SKRAENI RIDER ZA PREDMET

UVOD U SOCIJALNU POLITIKU

Priredio dr Vojin Vidanovi

vojinvidanovic@gmail.com

decembar 2014

Potovani studenti,
U prilogu se nalazi skraeni rider za pripremu ispita iz predmeta Socijalna politika.
Molim Vas da rider prvo proitate u celini, jer saeta forma ridera podrazumeva da ste
ovladali nekim od prethodnih pojmova i teoretskih koncepata. Cilj je da bolje i sa vie
razumevanja savladate sva predviena pitanja. U rideru su pocrnjenjem (bold) jasno
naglaene sve definicije i vani elementi, koje je neophodno znati. Kurzivom (Italic) su
oznaeni citati, prevodi pojedinih pojmova na engleski jezik, srodni i opisni pojmovi koje
vredi znati, reference ka relevatnim pitanjima. Ipak, ovakav sistem, koji treba da pomogne
uenju, ne treba shvatiti restriktivno (npr. uiti samo pocrnjen tekst) i poeljno je
savladavati celinu teksta ideja je da se vizuelno pomogne savladavanju materije sa kojom se
prvi put susreete.
Predvieno je pismeno polaganje u formi testa - jednog dvostranog lista A4 formata,
sa 10 eksplicitnih pitanja. Po pet pitanja e biti iz opte pojmovnog - istorijskog dela (prvih 15
pitanja) i teoretsko-koncepcijskog dela ispitnih pitanja (drugih 15 pitanja). Svaka dva tana
odgovora adekvatna su jednoj oceni (9-10 A, 7-8 B, 5-6 C, 3-4 D, 1-2 E). Studenti
e imati oko sat vremena da zavre test.
Pitanja nee ii hronolokim redom u odnosu na listu ispitnih pitanja i testirae znanje
na razliite naine od ponuenih viestrukih odgovora (npr. ponueni kriterijumi odgovaraju
a) b) c) modelu socijalne politike), davanja jedne jasno naglaene definicije (def. socijalne
politike Puljiz 2005) do ostavljanja slobode studentima da npr. samostalno objasne odreeni
teoretski koncept. U tom smislu je vana dobra i temeljna priprema, i uenje pojedinanih
elemenata pitanja, jasno razgranienje slinih koncepata i pojmova, a ne samo njihovo
najoptije poznavanje, posebno radi sticanja visoke ocene.
Studenti koji iz bilo kog razloga ele da odgovaraju usmeno, moraju saekati da
ostali studenti zavre sa pismenim polaganjem. Odgovarae tri pitanja u celini iz razliitih
delova gradiva, po izboru profesora. Imae minimum 15 minuta za koncept. Napomena je da
se tokom usmene rasprave mogu kratko ispitivati i slina i povezana pitanja, kako bi se videlo
opte poznavanje gradiva, a posebno radi sticanja visokih ocena. Mogua je zamena jednog
ispitnog pitanja, uz znatno sputanje krajnje ocene.
Nadam se da e se rider pokazati korisnim u pripremi za ispit, i da e posluiti, u nekoj
proirenoj i poboljanoj formi, i daljoj edukaciji studenata socijalnog rada. Ukoliko imate
bilo kakva pitanja ili sugestije, moete mi se obratiti na mejl vojinvidanovic@gmail.com .
elim Vam uspenu pripremu ispita i srene Boine i Novogodinje praznike.
dr Vojin Vidanovi
2

UVOD U SOCIJALNU POLITIKU - SADRAJ

1. Definicija i funkcije socijalne politike
2. Srodni pojmovi socijalne politike
3. Istorijski razvoj socijalne politike
4. Osnovne vrednosti socijalne politike
5. Pojam socijalne sigurnosti
6. Socijalna pomo (definicija i vrste)
7. Socijalna zatita (definicija i korisnici)
8. Socijalno osiguranje (definicija i vrste)
9. Nezaposlenost kao socijalni problem
10. Definicija i karakteristike siromatva
11. Pojmovi invalidnosti i hendikepa
12. Populaciona politika (pojam i mere)
13. Sloboda i individualnost kao pravo (Hajek i Fridman)
14. Pojam socijalne pravde
15. Pojam socijalne drave
16. Modeli socijalne politike (Esping Andersen)
17. Koncepcija drave blagostanja
18. Socijalne reforme Otoa Fon Bizmarka
19. Socijalne reforme Lorda Beverida
20. Teorija Gundara Mirdala o dravi blagostanja
21. Teorija Dona Kejnza Majnarda
22. Globalizacija i kriza drave blagostanja
23. Modeli socijalne politike prema R.Timusu
24. Neoliberalistiki model socijalne politike
25. Korporativistiki model socijalne politike
26. Socijalna politika u dokumentima papskih enciklika
27. Socijalna prava i deklaracija o ljudskim pravima
28. Socijalni modeli EU
29. Socijalna politika Srbije (periodizacija i karakteristike)
30. Savremeni koncept socijalne poltike Srbije (strategije)

1. Definicija i funkcije socijalne politike

Definicije socijalne politike
Socijalna politika je iroka i raznolika oblast javne politike iji je osnovni cilj da
obezbedi ekonomski odriv, a istovremeno socijalno prihvatljiv nivo zatite od raznih
vidova drutvenih i individualnih tetnih efekata na sve lanove drutva i da na taj
nain promovie jednakost, socijalnu koheziju i ukljuivanje (Renik socijalnog rada)
Socijalna politika je organizovana delatnost drave i drugih drutvenih faktora kojoj
je cilj prevladavanje socijalnih rizika, pomo siromanim i iskljuenim pojedincima
i socijalnim grupama, ujednaavanje

ivotnih

ansi, odnosno unapredjivanje

socijalne dobrobiti graana (Puljiz 2005)

Iako je posebna grana dravne delatnosti i nauna disciplina, socijalna politika je
istovremeno i integralni deo opte politike, ekonomije i kulture. Bavi se ivotnim
pitanjima ljudi u zajednici.
Ljudske potrebe kao predmet socijalne politike
U sprovoenju socijalne politike se kao osnovni cilj postavlja zadovoljenje
minimalnih potreba svih, uz postepeno ispunjenje viih potreba sve veeg broja ljudi
(drutveni razvoj, vii standard ivota), odnosno postizanja blagostanja i kolektivne
dobrobiti. Razlog tome nalazi se u injenici da se odreeno delovanje u socijalnoj politici
vrednuje upravo u onoj meri u kojoj moe da doprinese zadovoljenju ovekovih potreba.
Funkcije socijalne politike
Kao osnovne funkcije socijalne politike najee se nabrajaju:

da je ona posebna grana dravne delatnosti kojom se ublaavaju suprotnosti, a

naroito u oblasti raspodele;

da je ona izraz i potvrda solidarizma i saradnje drutvenih klasa sa funkcijom

neutralisanja konflikata i protivrenosti u drutvu;

da je ona zakonski zasnovana intervencija drave u oblasti raspodele, usmerena na

obezbeenje i korekciju ivotnih i radnih uslova pojedinaca i drutvenih grupa;

2. Srodni pojmovi socijalne politike

Pojam socijalna politika u sebi sadri pojmove socijalno i pojam politika
a) Pojam socijalno
Pojam socijalno potie od latinske rei socijalis, to znai drutveni, koji se tie
drutva - otuda i termin sociaetas koji znai drutvo.
U najuem znaenju termin ''socijalno'' obuhvata samo pojave koje se odnose

na

ivotne tekoe ljudi prouzrokovane socijalnim sluajevima kao to su: materinstvo,

roenje deteta, bolest, invalidnost, nezaposlenost, starost, smrt i slino, kojima se ugroava
zadovoljavanje egzistencijalnih ivotnih potreba, pa i sam opstanak ljudi
b) Pojam politika

Iako se pod politikom najee podrazumeva vrenje vlasti u drutvu dravne,

porodine, crkvene, pojam podrazumeva ostvarivanje ciljeva globalnog
drutva radi postizanja odgovarajuih zajednikih, klasnih, grupnih i drugih
interesa;

Politika je drutvena delatnost kojom se reavaju sukobi, protivrenosti i

konflikti u drutvu to je uzrok postojanja i odravanja drave;

c) Sinonimi za pojam socijalne politike

U Francuskoj se pojam socijalna politika koristi kao sinonim javnim politikama

pa se izraz esto upotrebljava u mnoini ( socijalne politike)

U SAD se termin socijalna politika gotovo ne upotrebljava, ona ima ue znaenje

nego to ima u evropskim dravama zbog uticaja liberalistike amerike
tradicije. Vie se koristi pojam

sistema socijalne dobrobiti (social welfare

system) namenjen siromanim graanima, unutar koje znaajno mesto ima javna
dobrobit (public welfare). U ovoj zemlji se vie govori o programima, a manje o
procesima i dravnim politikama.

