9.

Sudska praksa i teorija (ucenje najpozvanijih pravnika)

Pod sudskom praksom u smislu statuta Stalnog suda podrazumeva se prvenstveno
jurisprudencija medjunarodnih sudova ( Medjunarodnog suda pravde i arbitraznih sudova).
Formalni autoritet proizlazi iz cinjenice da je medjunarodni sud pravde u smislu Povelje glavni
organ UN a materijalni da je sastavljen od najuglednijih medjunarodnih strucnjaka koji
reprezentuju sve pravne sisteme i civilizacije savremenog sveta.
Suska odluka je zakon samo za stranke u sporu i odnosi se samo na predmet spora. To je
organ koji promenjuje apstraktna,opsta pravila na konkretan slucaj.
Po statutu medjunaronodg suda pravde, teorija predstavlja izvor prava buduci da sluzi kao
sredstvo za utvrdjivanje pravnih pravila sadrzanih u glavnim formlanim izvorima medjunarodnog
prava.
Uloge teorije svode se na dve osnovne funkcije: prvo, da sistematizuje i tumaci pravila
pozitivnog medj prava i drugo da sluzi kao vodic u konstrukciji novih pravnih pravila.
Osnovni nedostatak teorije kao izvora ogleda se u njenom subjektivizmu. Subjektivizam
teorije je dvojak. S jedne strane postojanje vise skola medj prava (prirodnopravne, pozitivisticke i
eklekticke) sa razlicitim pa u nekim krucijalnim pitanjima dijametralno suprotnim pogledima a s
druge strane familijarnost pisaca bilo svesna bilo nesvesna sa nacionalnom pravnom tradicijom i
pravnom tehnikom.
Ovaj drugi izvor subjektivizma doktrine se delimicno otklanja povlacenjem razlike izmedju
misljenja oficijelnih i katedralnih pravnika. Po oficijelnim pravnicima se podrazumevaju pravnici
koji su neposredno angazovani u drzavnoj sluzbi, koji delujuci neposredno u interesu drzave, u
svoja shvatanja ugradjuju manji stepen objektivnosti. Katedralni pravnici su oni koji nisu
neposredno angazovani u drzavnoj sluzbi te se stoga smatraju objektivnijim.
Teorija moze vrsiti jak uticaj na razvoj pozitivnog medj prav. Uticaj teorije se pri tom
ispoljava direktno i indirektno. Direktan uticaj vrse priznati autoriteti dobro zasnovanim i
argumetovanim ucenjima poput Gidel-a, koja su uticala na pravo mora. Indirektan uticaj vrse
studije koje za potrebe kodifikacije priprema pravno odeljenje Sekretarijata UN i posebno nacrti
konvencija koje priprema Komisija za medj pravo UN. Ovde se radi o indirektnom uticaju jer
teoreticari u ovim telima nastupaju kao clanovi tela koja su u stvari organi medj organizacije.

10. Nacelo pravicnosti

Radi se o izvoru prava koji bi se na nasem jeziku najprikladnije nazvao pravda i pravicnost.
Koncepciju po kojoj je pravicnost deo pozitivnog pr zastupao je sudija Hadson u presudi koja se
ticala odlivanja vode iz reke Meze (npr izmedju Holandije i Belgije). Po njegovom shvatanju Sud
na osnovu statuta medj suda pravde ima izvesnu slobodu da posmatra nacelo pravicnosti kao
deo pozitivnog prava. Ovos hvatanje se danas ne moze braniti. Statut suda vezuje primenu
pravila pravicnosti za pristanak stranaka. Iz tog proizlazi da ono samo po sebi nije deo pozitivnog
medj prava koje Sud primenjuje ex lege, vec da ga stranke svojim pristankom kvalifikuju kao
izvor prava u konkretnom slucaju.
Pravicnost se posebno medju evropskim pravnicima tumaci na tri nacina:
1-pravicnost contra legem ovako shvacenja pravicnost podrazumeva potpunu slobodu sudije da

donosi presude prema svom osecanju pravicnosti. Radi se dakle o primeni subjektivnog
shvatanja pravde na dati slucaj
2-pravicnost infra legem rec je o pravicnosti unutar sistema pozitivnog prava ili primeni
pozitivnog prava recimo u pitanjima odmeravanje visine naknade
3-pravicnost praeter legem- podrazumeva pravicnost van prava koja medjutim nije
suprotstavljena pravu. O njoj govorimo kada u slucaju pravnih praznina sudija primenjuje
analogiju ili siroko tumaci pravno pravilo koje se odnosi na srodan predmet.
- za razliku od pravicnosti contra legem, pravicnost infra legem ili praeter legem nije
autonomna, samostalna pravna cinjenica odvojena od pozitivnog prava.

14. Kodifikacija obicjanog prava

U vrednosnom smislu reci kodifikacija predstavlja izraz kretanja od obicajnog prava ka
pisanom pravu kao preciznijem i jasnijem izvoru prava. U tehnickom smislu reci kodifikacija se
na najopstiji nacin moze odrediti kao sakupljanje i sistematizovanje pravnih pravila u jednu
celinu. Ovo bi bio opsti pojam kodifikacije.
U doktrini medj prava dugo se diskutovalo da li kodifikacija podrazumeva samo sakupljanje i
sistematizovanje vazecih pravila ili popunjavanje pravniih praznina putem donosenja novih
pravnih pravila.
Kodifikacije se mogu podeliti po razlicitim kriterijuma:
- Najvaznija podela kodifikacija zasniva se na kriterijumu obaveznosti. Na osnovu tog kriterijuma
mozemo ih podelizi na neobavezne i obavezne kodifikacije. U neobavezne kodifikacije spadaju
kodifikacije koje vrse teoreticari bilo pojedinacno bilo kolektivno. Ove kodifikacije nemaju
obavezujucu snagu. Obavezujuce kodifikacije se vrse od strane drzava. One su se uvek
prihvatale na medj kongresima i konferencijama.
Priprema kodifikacije je centralizovana i po pravilu se obavlja u Komisiji UN za medj pr.
18. Nastanak novih drzava
Osnovno pravno pitanje u konkretnoj stvari tice se uloge medj prava u nastanku drzave. Da li
je nastanak nove drzave fakticko pitanje , stvar koja se odvija van i nezavisno od normi medj
prava ili se radi o stvari koja je u sferi medj pr? Misljenja su podeljenja. Po jednom nastanak
drzave je fakticko pitanje- Tako se kaze da ... o tome da li je drzava nastala nije vazno kako
nastala i kakvo joj je ustrojstvo. Bitno je da postanak drzave mora biti efektivan nezavisno od
toga da li je drzava nastala u skladu sa do tada postojecim pravnim poretkom bilo unutrasnjim ili
medjunarodnim.
Po drugom misljenju podrazumeva se odgovarajuci odnos izmedju faktickih i pravnih
kriterijuma, efektivnosti i zakonitosti nastanka drzava. Drugo glediste je ispravnije.
Drzava nesporno jeste pravni pojam, osnovni subjekt medj pr.
Do nastanka novih drzava moze doci i nestankom stare drzave bilo prinudnim ili dobrovoljnim
putem. Kao npr raspad Austro-Ugarske posle prvog svetskog rata.
Medj pr nikada nije bilo niti je indiferentno u odnosu na nastanak novih drzava. Drugim
recima, oduvek su postojali izvesni pravni i politicko-pravni principi koji su pokusali da unesu
izvestan red u nastajanju novih drzava.
Izdvojicemo 2 principa koji dominiraju u praksi:
1- princip nacionalnosti sustina je u tome da svaka nacija ima pravo na sopstvenu drzavu.
2- princip samoopredeljenja naroda - pr na samoopredeljenje naroda sastavljeno je iz dva

