Ujedinjene nacije

Prof. dr Ivana Krsti

Drutvo naroda

Prva organizacija univerzalnog karaktera

Osnovana nakon I sv. rata, na mirovnoj

konferenciji u Versaju 1919. godine

Osnovana na inicijativu SAD (Vudro

Vilson)

Sedite u enevi (Palata naroda)

Ciljevi DN

1. RAZORUANJE

2. SPREAVANJE RATA
USPOSTAVLJANJEM KOLEKTIVNE
BEZBEDNOSTI

3. REAVANJE SUKOBA DIPLOMATSKIM

PUTEM

4. POBOLJANJE OPTEG BLAGOSTANJA

DN/UN

Pakt DN nastao posle I sv. rata osnovna

obeleja UN razvijana tokom borbi
Pakt DN je deo Pariskog mirovnog
sporazuma sa Nemakom Povelja UN je
poseban meunarodni dokument
Pakt napravljen iza zatvorenih vrata,
mali broj drava uestvovao u
sastavljanju teksta Povelja je zajedniki
napor 50 drava

1. Savet problemi koji utiu na svetski

mir; jednoglasnost , 4 stalne i 4 izabrane
lanice (Skuptina na 3 godine)
stalne: Francuska, Italija, Japan, UK i
kasnije Kina i Vajmarska republika
(Nemaki rajh)
2. Skuptina sve lanice
3. Sekretarijat na elu sa Generalnim
sekretarom

eril i Ruzvelt -Atlanska

povelja, 14.08.1941.

osnovne smernice posleratne politike:

1. nee se vriti nikakve teritorijalne promene
koje ne bi odgovarale slobodno izraenoj volji
naroda
2. svi narodi imaju pravo da izaberu oblik
vladavine prema svom nahoenju
3. sve drave imaju podjednak pristup trgovini
i sirovinama sveta
4. svi narodi sveta, nuno se moraju odrei
upotrebe sile.
...neki zajedniki principi obe zemlje za bolju
budunost sveta: potreba da se osigura mir,
naputanje od strane svih naroda upotrebe
sile, razoruanje agresora i ustanovljavanje
irokog i stalnog sistema opte bezbednosti...

Osnivanje

Kada su SAD ule u rat, Atlanska povelja

ukljuena je u Deklaraciju UN-a koja je
formalno potpisana u Vaingtonu, 1. januara
1942.
Vlade SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, SSSR-a i
Kine u Deklaraciji 1943. podvukle su potrebu
stvaranja jedne meunarodne organizacije radi
ouvanja mira i bezbednosti.
Prvi nacrt Povelje sainjen je u Dambarton
Oksu 1944.
Sastanak na Jalti (Ruzvelt, eril i Staljin),
februar 1945. otklonjene su nesuglasice
velikih sila u pogledu glasanja i prava veta
stalnih lanica Saveta bezbednosti.

Deklaracija UN 1.1.1942.

Ukljuivanjem SAD u rat

iroke dimenzije sukoba

Ovom deklaracijom savez zemalja

antihitlerovske koalicije dobio je ime
Ujedinjene nacije tvorac imena Ruzvelt
kako bi izrazio jedinstvo potpisnica
deklaracije.
Potpisalo je 26 drava, a dodatno jo 21.
Preambula:

Poziva na opredeljenost na zajedniki program

ciljeva i principa i izriito zagovara potrebu
unapreenja potovanja ljudskih prava na
meunarodnim osnovama

Deklaracija iz Moskve
30.10.1943.

Puno ime: Dekleracija etiri naroda o optoj

bezbednosti (UK, SAD, SSSR, Kina)

poziv na stvaranje opte meunarodne

organizacije zasnovane na principu suverene
jednakosti miroljubivih drava, koja e biti
otvorena za sve narode, male ili velike, kako
bi se ouvao meunarodni mir i bezbednost

zapravo poziv za osnivanje nove svetske

organizacije koja bi zamenila DN

Razrada ideje svetske

organizacije

Planovi za njeno formiranje ili su kroz

nekoliko faza i konferencija:

Teheran (1943)
Dambarton Ouks (1944)