U Velikoj Britaniji je ee u upotrebi termin socijalna administracija

3. Istorijski razvoj socijalne politike

Prema Rimlingeru (1971), teoretiaru iz Velike Britanije postoje dve predistorijske
faze prva zasnovana na primeni Zakona za siromane sa naglaskom na kaznama (17-19
vek) i druga liberalni raskid ka konstruktivnijim merama u 19. veku.
Heclo (1981), razvoj savremene socijalne politike deli u etiri faze:
1. Eksperimentalno razdoblje (1870-1930)
2. Razdoblje konsolidacije (30 i 40-e godine 20. veka)
3. Razdoblje ekspanzije (50 do 70-e godine 20. veka)
4. Razdoblje reformulacije (od 80-ih godina 20. veka)
1. Eksperimentalno razdoblje

je period intenzivne industrijalizacije i stvaranja

radnikog pokreta. Naziva se eksperimentalnim jer Nemaka, Britanija, Francuska i

Skandinavija donose prve eksperimentalne zakone kojima se uvodi socijalno
osiguranje ugroenih slojeva stanovnitva. Najvee dostignue ovog perioda je
ustanovljenje sistema socijalne sigurnosti, bilo da je Finansiran porezima
(Skandinavija) ili doprinosima (Evropa).
2. Razdoblje kosolidacije karakteriu velika ekonomska kriza (30 i 40-e godine 20.
veka) i Drugi svetski rat. Rat i poratno vreme nameu dravni intervencionizam ak
i u liberalnim dravama poput V.Britanije i SAD (teorijski osmislio Britanski
teoretiar Kejnes po kome se zove Kejnezijanstvo) pojavljuju se nacionalni,
programi velike ekonomske i socijalne rekonstrukcije. Dostignua ovog perioda su:

Oko socijalnog zakonodavstva se uspostavlja konzensuz;

Zapoinju prvi modaliteti socijalne politike na meunarodnom planu kao to

su Atlanska povelja 1941, osnivaju se OUN (Organizacija Ujedinjenih Nacija),
Svetska banka, MMF (Meunarodni Monetarni fond);

Razvijaju se obavezni sistemi socijalnog osiguranja (ukljuujui i penzijsko) u

svim Evropskim zemljama;

Pojavljuje se druga generacija socijalnih reformatora poput T. Ruzvelta i

Beverida;

Socijalna prava se prema emi Marala (1964) konstituiu kao trea generacija
univerzalnih ljudskih prava;

3. Ekspanzija socijalne drave - predstavlja period u kome se proiruju postojea i

uspostavljaju nova prava to je omogueno visokim stopama ekonomskog rasta.
Karakteristike ovog perioda su:

Najbre su rasli zdravstveni trokovi usled starenja stanovnitva i poskupljenja

zdravstvenih usluga;

Pored zdravstva posebnu ulogu dobija i obrazovanje;

Socijalne usluge i davanja se transformiu u trajna socijalna prava;

Politike stranke se sve vie takmie nudei razliita socijalna prava;

Smatra se zlatnim dobom socijalne politike kada je rasla tzv. Bejbi bum
generacija usled velikog nataliteta vladao je povoljan odnos zaposlenih i
penzionera. inilo se da svet ide ka svetlijoj budunosti;

4. Razdoblje reformulacije
U razdoblju reformulacije (od 80-ih godina 20. veka do danas) pod uticajem
globalizacije i kritike socijalne drave, dolazi do redukcije tzv. kresanja (engl.
Retrenchment) socijalnih prava u veini evropskih zemalja, prvo 80-ih godina u zemljama
anglosaksonskog modela. Dolazi do pada zaposlenosti i starenja stanovnitva, to pre svega
utie na neodrivost sistema penzijskog osiguranja. Kontinentalne i Skandinavske zemlje su
oklevale sa reformulacijom sve do poetka 90-ih 20. veka, ali su poslednjih decenija i one
sprovele redukcije socijalnih prava. Ove promene su esto suptilne i njihove posledice se
oseaju tek dugorono (tzv. strategija zamagljivanja) sastoje se u npr. promeni
indeksacije i formula za obraun penzija, dok su direktnije mere prelazak na vie stubova
osiguranja (uvoenje dopunskih vidova i privatnog osiguranja) i pomeranje godina za
odlazak u penziju po jednom ili oba osnova (rad/starost). U zdravstvu su reforme usmerene na
racionalniju upotrebu lekova i zdravstvenih kapaciteta, ali na kontrolu cena lekova i usluga i
prenos dela trokova na korisnike, kao i redukciju naknada za bolovanje.
Ovakva, neoliberalna socijalna reforma ima dva osnovna elementa:

Trend privatizacije deo usluga se prenosi na privatne fondove ili usluge;

Transfer socijalnih rizika sa drave na pojedinca drava sve manje garantuje za

budue penzije i plate;

Esping Andersen ovaj proces naziva rekomodifikacijom poveanjem

zavisnosti od trita i individualne odgovornosti, kao i smanjenjem dravne
redistribucije.
4. Osnovne vrednosti socijalne politike
Osnovne vrednosti socijalne politike su jednakost, solidarnost, humanizam i
socijalna pravda. Kako je pojam socijalne pravde odvojeno ispitno pitanje br. 14.
(kompleksno pitanje usled razliitih ideolokih i vrednosnih poimanja drutvene pravde),
u okviru ovog ispitnog pitanja e se obraditi vrednosti jednakosti, solidarnosti i
humanizma.
Humanizam, kao opta vrednost, neposredno je povezana sa vrednostima jednakosti,
pravednosti i solidarnosti. Sve zajedno one postavljaju temeljne osnove socijalne politike
koja nastoji da reava probleme ovekovog ivljenja u drutvu, inei ga humanijim.
a) Humanizam
Humanizam je filozofsko-etiki pokret koji se javlja u 14. veku i postavlja oveka u
centar, a njegov razum, za vrhovnog arbitra u odreivanju individualnih i socijalnih
vrednosti. Takavo vrednovanje ljudskog ivota je kroz istoriju doprinelo razvijanju svesti o
potrebi ukidanja eksploatacije rada, svih vidova nasilja i zlostavljanja, odnosno obezbeivanja
uslova ivota u kojima e ljudi moi da realizuju svoje pune potencijale.
Socijalna politika je usmerena upravo na ostvarivanje humanijeg drutva u kome e
biti mogue zadovoljiti ne samo osnovne ve i potrebe vieg reda (samorazvoj,
samoostvarenje i dr.), u kome e biti obezbeena socijalna sigurnost svim ljudima, u kome e
sloboda i ljudska prava biti zatiena, a pune mogunosti za kvalitetan ivot biti ostvarene.
b) Jednakost
Jednakost predstavlja jednu od temeljnih vrednosti socijalne politike. Mere socijalne
politike usmerene su na prevladavanje socijalno nedopustivih nejednakosti koje su izvor
diskriminacije i nepravednog tretmana ljudi (usled rasne, etnike, rodne, bioloke idr.
razliitosti), sa ciljem uspostavljanje relativne jednakosti pre svega formalno-pravne
jednakosti i jednakosti ansi.
8

Prema Bogdanoviu 2007 postoje tri dimenzije jednakosti:

Formalno-pravna jednakost - najue shvatanje jednakosti koje se moe izjednaiti

sa ravnopravnou pred zakonom odnosno doslednom primenom istih zakonskih
normi na sve.

Jednake mogunosti (anse) - podrazumeva dovoenje svih pojedinaca na sline

poetne pozicije, odakle imaju priblino jednake mogunosti da napreduju u ivotu
kroz obrazovanje, rad i socijalnu mobilnost. Radi se o pozitivnoj diskriminaciji koja
socijalno deprivilegovanim grupama obezbeuje startnu poziciju jednaku svim drugim
graanima).

Jednakost ishoda - neophodno je da razliite pozicije u drutvu budu otvorene i

jednako dostupne svim ljudima. Na ovakav nain se ostvaruju pretpostavke za razvoj
meritokratskog drutva, u kome svaki pojedinac zauzima odreeno mesto, napreduje
i nazaduje prema zasluzi, odnosno srazmerno linim kvalitetima i uloenom trudu.

c) Solidarnost
Solidarnost podrazumeva uzajamnu pomo izmeu ljudi, koja se javlja kao
posledica linog moralnog stava ali i saoseanja sa patnjom drugih. Drava kao izraz
povezanosti i solidarnosti izmeu graana ima za zadatak da sagledava drutvene interese u
celini, da ih brani i da se stara za njihovo ostvarenje. Mere socijalne politike su sredstvo za
ostvarivanje naela solidarnosti na nivou itavog drutva, a u cilju postizanja balansa
izmeu zajednice i pojedinaca, kao i obezbeivanja socijalne sigurnosti za sve lanove
drutva.
Razlikujemo dve vrste solidarnosti:

Moe biti indukovana odozdo", - spontana solidarnost izmeu ljudi (nastaje kao
posledica uvianja da ugroenim pripadnicima neke zajednice treba pomoi, ali bez ire
dravne institucionalne intervencije).

Solidarnost moe biti i nametnuta odozgo - od strane drave (institucionalizovana

solidarnost) kroz zakone i poreze, kojima se ljudi primoravaju na odreen nivo
solidarnosti u zadovoljavanju zajednikih potreba.

5. Pojam socijalne sigurnosti

Sigurnost je jedna od kljunih ljudskih potreba. Ona je povezana sa oseajem
spokojstva i predvidljivosti, nesuprot neredu i nepredvidljivosti.
Pojam socijalne sigurnosti se koristi u dva znaenja:

U prvom, irem znaenju, odnosi se na stanje drutva u kome se graani oseaju

sigurnim, bezbednim od rizika sa kojima se mogu susresti.
Takav vid sigurnosti ne zavisi samo od drave, ve od drugih inilaca kao to su porodica,
porodine i mree prijatelja, lokalna zajednica.

U uem smislu, pod socijalnom sigurnou se podrazumeva sistem zadovoljavanja

osnovnih potreba graana u kojima dravna ima kljunu ulogu. Re je o specifinom
sistemu socijalne sigurnosti koji predstavlja organizovan odgovor savremenih drutava
na rizike. Sistemi socijalne sigurnosti predstavljaju vaan deo institucionalizovane prakse
socijalne politike.
Sistemi socijalne sigurnosti variraju od drutva do drutva. U Evropi, sistem socijalne

sigurnosti se bazira na tri osnovna elementa:

-

socijalno osiguranje (obavezno ili dobrovoljno) koje osiguranicima obezbeuje

naknade u sluaju nastupanja definisanih rizika.

socijalna pomo je drugi element socijalne sigurnosti koja se prua socijalno ugroenim
pojedincima kojima nedostaju sredstva za podmirenje osnovnih potreba.

U nekim zemljama postoje i univerzalna davanja na koja imaju pravo svi graani na
osnovu dravljanstva ili boravka u zemlji.

