Svetlost iz romana ,,Stranac

Dvadeseti vek je vreme najveih previranja u istoriji ljudske civilizacije. Prevashodno dva
svetska rata promenila su tu istu civilizaciju u ovom periodu, njen pogled na svet i samim tim i
odraz tog pogleda u ogledalu zvanom umetnost. Moda je najveu promenu ipak pretrpela
svetska knjievnost, koja zatvara za sobom zlatna vrata romantizma i polako ulazi u mnogo
mranije doba modernizma, iji je jedan od najveih predstavnika, a pre svega predstavnika
filozofije egzistencijalizma kao jedne od mnogobrojnih pojava u knjievnosti modernizma,
francuski pisac Alber Kami sa svojim romanom ,,Stranac.

Alber Kami (1913-1960) nam u jednom od najveih dela ne samo iz svoga opusa ve i
knjievnosti uopte prikazuje generaciju ljudi zahvaenu oseajem bespomonosti i nemoi koja
ne vidi nikakav ivotni smisao ili razlog za borbu u hladnim godinama jo jednog u nizu ratova.
Kami ovoj generaciji daje dostojnog predstavnika u Mersou, jer roman ,,Stranac je pre svega
roman lika. Merso svojom apatijom i otuenou od sveta u kome ivi osea nemo pred
drutvenim normama koje su mu silom nametnute i kojima se on uporno odupire. Roman upravo
tako i poinje Mersoovim odbijanjem da oali smrt svoje majke na trivijalni i ustaljeni nain,
plakanjem na njenoj sahrani. Na samom kraju romana, u trenutku kada Merso doivljava neku
vrstu katarze, govori kako ne treba aliti njegovu majku, jer je ona, ako nita drugo, uspela da se
u poslednjim trenucima svog ivota oseti slobodnom i srenom, to je mnogo vie od onoga to
e iko od nas doiveti. Postavlja retoriko pitanje - da li treba aliti za mrtvima ili su ipak ivi ti
za kojima treba aliti jer ostaju zarobljeni tekim okovima nametnutim od strane drutva i
njegovih konvencija? Mersoove postupke i ponaanje svi osuuju i kritikuju, a njihova osuda e
otii tako daleko da u trenutku kada Merso bude optuen jer je iz nehata usmrtio jednog Arapina,
injenica da je, pa makar i sluajno, oduzeo ivot drugom ljudskom biu, mnogo manje vana od
injenice da nije plakao na sahrani svoje roene majke. Merso je jedan od najveih buntovnika
XX veka, jer da bi ovek bio buntovnik i pobunjenik, nije neophodno uzeti oruje u ruke i fiziki
se boriti. Ono to je Merso uradio je mnogo vee i vanije. On je otuen od svoje okoline,
usamljen, nezadovoljan svetom u kojem ivi, samim sobom i svojim poloajem u tom istom
svetu. Miljenje da je oveku za opstanak neophodno drugo ljudsko bie ga se ne tie naroito.
Jer fiziki opstanak nije nita naspram duhovnog. Merso se ne uklapa u isklesani kalup, ali to je
jo vanije, on se i ne trudi da se uklopi. On je neko ko je prozreo do kraja sav apsurd sveta i
ivota u kojem ivimo i koji ivimo. Postavlja jedno od najveih retorikih pitanja koje se ovek
odvajkada pitao koji je smisao i svrha ivota? Kami nam na Mersoovom primeru najbolje
prikazuje osnovno naelo filozofije egzistencijalizma onog trenutka kada postanemo svesni
sveukupnog apsurda ivota i da smo kao jedinka nemoni pred njim, poput ,,slamke meu
vihorove, tada postemo individualnu slobodu i doivljavamo katarzu. Upravo ovu katarzu je
Merso iskusio na samom kraju romana, onog trenutka kada shvata da vie ne osea bilo kakvu al
za ivotom i da je spreman da se od istog oprosti. Ne ali vie za neproivljenim jer bi ak i
jednim danom na ovome svetu stekao dovoljno uspomena da nema za ime da ali. Kami ostavlja
svoga junaka kao na poetku romana u eliji. Meutim, postoji jedna krucijalna razlika - na
poetku romana, Merso je bio u duevnoj tamnici, u mraku elije koju je sam stvorio oko sebe,
dok je na kraju romana, iako u fizikoj tamnici, Merso slobodniji nego to je ikada za ivota bio,
nakon to je konano pustio svetlost u svoju duu i svoje bie.

Iako se na prvi pogled ne ini tako, roman ,,Stranac je roman sa srenim zavretkom, bar
po glavnog junaka. Jer Merso, iako je ostao stranac za sve oko sebe, otuenost i samoprezir koje
je prema sebi oseao na poetku romana, na kraju nestaju i Merso konano dolazi do
samospoznaje. Iako nam Alber Kami ne stavlja jasno do znanja da li je na kraju dolo do
njegovog pogubljenja, Mersoa svakako ne treba aliti. On je ipak tokom samo jednog, i to
poslednjeg dana svog ivota, postigao mnogo vie no to emo mi ikada uspeti nazreo svetlost
na kraju ovog mranog tunela zvanog ivot tako to je prozreo sav njegov apsurd i to je jo
vanije - pomirio se sa njim.