prava: prava na unutrasnje i prava na spoljasnje samoopredeljenje. Pravo na unutrasnje

samoopredlejenje svodi se na pravo svake drzave da slobodno izabere formu svog socijalnog
sistema. Pr na samoopredeljenje pripada svim narodima. U vrsenju ovog prava postoje
ogranicenja utvrdjena normom sadrzanom u sistemu medj pr.
Pravo na samoopredeljenje naroda nece biti tumaceno kao da ovlascuje ili podstice bilo
kakvu akciju koja bi imala za cilj da razori ili ugrozi, potpuno ili delimicno, teritorijalni integritet ili
politicku nezavisnost bilo koje suverene ili nezavisne drzave koja se ponasa u skladu sa nacelom
ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda. Ratio ovog ogranicenja je u tome da zastiti
teritorijalni integritet i politicko jedinstvo drzave zbog bilo koje akcije koja bi mogla biti preduzeta
unutar drzave poput pravila o zabrani upotrebe sile i pretnje silom u medj odnosima izmedju
drzava.
- Nastanak novih drzava na prostoru bivse SFRJ
Na talasu ustavne krize koja je pogodila SFRJ 1990 god cetiri jugoslovenske federalne jedinice
su jednostavno donele akt o proglasenju suverenosti i nezavisnosti (Slovenija, hrvatska,
makedonija i bih)
Postovanje pravila unutrasnjeg prava je od znacaja za ocenu da li entitet koji trazi da
postane drzava ispunjava uslove za priznanje od strane medj zajednice. Nesporno je da su akti o
osamostaljenju delova jugoslovenske federacije doneti suprotno unutrasnjem pravu SFRJ.
20. Slucajevi SUI GENERIS
1- sveta stolica (vatikan) vatikan podrazumeva teritorijalni entitet a sveta stolica rimsku
katolicku crkvu. Vatikanski grad je kako stoji u preambuli Lateranskih ugovora iz 1920. God
konstituisan iz dva osnovna razloga: prvo da bi se resilo rimsko pitanje koje je iskrslo 1870.god
aneksijom Rima od strane kraljevine Italije i automatskim nestankom svetovne papske drzave i
drugo da bi se obezbedila nezavisnost Svete stolice i omogucilo njeno delovanje na
medjunarodnom polju.
Vatikanski grad bi po svojim spoljasnjim karakteristikama mogao da predstavlja mini ili mikro
drzavu. Na takav zakljucak upucuje cinjenica da se Vatikanski grad proteze na 44 hektara, da je
nastanjen sa manje od 1.000 stanovnika i da je papi priznato svojstvo duhovnog i drzavnog
poglavara. Vatikanski grad kao potencijalnu drzavu diskvalifikuje cinjenica nepostojanja stalnog
stanovnistva . naime, stanovnistvo Vatikana ima dvostruko drzavljanstvo. Sluzbenici Vatikana
imaju drzavljanstvo zemlje iz koje dolaze a pored njega za vreme boravka u Vatikanu poseduju i
vatikansko drzavljnastvo. Drugim recima, drzavljanstvo vatikana je funkcionalne prirode.
2- Tajvan (Formoza) Ostrvo Tajvan je na osnovu ugovora iz Simonosekija izmedju Kine i Japana
iz 1885. God cedirano Japanu koji je na tom ostrvu vrsio suverenu vlast do 1945. Japan se
mirovnim ugovorom zakljucenim sa udruzenim saveznickim silama (izuzev Sovjetskog saveza i
Kine) odrekao svih prava u odnosu na Tajvan ali bez naznaka u ciju korist to odricanje cini.
Gneralna skupstina je 25. Oktobra te godine donela Rezoluciju 2758 kojom je priznato pravo
Narodnoj Republici Kini da zauzme mesto u OUN i njenim telima a tajvanske vlasti su iskljucene iz
Organizacije.
3- pridruzene drzave i zajednicke drzave pod pojmom pridruzene drzave podrazumevaju se
drzave u cijem se statusu sticu elemti unustranje nezavisnosti sa medjunarodnih odnosa i
odbrane

4- malteski viteski red Osnovan u 11 veku u periodu krstaskih ratova kao verska organizacija
koja se brinula o siromasnim i bolesnim hodocasnicima u Jerusalimu. Malteski viteski red je
menjao svoju prirodu zavisno od okolnosti.
Kao katolicki vojni red sa sopstvenom komandom nastupao je kao teritorijalni suveren. Danas
je malteski viteski red u specificnoj pravnoj poziciji, a osnovni cilj mu je pruzanje pomoci starijima
, hendikepiranim, izbeglicama, deci i beskucnicima. Priznat mu je status stalnog posmatraca pri
UN. Uz to on ima diplomatske odnose sa preko 100 drzava , medju kojima i sa EU. Red ima i svoju
vojnu jedinicu.
Malteski viteski red je humanitarna nevladina organizacija koja se ogleda u ucescu u
humanitarnim aktivnostima u oruzanim sukobima.
24. Obaveza resavanja medjunarodnih sporova mirnim sredstvima
Svi clanovi imaju obavezu da svoje sporove resavaju mirnim nacinima, tako da medj mir i
bezbednost kao ni pravda ne budu povredjeni. Stranke u svakom sporu cije trajanje moze da
ugrozi odrzavanje medjunarodnog mira i bezbednosti treba da traze resenja pre svega putem
pregovora, anketne komisije, posredovanja, izmirenja.
Drugim recima, opsta obaveza resavanja sporova mirnim putem ne ustanovljava hijerarhiju
tehnickih nacina mirnog resavanja. Drzave medjutim mogu ustanoviti odgovarajucu hijerarhiju
sredstava mirnog resavanja spora bilateralnim ili multilaternim aranzmanima.
Ustanovljena je obaveza stranaka u sporu da, u slucaju da ne mogu da dodje do resenja
jednim od nacina mirnog resavanja produze da traze resenja spora drugim mirnim sredstvima o
kojima ce se slaglasiti. U slucaju da ne mogu iznaci resenje spora, stranke u sporu bi trebalo da
skrenu paznju Savetu bezbednosti ili Generalnoj skupstini na konkretan spor- SB pravne sporove
iznosi pred Medj sud pravde u slucaju da se radi o sporu koji moze ugroziti odrzanje
medjunarodnog mira i bezbednosti. SB moze odluciti da donese preporuku o resenje spora.
33. Pravila o sukcesiji drzava
1 drzavna imovina ona obuhvata kako imovinu tako i prava i interese koji su u momentu
sukcesije pripadali drzavi prethodnici.
Opste pravilo je da nepokretna drzavna imovina drzave prethodnice, koja se nalazi na teritoriji
na koju se odnosi sukcesija, prelazi na drzavu sukcesora. Postavlja se pitanje sta biva sa
nepokretnom imovinom drzave prethodnice koja se nalazi van teritorije na koju se sukcesija
drzave odnosi. Konvencija o sukcesiji drzava od 1983.god predvidja da nepokretna imovina
drzave prethodnice koja se nalazi u inostranstvu prelazi na drzave sukcesore samo u slucajevima
kada je nastanak nove nezavisne drzave pracen raspadom drzave prethodnice.
U slucaju cesije jednog dela drzavne teritorije ili otcepljenja teritorije jedne drzave,
nepokretna imovina koja se nalazi u inostranstvu ostaje u vlasnistvu drzave prethodnice.
Pokretna imovina drzave prethodnice ne podrazumeva svu pokretnu imovinu vezanu za
aktivnost drzave prethodnice vec samo onu pokretnu imovinu koja je drzavi prethodnici bila
neophodna za obavljanje drzavnih funkcija na teritoriju na koju se sukcesija odnosi.
2 medjunarodni ugovori - konvencija o sukcesiji drzava u odnosu na medj ugovore razlikuje :
- sukcesiju koja se odnosi na deo teritorije u slucaju kada postojeca drzava stice
teritoriju koja nije bila drzava, ugovori drzave prethodnice da budu na snazi u pogledu teritorije
na koju se sukcesija odnosi a ugovori drzave sukcesora se primenjuju na tu teritoriju, racunajuci
od dana sukcesije.
- sukcesiju koja se odnosi na drzave koje su stekle nezavisnost - pravilo o cistom