6. Socijalna pomo (definicija i vrste)

Socijalna pomo ili socijalne prestacije su davanje i injenje onima koji se nalaze
u stanju socijalne potrebe. One su instrument socijalne politike u reavanju problema
prouzrokovanih socijalnim sluajem.
Socijalne prestacije mogu biti u obliku:
1) davanja u novcu ili u naturi;

10

2) injenja usluge javnih slubi;

3) kombinovane - davanje i injenje;
Prema vremenu trajanja socijalne prestacije mogu biti:
1) trajne;
2) povremene;
3) privremene (deji dodatak, invalidnina za sluaj privremene invalidnosti)
4) jednokratne (pogoeni socijalnim sluajem ije se ponavljanje ne oekuje)
7. Socijalna zatita (definicija i korisnici)
Socijalna zatita predstavlja organizovan sistem socijalne sigurnosti pojedinaca i porodica koje nisu u stanju da sopstvenim radom obezbede ni minimum ivotnih uslova.
Socijalna zatita ukljuuje organizovan sistem raznovrsnih usluga poev od privatnih,
javnih, dravnih i drugih socijalnih ili socijalno-humanitarnih slubi i institucija, ali i nevladinih organizacija, crkvenih udruenja, kao specifinih lokalnih oblika meusobne podrke i
pomoi graanima (Renik socijalnog rada).
Korisnici sistema socijalne zatite su pojedinci i drutvene grupe pogoeni socijalnim
problemima - siromatvom, beskunitvom, nezaposlenou, alkoholizmom, zavisnou od
droga, maloletnikim prestupnitvom, nepismenou i sl. Najei nosioci ove delatnosti
su drava i lokalne vlasti. U okviru socijalne zatite razvijaju se razliite koncepcije i praksa
prevencije i reavanja socijalnih problema.
Sadraji, oblici, mere i krug korisnika socijalne zatite su razliiti i raznovrsni i zavise
od karaktera drutveno-ekonomskih, politikih i socijalnih odnosa, vrednosnog sistema i ciljeva svakog drutva. U savremenim sistemima socijalne zatite se tei deinstitucionalizaciji,
decentralizaciji usluga i partnerstvu sa nevladinim sektorom.
8. Socijalno osiguranje (definicija i vrste)
Socijalno osiguranje je oblik socijalne politike i socijalne zatite kojim se zaposlenima i
lanovima njihovih porodica garantuje materijalno obezbeenje i zdravstvena zatita.
Vrste socijalnog osiguranja su:
1) Zdravstveno osiguranje;
2) Penzijsko osiguranje;
11

3) Invalidsko osiguranje;
4) Osiguranje za sluaj nezaposlenosti;
Socijalno osiguranje prema kriterijumu obaveznosti moe biti obavezno i dobrovoljno, a
sa stanovita obima razlikuje se potpuno, nepotpuno i proireno osiguranje. Pored dravnog,
moe postojati i privatno socijalno osiguranje. Deo je sistema socijalne sigurnosti (v. pojam
socijalne sigurnosti, pitanje br. 5). Socijalno osiguranje je najvea tekovina socijalne politike sa
kraja XIX i itavog XX veka.
9. Nezaposlenost kao socijalni problem
Nezaposlenost se javlja kao posledica okolnosti da postoje kvalifikovani radnici koji
su voljni raditi, ali nisu u mogunosti da pronau posao. Stope nezaposlenosti izraunavaju se tako to se broj nezaposlenih radnika podeli sa ukupnim brojem stanovnitva sposobnog za rad (odnosno osoba od 16 do 65 godina). Visoka, odnosno masovna nezaposlenost je
prisutna kada je stopa nezaposlenosti vea od 10%.
Ekonomisti identifikuju tri osnovne vrste nezaposlenosti prema uzrocima: frikcijska nezaposlenost (nedovoljna potranja radne snage), strukturna nezaposlenost (kvalitet
ponude nije u skladu sa specifinom sofisticiranom potranjom radne snage) i ciklina nezaposlenost (posledicu smena perioda razvoja i kriza).
Dugotrajna nezaposlenost prouzrokuje brojne socijalne rizike, najpre rizik od siromatva
ali i drutvene iskljuenosti, kao i rizik razvoja psihikih i zdravstvenih problema.
Postoje razliite teorije uzroka nezaposlenosti u odnosu na prirodu ponude i potranje
ali se smatra da je uloga drave u reavanju ovog problema najvanija zbog njene mogunosti
restrukturiranja privrede, reforme obrazovnog sistema i preduzimanja stimulativnih mera.

10. Definicija i karakteristike siromatva

Prema definiciji OUN, siromanima se smatraju ljudi koji su lieni naina ivota,
komfora i dostojanstva, koji se smatraju normalnim u drutvu u kome ive.
Linija siromatva predstavlja nivo prihoda ispod koga osoba ne moe nabaviti sve resurse neophodne za ivot. Populacija ispod linije siromatva se po automatizmu smatra siromanom i zahteva itav niz socijalnih usluga, od kojih je prva, materijalna pomo.
Razlikujemo dve opte vrste siromatva,:
12

Relativno siromatvo predstavlja nivo linog vlasnitva i prihoda koji su nedovoljni

da osoba moe dostii socijalno prihvatljiv standard ivota, u skladu sa ivotom prosenog graanina datog drutva. Osobe u relativnom siromatvu zahtevaju socijalne intervencije, ali nisu beskunici ili u ekstremnom siromatvu.

Apsolutno siromatvo ili beda nastaje kada nivo prihoda pojedinca i porodice padne ispod definisanog minimuma za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba. Ispoljava se kao nemogunost zadovoljavanja osnovnih bioloko-reproduktivnih potreba
(hrana, voda, obua, odea, ogrev), beskunitvo, nehigijena i prljavtina, veoma velika
smrtnost odojadi, veoma kratak ivotni vek, nepismenost, nizak optekulturni nivo.
11. Pojmovi invalidnosti i hendikepa
Invalidnost je stanje koje proizlazi iz gubitka ili redukcije sposobnosti da se izvre

oekivane ili specijalno definisane aktivnosti socijalnih uloga u jednom duem vremenskom periodu, zbog hronine bolesti ili oteenja. Te nesposobnosti sutinski onemoguavaju invalidne osobe u razvijanju socijalne komunikacije, to znaajno utie na njihovu participaciju u mnogim segmentima ivota. Zbog toga, postoji osmiljen inkluzivni pokret za
smanjenje psiholokih, socijalnih i svih drugih prepreka koje ometaju invalidne osobe da
ostvare one sposobnosti kojima raspolau i koje, svojim ispunjenjem mogu ostvariti znaajne line i socijalne uspehe.
Hendikep oznaava stanje umanjenih telesnih ili psihikih sposobnosti koje pojedince dovode u neravnopravni, a esto i podreeni, poloaj u odnosu na druge, to utie na
proces socijalne integrisanosti. Do hendikepa dolazi zbog oteenja koje se javlja kao individualni problem i ogranienja koja proizlaze iz drutvenih stavova i socijalne sredine. Za
osobe sa razliitim oblicima hendikepa upotrebljavaju se termini kao to su: osobe sa tekoama u razvoju", osobe sa disabilitetom, osobe sa invaliditetom ili osobe sa posebnim
potrebama" to ukazuje na specifian prilaz etiologiji poremeaja, ali i strunom pristupu u
pogledu njihovog osnaivanja za bolje lino i socijalno funkcionisanje.
Zatita osoba sa invaliditetom je jedan od najosetljivijih i najspecifinijih elemenata
drutveno-razvojne, ekonomske i pre svega socijalne politike uopte.
Pored pozitivnih propisa izglasanih od strane Parlamenta, poloaj osoba sa invaliditetom
ureen je Meunarodnim konvencijama koje je naa zemlja ratifikovala, a ime su iste postale
deo unutranjeg prava ili unutranjih pozitivnih propisa, nita manje obavezujuih od zakona
koje je izglasao Parlament.
13

12. Populaciona politika (pojam i mere)

Populaciona politika predstavlja organizovan drutveni odgovor na probleme izrazitih
promena u starosnoj strukturi stanovnitva poput izrazitog starenja stanovnitva, previsoke ili
previe niske stope raanja odnosno problema depopulacije ili demografske eksplozije. Pod
pojmom populaciona politika smatra se funkcija drutva, odnosno reakcija celine
(drave), na reproduktivna ponaanja individua sa ciljem postizanja promena tih
ponaanja kojima bi se obezbedio opstanak, trajanje i razvoj celine drutva u
neprekidnom obnavljanju.
Za savremenu populacionu politiku, relevantne su etiri grupe mera:

Prvu grupu ine deiji ili porodini dodaci, ili druge, materijalne i sline
pogodnosti. Oni slue kao delimina

kompenzacija

za

trokove podizanja i

kolovanja dece, to treba da predstavlja meru pomoi porodicama sa veim brojem

dece odnosno izjednaavanja nivoa prihoda izmeu porodica s nejednakim brojem
dece. Ova mera ima poseban znaaj, kada su dodaci progresivni, jer tada stimulie
poveanje broja dece.

Drugu grupu ine mere u oblasti poreske politike. Uglavnom, predstavljaju

diferenciranje poreza na dohodak ili oslobaanje od poreza pojedinih proizvoda
koji su namenjeni deci i vie su motivisani razlozima socijalne prirode, nego
potrebama u vezi sa demografskim kretanjima. Mere poreske politike, bez obzira na
motive njihovog uvoenja, imaju jae ili slabije demografske efekte, u zavisnosti od
toga koje starosne grupe stanovnitva zahvataju

Treu grupu

mera

ine

one koje

treba

da olakaju funkciju materinstva

zaposlenoj eni, kao i mere zdravstvene i obrazovne politike. Postoji

meuzavisnost uzroka i posledica ovih mera, tako da su one istovremeno demografske
i ekonomske prirode.

etvrtu grupu ine mere koje se odnose na primenu sredstava kontracepcije i

abortusa. Ove mere se uvek kombinuju sa drugim merama i imaju za cilj
kontrolisanje i usmeravanje demografskog razvoja, posebno u dravama koje imaju
eksploziju nataliteta

