DŽON NEZBIT UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA MENADŽMENT
ZAJEČAR

Master akademske studije ekonomije

MONETARNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

PRISTUPNI RAD

Mentor: Student:
Doc. dr Dalibor Miletić Darko Dimitrijević M/015/015

Zaječar, 2016.
 SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................1
I. MONETARNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE..................................................................2
1. POJAM MONETARNE POLITIKE.......................................................................................2
1.1. Evropska monetarna unija.....................................................................................................4
1.1.1. Faze u razvoju Evropske monetarne unije.....................................................................4
1.1.2. Prednosti i nedostaci Evropske monetarne unije............................................................6
1.2. Evropska centralna banka.....................................................................................................8
1.2.1. Nezavisnost Evropske centralne banke........................................................................10
1.2.2. Zadaci i ciljevi Evropske centralne banke....................................................................13
1.2.3. Instrumenti monetarne politike Evropske centralne banke..........................................14
II. EVRO – KARAKTERISTIKE, UVOĐENJE, BUDUĆNOST...........................................18
1. EVRO – VALUTA VEĆINE DRŽAVA ČLANICA EU......................................................18
1.1. Karakterisitke evra kao jedinstvene valute većine država članica......................................18
1.2. Novčanice jedinstvene valute većine država EU................................................................20
1.3. Kovanice jedinstvene valute većine država članice EU......................................................26
1.4. Prednosti i nedostaci uvođenja evra....................................................................................27
1.5. Budućnost evra....................................................................................................................28
ZAKLJUČAK..............................................................................................................................31
LITERATURA.............................................................................................................................33
PRILOZI......................................................................................................................................34
Spisak slika u radu.........................................................................................................................34
Spisak tabela u radu.......................................................................................................................34
Spisak grafikona u radu.................................................................................................................34

II
 UVOD

Vrh evropskih integracija je monetarno ujedinjenje Evropske Unije i uvođenje

jedinstvene valute - evra. Dakle, formiranje Evropskih integracija, od samog početka,
podrazumevalo je formiranje Evropske monetarne unije. Sporazumom iz Mastrihta prihvaćen je
program ostvarivanja Evropske monetarne unije, što je bio najsloženiji korak u ostvarivanju pune
ekonomske integracije zemalja članica. Jedinstveno unutrašnje tržište predstavljalo je osnovu za
prelazak na viši nivo integracije, ekonomsku i monetarnu uniju
Evropska monetarna unija je valutno područje koje je nastalo od više nacionalnih
valutnih područja koja su prihvatila jedinstvenu valutu – evro.
Osim jedinstvene valute, područje Evropske monetarne unije čini Evropski sistem
centralnih banaka i jedinstvena monetarna politika.
Evropski sistem centralnih banaka kao stub monetarne vlasti, koji formuliše i izvršava
monetarnu politiku i primenjuje njene instrumente i politiku kamatnih stopa, sastoji se od
Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka država članica evrozone. Evropska
centralna banka je centralna banka za 19 država Evropske unije koje su prihvatile evro.
Osnovana je 1998. godine sa ciljem održavanja stabilnosti cena u evrozoni kao i očuvanja
kupovne moći jedinstvene valute. Središte Evropske centralne banke je u Frankfurtu, a
predsednik ove finansijske institucije je Mario Draghi.
Evro, kao jedinstvena valuta većine država članica Evropske unije počela je da se
primenjuje od 1. januara 1999. godine a do 2002. godine je bio u upotrebi samo za negotovinske
transakcije. Od 2002. godine Evropska centralna banka je počela sa emitovanjem primarne
emisije novčanica i kovanog novca. Danas, kao zakonsko sredstvo plaćanja evro koristi 338,6
miliona ljudi u 19 od 28 država članica Europske unije.
Kako bi se što bolje shvatila suština monetarne politike Evropske unije, kao i navedene
institucije, rad je struktuiran u dve celine.
Prva celina – Pojam monetarne politike – posvećena je monetarnoj politici. U njoj su
obrađeni pojmovi kao što su Evropska monetarna unija, faze u procesu uvođenja ove unije,
prednosti i nedostaci unije. Zatim, dobar deo ove celine je posvećen kruni finansijskog sistema
Evropske unije – centralnoj banci. U okviru centralne banke Evropske unije definisani su njeni
ciljevi, objašnjena njena nezavisnost, kao i njeni najvažniji instrumenti monetarne politike:
operacije na otvorenom tržištu, stalne olakšice, obavezne rezerve.
Druga celina – Evro, karakteristike, uvođenje i budućnost, je posvećena evru kao
jedinstvenoj valuti većine država članica Evropske unije. U ovom delu je obrađen proces
uvođenja evra, njegove karakteristike kao i karakteristike njegovih novčanica i kovanica. Na
kraju druge celine ukazano je na prednosti i nedostatke evra kao jedinstvene valute većine država
članica Evropske unije kao i na nejgove perspektive u daljem razvoju, odnosno u budućnosti.

1
 I. MONETARNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

1. POJAM MONETARNE POLITIKE

Monetarna politika je politika koju država donosi radi stabilnosti domaćeg novca a
sprovodi se preko centralne banke kao organa monetarne vlasti. S tim u vezi monetarnu politiku
treba posmatrati kao onu politiku države koja ima zadatak da reguliše količinu novca u opticaju
različitim emisionim, kreditnim i deviznim instrumentima koje propisuje centralna banka. To sve
za cilj ima održavanje dinamičke monetarne ravnoteže kao osnovnog cilja savremene ekonomske
politike svake države.
Monetarna politika je deo opšte ekonomske politike koja se sastoji od skupa mera
koje utiču na tok privrednog života stvaranjem, poništavanjem, raspodelom i
preraspodelom kupovne snage novca u nacionalnoj ekonomiji.1
Kada su u pitanju ciljevi monetarne politike, zvaničnici centralnih banaka gotovo uvek
pominju šest osnovnih ciljeva:2
1. visoka stopa zaposlenosti (podrazumeva dobro stanje u društvu, malo porodica sa
finansijskim problemima, niža stopa kriminala, visoka stopa proizvodnje, a samim
tim i rast BDP);
2. privredni rast (usko povezan sa stopom zaposlenosti, postiže se podsticanjem
kompanija da investiraju, kako bi se podstaklo povećanje celokupnih privrednih
kapaciteta);
3. stabilnost cena (često navođen kao ključni cilj monetarne politike jer su kreatori
politike postali svesni socijalnih i ekonomskih posledica inflacija, a stabilnost cena je
poželjna kako bi se izbegle neizvesnosti u privredi koje ugrožavaju privredni rast);
4. stabilnost kamatnih stopa (poželjna je jer fluktuacija kamatnih stopa takođe dovodi do
neizvesnosti u privredi, smanjuje zainteresovanost za kupovinu nekretnina i otežava
planiranje, a sve to generalno utiče na negativan stav javnosti prema politici centralne
banke);
5. stabilnost finansijskih tržišta (bitno je održavanje stabilnog finansijskog tržišta, a
samim tim i čitavog finansijskog sistema, čime se smanjuju izgledi za nastajanje
finansijskih kriza);
6. stabilnost na deviznim tržištima (najpre zbog porasta značaja međunarodne trgovine
za privredu, zbog čega je stabilizovanje ekstremnih promena deviznih kurseva veoma
važan cilj monetarne politike).
Kako bi ostavrila najvažnije ciljeve i zadatke ekonomske politike zemlje, država preko
centralne banke kao najvišeg organa monetarne vlasti u centar svojih aktivnosti stavlja primenu
instrumenata i mera monetarne politike.

1
Hadžić Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., strana 136.
2
Miškin S. Frederik, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data status, Beograd, 2006., strana 411.

2
 Monetary policy instruments can be divided into two basic groups: first,
quantitative (indirect) instruments and second, qualitative (selective) instruments.
Quantitative instruments of monetary policy should act only globally at the level of the
overall economy, while qualitative instruments should act selectively in terms of type of
credit, users, purposes, uses, etc..3
Kvantitativni instrumenti monetarne politike su: politika eskontne stope, politika
obavezne rezerve i politika otvorenog tržišta. S druge strane, u kvalitativne instrumente
monetarne politike spada selektivna monetarna politika.
Politika eskontne stope kao najznačajniji instrument monetarne politike sastoji se u
promenama kamatne stope po kojoj centralna banka daje kredite poslovnim bankama u cilju
delovanja na tražnju novca i kredita, troškova kredita i kreditni potencijal banaka.
Centralna banka politikom eskontne stope nastoji da odredi cenu kredita koje odobrava
poslovnim bankama bilo preko reeskontnih ili nekih drugih oblika kredita. Takođe, promenama u
visini eskontne stope, centralna banka nastoji da deluje na ponudu i tražnju novca na novčanom
tržištu i uslove koji vladaju na području kamatne politike. S tim u vezi, povećanje eskontne stope
trebalo bi da dovede do smanjenja tražnje kredita i suprotno, sniženje eskontne stope trebalo bi
da dovede do porasta tražnje novca.
Politika obavezne rezerve nalaže svakoj banci da jedan deo primljenih depozita po
viđenju mora držati na posebnom računu obavezne rezerve kod centralne banke. U uslovima
kada centralna banka želi da smanji količinu novca u opticaju ona podiže obaveznu rezervu dok
u uslovima kada treba povećati količinu novca u opticaju ona smanjuje obaveznu rezervu.
Za obavezne rezerve banke vrše izdvajanja u određenom postotku i prema tim
depozitivima po viđenju, stopa obavezne rezerve se pojavljuje kao funkcija tih depozita. Suština
je u tome da se ova sredstva ne mogu koristiti za kreditno poslovanje banaka.4
Politika otvorenog tržišta jedan je od najsloženijih ali i najefikasnijih instrumenata
monetarne politike.
Ovo sredstvo monetarnog regulisanja podrazumeva kupovinu i prodaju državnih
vrednosnih papira od strane centralne banke, sa ciljem povećanja ili smanjenja količine novca u
opticaju. Pri tome, kao sporedan efekat vrši se stabilizacija kursa (cena) vrednosnih papira koji
su predmet kupoprodaje.5
Selektivna monetarna politika se sastoji u kontroli upotrebe određenih sredstava, a
osnovna namena joj je da, pored likvidnosti i sigurnosti sredstava usmeravanjem kredita,
pomogne i realizaciju ciljeva ekonomske politike.
Njome se direktno deluje na promene u novčanom opticaju i kreditiranju samo u
određenim sektorima privrede, po utvrđenim namenama, regionalnom razmeštaju i sl. Centralna
banka na ovaj način kontroliše namensko korišćenje i usmeravanje novokreiranog novca u one

3
Ivaniš Marko, Osnovi finansija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006., strana 118.
4
Veličković Dragiša, Barać Slobodan, Makroekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., strana 150.
5
Stranjak Asim, Jovanovski Tihomir, Dautbašić Ismet, Konjihodžić Halid, Monetarne finansije i monetarno pravo,
Svjetost, Sarajevo, 1981., strana 244.

