SEMINARSKI RAD

MONETARNA POLITIKA NBS 2021 GODINE

Mentor: Student:
Prof. dr. Vladimir Knežević Dalibor Radosavljević
br.indeksa 4-92-1/2021

Sremski Karlovci
April, 2022.godine
 SADRŽAJ
1. UVOD…..……………………………………………………….........2
2. MONETARNA POLITIKA.............................…………………………..3

3. STARTEGIJA I CILJEVI MONETARNE POLITIKE…………4

4. MONETARNA POLITIKA I NEZAPLOSENOST..................

4.1. Uticaj monetarne politike na nezaplosenost…………………..7

5 . Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2021 godini.........8,9

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………..10
LITERATURA………………………………………………………………....10

1
 UVOD

U ovom radu ćemo pokušati da damo odgovor na pitanje šta je uopšte monetarna
politika, I kakvu ona ulogu ima u ekonomiji, njeno sprovodjenje I uticaj koji ima na različite
varijable privredi i pre svega kakav uticaj ima na privredu Srbije. Generalno monetarna polit-
ka je veoma značajna u rešavanju brojnih problema kao što su nezaposlenost,
inflacija,odnosno porast opšteg nivoa cena u zemlji.Pokušaćemo da prikažemo kako to
monetarna politika može da utiče na različite ekonomske aktivnosti, njen uticaj na
privredu u kratkom I dugom roku. Kod nas institucija koja je odgovorna za
sprovodjenje monetarne politike je Narodna banka Srbije.
Monetarna politika ustvari podrazumeva upravljanje kamatnim stopama i količinom novca u
opticaju odnosno ukupnom ponudom novca u zemlji. Zbog uticaja
koje Narodna banka Srbije ima na inflaciju, kamatne stope, poslovne cikluse, ona takodje i ona
takođe ima i na finasijskom tržištu.

2
 1. MONETARNA POLITIKA

Monetarna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnoj sferi
društvene reprodukcije reguliše količina, struktura i dinamika novčane mase, kao i opticaj novca
na nivou nacionalnih, odnosno državnih ekonomija. Ona jeste deo opšte ekonomske politike koja
se sastoji od mera kojima se utiče na tok privrednog života stvaranjem,raspodelom i
preraspodelom kredita u nacionalnoj ekonomiji i kupvne snage novcampredstavlja primenjenu
naučnu oblast koja se sastoji iz kreditne emisione i devizne politike, a usko je povezana sa
fiskalnom politikom u sklopu makroekonomske politike. Tvorac monetarne politike i
predstavnik monetarne teorije je američki ekonomista Milton Fridman (1912-2006) dobinik
Nobelove nagrade za ekonomiju. Osnovni doprinosi Miltona Fridmana su sferi cena i inflacija.
On je smatrao dadugoročno povećavanje novčane mase povećava cenu ali ne i zapsolenost i
ekonomsku aktivnost. Smatrao je da je monetarni rast samo kratkoročno povećava zaposlenost i
proizvodnju i zalagao se za smanjenje javne potrošnje kako bi stanovništvu i privredi ostalo više
novca . Zalagao se za flukturirajući devizni kurs, slobodan sistem i slobodu izbora. Poznato
Fridmanovo pravilo koje treba imati u vidu jeste da novčana masa treba da raste u istoj meri u
kojoj raste društveni proizvod.

Slika br.1 (Milton Fridman) američki ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade

Monetarnu politiku utvrđuje i sprvodi Centralna banka . U Republici Srbije je to Narodna banka
Srbije.Njen osnovni cilj je da obezbedi dovoljnu količinu sredstava koji bi omogućile
obnavljanje utrošenih resursa u procesu reprodukcije i obezbeđenje njenog kontinuiteta.
3
 2. STARTEGIJA I CILJEVI MONETARNE POLITIKE

U sprovođenju monetarne politike centralna banka teži da ostvari određene ciljeve. Na te ciljeve
centralna banka, bez obzira što raspolaže moćnim instrumentima, ne može neposredno da deluje.
Centralna banka može posredno da deluje na ciljeve sa vidljivim rezultatima nakon izvesnog
perioda, najčešće posle jedne do dve godine. Ako bi ona čekala godinu i više da vidi efekte
svojih mera u ostvarivanje određenih ciljeva, bilo bi prekasno da ispravi greške i promeni svoju
politiku.

Ciljevi monetarne politike su:

1. Stabilnost cena;
2. Stabilnost finansijskog sistema;
3. Stabilnost deviznog kursa;
4. Visoka stopa zaposlenosti;
5. Stabilnost kamatnih stopa;
6. Stabilnost finansijskih tržišta;
7. Privredni rast.