Prvi sastanak sazvan posebno zbog osnivanja MO

Uesnici na poetku potpuno razliitih pogleda i
predloga ali i prvi obrisi dananje UN

GS najdemokratskiji organ svaka lanica po jedan glas

SB primarna odgovornost za mir i pravo veta velikih sila
Problem: predlog SSSR da se pravo veta ne moe koristiti
kada je velika sila strana u sporu UK i SAD protiv

Konferencija na Jalti 1945.

godina

eril, Ruzvelt i Staljin

Dogovor o glasanju u SB - Jaltska
formula

Svaki lan ima jedan glas

Procedura 9 pozitivnih glasova
Meritum 9 pozitivnih, s tim to nijedna stalna
lanica ne sme biti protiv
Strana u sporu, koja je lanica SB mora se
uzdrati od glasanja

Ali moe koristiti veto ako se takvom odlukom

predviaju sankcije protiv nje!

Usvajanje Povelje

Poslednje zasedanje Drutva naroda od 8. do

18. aprila 1946. godine u enevi kada je doneta
odluka da se sva imovina, zgrade, novani
fondovi, biblioteke prenesu na UN.
Konferencija je zapoela 25. aprila u San
Francisku i trajala je do 26. juna 1945, kada je
potpisana Povelja UN. Na konferenciji je
uestvovalo ukupno 50 drava, meu kojima i
SFRJ.
Povelja je stupila na snagu 24. oktobra 1945.
godine.
Sedite organizacije Njujork

Konferencija u San Francisku

26.6.1945.

Konferencija ujedinjenih nacija o

meunarodnoj organizaciji
Kina, SSSR, UK, SAD sponzori
konferencije + 46 drugih zemalja
Usvojena Povelja UN

stupila na snagu posle poloenih

ratifikacionih instrumenata svih stalnih
lanica SB i veine ostalih

Mi, Narodi Ujedinjenih nacija,

Reeni da spasemo budua pokoljenja od uasa
rata, koji je dvaput u toku naeg ivota naneo
oveanstvu neopisive patnje, i
Da ponovo potvrdimo veru u osnovna prava
oveka, u dostvojanstvo i vrednost ljudske linosti,
u ravnopravnost ljudi i ena i nacija velikih i malih i
Da obezbedimo uslove pod kojima e moi da se
ouvaju pravda i potovanje obaveza koje proistiu
iz ugovora i drugih izvora meunarodnog prava,
kao i
Da radimo na socijalnom napretku i poboljanju
uslova u veoj slobodi

i u tom cilju
da budemo trpeljivi i da zajedno ivimo u miru jedni s
drugima kao dobri susedi, i
da ujedinimo svoje snage radi odranja
meunarodnog mira i bezbednosti, i
da obezbedimo, prihvatanjem naela i
ustanovljenjem metoda, da se oruana sila ne
upotrebljava izuzev u optem interesu, i da koristimo
meunarodni mehanizam u svrhu unapreenja
ekonomskog i socijalnog napretka svih naroda,
odluili smo da udruimo svoje napore
radi ostvarenja ovih ciljeva

Ciljevi UN-a

l. 1 Povelje UN ouvanje svetskog mira:

1. preduzimanje delotvornih kolektivnih mera da bi

se spreile i otklonile pretnje miru ili povrede mira
2. reavanje mirnim putem meunarodnih sporova
i situacija koje mogu da vode povredi mira
3. razvijanje prijateljskih odnosa meu dravama
na osnovu naela jednakih prava i
samoopredeljenja
4. meunarodna saradnja u reavanju
meunarodnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i
humanitarnih problema
5. unapreenje ljudskih prava

Kolektivna bezbednost

Naela UN (lan 2. Povelje)