stanju odnosi se na odsustvo obaveze drzave sukcesora da odrzi na snazi ugovore drzave
prethodnice i prava drzave sukcesora barem kada je rec o multilateralnim ugovorima, da bude
strana ugovornica ugovora zakljucenog od strane drzave prethodnice.
Naime, dvostrani ugovor koji je na dan sukcesije bio na snazi u pogledu teritorije na
koju se sukcesija odnosi smatra se da je na snazi izmedju drzave koja je stekla nezavisnost i
druge drzave ugovornice u slucaju ako su se one izricito sporazumele ili ako se na osnovu
njihovog ponasanja moze smatrati da su se o tome sporazumele.
- ujedinjenje i otcepljenje drzava u slucaju kada se dve ili vise drzava ujedine
obrazujuci drzavu sukcesora vazi pravilo po kome svaki ugovor koji je na dan sukcesije drzava
bio na snazi u odnosu na bilo koji od tih drzava ostaje na snazi i u odnosu na drzavu sukcesora.
U slucaju kada se jedan ili vise delova jedne drzave odvoje da bi obrazovale jednu ili vise
drzava , a samo odvajanje je izvrseno na legalan nacin, relevantna su, po Konvenciji dva pravila:
1 svaki ugovor koji je na snazi na dan sukcesijedrzava u pogledu celokupne teritorije drzave
prethodnice ,ostaje na snazi u odnosu na svaku tako nastalu drzavu sukcesora,
2 svaki ugovor koji je na snazi na dan sukcesije drzava u pogledu dela teritorije drzave
prethodnice koji je postao drzava sukcesor ostaje na snazi u pogledu samo ove drzave
sukcesora.
3 clanstvo u medjunarodnim organizacijama GS je smatrala da Savezna Republika Jugoslavija
(Srbija i Crna Gora) ne moze automatski nastaviti clanstvo prethodnice Socijalisticke Federativne
Republike Jugoslavije u UN, i zbog toga odlucuje da SR Jugoslavija treba da podnese molbu za
prijem u clanstvo i da nece ucestvovati u radu GS.
Krajem 2000.god SR Jugoslavija je simulativno ucinila dve stvari:
1- odrekla se zahteva za medjunarodnopravnim kontinuitetom sa bivsom SFRJ I
2 polazeci sa nove, kvalitativno drugacije pravne osnove, kao jedna od 5 jednakih sukcesora
bivse SFRJ podnela molbu za prijem u UN
4 drzavni ugovori pod drzavnim ugovorima u svrhu sukcesije podrazumeva se svaka
finansijska obaveza drzave prethodnice u pogledu druge drzave , medj org, ili svakog subj medj
pr , nastala u skladu sa medj pravom.
5 drzavljanstvo stanovnika medj pr ovlascuje drzavu sukcesora da u slucaju teritorijalnih
promena prosiri svoje drzavljanstvo po osnovu relevantnih kriterijuma i na stanovnike teritorije
nad kojom je doslo do supstitucije suvereniteta. Unutrasnja pravila sadrze pravila za takvu
situaciju.
Englesko pravo recimo automatski prosiruje drzavljanstvo na stanovnistvo novostecene
teritorije izuzev u slucaju ako ga oni izricito odbiju,kao sto ga, s druge strane lisava engleskog
drzavljanstva kada je teritorija izgubljena a drzavljani ne preduzimaju korake da ga zadrze.
Zakonodavstvo SAD ne prosiruje automatski drzavljanstvo na stanovnistvo oblasti nad kojima
SAD stice suverenitet.

59. Oblici I nazivi medjunarodnih ugovora

Oblici medj pr ne predvidja poseban oblik sklapanja ugovora. Kako se u medj pravu glavni
naglasak stavlja na nameru stranaka bez propisivanja posebne forme, stranke su slobodne da
izaberu formu koju zele pod uslovom da njihova volja jasno proizlazi iz konkretne forme. Drugim
recima, ugovor moze biti zakljucen u usmenoj ili pismenoj formi, pa cak I precutno. U
savremenim uslovima preovladava pismeni oblik. U clanu 2 Konvencije o ugovornom pravu
zahteva se izricito pismeni oblik. Ovo resenje je usvojeno u interesu jasnoce.

Naziv u medjunarodnompravnom saobracaju pored tradicionalnog naziva ugovora, uobicajeni

su I drugi nazivi kao na primer povelja, akt, ustav, statut, konvencija, kompromis, modus vivendi,
memorandum o sporazumevanju, kartel, deklaracija. U stvari, ovo su samo sinonimi koji sluze za
oznacavanje jedne iste pravne cinjenice, saglasnosti volje subjekata medj prava da proizvedu
relevantna pravna dejstva.
Povelja I ustav rezervisani su za akte kojima se osnivaju medj organizacije, utvrdjuje njihov
domasaj I nadleznosti.
Konvencija je najrasprostanjeniji naziv I upotrebljava se za akte koji regulisu ekonomske
odnose, kulturna I socijalna pitanja ali I za multilatelarne sporazume.
Naziv ak upotrebljava se za znacajne visestruke sporazume postignute na medj kongresima i
konferencijama: npr Zavrsni akt Beckog kongresa
Kompromis se najcesce upotrebljava za sporazume kojima se drzave obavezuju da ce pribeci
arbitrazi u cilju resavanja jednog konkretnog spora.
Protokol najcesce predstavlja dopunski akt ranije zakljucenog ugovora kojim prosiruje domasaj
ugovora, utvrdjuje tacan smisao pojedinih reci ili izraza.
Jezik ugovora istorijski gledano u ranijim periodima obicno se upotrebljavao latinski jezik.
Savremena praksa ide u pravcu ravnopravne upotrebe jezika ugovornica kod bilatelarnih ugovora
I upotrebe engleskog I francuskog. Kod multilatelarnih ugovora zakljucenih pod okriljem OUN
pravilo je da se za verodostojne tekstove uzimaju tekstovi sluzbenim jezicima Org: engleski,
francuski, kineski I spanski.

