling new drugs under marketing regulations, Addiction, 11/2012, 1895.
551 P. Jablonski, A. Malczewski, 14.
– 141 –
Због тога је у борби против НПС потребна сарадња и умрежавање свих

државних структура. У нашем примеру из 1982. године (два адвоката „хе-
мичара”) у успешно решавање случаја су били укључени: полиција, агенција
за борбу против наркотика, здравствени радници, лабораторије за клинич-
ку токсикологију, хемичари и ватрогасци. Ватрогасци су ушли у просторије
осумњичених и извршили преглед (јер су држали запаљиве супстанце), јер
полиција није имала правни основ за претресање.552 Иако свака од служби
располаже подацима који су прилагођени функцији коју врши, одређени
подаци су од значаја за све. Због тога је размена информација између кључ-
них субјеката и континуирана едукација суштински важна. Едукација није
од значаја само за успешно решавање случајева, већ и за заштиту службе-
ника који долазе у физички додир са НПС.
552 H. L. Weingarten, 595.
– 142 –
7. ГЕНЕРИЧКЕ ЗАБРАНЕ
НОВИХ ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
7.1. Увод
Већ смо нагласили да су последице и ризици злоупотребе НПС често не-
предвидиве. Разлог треба тражити у чињеници да је хемијски састав НПС
корисницима непознат. Осим тога, последице злоупотребе НПС су непо-
знате за произвођаче ових супстанци и за токсикологе, јер је реч о новим
хемијским једињењима која нису у довољној мери истражена, за разлику од
класичних дрога.553 Посредни ризици се односе на све грађане, јер до сада
коришћени тестови на дроге нису могли открити поједине НПС.554
Европски центар за праћење дрога и зависности од дрога (ЕМЦДДА)
је 2008. године утврдио да супстанца под називом „Спаис“ није искључи-
во биљног порекла, како се до тада тврдило.555 Иако је на амбалажи било
упозорење да „није за људску употребу“, изостали су подаци о хемијској
структури супстанце и токсикологији биљака од којих се производи „Спа-
ис“. Поједини корисници су изјавили да имају симптоме који су слични
симптомима које узрокује канабис, али у том тренутку није било могуће
дати одговор на питање о здравственим ризицима и последицама употребе
„Спаиса“. У децембру 2008. године је после детаљне хемијске анализе дока-
зано да „Спаис“ садржи синтетичке канабиноиде који производе дејство
високог интензитета, због чега су при употреби довољне веома мале ко-
личина (мање од 0,1 мг). Осим тога, на амбалажи производа није било по-
553 J. Amsterdam et al., „Generic legislation of new psychoactive drugs”, Journal of Psychopharmacology,
3/2013, 317.
554 V. Auwarter et al., „„Spice” and other herbal blends: harmless incense or cannabinoid designer
drugs?”, Journal of Mass Spectrometry, 5/2009, 832.
555 Ова супстанца се према извештају ЕМЦДДА, од 2006. године када се појавила на тржишту
рекламирала и нудила на продају у склада са важећим прописима.
датака о састојцима супстанце који су синтетичког порекла.556 Нарочито

забрињава чињеница да је „Спаис“ супстанца коју користе млади, јер није
било ограничења у погледу узраста корисника.557
Канабиноиди су хемијска једињења која су по правилу структурно по-
везана са психоактивним једињењем канабиса - делта 9 - титрохидрокана-
бинол (ТХЦ). Међутим, поред фитоканабиноида чије порекло се везује за
биљку канабис, постоје синтетички и ендоканабиноиди које производи
људско тело.558 Синтетички канабиноиди су хемијска једињења различи-
те структуре која производе дејство као делта 9-ТХЦ (јер активирају исте
канабиноидне рецепторе у мозгу), али им је ефекат знатно јачи.559 Развије-
ни су као фармацеутски производи намењени ублажавању болова, али су
истраживања окончана неуспехом, због немогућности да се елиминишу не-
жељени психоактивни ефекти супстанце.560
Интензитет дејства НПС је по правилу веома висок, што представља ви-
шеструки проблем за здравље људи, али и за надлежне органе који се баве
процесуирањем учинилаца кривичних дела у вези са дрогама. Ризик за
здравље је очигледан, јер и најмања грешка при дозирању супстанце може
довести до тешких последица. Са друге стране, околност да тако мала ко-
личина супстанце представља дозу која је довољна за једну употребу иде на
руку дилерима дроге из више разлога. Једноставно речено, знатно је лакше
сакрити и унети у земљу 1 кг НПС, него 100 кг неке класичне дроге. Јасно је
да се зарада дилера дроге вишеструко увећава због интензитета дејства НПС.
Основни кривичноправни проблем код НПС је чињеница да када се
нове врсте дрога нађу на списку забрањених психоактивних супстанци, по-
стоји велика вероватноћа да ће забрањена супстанца у веома кратком пе-
риоду бити замењена новом супстанцом.561 Реч је о зачараном кругу у коме
надлежни органи у релативно кратком року стављају на списак забрање-
них супстанци ону врсту дроге за коју је мониторингом установљено да
представља ризик за здравље људи. Међутим, још брже реагује нарко тр-
жиште које уместо супстанцом која је управо забрањена, започиње снаб-
девање корисника новом незабрањеном психоактивном супстанцом, која
556 EMCDDA–Europol 2008 Annual Report on the implementation of Council Decision, 2005/387/
JHA, 8.
557 V. Auwarter et al., 832.
558 Y. Sun, A. Bennett, 1-2.
559 I. Vardakou et al., „Spice drugs as a new trend: Mode of action, identification and legislation”, Toxi-
cology Letters, 3/2010, 158.
560 EMCDDA, Early-warning system. Understanding the ‘Spice’ phenomenon, 2009, 9.
561 A. R. Winstock, J. D. Ramsey, 1685.
– 144 –
Генеричке забране нових психоактивних супстанци
је по хемијској структури и ефектима слична забрањеној супстанци. Про-

извођачи незнатно измене молекуларну структуру забрањене супстанце и
тако произведу незабрањену психоактивну супстанцу. Њима је главни циљ
да избегну кривично гоњење производњом супстанци које нису на списку
забрањених. То што је велика непознаница какве последице за здравље ко-
рисника ће имати употреба тих нових супстанци, њих не забрињава. Уко-
лико уследи стављање на листу нове супстанце, на тржиште дрога долази
још једна незабрањена супстанца, опет изменом молекуларне структуре
оне која је управо забрањена.562 Поставља се питање да ли се овај зачарани
круг може прекинути.
Из напред наведеног произлази зашто је заступљеност НПС на тржишту
дрога у Европи у сталном порасту. НПС су популарне међу корисницима
дрога, јер представљају правно дозвољену алтернативу класичним дрога-
ма.563 То је разлог за употребу термина „legal highs“, јер се њиме сугерише да
је реч о дрогама чија употреба је у складу са законом. „Спаис“ је на тржишту
био скупљи од канабиса, али је ипак био популарнији, а разлог треба тра-
жити у чињеници да је продаја „Спаиса“ била легална.564 Осим тога, млади
корисници „Спаиса“ су желели да избегну репутацију особе која користи
дроге, што је такође био разлог да се одлуче за ову НПС, а не за канабис.565
Према једном мишљењу, разлог распрострањености НПС на тржишту
дрога су свесни и несвесни поступци корисника.566 Корисници дрога упо-
требљавају НПС јер: 1. незадовољни су дејством класичних дрога; 2. ра-
дознали су у вези са новим супстанцама; 3. желе да користе супстанце
које нису на листи забрањених супстанци и тако избегну инкриминацију;
4. НПС су у већој мери доступне на тржишту од класичних дрога; 5. цена
и интензитет НПС представљају предност у односу на класичне дроге.
Са друге стране, несвесно коришћење НПС је могуће уколико дилер про-
да НПС не обавестивши при томе корисника о природи супстанце која је
предмет куповине.
Као што је у овом раду већ речено, пре десетак година „Спаис“ није било
могуће открити тестовима на дроге. Такође, последице употребе су биле
непознате, због чега су два експерта извршила експеримент на себи. Десет
минута после употребе 0.3 грама супстанце „Спаис дијамант“ констатова-
562 C. Piggee, „Investigating a not-so-natural high”, Analitical Chemistry, 9/2009, 3207.
563 A. R. Winstock, J. D. Ramsey, 1685.
564 C. Piggee, 3207.
565 I. Vardakou et al., 161.
– 145 –
но је повећање пулса, промена расположења и перцепције. При психомо-

