Test broj 6

1.Ustavnost u svetu posle Drugog svetskog rata

Posle II svetskog rata, socijalizam je obuhvatio veci
broj drzava, a kolonijalni sistem je potpuno razbijen.
Umesto njega se pojavila grupa novooslobodjenih
zemalja, a fasisticka autokratija je potpuno unistena.
Sve nove posmatrane ustave mozemo svrstati u
nekoliko karakteristicnih grupa:
1. Ustavi socijalisticih zemalja-pored ustava
istocnoevropskih zemalja, postoje i ustavi Kine i Kube.
2. Ustavi razvijenih kapitalistickih zemalja – Ustav
Italije i Ustav Francuske-ustavi sa jace izrazenim
demokratskim tendencijama.
3.Novooslobodjene zemlje i zemlje u razvoju-
internacionalni faktor
4. Zemlje koje su svoj ustav dobile u uslovima strane
(vojne) okupacije- Ustavi ranije dve Nemačke
2.Stvaranje i ostvarivanje prava Evropske unije
Stvaranje prava EU je slozen proces, u kome se
zakonodavcem EU smatra Savet, kao organ koji donosi
odluke na predlog Komisije, koja ima monopol
zakonodavne inicijative i nadleznost izvrsenja pravnih
akata koje je doneo Savet i vrsenje nadzora nad
postovanjem prava EU. U ovom procesu, Evropskom
parlamentu pripada dosta ograniceno pravo
ucestvovanja: 1)postupak saslusanja-konsultacije;2)
postupak samoodlucivanja i 3)postupak saradnje.
Ukoliko se dodje u situaciju u kojoj postoji kolizija
(sukob prava Unije i prava drzava clanica) dolazi se do
“prvenstva primene”-ukoliko je pravo neke drzave
clanice suprotno pravu EU ono se ne ukida nego se u
tom konfliktnom slucaju ne primenjuje. EU nema
Kompetenz-Kompetenz (nadleznost nadleznosti) vec
ona ostaje drzavama clanicama. Otuda je princip
supsidijarnosti za podelu nadleznosti izmedju EU i
drzava clanica. Unija intervenise “samo u meri u kojoj
ciljevi razmatrane akcije ne bi mogli biti ostvareni na
zadovoljavajuci nacin od strane drzava clanica, kako na
centralnom tako i na regionalnom i lokalnom nivou.
3.Podela vlasti
Nacelo podele vlasti je prvi formulisao Šarl Monteskje
u delu “O duhu zakona”. Smatra da je nacelo podele ili
odvajanja vlasti “nuzan uslov, garancija politicke
slobode gradjanina, jer kada se u istom licu ili telu koje
vrsi vlast, spoji legislativa sa egzekutivom, onda nema
slobode”. Takodje smatra da nema slobode, ako sudska
vlast nije odvojena od zakonodavne i izvrsne vlasti- da
bi se izbegle zloupotrebe vlasti jedna vlast treba da koci
drugu, tj da kontrolise i samo se tako postize ravnoteza-
ekvilibrijum, izmedju tih vlasti.
4. Teorije o funkcijama drzavne vlasti
Funkcija je delatnost drzave koja je organizovana za
ostvarivanje odredjenog cilja. Drzavna funkcija je
delatnost drzave usmerena na vrsenje drzavne vlasti.
Drzavna vlast je deljiva na pojedine svoje funckije:
-Dualisticke- postoje 2 vlasti, vlast koja propisuje opsta
pravila ponasanja- zakonodavna vlast, i vlast koja ta
pravila izvrsava- izvrsna vlast.
-Trijalisticke- sve drzavne funkcije se dele na
zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, sto znaci da je doslo do
odvajanja sudske od izvrsne vlasti.
-Kvadrijalisticke-pored zakonodavne, izvrsne i sudske
vlasti razlikuju i izvrsnu vlast u uzem smislu ili izvrsno-
politicku vlast.
5. Mešoviti i autoritarni sistem vlasti
Parlamentarni sistem moze dovesti do nestabilnosti
vlade pa se u nekim zemljama primenjuje mesoviti
sistem, koji od predsednickog pozajmljuje ustanovu
predsednika republike izabranog na neposrednim
izborima, a od parlamentarnog ustanovu vlade.
Organizacija vlasti, u mesovitim sistemima:
-Šef države je organski nezavistan, raspolaze vaznim
ovlascenjima, imenuje i razresava predsednika vlade
-Vlada je u senci predsednika republike koji joj je
nadredjen, i organizaciono i funkcionalno.
-Parlament je podredjen predsedniku republike koji
ima pravo raspustanja parlamenta.
Autoritarni sistemi vlasti se zasnivaju na jedinstvu
vlasti u korist izvrsne vlasti, egzekutive, tzv.
Nedemokratskom jedinstvu vlasti. Karakteristicni su za
izrazito nedemokratske, diktatorske i autoritarne
rezime.