14

13. Sloboda i individualnost kao pravo (Hajek i Fridman)

Neoliberalizam je ideoloka orijentacija, ali i ekonomska teorija i praksa koja proklamuje
pravo na ivot, pravo na svojinu i pravo na slobodu, kao prirodna prava svakog oveka.
Sloboda koju istiu neoliberali kao pravo i vrednosnu orijentaciju je sloboda pojedinca
da maksimalno iskoristi svoje sposobnosti i anse, u skladu sa sopstvenim znanjem i
umeem Sloboda se, po njima, moe ostvariti samo u uslovima slobodnog preduzetnitva
podlonog zakonitostima trita i svoenja drave i njene intervencije na minimum.
Kao liberali, mi smatramo slobodu pojedinca, ili moda porodice, najviim ciljem prema
kojem procenjujemo drutveno ureenje, pisao je Milton Fridman.
Hajek istie da se drava blagostanja preterano mea u ekonomski ivot drutva i u
individualne poslove pojedinaca koje bi oni bolje obavljali bez uplitanja drave. Trite je
mesto, kae Hajek, gde se odigrava proces smenjivanja inicijativa i greaka. To je postupak
otkrivanja optimalnih reenja i selekcije elite, a bez elite nema drutvenog progresa.
Glavna meta njihove kritike drave blagostanja usmerena na njene vrednosne paradigme
(jednakost, socijalna pravda i solidarnost) i intervencionistiku ulogu drave u preraspodeli
nacionalnog dohotka kojom se ugroava njihovo shvatanje slobode. Ovakvo shvatanje
slobode i individualnosti, odnosno trita kao regulacionog mehanizma na kome se iskazuju,
kao ishod ima veu deregulaciju socijalne drave, veu ulogu privatnih fondova u
socijalnom osiguranju i rezultira veom individualnom odgovornou za sopstvenu
socijalnu sigurnost.
14. Pojam socijalne pravde
Pojam pravde se najee pojavljuje u dva znaenja:
1. U prvom znaenju podrazumeva restituciju odnosno kanjavanje za uinjena dela.
2. U drugom znaenju (distributivna pravda) se odnosi na raspodelu resursa i ansi u
jednom drutvu tako da svako dobije onoliko koliko zasluuje (prema pravima,
zaslugama i/ili potrebama) (Puljiz,2005).
Zahtevom za pravednou se eli uskladiti zadovoljavanje individualnih potreba (i
egoistinih tenji) sa suivotom u zajednici i pravima i potrebama drugih pojedinaca. Cilj je,

15

dakle, da se ublae sukobi izmeu suprotstavljenih interesa, da se slabiji zatite od jaih i da

se zatiti kolektivno dobro (interes).
Princip socijalne pravde podrazumeva postojanje jednakih sloboda, prava i
mogunosti za sve graane, nezavisno od njihove rasne, klasne, nacionalne, rodne,
religijske ili bilo koje druge pripadnosti, a takoe nezavisno od njihovih psiholokih ili
biolokih razlika.
Zavisno od odnosa kolektivnih i individualnih prava i raspodele resursa za javna
dobra razvile su se tri opte koncepcije socijalne pravde:

liberalna (zagovara vie individualnih sloboda, principe slobodnog trita i

konkurencije)

komunistika (insistira na ujednaenosti ishoda)

socijaldemokratska (potencira preraspodelu drutvenih dobara preko

redistributivnih mehanizama drave)

15. Pojam socijalne drave

Socijalna drava (engl. Welfare state) je tip drave sa razvijenim pravnoinstitucionalnim okvirom za delovanje na socijalnom polju. Socijalna drava je ona
drava koja je na sebe preuzela odgovornost za osiguranje osnovnih egzistencijalnih
potreba svojih graana.
Socijalna drava se javlja kao proirenje klasine drave-zatitnice u 19. veku sa
pojavom industrijskog drutva i umnoavanjem socijalnih problema. U odnosu na
feudalna drutva koncepti religijskog i tradicionalnog milosra i solidarnosti, prisutni u svim
drutvima, zamenjuju se pravom na dravnu pomo (sekularizacija ili laiciziranje drave
proces odvajanja drave i crkve). Socijalnom dravom se u odnosu na prethodnu dravu
zatitnicu, pored graanskih i politikih prava, u praksi uspostavljaju socijalna prava.
Pun razvoj doivljava izmeu dva svetska rata i prvih trideset godina posle II. Sv. rata. Obim
socijalnih prava, obuhvat stanovnitva socijalnim pravima i njihov sadraj, znatno se
razlikuju zavisno od prihvaenog modela socijalne politike.
Sve savremene drave su socijalne drave, ali se meusobno razlikuju po modelima
socijalne politike, odnosno praktino postignutim nivoima socijalnih prava i socijalne
sigurnosti. U poslednjim decenijama 20. i prvim 21. veka se govori o krizi socijalne drave,
posebno drave blagostanja.

16

16. Modeli socijalne politike (Esping Andersen)

Tipologija evropskih modela socijalne politike prema Esping Andersenu zasniva se na
razlikama u nainima na koje je regulisanje socijalnih rizika rasporeeno izmeu
glavnih aktera (drave, trita i porodice) odnosno tzv. stepenu dekomodifikacije (engl.
decommodification) i oblika solidarnosti (Esping-Andersen, 1999)..
Dekomodifikacija predstavlja koncept koji polazi od pretpostavke da je u uslovima
trinog kapitalizma rad graana pretvoren u robu koja se razmenjuje na tritu, a da drava
svojim intervencijama (socijalnim politikama i programima) ublaava ovaj odnos
garantujui odreena socijalna prava nezavisno od ulaganja rada na tritu (graanima
kroz redistribuciju vraa potreban deo dohotka i usluga).
Esping-Andersen je izdvojio tri osnovna tipa socijalnih reima:

Liberalni

minimizira

ulogu

drave,

individualizovanju

rizika

promovisanju trinih reenja u ostvarivanju zaite od socijalnih rizika.

Liberalni reimi daju prednost tritima u obezbeivanju socijalnih usluga, a u
Evropi su zastupljeni u Velikoj Britaniji i Irskoj

konzervativno korporativni - prisutni u najveem broju zemalja kontinentalne

Evrope. Naglasak je stavljen na obavezno socijalno osiguranje. Trite je
marginalizovano u obezbeivanju socijalne podrke, a znaajnu ulogu imaju
trei sektor i porodica.

Socijalno demokratski socijalni reimi su sinonim za Skandinavske zemlje.

Njih, nasuprot prethodnima, karakteriu univerzalnost (socijalna prava
obezbedjuju se svim graanima), ire definisanje socijalnih rizika, velikoduni
nivoi podrke, egalitarno shvatanje solidarnosti i dominantna uloga drave u
obezbeivanju socijalne podrke. U ovim reimima, socijalna prava pojedinaca
utemeljena su na statusu graanina, a ne na doprinosima ili ispoljenim potrebama,
kao kod ostala dva reima.

Navedene tipove ne treba shvatiti kruto. Pojedinani socijalni reim moe sadrati
elemente razliitih tipova, uz dominaciju elemenata jednog od njih.

17

17. Koncepcija drave blagostanja

Drava blagostanja nije samo koncept socijalne politike, ona tei da postane
fundamentalna za sve drutvene nauke i osnov teorijskog objanjenja i usmeravanja
drutvene prakse na Zapadu.
Drava blagostanja je poseban oblik organizacije kapitalistikog drutva koji ima
tri karakteristina obeleja:
-

meovitu privredu zasnovanu na kejnzijanskoj politici;

pluralistiku (masovnu) demokratiju, i

veoma razvijen sistem socijalne sigurnosti.

Cilj drave blagostanja je da obezbedi jednakost ljudi u njihovim politikim,
ekonomskim i socijalnim pravima. Drava koncipira socijalnu politiku i socijalne slube
i obezbeuje redistribuciju dobara.
Redistribucija se postie progresivnim oporezivanjem (znatno veim oporezivanjem
iznad prosenog dohotka kao i luksuznih dobara), pri emu je potrebno voditi rauna da
se ne ugroze akumulacija kapitala i investicije kako bi se obezbedio razvoj drutva i rast
njegovog bogatstva.

Principi socijalne politike drave blagostanja

Socijalna politika drave blagostanja zasniva se na principima:
- jednakosti - u smislu politike jednakosti
- socijalne pravde - reava konflikt izmeu privatne ekonomije i raspodele
- solidarnosti - korektiv za neostvarena prethodna dva principa
Iako su paradigme drave blagostanja

jedinstvene, a socijalno-politika pitanja

konceptualno identina, sadraji i praksa socijalne politike razlikuju se meu razliitim

dravama. Sa izuzetkom vedske, nastanak drave blagostanja vezan je za vreme pred kraj
i nakon Drugog svetskog rata, prvo u Velikoj Britaniji, a zatim i u drugim
industrijskirazvijenim zemljama

18

Rezultati drave blagostanja

Koncepcija drave blagostanja omoguila je:
-

da se u svim zapadnoevropskim zemljama stvore uslovi u kojima ljudi ive na nivou

dostojnom oveka,

da se izgradi kompleksni sistem socijalnog obezbeenja stanovnitva,

da se postigne visok stepen integracije drutva i osigura prosperitet i razvoj.

Drava blagostanja je koncept kojim su znatno poboljani uslovi ivota stanovnitva

koji, uz modifikacije, moe biti i koncept kojim se i u budunosti uspeno odgovarati na sve
izazove vremena i promene koje donosi nauno-tehnoloki razvoj i globalizacija kao novi
svetski proces. Istovremeno treba napomenuti da koncept drave blagostanja zahteva izuzetno
visoke nivoe poreskih stopa i izdvajanja za zdravstvo, kolstvo, populacionu politiku,
socijalnu zatitu i sistem socijalne sigurnosti.
18. Socijalne reforme Otoa Fon Bizmarka
Nemaka je pod kancelarom Otom Fon Bizmarkom donela 1881. godine donet prvi
Opti zakon o socijalnom osiguranju. Na osnovu ovog zakona doneti su i posebni zakoni, i
to:
-

1883. godine Zakon o obaveznom osiguranju industrijskih radnika za sluaj bolesti;

1884. godine Zakon o obaveznom osiguranju za sluaj nesree na radu

1889. godine Zakon o obaveznom osiguranju radnika za sluaj invalidnosti i starosti

Za poetak razvoja penzijskog sistema obino se uzima 1889. godina, kada je

kancelar Bizmark formirao penzijski sistem za industrijske radnike starosti od 70

godina pa navie, sa ciljem da im se obezbedi odranje prihoda u starosti.
Na inicijalnu penzijsku politiku uticalo je mnogo faktora politiki, istorijski,
kulturoloki, itd. Sistem koji je Bizmark uveo bio prilagoen potrebama radnike klase.
Iako je uvedeni sistem osiguranja bio obavezan, finansiranje nije bilo na teret drave,ve
poslodavaca i radnika. Uvedena je i participacija radnika u odluivanju u fondovima
osiguranja, shodno ueu (socijalni dijalog i participacija).
19