U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste
postizanje i održavanje stabilnosti cena, čime se doprinosi očuvanju stabilnosti finansijskog
sistema i održivom ekonomskom rastu. Radi ostvarivanja stabilnosti cena, Narodna banka
Srbije sprovodi režim ciljanja inflacije. Cilj monetarne politike izražen je numerički – kao
godišnja procentualna promena indeksa potrošačkih cena – i za period do kraja 2023. godine
iznosi 3,0%, uz dozvoljeno odstupanje od ± 1,5 p. p.

Slika br.2 (grb Narodne banke Srbije)

4
Referentna kamatna stopa je osnovni instrument monetarne politike u režimu ciljanja inflacije.
Ostali monetarni instrumenti, uključujući intervencije na deviznom tržištu, imaju pomoćnu
ulogu. Ovu kamatnu stopu Narodna banka Srbije primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na
otvorenom tržištu (trenutno u sprovođenju reverznih repo transakcija, odnosno repo transakcija
prodaje hartija od vrednosti, s rokom dospeća transakcije od jedne nedelje). Ona predstavlja
operativni cilj za kratkoročne kamatne stope na tržištu novca. Njena uloga kao operativnog cilja
je podržana koridorom kamatnih stopa na depozitne i kreditne olakšice i drugim operacijama na
otvorenom tržištu.
Ostali instrumenti monetarne politike Narodne banke Srbije imaju pomoćnu ulogu – doprinose
nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište, kao i razvoju finansijskih
tržišta. Ti instrumenti su: operacije na otvorenom tržištu, obavezna rezerva, kreditne i depozitne
olakšice (stalne olakšice) i intervencije na deviznom tržištu.

Instrumenti monetarne politike ne utiču direktno na ciljeve monetarne

polititike napomenuti na osnovu toga jeste da se nekad dešava da prodje dosta
dug vremenski period pre nego što efekti instrumenata postanu vidljivi. Samim timcilj se pre sve
ga usmerava odnosno usredsredjuje na ostvarivanje prelaznih ciljeva.

Kao I na primeru tržišta u razvijenim privredama ,naročito u onim u Kojima se kao I u Srbiji teži
ka inflatornom targetiranju. NBS koristi kamatne stope na međubankarskom tržištu novca kao I
operativni cilj, a prolazni cilj koristi projekciju inflacije.

Narodna banka srbije sprovodi režim plivajućeg deviznog kursa i samim tim koristi pravo da u
slučaju značajnijih dnevnih oscilacija na tržištu, ili eventualne ugroženosti stabilnosti cena I
finansijskog sistema interveniše, kao i zaštitu odgovarajućeg nivoa deviznih rezervi.

5
Odluke o monetarnoj politici donosi Izvršni odbor Narodne banke Srbije koji čine guverner i
viceguverneri. Izvršni odbor donosi odluke na sednicama, većinom glasova svih članova. U
slučaju izjednačenog broja glasova, odlučuje glas guvernera.

Odluke Izvršnog odbora o referentnoj kamatnoj stopi zasnivaju se na analizi

makroekonomskih kretanja, projekciji inflacije i analizi odstupanja ostvarene od projektovane
inflacije. Projekcija inflacije izrađuje se tromesečno i objavljuje kao sastavni deo Izveštaja o
inflaciji (u februaru, maju, avgustu i novembru). Referentna kamatna stopa se menja u skladu
sa ekonomskim kretanjima i projekcijama dinamike inflacije, tako da doprinosi održavanju
inflacije u projektovanom okviru.

Sednice Izvršnog odbora na kojima se odlučuje o referentnoj kamatnoj stopi održavaju se, po
pravilu, prvog radnog četvrtka nakon 6. u mesecu, a saopštenje za javnost sa sednice
Izvršnog odbora na kojoj se odlučuje o referentnoj kamatnoj stopi objavljuje se u 12.00
časova na internet stranici Narodne banke Srbije . U saopštenju za javnost navode se
razlozi koji su opredelili konkretnu odluku Izvršnog odbora.

Nakon sastanaka Izvršnog odbora na kojima se razmatraju i usvajaju makroekonomske

projekcije i Izveštaj o inflaciji (februar, maj, avgust i novembar), organizuju se konferencije
za štampu koje imaju za cilj upoznavanje javnosti sa aktuelnim makroekonomskim kretanjima
i projekcijama inflacije, bruto domaćeg proizvoda i drugih važnih makroekonomskih veličina,
kao i rizicima njihovog ostvarivanja. Takođe, objašnjava se monetarna politika Narodne
banke Srbije, kao i razlozi donošenja konkretnih odluka Izvršnog odbora. Konferencija za
štampu prenosi se uživo na internet stranici Narodne banke Srbije, uz istovremeno
objavljivanje Izveštaja o inflaciji i materijala koji je prezentovan na konferenciji. Pristup
javnosti ovim informacijama omogućava bolje razumevanje monetarne politike koju vodi
Narodna banka Srbije i njene odlučnosti u ostvarivanju osnovnih ciljeva koji su utvrđeni
zakonom, a time i usidravanju inflacionih očekivanja.