Suverena jednakost drava

Savesno ispunjavanje preuzetih obaveza

Reavanje meunarodnih sporova mirnim sredstvima

Uzdravanje od pretnje sile ili upotrebe sile protiv

politike nezavisnosit i teritorijalnog integriteta drava

Pomo kod preventivnih ili prinudnih akcija

UN nastoji da po ovim naelima postupaju i nelanice

Iskljuiva nadlenost drava zabrana meanja UN u

unutranje stvari

Pravna priroda Povelje

Povelja je po prirodi viestrani ugovor

U pitanju je ugovor vieg tipa koji po l. 103.
Povelje hijerarhijski stoji iznad ostalih ugovora u
sluaju sukoba izmeu obaveza lanova UN na
osnovu Povelje, i njihovih obaveza na osnovu bilo
kog meunarodnog sporazuma, prevagu e imati
njihove obaveze iz Povelje.
Osnovni metod rada pregovaranje, sporazumi i
saradnja meu dravama, jer organizacija
predstavlja centar za usklaivanje akcija razliitih
naroda radi ostvarenja zajednikih ciljeva.
Kada je u pitanju obezbeenje mira - lanice su
obavezane odlukom UN i bez izriitog pristanka.

lanstvo
Samo drave mogu biti lanice UN- danas
193 drave (Srbija od 1.11.2000.poslednje 4 lanice vajcarska i Istoni
Timor (2002), Crna Gora (2006), Juni
Sudan (2011)
lanstvo nije automatsko i zasnovano je
na dobrovoljnosti.
Status lanova:
1. lanovi osnivai
2. naknadno primljene lanice

Uslovi za prijem

1. da je drava miroljubiva

2. da drava prihvata obaveze iz

Povelje

3. da je sposobna i voljna da te
obaveze ispuni

Procedura prijema

Drava alje kandidaturu Generalnom

sekretaru.

O prijemu odluuje Generalna

skuptina (2/3 veina prisutnih
lanova) na preporuku Saveta
bezbednosti (9 glasova + sve stalne
lanice).

Nelanice

Drave nelanice imaju status

posmatraa i mogu odravati svoje
stalne posmatrake misije pri seditu
organizacije nemaju pravo glasa, ni
pravo podnoenja predloga.

Danas: Sveta stolica i Palestina.

Organizaciona struktura, l. 7
Povelje UN

Generalna skuptina
Jedini plenarni organ u kojem su
zastupljene sve drave lanice, na bazi
pune ravnopravnosti
Svaka drava ima samo jedan glas (5
lanova delegacije i zamenika +
strunjaci).
Pomoni organi su komiteti iji je
zadatak da proue pitanja koja im uputi
Generalna skuptina i pripreme
eventualne preporuke i rezolucije.
Rad u plenumu i komitetima

Glavni komiteti GS

I Komitet politiki (razoruanje i za

pitanja meunarodne bezbednosti)
II komitet ekonomski i finansijski
III komitet socijalna, humanitarna i
kulturna pitanja
IV komitet specijalni politiki i komitet
za dekolonizaciju
V komitet administrativni i budetski
VI komitet - pravni

Komitet za investicije
Komitet za penzije
Komitet za nagrade
Komitet za doprinose
Komitet za program i koordinaciju
Komitet za konferencije
Komitet za informacije
Komitet za odnose sa dravom domainom
Komitet za vrenje neotuivih prava palestinskog
naroda
Komitet za miroljubivu upotrebu kosmosa
Nauni komitet za efekte atomske radijacije

Komisija
Komisija
slubu
Komisija
Komisija
trgovine
Komisija
Komisija

za razoruanje
za meunarodnu civilnu
za meunarodno pravo
za pravo meunarodne
(UNCITRAL)
za mirenje (za Palestinu)
za izgradnju mira

Pomoni organ GS osnovan 2006. godine

umesto Komisije za ljudska prava (pomoni
organ EKOSOK-a)
47 lanova mandat traje 3 godine
Meuvladino, a ne ekspertsko telo
Uslov za izbor drave: doprinos unapreenju i
zatiti ljudskih prava
Suspenzija lanstva: ako drava izvri
ozbiljne i sistematske povrede ljudskih prava
(Libija 2011.)

Generalna skuptina

Redovna godinja zasedanja trei

utorak u septembru svake godine.