Uticaj Bizmarkovih reformi

Zanimljivost je da su Nemaki radnici i poslodavci su bili protiv ovako koncipirane
reforme jer su eleli finansiranje iz poreza (skandinavski model) ali su Bizmarkove reforme
zaivele. Drava je ipak sprovodila obavezno osiguranje i danas se Bizmarkovim modelom
osiguranja smatra model koji podstie tednju samih korisnika i navikavanje na
obavezujue pravo iz kojeg proizlaze socijalna davanja.
Ostale evropske zemlje su poele da slede njihov primer. Nemaki sistem je bio
veoma uticajan u kontinentalnoj Evropi, naroito u tadanjoj AustroUgarskoj
monarhiji.
19. Socijalne reforme Lorda Beverida
Najznaajnije socijalne reforme u Velikoj Britaniji nastale su u toku Drugog
svetskog rata i za njih je zasluan lord Beverid. On je od 1941 radio na predlogu reforme
socijalne politike, koje je 1942 objavio pod nazivom socijalno osiguranje i srodne usluge
(engl. Social Insurance and Allied Services) uspostavljajui temelj britanskog sistema
socijalne sigurnosti. Na ovakav razvoj dogaaja je sa jedne strane uticao ratni solidarizam
koji se nastojao odrati u posleratnom periodu, a sa druge strane rtve rata nameu dravi
obavezu uspostavljanja novih oblika socijalne zatite. Lord Beverid, (1879 1963),
utemeljiva Engleske moderne socijalne drave, 1942. izjavljuje: Svaki e graanin biti
utoliko vie spreman uestvovati u ratu ako zna da njegova vlada sprema planove za bolji
svet.
Koncepcija drave blagostanja Lorda Beverida
Lord Beverid je smatrao da drava treba da titi svoje gradjane od nezaposlenosti,
odn. da obezbedi punu zaposlenost i socijalnu sigurnost celokupnog stanovnitva od
svih socijalnih rizika (bolest, nesrea na poslu, starost, nezaposlenost, smrt, zatita porodice
i socijalne slube za pruanje usluga). Uvodi pojam i praksu univerzalnog socijalnog
osiguranja u Velikoj Britaniji.
Izvetaj i plan Lorda Beverida - 1942. godine je prihvaen u Parlamentu jednako od svih
partija. Polazite Beveridovog plana je teza da se puna zaposlenost moe ostvariti uz
20

neposredno angaovanje drave (i njenu odgovornost) u ekonomskim odnosima uz

ouvanje privatnog vlasnitva, odnosno kapitalistikog sistema i slobodne, iako od drave
ograniene, privatne inicijative.
Graanski teoretiari su takvu dravu koja preduzima ekonomske i socijalno-politike
mere u interesu svih, a posebno siromanih, nazvali drava blagostanja. Iako je primena
ovakvog koncepta u Velikoj Britaniji naruena uspostavljanjem liberalne vlasti, od dolaska
Margaret Taer, naslee je da dananji sistem socijalne sigurnosti u Velikoj Britaniji
karakterie pokrivenost svih glavnih socijalnih rizika.
20. Teorija Gundara Mirdala o dravi blagostanja
Za razvoj Skandinavskog, posebno vedskog modela drave blagostanja, najznaaniji
teoretoar je Gunar Mirdal (1898), vedski socijaldemokrata, ekonomista i profesor.
Mirdal je zastupao tri osnovne postavke u svojim teorijama:
-

drava treba da vri preraspodelu dohotka na taj nain to e zahvatati jedan deo
dohotka putem poreza i raspodeljivati ga

pravednije, na blagostanje svih

(redistribucija dohotka)
-

drava treba da obezbedi socijalne slube za sprovoenje socijalne politike i

povoljnu potronju, posebno izdravanog stanovnitva

Smatrao je da su siromatvo i napredak kumulativne pojave i na osnovu toga razvio

tezu o kumulativnom rastu i kumulativnom zaostajanju, ukazujui na znaaj
delovanja brojnih faktora koji dovode do zaostajanja ili do razvoja - tzv. efekat
zamaha'' i efekat zaostajanja'

Svojom teorijom kumulativnog rasta i kumulativnog zaostajanja, Mirdal je ukazao na

meuzavisnost ekonomskog i socijalnog razvoja i ulogu drave u tome, koja
preraspodelom dohotka obezbeuje razvoj i blagostanje svih.

21

21. Teorija Dona Kejnza Majnarda

Don Kejnz Majnard (1883 1946) je poznati engleski ekonomista i teoretiar ije je
naznaajnije delo Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca (1936).
U razmatranju ekonomije, Kejnz je kritikovao liberalistiku ekonomsku politiku zbog
toga to ne moe da obezbedi normalan tok reprodukcije i stanje pune zaposlenosti.
Njegovo polazite zasniva se na tezi da dohodak u drutvu zavisi od obima zaposlenosti,
a potronja od ukupnog dohotka i zaposlenosti.
Izuavajui

ekonomiju

sa

makroekonomskog

stanovita, smatrao je da je

nezaposlenost najvei neprijatelj kapitalizma i razvoja drave.

Dao je veliki doprinos razvoju savremenih kapitalistikih zemalja, uvodei sledee
ekonomske inovacije, koje e postati poznate kao Kejnzijanska ekonomija:
-

dokazao je nunost potrebe da

drava odrava punu

zaposlenost

preraspodelu nacionalnog dohotka, ime je uticao na razvoj socijalne drave.

-

razvio je teoriju o ukupnim privrednim veliinama i njihovom meusobnom

odnosu, u kojoj ukazuje na poseban znaaj ljudskog faktora proizvodnje i
poloaj oveka u drutvu.

Smatrao je da samo planski razvoj drutva, uz znaajnu ulogu drave u

ekonomsko-socijalnoj sferi, moe obezbe

diti uspean drutveni razvoj

Dokazao je da se delovanjem slobodnog trita i spontanim tokovima kapitala i radne

snage ne mogu se reavati drutveni problemi.

22. Globalizacija i kriza drave blagostanja

Promene nastale uticajem globalizacije
U poslednjim decenijama se svuda u razvijenom svetu odvijaju duboke drutvene
promene. One su posledica globalizacije i prelaska razvijenih drutava od industrijskih
ka postindustrijskim. U sklopu tih procesa dolazi do liberalizacije ekonomija, poveanja
kompetitivnost, nestabilnosti trita rada, poveane pokretljivost rada, kapitala i
stanovnitva generalno.
Globalizacija sutinski menja sferu rada - preseljenjem kapaciteta tamo gde je
radna snaga najjeftinija, smanjenjem uloge i znaaja sindikalnog organizovanja i njegove
pregovarake funkcije, dovodi do sve vee polarizacije meu zemljama.
22

Iako mobilnost kapitala i tehnologije omoguavaju bru integraciju

zemalja

nerazvijenih

u svetske privredne tokove, ipak se ti procesi ne odvijaju ravnomerno, neki

regioni ostaju izvan tih procesa, a situaciju oteava i velika prezaduenost zemalja kao i
uslovi koji im se postavljaju od meunarodnih finansijskih institucija za reprogramiranje
dugova ili nove kredite.
Sveukupno, takve promene proizvode nove drutvene rizike prezaduenost nacionalih
ekonomija koje je potrebno dugorono otplaivati, poveanje nejednakosti unutar i izmeu
drutava, novu nezaposlenost, neadekvatna znanja radnika u novim ekonomijama koje su
zasnovane na znanju, tekoe u mirenju porodinih obaveza i rada u situaciji kada sve vie
ena radi (ili oba partnera rade znatno due), pitanje dugotrajne briga za stare, siromatva
meu zaposlenim radnicima itd.
Istovremeno, postoji snaan pritisak na drave i snaan zahtev za racionalizacijom
potronje i peraspodele, poto su drave od tridesetih godina prolog veka preuzele
odgovornost za poloaj ljudi redistribucijom drutvenog proizvoda u korist socijalnih prava.
Kritika drave blagostanja
Najee kritikovani problemi drave blagostanja ogledaju se u:
-

velikoj potronji - visokom procentu drutvenog proizvoda koji se troi za socijalne

svrhe;

u visokom oporezivanju koje smanjuje konkurentnost na tritu

u narastanju dravnog aparata koji odreuje prava, usmerava i kontrolie sredstva

i troi znaajan deo sredstava prikupljenih porezima za svoje izdravanje;

u vetakom narastanju potreba za raznim uslugama koje su za korisnike

''besplatne' a esto nedovoljno kvalitetne (obrazovanje, zdravstvo);

u nezadovoljavajuoj efikasnosti javnih slubi u reavanju socijalnih problema.

Izazovi krize drave blagostanja

Strunjaci i naunici jo uvek se ne slau u vezi s tim kako se evropske drave blagostanja
transformiu u odgovoru na ove izazove. Jedni smatraju da drava blagostanja odumire, dok
drugi smatraju da se transformie u aktivnu dravu blagostanja.

23

U savremenoj, istorijskoj periodizaciji razvoja socijalne politike (v. ispitno pitanje broj 3)
u fazi reformulacije socijalne politike dolazi do restrikcije mnogih do tada zagarantovanih
socijalnih prava. Time se, kada je u pitanju socijalna politika, otvara se itav niz pitanja:

Restrikcije u svim

podrujima

socijalne politike koje dovode u pitanje osnovnu

socijalnu sigurnost graana;

Minimiziranje uloge drave u socijalnoj politici i redistribuciji dohotka i rastui

uticaj nadnacionalnih faktora na promene u socijalnoj politici pojedinih zemalja;

Kako na nacionalnom nivou formirati mehanizme, instrumente i politiku kojima e

se regulisati uslovi meunarodne

trgovinske

razmene i uputiti

korporacije da

ostvaruju svoju aktivnost u korist socijalne sigurnosti i socijalnog blagostanja ljudi;

Odluivanje o socijalnoj politici na nadnacionalnom nivou to odmah otvara pitanje

novih tela i organa;

Kako formirati socijalno orijentisano trite u kome bi ekonomski napredak donosio

i socijalni napredak;
Globalizacija socijalne politike je veliki izazov za sve nosioce globalizacije kao

opteg fenomena. Osnovni cilj mora biti pronalaenje pravog balansa izmeu irenja
mogunosti za ekonomski rast i poboljanja ljudske sigurnosti. Meunarodno trite treba da
promeni

svoj karakter: od slobodnog ka socijalnom.