Izvor Narodna banka Srbije www.nbs.rs

6
 4. MONETRANA POLITIKA I NEZAPLOSENOST

Sprovodjenje odgovarajuće monetarne politike je od velikog značaja u rešavanju

problema nezaposlenosti. Politika koja je definisana strategijom Evropske Unije za
zapošljavanje, služi kao primer šta treba preduzeti na tom putu, kojim bi se
revatalizovala zemlja, i samim tim smanjila nezaposlenost. Pod uticajem monetarne
politike i njenih instrumenata, pravi put kojim bi se rešio problem nezaposlenosti,
se zasniva na oblikovanju ekonomske politike na bazi monetarizma
Smer kojim bi se trebalo voditi jestne razvoj izvozne politike, razvoj odgovarajuće infrastrukture,
razvoj realnih kapaciteta odnosno otvaranje radnih mesta.
Prema poslednjim istraživanjima u svetu koja su vezana za ovu oblast, najznačijni uticaj nasmanj
enje nezaposlenosti u ovoj oblasti imaju investicioni programi. na osnovu toga jako su značajne
kamatna stopa u zemlji i inostranstvu. Neophodno je privući strane investitore malo jačom
kamatnom stopom. zbog sukobljavanja ekonomskih ciljeva od velikog je značaja naći
odgovarajuću visinu, odnosno odgovarajuću meru u odredji-vanju
v i s i n e o d r e d j e n i h parametara kao što su cene inflacija, kamatna stopa, devizni kurs.
Pojedina empirijska istraživanja koja su sprovedena u oblasti monetarne politike i
njenog u t i c a j a n a r a z l i č i t e e k o n o m s k e a g r e g a t e u p r i v r e d i , s u p o k a z a l e d a
je interakcija koja se uspostavlja između monetarne politike I
nezaposlenosti jeste realna Filipsova kriva.
Imajući u vidu probleme sa kojima se trenutno suočava Srbija, da se je centralni
problem svakako nezaposlenost. Da bi se ovaj problem rešio, neophodno je primeniti odredjene
instrumente monetarne politike. Zbog negativne korelacije izmedju nezaposlenosti iin!lacije,
mere koje bi trebalo primeniti su operacije na otvorenom tržištu i njihov dalji uticaj koji imaju,
na srodne parametre. Prilagodjavanje tržišnim zahtevima je u današnje
vreme postalo kljucni !aktor opstanka i pozicioniranju na svetskom tržištu koje bi omogućilo pr
osperitet i ono što je najvažnije, opstanak. Razvijeno tržište i predstavlja uslov koji je neophodan
kako bi monetarna politika fukcionisla I uticala na realne varijable.

7
 5. MONITORNA POLITIKA U NBS 2021 GODINE

Monetarna politika se u P1 2021. vodila u skladu s Programom monetarne politike Narodne