64. Rezerve u visestrane ugovore

Konvencija o ugovornom pravu daje siroku definiciju rezerve kao jednostrane izjave koju daje
drzava prilikom potpisivanja tog ugovora kojim zeli da iskljuci ili izmeni pravno dejstvo nekih
odredaba ugovora u pogledu njihove primene na tu drzavu. Konstitutivni elementi ovako
shvacene rezerve su:
- rezerva je jednostrana izjava drzave ili medj org
- rezerve se daju pre ili u momentu obavezivanja ugovorom. Drzava ili medj org ne moze
staviti rezerve u ugovoru kojim se vec obavezala
- Objekat rezerve su pojedine odredbe ili odredba ugovora
Sistem jednoglasnosti koji je preovladjivao do donosenja Konvencije o ugovornom pravu, trazio
je jednoglasnost svih zainteresovanih drzava. Osnove tzv fleksibilnog sistema postavio je Medj
sud pravde
Opste je pravilo da je stavljanje rezervi dopusteno izuzev u tri slucaja:
- kad je rezerve izricito zabranjena ugovorom,
- kada je rezerva precutno zabtranjena ugovorm, tj kada je ugovorm smatra zabranjenom
- kada je rezerva nespojiva sa predmetom I ciljem ugovora

72. Sustinska promena okolnosti

Konvencija o ugovornom pravu utvrdjuje:
1. Sustinska promena okolnosti nastala je s obzirom na okolnosti koje su postojale u momentu
zakljucena ugovora I koju stranke nisu predvidele kao razlog prestanka ugovora ili povlacenja iz
njega osim ako:
- postojanje tih okolnosti predstavlja sustinsku osnovu pristanka na obavezivanje stranaka, I ako
- je dejstvo te promene korenita promena domasaja obaveza koje preostaju da se izvrse u
skladu sa ugovorom
2. Sustinska promena okolnosti ne moze se navesti kao osnov prestanka ugovora ili povlacenja
iz ugovora: - ako se radi o osnovu kojim se ustanovljava granica , ili
- ako je deo bitne promene okolnosti doslo tako sto je stranka koja se na nju poziva
prekrsila obavezu iz ugovora, ili neku drugu medj obavezu prema nekoj drugoj stranki ugovora
Elementi pozitivnopravnog resenja
a fundamentalni karakter promene okolnosti - jedna od osnovnih zahteva jeste da promena
okolnosti mora biti fundamentalnog karaktera
b promena okolnosti nije bila predvidjena od stranaka promena ne samo da nije bila
predvidjena vec nije bila predvidljiva
c promena okolnosti koja nastaje usled redovnog toka stvari koje su se, dakle mogle predvideti
ne mogu konstituisati osnov prestanka ugovora. Prema tome pravilo rebus sic stantibus se ne
primenjuje ako je promena okolnosti bila predvidjena ili previdljiva I
- predpostavljena
v sustinski osnov pristanka - okolnosti koje predstavljaju sustinski osnov davanja pristanka na
obavezivanje mogu biti I one okolnosti koje nisu bile prisutne u svesti stranaka kada su
zakljucivale ugovor
g korenita izmena obima obaveza koje jos treba izvrsiti na osnovu ugovora rec je u stvari o 2
uslova_
- korenita izmena obima obaveza utvrdjenih ugovorm
- pravilo je relevantno u odnosu na obaveze koje jos nisu izvrsene. Bitnom promenom
okolnosti remeti se ugovorom utvrdjena ekvivalencija pa ako taj poremecaj ide do tacke da
preterano otezava izvrsenje prestacije aktivira se pravilo rebus sic stantibus
Pravilo se dakle ne primenjuje na ugovore cije su oderdbe u potpunosti izvrsene na obema
stranama
Naknada nemogucnosti izvrsenja utvrdjuje se da nemogucnost izvrsenja proizlazi iz trajnog
nestanka ili unistenja predmeta neophodnog za izvrseje ugovora. Da bi doslo do fizcke
nemogucnosti izvrsenja potrebno je da se steknu izvesni uslovi :
- da nastupi definitivni nestanak ili unistenje predmeta ugovora
- da je do toga doslo usled vise sile
- da postoji uzrocna veza izmedj vise sile I nemogucnosti izvrsenja
- da je nestali ili unisteni predmet neophodan za izvrsenje ugovora
Fizicka nemogucnost moze biti trajna I privremena. U slucaju trajne nemogucnosti, dolazi do

prestanka ugovora, dok je obustava ugovora relevantna posledica privremene nemogucnosti

izvrsenja.
Nastanak nove peremptorne norme opsteg medj prava u slucaju da nastane nova
peremptorna norma opsteg medj prava, svaki ugovor koji je u sukobu sa tom normom postaje
nistav. Ugovor koji je u trenutku zakljucenja bio valjan, prestaje da vazi usled toga sto je u sukobu
sa novonastalom normom suprotnog sadrzaja.
Ostali osnovi prestanka :
- izvrsenje ugovora
- sukcesija
- prekid diplomatskih odnosa
- rat
73. Medjunarodne organizacije pojam
U moru od nekoliko hiljada medj org razlicitih pravnih koncepcija I funkcija, nemoguce je dati
sveobuhvatnu definicju. Sveobuhvatne definicije medj org se svode na deskriptivne definicije na
osnovu kojih se medj org odredjuju kao oblici institucionalizacije medj odnosa.
Konkretizacija ove definicije vrsi se na ravni deobnih jedinica unutar opste podele medj org na
bazi 4 osnovna kriterijuma: - obima aktivnosti ,
- vrste clanova .
- pravne prirode odluka koje donose I
- obima clanova
Prema obimu aktivnosti medj org se dele na opste I specijalizovane. Pod pstim medj org
podrazumevaju se org koje deluju na sirokom spektru medj odnosa, politickih, ekonomskih,
socijalnih I kulturnih , a specijalizovane org dizajnirane su u cilju vrsenja aktivnosti u odredjenoj
sferi medj odnosa, po pravilu, nepolitickih. Primer opste org je OUN a specijalizovanih
Medjunarodni monetarni fond
Na osnovu kriterijuma clanova medj org se dele na vladine ili javne medj org I nevladine org.
Clanice vladinih ili javnih medj org su drzave a nevladine org su grupe pojedinaca. Nevladine org
po pravilu nemaju svojstvo subjekta medj prava.
Prema pravnoj prirodi odluka koje donose medj org se dele na koordinirajuce I nadnacionalne.
Koordinirajuce medj org nemaju ovlascenja da donose obavezujuce odluke za drzave clanice,
dok su odluke nadnacionalnih org obavezne I neposredno primenjivane na teritoriju drzava
clanica. U pozitivnom medjunarodnom pravu koordinirajuce org su pravilo a nadnacionalne
izuzetak.
Na osnovu kriterijuma obima clanstva org se dele na univerzalne I regionalne org. Univerzalne
org obuhvataju ili teze da obuhvate clanstvom sve drzave sveta a regionalne org se sastoje iz
drzava koje pripadaju odredjenom region. Regionalne org se narocito osnivaju u ekonomske I
vojne svrhe (npr NATO) 74. Ujedinjene nacije nastanak i osnovne karakteristike
U istorijskom kontekstu, organizacija ujedinjenih nacija predstavlja institucionalizaciju ideje
demokratskog poretka u medjunarodnoj zajednici kao antiteze fasistickom poretku koji je bio