торичким тестовима нису примећене промене, али су имали утисак да је
дошло до умањења способности. Ефекте употребе супстанце су осећали
укупно шест сати, уз напомену да су и наредног дана осећали неке промене
узроковане коришћеном супстанцом.567 Правни епилог је да су синтетички
канабиноиди које садржи „Спаис“ стављени на листу забрањених психоак-
тивних супстанци 2009. године у Аустрији, Немачкој, Француској, Холан-
дији, Швајцарској, Мађарској, Пољској и низу других земаља.568
7.2. Алтернативни начини забране НПС

Реакције државних органа на појаву НПС су се годинама сводиле на по-
кушај бржег реаговања, тј. на брже стављање на листу забрањених супс-
танци, оних супстанци за које је утврђено да имају штетно психоактивно
дејство. Упркос координацији кључних субјеката у које убрајамо пре свега
министарство здравља и полицију, трку са временом по правилу добијају
дилери НПС. Брзина реаговања надлежних органа је скраћена колико је
то реално могуће, али мониторинг и процедура стављања на листу захтева
одређено време које се често мери месецима, док се НПС појављују на ули-
цама свакодневно.
Користе се четири различита начина регулисања супстанци које конзу-
мирају људи: 1. применом прописа који регулишу прехрамбене произво-
де и прописа о заштити потрошача; 2. применом прописа који регулишу
дуван, алкохол и раствараче; 3. применом прописа о лековима; 4. контро-
ла психоактивних супстанци заснована на међународним конвенцијама
и националном законодавству.569 Први приступ подразумева да се новим
супстанцама дозволи приступ тржишту, јер за прехрамбене производе по-
стоји претпоставка безбедне употребе, али државни органи могу реаговати
забраном, уколико прикупе податке који указују на штетне последице кон-
зумирања супстанце.
Према Закону о безбедности хране смисао начела предострожности је
превентивно деловање: „Када се после процене расположивих информација
утврди могућност штетног деловања на здравље, а нема довољно научних
података и информација за објективну процену ризика, могу се предузе-
567 V. Auwarter et al., 832.
568 EMCDDA, Early-warning system. Understanding the ‘Spice’ phenomenon, 2009, 19.
569 P. Reuter, B. Pardo, „New psychoactive substances: Are there any good options for regulating new
psychoactive substances?”, International Journal of Drug Policy, 40/2017, 119.
– 146 –
ти привремене мере управљања ризиком, ради обезбеђења високог нивоа

заштите здравља у Републици Србији, које се примењују до добијања нових
научних информација неопходних за објективну процену ризика.“570 Кон-
тролу квалитета и безбедености хране у нашој земљи врши Дирекција за
националне референтне лабораторије, која је део Министарства пољоприв-
реде, шумарства и водопривреде (члан 18 ЗБХ). Штетност хране по здравље
људи се утврђује на основу: 1) могућих непосредних или посредних, кратко-
рочних или дугорочних штетних утицаја те хране по здравље потрошача, као
и могућих утицаја на здравље будућих генерација; 2) могућих кумулативних
токсичних деловања; 3) посебне здравствене осетљивости специфичне ка-
тегорије потрошача када је храна намењена тој категорији потрошача (члан
26 ЗБХ). На крају, овим законом је установљен систем брзог обавештавања
и узбуњивања, који омогућава брзо реаговање у случају да се на тржишту
појаве супстанце које се продају као храна, а нису безбедне по здравље људи
(члан 38 ЗБХ). Такође, чланом 41 су прописане хитне мере које укључују
привремену забрану стављања у промет или употребе хране.
Према томе, у нашој земљи постоји законски основ и институционални
капацитет да се конзумирање НПС забрани применом прописа који регули-
шу безбедност хране. На сличан начин се ради постизања овог циља могу
користити прописи који регулишу заштиту потрошача и прописи који ре-
гулишу дуван и алкохол. Међутим, да ли су ово начини да се реши проблем
НПС? Применом наведених прописа се може сузбијати коришћење НПС,
јер држава треба свим расположивим средствима да се усмери против овог
феномена. Исто важи за примену прописа који регулишу лекове, јер про-
писи који се односе на ову врсту производа су још строжи и предвиђају
ригорозније контроле пре добијања дозволе за стављање у промет.
Са друге стране, примена наведених прописа није решење проблема, већ
само помоћно средство у сузбијању НПС. Трајно решење је инкриминисање
НПС као опојних дрога и кажњавање учинилаца у складу са чланом 246 КЗ
који прописује кривично дело неовлашћена производња и стављање у про-
мет опојних дрога. Само на тај начин ће се обезбедити кажњавање учинилаца
у складу са тежином дела које су остварили и превентивно деловати на по-
тенцијалне учиниоце да се уздрже од производње и стављања у промет НПС.
Другим речима, кривично гоњење лица која стављају у промет НПС и њихова
осуда је могућа применом прописа који регулишту храну, дуван, алкохол или
лекове, али у том случају они би били осуђени за знатно лакша кривична дела.
570 Члан 7 став 1 Закона о безбедности хране, („Сл. гласник РС“, бр. 41/2009 и 17/2019).
– 147 –
Можда је решење забрана промета НПС применом ових прописа, што би ос-
тавило довољно времена јавном тужилаштву и полицији да прикупе доказе
ради осуде учиниоца за кривично дело из члана 246 КЗ. На тај начин би били
искоришћени сви потенцијали државе у циљу сузбијања НПС. Према томе,
само координацијом и умрежавањем свих заинтересованих кључних субјека-
та можемо се супротставити ширењу НПС на тржишту дрога.
7.3. Генеричке забране НПС

Европска законодавства реагују на појаву НПС још од краја 1998. годи-
не, али након неколико оцена ефикасности прописа који регулишу ову об-
ласт, закључак је да није постигнут успех у сузбијању нових дрога.571 Овде
се може поставити питање да ли је сврсисходније да стављање на списак
забрањених психоактивних супстанци врши законодавац или надлежни
органи који су део извршне власти. Као што је у овом раду већ речено, у
нашој земљи министар здравља утврђује Списак, на предлог Комисије коју
образује Влада, а у чији састав улазе представници свих кључних субјека-
та у борби притив дрога (представници министарства здравља, просвете,
унутрашљих послова, одбране итд.). Сматрамо да се на тај начин доприно-
си ефикасности, јер би надлежност законодавца у знатној мери продужи-
ло период реаговања на појаву нових дрога. Због константног ажурирања
списка није нарушено начело законитости, јер се кривично гоне само они
учиниоци који су производили или стављали у промет дрогу која је у време
извршења кривичног дела била на списку психоактивних контролисаних
супстанци. У Холандији и Немачкој министар забрањује стављање у про-
мет и употребу одређене супстанце у периоду до 1 године, а уколико се у
том периоду после спровођења прописане процедуре не донесе одлука о
трајној забрани, престаје дејство привремене забране.572
Као што је већ речено, постоје четири система који имају за циљ забра-
ну производње и стављања у промет опојних дрога, укључујући НПС: 1.
концепт који је заснован на списку забрањених психоактивних супстанци;
2. аналогни систем, према коме је забрањена свака супстанца која: а) има
сличну хемијску структуру као већ забрањене супстанце; б) има сличан хе-
мијски ефекат као већ забрањене супстанце;573 3. генерички модел, према
571 C. Chatwin, „Assessing the „added value“ of European policy on new psychoactive substances”, In-
ternational Journal of Drug Policy, 40/2017, 111.
572 B. Hughes, A. R. Winstock, 1895.
573 B. Hughes, T. Blidaru, „Legal Responses to New Psychoactive Substances in Europe“, EMCDDA,
2009, 6-7. (Аутори наглашавају да је овде реч о сличном „хемијском ефекту“, а не „сличном фармако-
– 148 –
коме се забрањују групе супстанци које су сличне хемијске структуре као