To

podrazumeva i

veliku

meunarodnu redistribuciju dohotka i pomo zemljama u razvoju kako bi se smanjile

velike nejednakosti u svetu i injenica da najvei deo oveanstva ivi u siromatvu.
Osnovna promena ukljuuje pronalaenje novih oblika komunikacije, participacije i
konsenzusa, na svim nivoima procesa stvaranja socijalne politike od lokalnih ka
globalnim.
23. Modeli socijalne politike prema R.Timusu
Richard Titmus (Puljiz,2005) osniva je britanske socijalne politike kao
akademske discipline i posle Drugog svetskog rata bio je prvi profesor socijalne
administracije na Londonskoj koli Ekonomije.
Titmus je pravio razliku izmedju pojma socijalna administracija i socijalna
politika navodei da se socijalna politika odnosi na izbor izmeu konfliktnih politikih
ciljeva (ogranienih mogunosti da se sve potrebe zadovolje istovremeno) i istrauje kako ih
formulisati, dok se socijalna administracija odnosi na stepen ljudskih organizacija i formalnih
struktura, ostvarivanje konkretnih socijalnih usluga.
24

Za Titmusa socijalna politika podrazumeva socijalna davanja, ona je redistributivna i

ima kako ekonomske tako i neekonomske ciljeve. Prema Titmusu, postoje tri modela ovako
shvaene socijalne politike:

1) Rezidualni (selektivni) model poiva na stanovitu da se sve ljudske potrebe

zadovoljavaju u porodici i na tritu, a samo kada to nije mogue putem socijalne
zatite kao tradicionalne funkcije drave i drutva

2) Industrijski model nastaje u industrijskom drutvu u kojem socijalna politika

dobija iri sadraj i vei znaaj, postaje dodatak ekonomije. Ljudske potrebe se
zadovoljavaju

po

osnovu rada i doprinosa ili

putem

socijalnog staranja i

korienja usluga socijalnih slubi

3) Redistributivni model podrazumeva zadovoljavanje ljudskih potreba izvan

delovanja trinih zakonitosti (uz pomo redistributivne uloge drave), kako bi se
obezbedila integracija drutva,

preventivno delovalo na socijalne sluajeve i

probleme, poveala produktivnost, uticalo na demografske promene i obezbedilo

blagostanje za sve graane na principima solidarnosti i uzajamnosti.
24. Neoliberalistiki model socijalne politike
Ponikla u SAD, neoliberalistika doktrina socijalne politike dobija pristalice i u
drugim zemljama sveta Velikoj Britaniji, Australiji i Novom Zelandu. U vrednosnom smislu
se poziva na ideje slobode i individualizma prema Hajeku i Fridmanu (v. ispitno pitanje 13).
Potpuno se odbacuje ideja socijalne pravde, za koju Fridrih Hajek, utemeljiva ove
teorije, smatra da je potpuno isprazan pojam bez znaaja. Jedini oblik jednakosti koji je za
njih prihvatljiv, i koji vodi slobodi je pravna jednakost postojanje optih zakonskih
propisa i njihova dosledna primena, posebno graanskih i politikih prava.
Ideologija individualizma bila je osnov za pojave Taerizma u Velikoj Britaniji i
Reganizma u SAD, osamdesetih godina 20. veka, kojima su zamenjeni prethodni modeli
jae socijalne drave. To je znailo pokuaj eliminisanja veine instituta drave
blagostanja. Polazei od individualizma, Margaret Taer objanjava navodnu superiornost
ove teorije i prakse time to ona

polazi od pojedinca sa njegovom jedinstve nou,

njegovom odgovornou i njegovom sposobnou da bira, a to obezbeuje bri ekonomski

razvoj Zapada.
Poimanje slobode i socijalne pravde

25

Sloboda je za teoretiare neoliberalizma centralna vrednost, koju Hajek definie

negativno kao odsustvo prisile. Prisila je jedino dopustiva ako je ona iskljuivo u
domenu pravne drave, ako se sprovodi u skladu sa zakonom i u cilju sprovoenja
zakona. Meutim, poimanje slobode se u ovom smislu iri i na delovanje trita: Slobodno
je ono drutvo u kojem se vlada u skladu sa zakonima i u kome funkcionie slobodno
trite. Svako meanje drave u slobodno funkcionisanje trita znai i ograniavanje
individualne slobode. Ako je neko pogoen odnosima kao posledicom dejstva trita, to je
prirodno i drava ne treba da intervenie, jer je svaki pokuaj intervencije injenje nepravdi,
poto se od nekog oduzima da bi se drugom dalo.
Kako slobodno i deregulisano trite kao posledicu ima imovinske i druge
nejednakosti meu ljudima, za neoliberalne teoretiare nejednakost je poeljna i
neophodna, ak i preduslov razvoja. Intervencija drave da izjednai ljude (osim u sluaju
stvaranja jednakih ansi), destabilizuje drutveni razvoj, deluje kontraproduktivno na sistem
vrednosti i potkopava moralne standarde jer onemoguava individualni razvoj. Za njih su
nejednakost i pravda iste kategorije, pa su odbacivali i pravdu kao princip i polazite u
ureivanju drutvenih odnosa. Prema njima, imovinske nejednakosti su prirodne kao to je
prirodno nasleivanje inteligencije i imovine.
Meutim, i meu teoretiarima neoliberalizma se vremenom menjalo poimanje
pravinog drutva odnosno doputenog nivoa nejednakosti u drutvu. Tako Don Rols
(Rawls) smatra da je dobro ureeno drutvo ono u kojem postoji saglasnost o osnovnim
pitanjima

principima pravde i u kojem su pomireni

principi individualizma i

jednakosti. Pravino drutvo preko svojih naela titi osnovne slobode graanina (privatno
vlasnitvo, slobodu miljenja) ali sloboda jednih ne sme istovremeno da bude nesloboda
drugih, odnosno sloboda svih neostvarljiva je bez jednakosti prava.
Zajednika karakteristika neoliberalnih teoretiara u odnosu na socijalnu
politiku je osporavanje prava dravi da se mea u socijalnu sferu, sem kada je to
neophodan uslov za ostvarivanje ekonomske zakonitosti.
Po njima, bilo kakva intervencija u smislu distributivne pravde je nepravda
prema onima koji svojim sposobnostima i radom u trinim uslovima stiu vie.
Uzimanje od njih nije prihvatljivo ni sa moralnog stanovita.

26

25. Korporativistiki model socijalne politike

Korporativistiki model socijalne politike se zasniva na teorijskim postavkama drave
blagostanja, ali se od klasinog'' socijaldemokratskog modela razlikuje se po tome to se
socijalna politika definie i sprovodi

socijalnom dijalogom - sporazumom

izmeu

drave, poslodavaca i sindikata. Neki autori ovakve modele socijalne politike nazivaju
konsenzusnim modelima drave blagostanja, jer drava posreduje u postizanju zajedniki
prihvatljivog dogovora (konsenzusa) izmeu kljunih interesnih grupa radnitva, zaposlenih
uopte i vlasnika kapitala poslodavaca, naroito krupnog kapitala.
Uesnici u dijalogu su udruenja poslodavaca i sindikati, a drava je posrednik i garant
dogovorenog. Angaovanje poslodavaca odvija se preko njihovih komora i raznih drugih
oblika udruivanja. Za sindikat je reprezentativnost lanstva neophodan uslov koji mora
ispuniti. Bitna pretpostavka za uspenost primene ovog modela je spremnost njenih nosilaca
dijaloga na kompromise i postojanje

meusobnog

uvaavanja i odgovornosti.

Instrumenti dogovaranja su drutveni dogovori, sporazumi i ugovori.

Primenom ovog modela postie se balans u raspodeli drutvenog bogatstva izmeu
plata i

akumulacije kao neophodnog uslova za investicije, odnosno ekonomski razvoj

(balans socijalne politike i ekonomskog razvoja). Korporativistiki model socijalne politike je

uglavnom uspeno funkcionisao i uspevao da izdri udare ekonomskih kriza koje su se
javljale, posebno krupne meunarodne krize sedamdesetih godina 20. veka. Primeri uspene
primene ovog modela su vedska, Austrija i Japan a najvaniji rezultat je uspenost u
postizanju visokog nivoa socijalnog blagostanja (visoki zdravstveni, obrazovni i slini
socijalni indikatori) uz rast ekonomije odnosno drutvenog proizvoda.
26. Socijalna politika u dokumentima papskih enciklika
Praktina briga za siromane, bolesne, stare itd. je konstanta autentino Hrianskog
ivota pojedinaca i zajednica (nunost karitativnog rada), a u bogosluju, propovedima i
moralnim poukama i teolokim raspravama Crkva konstantno iznosi sopstveni nauk o
socijalnim dunostima vernika.
Tokom srednjeg veka, Hrianska Crkva je imala posebnu ulogu i eksluzivno pravo i
obavezu u odnosu na feudalnu dravu, u pruanju socijalnih usluga i brizi o siromanima.
27

Postojala je institucija Milosra koje je opta obaveza i sredstvo otkupa greha. Veina prvih
bolnikih i socijalnih institucija u Zapadnoj Evropi, nastala je kao posledica
dobroinstva bogatih ljudi u saradnji sa Crkvom, tokom 12. i 13. veka. Crkva gradi
bolnice, azile, sirotita dok su manastiri esto bili prve zdravstvene i obrazovne institucije. Sa
desekularizacijom, Crkva je izgubila primat u obavljanju socijalno-politike funkcije, ali
nikada nije prestala da se teoretski i praktino bavi socijalnim problemima. Tako je ona
danas jedan od znaajnih partnera drave u pruanju savremenih socijalnih usluga, na
principima savremenog socijalnog rada (tzv. crkveni socijalni rad).
U teoretskom razmatranju socijalnih pitanja, prva socijalna enciklika Pape Lava
XIII, Rerum novarum (1891) Prava i dunosti kapitala i radnika, znaajno je
doprinela teolokoj raspravi o pitanjima prava radnika ali je doprinela i razvoju dalje
organizovanog teolokog prouavanja socijalnih pitanja unutar Crkve (podstaknuto je
otvaranje katedri ili instituta tzv. Socijalnog uenja Crkve pri teolokim fakultetima). U
Enciklici su sutinski podrana prava radnika na udruivanje (sindikate) a jednako su
odbaeni neogranieni kapitalizam i komunizam. Znaaj ove prve socijalne enciklike
Katolike Crkve je toliki da e ona kasnije biti nazvana Velikom poveljom Katolikog
socijalnog uenja. Smatra se jednim od osnovnih dokumenata koji je uticao na razvoj
Hriansko-demokratskog politikog opredeljenja.
Jednako uticajnom i vanom smatra se enciklika nastala tano etiri decenije kasnije, 40
godina (Quadragesimo Anno) pape Pija XI iz 1931. godine, kojom se razmatraju etike
implikacije drutvenih ureenja i poziva na rekonstrukciju drutvenog ureenja na
principima solidarnosti i supsidijarnosti. Tako se u enciklici Quadragesimo anno istie:
"Ostaje ipak u socijalnoj filozofiji vrsto i nepobitno ono naelo koje se ne moe ni ukloniti ni
promeniti - kao to ne valja pojedincima oduzimati i predavati dravi one poslove koje oni
mogu obavljati na linu odgovornost i linom marljivou, tako je nepravedno i vrlo kodljivo
i za javni poredak opasno davati veemu i viemu drutvu one poslove koje mogu izvravati
manje i nie zajednice. Svaka naime drutvena ustanova mora po svom pojmu i znaenju
pomagati udovima drutvenog tela, a ne sme ih nikada ni unititi ni prisvojiti".
Povodom stote godinjice prve velike socijalne enciklike, papa Ivan Pavle II u u 4.
poglavlju enciklike Stota godina (Centisimus annus) 1991.