zasnovan na diskriminaciji ljudi i naroda uz centralnu ulogu sile u odnosima izmedju drzava. Zato
je i razumljivo sto je organizacija organizacija ujedinjenih nacija izrasla iz antifasisticke koalicije.
Organizacija UN je u osnovi mirovna organizacija ciji je osnovni zadatak ocuvanje mira i
bezbednosti u svetu snazno naglasen u uvodnoj recenici preambule povelje UN. Specificno
poimanje mira- resavanje politickih ekonomskih socijalnih protivrecnosti kkoje su u korenu
sukoba i ratova izmedju drzava. Ovako shvacen mir predstavlja
a) razvijanje prijateljskih odnosa medju nacijama zasnovanim na postovanju nacela
ravnopravnosti i samoopredeljenja i preduzimanje drugih odgovarajucih mera radi ucvrscenja
opsteg mira. b) podsticanje prava coveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu pol jezik ili veru
c) ostvarivanje navedenih ciljeva podrazumeva i odgovarajuce pravne i organizacione
instrumente. Pravni deo instrumenata podrazumeva normu o zabrani pretnje i upotrebe sile u
odnosima izmedju drzava, upotpunjenu odgovarajucom definicijom agresije a organizacioni se
sastoji u konstituisanju sistema kolektivne bezbednosti ciji je noseci opretativni organ Savet
bezbednosti.
Organizacija UN je pravno utemeljana na Povelji UN
Osnovna nacela povelje su:
1) suverena jednakost clanova organizacije 2) savesno ispunjavanje obaveza koje su preuzete u
saglasnosti sa Poveljom 30 resavanje medjunarodnih sporova mirnim nacinima tako da
medjunarodni mir i bezbednost kao ni pravda ne budu povredjeni 4) uzdrzavanje od pretnje silom
ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politicke nezavisnosti svake drzave.

85. Specificna zastita odredjenih kategorija lica

Zabrana ropstva i trgovine ljudima doneta je konvencijom o suzbijanju ropstva 1926. Rec
ropstvo nije imala identicno znacenje u svim zakonodavstvima. Konvencija definise ropstvo kao
stanje ili polozaj nekog pojedinca nad kojim se vrse atributi prava svojine a rob je pojedinac koji
ima taj polozaj. Konvencija ustanovljava obavezu drzava ugovornica da sprece i suzbiju trgovinu
robljem kao i da potpuno ukinu ropstvo u svim njegovim oblicima.
Na preporuku Komiteta, ustanovljenog od strane Generalnog sekretara UN zakljucen je 1953
Protokol kojim je Konvencija o ropstvu iz 1926 formalno stavljena u okvir UN.
Niko ne moze biti drzan u ropstvu: ropstvo i trgovina robljem u svim njihovim oblicima bice
zabranjeni.
Predvidjeno je ne samo krivicno kaznjavanje za povredu utvrdjene zabrane vec kaznjavanju
podleze i svaki pokusaj, pripremanje, kao i nagovaranje i navodjenje licnosti u okviru drzavnih
granica sa namerom njihove upotrebe u svrhe zabranjene Konvencijom. 1949g zakljucena je
Konvencija o suzbijanju trgovine licima, eksploataciji drugih putem prostitucije.
relevantni oblici ustanova i praksi slicnih ropstvu podrazumevaju duznicko ropstvo i prinudni rad.
86. Izbeglice i Apatridi

Pod izbeglicom se podrazumeva lice koje se, usled proganjanja ili opravdanog straha od
proganjanja, zbog svoje vere, rase, nacionalnosti pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili svojih
politickih uverenja nadje na teritoriji strane drzave. U izbeglickom statusu moze se naci kako lice
koje ima drzavljanstvo tako i lice bez drzavljanstva (apatrid) ako se iz navedenih razloga nadje
van drzave u kojoj je imalo stalno mesto boravka.
Status izbeglica ne mogu dobiti lica za koja se opravdano sumnja da su:
a) pocinla tezak zlocin protiv mira, ratni zlocin ili zlocin protiv covecnosti
b) pocinila tezak zlocin prema medjunarodnom pravu izvan zemlje koja ih je prihvatila pre nego
sto su u nju primljena kao izbeglice
c) kriva za postupke koji su u suprotnosti sa ciljevima i nacelima UN
Konvencija o statusu izbeglica gradjena je na premisi balansa izmedju zastite pojedinca od
progona u sopstvenoj zemlji s jedne strane i ocuvanja nacionalne bezbednosti drzave na cijoj
teritoriji izbeglice borave s druge strane. Pravila konvencije su po svojoj pravnoj vrednosti
minimalni standard koji se ima garantovati svim izbeglicama.
Izbeglica je po Konvenciji izjednacen sa domacim drzavljanima u ogledu prava pojavljivanja pred
sudovima. Znak jednakosti izmedju izbeglica i drugih stranaca uspostavlja se u pogledu slobode
kretanja i nastanjivanja, obrazovanja sa izuzetkom osnovnog obrazovanja, sticanja i
raspolaganja pokretnom i nepokretnom imovinom, prava rada i drugo.
Izbeglica se moze proterati samo ako to nalazu razlozi nacionalne bezbednosti ili javnog reda,
nakon zakonski sprovedenog postupka. Izbeglica ne moze biti proteran ili vracen na granice
teritorije gde bi njegov zivot ili sloboda bili ugrozeni zbog njegove vere rase, drzavljanstva i
slicno.
Obaveze izbeglice se izrazavaju u obavezi da se povinuje zakonima i propisima teritorijalne
drzave.

Apatrid apatrid ili lice bez drzavljanstva podrazumeva lice koje nijedna drzava prema svom
zakonodavstvu ne smatra svojim drzavljaninom
Konvencija o pravnom polozaju apatrida 1954 je u odredjivanju pravnog polozaja apatrida sledila
model Konvencije o izbeglicama tako da su prava i obaveze izbeglica prava i obaveze apatrida.
Uopste uzev postojeci korpus pravila koji se tice apatrida ima dva osnovna cilja:
a) da olaksa polozaj lica bez drzavljanstva i omoguci im uzivanje osnovnih prava i sloboda coveka
b) da suzbije apartridiju kroz praksu asimilacije i naturalizacije i otklanjanje tzv negativnog
sukoba zakona koji dovodi do apatridije.

87. Azil
Azil je zastita koju drzava daje pojedincu na njegovo trazenje bilo na svojoj teritoriji ili na
izvesnim objektima koji ne cine njenu teritoriju ali su pod jurisdikcijom njenih organa.
Azil se temelji na dve premise:
1. Premisi suvereniteta koja podrazumeva da drzava suvereno i nezavisno od bilo koje druge
vlasti odlucuje o tome da li ce progonjenom licu pruziti zastitu. Ta premisa trpi ogranicenja u vidu
opstih i pojedinacnih prava drzave da daje azil. Ogranicenja imaju svoj racionalni osnov u potrebi
ocuvanja medjunarodne solidarnosti u borbi protiv kriminaliteta.
2. Premisi humanosti i miroljubivosti. Deklaracija o teritorijalnom azilu 1967 eksplicite navodi da
je davanje azila miroljubiv i humanitaran akt i da se kao takav ne moze smatrati neprijateljskim
od bilo koje druge drzave.
Svako ima pravo da napusti svaku zemlju ukljucujuci svoju vlastitu i da se vrati u svoju zemlju.
Diplomatski azil daje se u prostorijama diplomatskog predstavnistva, ratnom brodu, vojnoj bazi i
vojnom vazduhoplovu.
Pravo da trazi i uziva azil ne moze koristiti ni jedno lice za koje postoje ozbiljni razlozi da se
smatra da je izvrsilo zlocin protiv mira, ratni zlocin i zlocin protiv covecnosti u smislu kako su ova
dela definisana odgovarajucim medjunarodnim instrumentima.