Vanredna zasedanja kada to zahteva

Savet bezbednosti ili veina lanova
Generalne skuptine

Nadlenost

Najiri krug poslova moe razmatrati svako

pitanje koje ulazi u okvir Povelje UN ili se tie
ovlaenja organa UN.
Ograniena dvostruko:
1. Dok SB raspravlja o nekom sporu unutar
svoje nadlenosti, GS ne moe da ini nikakve
preporuke osim ukoliko to SB izriito ne zatrai.
2. I kada diskutuje o pitanjima mira i
bezbednosti, GS moe da donosi samo
preporuke
Moe i sama da skrene panju SB na neko
pitanje i da preporuuje konkretne mere za
njihovo reavanje

Nadlenost
1. odluuje o budetu organizacije
2. odluuje o prijemu novih lanova, njihovoj
suspenziji i iskljuenju na preporuku SB
3. bira nestalne lanice SB
4. Bira lanice EKOSOK-a
5. prima i razmatra izvetaje drugih organa
6. bira Generalnog sekretara na preporuku SB
7. bira sudije MSP
8. odobrava nacrte i ugovore EKOSOK-a

Ove odluke su obavezne i donose se 2/3

veinom.

Glasanje

Ostale odluke donose se u formi preporuka

i nisu obavezne, osim ukoliko nisu donete
jednoglasno, jer tada mogu reflektovati
obiajno pravo.

Naelo jednakosti drava jedan glas svaka

lanica

Sistem veinskog glasanja

Obina veina prisutnih i glasalih

Dvotreinska veina prisutnih i glasalih za vana
pitanja:

Odranje meunarodnog mira, izbor nestalnih lanova SB,

lanova EKOSOK, prijem, suspenzija...

Rezolucija Ujedinjeni za
mir

Kada odluuje o pitanjima koja naruavaju mir i

prijateljske odnose, preporuke nisu obavezne.
Rezolucija 377 (V) doneta je za vreme Korejske
krize. Ako SB, zbog nedostatka jednoglasnosti
svojih lanova nije u stanju da vri svoju primarnu
odgovornost u oblasti ouvanja mira i bezbednosti,
GS e odmah ( u roku od 24 sata) razmotriti stvar i
doneti odgovarajuu preporuku lanovima, za
preduzimanje kolektivnih mera, ukljuujui u
sluaju krenja mira ili akata agresije, upotrebu
oruanih sila.
Ovlaenje upotrebljeno prvi put 1956. povodom
trojne agresije na Egipat od strane Velike Britanije,
Francuske i Izraela.

Savet bezbednosti
Sastav:
1. l. 23 1945. 11 lanova, 5 stalnih i 6
nestalnih
Stalne lanice su: Kina, Francuska, Rusija,
Velika Britanija, SAD
Nestalne lanice bira GS na period od 2 godine
Kriterijum:
A. Doprinos odranju mira i bezbednosti
B. Naelo geografske raspodele (Dentlmenski
sporazum London 1946.)

Nestalne lanice SB

2. Rezolucija GS 1963. umesto 6,

poveava se broj nestalnih lanica na
10, ukupno 15 lanova:

5 lanova iz Azije i Afrike

2 lana iz Latinske Amerike
2 lana iz Zapadne Evrope i ostalih
regiona
1 lan iz Istone Evrope

1. G 4 grupa Japan, Nemaka, Indija i

Brazil

2. grupa Ujedinjeni za konsenzus

Italija, Meksiko, Egipat i Pakistan

3. regionalno lanstvo - EU

Angola (2016)
ad (2015)
ile (2015)
Jordan (2015)
Litvanija (2015)
Malezija (2016)
Novi Zeland (2016)
Nigerija (2015)
panija (2016)
Venecuela (2016)

Savet bezbednosti

Neprekidno zaseda potreba za stalnim

misijama

Drava koja nije lanica SB moe

uestvovati, ali nema pravo glasa - ako se
pitanja na dnevnom redu posebno tiu te
drave

Drava koja nije lanica UN moe

uestvovati, ako je strana u sporu

Nadlenost

Primarna odgovornost za odranje mira i

bezbednosti

Svaka stalna lanica ima pravo da uloi

veto na odluke o sutinskim pitanjima, a
ta odluka se usvaja ako se ona samo
uzdri od glasanja (ona se ne moe
suspendovati niti iskljuiti iz lanstva, niti
se protiv nje mogu doneti prinudne mere).