3
pravce i poslove kojima je dat prioritet (uvoz, izvoz, poljoprivredna proizvodnja i sl.) među
ciljevima tekuće ekonomske politike.6
Prema pravcu sprovođenja postoje dve vrste monetarne politike: ekspanzivna i
restriktivna monetarna politika.
Ekspanzivna monetarna politika treba, u uslovima pada proizvodnje i zaposlenosti,
odnosno već pri samim tendencijama njihovog snižavanja, da ekspanzijom novca i kredita iznad
optimale, dovede do njihovog podizanja. Instrumentima monetarne politike nastoji se da se
podstakne potrošnja, investicije i da se napravi poslovna klima u privredi, koji treba da dovede
do rasta realnog dohotka i zaposlenosti.7
Restriktivna monetarna politika treba da, otežavanjem uslova kreditiranja u
restriktivno postavljenim drugim instrumentima, smanji količine novca u opticaju. Odnosno,
porast kamate i smanjenje likvidnosti dovede do opadanja privatnih i javnih investicija i ukupne
potrošnje, što dalje prouzrokuje pad nacionalnog dohotka i zaposlenosti.8

1.1. Evropska monetarna unija

Evropska monetarna unija je valutno područje koje je nastalo od više nacionalnih

valutnih područja koja su prihvatila jedinstvenu valutu – evro. Pored jedinstvene valute, područje
evropske monetarne unije čini i jedinstvena centralna banka i jedinstvena monetarna politika.
Sporazumom iz Mastrihta prihvaćen je program ostvarivanja Evropske monetarne unije –
EMU, što je bio najsloženiji korak u ostvarivanju pune ekonomske integracije zemalja članica.
Jedinstveno unutrašnje tržište predstavljalo je osnovu za prelazak na viši nivo integracije,
ekonomsku i monetarnu uniju.9
U prvoj polovini 1988. godine, Evropski savet je ovlastio Žaka Delora, tadašnjeg
predsednika Evropske komisije, da predloži konkretne korake u ostvarivanju Evropske unije. Pri
tome, komisija sastavljenja od guvernera centralnih banaka pripremila je Delerov izveštaj prema
kome je Evropska monetarna unija trebala da se ostvari primenom tri faze.

1.1.1. Faze u razvoju Evropske monetarne unije

Prva faza u razvoju Evropske monetarne unije je trajala 3 godine, odnosno u periodu od
1. jula 1990. do 31. decembra 1993. godine. Osnovni sadržaj ove faze bio je stvaranje
jedinstvenog finansijskog tržišta tj. potpune liberalizacije kretanja kapitala unutar Evropske
Unije. Komitet guvernera centralnih banaka koji je bio osnovan još davne 1964. godine, u ovoj
fazi je dobio novi zadatak, (do tada je obavljao zadatke oko monetarne saradnje u Evropskoj
ekonomskoj zajednici) da održava konsultacije i koordinira rad monetarnih politika država
6
Barać Slobodan, Stakić Budimir, Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., strana 155.
7
Živković Aleksandar, Kožetinac Gradimir, Monetarna ekonomija, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog
fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006., strana 453.
8
Isto.
9
Hadžić Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013., strana 76.

4
članica zajednice kako bi se postigla stabilnost cena. Ovaj komitet je trebao i da inicira početak
narednih faza Evropske monetarne unije. Kako bi se moglo pristupiti drugoj i trećoj fazi bilo je
potrebno izvršiti prilagođavanje Rimskom sporazumu. Tim putem je osnovana Evropska
ekonomska komisija koja je preteča današnje Evropske unije. Sporazum o Evropskoj uniji je
potpisan u februaru 1992. godine u Mastrihtu.
Druga faza u razvoju Evropske monetarne unije je osmišljena kao prelazno rešenje,
odnosno period unutar kojeg bi trebalo da se uspostave osnovni organi i organizaciona struktura
Evropske monetarne unije sa ciljem ekonomskog približavanja između država članica. Ova faza
je počela sa primenom januara 1994. godine kada se raspao Komitet guvernera centralnih banaka
država članica a kada se formirao Evropski monetarni institut (preteča Evropske centralne banke
u Frankfurtu) a prvobitno je trebala da traje do 1997. godine ili najduže do 1999. godine. Zadatak
Evropskog monetarnog instituta bio je da jača saradnju između centralnih banaka. Takođe,
njegov zadatak je bio i da obavi pripreme za uspostavljanje Evropskog sistema centralnih banaka
za vođenje jedinstvene monetarne politike ali i za kreiranje jedinstvene valute - evra. U ovoj fazi
je predviđeno usklađivanje ekonomskih politika koje imaju za cilj smanjenje inflacije,
ograničenje budžetskog deficita, smanjenje kamatnih stopa i smanjenje javnih dugova.
U drugoj fazi razvoja Evropske monetarne unije utvrđeni su kriterijumi koje neka država
treba da ima da bi pristupila ovoj uniji. To su tzv. kriterijumi ekonomske konvergencije:
 Stopa inflacije u državi koja želi da pristupi Evropskoj monetarnoj uniji ne sme da
bude viša od 1,5 procentnih poena u odnosu na prosek tri države Evropske unije sa
najnižom inflacijom.
 Ukupni nacionalni dug potencijalne države ne sme biti veći od 60% bruto društvenog
proizvoda.
 Budžetski deficit u državi ne sme biti veći od 3% društvenog proizvoda (ili da
konstantno pada ka ovoj vrednosti).
 U potencijalnoj državi članici Evropske monetarne unije mora se pratiti normalna
marža fluktuacije, odnosno da u mehanizmu deviznog kursa Evropske unije u
najmanje dve poslednje godine ne bude prisutna devalvacija).
 Dugoročna nominalna kamatna stopa na državne papire ne sme odstupiti više od 2
procentna poena u odnosu na kamatnu stopu tri države članice sa najnižim kamatnim
stopama.
Pre 1997. godine nijedna zemlja članica nije ispunjavala predviđene uslove, međutim, u
maju 1998. godine ispitivanje je pokazalo, a savet ministara usvojio odluku da se 11 zemalja
članica kvalifikovalo za EMU (Belgija, Nemačka, Španija, Francuska, Irska, Italija,
Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal i Finska). Grčka se pridružila EMU 2001. godine, dok
su Danska i Velika Britanija zadržale pravo da ne učestvuju u trećoj fazi. Švedska nije ispunila
uslov stabilnosti kursa. Kasnije zemlje članice EMU postale su Slovenija, Kipar, Malta i
Slovačka.10

10
Hadžić Miroljub, Bankarstvo, opet citirano, strana 77.

5
 Treća faza u razvoju Evropske monetarne unije je finalna a predviđala je fiksiranje
valutnih kurseva, uvođenje jedinstvene zajedničke valute kao i delegiranje monetarne i
ekonomske odgovornosti većini institucija i tela Evropske unije. Ova faza će trajati sve dok sve
države ne ispune uslove za pristupanje Evropskoj monetarnoj uniji, odnosno dok sve države
članice EU ne budu imale evro kao svoju nacionalnu vautu i dok Evropska centralna banka ne
postane centralna banka tih država.
Stvaranjem Evropske monetarne unije nametnula se potreba za jednim novim sistemom
evropskih centralnih banaka. Prvo je postojao Evropski monetarni institut koji je zamenjen u
Evropsku centralnu banku. Osnovni zadatak Evropske centralne banke je sprovođenje
jedinstvene monetarne politike, čime se de facto prenosi suverenitet nacionalnih centralnih
banaka u domenu vođenja monetarne politike na ECB. Cilj kome se teži jeste stabilnost cena, što
je neminovnost ukoliko se želi stabilna valuta.11

Slika 1: Faze Ekonomske monetarne unije

Izvor: https://www.ecb.europa.eu (obrada autora)

1.1.2. Prednosti i nedostaci Evropske monetarne unije

Članstvom u Evropskoj monetarnoj uniji za države članice nosi niz prednosti ali i
nedostataka. U nastavku slede primeri za prednosti država članica EMU.
Prednosti koje imaju države članice su kako makroekonomskog tako i
mikroekonomskog karaktera.

11
Ristić Kristijan, Ekonomija Evropske Unije, EtnoStil, Beograd, 2013., strana 269.

6
  Najvažnija korist jeste to što Evropska monetarna unija doprinosi konsolidaciji
jedinstvenog tržišta, odnosno unapređivanju integracije tržišta dobara, usluga i
faktora što dalje podrazumeva efikasnost proizvodnje i doprinos rastu bruto
društvenog proizvoda same unije.
 Direktna uporedivost cena kao i njihova transparentnost povećava konkurenciju i
specijalizaciju dobara i usluga, sledeća je korist koju imaju države članice ove unije.
 Takođe, članstvom u Evropskoj monetarnoj uniji eliminiše se rizik od promene
deviznog kursa i neizvesnost što doprinosi stabilnosti unutrašnjih tokova investiranja i
trgovine.
 Usled stabilnosti cena u EMU nema inflatornih očekivanja, što je posebno važno za
države koje su u prošlosti imale visoku inflaciju, pa ih strani investitori tretiraju kao
područje sa velikim inflatornim očekivanjima.
 Priključenjem Evropskoj monetarnoj uniji dolazi do smanjenja kamatnih stopa i pri
tome do rasta investicija a investitori donose odluke sa velikim stepenom poverenja
jer ne postoje unutrašnje kontrole unije za direktno ulaganje.
 Dalje, članstvo u EMU dovodi do povećane monetarne stabilnosti i većeg uticaja u
međunarodnim monetarnim poslovima usled usaglašavanja monetarne i fiskalne
politike.
 Države članice Evropske monetarne unije su više zaštićene od opasnosti sa
finansijskih tržišta, što zajedno sa ostalim prednostima utiče na povećanje sigurnosti u
poslovanju. Na taj način Evropska monetarna unija postaje pogodno tržište za
investiranje.
 Zajednička valuta (euro), za sve države čanice EMU, postaje značajna kao rezervna
svetska valuta.
 Eliminisanje transakcionih treškova unutar EMU koji godišnje iznose 15 milijardi
evra ili 0,4-0,5% BDP-a EU.
Pored brojnih prednosti, članstvo u Evropskoj monetarnoj uniji nosi sa sobom i niz
nedostataka.
 Jedno nadnacionalno telo koje samostalno i nezavisno sprovodi monetarnu politiku
znači gubitak nacionalnog suvereniteta što može predstavljati ogromne političke ali i
psihološke posledice za države članice Evropske monetarne unije.
 Evropska monetarna unija ograničava državama članicama slobodan izbor između
stope inflacije i nezaposlenosti u državi (plivajući devizni kurs) jer one više nisu
slobodne da upravljaju stopama inflacije i kamatnim stopama te im je onemogućeno
da sprovode sopstvene programe stabilizacije.
 Integracija različitih ekonomskih sistema, naročito u pogledu strukture privrede,
efikasnosti i produktivnosti proizvodnje u sistem sa jednom valutom, praćeno je
određenim poteškoćama.
 Gubitak emisione dobiti je još jedan nedostatak koji sa sobom nosi članstvo u
Evropskoj monetarnoj uniji. Naime, u EMU nije moguće da Vlada štampa novac i na
taj način pokrije budžetski deficit, već samo da se zadužuje.
7
  U Evropskoj monetarnoj uniji vrlo često nije moguće uticati na odliv kapitala u
razvijenije delove monetarne unije osim ako fiskalni sistem nije dovoljno razvijen.
 Države članice EMU mogu da formulišu sopstvenu fiskalnu politiku, ali kako je ona
povezana sa monetarnom, uticaj fiskalne politike se smanjuje.
 Zbog smanjenja seta raspoloživih instrumenata, ekonomske politike država članica
EMU postaju rigidne.
 U slučaju da stanovništvo izgubi poverenje u jedinstvenu valutu, zbog njene
nedovoljne kupovne moći, problemi mogu biti dugoročni.