већ забрањене дроге; 4. бланкетне забране којима се инкриминише снабде-
вање сваком опасном и штетном психоактивном супстанцом.574
Један од проблема регулисања НПС је поштовање принципа законитости
- nullum crimen nulla poena sine lege. Према овом принципу, не постоји кри-
вично дело и не може се казнити учинилац уколико пре него што је учињено
законом није било прописано као кривично дело и за које није била про-
писана казна.575 Сврха начела законитости је да између осталог, обезбеди
да грађани не буду кривично гоњени и кажњавани на основу неодређеног
закона.576 Доследна примена начела законитости је у области казненог права
од великог значаја, јер спречава арбитрерност, док са друге стране, обез-
беђује правну сигурност и једнакост грађана. Примена овог начела подразу-
мева забрану аналогије у кривичном праву.577 Спорно је да ли су аналогни и
генерички концепти забране НПС у супротности са начелом законитости?
Примена начела законитости је у нашем кривичном законодавству
обезбеђена прописивањем кривичног дела неовлашћена производња и
стављање у промет опојних дрога из члана 246 КЗ. Реч је о бланкетном
кривичном делу јер је појам опојних дрога које су обележје бића овог дела
одређен у другим прописима. Такође, примена начела законитости је обез-
беђена таксативним навођењем свих забрањених психоактивних супстан-
ци у списку који утврђује министар здравља. У међународним конвенција-
ма из 1961. и 1971. године које регулишу ову материју, индивидуално се
наводе врсте супстанци које спадају у групу забрањених. Да ли је то једини
начин да се не наруши начело законитости, посебно имајући у виду нове
околности, односно НПС и изазове који се везују за нове дроге.
Од кључног значаја је шта се подразумева под појмовима „слична хе-
мијска структура“ и „слични хемијски ефекти“. Одговор на ово питање за-
виси од начина на који се аналогни и генерички систем примењују. Уколи-
ко аналогни и генерички систем јасно утврђују супстанце чија је употреба
забрањена јер имају психоактивно дејство, начело законитости није нару-
шено. Са друге стране, уколико су наведене формулације неодређене, тј.
уколико постоји могућност широког тумачења појмова „слична хемијска
структура“ и „слични хемијски ефекти“ начело законитости је нарушено.
лошком“ или „сличном ефекту“); S. D. Brandt et al., 594.
576 Ibid., 21.
577 М. Н. Симовић, В. М. Симовић, „Појам и значење начела легалитета у кривичном праву“, Зборник ра-
дова: Јавни и приватни аспекти нужних правних реформи у БиХ: Колико далеко можемо ићи?, Тузла, 2014, 27.
– 149 –
Генерички модел је од посебног значаја јер он представља покушај државе

да буде корак испред дилера дрогом. Уместо да се неблаговремено реагује због
трајања процедуре која је прописана у циљу стављања појединих супстанци на
листу забрањених супстанци, генерички концепт подразумева забрану групе
супстанци сличне структуре. На тај начин се унапред забрањују све супстан-
це које се могу појавити у будућности, под условом да су сличне структуре
као већ забрањене дроге. Појава нових супстанци је могућа јер се у илегалним
лабораторијама супстанцама које су већ забрањене додају хемијски супститу-
ти (нпр. метил, етил, фенил). Сврха генеричке забране је да сви хемиски суп-
ститути буду укључени у дефиницију забрањене групе хемијских једињења,
као и сви хемијски аналоги (хемијска једињења која имају сличну структуру
као забрањене супстанце, али се разликују од њих у погледу појединих компо-
ненти).578 У великом броју европских земаља генеричке забране већ постоје и
усмерене су између осталог, против синтетичких канабиноида (Ирска, Велика
Британија, Аустрија, Италија, Норвешка, Кипар, Луксембург, Пољска, Белгија,
Мађарска, Бугарска, Летонија, Малта, Литванија).579 У Јапану је 2015. године
инкриминисано укупно 1437 супстанци, али су само 173 супстанце индиви-
дуално забрањене стављањем на списак контролисаних супстанци. Остале
супстанце су забрањене применом генеричког концепта.580
Генерички приступ решавања проблема је успешан у погледу једнос-
тавних једињења (нпр. азотни оксиди и никотини), јер је број њихових хе-
мијских аналога ограничен (30 до 40 аналога), али се доводи у питање код
сложених једињења која могу имати неколико стотина аналога.581Посебан
проблем је то што одређен број хемијских аналога може имати другачије
дејство од забрањене супстанце, јер је њихово дејство засновано на прин-
ципу закључавања: супстанца (кључ) има одређено дејство, само уколико
у потпуности одговара рецептору (брави).582 Произлази да неки од аналога
могу имати фармаколошки ефекат јер упркос променама у структури одго-
варају рецепторима, док други немају дејство које има забрањена супстанца.
То значи да генеричке забране могу обухватати супстанце које немају пси-
хоактивно дејство (нпр. бупропион је лек чија је сврха престанак пушења).
578 J. Amsterdam et al., 319.

579 Responding to new psychoactive substances. Briefing of the European Monitoring Centre for Drugs
and Drug Addiction , Drugs in focus, 2011, 2.
580 R. Kikura-Hanajiri, „New Designer Drugs in Japan“, Neuropathology of Drug Addictions and Sub-
stance Misuse, 2/2016, 1056.
582 Ibid., 319.
– 150 –
Према томе, недостатак генеричких забрана је што поједине супстан-

це немају увек исто дејство као слична забрањена супстанца, јер њихово
дејство не зависи само од хемијске структуре, већ и од односа са рецепто-
ром. На пример, кокаин и атропин имају сличну хемијску структуру, али
имају различито фармаколошко дејство (кокаин проузрокује снажно пси-
хоактивно дејство и као такав је на листи забрањених супстанци, док је
атропин лек који има широку употребу у медицини).583 Такође, канабидиол
(ЦБД) је фитоканабиноид који има сличну хемијску структуру као ТХЦ,
али он смањује анксиозност код пацијената, za разлику од ТХЦ-а.584
С обзиром да генеричке забране постоје већ годинама у појединим
земљама, може се поставити питање њихове ефикасности. У вези с тим,
истиче се да генеричке забране у Великој Британији нису успешно сузбиле
кривична дела у вези са НПС у 2010. години.585
Синтетички канабиноиди имају веома разноврсну хемијску структуру.
У овом раду већ поменути „Спаис“ је аналог канабиса (ТХЦ). Неки од њих
(JWH-018, JWH-250, CP-59,540, CP-47,497) имају дејство слично ТХЦ-у,
иако им је хемијска структура различита.586Сходно томе, генеричке заб-
ране не би обухватиле ове синтетичке канабиноиде, јер се односе само на
супстанце које су сличне хемијске структуре као оне које су већ забрањене.
Њих треба ставити на листу забрањених психоактивнх супстанци, незави-
сно од генеричких забрана. Осим тога, неки од канабиноида имају хемијску
структуру која је слична ТХЦ-у, али је његово дејство различито од дејства
ТХЦ-а.587 То значи да се генеричким забранама могу неоправдано инкри-
минисати одређене супстанце. Другим речима, генеричке забране нису у
потпуности ефикасан начин супротстављања НПС.
Генеричке забране могу значајно успорити и ограничити медицинска ис-
траживања која имају за циљ проналазак нових лекова. На пример, истра-
живања су показала да одређени психоделици (псилоцибин) имају значајно
позитивно дејство као лекови против депресије и анксиозности. Печурке
које садрже псилоцибин су вековима коришћене за лечење, али су клинич-
ка испитивања извршена последњих година доказала позитиван ефекат
583 Ibid., 319.