Pomoni organi SB

Komitet vojnog taba prua savete i

ukazuje pomo SB o svim pitanjima koja se
tiu vojnih potreba- ine ga naelnici
generaltaba stalnih lanova SB ili njihovi
zamenici
l. 29 Povelje SB moe formirati i druge
pomone organe:
Komitet za prijem novih lanova
Komitet strunjaka za pitanja postupka
Komisija za atomsku energiju i za klasino
naoruanje
Komitet protiv terorizma

Nadlenost SB

1. odranje mira i bezbednosti u svetu

A. Ispituje svaki spor ili situaciju koja moe
da ugrozi meunarodni mir i bezbednost
B. Preduzima preventivne ili prinudne mere
u sluaju UGROAVANJA MIRA, NARUENJA
MIRA ILI AKATA AGRESIJE, da bi se sauvao
ili uspostavio mir i bezbednost

2. izborne funkcije

Glasanje u SB

lan 27 Povelje Jaltska formula

Svaki lan ima jedan glas

Procedura 9 pozitivnih glasova
Meritum 9 pozitivnih, s tim to protiv
ne sme biti niti jedna stalna lanica
Uzdranost stalne lanice ne spreava
donoenje odluke

Preventivne mere glava VI

Povelje

l. 33 Povelje - stranke u sporu ije trajanje moe da

ugrozi odranje meunarodnog mira i bezbednosti mogu
potraiti reenje po sopstvenom izboru

Kada strane ne ree spor, iznee ga pred SB koji tada

ispituje situaciju i donosi preporuke. Stranke nisu
obavezne da prihvate i izvre te preporuke.

l- 35 Povelje - svaki lan UN moe da skrene panju

SB na neki spor, kao i GS, Generalni sekretar pa i drava
nelanica pod uslovom da prihvati obavezu mirnog
reenja spora

Drave koje ne ree spor, obavezne su da ga iznesu pred

SB.

Prinudne mere glava VII

Povelje

Mogu se primeniti i na lanice i na drave nelanice.

1.Politike mere prekid diplomatskih odnosa, suspenzija
lanskih prava, iskljuenje iz lanstva, nepriznavanje stanja
stvorenog nezakonitom upotrebom sile
2. Ekonomsko-finansijske mere potpuno ili delimino
blokiranje finansijskih fondova, prekid trgovakih odnosa,
eleznikog, pomorskog ili vazdunog saobraaja
3. Vojne mere l. 42 preduzimanje svake mere
vazduhoplovnim, pomorskim ili suvozemnim
snagama, koja je nuna radi odranja ili
uspostavljanja meunarodnog mira i bezbednosti
Meunarodne vojne snage vojne snage pojedinih lanova
UN sa kojima SB zakljuuje sporazume (vojni kontigenti koji
poivaju na dobrovoljnoj osnovi). Prvi put formirani 1950.
povodom napada Severne na Junu Koreju.

Inidija i Pakistan od 1949.

Kipar od 1964.
Liban od 1978.
Zapadna Sahara od 1991.
Kosovo od 1999.
Liberija od 1993.
Obala Slonovae i Haiti od 2004.
Darfur od 2007.
Demokratska Republika Kongo od 2010.
Juni Sudan i oblast Abei od 2011.

EKOSOK

Nadlenost:

1. poboljanje ivotnih uslova

2. reavanje privrednih, drutvenih,
zdravstvenih i slinih problema i saradnja na
polju kulture
3. sveopte potovanje ljudskih prava

Deluje pod rukovodstvom GS

Sarauje sa specijalizovanim agencijama i

NVO.