88. Radnici migranti

Medjunarodno pravo do danasnjeg dana nije izgradilo opsteprihvacenu definiciju radnika
migranta
Generalna skupstina UN je rezolucijom 1990 godine usvojila Medjunarodnu konvenciju o zastiti
prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica. Konvencija je zamisljena kao
sveobuhvatna osnova za utvrdjivanje prava i obaveza radnika migranata.
Konvencija siroko odredjuje pojam radnika-migranta kao svako lice koje je zaposleno ili treba da
bude zaposleno na placenom poslu u drzavi cije drzavljanstvo ne poseduje. Definicija obuhvata i:
- pogranicne radnike koji imaju prebivaliste u susednoj drzavi u koju se vracaju svakodnevno ili
najmanje jedanut nedeljno
-sezonske radnike
-mornare koji su zaposleni na brodovima registrovanim u stranoj drzavi
Dva elementa opredeljuju pravni polozaj radnika-migranta u drzavi zaposlenja: svojstvo stranca s
jedne strane i svojstvo lica koje povremeno boravi u stranoj zemlji u svrhu obavljanja rada s
druge strane.
Kao stranac, radnik-migrant u drzavi zaposlenja bi trebalo po opstem medjunarodnom pravu da
uziva prava priznata strancima. U praksi, medjutim, ta prava su im cesto uskracena, posebno u
slucaju ako su ilegalno usli na teritoriju drzave zaposlenja. Tada su po pravilu liseni elementarnih
prava bivajuci objekt zloupotreba i ekslpoatacije.

Radnicima migrantima i clanovima njihovih porodica konvencija garantuje osnovna ljudska

prava: pravo da nauste billo koju drzavu, zabranu podvrgavanja torturi, okrutnom nehumanom ili
ponizavajucem tretmanu, zabranu drzanja u ropstvu i zavisnosti, zabranu prinudnog rada pravo
na slobodu misli,savesti religije i sl.

91.Urodjenicki ili domorodacki narodi

Pod ovim se podrazumevaju narodi u nezavisnim drzavama koji poticu od stanovnika koji su
naseljavali dato podrucje u doba osvajanja ili kolonizacije ili formiranja sadasnjih drzavnih granica
i koji su bez obzira na zakonski status zadrzali neke ili sve svoje socijalne ekonomske kulturne i
politicke institucije.
Ovako shvacen pojam domorodackog naroda se u izvesnoj meri poklapa sa pojmom nacionalnih
ili etnickih manjina. Postoje, medjutim, jaki razlozi koji govore protiv poistovecivanja manjina i
urodjenickih naroda. Za razliku od manjina koje su nastale kao posledica konstituisanja
nacionalnih drzava na etnicki heterogenim prostorima, urodjenicki narodi svoj status duguju
odioznoj praksi progona i genocida, uglavnom evrposkih kolonijalnih sila. U tom kolonizatorskom
pohodu unistene su citave civilizacije i narodi. Zastita urodjenickih naroda, stoga, nije samo
pravno vec i moralno civilizacijsko pitanje.
Dva su osnovna objektivna obelezja urodjenickog ili domorodackog stanovnistva:
1) etnicke kulturne jezicke i rasne razlike u odnosu na dominantno stanovnistvo i
2) autohtone ekonomske socijalne i pravne ustanove
UN donela je vise rezolucija i preporuka koje se ticu polozaja urodjenickih naroda.
U okviru UN osnovana su i specijalizovana tela koja se bave urodjenickim narodima. Nedostaju
im, medjutim, efektivna ovlascenja jer su po svojoj prirodi studijska ili savetodavna tela. Zbog
toga i angazovanje ovih tela u kojima su po pravilu neposredno zastupljeni i predstavnici
urodjenickih naroda ne daje odgovarajuce rezultate.
Nacrt deklaracije ujedinjenih nacija o domorodackom stanovnistvu usvojen 2006 poseduje
normativni potencijal koji bi pretocen u obavezujuci ugovorni instrument moglo na celovit nacin
regulisati polozaj urodjenickih naroda i posluziti kao generator konstituisanja odgovarajuceg
obicajnog prava. U preambuli nacrta stoji, izmedju ostalog, da su urodjenicki narodi jednaki u
dostojanstvu i pravima, ukljucujuci i pravo na samoopredeljenje, svim ostalim narodima. Nacrt
uvodi i seriju pojedinacnih prava koja se ticu prava na identitet u pozitivnom smislu (zastita i
ocuvanje etnickih i kulturnih osobenosti i posebnog identitet, ocuvanje tradicionalnih ekonomskih
struktura i nacina zivota)
Neizvesno je medjutim da li su drzave a pogotovu one na cijim teritorijama zive urodjenicki
narodi spremne da ozivotvore normativni potencijal Nacrta Deklaracije o domorodackom
stanovnistvu. Jer, valja imati na umu da najveci broj tih drzava ne priznaje ni manjinska prava
koja su, kako stvari danas stoje, postavljena na znatno nizem nivou od prava urodjenickih naroda
predvidjenih Nacrtom deklaracije. Stavise autohtone ekonomske, socijalne i pravne ustanove
urodjenickih naroda je tesko a u mnogim slucajevima i prakticno nemoguce ocuvati.
103. Mirno resavanje sporova

Zbog osobenosti strukture medjunarodne zajednice i uzroka koji su dovodili do sporova, kao sto
su, na primer, ekonomski, teritorijalni, ideoloski itd., klasicno medjunarodno pravo svrstalo je
sredstva za resavanje sporova u dve osnovne kategorije: mirna sredstva i prinudna, ne
iskljucujuci tu ni pribegavanje ratu. Savremeni medjunarodni poredak zabranjuje pribegavanje
ratu kao sredstvu za resavanje nacionalnih problema.Mirna sredstva za resavanje sporova dele
se obicno na diplomatska i sudska. Pod diplomatskim sredstvima za mirno resavanje sporova
podrazumevaju se: neposredni diplomatski pregovori, dobre usluge, posredovanje, mirenje i
anketne komisije. Pravni i politicki sporovi. Definicije pravnih i politickih sporova se uveliko
razlikuju. Uopste uzev, mozemo ih podeliti na apstraktne i enumerativne. Apstraktne definicije su
pravni sporovi, oni sporovi koji mogu biti reseni na osnovu primene pravnih pravila
medjunarodnog prava. A contrario, sporovi koji se ne mogu resiti primenom pravnih pravila
predstavljaju politicke ili nepravne sporove. Enumerativne definicije pokusavaju da daju pojam
jedne ili druge vrste sporova kroz navodjenje primera jedne ili druge vrste sporova. Obicno se na
taj nacin utvrdjuje pojam pravnog spora, dok se politicki spor definise negativno, tj. kao spor koji
nema za predmet ona pitanja koja su predmet pravnih sporova. Povelja Ujedinjenih nacija
predvidja da se medjunarodni sporovi izmedju clanova imeju resavati na takav nacin da
medjunarodni mir i bezbednost, kao ni pravda ne budu ugrozeni.