1.2. Evropska centralna banka

Poznati ekonomisti preporučuju obazrivo „baratanje novcem“ i držanje novca na

„dovoljnom rastojanju od političara“. Rastojanje između političara i novca ogleda se u položaju
centralne banke u odnosu prema uticaju vlade na „baratanje novcem“. U svetu su prisutna veoma
razičita rešenja odnosa između Centralne banke i vlade, odnosno kreiranja monetarne politike. 12
Evropska centralna banka (European Central Bank – ECB) je nezavisna finansijska
institucija koja uspostavlja i određuje ekonomsku i monetarnu politiku Unije. Osnovana je u
maju 1998. godine kako bi uvela evro i upravljala njim, ali i upravljala zvaničnim rezervama
država evro zone i emisijom novčanica.
Evropska centralna banka je centralna banka za 19 država Evropske unije koje su
prihvatile evro. Glavni cilj Evropske centralne banke jeste održavanje stabilnosti cena u evro-
području kao i očuvanje kupovne moći jedinstvene valute. Središte Evropske centralne banke je
u Frankfurtu, a predsednik ove finansijske institucije je Mario Draghi.
Evropska centralna banka upravlja monetarnom unijom u saradnji sa nacionalnim
centralnim bankama u okviru Evropskog sistema centralnih banaka, u kojem uz nju učestvuju i
centralne banke država članica evrozone.13
Evropski sistem centralnih banaka je stub monetarne vlasti koji utvrđuje okvire
monetarnih agregata, odnosno formuliše i izvršava monetarnu politiku i primenjuje instrumente
monetarne politike uključujući i politiku kamatnih stopa. Zadatak je upravljanje deviznim
rezervama zemalja članica, unapređenje platnog prometa i nadzor nad poslovanjem banaka i
drugih finansijskih institucija.14
Evropska centralna banka kao pravno lice u svakoj državi članici ima najšira pravna
ovlašćenja koja nacionalno pravo priznaje pravnim licima. Početni kapital prilikom osnivanja
banke iznosio je 5 milijardi evra koje su uplatile države članice Evropskog sistema centralnih
banaka. Učešće u osnivačkom kapitalu je utvrđeno učešćem u BDP i stanovištvu Evropske unije.
Države članice isto tako učestvuju u formiranju deviznih rezervi Evropske centralne banke do
ukupnog iznosa od 50 milijardi evra. Organi odlučivanja su ovlašćeni da upravlju Evropskim
sisemom centralnih banaka.
12
Špirić Nikola, Evropska unija – uslovi i uslovljavanja, Ekonomski fakultet, Banja Luka, 2010., strana 137.
13
Unković Milorad, Kordić Ninela, Međunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, 2014., strana 240.
14
Đorđević Bojan, Bankarski menadžment i marketing, Megatrend Univerzitet, 2011., strana 327.

8
 Ključni organi (tela) Evropske centralne banke, koji učestvuju u procesu odlučivanja i
upravljanja Evropskim sistemom centralnih banaka i Evrosistemom, su: Savet guvernera,
Izvršni odbor, Opšti savet i Nadzorni odbor banke.
Savet guvernera donosi strateške odluke, bitne za nesmetano funkcionisanje
Evrosistema. Pri tome se odluke Upravnog odbora uglavnom odnose na: vođenje monetarne
politike (pre svega o visini kamatnih stopa) i na čitav niz drugih odluka poput odluka o
odobravanju emisije novčanica evra, prihvatanju godišnjih izveštaja i finansijskih bilansa
Evropske centralne banke. Savet guvernera Evropske centralne banke čini šest članova Izvršnog
odbora i guverneri država nacionalnih centralnih banaka koje su uvele evro (tj. guvernera 19
država članica evrozone).
Izvršni odbor je odgovoran za usvajanje i realizaciju dnevnih operativnih odluka.
Njegov osnovni zadatak je da sprovodi monetarnu politiku Evropske unije u skladu sa određenim
smernicama od strane Upravnog odbora. Izvršni odbor takođe priprema materijale za sastanke
Upravnog odbora, a upravlja i tekućim poslovanjem Evropske centralne banke. Sastav Izvršnog
odbora čini predsednik i potpredsednik Evropske centralne banke i četiri člana koje imenuju
predsednici i premijeri evrozone. Članovi Izvršnog odbora se biraju na period od pet godina i u
tom periodu ne mogu biti smenjeni, osim u slučaju neke zloupotrebe. Takođe, članovi izvršnog
odbora ne mogu biti ponovo postavljeni na ovu funkciju.
Opšti (Generalni) savet čine predsednik i zamenik predsednika Evropske centralne
banke, kao i guverneri nacionalnih centralnih banaka svih država članica Evropske unije a ne
samo članica Evropske monetarne unije. Osnovni zadatak Opšteg saveta svodi se na
savetodavnu funkciju sa ciljem podržavanja pripreme preostalih članica Evropske unije za
pristupanje Evrosistemu. Opšti savet je moguće posmatrati kao prelazni organ, jer on izvršava
zadatke preuzete od Evropskog monetarnog instituta koje je Evropska centralna banka dužna da
obavlja u trećoj fazi EMU zbog toga što još uvek sve države članice EU nisu usvojile evro.
Nadzorni odbor čine: predsednik, potpredsednik, četiri predstavnika Evropske centralne
banke i predstavnici nacionalnih nadzornih organa. Sastaju se dva puta mesečno.
Nacionalne centralne banke čine sastavni deo Evropske centralne banke i deluju u skladu
sa smernicama i uputstvima Evropske centralne banke. ESCB, ECB i nacionalne centralne banke
mogu u cilju ostvarivanja ciljeva monetarne politike da:15
 intervenišu na finansijskom tržištu direktnom kuovinom i prodajom (promptno i na
termin) ili u skadu sa sporazumom o naknadnom otkupu odobravanjem i uzimanjem
na zajam potraživanja i drugih instrumenata;
 obavljaju kreditne operacije sa kreditnim institucijama i drugim učesnicima na tržištu,
uz odgovarajuća sredstva za obezbeđenje.
U toku svetske ekonomske krize Evropska centralna banka se suočavala sa velikim
finansijskim problemima. Naime, u 2008. godini, kada je kriza počela, Evropska centralna banka
je upumpavala velike količine novca (16.000 milijardi evra) kako bi spasila ugroženu likvidnost
finansijskog sistema. Banke, usled velikih gubitaka i nenaplaćenih potraživanja, su spašavane

15
Đorđević Bojan, Bankarski menadžment i marketing, Megatrend Univerzitet, 2011., strana 329.

9
prihvatanjem sumnjivih potraživanja i delimičnom nacionalizacijom. Kako se svetska finansijska
kriza vremenom pretvorila u recesiju realnog sektora, Evropska centralna banka je i dalje
snižavala kamatne stope (čak i na stope blizu nule) u cilju stimulisanja ekonomskog oporavka.
Kriza javnog duga niza zemalja (Irska, Grčka, Italija, Portugal, Španija) je najveći probem sa
kojim se ova institucija suočila. U tom slučaju, Evropska centralna banka je morala da
interveniše kupovinom državnih hartija od vrednosti i da preuzima loše i nenaplative aktive
banaka iz pomenutih država u svoje bilanse. To je rezultiralo kritikovanjem od strane jačih
država članica Evropske monetarne unije kao monetizacija sa sigurnim inflatornim dejstvom.
Zbog toga je Evropska centralna banka insistirala na prilagođavanju politike javnih rashoda u
pogođenim državama obezbeđivanjem dovoljnih prihoda za servisiranje javnog duga i
snaižavanjem državnih rashoda.
Sredinom 2010. godine osnovan je Fond za finansijsku stabinost (EFSF – European
Financial Stability Facility) u cilju zaštite finansijske stabilnosti Evrozone obezbeđivanjem
finansijske podrške članicama. Njime je predviđena mogućnost:16
 kreditiranja zemalja u problemima;
 intervenisanja na primarnom i sekundarnom tržištu dugova;
 reagovanja na bazi programa predupređivanja problema;
 rekapitalizacije finansijskih institucija kroz kredite vladama.

Slika 2: Zgrada Evropske centralne banke

Izvor: https://www.ecb.europa.eu

1.2.1. Nezavisnost Evropske centralne banke

Nezavisnost centralne banke podrazumeva visok stepen slobode odlučivanja pri vođenju
monetarne politike.
Nezavisnost centralne banke polazi od dve dimenzije: nezavisnost cilja i nezavisnost
instrumenta. Nezavisnost cilja se ogleda u slobodi centralne banke da definiše ciljeve monetarne
politike. Nezavisnost instrumenta se ogleda u slobodi centralne banke da odabere odgovarajuće
instrumente kojima se postižu željeni efekti na ekonomiju.