EKOSOK

Ima 54 lana bira GS na 3 godine (do

1965. bilo je 18, a do 1971. 27 lanova)
Velike sile se redovno biraju

Izuzetak pretposlednji izbor kada SAD nisu

prole

Odluke se donose prostom veinom

prisutnih i onih koji glasaju
Sastaje se najmanje dva puta godinje
Formira pomone organe komisije:

Funkcionalne komisije iz njene nadlenosti

Regionalne ekonomske komisije

Komisija o prevenciji zloina o krivinoj

pravdi
Komisija o narkoticima
Komisija o populaciji i razvoju
Komisija o nauci i tehnologiji za razvoj
Komisija o socijalnom razvoju
Komisija o statusu ena
Komisija o odrivom razvoju
Statistika komisija
UN forum o umama

Ekonomska komisija za Afriku (ECA)

Ekonomska komisija za Evropu (ECE)
Ekonomska komisija za Latinsku
Ameriku i Karibe (ECLAC)
Ekonomska i socijalna komisija za
Aziju i Pacifik (ESCAP)
Ekonomska i socijalna komisija za
Zapadnu Aziju (ESCWA)

Nadlenosti EKOSOK-a

Izvetaji i preporuke po ekonomskim,

drutvenim, kulturnim, vaspitnim,
zdravstvenim i dr. pitanjima
Preporuke koje se odnose na zatitu ljudskih
prava
Priprema nacrte konvencija za GS
Saziva meunarodne konferencije
Zakljuuje sporazume i odredjuje uslove
saradnje UN i specijalizovanih agencija
Daje obavetenja SB

Sekretarijat - GS

Na elu se nalazi Generalni sekretar, glavni

administrativni slubenik Organizacije,iji
mandat traje 5 godina.

Administrativne funkcije - rukovodi radom

Sekretarijata, priprema budet, prikuplja finansijske
doprinose, uestvuje na sastancima GS, SB,
EKOSOK, i obavlja zadatak koji mu ovi organi
povere, sainjava dnevni red GS i EKOSOK, moe
da predlae pitanja koja su zrela za raspravljanje,
podnosi GS godinji izvetaj o radu, obavetava GS
o pitanjima o kojima raspravlja SB i o njihovom
skidanju s dnevnog reda.
Politike funkcije skree panju SB na svako
pitanje koje moe ugroziti mir i bezbednost i
kontrolie svakodnevne operacije Organizacije.

Sovjetski premijer Nikita Hruev je

poetkom 60-ih godina traio ukidanje
funkcije Generalnog sekretara i uvoenje tzv.
trojke savet koji bi imao tri lana jedan iz
zapadnih zemalja, jedan iz komunistikog
bloka i jedan iz nesvrtstanih zemalja.
Sekretari: Trigve Li (1946-1952); Dag
Hamareld (1953-1961); U Tant (1961-1971);
Kurt Valdhejm (1972-1981); Havier Perez
de Kueljar (1982-1991); Butros Butros Gali
(1992-1996).

Slubenici UN

Lica koja obavljaju delatnost od meunarodnog

znaaja, u ime i pod kontrolom meunarodne
organizacije, a neposredno su odgovorni za svoj
rad organizaciji. Sprovode odluke svih organa.

Prihvatajui naimenovanje, daju sveanu izjavu ili

zakletvu, kojom se ne gubi dravljanstvo, ali ne
moe primati uputstva od svoje vlade, niti
uestvovati u politikoj aktivnosti koja je
nespojiva sa statusom slubenika.

Imenuje ih Generalni sekretar, vodei rauna o:

1. najviem stepenu marljivosti i strunosti i
2. pravilnoj geografskoj raspodeli

Konvencija o privilegijama i imunitetima

UN (1946.):

zavise od toga kojoj kategoriji

pripadaju: predstavnici drava u UN,
funkcioneri Organizacije, eksperti.
Uivaju imunitet do stepena koji je
neophodan za obavljanje funkcija, a
mogu uivati imunitet u sopstvenoj
zemlji.

Promena Povelje

1. Amandmani (l. 108) inicijativa od bilo

kog lana koji dostavlja svoj predlog
Generalnom sekretaru 60 dana pre otvaranja
sednice. Izmene i dopune stupaju na snagu
kada ih izglasa 2/3 veina lanova GS i
ratifikuje 2/3 lanica UN, ukljuujui sve stalne
lanice SB
2. Revizija (l. 109) sazivanje opte
vanredne sednice na predlog 2/3 lanova GS i
sedmorice bilo kojih lanova SB. Isti je nain
glasanja kao i u prethodnom sluaju.
* drava moe da odbije da ratifikuje izmene
za koje je glasao njen delegat, i moe da
ratifikuje ugovor iako njen delegat nije glasao
za promene.