104. Neposredni diplomatski pregovori

Pregovori na bilateralnoj osnovi predstavljaju najelementarniji nacin, pocetni korak mirnog
resavanja sporova. Vode se na principu suverne jednakosti i ravnopravnosti drzava.
Podrazumevaju postupak pomocu koga drzave u sporu pokusavaju da iznadju resenje razmenom
misljenja. Dobre usluge su samo sredstvo koje ima za cilj da stranke u sporu dovede za
pregovaracki sto. Veliki broj bilateralnih i multilateralnih ugovora sadrzi odredbu na osnovu koje
ce sve eventualne sporove resavati u prvom redu putem pregovora. Tako, na primer, Ugovor
izmedju Jugoslavije i Bugarske o uzajamnoj pravnoj pomoci. Obaveza da se stupi u pregovore,
kako je to istakao Stalni sud medjunarodne pravde, ne podrazumeva i obavezu da se postigne
sporazum o resavanju spora. U tom pogledu vazi analogija sa pactum de contrahendo. Pregovori
imaju i dobre i lose strane. U dobre strane valja im ubrojati elasticnost, tada je resenje lakse
postici nego sudskim putem. Veliki broj sporova se i resava neposrednim diplomatskim
pregovorima bilo u tajnosti bilo uz javno oglasavanje pregovora.Losa im je strana sto su
optereceni subjektivizmom, tako da veoma cesto stranke nemaju tacnu predstavu o cinejnicama
zbog kojih je spor izbio.Pregovori se mogu zavrsiti ili resenjem ili neuspehom. Do resenja spora
dolazi kompromisom, tj. na bazi uzajamnih ustupaka ili prihvatanjem zahteva jedne strane od
druge strane u sporu. Ako se, pak, pregovori okoncaju neuspehom, trazenje resenja valja
nastaviti ili daljim pregovorima ili putem nekog drugog sredstva mirnog resavanja. Da bi se
preduhitrili sporovi izmedju drzava, pojedine regionalne organizacije predvidjaju jednu novu
tehniku- tehniku povremenih diplomatskih konsultacija na nivou ministra inostranih poslova,
sefova vlada ili pak sefova drzava.
105. Dobre usluge i posredovanje
Ako se ponuda dobrih usluga prihvati, nastaje posredovanje, odnosno drzava koje je ponudila
dobre usluge postaje posrednik. Pod dobrim uslugama podrazumevalo se sredstvo mirnog
resavanja koje se sastojalo u intervenciji trece strane koja je delovala kao kurir izmedju stranaka
u sporu koje nisu dolazile u neposredan kontakt, dok je posredovanje odlikovala aktivna uloga

trece strane u iznalazenju kompromisnog resenja. Dobre usluge- americki ugovor o mirnom
resavanju sporova(1948) definise dobre usluge kao pokusaj jedne ili vise americkih vlada koje
nisu stranke u sporu, da dovede u kontakt stranke u sporu, tako da im omoguci da izmedju sebe
postignu adekvatno resenje. Iz toga proizlazi da su elementi dobrih usluga: a) intervencija trecih
drzava ili istaknutih drzavljana trecih drzava. B) intervencija se sastoji u tome da se stranke u
sporu dovedu za pregovaracki sto ili da treca strana bude kurir izmedju stranaka u sporu. V)
treca strana ne ucestvuje u resavanju spora- resenje ostaje u iskljucivoj nadleznosti stranaka u
sporu. Dobre usluge se mogu preduzimati bilo na zahtev stranaka u sporu, bilo na inicijativu
trece strane. Dobre usluge prestaju na dva nacina: 1) dovodjenjem stranaka u neposrednu vezu
sa pocetkom neposrednih pregovora izmedju stranaka u sporu i 2) kidanjem svake veze izmedju
stranaka u sporu ako se dobre usluge sastoje prenosenju poruka. U ovom slucaju dobre usluge
prakticno prestaju zavrsetkom pregovora bez obzira da li je doslo do resenja spora.
Posredovanje- Haska konvencija o mironom resavanju sporova od 1907. godine definise
posredovanje. Kao elementi posredovanja mogu se navesti: a) u funkciji posrednika pojavljuju se
drzave koje nisu stranke u sporu. B) posredovanje ima iskljucivo karakter saveta, te ni u kom
slucaju ne obavezuje stranke u sporu; posredovanje se od dobrih usluga razlikuje aktivnijim
ucescem trece strane. Do posredovanja moze doci inicijativom trece strane ili na zahtev stranaka
u sporu. S obzirom na broj posrednika razlikujemo individualno i kolektivno posredovanje. Na
posrednika je da utvrdi period u kome treba pronaci miroljubivo resenje, s tim da taj period ne bi
trebalo da bude kraci od tri meseca ni duzi od sest meseci. U novijoj praksi drzave cesto
prihvataju posredovanje Ujedinjenih nacija koje, uostalom, obavljaju svoju osnovnu funkciju
ocuvanja mira i bezbednosti u svetu. Posredovanje prestaje ako jedna od stranaka u sporu ili sam
posrednik konstatuje da saveti koje je posrednik podneo nisu prihvaceni.

106. Anketne komisije

U slucaju sporova koji nastaje usled razlika u pogledu cinjenice, a koji ne diraju cast ili vitalne
interese, stranke u sporu mogu pribeci medjunarodnoj anketnoj komisiji ako pre toga nisu uspele
da resenje iznadju diplomatskim putem. Zadatak anketne komisije sastojao bi se u utvrdjivanju
cinjenica koje leze u osnovi spora. Sastavljene su od pet clanova, i to tako sto svaka stranka u
sporu bira po jednog svog drzavljanina, po jednog drzavljanina trece drzave neutralne u
konkretnom sporu, dok na bazi sporazuma biraju petog clana, koji, takodje, ne sme biti njihov
drzavljanin. Zadatak anketnih komisija je da rasvetle cinjenicno stanje putem nepristrasnog i
savremenog ispitivanja. U seriji sporazuma koje je nasa zemlja zakljucila sa Madjarskom,
Rumunijom, Bugarskom i Albanijom pocetkom 60-ih godina predvidjeno je formiranje anketnih
komisija ciji se zadatak sastoji u rasvetljavanju cinjenica o svakom granicnom incidentu. Porast
broja granickih sporova pokrenuo je i inicijative za formiranje anketnih komisija. Pored
istrazivanja, komisija bi bila nadlezna i da predlaze resenja.Anketne komisije u praksi UN- U
praksi Organizacije UN anketne komisije se sastavljaju, po pravilu, od posrednika trecih drzava,
UN su institucionalizovale anketne komisije tako sto su formirale mirovnu posmatracku misiju
sastavljenu od 14 clanova sa zadatkom da :prati i izvestava o situacijama na bilo kom podrucju
gde postoje medjunarodne zategnutosti, cije produzavanje moze da ugrozi odrzavanje
medjunarodnog mira i bezbednosti.