naglaava tezu da su

materijalna dobra prvenstveno namenjena socijalnim ciljevima te da je na njima

"socijalna hipoteka": "Zadatak je drave da se brine za zatitu zajednikih dobara, kao to su
prirodna i ljudska okolina, odraanje kojih ne mogu garantovati jednostavni mehanizmi
trita. Kao to je u doba ranog kapitalizma drava bila duna braniti temeljna prava rada,
28

tako su sada, u novom kapitalizmu, i ona i itavo drutvo duni braniti kolektivna dobra, koja,
izmeu ostalog, stvaraju okvir unutar kojega je jedino mogue da svako zakonito postigne
svoje individualne ciljeve" (Stota godina, 40).
Naela crkvenog socijalnog uenja
Zajedniki elementi i naela savremenog socijalnog uenja crkve, izgraenom i na
brojnim drugim dokumentima i radu katedri pri bogoslovskim fakultetima su:
1. ovek kao sredite i cilj drutvenog ivota (tzv. Humanistiki personalizam)
2. Naela solidarnosti i supsidijarnosti kao temeljna naela na kojima poiva
drutveni ivot
3. Naelo opteg dobra (bonum commune) - Temeljna ideja je da ovek kao osoba
ne moe sam razviti svoju individualnost i drutvenost. Veinu dobara (vrednosti)
ovek ostvaruje zajedniki. ak i politika zajednica, dakle, postoji radi tog
opteg dobra. U njemu ona nalazi svoje opravdanje i smisao, iz njega proizlazi
(Drugi vatikanski sabor)
4. Ideja pravde kao etike vrednosti - poimanje pravde u Hrianskoj socijalnoj misli
spojeno je s ljubavlju i milosrem.
5. Participativno drutvo - Katoliki teolog Gregori Baum smatra da je ideja o
participativnom drutvu jedna od specifinosti katolikog socijalnog uenja. Katoliko
socijalno uenje priznaje pravo na privatno lino vlasnitvo i vlasnitvo proizvodnih
dobara, ali uvek u socijalnom kontekstu i uz uee to je mogue ire zajednice.
6. Preferencijalna opcija za siromane Ovo naelo ima siguran evaneoski temelj - o
njemu svedoe i Isusova dela i njegove rei. Ve na Drugom vatikanskom saboru vei
broj biskupa zahtevao je da se Crkva slubeno deklarie kao Crkva siromanih.
27. Socijalna prava i Deklaracija o ljudskim pravima
Prema Maralu na Zapadu su se prvo stekla graanska prava (18. vek), potom
politika (19. vek), dok je ostvarivanje socijalnih prava postalo aktuelno tek u 20. veku
(Puljiz,2005). Postoje tri generacije univerzalnih ljudskih prava:

Graanska prava obezbeuju jednakost svih ljudi pred zakonom i usmerena su na

zatitu linosti i vlasnitva

29

Politika prava daju jednaku mogunost graanima da uestvuju u javnim poslovima.

Socijalna prava garantuju zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, odnosno

obezbeivanje minimalnih uslova ivota svim graanima.

Deklaracijom o ljudskim pravima, usvojenom decembra 1948. i proklamovanom od strane

Generalne skuptine OUN postavljen je zajedniki standard koji treba da postignu svi narodi
i sve nacije. Pored pored graanskih i politikih prava, deklaracijom je definisano sedam
grupa socijalnih prava:
1)

Pravo na rad (izbor zanimanja, pravini uslovi rada, zatita od nezaposlenosti,

jednaka plata za jednaki rad, zadovoljavajua naknada koja obezbeuje
egzistenciju, sindikalno udruivanje, odmor i razonoda)

2)

Pravo na socijalno osiguranje

3)

Pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje oveka i

njegove porodice

4)

Pravo majke i deteta na naroito staranje i pomo i pravo sve dece na jednaku
socijalnu zatitu

5)

Pravo na kolovanje

6)

Pravo na uee u kulturnom ivotu zajednice

7)

Pravo na zatitu moralnih i materijalnih interesa koji proistiu iz naunog,

knjievnog i umetnikog rada.

28. Socijalni modeli EU

U savremenoj socijalno-politikoj teoriji ukazuje se i na Socijalni model Evropske unije,
odnosno na socijalne modele, jer jo uvek ne postoji jedna nadnacionalna socijalna politika.
Socijalni modeli su kategorije koji sumiraju opte, zajednike karakteristike
socijalne politike zemalja lanica EU posebno u odnosu na politiku zapoljavanja, sistem
socijalne sigurnosti, socijalnu pravdu. Dakle, socijalni modeli EU podrazumevaju slinu
klasifikaciju prema znaajnijim kriterijumima koji su korieni i u prethodno navedenim
tipologijama (poput Esping Anderesenove, v. ispitno pitanje 16) i posle proirenja EU na
istonu i junu Evropu, razlikuju se etiri modela:
1. Skandinavski model sa primarnom odgovornou drave, solidarnou na nivou
drutva, obezbeen visok stepen socijalne podrke, nivo naknade od visokog do

30

prosenog, korisnici svi graani sa ciljem da se garantuje socijalna sigurnost (Danska,

vedska, Finska, Norveka).
2. Anglosaksonski model prevashodna se zasniva na odgovornosti pojedinca, nema
opte solidarnosti, podrka ograniena, nivo naknade od prosene do visoke,
potencijalni korisnici svi graani, drava garantuje minimalnu socijalnu sigurnost
(Britanija, Irska a van Evrope SAD, Kanada, Australija).
3. Kontinentalni model odgovornost je na tritu rada, dominantan je ekonomski sektor,
podrka prosena, nivo naknade diferenciran, korisnici su populacija zaposlenih, sa
ciljem odravanja dohotka (Francuska, Nemaka, Austrija, Belgija, Luksemburg).
4. Juno evropski model, karakteristian po odgovornosti porodice i crkve, izraena
solidarnost na nivou porodice, reintegracija ograniena, nivo naknade nizak, korisnici
siromani, a cilj modela je borba protiv siromatva. (Poljska, Maarska, eka,
Slovaka)
29. Socijalna politika Srbije (periodizacija i karakteristike)
Istorijski razvoj socijalne politike Srbije se istorijski moe grubo podeliti u etiri faze:
1) Period kraljevine SHS/Jugoslavije
2) Period razvoja socijalne politike SFRJ od 1945. do 1980.
3) Period socijalne regresije od 1980. do 1990, na koji se nadovezuje socijalna
politika Savezne republike Jugoslavije (1990-2000)
4) Savremeni period socijalne politike u tranziciji (od 2000 do danas)
Kako je savremeni period obraen u ispitnom pitanju br. 30 (Savremeni koncept socijalne
politike Srbije (strategije) ovde e biti obraena prva tri perioda.
I Period kraljevine SHS/Jugoslavije
Odlike ovog perioda su izraeni socijalni problemi gladi, siromatva i ratnih i vojnih
invalida i siroadi. Socijalna politika bila je u nadlenosti drave, lokalnih organa vlasti,
humanitarnih organizacija, crkve i organizacija radnike klase. Najznaajnija uloga
drave ispoljavala se i iscrpljivala u zatiti rtava rata kojih je bilo mnogo, naroito u
godinama posle rata. Zatita drugih kategorija stanovnitva bila je preputena lokalnim
organima teritorijalne samouprave. Drava je retko organizovala javne radove za nezaposlena
31

lica. Zatita siromanih u selu bila je u domenu patrijarhalne porodice, a ako ona nije
mogla, pomo su pruali rodjaci, susedi, zatim crkva.
Dostignue ovog perioda je uspostavljanje prvog socijalnog zakonodavstva na osnovu
Ustava iz 1921. godine, i to: Zakona o zatiti radnika (1922) kojim se prvi put uvodi
osmoasovno radno vreme, zabranjuje noni rad i ustanovljava porodiljsko odsustvo / Prava
na organizovanu zatitu dece (1920-1922) / Zakonom o pravima invalida i rtvama rata
(1939) i prvi put su utvrene garantovane minimalne nadnice.
Pored donoenja prvih zakona, intenzivno se razvijala i socijalno politika teoretska
misao, od strane teoretiara kao to su Boidar Adija, Andrija tampar i Dragoljub
Jovanovi.
II Period razvoja socijalne politike SFRJ od 1945. do 1980.
Period razvoja socijalne politike SFRJ poinje osloboenjem zemlje, dakle od 1945.
godine, i traje do kraja 80-tih godina 20. veka, kada je zaokruen jedan znaajan period
obnove zemlje od katastrofalnih posledica Drugog svetskog rada, ali i prosperiteta u
svim podrujima socijalne politike. Zajednike odlike perioda SFRJ od 1945. do 1990.
su da je za vreme socijalizma drava je bila osnovni subjekt socijalne politike obezbeivala je zaposlenje kroz komandnu ekonomiju, kontrolisala cene i pruala besplatne
javne usluge, kao to su obrazovanje i zdravstvena zatita. Usluge su esto bile niskog
kvaliteta, ali su bile dostupne irokim slojevima stanovnitva.
Dve osnovne karakteristike socijalne politike u periodu socijalizma (pre tranzicije)
su sledee:
Prvo, socijalna politika je obeleena paternalizmom i distributerskom ulogom
drave. Drava raspolae nacionalnim dohotkom i socijalnim statusima i deli ih
prema kriterijima lojalnosti. Graani se preko drave zapoljavaju, dobijaju stan,
usluge, plate, socijalne naknade, itd.
Drugo, sistem socijalnih transfera je netransparentan, u njemu se ne vidi veze
izmeu poreza, doprinosa i socijalnih davanja. Nema autonomnih akcija
pojedinaca, grupa ili nezavisnih institucija npr. sindikati, koji treba da organizuju
zaposlene i zastupaju njihove interese, obavljaju samo neke tehnike poslove u korist
radnika, a u stvari su transmisija vlasti. Ukupno stanje pogoduje izdizanju drave
iznad drutva i njegove kontrole.

