Stručni komentar

KOMENTAR NOVOG REŠENJA O

UTVRĐIVANJU PREVODA KONCEPTUALNOG
OKVIRA ZA FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE I
OSNOVNIH TEKSTOVA MEĐUNARODNIH
RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA,
ODNOSNO MEĐUNARODNIH STANDARDA
FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA - "Sl. glasnik
RS", br. 35/2014
• Primena od finansijskih izveštaja koji se
sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine •
Na osnovu člana 3. st. 1. i 2. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 -
dalje: Zakon), Ministar finansija je doneo Rešenje o utvrđivanju prevoda konceptualnog
okvira za finansijsko izveštavanje i osnovnih tekstova Međunarodnih
računovodstvenih standarda, odnosno Međunarodnih standarda finansijskog
izveštavanja ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014 - dalje: Rešenje). Rešenje je objavljeno 27.
marta 2014. godine, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku
RS", odnosno 4. aprila 2014. godine.

U skladu sa Rešenjem, osnovni tekstovi Međunarodnih računovodstvenih standarda,

odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (dalje: MRS/MSFI) primenjuju
se počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014.
godine.

Rešenje o utvrđivanju prevoda Međunarodnih računovodstvenih standarda ("Sl.

glasnik RS", br. 133/2003, 16/2008 - dr. rešenje i 77/2010 - dr. rešenje)i Rešenje o
utvrđivanju prevoda osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda,
odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ("Sl. glasnik RS", br.
77/2010 i 95/2010 - ispr.) se stavljaju van snage.

Rešenjem se utvrđuje prevod:

- konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje i

- osnovnih tekstova MRS/MSFI.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje zamenjuje Okvir za pripremanje i

prikazivanje finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 133/2003 - rešenje).
Konceptualni okvir propisuje:

a) cilj finansijskog izveštavanja;

b) kvalitativne osobine finansijskih informacija;
c) definicije, priznavanje i odmeravanje elemenata finansijski izveštaja; i
 d) koncepte kapitala i održanja kapitala

Osnovne tekstove MRS/MSFI čine MRS, odnosno MSFI izdati od Odbora za međunarodne
računovodstvene standarde, kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje
računovodstvenih standarda u obliku u kojem su izdati, odnosno usvojeni.

Prevod MRS/MSFI ne uključuje osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice,

komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski objašnjavajući materijal
koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne
navodi da je on sastavni deo standarda, odnosno tumačenja.

Struktura MRS/MSFI
Struktura objavljenih i prevedenih MRS je sledeća:

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja

MRS 2 Zalihe
MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine
MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške
MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda
MRS 11 Ugovori o izgradnji
MRS 12 Porezi na dobitak
MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema
MRS 17 Lizing
MRS 18 Prihodi
MRS 19 Primanja zaposlenih
MRS 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i obelodanjivanje državne
pomoći
MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva
MRS 23 Troškovi pozajmljivanja
MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana
MRS 26 Računovodstvo i izveštavanje planova penzijskih primanja
MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji
MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate
MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama
MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija
MRS 33 Zarada po akciji
MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje
MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine
MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina
MRS 38 Nematerijalna imovina
MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje
MRS 40 Investicione nekretnine
MRS 41 Poljoprivreda
Struktura objavljenih МSFI je sledeća:
MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja
MSFI 2 Plaćanja akcijama
MSFI 3 Poslovne kombinacije
MSFI 4 Ugovori o osiguranju
MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja
MSFI 6 Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa
 MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja
MSFI 8 Segmenti poslovanja
MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji
MSFI 11 Zajednički aranžmani
MSFI 12 Obelodanjivanje interesa u ostalim entitetima
MSFI 13 Odmeravanje fer vrednosti

Pored MRS/MSF, Rešenjem su utvrđeni i prevodi IFRIC tumačenja i SIC tumačenja, koja
daju objašnjena MRS/MSFI.

MSFI 9 "Finansijski instrumenti" (dalje: MSFI 9) koji je na snazi za godišnje periode koji
počinju na dan ili nakon 1. januara 2015. godine nije preveden Rešenjem.

Najznačajnije izmene standarda

Rešenjem je obuhvaćen prevod novih MSFI čija je primena bila obavezna za periode koji
počinju na dan ili nakon 1. januara 2013 godine, kao i sva poboljšanja i izmene postojećih
MRS/MSFI. U nastavku komentara su date neke od najznačajnijih izmena i novina.

MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji

Revidirani MRS 27 zajedno sa MSFI 10, zamenjuju Međunarodni računovodstveni
standard - MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji ("Sl. glasnik RS",
br. 77/2010).

Cilj revidiranog MRS 27 je da propiše računovodstvene zahteve i zahteve obelodanjivanja za

učešća u zavisna društva, zajedničke poduhvate i pridružena društva kada društvo
sačinjava pojedinačne finansijske izveštaje.