16
Hadžić Miroljub, opet citirano, strana 81.

10
 Centralna banka može imati nezavisnost instrumenta bez nezavisnosti cilja, i suprotno,
može imati nezavisnost cilja bez nezavisnosti instrumenata. Na primer, država koja je uvela
targetiranje inflacije ima nezavisnost instrumenta što ne znači da da ima i nezavisnost cilja jer je
targetirana stopa inflacije uglavnom nametnuta od vlade te države.
Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke su nezavisne u izvršavanju svojih
zadataka. One nemaju pravo da traže kao ni da prihvataju instrukcije organa i tela Evropske
unije, od vlada država članica ili nekih drugih organizacija. U teorijskom i praktičnom smislu
nezavisnost Evropske centralne banke počiva na institucionalnim okvirima jedinstvene
monetarne politike Evropske monetarne unije. Finansijski aranžmani koje obavlja Evropska
centralna banka su odvojeni od aranžmana Evropske unije. Evropska centralna banka ima svoj
budžet koji se dopunjava od strane centralnih nacionalnih banaka.
Postoje četiri aspekta nezavisnosti Evropske centralne banke:
1. Funkcionalna nezavisnost - U cilju ostvarivanja svojih zadataka, Evropska
centralna banka ima punu slobodu u formulisanju monetarne politike i izboru
instrumenata njenog sprovođenja. Zvaničnu strategiju u svom delokrugu određuje
Savet Guvernera. Evropska centralna banka ima ekskluzivno pravo odobravanja
izdavanja novčanica evra a takođe može odobriti emisiju kovanica od strane
nacionalnih centralnih banaka.
2. Institucionalna nezavisnost – je jedno od glavnih obeležja Evropske centralne banke
i podrazumeva samostalnost od uticaja ostalih oblika vlasti. U odnosu na ostale
organe i nacionalne vlasti, Evropska centralna banka ima jasno uređen mandat i
položaj što ne ostavlja prostor za uticaj na njen rad ikakvim instrukcijama i
direktivama.
3. Finansijska nezavisnost - je veoma značajna za realizaciju koncepta nezavisnosti i
pod njom se u suštini podrazumeva da Evropska centralna banka ima sopstveni
budžet, odvojen od budžeta Evropske unije. Banka ima kapital koji potiče od
nacionalnih centralnih banaka i svota koja se upisuje i uplaćuje, a određen je udelom
u populaciji i bruto društvenom proizvodu Evropske unije.
4. Personalna nezavisnost - se odnosi na organizacionu strukturu, izbor članova i
trajanje njihovog mandata. S tim u vezi, članovi Izvršnog odbora imaju mandat na 5
godina, bez mogućnosti ponovnog postavljanja na tu funkciju. Oni mogu biti
smenjeni samo u slučaju nesposobnosti u obavljanju dužnosti ili nekih zloupotreba u
radu.
Pored navedenih aspekata nezavisnosti, nezavisnost centralne banke može biti
zakonodavna (ako je određena zakonom) i stvarna (ako je vidljiva iz njenog delovanja). U
praksi, nezavisnost centralne banke je predmet brojnih istraživanja i debata.
Argumenti koji se navode za nezavisnu centranu banku su:17
 Inflatorna karakteristika monetarne politike: Dozvoljavajući politički pritisak na
centralnu banku daje se inflatorna karakteristika monetarnoj politici. Naime, osnovni

17
Ristić Kristijan, opet citirano, strana 269.

11
 cilj političara je da budu ponovo izabrani, što znači da će javne politike i javna dobra
koristiti kao sredstva za postizanje ovog cilja. Međutim političari se ne mogu
fokusirati na dugoročne ciljeve kao što je održavanje stabilnosti cena. U političkim
poslovnim ciklusima, u periodu pre izbora vode se ekspanzivne politike koje za
rezultat imaju niže kamatne stope i stopu nezaposlenosti, a ubrzo nakon izbora
osećaju se negativni efekti ovih politika (visoka inflacija i visoke kamatne stope), pri
čemu se političari nadaju da će isti biti zaboravljeni do narednih izbora.
 Finansiranje budžetskog deficita: Dozvola da centralna banka bude pod kontrolom
predsednika države (vlade, odnosno ministarstva finansija) predstavlja opasnost, jer
centralna banka može biti korišćena za finansiranje budžetskog deficita, što vodi
porastu inflacije.
 Nedostatak iskustva političara za vođenje monetarne poitike: kontrola monetarne
politike je suviše važna da bi se prepustila političarima koji obično imaju nedostatak
iskustva u donošenju odluka od važnosti za celu ekonomiju.
Nasuprot argumentima koji podržavaju nezavisnost centralne banke, nalaze se argumenti
koji su protiv nezavisnosti centralne banke.
Argumenti koji se navode protiv nezavisne centralne banke su:18
 Nedemokratska priroda: Građani, u demokratiji, poveravaju moć političarima, koji
je dalje prenose na specijalizovanu instituciju (centralnu banku). Drugim rečima,
delegiranje prava donošenja odluka o monetarnoj politici na politički nezavisnu
centralnu banku znači transfer vlasti sa izabrane vlade na drugu instituciju. U slučaju
postojanja nezavisne centralne banke, moć donošenja odluka iz oblasti monetarne
politike oduzeta je iz ruku predstavnika naroda izabranih na demokratskim izborima i
dodejena instituciji koja donosi odluke monetarne politike koje ne moraju uvek biti u
skladu sa voljom vlade. Čak je Milton Fridman postavio pitanje: „Da li je dobro da
telo van direktne efektivne političke kontrole ima toliko moći?“.
 Vlada je odgovorna za ekonomsku situaciju u zemlji: Javnost smatra predsednika i
vladu odgovornim za ekonomsko blagostanje zemlje, iako nemaju kontrolu nad
vladinom agencijom (centralna banka) koja može biti najvažniji faktor u određivanju
zdravlja ekonomije.
 Monetarna i fiskalna politika moraju biti pod kontrolom iste institucije: Da bi se
promovisala ekonomska stabilnost, monetarna i fiskalna politika moraju biti
međusobno povezane. Međutim, da bi koordinacija ove dve politike bila uspešna,
potrebno je i monetarnu politiku staviti pod kontrolu političara, koji kontrolišu
fiskalnu politiku.
1.2.2. Zadaci i ciljevi Evropske centralne banke

Zadaci Evropske centralne banke su sledeći:

1. održanje stabilnosti cena;

18
Isto.

12
 2. kreiranje i sprovodjenje monetarne politike Unije;
3. upravljanje deviznim rezervama država članica i
4. upravljanje platnim prometom.
Kada je u pitanju Evrosistem, koji označava Evropsku centralnu banku i nacionane banke
država članica EU koje su prihvatile evro, njegovi zadaci su: definisanje i vođenje monetarne
politike u evro zoni, vođenje deviznih operacija, držanje i upravljanje zvaničnim deviznim
rezervama država članica i obezbeđenje nesmetanog funkcionisanja sistema plaćanja.
Definisanje i vođenje monetarne politike u evro zoni – Evropska centralna banka ima
potpunu kontrolu nad veličinom monetarne baze jer samo ona može da autorizuje štampanje
banknota i odobrava obim u kojem države članice evrozone mogu da kuju metalni novac. Kako
je bankarski sistem zavistan od primarnog novca, Evrosistem ima dominantan uticaj na uslove
tržišta novca i kratkoročne kamatne stope, na čemu se i zasniva formulacija i implementacija
monetarne politike.
Vođenje deviznih operacija - ima veliki uticaj na vođenje monetarne politike. Devizne
operacije utiču na devizni kurs i domaće uslove likvidnosti koji su važne varijable monetarne
politike. One su u skladu sa okvirom politike deviznog kursa u evrozoni iz Ugovora. Prilikom
izvršenja ovog zadatka odgovornost pored Evropske centralne banke snosi i Savet Evropske
unije.
Držanje i upravljanje zvaničnim deviznim rezervama država članica - je
komplementarna funkcija sprovođenju deviznih operacija. Evropska centralna banka ima
kontrolu nad upotrebom deviznih rezervi članica.
Obezbeđenje nesmetanog funkcionisanja sistema plaćanja – za sprovođenje
monetarne politike kao i u suštini za dobro funkcionisanje ekonomije od velikog značaja ima
efikasan sistem platnog prometa.
U ostale zadatke Evropske centralne banke spadaju: odobravanje emisije banknota,
prikupljanje statističkih podataka, finansijska stabilnost i nadzor i međunarodna i evropska
saradnja.
U vezi sa poslovima koji su povereni Evrosistemu, Evropska centrana banka održava
poslovne odnose sa relevantnim institucijama, organima i forumima kako unutar Evropske unije
tako i na svetskom nivou.
Isto tako, Evropska centralna banka ima i funkciju savetodavca odgovarajućim
institucijama i telima Evropske monetarne unije kao i nacionalnim autoritetima u relevantnoj
oblasti.
Pored zadataka koje sprovodi Evropska centrana banka, bitno je naglasiti i njene ciljeve.
Najvažniji ciljevi Evropske centralne banke su:
1. Stabilnost cena – kao najvažniji cilj Evropske centralne banke, podrazumeva se
održavanje inflacije ispod 2% u srednjem roku, iako to Statutom ECB nije definisano.
Cilj održavanja stabilnosti cena definisan je iz više razloga:
 monetarna politika najviše doprinosi poboljšanju ekonomskih perspektiva i
životnog standarda građana obezbeđenjem stabilnosti cena u dugom roku;

13
  s obzirom da monetarna politika ima konačni efekat na nivo cena u ekonomiji,
cenovna stabilnost se nameće kao jedini mogući cilj monetarne politike u
srednjem roku;
 Primarni cilj Bundesbanke je stabilnost cena a zbog dominantnog uticaja
Bundesbanke prilikom konstituisanja ECB, kao eksplicitni cilj monetarne
politike ECB nametnut je upravo stabilnost cena.
2. Podrška opštoj ekonomskoj politici u zajednici – Evropska centralna banka
podržava sve opšte ekonomske politike u cilju ostvarivanja i drugih, sekundarnih
ciljeva Zajednice. S tim u vezi, podrška opštoj ekonomskoj politici u evrozoni ne
iziskuje direktnu odgovornost Evropske centralne banke za dodatne ciljeve pored cilja
stabilnosti cena.
3. Pridržavanje principa otvorene tržišne ekonomije – podrazumeva poštovanje
principa otvorene tržišne ekonomije, koji mogu biti:
 operativna efikasnost - podrazumeva da odluke monetarne politike moraju da
budu brzo i precizno primenjene na kratkoročne kamatne stope tržišta novca;
 jednak tretman i harmonizacija – pod kojim se podrazumeva jednak tretman
putem pružanja jednakih uslova svim kreditnim institucijama u evrozoni;
 decentralizacija – pod kojom se podrazumeva da operacije monetarne politike
sprovode Nacionalne centralne banke pridržavajući se principa jednostavnosti,
transparentnosti, kontinuiteta, sigurnosti i efikasnosti, dok Evropska centralna
banka koordinira operacijama.

