Универзитет у Новом Саду

Економски факултет у Суботици

Могућност примене МРС за јавни

сектор у Р. Србији
СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор: Студент:
Доц. др Ивана Медвед Нови Сад,2021. Александра Бореновић
РИР522/21
 Циљ истраживања у овом раду је пружање информација у вези
усвајања и примене међународне праксе у Републици Србији, са
посебним акцентом на финансијско извештавање у јавном
сектору.

Предмет рада чине Међународни рачуноводствени стандарди за

јавни сектор, који су заправо настали у складу са Међународним
рачуноводственим стандардима (МРС) и Међународним
стандардима финансијског извештавања (МСФИ).
1.1. Процес рачуноводствене хармонизације
 1959. године Кrayenhof

 „Хармонизација је процес
смањења националних разлика у
праксама финансијског
извештавања, како би се
обезбедили за одлучивање
корисни и упоредиви финансијски
извештаји између земаља“.
 1.2. Инструменти рачуноводствене хармонизације

 Законска рачуноводствена регулатива

 Закон о буџету Републике Србије (Сл. Гласник РС, бр. 149/2020,... и 100/2021);

 Закон о буџетском систему (Сл. Гласник РС, бр. 54/2009,... и 149/2020);

 Уредба о буџетском рачуноводству (Сл. Гласник РС, бр. 125/2003,... и 27/2020);

 Уредба о примени међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор (Сл. Гласник РС, бр. 49/2010);

 Професионална рачуноводствена регулатива

 Концептуални оквир за финансијско извештавање опште намене за ентитете јавног сектора;

 Међународне рачуноводствене стандарде за јавни сектор;

 Интерна рачуноводствена регулатива

 Правилник о организацији буџетског рачуноводства;

 Правилник о попису имовине и обавеза;

 Правилник о рачуноводственим политикама;

 Контни план;
1.3. Институције меродавне за рачуноводствену
хармонизацију
 1.4. Концептуални оквир за финансијско
извештавање опште намене ентитета јавног сектора
 Увод
 Поглавље 1: Улога и надлежност концептуалног оквира;
 Поглавље 2: Циљеви и корисници финансијског извештавања опште намене;
 Поглавље 3: Квалитативне карактеристике;
 Поглавње 4: Извештајни ентитет;
 Поглавње 5: Елементи финансијских извештаја;
 Поглавље 6: Признавање у финансијским извештајима;
 Поглавље 7: Одмеравање средстава и обавеза у финансијским извештајима;
 Поглавље 8: Презентација информација у финансијским извештајима опште намене;
 Прилог А: Публикација концептуалног овира у складу са законом;
 1.5. Финансијско извештавање у јавном сектору
 

 Према Уредби о буџетском рачуноводству Републике Србије, у овиру члана 5, Основа

за вођење буџетског рачуноводства јесте готовинска основа. Финансијски извештаји
припремају се на принципима Међународних рачуноводствених стандарда за јавни
сектор. Финансијски извештаји на готовинској основи садрже информације о извору
средстава прикупљених у току одређеног периода, намени за коју су средства
искоришћена у салду готовинских средстава, на дан извештавања. 

 Корисници буџетских средстава и организације обавезног социјалног осигурања, као

и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, могу водити
рачуноводствене евиденције и према обрачунској основи за потребе интерног
извештавања, под условом да се финансијски извештаји израђују на готовинској
основи ради консолидованог извештавања. 
 2. Међународни рачуноводствени стандарди за јавни
сектор (IPSAS)
 Међународни рачуноводствени стандарди за јавни сектор (IPSAS) имају за циљ да
побољшају квалитет финансијског извештавања опште намене од стране субјеката јавног
сектора, што доводи до боље информисаних процена, приликом доношења одлука о
расподели ресурса које доносе влада, чиме се повећава транспарентност и одговорност.
 У оквиру финансијског извештавања ентитета јавног сектора, закључно са 01. јануаром
2021. године у примени су:
 36 међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор, заснованих на
обрачунској основи;
 Три смернице за препоручену праксу (RPG- Recommended Practice Guidelines);
 1 међународни рачуноводствени стандард за јавни сектор, заснован на готовинској
основи;
 2023. на снагу ступају IPSAS 41 (финансијски инструменти) и IPSAS 42 (социјална
давања).
 3.1. Примена МРС и МСФИ у Републици Србији
 Одредбама Закона о рачуноводству и ревизији Републике Србије (Службени гласник
РС бр. 46/06 и 111/09) прописана је обавезна примена Међународних
рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних стандарда финсијског
извештавања (МСФИ) за сва правна лица, уклључујићи и приватна и јавна предузећа.
 1998. Југославија-МРС
 Законом о рачуноводству и ревизији из 2002. године у Републици Србији прописана
је обавеза примене Међународних стандарда финансијског извештавања за све врсте
предузећа.
 2004. година
 Данас: 41 МРС и 16 МСФИ

 Новине: МСФИ 9,14 и 15 се обавезно примењују од 2020. године.

 МСФИ 16-обавезна примена од 2021. године.
 3.2. Могућност примене МРС-ЈС у Републици
Србији
 Према Уредби о примени МРС-ЈС (службени гласник РС, бр 49/2010) и Уредби о
буџетском рачуноводству (Сл. Гласник РС, бр. 125/2003,... и 27/2020) предвиђења је
употреба МРС-ЈС у пракси.

Међународни рачуноводствени стандарди за јавни сектор примењиваће се на вођење пословних књига и састављање, приказивање,
достављање и објављивање финансијских извештаја директних и индиректних корисника буџетских средстава, корисника средстава
организација обавезног социјалног осигурања, буџетских фондова Републике Србије и буџетских фондова аутономних покрајина и
јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: локалне власти), почев од 1. јануара 2011. године.

 2015. године Савез рачуновођа и ревизора Србије превео један део Приучника
Одбора за међународне рачуноводствене стандарде за јавни сектор.
Хвала на пажњи!