Pojedinačni finansijski izveštaji su definisani kao izveštaji koje sastavlja matično društvo
(tj. investitor sa kontrolom nad zavisnim društvom) ili investitor sa zajedničkom
kontrolom ili značajnim uticajem nad društvom u koji je investirano, u kojima se
učešća računovodstveno obuhvataju po nabavnoj vrednosti ili u skladu sa MSFI 9.

U skladu sa paragrafom 19. MRS 27, ako društvo primeni ovaj standard ali još uvek ne
primenjuje MSFI 9, svako pozivanje na MSFI 9 će se smatrati pozivanjem na Međunarodni
računovodstveni standard - MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i
odmeravanje ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010 - dalje: MRS 39). Drugim, rečima s obzirom da
Rešenjem još uvek nije preveden MSFI 9 i njegova primena počinje na dan ili nakon 1.
januara 2015. godine, umesto njega će se primenjivati MRS 39.

MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate

Revidiran MRS 28 zamenjuje Međunarodni računovodstveni standard - MRS 28
Investicije u pridružene entitete ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010). Revidiran MRS 28 se
primenjuje u računovodstvenom obuhvatanju investicija u pridružena društva i zajedničke
poduhvate, u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Investicije u pridružena društva i
zajedničke poduhvate, u pojedinačnim finansijskim izveštajima matičnog društva se
obuhvataju u skladu sa MRS 27.

U skladu sa revidiranim MRS 28, u računovodstvenom obuhvatanju investicija u pridružena

društva i zajedničke poduhvate, koristi se metod udela. Metod udela je računovodstveni
metod prema kome se investicija prvo priznaje po nabavnoj vrednosti (visini investicije), a
zatim se za promene koje nastanu nakon datuma sticanja vrše korigovanja investitorovog
udela u neto imovini društva u koji je investirano. Dobitak ili gubitak investitora uključuje
njegovo učešće u dobitku ili gubitku društva u koji je investirano a ukupni ostali rezultat
investitora uključuje njegovo učešće u ukupnom ostalom rezultatu društva u koji je
investirano.

MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji

Cilj MSFI 10 je da se ustanove principi za prezentaciju i pripremu konsolidovanih
finansijskih izveštaja kada društvo kontroliše jedan ili više drugih društva.

Da bi odredio da li kontroliše društvo u koji je investirao, investitor je dužan da proceni da li

su ispunjeni sledeći uslovi:

1) postojanjemoći nad pravnim licem u koje je investirano. Da bi imao moć nad

društvom u koji je investirao, investitor mora imati postojeća prava koja mu daju tekuću
sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima. Primeri prava koja, bilo pojedinačno ili
u kombinaciji, mogu dati investitoru moć uključuju ali nisu ograničena na:

a) prava u vidu glasačkih prava (ili potencijalnih glasačkih prava) u društvu u koji je
investirano (videti paragrafe B34-B50);
b) prava imenovanja, ponovnog imenovanja ili razrešenja članova ključnog upravljačkog
osoblja društva u koji je investirano koje ima sposobnost da upravlja relevantnim
aktivnostima;
c) prava imenovanja ili razrešenja drugog društva koje upravlja relevantnim
aktivnostima;
d) prava davanja instrukcija društvu u koji je investirano za stupanje u transakcije, ili
prava veta nad eventualnim izmenama, koje su u korist investitora; i
e) ostala prava (kao što su prava odlučivanja koja su definisana ugovorom o upravljanju)
koja nosiocu tih prava daju sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima

2) postojanje izloženosti ili prava na varijabilni prinos po osnovu svog učešća u

pravno lice u koje je investirano. Za mnoga društva u koje je investirano čitav niz
poslovnih i finansijskih aktivnosti značajno utiče na njihove prinose. Primeri aktivnosti koje,
u zavisnosti od okolnosti, mogu biti relevantne aktivnosti uključuju, ali nisu ograničeni
na:

a) prodaju i kupovinu dobara ili usluga;

b) upravljanje finansijskom imovinom tokom njenog veka trajanja (uključujući i
upravljanje u slučaju nemogućnosti ispunjavanja finansijskih obaveza);
c) izbor, sticanje ili otuđenje imovine;
d) istraživanje i razvoj novih proizvoda ili procesa; i
e) određivanje strukture finansiranja ili obezbeđenje finansijskih sredstava