1.2.3. Instrumenti monetarne politike Evropske centralne banke

Evropski monetarni institut je u januaru 1997. godine objavio konceptualni okvir grupe
instrumenata monetarne politike za Evrosistem. Međutim, danas uz određene izmene, Evropska
centralna banka, kako bi ostvarila svoje ciljeve, primenjuje tri grupe instrumenata monetarne
politike. To su pre svega:
1. operacije na otvorenom tržištu;
2. stalne olakšice;
3. obavezne rezerve.

1.2.3.1. Operacije na otvorenom tržištu

Operacije na otvorenom tržištu su najvažniji instrument monetarne politike koji u

ostvarenju svojih ciljeva primenjuje Evropska centralna banka.

14
 Pod ovim instrumentom monetarne politike podrazumeva se kupovina ili prodaja
vrednosnih papira sa ciljem povećanja ili smanjenja likvidnosti tržišta novca.
U odnosu na zacrtane ciljeve i procedure, operacije na otvorenom tržištu Evropske
centralne banke možemo svrstati u četiri kategorije i to: glavne operacije refinansiranja,
operacije refinansiranja u dugom roku, operacije finog prilagođavanja i strukturalne operacije. S
tim u vezi, postoje tzv. vrste transakcija koje se mogu korisiti u kategoriji navedenih
instrumenata i to:19
 reverzne transakcije (reverse transactions) za sve četiri kategorije instrumenata, koje
su i osnovni instrument operacija na otvorenom tržištu;
 emisija obveznica/blagajničkih zapisa (issuance of debt certificates) samo za
instrument strukturalnih operacija;
 tradicionalna prodaja i kupovina vrednosnih papira na tržištu (outright transactions)
samo za operacije finog prilagođavanja;
 valutne zamene (foreign exchange swaps) samo za operacije finog prilagođavanja;
 prikupljanje depozita sa fiksnim terminima (collection of fixed-term deposits) samo
za operacije finog prilagođavanja.
Glavne operacije refinansiranja su najvažnije operacije na otvorenom tržištu koje
imaju ključnu ulogu u usmeravanju kamatnih stopa, upravljanju likvidnošću i signaliziranju stava
monetarne politike. Pored svega toga, glavne operacije refinansiranja obezbeđuju likvidnost
čitavog finansijskog sistema.
Glavne operacije refinansiranja se sprovode regularno svake nedelje i imaju rok dospeća
od nedelju dana. Nacionalne centralne banke ih sprovode decentralizovano, kroz standardne
tendere. Sve finansijske institucije koje ispunjavaju propisane kriterijume mogu da podnesu
ponude, pri tome su određene sve tržišne i netržišne hartije od vrednosti koje se prihvataju kao
kolateral.
Operacije refinansiranja u dugom roku imaju rok dospeća od tri meseca i sprovode se
sa ciljem obezbeđenja dodatnog dugoročnog refinansiranja finansijskog sektora. Najčešće se
izvršavaju u formi tendera sa varijabilnim kamatnim stopama, a povremeno Evropska centralna
banka ukazuje na obim koji će biti dodeljen u narednim tenderima.
Kao i kod glavnih operacija refinansiranja, nacionalne centralne banke ih sprovode
decentralizovano, kroz standardne tendere. Takođe, sve finansijske institucije koje ispunjavaju
propisane kriterijume mogu da podnesu ponude a određene su sve tržišne i netržišne hartije od
vrednosti koje se prihvataju kao kolateral.
Po pravilu, Evropska centralna banka ne šalje signale tržištu kao rezultat ovih operacija i
zato uobičajeno deluje kao „rate taker“.20
Operacije finog prilagođavanja za osnovni cilj imaju upravljanje likvidnošću na tržištu
kao i upravljanje kamatnim stopama, kako bi se smanjile oscilacije kamata zbog neočekivanih

19
Đonlagić Dženan, Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 2006., strana
114.
20
Đonlagić Dženan, opet citirano, strana 115.

15
promena likvidnosti na tržištu. Najčešće se sprovode primenom obrnutih transakcija, kao i
deviznih svopova ili oročenih depozita.
Operacije finog prilagođavanja mogu da služe i za povlačenje i za ubrizgavanje
likvidnosti. Njihov rok dospeća i frekvencija nisu standardizovani. Za obezbeđenje likvidnosti se
koriste brzi tenderi, ali su moguće i bilateralne procedure. U normalnim okolnostima, operacije
finog podešavanja se izvršavaju na decentralizovan način od strane Nacionalnih centralnih
banaka, ali Upravni savet može da odluči da u izuzetnim okolnostima Evropska centralna banka
može da sprovede bilateralne operacije finog prilagođavanja. Kod ovog tipa operacija na
otvorenom tržištu, Evrosistem može da ograniči broj finansijskih institucija koje u njima
učestvuju a kao kolateral koriste se određene tržišne i netržišne hartije od vrednosti.
Strukturne operacije se sprovede primenom obrnutih transakcija, trajnih transakcija ili
emisijom dužničkih sertifikata. Sprovode se sa ciljem prilagođavanja strukturne pozicije
Evrosistema prema finansijskom sektoru. Strukturne operacije koje se sprovode primenom
obrnutih transakcija i emisijom dužničkih sertifikata se izvršavaju kroz standardne tendere od
strane Nacionalnih centralnih banaka, dok se one koje se sprovode primenom trajnih transakcija
obično izvršavaju kroz bilateralne procedure.
Sve finansijske institucije koje ispunjavaju određene kriterijume mogu da podnesu
ponude i kao kod ostalih oblika operacija na otvorenom tržištu, za kolateral se koriste
odgovarajuće tržišne i netržišne hartije od vrednosti.

1.2.3.2. Stalne olakšice

Stalne olakšice se koriste za obezbeđenje ili apsorbovanje prekonoćne likvidnosti,

signaliziranje stava monetarne politike i ograničavanje kretanja prekonoćnih kamatnih
stopa. Izvršavaju se na decentralizovani način, od strane Nacionalnih centralnih banaka.
Stalne olakšice podrazumevaju dve vrste povlastica:
 Marginalne kreditne olakšice i
 Depozitne olakšice.
Marginalne kreditne olakšice predstavljaju instrument kojim finansijske institucije
pozajmljuju od Evropske centralne banke sredstva zbog obezbeđivanja kratkoročne likvidnosti,
po određenoj kamatnoj stopi, na bazi odgovarajućih hartija od vrednosti. Preko ovog aranžmana,
Evropska centralna banka obezbeđuje likvidnost u formi prekonoćnih repo aranžmana ili u formi
kolateralizovanih kredita.
Marginalne kreditne olakšice mogu da koriste sve finansijske institucije koje
zadovoljavaju propisane uslove, samo u danima kada radi TARGET2 platni sistem Evropske
monetarne unije, kojim upravlja Evropska centralna banka. Dužnička pozicija finansijske
institucije na obračunskom računu u Nacionanoj centralnoj banci, na kraju radnog dana se
automatski smatra zahtevom za marginalnim kreditom. Finansijska institucija takođe može da
pošalje zahtev odgovarajućoj Nacionalnoj centralnoj banci u kojem navodi iznos koji traži i
hartije od vrednosti koje će služiti kao kolateral, ukoliko one već nisu deponovane u Nacionalnu

16
centralnu banku. Kod marginalnih kredita ne postoji ograničenje na traženi iznos kredita. Kredit
se vraća na otvaranju sledećeg radnog dana zajedno sa pripadajućom kamatom.
Depozitne olakšice daju mogućnost finansijskim institucijama da deponuju prekonoćna
sredstva u centralnu banku i da na ove depozite dobijaju utvrđenu fiksnu kamatu koja u
normalnim uslovima, predstavlja donju granicu kretanja prekonoćnih kamata na tržištu.
Uslovi odobravanja depozitnih olakšica su isti u celoj evrozoni i kod njih ne postoji
kolateral. Depozitne olakšice se odobravaju preko Nacionalne centralne banke, u državama
članicama gde su finansijske institucije osnovane. Finansijska institucija, u propisanim
terminima, upućuje zahtev Nacionalnoj centralnoj banci samo u danima kada TARGET2 radi u
kojem navodi iznos. Ne postoji ograničenje za deponovanu sumu. Novac se povlači sledećeg
radnog dana, zajedno sa pripadajućom kamatom.

1.2.3.3. Obavezne rezerve

Obavezne rezerve su instrument monetarne politike Evropske centralne banke, koji

za cilj ima stabilizaciju kamatnih stopa na novčanom tržištu i stvaranje ili povlačenje
likvidnosti.
Evropska centralna banka koristi obavezne rezerve kao instrument „peglanja“
kratkoročnih kamatnih stopa na taj način što izračunava minimalnu obaveznu rezervu kao
mesečni prosek dnevnih koeficijenata rezerve.
Povećanje stope obavezne rezerve uzrokuje sniženje rezervi depozita i time dolazi do
nedostatka likvidnosti, što u krajnjem slučaju uzrokuje smanjenje ponude novca.
Osnovni cilj obaveznih rezervi jeste da obezbede strukturne potrebe za refinansiranjem
Nacionalnih centralnih banaka od strane Evropske centralne banke. U politici obaveznih rezervi,
Evropska centralna banka mora da vodi računa da ne utiče na alokaciju resursa. Sve institucije
koje su osnovane u državama članicama Evropske monetarne unije, kao i institucije koje nemaju
registrovane filijale u Evropskoj monetarnoj uniji su u obavezi da izdvajaju obavezne rezerve.
Minimalne rezerve likvidnosti, zapravo su obavezne rezerve koje se obračunavaju na
prosečan iznos depozita na računima depozitnih institucija u proteklih 30 dana, a koje se moraju
održavati takođe u sledećih 30 dana. Na izdvojene obavezne rezerve, Nacionalna centralna banka
plaća kamatu u visini kamate koju Evropska centralna banka primenjuje u glavnim operacijama
refinansiranja. Prema tome, u sistemu minimalnih rezervi Evropske centralne banke,
komercijalne banke su u obavezi da drže minimalne rezerve u visini od 1.00 do 2.00% od baze.
Baza za obračun obavezne rezerve uključuje prekonoćne depozite, depozite sa dospećem do dve
godine, vrednosne papire sa dospećem do dve godine i instrumente tržišta novca sa dospećem do
jedne godine. U bazu za obračun obavezne rezerve nisu uključeni depoziti sa rokom dospeća
preko dve godine, vrednosni papiri sa dospećem preko dve godine, kao niti REPO ugovori.21
Evropska centralna banka je u obavezi da objavljuje kalendar obračunskog perioda
rezervi najmanje tri meseca pre početka svake godine. Svaka finansijska institucija je u obavezi

21
Đonlagić Dženan, opet citirano, strana 120.