32

Partijski i dravni inovnici, kao i privredna elita uivali su privilegije, ali je nivo
nejednakosti u prihodima, imovini i pristupu javnom sektoru ostao nizak. Smatra se da
je destimulativno izjednaavanje linih dohodaka radnika vodilo nioj produktivnosti i
ukupno niim prihodima, to vodi ka "jednakosti u siromatvu" i da je dugorono jedan
od faktora koji je doveo do nestabilnosti ekonomskog sistema, a time i socijalne politike.
Kao glavni prednosti i nedostaci socijalne politike u ovom periodu navode se:
Prednosti
Sigurnost radnog mesta za mnoge

Nedostaci
Skrivena nezaposlenost, neadekvatna

Niske dohodovne i drutvene razlike

socijalna zatita nezaposlenih

Skrivene privilegije partijsko- dravne

Besplatna zdravstvena zatita za sve

birokratije
Nejednak pristup zdravstvenim uslugama,
nizak zdravstveni standard, loiji

Ekstenzivna porodiljska odsustva

zdravstveni indikatori u odnosu na Zapad

Ekonomska nunost zapoljavanja ena

bolovanja zbog nege deteta,

kombinacija rada i obaveza u

subvencionirani vrtii i jasle

Visoko subvencionirani dravni stanovi
Patronat nad penzijskim i zdravstvenim

domainstvu
Problemi u distribuciji subvencioniranih
Slaba veza izmeu uplaenih naknada

sistemom, relativno

i prava, neautonomnost sistema i neu

ekstenzivna prava

sklaenost sa ekonomskim mogunoDravno-partijski paternalizam

stima
Potpuno odsustvo prava na artikulaciju

nad radom (zatitnika funkcija,

autonomnih socijalnih potreba

zapoljavanje od strane drave)

Tabela 1: Socijalna politika socijalizma - prednosti i nedostaci
(Prema: Sinia Zrinak)
Psmatran u celini, me se zakljuiti: scijalistike drave, ukljuujui SFRJ, su
graanima garantvale egzistencijalnu i iroku socijalnu sigurnst i za uzvrat d njih
dbijale pdrku.
III Period socijalne regresije od 1980. do 1990, na koji se nadovezuje socijalna politika
Savezne republike Jugoslavije (1990-2000)

33

Ekonomska kriza, ije su vidljivije

manifestacije zapoele poetkom 80-tih, tokom

godina prerasla je u sveobuhvatnu drutvenu krizu koja je kulminirala poetkom 90-tih

godina 20. veka, dobijajui dramatine razmere.
Kada je od 1980. nastupio i trend ekonomskog opadanja (regresije) ispoljile su se mane
ovako koncipirane socijalne politike.
Smatra se da su pored prethodno navedenih, u ovom periodu ispoljene i etiri
koncepcijske slabosti socijalne politike:
-

Socijalna politika bila je podreena ekonomskoj politici i stavljena na margine

drutvenog razvoja.

Dirigovana od strane drave bila je

usmerena na ublaavanje posledica

promaaja ekonomskog sistema

-

Nije bila jedinstvena na teritoriji Jugoslavije.

Istraivaka delatnost nije bila dovoljno razvijena, pa je izostajao uticaj nauke na

kreiranje socijalne politike i socijalnog razvoja.

Socijalna politika u periodu od 1990. do 2000. je postala izrazito neefikasna i

pokuavala je da ublai rastue socijalne probleme izazvane naglim osiromaenjem
stanovnitva, rastuom nezaposlenou i pojavom novih socijalnih problema poput
porasta maloletnike delinkvencije.
U ovom periodu socijalna prava efektivno nisu ostvarivana usled nefunkcionisanja
drutva, hiperinflacije, meunarodne izolacije i sl. Mnoga obavezna socijalna davanja nisu
redovno isplaivana i ne moe se govoriti o efektivnoj socijalnoj politici, ve o sveukupnoj
socijalnoj regresiji.

34

30. Savremeni koncept socijalne poltike Srbije (strategije)

Politika i ekonomska kriza koja prati prve godine tranzicije dovodi do raspada
dotadanjih oblika solidarnosti i podrke pojedincima i porodicama npr. obrazovanje i
zdravstvena zatita, za razliku od socijalistikog perioda kada je ono bilo besplatno, sada se
mora plaati, a njihova dostupnost zavisi od materijalnog statusa porodica i pojedinaca od
kojih veliki deo ivi u vrlo tekim materijalnim uslovima.
U periodu tranzicije i socijalna politika prolazi kroz proces radikalnih promena. U
najoptijem smislu, promena je i vrednosno ideoloka u smislu da pojedinci postaju u
veoj meri odgovorni za sopstvenu socijalnu i materijalnu poziciju u drutvu, dok se
uloga drave smanjuje, a u socijalnu politiku se ukljuuju se nevladine i verske
organizacije. Reforme u oblasti socijalne politike Srbije, po svojoj suptini, morale su biti
radikalne, dugorone, sveobuhvatne i bolne.
Ciljevi reforme socijalne politike u Srbiji su:
Izgradnja i jaanje partnerstva izmedju drave i civinog drutva;
Smanjenje nezaposlenosti, siromatva i socijalne iskljuenosti;
Poveanje kvaliteta usluga u svim podrujima socijalne politike;
Racionalnije korienje sredstava za javnu potronju;
Doslednije ostvarivanje ljudskih i socijalnih prava gradjana;
Decentralizacija socijalne politike i deinstitucionalizaciju sistema socijalne
zatite, kao i jaanje pozicije u zadovoljavanju potreba gradjana lokalne
samouprave.
Glavni problem socijalne politike u tranziciji predstavlja odreivanje nivoa
zagarantovanih prava, koji svakako mora biti manji nego u socijalizmu, i obezbeivanja
njihovog finansiranja. Nacionalni budet je bio pod velikim pritiskom socijalnih transfera i
programa u fazi restruktuiranja preduzea, koja u nas predugo traje. Sa druge strane treba je
smanjiti poreze i doprinose kako bi se podstaklo preduzetnitvo i privukle strane investicije
bez ega nije bio mogu oporavak privrede i drutva. Nema jednostavnog odgovora na ovu
dilemu, osim postepenog usklaivanja prava, potreba i mogunosti drutva da ih zadovolji.

35

Mere socijalne politike u tranziciji se u prvim godinama najee sastoje u indeksaciji

minimalno zagrantovanih zarada, penzija i socijalnih davanja, raznim kompenzacijama za
cene osnovnih ivotnih namirnica i zatiti najugroenijeg dela stanovnitva. U fondovima
socijalnog osiguranja, posebno penzijskog, se javljaju deficiti zbog smanjenja zaposlenosti i
uplate doprinosa. U oblasti zdravstvene zatite sprovodi se privatizacija, uvodi se
participacija gradjana, u veem stepenu se ukljuuju lokalni organi vlasti u upravljanju
zdravstvenim ustanovama, poskupljuju lekovi, uvodi se racionalizacija.
Pored ovih poetnih aktivnosti, kako bi se ostvarili dugoroni ciljevi reforme postao je
neophodan i strateki pristup reavanju problema. Strateki okvir reformi socijalne zatite
postavljen je 2005. godine usvajanjem Strategije razvoja socijalne zatite. Kao najvaniji
nedostaci i razlozi reformi socijalne zatite, identifikovani su: izuzetna pasivnost korisnika
prava u sistemu socijalne zatite, nedovoljna razvijenost mree socijalnih usluga,
centralizovanost, nefleksibilnost i neefikasnost sistema.
Kao znaajna dostignua dosadanjeg perioda reforme socijalne politike mogu se
istai:
-

Stabilizacija

sistema

socijalne

sigurnosti

posebno

socijalne

zatite

najugroenijih drutvenih grupa (lica bez zaposlenja, sa niskim i nedovoljnim

prihodima, izbegla i raseljena lica). Postepeno su isplaivana zaostala dugovanja
drave penzionerima i drugim korisnicima socijalnih prestacija (socijalne pomoi,
dodatka za decu, invalidskih prinadlenosti, itd.).
-

Poboljavanje uslova za smetaj i boravak u ustanovama socijalne i zdravstvene

zatite i izgradnja nove mree socijalnih ustanova i partnerstava sa nevladinim
sektorom. Sredstva od donatora uglavnom su bila koriena za napred navedene
potrebe stanovnitva.

Uspostavljanje stratekog okvira reforme kroz donoenje itavog niza strategija

(Strategija reforme socijalne zatite, Strategija za smanjenje nezaposlenosti i sl.)

Reforma socijalnog zakonodavstva (Zakon o radu, Porodini zakon, Zakon o

spreavanju zlostavljanja na radu, Zakon o zabrani diskriminacije i dr.)

Vea uloga nevladinih organizacija (partnerstvo vladinog i nevladinog sektora)

36

KORIENA LITERATURA

Lakievi, M. (2013): Socijalna politika, Fakultet za specijalnu edukaciju i

rehabilitaciju, Beograd

Pejanovi, S. (2008): Socijalna politika, Fakultet za specijalnu edukaciju i

rehabilitaciju, Beograd

Puljiz, V., Beovan, G., uur, Z., Zrinak, S. (2005): Socijalna politika povijest,
sustavi, pojmovnik, Pravni fakultet, Zagreb

Valkovi, M. (1991): Socijalni nauk Crkve i socijalna politika, Katoliki bogoslovni

fakultet, Zagreb

Vidanovi, I. (2006): Renik socijalnog rada, Udruenje strunih radnika socijalne

zatite i Drutvo socijalnih radnika, Beograd

Vidanovi, V. (2013): Socijalne posledice tranzicije u Srbiji, Zadubina Andrejevi,

Beograd

37