584 A. Rafael de Mello Schier et al., Cannabidiol, a Cannabis sativa constituent, as an anxiolytic drug,
Revista Brasileira de Psiquiatria, 34 (2012), 105.
587 A. Rafael de Mello Schier et al., 105; A. W. Zuardi et al., „A Critical Review of the Antipsychotic Effects
of Cannabidiol: 30 Years of a Translational Investigation”, Current Pharmaceutical Design, 18/2012, 5131.
– 151 –
овог лека.588 Слично томе, кетамин је анестетик који се користи за лечење

депресије, али је истовремено популарна и веома штетна дрога која узро-
кује когнитивна оштећења и смртоносне последице у најтежим случајевима
тровања.589 Уколико би генеричком забраном инкриминисали групу аналога
кетамина, то би без сумње имало негативне ефекте на медицинска истражи-
вања овог лека. Са друге стране, уколико би покушали да изолујемо и ин-
криминишемо само оне аналоге кетамина који су штетни, такво поступање
би захтевало време које је у борби против НПС веома дефицитаран ресурс.
Спорне су генеричке забране које би биле засноване на фармаколош-
ким ефектима одређене групе супстанци. Разлог је чињеница да хемијске
супстанце по правилу имају сложено фармаколошко дејство које подразу-
мева главни ефекат, али и споредне ефекте (еуфорија, седација, агресија,
малаксалост итд.). Посебан проблем је што поједине супстанце различи-
то делују на различите типове људи: веома импулсивне особе након узи-
мања модафинила постају мање импулсивне. Са друге стране, код особа са
ниском импулсивношћу овај стимуланс проузрокује повишену импулсив-
ност.590 Узгред речено, у овој студији је истраживан утицај модафинила на
смањење импулсивности код патолошких коцкара.
Према томе, фармаколошки ефекат се не може користити као поуздан кри-
теријум забране одређене групе супстанци. Неодређен је појам психотропског
ефекта и то не доприноси ефикасности генеричких забрана које би биле засно-
ване на њему; различите дозе супстанци проузрокују различите ефекте; како
разликовати субјективне ефекте као што су еуфорија од „опуштености“.591
У Јапану се примењује генерички концепт забране НПС. Истраживања
су показала да је применом овог модела на тржишту дрога драстично
смањен промет одређених психоактивних супстанци (нпр. нафтоилиндо-
ли – врста синтетичких канабиноида и катинони). Међутим, појавиле су
се друге супстанце са психоактивним ефектима које нису обухваћене ге-
неричком забраном (нпр. индолил и индазол).592 Према томе, искуство ове
земље потврђује оно што је у овом раду већ речено: генеричким забранама
постиже се одређен успех у борби против НПС, али оне нису у потпуности
ефикасан начин супротстављања новим дрогама.
588 R. L. Carhart-Harris et al., „Psilocybin with psychological support for treatment-resistant depression:
an open-label feasibility study”, The Lancet Psychiatry, 3/2016, 619.
590 M. Zack, C. X. Poulos, „Effects of the atypical stimulant modafinil on a brief gambling episode in
pathological gamblers with high vs. low impulsivity”, Journal of Psychopharmacology, 6/2009, 668.
592 R. Kikura-Hanajiri, 1059-1960.
– 152 –
НПС представљају озбиљну претњу здрављу и безбедности људи. Упо-
треба нових дрога је сама по себи штетна за здравље. На пример, „Спа-
ис“ доводи до оштећења коже, негативно утиче на рад срца и бубрега,
има штетне неуролошке и психијатријске ефекте (инсомнија, поспаност,
хипертоничност итд.).593 Осим тога, НПС по правилу имају капацитет да
проузрокују зависност корисника. Престанак употребе „Спаиса“ изазвао
је код пацијената бројне психофизичке поремећаје (анксиозност, мучни-
ну, грчење мишића, немир, ноћне море, тахикардију, хипертензију итд.).594
Жртве нису само лица која конзумирају дроге, јер НПС проузрокују инди-
ректну штету породицама корисника и друштву. На пример, чланови поро-
дице корисника могу бити изложени физичком и психичком насиљу које је
последица употребе нових дрога.595
Неспорно је да се правно регулисање НПС своди на њихову инкримина-
цију, иако не треба занемарити алтернативне начине регулисања овог фе-
номена, који су у овом раду размотрени. Проблем је што је на једној страни
због природе и брзине појављивања нових дрога неопходна брза реакција
надлежних државни органа, док је са друге стране, веома компликован про-
цес праћења, анализе и на крају стављања на списак контролисаних супс-
танци. Генерички модел забране појединих група психоактивних супстан-
ци је прекинуо игру мачке и миша између државних органа и дилера дро-
ге, у којој су увек предност имали дилери дроге. Генеричким забранама се
инкриминишу и оне супстанце које се још увек нису појавиле на тржишту
дрога, уколико су сличне хемијске структуре као психоактивне супстанце
које су већ на списку контролисаних супстанци.
Недостатак генеричких забрана је обим њихове примене.596 Овај кон-
цепт је успешан у погледу једноставних хемијских једињења код којих је
број аналога ограничен на неколико десетина. Међутим, велики број хе-
мијских једињења може имати неколико стотина аналога, што ефикасност
генеричких забрана доводи у питање. Осим тога, постоји могућност да због
разноврсности и бројности супстанци које имају психоактивно дејство,
генеричким забранама буду обухваћене супстанце које немају психоак-
593 L. Karila et al., „The Synthetic Cannabinoids Phenomenon”, Current Pharmaceutical Design, 22/2016, 3.
594 Ibid., 3.
595 Љ. С. Стајић, „Одговор државе на насиље у породици“, Зборник радова Правног факултета у
Новом Саду, 3/2017, Нови Сад, 659.
596 Р. Рисимовић, Генеричке забране нових психоактивних супстанци, Зборник радова Правног
факултета у Новом Саду, 4/2018, 1694.
– 153 –
тивно дејство. То може имати за последицу осуду лица због производње