17
da drži obavezne rezreve na jednom ili više računa kod NCB. Sva sredstva na ovim računima
mogu da se koriste za plaćanja u toku dana, samo je bitno da na kraju dana finansijska institucija
drži potreban iznos dnevnih obaveznih rezervi.

II. EVRO – KARAKTERISTIKE, UVOĐENJE, BUDUĆNOST

1. EVRO – VALUTA VEĆINE DRŽAVA ČLANICA EU

1.1. Karakterisitke evra kao jedinstvene valute većine država članica

Evro, kao jedinstvena valuta većine država članica Evropske unije (19 od 27 država)
počela je da se primenjuje od 1. januara 1999. godine a do 2002. godine je bio u upotrebi samo
za negotovinske transakcije. Od 2002. godine Evropska centralna banka je počela sa
emitovanjem primarne emisije novčanica i kovanog novca.

Tabela 1: Devizni kurs evro – zone 1.01.1999. godine

Naziv valute ISO kod valute Devizni kurs za 1 euro
Belgische Franc BEF 40,3399
Deutsche Mark DEM 1,95583
Pesetas Espanolas ESP 166,386
Francs Francais FRF 6,55957
Irish Pounds IRP 0,787564
Lire Italiane ITL 1936,27
Francs Luxembourgeois LUF 40,3399
Nederlandse Gulden NLG 2,20371
Osterreichische Schillinge ATS 13,7603
Escudos Portuguese PTE 200,482
Suomen Markkaa FIM 5,94573
Izvor: Đonlagić Dženan, Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina, Ekonomski fakultet,
Sarajevo, 2006., strana 93.

Sve države članice Evropske unije su deo ekonomske i monetarne unije (EMU) i
kordiniraju svoje ekonomske politike za podršku ekonomskih ciljeva Evropske unije. Međutim,
jedan broj država članica su otišle jedan korak dalje zamenom svoje nacionane valute sa
jedinstvenom valutom – evro. Ove države članice čine evrozonu.22

22
http://ec.europa.eu/economy_finance/euro/adoption/euro_area/index_en.htm , 9.06.2016. godine

18
 Danas, kao zakonsko sredstvo plaćanja evro koristi 338,6 miliona ljudi u 19 od 28 država
članica Europske unije i to su sledeće države: Austrija, Belgija, Kipar, Estonija, Finska,
Francuska, Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Malta,
Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija. Takođe, evro se, na osnovu specifičnih novčanih
sporazuma sa Evropskom unijom, koristi i u državama koje su do tada koristile neku od valuta
koje su se povukle iz opticaja. To su tzv. mini evropske države - Andora, Monako, San Marino,
Vatikan i Lihtenštajn. Evro, isto tako, je u upotrebi i u Crnoj Gori i na Kosovu.
Pored svega navedenog, evro je veoma jaka i popularna međunarodna valuta i po tome se
može porediti sa valutama kao što su Američki dolar i Japanski jen.

Tabela 2: Nepromenljivi devizni kurs evro – zone na dan 9.06.2016. godine

Naziv valute Kod valute Devizni kurs za 1 euro
Belgian franc BEF 40,3399
Deutschmark DEM 1,95583
Estonian kroon EEK 15,6466
Irish Pounds IRP 0,787564
Greek drachma GRD 340,750
Spanish paseta ESP 166,386
French franc FRF 6,55957
Italian lira ITL 1936,27
Cyprus pounds CYP 0,585274
Latvian lats LVL 0,702804
Lithuanian litas LTL 3,45280
Luxembourg francs LUF 40,3399
Maltese lira MTL 0,429300
Netherlands gulden NLG 2,20371
Austrian schilling ATS 13,7603
Portuguese escudos PTE 200,482
Slovenian tolar SIT 239,640
Slovak crowns SKK 30,1260
FIM FIM 5,94573
Izvor: https://www.ecb.europa.eu (obrada autora)

19
 Slika 3: Područje evro zone

1.2. Novčanice jedinstvene valute većine država EU

Evro novčanice se izdaju u sedam apoena: 5 €, 10 €, 20 €, 50 €, 100 €, 200 € i 500 €.

Novčanice su iste u svim državama Evropske unije i njihovo su zakonsko sredstvo plaćanja.
Svaki apoen ima sopstvenu prepoznatljivu boju i sadrži prikaz određenog arhitektonskog
stila, u periodu od klasičnog do stilova 20. veka. Prvu seriju novčanica postepeno zamenjuju
novčanice iz serije Evropa.
Grafički simbol jedinstvene evropske valute “€” je izveden od grčkog slova epsilon i
označava prvo slovo reči Evropa. Dve uporedne linije simbolizuju stabilnost jedinstvenog
evropskog novca. Logotip evra je žute boje na plavoj pozadini. Službena i međunarodno
standardizovana oznaka za evro je EUR.
Sve novčanice evra na sebi nose oznaku države (odnosno centralne banke koja ih je
izdala). Oznaka države se krije u slovu kojim počinje serijski broj novčanica i svaka država ima
svoje slovo. Sve evropske države koje su od početka preuzele evro su složene po abecednom
redu i dodeljeno im je po jedno slovo – počevši od poslednjeg slova abecede (Belgija je na

20
prvom mestu liste država i dobila je slovo Z, dok je zadnja po abecedi Velika Britanija dobila
slovo J).
Slika 4: Oznaka “S” centralne banke Italije

Svaka od evro novčanica na sebi ima tri različita potpisa, i to: Prvog predsednika
Evropske centralne banke - Willema F. Duisenberga (koji je na toj funkciji bio do 1. novembra
2003. godine), zatim drugog predsednika Evropske centralne banke – Jean Claudea Tricheta
(koji je na funkciji predsednika bio do 1. novembra 2011) i aktuelne predsednice Evropske
centralne banke Christine Lagarde.

Slika 5: Potpisi prva tri predsednika Evropske centralne banke

Evro novčanice poseduju višestruku zaštitu od falsifikovanja. Papir za novčanice

napravljen je od pamučnih niti, a u njega su ugrađene i fluorescentne niti i vodeni znak. Svaka
novčanica pored ostalog ima sigurnosnu nit i metalnu foliju na koju je aplicirana optički
promenljiva slika.
Elementi novčanica štampani su reljefno, što pomaže osobama sa slabim vidom. Sve to
se ne može kopirati ni pomoću najsavremenijih kopirnih mašina. Novčanice imaju ugrađena i
sigurnosna obeležja koja su čitljiva uređajima za rukovanje novcem, što olakšava brzu proveru
autentičnosti.
Na novčanicama se nalazi geografski prikaz Evrope, među kojima nema ostrva koja
imaju površinu manju od 400 metara kvadratnih jer ofsetna štampa u velikim količinama ne
omogućava tačnu reprodukciju malih elemenata dizajna. Na novčanicama serije Evropa nalazi se
dopunjena mapa Evrope, sa Maltom i Kiprom. Sitne kućice na dnu novčanica prikazuju
Kanarske ostrva i neka prekomorska teritorijalna područja Francuske u kojima je evro takođe u
upotrebi.

Slika 6: “Kućice” na dnu novčanice od 50 €

21
 Prozori na prednjim stranama svake novčanice simbolizuju duh otvorenosti i saradnje u
Evropi. Mostovi sa drugih strana na novčanicama simbolizuju blisku komunikaciju i saradnju
između naroda Evrope kao i između Evrope i ostatka sveta. Takođe, zanimljiva je činjenica da su
svi crteži na novčanicama izmišljeni, jer ovi elementi ne postoje, tako da je na ovaj način
sačuvana neutralnost i ravnopravnost članica Evropske unije. U nastavku slede apoeni svih
sedam novčanica.
Novčanica od 5 € u prvoj seriji, ima dimenzije 120 x 62 mm, sive je boje i na njoj je
predstavljen klasični period.

Slika 7: Novčanica od 5 € (prva serija)

U seriji Evropa, novčanice su štampane u apoenima od 5 €, 10€ i 20€. Novčanica od 5 €,

ima dimenzije 120 x 62 mm, sive je boje i na njoj je predstavljen arhitektonski stil klasične
arhitekture. Datum izdavanja novčanice od 5 €, u seriji Evropa je 2. maj 2013. godine.

Slika 8: Novčanica od 5 € (serija Evropa)

Novčanica od 10 € u prvoj seriji, ima dimenzije 127 x 67 mm, crvene je boje, a u pitanju
je arhitektonski stil – romantika

Slika 9: Novčanica od 10 € (prva serija)

22
 U seriji Evropa, novčanica od 10 €, ima dimenzije 127 x 67 mm, crvene je boje a
arhitektonski stil - romantika. Datum izdavanja prve ovakve novčanice je 23. septembar 2014.
godine.

Slika 10: Novčanica od 10 € (serija Evropa)

Novčanica od 20 € u prvoj seriji, ima dimenzije 133 x 72 mm, plave je boje a u pitanju je
arhitektonski stil – gotika.

Slika 11: Novčanica od 20 € (prva serija)

U seriji Evropa, novčanica od 20 €, ima dimenzije 133 x 77 mm, plave je boje i na njoj je
predstavljen stil gotike.

Slika 12: Novčanica od 20 € (serija Evropa)

Novčanica od 50 € ima dimenzije 140 x 77 mm, narandžaste je boje, a u pitanju je

arhitektonski stil – renesansa.

23
 Slika 13: Novčanica od 50 €

Novčanica od 100 € ima dimenzije 147 x 82 mm, zelene je boje, a u pitanju je

arhitektonski stil – barok i rokoko.

Slika 14: Novčanica od 100 €

Novčanica od 200 € ima dimenzije 153 x 82 mm, žutosmeđe je boje, a u pitanju je

arhitektonski stil – arhitektura 19. veka.

Slika 15: Novčanica od 200 €

Novčanica od 500 € ima dimenzije 160 x 82 mm, ljubičaste je boje, i na njoj je

predstavljena moderna evropska arhitektura 20 veka.

Slika 16: Novčanica od 500 €

24
Grafikon 1: Ukupna vrednost valute u opticaju u evrozoni od 2009. do 2014. godine (u
milionima evra)
1,200,000
980.634,05
1,000,000 876.786,97 921.221,18
808.562,25 857.481,67
769.871,49
800,000
600,000
400,000
200,000
0
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Izvor: http://www.statista.com - 10.06.2016. godine

Na osnovu statistike ukupne vrednosti novca u opticaju u evro zoni od 2009. do 2014.
godine, može se doneti zaključak da su u poslednjoj posmatranoj godini oko 980,6 miliona evra
novčanica i kovanog novca prijavljeno u opticaju. Ovaj pokazatelj ima tendenciju rasta iz godine
u godinu.