107. Izmirenje

Mirenje se sastoji u tome da se jednom telu koji se obicno naziva komisija poveri ispitivanje spora
i predlaganje resenja koje nema obaveznu snagu vec predstavlja preporuku. Iz ovoga proizilazi
da je ispitivanje cinjenica kao predmet rada anketnih komisija. Osnovna razlika koja deli mirenje i
arbitrazu- neobavezanost predloga izmirenja. Komisije bi se sastojale od pet clanova i sastavljale
bi se tako sto bi svaka strana imenovala po dva clana i to jednog svog drzavljanina i jednog
drzavljanina trece drzave dok bi petog birale sporazumom. Odziv je medjutim bio
nezadovoljavajuci jer je svega sest drzava pristupilo revidiranom Generalnom aktu. Generalni akt
predvidja u glavi i da svi sporovi izmedju dve ili vise drzava govornica koji nisu mogli biti reseni
diplomatskim putem treba da budu podvrgnuti postupku mirenja. U tu svrhu osnivaju se stalne
ili ad hoc komisije za mirenje. Ako se desi da je pred komisiju za mirenje iznet spor koji je vec
podvrgnut sudskom resavanju, komisija je u obavezi da odlozi razmatranje spora dok se sud ne
izjasni o sukobu nadleznosti. Ako se imenovanje izmiritelja ili izbor predsednika ne obavi u roku
od 60 dana od dana kada generalni sekretar primi zahtev za formiranje komisije, odnosno 60
dana od dana poslednjeg imenovanja, onda generalni sekretar imenuje izmiritelje koji nedostaju,
odnosno predsednika komisije. Komisija nakon sto saslusa stranke, razmotri zahteve i primedbe,
podnosi izvestaj. Ona tanana linija razlikovanja izmedju arbitraze i izmirenja koja se ogleda u
tome sto izvestaj komisije, za razliku od arbitrazne presude, ne obavezuje stranke, ponekad se
gubi u praksi.
115. Pojam oruzanog sukoba
U medjunarodne oruzane sukobe spadali bi i oruzani sukobi izmedju medjunarodnih vojnih snaga
koje deluju u ime ujedinjenih nacija na osnovu Glave VII Povelje i oruzanih snaga drzave protiv
koje se vojne mere preduzimaju. U praksi se medjunarodnim sukobima smatraju i pojedine vrste
oruzanih sukoba izmedju drzave i nedrzavnih entiteta. Razlikuju se dve vrste ovakvih sukoba.
Oruzani sukobi izmedju kolonijalne sile i narodnooslobdilackih pokreta. Na oruzane sukobe u
kojima se narodi bore protiv kolonijalne dominacije i protiv rasistickih rezima, koristeci se
pravom na samoopredeljenje.. Oruzani sukobi izmedju drzave i neteritorijalnih jedinki smatraju
se po pravilu nemedjunarodnim.
Pod oruzanim snagama se podrazumevaju sve organizovane oruzane grupe ili jedinice koje
strana u sukobu organizuje i koje ispunjavaju dva relevatne uslova: 1( da se nalaze pod
komandom koja je odgovorna strani u sukobu. 2) da su podvrgnute internom sistemu discipline
koja, izmedju ostalog, obezbedjuje postovanje pravila medjunarodnog prava o oruzanim
sukobima. Oruzane snage se sastoje iz boraca i neboraca. Pod borcem u sirem smislu reci
podrazumeva se pripadnik oruzanih snaga strana u sukobu koji ima prava da neposredno
ucestvuje u oruzanim dejstvima. Neborac je lice koje, iako se nalazi u sastavu oruzanih snaga,
neposredno ne ucestvuje u ratnim oeracijama. Krug neboraca cine lica poput vojnih lica
intendantske sluzbe, administrativne i sanitetske sluzbe. Postoji vise kategorija legalnih boraca
po medjunarodnom pravu. 1.) pripadnici regularnih oruzanih snaga. 2.) pripadnici milicije i
dobrovoljackih odreda. Potrebno je da se steku 4 uslova: da na celu imaju licnost odgovornu za
svoje potcinjene, da imaju stalan znak razlikovanja koji se moze raspoznati na rastojanju, da
otvoreno nose oruzje, da se pri svojim operacijama pridrzavaju zakona i obicaja rata.3.)
Stanovnistvo neokupirane teritorije- ovaj statu se stanovnistvu neokupirane teritorije priznaje
pod uslovom ako otvoreno nosi oruzje i postuje zakone i obicaje rata. Uobicajeno je da se ova
vrsta boraca naziva ucesnicima u opstem ustanku. 4) pripadnici pokreta otpora( partizani ili
gerilci). mora da se ispunjavaju sledeci uslovi: da na celu imaju lice odgovorno za svoje
potcinjene, da imaju znak za raspoznavanje koji se moze videti na izvesnoj udaljenosti, da
otvoreno nose oruzje i da se pridrzavaju zakona i obicaja rata.

119. Okoncanje oruzanog sukoba

Okoncanje neprijateljstva podrazumevalo je privremenu ili trajnu obustavu ratnih
dejstava.Kapitulacija- Kapitulacija predstavlja predaju dela oruzane sile ili kompletne oruzane sile
strane u sukobu. Uslovna kapitulacija postoji u slucaju kada porazena strana pristupa predaju po
ispunjenu izvesnih uslova( u najvecem broju slucaja pravo pripadnika vojne jedinice ili oruzane
sile koja se predaje da zadrzi licno naoruzanje i slicno. Bezuslovna kapitulacije podrazumeva
kapitulaciju bez ikakvih specificnih uslova. Sporazum o kapitulaciji moze predvidjati i sankcije za
nepostovanje sporazuma. Primirje- predstavlja sporazum strana u sukobu o obustavi ratnih
operacija. Zakljucuje se na odredjeno ili neodredjeno vreme. Osnovna podela primirja je podela
na lokalno i na opste primirje. Lokalno primirje se odnosi na odredjenu jedinicu ili deo fronta dok
opste primirje obuhvata celoukupne oruzane snage ili celi front. U praksi sporazume o lokalnom
primirju zakljucuju komandanti na terenu a opste primirje vrhovne komande i politicki
predstavnici strana u sukobu. Opste primirje je u tradicionalnom ratnom pravu imalo svrhu da
stvori uslove za postizanje definitivnog mirnog resenja. Obustava vatre- Povelje savet
bezbednosti moze da preduzima u kontekstu svoje uloge cuvara medjunarodnog mira i
bezbednosti. Savet bezbednosti je naredio momentalnu obustavu vatre i neprijateljstava u
arapsko-izraelskom sukobu, a nakon toga je zakljuceno primirje izmedju stranaka u sukobu.
Okoncanje oruzanog sukoba- neformalni i formalni. Od formalnih nacina svrsetka rata najsiru
primenu imali su mirovni ugovori. Osnovne klauzule koje mirovni ugovor, po pravilu, sadrzi su:
teritorijalne klauzule kojima se potvrdjuje ranija ili uspostavlja nova teritorijalna podela izmedju
zaracenih strana. Pod reparacijama se podrazumeva naknada koju porazena strana isplacuje za
stetu prouzrokovanu ratnim sukobima. Pod restitucijama se podrazumeva obaveza povracaja
imovine koja je odneta sa teritorije strane u sukobu u toku ratnog stanja.