1. big ticket reforma promena Povelje UN

2. reforme kroz praksu koje ne zahtevaju
promenu Povelje

- formirana studijska grupa za reformu UN

Postojale i radna grupa o Agendi za mir, radna

grupa o SB (i dalje aktivna), radna grupa o
Agendi za razvoj, radna grupa o finansijskoj
situaciji i radna grupa za jaanje UN sistema

Suspenzija lanstva

Suspenzija predstavlja sankciju za neizvrenje

obaveza.

Kada SB preduzima preventivnu ili prinudnu akciju

protiv nekog lana, GS moe na predlog SB da
obustavi
vrenje
prava
i
povlastica
(pravo
predstavljanja u organima UN, pravo glasanja,
pokretanja postupka pred MSP) koje proizlaze iz
lanstva. Ponovno vraanje prava uspostavlja SB.
Pravo glasa uskrauje se i ukoliko lanica 2 godine za
redom ne plaa doprinos Organizaciji (iako kasne
Centralno afrika republika, Gvineja Bisao, Sao Tome
i Principi i Somalija, mogu da glasaju)

Prestanak lanstva

1. Iskljuenje drastina mera kada pristustvo

nekog lana moe da nanese tetu Organizaciji ili
je sprei u efikasnom vrenju njenih funkcija,
odnosno kada lan uporno naruava naela
sadrana u Povelji.

2.Dobrovoljni istup treba ga dozvoliti kada:

A. Organizacija nije sposobna da odri mir
B. Prava i obaveze lanova su izmenjene
amandmanima Povelje, tako da ih drava ne
moe prihvatiti (jedini pokuaj - Indonezija 1965.
godine). lanstvo i u ovoj situaciji ne prestaje
automatski, ve na osnovu odluke GS.

Administrativni sud

Osnovan 1949. Rezolucijom GS, ima svoj

Pravilnik i Statut
Reava pravne sporove koji se pojave izmeu UN
i njenih slubenika i to iskljuivo sporove u
pogledu ZAKONITOSTI ADMINISTRATIVNIH
ODLUKA.
Nije potinjen GS, ima 7 lanova koje bira GS na
3 godine
Moe mu se obratiti samo oteeni slubenik, a
Organizacija samo sa zahtevom za reviziju
pojedinih odluka.
Izvori: ugovori o zaposlenju slubenika,
unutranji propisi Organizacije i opta pravna
naela
Presude su konane, a postupak za reviziju moe
se pokrenuti ako sud prekorai nadlenost ili
prekri pravila postupka.

Pravni poloaj UN

l. 104 Organizacija uiva na teritoriji svakog lana

onu pravnu sposobnost koja joj je potrebna za
obavljanje njenih zadataka i postizanje njenih ciljeva.

l. 105 garantuje povlastice i imunitete

Moe da:
1. zakljuuje meunarodne ugovore
2. preduzme oruanu akciju
3. donosi obavezne odluke u sluaju krenja mira i
bezbednosti
4. prinudi na izvrenje presude MSP-a
5. upravlja odreenim teritorijama
6. poseduje aktivno i pasivno pravo poslanstva
7. poseduje parninu sposobnost
8. moe sticati i otuivati dobra

Specijalizovane agencije

Meudravne organizacije zasnovane na

meunarodnom ugovoru, ija je aktivnost
ograniena na precizno definisane sektore
aktivnosti, na privredni i socijalni plan.
Povelja UN nastoji da povee i koordinira rad
specijalizovanih agencija (sporazum izmeu
EKOSOK-a i agencije koji odobrava GS).
Saradnja se obavlja putem povremenih
savetovanja
i
upuivanja
preporuka,
dostavljanja godinjih izvetaja, predstavnici
specijalizovanih agencija mogu uestvovati bez
prava glasa na sastancima koje organizuje
EKOSOK i GS.