Grafikon 2: Vrednost evro novčanica u opticaju od 2012. do 2015. godine, u apoenima (u

milijardama evra)
450 419.9
400
350 306.8
300 2012.
250 214.5 2013.
200 2014.
150 2015.
100 68.8
41.4
50 23.3
0
5 €8.8 10 € 20 € 50 € 100 € 200 € 500 €
Izvor: http://www.statista.com - 10.06.2016. godine
Na osnovu statističke ilustracije vrednosti novčanica po apoenima u optiacju od 2012. do
2015. godine, utvrđeno je da je, u analiziranim godinama, najviše u opticaju bilo novčanica od
50 €. U 2015. godini iznos ove novčanice u opticaju je iznosio 419,9 milijardi evra. U istoj
godini, novčanice od 200 € u opticaju su iznosile 41,4 milijarde evra.

25
Grafikon 3: Apoeni falsifikovanih evro novčanica povučenih iz opticaja u Evropi u drugoj
polovini 2014. godine
70%
60%
60%
50%
40%
30% 26%
20%
10% 8%
3% 2%
0%
1%
5€ 10 € 20 € 50 € 100 € 200 € 1%€
500
Izvor: http://www.statista.com - 10.06.2016. godine

Kada je u pitanju distribucija falsifikovanih novčanica koje su povučene iz opticaja u

Evropi u drugoj polovini 2014. godine, na osnovu grafikona 2, može se zaključiti da su apoeni
od 20 € i 50 € najviše falsifikovani. Procenat falsifikovanih novčanica od 20 € je 60%, a procenat
falsifikovanih novčanica od 50 € je 26%.

1.3. Kovanice jedinstvene valute većine država članice EU

Evro kovanice se izdaju u osam različitih apoena: 1 cent, 2 centa, 5 centi, 10 centi, 20
centi, 50 centi i 1 € i 2 €. Kovanice sadrže zajedničku stranu i nacionalnu stranu. Nacionalna
strana upućuje na državu koja je izdala kovanicu, a zajednička strana prikazuje Evropsku uniju
ili Evropu i simbolizuje jedinstvo Evropske unije. Kovanice od 1 i 2 centa kao i kovanica od 5
centi prikazana je Evropa na zemaljskoj kugli u odnosu na Afriku i Aziju. Sve evro kovanice se
mogu koristiti bilo gde u području evro zone.

Slika 17: Evro kovanice od 1 cent, 2 centa, 5 centi, 10 centi, 20 centi, 1 € i 2 €

U toku jedne godine, svaka država može izdati dve prigodne kovanice. Obeležja,
funkcije i zajedničke strane tih kovanica iste su kao i kovanic od običnih 2 €. Ono što ih čini
različitim jeste prigodan dizajn na nacionalnoj strani. Prigodne kovanice mogu biti isključivo
kovanice od 2 €. Većina tih kovanica namenjena je obeležavanju godišnjica istorijskih događaja
ili trenutno značajnim istorijskim događajima. Prvu prigodnu kovanicu od 2 € izdala je Grčka u
2004. godini, zbog obeležavanja Olimpijskih igara u Atini iste godine. Kada su u pitanju

26
prigodne kovanice, kao i kovanice uopšte, Evropska centralna banka odobrava najveći broj
kovanica koje jedna država može da izda. Tri prigodne kovanice zajednički su izdate:
1. u martu 2007. godine zbog obeležavanja pedesetogodišnjice potpisivanja Ugovora iz
Rima;
2. u januaru 2009. godine zbog proslave desetogodišnjice stvaranja Evropske monetarne
unije (EMU);
3. u januaru 2012. godine zbog obeležavanja desetogodišnjice postojanja evro novčanica
i evro kovanica.

Slika 18: Tri prigodne kovanice koje su države evro područja zajedno izdale

Evro kovanice su, za razliku od novčanica, još uvek u nacionalnoj nadležnosti, a ne u

nadležnosti Evropske centralne banke. Međutim, ako država u području evro zone namerava da
izda kovanice s novim motivima, mora o tome obavestiti Evropsku komisiju. Komisija će tu
informaciju objaviti u Službenom listu Evropske unije (serija C) na 23 jezika. To je merodavan
izvor, na čijem temelju Evropska centralna banka ažurira podatke o evro kovanicama na svojim
mrežnim stranicama.
Previše kovanica i novčanica u opticaju može dovesti do inflacije, a upravo to Evropska
centralna banka želi regulisati održavanjem stabilnosti cena. Zbog toga je Evropska centralna
banka odgovorna za odobravanje količine kovanica koje mogu izdati države evro područja.
Novčanice i kovanice bivših nacionalnih valuta, kao što su nemačka marka ili španska
pezeta, u većini slučajeva se još uvek mogu zameniti za evre. Time se bave nacionalne centralne
banke. Evropska centralna banka ne zamenjuje novčanice i kovanice.

1.4. Prednosti i nedostaci uvođenja evra

Prednosti uvođenja jedinstvene valute su višestruki:

1. Niža inflacija – Veća samostalnost centralnih banaka (u ovom slučaju Evropske
centralne banke) doprinosi nižoj inflaciji.
2. Niže kamatne stope – Usled niže inflacije dolazi do smanjenja kamatnih
stopa.Investitori zahtevaju niže kamatne stope u uslovima stabilnosti cena.
3. Strukturalna reforma i održivi privredni rast – da bi zadovoljile kriterijume
konvergencije i kvalifikovale se za evro države su morale da dovedu svoje ekonomije
u red i da smanje zaduživanja.

27
 4. Formiranje globalne valute rezervi – Evro, kao likvidna, stabilna valuta i sredstvo
plaćanja na velikom ekonomskom području, potencijal je da postane glavna valuta
rezervi koje će koristiti centralne banke, države i privatne firme za pokrivanje
budućih finansijskih potreba.
5. Ekonomski rast – usled proširenja tržišta, konkurencije, smanjenja prosečnih
troškova, veće produktivnosti, multinacionalne kompanije ostvaruju ekonomiju
obima.
6. Manji transakcioni troškovi – Turisti ne moraju da menjaju novac kada prelaze
granice između država u evro zoni kao ni da plaćaju značajne provizije menjačnicama
ili bankama za tu vrstu usluge (ušteda novca).
7. Pogodnosti internacionalne valute - za putnike prilikom putovanja izvan evro zone jer
je evro prihvaćen u mnogim državama, mogućnost poređenja cena unutar evro zone;
8. Troškovi održavanja – trošak održavanja 19 valuta je mnogo veći nego trošak jedne
jedinstvene valute.
9. Udarac američkom dolaru i japanskom jenu – jer uvođenjem evra njihov uporedni
značaj opada.
10. Povećanje transparentnosti prilikom transakcija i eliminisanje rizika deviznih kurseva
u odnosima između država članica evropske unije – ukidanjem 19 deviznih kurseva.
11. Proširenje finansijskih tržišta ‐ postaju dostupnija i likvidnija i manjim državama.
12. Emisiona dobit – uvođenjem evra, njeova količina koja se drži u rezervi, povećava se
u svetskim razmerama, pa male zemlje po prvi put imaju dobit izvan svojih granica.
Uvođenje evra ima i svoje negativne strane, u nastavku primeri nekih od njih.
1. Manjak poslova – menjačnice i banke su najveći gubitnici usled manjih deviznih
transakcija između država.
2. Veliki troškovi prelaska na evro – troškovi obuke na poslovima koji su u vezi sa tim.
3. Manja monetarna autonomija –privrede koje su u različitim fazama privrednih ciklusa
teško se prilagođavaju jedinstvenoj monetarnoj politici. Vlade su lišene finansijskih
instrumenata da utiču na agregatnu tražnju, ili deviznog kursa da utiču na trgovinski
deficit/suficit.U uslovima decentralizovane fiskalne politike i političkog sistema
centralizovana monetarna politika teško funkcioniše
4. Gubitak kursa valute.
5. Kontrolisana fiskalna politika.

1.5. Budućnost evra

Kada se 1999. godine pojavio evro, ekonomisti su tvrdili da će ova valuta uskoro prestići
američki dolar što se globalne dominacije tiče. Džefri Frankel23, čak je prognozirao da će do
2015. godine evro preuzeti dolarov tron kao svetska valuta broj jedan, što se naravno nije desilo.

23
Jedan od savetnika Bila Klintona.

28
 Evro je preživeo prvi nalet svetske finansijske krize. Evrozona je nastavila da se širi,
primajući nove članice. Međutim, čini se da su države članice evrozone zarobljene u prilično
nezadovoljnoj Evropskoj uniji.
Većina država članica Evropske monetarne unije ima ogromne budžetske deficite.
Međutim, s obzirom na visok nivo zaduženosti, države mogu lako da postanu nelikvidne, pa su
održive javne finansije i smanjivanje deficita potrebne svim državama članicama evrozone, a
ne samo državama koje trenutno ne mogu da finansiraju deficit.
Trenutno, Evropa se podelila u dva bloka država, „fiskalno odgovorne“ i
„fiskalno neodgovorne“. I jedne i druge prete izlaskom iz evrozone, i međusobno se optužuju
za novonastalu situaciju. Istina je međutim da su krivi i jedni i drugi.24
Ovako podeljena evrozona nema puno šansi da opstane. Iako su prognoze o budućnosti
evra loše, i bez obzira koliko koštalo spašavanje evra, raspad evrozone koštao bi mnogo više.
Ostajanje u Evropskoj monetarnoj uniji i dalje je bolja alternativa za države članice od
njenog napuštanja i vraćanja starim valutama.
Prema istraživanju Evrobarometra Evropske komisije, koja se tiče mišljenja Evropljana i
stanovnika evro zone o Evropskoj monetarnoj uniji i evru, dolazi se do zaključka da je 57%
Evropljana za Evropsku monetarnu uniju i evro, dok je opozicija ostala nepromenjena i 36% je
po treći put zaredom protiv Evropske monetarne unije i evra.25
Podrška za Evropsku monetarnu uniju i evro je gotovo konstantno opadala u periodu
između proleća 2007. godine i proleća 2013. godine (sa 63% na 51%), a od jeseni 2013. do
proleća 2015. godine je u kontinuiranom blagom porastu (sa 52% na 57%).
U evrozoni, oko sedam od deset ispitanika podržava Evropsku monetarnu uniju i evro,
nakon povećanja od oko 1% od jeseni 2014. godine (67% je za Evropsku monetarnu uniju i evro
dok je 26% protiv).
Podrška za Evropsku monetarnu uniju i evro je sada (proleće 2015) porasla za 7% od
proleća 2013. godine (sa 62% na 69%). Izvan evrozone, podrška je mnogo manje
rasprostranjena, a taj trend je opadajući, odnosno trećina ispitanika je za Evropsku monetarnu
uniju i evro (33% je za Evropsku monetarnu uniju i evro, dok je 58% protiv).26
U odnosu na deset godina ranije, sada se mišljenja Evropljana i stanovnika evrozone
prilično razlikuju. Naime, u proleće 2005. godine, 59% njih je bilo za evro, a 66% za Evropsku
monetarnu uniju. 35% Evropljana i stanovnika evrozone je bio ptotiv evra, a 30% protiv
Evropske monetarne unije. U proleće 2015. godine, za 10% je veće poverenje Evropljana i
stanovnika evrozone u Evropsku monetarnu uniju (sa 59% povećao se na 69%), protiv Evropske
monetarne unije bilo je 25%. Što se tiče evra, prema ovom istraživanju, ovu valutu u proleće
2015. godine je podržavalo 57%, a protiv nje je bilo 36% Evropljana i stanovnika evrozone.
Može se zaključiti da je poverenje Evropljana i stanovnika evrozone za deset godina veće kada je

24
http://ipf.rs/buducnost-evropske-monetarne-unije/ - 10.06.2016. godine
25
www.ec.europa.eu European Commission, Public Opinion in the European Union, Standard Eurobarometer 83,
2015., strana 25.
26
Isto.

