Извршна власт у комунитарном

систему
Природа извршне власти

 Конкуренција међу институцијама којима су

расподељене три гране власти
 Највећа конкуренција - између парламента и
владе; правосуђе је овде у другом плану
 Нормативни идеал – равнотежа грана власти, тј.
њихових носилаца (chack and balaces)
 Специфичнист “равнотеже” у ЕЗ/ЕУ
 - Наставак -
 Извршна власт - највише склона отуђивању у
односу на друге две:
- дневно учешће у политичком животу и највеће
јавно присуство
- поседовање бирократске машинерије
- располагање буџетом
- прибављање највише информација из домена
јавних политика
 Извршна власт у Монеовом методу
 Комунитарно решење датира од ЕЗУЧ (1951); питање
је било: како обезбедити ефикасно споровођење
одлука
 Решење: Висока власт са наднационалним
овлашћењима
 Два Монеова резлога:
- функционалност система = ефикасно извршавање
- делатна управа као гарант напретка интеграције
(федерализација); скривена агенда
Добитна комбинација: међувладино одлучивање /
наднационално извршавање
 - Наставак -
 Формула пренета на ЕЕЗ и ЕВРОАТОМ (1957);
Споразум о обједињавању (1965) – јединствена
Комисија
 Тиха технократска револуција
 Приступ савр. политичке науке – делегирана извршна
власт; модел принципал-агент = игра политичке моћи
 Начелно добро моделско решење за односе
законодавне и извршне власти у ЕЗ/ЕУ; више одговара
том искуству него државном искуству
 Напомена: Савет (принципал) присутан у обе гране
власти – законодавној и извршној
Хоризонтална и вертикална димензија извршне власти

 Њихово преплитање; три учесника у деловању

извршне власти: Комисија (најоперативнији), Савет и
администрација држава чланица
 Комисија са Саветом у хоризонталној димензији;
Комисија са ДЧ у вертикалној димензији
 Доношење аката о извршењу (хор. дим.)

 Комисија доноси подзаконске прописе, али то није

њена општа надлежност; то је њена редовна ad hoc
надлежност на основу облашћења Савета (и ЕП од 2009)
- Овлашћење које добија од Савета:
- Одобрење да Комисија спроведе закон
- Одређење поступка; на који начин
 Претпоставка неповерења на страни Савета –
превентивна и post fest контрола Комисије
 - Наставак -

Феномен комитологије
 Спонтани процес од почетка 60-тих година:
формирање посебних тела за контролу извршне
активности Комисије
 Састав тела (комитета): владини функционери и
службеници, стручњаци; “комитологија”
 Правно регулисање комитета преко две одлуке
Савета – 1987. и 1999; регулисање сазивања, састава и
начина рада комигета
 - Наставак -

 Врсте поступака (комитета):

- Саветодавни : комитет даје мишљење Комисији
- Управљачки: комитет одбија документ и шаље га
Савету на израду
- Регулаторни: комитет одбија документ и враћа га
Комисији на поновну израду
- Специјални: када Комисија води преговоре у вези
међународног уговора или споразума
 - Наставак -
Веће промене по Уговору из Лисабона (2009):
- Разлика између делегираних и извршних прописа
- Делегирани не спадају у поступак комитологије –
разне производне и трехничке стандардизације о
којима одлучује Комисија
- Извршни – сви остали извршни акти
- Процедуре: истражна и саветодавна процедура
Контролна улога Комисије према ДЧ (верт. дим.)

 Комисија као чувар права ЕЗ/ЕУ; у овом случају

ослобођена од утицаја Савета; циљ – једнообразна
примена права
 Феномен “оквирног закона”; за разлику од уредбе
 Улога администрације ДЧ у примени закона;
доношење акта о примени
 Преузето искусутво “административног
федерализма – Швајцарска и СР Немачка
 Конкретно: примена упутстава, одлука и одредаба
Уговора; упутства – 80% законодавства ЕЗ/ЕУ
 - Наставак -

Поступак контроле у 4 фазе:

- Прве две фазе – административни поступак;
Комисија упозорава ДЧ; ДЧ даје образложено
мишљење ; Комисија прихвата или не прихвата
- Друге две фазе – Комисија покреће поступак
пред Судом правде; Суд изриче пресуду
Окружење: различити управни системи и обичаји у
ДЧ; боље спровођење закона ЕУ у федерацијама него
у унитарним државама; пракса вишестепене управе
 Феномени стапања и европеизације у управљачком
искуству ДЧ