banke Srbije u 2021. godini. 4 Program monetarne politike, koji je donet u decembru 2020,
predviđao je da će Narodna banka Srbije nastojati da ostvari utvrđeni cilj za inflaciju doslednim
promenama referentne kamatne stope, uzimajući u obzir projekciju inflacije i očekivano kretanje
njenih ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, uvažavajući i uticaj ovih faktora
na finansijsku stabilnost. U Programu je istaknuto da će Narodna banka Srbije i u 2021. godini
zadržati potrebnu fleksibilnost monetarne politike u pogledu korišćenja instrumenata kako bi
sačuvala odgovarajući nivo likvidnosti banaka i efikasno funkcionisanje transmisionog
mehanizma monetarne politike, ali i pružila podršku privrednom oporavku od negativnih efekata
pandemije. Tokom P1 2021. visina referentne kamatne stope zadržana je na nepromenjenom
nivou od 1,0%, koliko iznosi od decembra 2020. To je najniži nivo referentne kamatne stope u
režimu ciljanja inflacije i za 1,25 p.p. niži nivo nego pre pandemije. Donoseći takvu odluku,
Izvršni odbor Narodne banke Srbije imao je u vidu činjenicu da većina domaćih faktora i dalje
doprinosi niskoj i stabilnoj inflaciji, dok dešavanja u međunarodnom okruženju zahtevaju
opreznost u vođenju monetarne politike. Vodilo se računa i o efektima prethodno II. Monetarna
politika i ostvarenje ciljane inflacije donetih obimnih mera monetarne i fiskalne podrške privredi
i građanima zbog pandemije, kao i o očekivanjima da će se efekti preduzetih mera osećati i u
narednom periodu. Takođe, na odluku je uticao i treći paket ekonomskih mera koji se realizuje u
ovoj godini. Početak 2021. godine karakterisalo je pogoršanje epidemiološke situacije u svetu i
kod nas, ali su negativni efekti pandemije bili znatno manji nego u prvom talasu, zahvaljujući
prilagođavanju potrošačkih navika i poslovanja preduzeća izmenjenim uslovima, kao i snažnim
monetarnim i fiskalnim stimulansima u Srbiji i u velikom broju drugih zemalja. Posebno važno
je bilo to što je započet proces vakcinacije, koji je ulivao optimizam, kao i činjenica da je Srbija
među prvim zemljama na svetu obezbedila vakcine, te se po broju vakcinisanih građana u
odnosu na ukupan broj stanovnika svrstavala u sam vrh svetske liste. U mnogim zemljama, pre
svega u Evropi, pooštrene su zdravstvene mere tokom zime, što je bila osnova za očekivanja da
bi ekonomski oporavak zone evra, našeg najvažnijeg ekonomskog partnera, mogao biti usporen,
pre svega u T1 2021. Ipak, pad aktivnosti u uslužnim sektorima zone evra ublažen je solidnim
rezultatima industrijske proizvodnje, što je bilo značajno sa stanovišta izvoza Srbije. S
napretkom u procesu vakcinacije i očekivanim postepenim ublažavanjem restriktivnih mera,
Izvršni odbor je očekivao pokretanje snažnijeg oporavka ekonomske aktivnosti naših glavnih
trgovinskih partnera i pozitivan uticaj na izvoz naše privrede.

8
 Donoseći odluku o zadržavanju visine referentne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor
je imao u vidu i da je priliv kapitala u Srbiju ostao relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih
Rezervi zemlje e i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Posebno je bio visok priliv kapitala po
osnovu SDI, koji je u prvih šest meseci iznosio 1,8 mlrd evra, što je za oko 21% više nego u
istom periodu prethodne godine i višestruko više od deficita tekućeg računa. U istom periodu
znatan je bio i priliv po osnovu portfolio investicija, tako da su devizne rezerve zemlje nastavile
da rastu – na 14,1 mlrd evra krajem juna. U uslovima visokog priliva kapitala, tokom T2
preovladavali su aprecijacijski pritisci na dinar, koji su nakon uključivanja dinarskih državnih
obveznica u renomirani indeks J.P. Morgan-a krajem juna dodatno jačali, kao rezultat veće
tražnje i širenja baze stranih investitora koji ulažu u dinarske državne obveznice. Po tom osnovu
može se očekivati dodatno smanjenje troškova servisiranja javnog duga u narednom periodu, što
govori u prilog značaju dugogodišnjeg rada Narodne banke Srbije i Vlade na uključivanju
dinarskih državnih obveznica u ovaj renomirani indeks. Izvršni odbor je istakao da će i dalje
pažljivo pratiti i analizirati kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu i, ukoliko je potrebno,
preduzimati odgovarajuće mere i aktivnosti kako bi se očuvala postignuta cenovna i finansijska
stabilnosti, uz pružanje podrške daljem rastu naše privrede. Kao i do sada, puna koordinacija
mera monetarne i fiskalne politike biće nastavljena, što će umanjiti eventualne dalje negativne
uticaje iz međunarodnog okruženja i obezbediti dinamičan rast privrede Srbije u
narednomperiodu.

Izvor NBS R.Srbije

9
ZAKLJUČAK:
Kratkoročni uticaj monetarne politike na ekonomiju može da bude različit uzavisnosti pre svega od
specifičnosti koje prate privredu.Postoji značajna razlikarealativne I apsolutne veličine, kratkoročnih
efekata na cene proizvodnju uzavisnosti od stanja odredjene privrede I s obzirom na monetarno
političke odluke centralne banke. Pošto je u srednjem roku inflacija primarni monetarni fenomen I
zahteva značajne ekonomske troškove, cilj monetarne politike biće održavanje stabilnosti cena.
Koreni inflacije u Srbiji jesu različiti,a dejstvo monetarne politike je ograničeno samo na suzbijanje dela
agregatne tražnje.

LITERATURA:

1. Finansije – god 63.br.1-6(2008),

2. Tržište novac kapital , god. 44,br.2 (2011),
3. „Osnovi Makroekonomije „ prof.dr Vladimir Knežević, Beograd (2022)
4. www.nbs.rs

10