или стављања у промет опојних дрога, иако је објект радње супстанца која
нема психоактивно дејство. Tешко je проценити евентуално психоактив-
но дејство супстанце која још увек не постоји или не постоји на тржишту
опојних дрога. На пример, мефедрон је 2010. године забрањен у Великој
Британији иако није било доказа о штетним последицама његове употре-
бе. Накнадно је утврђено да је мефедрон један од најмање штетних НПС
у поређену са дрогама које представљају алтернативу.597 Мефедрон је чак
позитивно утицао на јавно здравље у овој земљи, јер је у 2009. години ут-
врђена смањена смртност од кокаина. Корисници су уместо кокаина као
алтернативе конзумирали мефедрон што је умањило смртност од кокаина.
Према томе, при забрани супстанци које имају психоактивно дејство треба
бити опрезан и пре доношења одлуке узети у обзир како штетне последице
и ризике њихове употребе, тако и евентуалне користи. Опрез је потребан
не само због евентуалних користи од НПС чија се забрана разматра (нпр.
приходи од царина), већ пре свега, због чињенице да од (не)оправдане заб-
ране појединих супстанци зависи да ли ће њихови корисници и лица која
снабдевају тржиште бити кривично гоњени и кажњени.
Спорно је да ли генеричке забране нарушавају једно од основних наче-
ла кривичног права – начело законитости. Одговор на ово питање зависи
од начина на који су генеричке забране прописане у појединим земљама.
Ради заштите начела законитости појмови као што је на пример „слична
хемијска структура“ морају бити прецизно одређени. У супротном, гене-
ричким забранама ће бити омогућено широко тумачење, што ће водити
правној несигурности која је у материји кривичног права неприхватљива.
Посебан проблем је што је за прецизно прописане генеричке забране по-
требно време, које је ограничен ресурс у борби против НПС, што је у овом
раду детаљно образложено.
597 D. Nutt, Perverse effects of the precautionary principle: how banning mephedrone has unexpected
implications for pharmaceutical discovery, Therapeutic Advances in Psychopharmacology, 1/2011, 35.
– 154 –
ЛИТЕРАТУРА
[1] А. Akgul, О. K. Murat, Turkish drug policies since 2000: A triangulated analysis
of national and international dynamics, International Journal of Law, Crime and
Justice, 48/2017.
[2] А. Alschuler, The failure of sentencing guidelines: A plea for less aggregation,
University of Chicago Law Review, 3/1991.
[3] A. Bancroft, P. S. Reid, Concepts of illicit drug quality among darknet market
users: Purity, embodied experience, craft and chemical knowledge, International
Journal of Drug Policy, 35/2016.
[4] A. Rafael de Mello Schier et al., Cannabidiol, a Cannabis sativa constituent, as an
anxiolytic drug, Revista Brasileira de Psiquiatria, 34 (2012).
[5] А. Бошковић, Радње полиције у претходном кривичном поступку и њихова
доказна вредност, Београд, 2015.
[6] A. Garačić, Zakonska i sudska politika kažnjavanja županijskih sudova u Republici
Hrvatskoj za kaznena djela silovanja i zlouporabe droga, Hrvatski ljetopis za
kazneno pravo i praksu, 2/2004.
[7] A. Garačić, Ublažavanje kazne po šestoj novili Kaznenog zakonika, Hrvatski
ljetopis za kazneno pravo i praksu, 2/2006.
[8] A. J. Elliott, S. Chapman, Heroin hell their own making‘: construction of heroin
users in the Australian press 1992–97, Drug and Alcohol Review, 19/2000.
[9] A. Stevens et al., Legally flawed, scientifically problematic, potentially harmful: The
UK Psychoactive Substance Bill, The International Journal of Drug Policy, 12/2015.
[10] А. Трешњев, Збирка судских одлука из кривичноправне материје, Београд, 2013.
[11] A. Hazekamp, An evaluation of the quality of medicinal grade cannabis in the
Netherlands, Cannabinoids, 1/2006.
[12] A. W. Zuardi et al., „A Critical Review of the Antipsychotic Effects of
Cannabidiol: 30 Years of a Translational Investigation”, Current Pharmaceutical
Design, 18/2012.
[13] A. W. Zuardi, History of cannabis as a medicine: a review, Revista Brasileira de

Psiquiatria, 2/2006
[14] B. I. Bittker, Taxing Income from Unlaful Activities, Case Western Reserve Law
Review, 1/1974.
[15] Б. Петровић, Наркокриминал: кривичноправни, криминолошки, кривич-
нопроцесни и криминалистички аспекти, Сарајево, 2004.
[16] B. Hughes, T. Blidaru, „Legal Responses to New Psychoactive Substances in
Europe“, EMCDDA, 2009.
[17] B. Hughes, A. R. Winstock, Controlling new drugs under marketing regulations,
Addiction, 11/2012.
[18] B. Woodhouse, Sentencing outcomes for possession of drugs in the Magistrates’
Court of Victoria. Melbourne: Sentencing Advisory Council, Melbourne, 2009.
[19] V. Auwarter et al., „„Spice” and other herbal blends: harmless incense or
cannabinoid designer drugs?”, Journal of Mass Spectrometry, 5/2009.
[20] В. Бајовић, Одмеравање казне и споразум о признању кривичног дела, Жур-
нал за криминалистику и право–НБП, 2/2015, Београд.
[21] В. Делибашић, Заштита личности од омогућавања уживања опојних дрога,
Правни живот, 9/2012, Београд.
[22] В. Делибашић, Кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет
опојних дрога из члана 246 Кривичног законика, Бранич, 3-4/2010, Београд.
[23] В. Делибашић, Поједина спорна питања у вези са опојним дрогама у Кри-
вичном законику, Кримен, 1/2014, Београд.
[24] В. Делибашић, Сузбијање злоупотребе опојних дрога са становишта кри-
вичног права, Београд, 2014.
[25] В. Рутовић, Радња кривичног дела неовлашћена производња, држање и
стављање у промет опојних дрога, Зборник Правног факултета у Подгори-
ци, 44/2018, Подгорица.
[26] В. Турањанин, Злоупотреба опојних дрога са аспекта новог Кривичног зако-
нодавства са освртом на судску праксу, Гласник права, 2/2010, Крагујевац.
[27] V. Coopman et al., Ocfentanil overdose fatality in the recreational drug scene,
Forensic Science International, 266/2016.
[28] G. V. Bradley, Retribution: The Central Aim of Punishment, Harvard Journal of
Law and Public Policy, 1/2003.
[29] G. Kau, Flashback to the Federal Analog Act of 1986: mixing rules and standards
in the cauldron, University of Pennsylvania Law Review, 156/2008.
[30] D. A. Kahn, H. Bromberg, The Tax Provisions Denying a Deduction for Illegal
Expenses and Expenses of Illegal Businesses Should be Repealed, Florida Tax
Review, 5/2016.
– 156 –
Литература
[31] D. D. Eckhardt, Illegal Income as a Defense in Criminal Tax Prosecution,

Marquette Law Review, 4/1955.
[32] Д. Ђорђевић, Казнена политика судова – политика изрицања кривичних
санкција у Републици Србији, Билтен судске праксе, 3/2009, Београд.
[33] Д. Еркић, Злоупотребе опојних дрога, Зворник, 2012.
[34] Д. Јанковић, Одмеравање казне и индивидуализација казне у кривичном за-
конодавству, Анали Правног факултета, 2/2010, Београд.
[35] D. Kozary, Zlouporaba opojnih droga, Pravni vjesnik, 11/2001, Osjek.
[36] Д. Николић, Квалификовани облици неовлашћене производње и стављање у
промет опојне дроге, Ревија за криминологију и кривично право, 1/2011, Београд.
[37] D. Nutt, Perverse effects of the precautionary principle: how banning mephedrone
has unexpected implications for pharmaceutical discovery, Therapeutic Advances
in Psychopharmacology, 1/2011.
[38] D. Schmidt, Die Entwicklung des Betaubungsmittelstrafrechts bis Mitte, NJW,
41/2011.
[39] D. Tripalo, Kaznenopravni aspekti zlouporabe droga, Hrvatski ljetopis za kazneno
pravo i praksu, 2/2003.
[40] D. H. Gordon, The Public Policy Limitation on Deductions from Gross Income: a
Conceptual Analysis, Indiana Law Journal, 2/1968.
[41] Ђ. Ђорђевић, Нова решења о ублажавању казне у КЗ Србије, Ревија за кри-
минологију и кривично право, 3/2010, Београд.
[42] EMCDDA and EUROPOL, EU Drug Marкets Reports – In depth Analysis,
Luxembourg, 2016.
[43] E. Finestone, Eliminating the Tax on Embezzled Funds: a Call for Reform, Review
of Bankin & Financial Law, 2/2014-2015.
[44] E. Wadsworth et al., The adherance to UK legislation by online shops selling new
psychoactive substances, Drugs, education, prevention and policy, 2017.
[45] З. Кандић Поповић, Измене у општем делу КЗ РС, Ревија за криминологију
и кривично право, 3/2009, Београд.
[46] З. Стојановић, Коментар Кривичног законика, Београд, 2006.
[47] З. Стојановић, Коментар Кривичног законика, Београд, 2018.
[48] З. Стојановић, Кривично право – општи део, Београд, 2011.
[49] З. Стојановић, Кривично право – посебни део, Београд, 2013.
[50] З. Стојановић, Д. Коларић, Нова решења у Кривичном законику Републике
Србије, Безбедност, 3/2012, Беoград.
[51] З. Стојановић, Казнена политика у Србији: сукоб законодавца и судске
праксе, Зборник радова: Казнена реакција у Србији, Београд, 2012.
– 157 –
[52] З. Ћирић, Судско-психијатријски аспект менталних поремећаја насталих зло-