29
u pitanju Evropska monetarna unija, ali je zato poverenje u evro kao jedinstvenu valutu u suštini
manje.
Grafikon 4: Mišljenje Evropljana i stanovnika evrozone o Evropskoj monetarnoj uniji i evru

Izvor: www.ec.europa.eu. European Commission, Public Opinion in the European Union,

Standard Eurobarometer 83, 2015., strana 25. (obrada autora)
Većina ispitanika je za Evropsku monetarnu uniju i evro u 18 država članica evrozone.
Dok najmanje osam od deset ispitanika podržava Evropsku monetarnu uniju i evro u Estoniji
(83%), Slovačkoj (81%) i Luksemburgu (80%), manje ih to čini u Italiji (59%), Španiji (61%) i
Portugaliji (62%). Na Kipru, samo manjina ispitanika je za Evropsku monetarnu uniju i evro
(44% naspram 53% koji su protiv). U poređenju sa podacima od jeseni 2014. godine, podrška za
Evropsku monetarnu uniju i evro je najviše porasla u Litvaniji (78%; +10%) i Grčkoj (69%,
+6%). S druge strane, podrška je najviše opala na Kipru (44%; -7%) i u Austriji (63%; -6%).
Podrška za evro je ostala nepromenjena u Estoniji (83%) i Luksemburgu (80%).

30
 Grafikon 5: Mišljenje stanovnika država članica EU o Evropskoj monetarnoj uniji i evru

Izvor: www.ec.europa.eu. European Commission, Public Opinion in the European Union,

Standard Eurobarometer 83, 2015., strana 25. (obrada autora)

31
 ZAKLJUČAK

Monetarna politika kao politika koju Evropska unija donosi radi stabilnosti jedinstvene
valute, sprovodi se preko Evropske centralne banke kao organa monetarne vlasti u uniji. S tim u
vezi monetarnu politiku Evropske unije treba posmatrati kao politiku koja ima zadatak da
reguliše količinu novca u opticaju različitim emisionim, kreditnim i deviznim instrumentima koje
propisuje Evropska centralna banka. Može se reći da je ECB najsamostalnija centralna banka
koja je ikada stvorena. To znači da kratkoročna politička korist ne igra glavnu ulogu u
definisanju monetarne politike Evropske unije.
Kako bi ostavrila najvažnije ciljeve i zadatke ekonomske politike Evropska unija preko
Evropske centralne banke kao najvišeg organa monetarne vlasti u centar svojih aktivnosti stavlja
primenu instrumenata i mera monetarne politike.
Operacije na otvorenom tržištu su najvažniji instrument monetarne politike koji u
ostvarenju svojih ciljeva primenjuje Evropska centralna banka. Pod ovim instrumentom
monetarne politike podrazumeva se kupovina ili prodaja vrednosnih papira sa ciljem povećanja
ili smanjenja likvidnosti tržišta novca.
Stalne olakšice se koriste za obezbeđenje ili apsorbovanje prekonoćne likvidnosti,
signaliziranje stava monetarne politike i ograničavanje kretanja prekonoćnih kamatnih stopa.
Izvršavaju se na decentralizovani način, od strane Nacionalnih centralnih banaka.
Obavezne rezerve su instrument monetarne politike Evropske centralne banke, koji za cilj
ima stabilizaciju kamatnih stopa na novčanom tržištu i stvaranje ili povlačenje likvidnosti.
Evropska centralna banka koristi obavezne rezerve kao instrument „peglanja“ kratkoročnih
kamatnih stopa na taj način što izračunava minimalnu obaveznu rezervu kao mesečni prosek
dnevnih koeficijenata rezerve.
Evro, kao jedinstvenu valutu, danas koristi 338,6 miliona ljudi u 19 od 28 država članica
Evropske unije i to su sledeće države: Austrija, Belgija, Kipar, Estonija, Finska, Francuska,
Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Malta, Portugal,
Slovačka, Slovenija, Španija. Takođe, evro se, na osnovu specifičnih novčanih sporazuma sa
Evropskom unijom, koristi i u mini evropskim državama - Andora, Monako, San Marino,
Vatikan i Lihtenštajn. Evro je u upotrebi i u Crnoj Gori i na Kosovu. Pored svega navedenog,
evro je veoma jaka i popularna međunarodna valuta i po tome se može porediti sa valutama kao
što su Američki dolar i Japanski jen.
Prednosti uvođenja jedinstvene valute su višestruki: niža inflacija, niže kamatne stope,
strukturalna reforma i održivi privredni rast za države članice evrozone, manji transakcioni
troškovi, pogodnosti internacionalne valute, jaka konkurencija američkom dolaru i japanskom
jenu kao i proširenje finansijskih tržišta. Međutim, uvođenje evra ima i svoje negativne strane
kao što su manjak poslova za menjačnice i banke, veliki troškovi prelaska na evro,
manja monetarna autonomija, u uslovima decentralizovane fiskalne poitike i političkog sistema
centralizovana monetarna politika teško funkcioniše.

32
 U odnosu na deset godina ranije, mišljenja Evropljana i stanovnika evrozone prilično se
razlikuju po pitanju Evropske monetarne unije i evra kao jedinstvene valute. U proleće 2005.
godine, 59% njih je bilo za evro, a 66% za Evropsku monetarnu uniju. 35% Evropljana i
stanovnika evrozone je bio ptotiv evra, a 30% protiv Evropske monetarne unije. U proleće 2015.
godine, za 10% je veće poverenje Evropljana i stanovnika evrozone u Evropsku monetarnu uniju
(sa 59% povećao se na 69%), protiv Evropske monetarne unije bilo je 25%. Što se tiče evra,
prema ovom istraživanju, ovu valutu u proleće 2015. godine je podržavalo 57%, a protiv nje je
bilo 36% Evropljana i stanovnika evrozone. Može se zaključiti da je poverenje Evropljana i
stanovnika evrozone za deset godina veće kada je u pitanju Evropska monetarna unija, ali je zato
poverenje u evro kao jedinstvenu valutu u suštini manje.

33
 LITERATURA

1. Barać Slobodan, Stakić Budimir, Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd,

2008.
2. Đorđević Bojan, Bankarski menadžment i marketing, Megatrend Univerzitet, Beograd,
2011.
3. Đonlagić Dženan, Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina, Ekonomski fakultet,
Sarajevo, 2006.
4. Hadžić Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
5. Hadžić Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.
6. Ivaniš Marko, Osnovi finansija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006.
7. Miškin S. Frederik, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data status,
Beograd, 2006.
8. Ristić Kristijan, Ekonomija Evropske Unije, EtnoStil, Beograd, 2013.
9. Stranjak Asim, Jovanovski Tihomir, Dautbašić Ismet, Konjihodžić Halid, Monetarne
finansije i monetarno pravo, Svjetlost, Sarajevo, 1981.
10. Špirić Nikola, Evropska unija – uslovi i uslovljavanja, Ekonomski fakultet, Banja Luka,
2010.
11. Unković Milorad, Kordić Ninela, Međunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum,
2014.
12. Veličković Dragiša, Barać Slobodan, Makroekonomija, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009.
13. Živković Aleksandar, Kožetinac Gradimir, Monetarna ekonomija, Centar za izdavačku
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006.

Internet domeni

1. https://www.ecb.europa.eu
2. http://www.statista.com
3. http://ipf.rs/
4. http://www.ec.europa.eu
5. http://www.new-euro-banknotes.eu/

34
PRILOZI

Spisak slika u radu

Slika 1: Faze Ekonomske monetarne unije

Slika 2: Zgrada Evropske centralne banke
Slika 3: Područje evro zone
Slika 4: Oznaka “S” centralne banke Italije
Slika 5: Potpisi prva tri predsednika Evropske centralne banke
Slika 6: “Kućice” na dnu novčanice od 50 €
Slika 7: Novčanica od 5 € (prva serija)
Slika 8: Novčanica od 5 € (serija Evropa)
Slika 9: Novčanica od 10 € (prva serija)
Slika 10: Novčanica od 10 € (serija Evropa)
Slika 11: Novčanica od 20 € (prva serija)
Slika 12: Novčanica od 20 € (serija Evropa)
Slika 13: Novčanica od 50 €
Slika 14: Novčanica od 100 €
Slika 15: Novčanica od 200 €
Slika 16: Novčanica od 500 €
Slika 17: Evro kovanice od 1 cent, 2 centa, 5 centi, 10 centi, 20 centi, 1 € i 2 €
Slika 18: Tri prigodne kovanice koje su države evro područja zajedno izdale

Spisak tabela u radu

Tabela 1: Devizni kurs evro – zone 1.01.1999. godine

Tabela 2: Nepromenljivi devizni kurs evro – zone na dan 9.06.2016. godine

Spisak grafikona u radu

Grafikon 1: Ukupna vrednost valute u opticaju u evrozoni od 2009. do 2014. godine (u

milionima evra)
Grafikon 2: Vrednost evro novčanica u opticaju od 2012. do 2015. godine, u apoenima (u
milijardama evra)
Grafikon 3: Apoeni falsifikovanih evro novčanica povučenih iz opticaja u Evropi u drugoj
polovini 2014. godine
Grafikon 4: Mišljenje Evropljana i stanovnika evrozone o Evropskoj monetarnoj uniji i evru
Grafikon 5: Mišljenje stanovnika država članica evrozone o Evropskoj monetarnoj uniji i evru

35