Pojam specijalizovane
agencije

lan 57. Povelje UN definie pojam:

Ustanovljene meunarodnim sporazumom i

imaju obimne meunarodne odgovornosti,
odreene osnovnim statutima, na
privrednom, drutvenom, kulturnom i
vaspitnom, zdravstvenom i srodnim poljima

One su zapravo posebne, nezavisne

meuvladine organizacije

Pravna priroda

Poseduju svojstvo pravnog lica imaju

sva obeleja ovog svojstva

lanovi SA ne moraju biti isti kao lanovi

UN

Pojava automatizma gubitak lanstva

ili suspenzija lanskih prava u UN znai
isto i za specijalizovane ustanove

Odnos SA i UN deo sistema

UN

Definisano lanom 63. Povelje:

Ekonomski i socijalni savet moe da sa ovim

agencijama zakljuuje sporazume kojima se
odreuju uslovi pod kojima konkretna
agencija moe biti povezana sa UN.
Ovakvi sporazumi moraju biti odobreni od
strane GS

Nain saradnje EKOSOK i SA

EKOSOK je ovlaen da usaglaava

rad specijalizovanih agencija:
putem savetodavanja s njima
davanjem preporuka specijalizovanim
agencijama
davanjem preporuka Generalnoj
skuptini i lanovima UN

Obaveze specijalizovanih
agencija

Obaveza da alju redovne godinje izvetaje

EKOSOK-u koordinacioni odbor u kome se
usaglaava njihovo delovanje
SA mogu meusobno zakljuivati sporazume,
ali moraju UN da obavetavaju o njihovoj
prirodi i obimu
SA su saglasne da pruaju podrku SB u
sprovoenju njegovih odluka u odranju mira
Obaveza podrke radu Starateljskog saveta,
posebno u pogledu postizanja blagostanja i
razvoja naroda sa nesamoupravnih teritorija

Sporazumi SA i UN

Imaju standardizovane odredbe

Predstavljanje UN i odreene SA
Reciprono stavljanje taaka na dnevni
red
Razmena informacija i dokumenata
Koordinacija personalnih i statistikih
slubi
Budetski i finansijski aranmani

17 specijalizovanih agencija

Meunarodna organizacija
rada (ILO)
Organizacija za ishranu i
poljoprivredu (FAO)
Organizacija UN za
prosvetu, nauku i kulturu
(UNESCO)
Svetska zdravstvena
organizacija (WHO)
Me. banka za obnovu i
razvoj (IBRD)
Meunarodna finansijska
korporacija (IFC)
Me. agencija za razvoj
(IDA)
Agencija za garancije u
multilateralnim
investicijama (MIGA)
Me. monetarni fond (IMF)

Me. organizacija za civilno

vazduhoplovstvo (ICAO)
Univerzalna potanska
unija (UPU)
Me. unija za
telekomunikacije (ITU)
Svetska metoroloka
organizacija (WMO)
Me. pomorska
organizacija (IMO)
Svetska org. za
intelektualnu svojinu
(WIPO)
Me. fond za poljoprivredni
razvoj (IFAD)
Organizacija UN za
industrijski razvoj (UNIDO)
Me. organizacija za
izbeglice (IRO) postojala
1948-1952.

Regionalne organizacije

Formiraju se na bazi ugovora izmeu vie drava koje

pripadaju odreenom regionu, ali koje su zasnovane i
na zajednikim interesima.
l. 52 Povelje ne iskljuuje postojanje regionalnih
sporazuma ili ustanova ija je svrha bavljenje pitanjima
koja se tiu odranja meunarodnog mira i bezbednosti
i koja su podesna da budu predmet regionalne akcije.
Ali, one su potinjene UN, ije aktivnosti moraju biti
usklaene s njenim naelima.
l. 33, l. 52, st. 2 - drave lanice pre svega treba da
potrae reenje nekog lokalnog spora putem
regionalnih ustanova, ali ukoliko nema saglasnosti, ne
mogu pribei prinudnim merama bez saglasnosti SB.
Ovo telo moe koristiti regionalne ustanove u cilju
sprovoenja prinudnih mera, a mora biti i redovno
obavetavan o svim koracima koji se nameravaju