употребом дрога, Зборник радова Правног факултета у Нишу, 68/2014, Ниш.
[53] I. B. Adams, B. R. Martin, Cannabis: pharmacology and toxicology in animals and
humans, Addiction, 11/1996.
[54] I. Vardakou et al., „Spice drugs as a new trend: Mode of action, identification and
legislation”, Toxicology Letters, 3/2010.
[55] И. Пелисије, Г. Тилије, Дрога, Београд, 1997.
[56] И. Симић, Репресивне мере у сузбијању злоупотребе опојних дрога, Збор-
ник радова: Друштвени, правни и медицински проблеми зависности од
дрога, Београд, 1981.
[57] J. Amsterdam et al., „Generic legislation of new psychoactive drugs”, Journal of
Psychopharmacology, 3/2013.
[58] J. A. Goldstein, Taxing Legalized Marijuana: Haw Courts Shuld Treat Drug
Tax Statutes in Lihht of the Fifth Amendments Self-Incrimination Clause and
Executive Non-Enforcement of the Controlled Substances Act, Cardozo Law
Review, 2/2015.
[59] J. Aldridge, R. Askew, Delivery dilemmas: How drug cryptomarket users identify
and seek to reduce their risk of detection by law enforcement, International
[60] J. Aldridge, D. Decary-Hetu, Hidden wholesale: The drug diffusing capacity of
online drug cryptomarkets, International Journal of Drug Policy, 35/2016.
[61] J. Demant et al., Going Local on a Global Platform: A Critical Analysis of the
Transformative Potential of Cryptomarkets for Organized Illicit Drug Crime,
International Criminal Justice Review, 28(3)/2018.
[62] J. B. Libin, G. R. Haydon, Embezzled Funds as Taxable Income: A Study in Judicial
Footwork, Michigan Law Review, 3/1963.
[63] J. Van Buskirk et al., The closure of the Silk Road: what has this meant for online
drug trading?, Addiction, 104 (4)/2014.
[64] J. J. Fader, „Selling smarter, not harder”: Life course effects on drug sellers’ risk
perceptions and management, International Journal of Drug Policy, 36/2016.
[65] Ј. Киурски, Жалба јавног тужиоца и казнена политика, Зборник радова:
Казнена политика као инструмент државне политике на криминалитет,
Бања Лука, 2014.
[66] Ј. Лазаревић, Забрана ублажавања казне – да или не, Зборник радова: Нова
решења у казненом законодавству Србије и њихова практична примена, Бе-
оград, 2013.
[67] J. Martin et al., Effect of restricting the legal supply of prescription opioids on
buying through online illicit marketplaces: interrupted time series analysis,
British Medical Journal, 361/2018.
– 158 –
[68] J. McLaren et. al., Cannabis potency and contamination: a review of the literature,
Addiction, 103(7)/2008.
[69] J. Mounteney, The Internet and drug markets, Summary of results from an
EMCDDA Trendspotter study, 2014.
[70] J. P. Caulkins et. al., Design considerations for legalizing cannabis: lessons inspired
by analysis of California’s Proposition 19, Addiction, 107(5)/2012.
[71] J. T. Borodovskya, A. J. Budney, Legal cannabis laws, home cultivation, and use of
edible cannabis products: A growing relationship?, International Journal of Drug
Policy, 50/2017.
[72] J. T. Mchugh, Utilitarianism, Punishment, and Ideal Proportionality in Penal Law:
Punishment as an Intrinsic Evil, Journal of Bentham Studies, 1/2008.
[73] Ј. Fleetwood, Five kilos, penalties and practice in the international cocaine trade,
British Journal of Criminology, 2/2011.
[74] Ј. Ћирић, Дрога и право на живот, Правни живот, 9/2018, Београд.
[75] Ј. Ћирић, Ђ. Ђорђевић, Р. Сепи, Казнена политика судова у Србији, Београд, 2006.
[76] Ј. Ћирић, Неуједначеност казнене политике судова, Зборник радова: Казнена
политика као инструмент државне политике на криминалитет, Бања Лука, 2014.
[77] K. Ferraiolo, From Killer Weed to Popular Medicine: The Evolution of American
Drug Control Policy, 1937–2000, Journal of Policy History, (19)2/2007.
[78] L. A. King et al., Analogue controls: An imperfect law, UK Drug Policy
Kommission, London, 2012.
[79] L. Baletsky, C. S. Davis, Today’s fentanyl crisis: Prohibition’s Iron Law, revisited,
The International Journal of Drug Policy, 46/2017.
[80] L.G. Classen, Legality and income tax - is SARS ‘entitled to’ levy income tax on
illegal amounts ‘received by’ a taxpayer?, SA Mercantile Law Journal, 4/2007.
[81] L. Karila et al., „The Synthetic Cannabinoids Phenomenon”, Current Pharmaceutical
Design, 22/2016.
[82] L. Hondebrink et al., Monitoring new psychoactive substances (NPS) in the
Netherlands: Data from the drug market and the Poisons Information Centre,
Drug and Alcohol Dependence, 147/2015.
[83] L. W. Sherman, Police Crackdowns: Initial and Residual Deterrence, Crime and
Justice, 12/1990.
[84] Љ. Лазаревић, Југословенска криминална политика у области репресије,
Југословенска ревија за криминологију и кривично право, 1-2/1986, Београд.
[85] Љ. Лазаревић, Кривично право Југославије – посебни део, Београд, 1995.
[86] Љ. С. Стајић, „Одговор државе на насиље у породици“, Зборник радова
Правног факултета у Новом Саду, 3/2017.
[87] M. A. R. Kleiman, Commentary on Coulson & Caulkins (2012): Optimizing drug
scheduling, Addiction, 4/2012.
– 159 –
[88] М. Вуковић, Пореска утаја у полицијској и судској пракси, Београд, 2009.

[89] М. Давидовић, Неовлашћено држање опојних дрога, Гласник адвокатске ко-
море Војводине, 9/2008, Нови Сад.
[90] M. Zack, C. X. Poulos, „Effects of the atypical stimulant modafinil on a brief
gambling episode in pathological gamblers with high vs. low impulsivity”, Journal
of Psychopharmacology, 6/2009.
[91] M. J. Barratt, Silk road: ebay for drugs, Addiction, 107 (3)/2012.
[92] M. J. Barratt et al., A critical examination of the definition of ‘psychoactive effect’
in Australian drug legislation, The International Journal of Drug Policy, 40/2017.
[93] M. J. Barratt et al., ‘Use of Silk Road, the online drug marketplace, in the United
Kingdom, Australia and the United States’, Addiction, 109 (5)/2014.
[94] M. J. Barratt, J. Aldridge, Everything you always wanted to know about drug
cryptomarkets (but were afraid to ask), International Journal of Drug Policy, 35/2016.
[95] М. Јовановић, Н. Радосављевић-Стевановић, Хероин – од лека до злоупот-
ребе, Безбедност, 2/2016.
[96] M. K. Bergman, The Deep Web: Surfacing hidden value, Journal of Electronic
Publishing, 7 (1)/2001.
[97] M. Natarajan, Understanding the Structure of a Drug Trafficking Organization: A
Conversational Alanysis, Crime Prevention Studies, 11/2000.
[98] М. Н. Симовић, В. М. Симовић, „Појам и значење начела легалитета у кри-
вичном праву“, Зборник радова: Јавни и приватни аспекти нужних правних
реформи у БиХ: Колико далеко можемо ићи?, Тузла, 2014.
[99] М. Павловић, Кривична дела у вези са опојним дрогама, Зборник радова
Правног факултета Ниш, Ниш, 2012.
[100] M. Rychert, C. Wilkins, Legal high industry business and lobbying strategies
under a legal market for new psychoactive substances (NPS, ‘legal highs’) in New
Zealand, International Journal of Drug Policy, 37/2016.
[101] M. S. Moore, Placing Blame: A Theory of the Criminal Law, Oxford, 1997.
[102] M. Tzanetakis et al., The transparency paradox. Building trust, resolving disputes
and optimising logistics on conventional and online drugs markets, International
[103] M. Fankhauser, A cannabis reader: global issues and local experiences, EMCDDA,
Lisbon, 2008.
[104] M. Touw, The religious and medicinal uses of Cannabis in China, India and Tibet,
Journal of Psychoactive Drugs, 13 (1)/1981.
[105] M. Hough et al., A growing market The domestic cultivation of cannabis, York, 2003.
[106] M. C. Van Hout, T. Bingham, ‘Silk Road’, the virtual drug marketplace: A single
case study of user experiences, International Journal of Drug Policy, 24/2013.
– 160 –
[107] M. C. Van Hout, T. Bingham, ‘Silk Road’, the virtual drug marketplace: A single
case study of user experiences, International Journal of Drug Policy, 25/2014.
[108] M. Cerdá et al., Medical marijuana laws in 50 states: Investigating the relationship
between state legalization of medical marijuana and marijuana use, abuse and
dependence, Drug and Alcohol Dependence, 120(1-3)/2012.
[109] M. Wall et al., Adolescent Marijuana Use from 2002 to 2008: Higher in States
with Medical Marijuana Laws, Cause Still Unclear, Annals of Epidemiology,
21(9)/2011.
[110] M. Warner et al., „Drugs Most Frequently Involved in Drug Overdose Deaths:
United States, 2010–2014”, National Vital Statistics Reports, 10/2016.
[111] Н. Делић, Забрана (искључење) ублажавања казне у одређеним случајевима,
Кримен, 2/2010, Београд.
[112] Н. Делић, Кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опој-
них дрога (члан 246 КЗ), Зборник радова: Супротстављање организованом кри-
миналу : правни оквир, међународни стандарди и процедуре, Тара, 2013.
[113] Н. Јеремић, Место и улога пореза на доходак грађана у структури савре-
мених пореских система, Економски погледи, 1/2011, Косовска Митровица.
[114] Н. Павловић, Кривично дело неовлашћено држање опојних дрога, Билтен
Апелационог суда у Београду, 1/2010, Београд.
[115] Н. Срзентић, А. Стајић, Љ. Лазаревић, Кривично право Југославије, Бео-
град, 1995.
[116] O. Corazza et al., ‘Legal Highs’ an inappropriate term for ‘Novel Psychoactive
Drugs’ in drug prevention and scientific debate, The International Journal of Drug
Policy, 1/2013.
[117] O. Corazza et al., Phenomenon of new drugs on the Internet: the case of ketamine
derivative methoxetamine, Human Psychopharmacology, 27 (2)/2012.
[118] P. V. Kavanagh, J. D. Power, New psychoactive substances legislation in Ireland
- Perspectives from academia, Drug Testing and Analysis, 7-8/2014.
[119] P. Griffiths et al., Getting up to speed with the public health and regulatory
challenges posed by new psychoactive substances in the information age,
Addiction, 108 (10)/2013.
[120] P. G. Miller, A. L. Sønderlund A. L., Using the internet to research hidden
populations of illicit drug users: a review, Addiction, 105 (9)/2010.
[121] P. Deluca et al., Identifying emerging trends in recreational drug use; outcomes from
the Psychonaut Web Mapping Project, Progress in Neuro-Psychopharmacology &
Biological Psychiatry, 39/2012.
[122] P. I. Dargan, D. M. Wood, New Psychoactive Substances – Classification,
Pharmacology and Toxicology, Boston-Amsterdam, 2013.
– 161 –
[123] P. Jablonski, A. Malczewski, New psychoactive supstances - problem and response,

Warsaw, 2014.
[124] P. Reuter, B. Pardo, „New psychoactive substances: Are there any good options for reg-
ulating new psychoactive substances?”, International Journal of Drug Policy, 40/2017.
[125] P. Reuter, B. Pardo, Can new psychoactive substances be regulated effectively? An
assessment of the British Psychoactive Substances Bill, Addiction, 1/2017.
[126] P. Quintana et al., The hidden web and the fentanyl problem: Detection of ocfentanil
as an adulterant in heroin, International Journal of Drug Policy, 40/2017.
[127] R. Coomber, A Tale of Two Cities: Understanding Differences in Levels of Heroin/
Crack Market-Related Violence—A Two City Comparison, Criminal Justice
Review, 40(1)/2015.
[128] R. Kikura-Hanajiri, „New Designer Drugs in Japan“, Neuropathology of Drug
Addictions and Substance Misuse, 2/2016.
[129] R. L. Pacula et al., Assessing the Effects of Medical Marijuana Laws on Marijuana
Use: The Devil is in the Details, Policy Analysis and Management, 34 (1)/2015.
[130] R. L. Pacula et al., Developing Public Health Regulations for Marijuana: Lessons
From Alcohol and Tobacco, American Journal of Public Health, 104 (6)/2014.
[131] R. L. Carhart-Harris et al., „Psilocybin with psychological support for treatment-
resistant depression: an open-label feasibility study”, The Lancet Psychiatry, 3/2016.
[132] Р. Рисимовић, Генеричке забране нових психоактивних супстанци, Зборник
радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018.
[133] Р. Рисимовић, Да ли је оправдана легализација медицинске и рекреативне
употребе канабиса?, НБП, 3/2018.
[134] Р. Рисимовић, А. Бошковић, Неовлашћено стављање у промет опојних дрога
злоупотребом интернета, Безбедност, 3/2018.
[135] Р. Рисимовић, Д. Коларић, Редовно одмеравање казне, Теме - часопис за
друштвене науке, 1/2016.
[136] R. Risimović, Prohibition of mitigation of penalty – example of drug trafficking,
Archibald Reiss Days, 2/2017.
[137] R. Vandrey et al., Pharmacokinetic Profile of Oral Cannabis in Humans: Blood
and Oral Fluid Disposition and Relation to Pharmacodynamic Outcomes, Journal
of Analytical Toxicology, 41(2)/2017.
[138] S. Andreasson et. al., Cannabis and schizophrenia. A longitudinal study of Swedish
conscripts, The Lancet, 330 (8574)/1987.
[139] С. Вуковић, Превенција злоупотребе опојних дрога кроз стратегију смањи-
вања потражње за опојним дрогама, Зборник радова: Супротстављење са-
временом организованом криминалу и тероризму, Београд, 2011.
[140] С. Вуковић, Превенција криминала, Београд, 2014.
– 162 –
[141] С. Голочорбин-Кон et al., Примена канабиса у медицини и фармацији, Ме-

дицински часопис, 4/2015.
[142] S. D. Brandt et al., The new drug phenomenon, Drug Testing and Analysis, 6 (7-
8)/2014.
[143] S. R. Sznitman, N. Lewis, Examining effects of medical cannabis narratives on
beliefs, attitudes, and intentions related to recreational cannabis: A web-based
randomized experiment, Drug and Alcohol Dependence, 185/2018.
[144] S. R. Sznitman, N. Lewis, Is cannabis an illicit drug or a medicine? A quantitative
framing analysis of Israeli newspaper coverage, International Journal of Drug
Policy, 26(5)/2015.
[145] S. Taylor, Outside the outsiders: Media representations of drug use, The Journal of
Community and Criminal Justice, 55(4)/2008.
[146] С. Цоковић, Омогућавање уживања опојних дрога, Гласник адвокатске ко-
море Војводине, 3-4/2013, Нови Сад.
[147] S. Khatapoush, D. Hallfors, “Sending the Wrong Message”: Did Medical Marijuana
Legalization in California Change Attitudes about and use of Marijuana? Journal
of Drug Issues, 34(4)/2004.
[148] S. M. Wolfe, Recovery from Halper: The Pain from Additions to Tax is Not the
Sting of Punishment, Hofstra Law Review, 1/1996.
[149] T. Decorte, The case for small-scale domestic cannabis cultivation, International
[150] T. P. Stackhouse, Regulators in Wackyland: Capturing the Last of The Designer
Drugs, Arizona Law Review, 4/2013.
[151] T. Subritzky et al., Into the void: Regulating pesticide use in Colorado’s commercial
cannabis markets, International Journal of Drug Policy, 42/2017.
[152] United Nations Office on Drugs and Crime, The Challenge of New Psychoactive
Substances,Vienna, 2013.
[153] United Nations Office on Drugs and Crime, World Drug Report - Analysis, New
York, 1/2006.
[154] United Nations Office of Drugs and Crimes, World Drug Reports, Vienna, 2016.
[155] F. J. Dunne et al., Legal Highs - Not so new and still growing in popularity, British
Journal of Medical Practitioners, 8 (1)/2015.
[156] F. Bačić, Krivično pravo – opšti deo, Zagreb, 1995.
[157] H. L. Weingarten, 1-Methyl-4-Phenyl-1,2,3,6-Tetrahydropyridine (MPTP): One
Designer Drug and Serendipity, Journal of Forensic Sciences, 2/1988.
[158] H. K. Sathappan, Slaying the Synthetic Hydra: Drafting a Controlled Substances
Act that Effectively Captures Synthetic Drugs, Ohio State Journal of Criminal
Law, 2/2014.
– 163 –
[159] C. E. Hughes, N. Cowdery, A. Ritter, Deemed Supply in Australian Drug Trafficking

Laws: A Justifable Legal Provision, 27 Current Issues in Criminal Justice, 27/2015.
[160] C. Piggee, „Investigating a not-so-natural high”, Analitical Chemistry, 9/2009.
[161] C. Soussan et al., The diverse reasons for using Novel Psychoactive Substances –
A qualitative study of the users’ own perspectives, International Journal of Drug
Policy, 52/2018.
[162] C. Soussan, A. Kjellgren, The users of Novel Psychoactive Substances: Online
survey about their characteristics, attitudes and motivations, International Journal
of Drug Policy, 32/2016.
[163] C. Chatwin, „Assessing the „added value“ of European policy on new psychoactive
substances”, International Journal of Drug Policy, 40/2017.
[164] C. Chatwin et al., New drugs, new directions? Research priorities for new
psychoactive substances and human enhancement drugs, The International
[165] C. Coulson, J. P. Caulkins, Scheduling of newly emerging drugs: a critical review
of decisions over 40 years, Addiction, 4/2012.
[166] C. Walsh, On the threshold: How relevant should quantity be in determining
intent to supply?, International Journal of Drug Policy, 19/2008.
[167] W. Hall, L. Degenhardt, Adverse health effects of non-medical cannabis use, The
Lancet, 374 (9698)/2009.
[168] W. Kaufman, Honor and Revenge: A Theory of Punishment, Lowell, 2013.
[169] Y. Sun, A. Bennett, „Cannabinoids: A New Group of Agonists of PPARs”, PPAR
Research, 2007.
– 164 –
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
343.575(497.11)(0.034.2)
РИСИМОВИЋ, Радосав, 1972-

нових психоактивних супстанци [Електронски извор] /
Радосав Рисимовић. - Београд : Институт за криминолошка и
социолошка истраживања, 2019 (Београд : Р. Рисимовић). - 1
електронски оптички диск (CD-ROM) ; 12 cm
Тираж 10. - Напомене и библиографске референце уз текст. -

Библиографија.
ISBN 978-86-80756-21-9
а) Дроге -- Злоупотреба -- Кривичноправни аспект -- Србија

COBISS.SR-ID 277425420

Krivicnopravni Aspekt DROGE 231112 140133

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Krivicnopravni Aspekt DROGE 231112 140133

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Кривичноправни аспект злоупотребе опојних дрога и

нових психоактивних супстанци

ИНСТИТУТ ЗА КРИМИНОЛОШКА И СОЦИОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

© 2019 Институт за криминолошка и социолошка истраживања

3. ОДУЗИМАЊЕ ИЛИ ОПОРЕЗИВАЊЕ НЕЗАКОНИТО СТЕЧЕНИХ

1 NARCO-MAP; HOME/2015/ISFP/AG/TDFX/8742; Improving knowledge on NPS and

дејством опојних дрога у јавном саобраћају доводи до тешких последица

зимати. Једноставно речено, потребно је превентивно деловати користећи

до новца за куповину дроге за сопствене потребе.9 У узорку који смо раз-

9 Д. Николић, Квалификовани облици неовлашћене производње и стављање у промет опојне

1.1.1. Производња опојних дрога

бити природног, синтетичког или природно-синтетичког порекла.18 Сход-

18 В. Делибашић, Кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из

Према томе, производња и узгајање опојних дрога нису истоветни појмо-

23 В. Рутовић, 181; D. Kozary, 109.

минимум казне затвора за основни облик овог кривчног дела и укинути

1.1.2. Прерада опојних дрога

24 Пресуда Врховног касационог суда, Кзз. 763/2017.

прилагођава својим потребама.“27 Реч је о сличним појмовима, због чега

27 Б. Петровић, Наркокриминал: кривичноправни, криминолошки, кривичнопроцесни и

се морфин прерађује у хероин).33 Сврха прераде дроге може бити и промена

одмеравања казне као олакшавајућу околност.37 Међутим, то нас поново

1.1.3. Продаја опојних дрога

37 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 21/14.

куповине дроге и тако доћи до износа прибављене имовинске користи.

47 Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 1127/2015.

Чињеница да је опојна дрога продата може се у свакој појединачној кри-

дела.“55 Шта се подразумева под формулацијама „дужим периодом“ и „јед-

55 Пресуда Врховног касационог суда, Кзз. 376/2014.

Код купопродаје опојне дроге и радња купца може представљати кри-

1.1.4. Нуђење на продају опојних дрога

позвао путем телефона друго лице и понудио му продају 39 грама опојне

1.1.5. Куповина, држање или преношење опојних дрога ради продаје

73 Пресуда Врховног касационог суда, Кзз. 791/2016.

стојања кривичног дела, јер за постојање свршеног дела није од одлучујућег

77 З. Стојановић, 198; D.Tripalo, 570.

и да неовлашћено држи опојну дрогу кокаин у намери да је даље продаје, а

80 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 2/13.

добио за преношење дроге, да ли је раније осуђиван за кривична дела у вези

Кривичноправна литература познаје две врсте држања опојних дрога:

1.1.6. Посредовање у продаји или куповини опојних дрога

је извршена размена новца и опојне дроге, а затим је најлон кесу у којој се

1.1.7. Неовлашћено стављање у промет опојних дрога на други начин

96 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 1/13.

Стављање у промет опојних дрога на други начин подразумева било

Уколико је учинилац истом лицу бесплатно давао опојну дрогу, а на-

1.1.8. Намера као субјективно обележје бића кривичног дела

1.1.8.1. Начин паковања

је у овом раду већ речено, могуће је да учинилац држи дрогу у паковањима

1.1.8.2. Количина опојне дроге

123 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 53/2012.

127 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 17/2015.

чак да је намењена продаји. У једном случају је суд утврдио да је количина

1.1.8.3. Место држања опојне дроге

скривеном месту указала на то да је учинилац држао дрогу ради сопстве-

143 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 27/14.

1.1.8.4. Врста опојне дроге

1.1.8.5. Период држања опојне дроге

1.1.8.6. Код учиниоца је пронађена сума новца која је несразмерна

посредно повезани са стављањем у промет опојних дрога (позајмица, рад

1.1.8.7. Дигиталне ваге за прецизно мерење

155 Пресуда Вишег суда у Чачку, К. 45/2013.

опојне дроге.158 Само на основу ових околности се не може закључити да је

1.1.8.8. Зависност од опојних дрога