3) sposobnost korišćenja moći nad pravnim licem kako bi se uticalo na iznos visine
prinosa za investitora. U nekim okolnostima može biti teško ustanoviti da li su prava
investitora dovoljna da mu daju moć nad društvom u koji je investirao. U takvim slučajevima,
da bi se omogućila procena moći, investitor mora razmotriti dokaze koji ukazuju na to da li on
poseduje praktičnu sposobnost da jednostrano upravlja relevantnim aktivnostima. Neki od
kriterijuma koji mogu pružiti dokaz da su prava investitora dovoljna da mu daju moć
nad društvom u koji je investirao su:
 a) investitor može, bez ugovorom definisanog prava na to, da imenuje ili odobri
imenovanje ključnog rukovodećeg osoblja koje ima sposobnost da upravlja
relevantnim aktivnostima.
b) Investitor može, bez ugovorom definisanog prava na to, da naloži društvu u koji je
investirao da da stupi u značajne transakcije u korist investitora ili stavi veto na
njihove promene.
c) Investitor može da dominira ili postupkom nominovanja za izbor članova u
upravljačkom telu društva u koji je investirano ili može da ostvari dobijanjem
ovlašćenja od drugih imaoca glasačkih prava.
d) Ključno rukovodeće osoblje društva u koji je investirano su povezana strana sa
investitorom (na primer, izvršni direktor društva u koji je investirano i izvršni direktor
investitora su jedna te ista osoba).
e) Većina članova upravljačkog tela društva u koji je investirano su povezane strane sa
investitorom.

Neki od osnovnih računovodstvenih zahteva i principa za konsolidaciju propisani

MSFI 10 su:

• konsolidovanje društva u koji je investirano mora da počne od datuma kada investitor

stekne kontrolu nad društvom i prestaje kada investitor izgubi kontrolu nad društvom u koji je
investirano. U konsolidovane finansijske izveštaje uključuju se sva zavisna društva, bez
izuzeća zbog "privremene kontrole", "različitih segmenata poslovanja" ili "zavisnog društva
koje posluje u uslovima dugotrajnog ograničenja".

• stanja iz odnosa s članovima grupe, kao i prihodi i rashodi iz transakcija među članovima
grupe, potpuno se eliminišu.

• sva društva unutar grupe koriste iste računovodstvene politike i, ako je izvodljivo, isti
izveštajni datum.

• nekontrolni (manjinski interes) prikazuje se u Bilansu stanja u okviru pozicije kapitala ali
odvojeno od kapitala koja pripada vlasnicima matičnog društva. Matično društvo raspoređuje
dobit ili gubitak na manjinski interes i vlasnike matičnog društva na osnovu trenutnih
vlasničkih interesa.

• sticanje daljnjih udela u zavisnom društvu nakon što je nad njim preuzeta kontrola,
obračunava se kao tzv "transakcija kapitalom" i po njoj se ne iskazuju nikakvi dobici, gubici,
kao ni usklađenja goodwilla. Naime, navedene kapitalne transakcije dovode samo do
promene u procentualnom učešću u kapitalu zavisnog društva, kako dela koji pripada
matičnom društvu tako i dela koji pripada manjinskim interesima.

MSFI 11 Zajednički aranžmani

MSFI 11 zamenjuje Međunarodni računovodstveni standard - MRS 31 Učešća u
zajedničkim poduhvatima ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010).

Cilj MSFI 11 je da se ustanove principi za finansijsko izveštavanje u zajedničkim

aranžmanima u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Zajednički aranžman je definisan
kao aranžman u kome dve ili više strana imaju zajedničku kontrolu. Zajednička kontrola je
ugovorom dogovorena podela kontrole nad aranžmanom, koja postoji samo kada odluke o
relevantnim aktivnostima zahtevaju jednoglasnu odluku strana koje dele kontrolu.

Osnovne karakteristike zajedničkih aranžmana su:

 a) Strane su vezane ugovornim aranžmanom (paragrafi B2-B4).
b) Ugovorni aranžman daje dvema ili većem broju tih strana zajedničku kontrolu nad
aranžmanom (paragrafi 7-13).

MSFI 11 ukida opciju primene metode proporcionalne konsolidacije i ukida zajednički

kontrolisanu imovinu kao oblik zajedničkog ulaganja koji je bio propisan MRS 31 i uvodi
razlikovanje zajedničkog poslovanja i zajedničkog poduhvata.

Dakle u skladu sa MSFI 11 postoje dve vrste zajedničkih aranžmana:

- zajedničko poslovanje i
- zajednički poduhvat.

Zajedničko poslovanje je zajednički aranžman u kome strane koje imaju zajedničku kontrolu
nad aranžmanom imaju prava na imovinu i odgovornost za obaveze koje se odnose na
aranžman. Takve strane se nazivaju učesnici u zajedničkom poslovanju. Učesnik u
zajedničkom poslovanju trebalo bi da računovodstveno obuhvata imovinu, obaveze, prihode i
rashode koji se odnose na njegovo učešće u zajedničkom poslovanju u skladu sa IFRS-
ovima koji se primenjuju na datu imovinu, obavezu, prihod ili rashod.

Zajednički poduhvat je zajednički aranžman u kome strane koje imaju zajedničku kontrolu
nad aranžmanom imaju prava na neto imovinu aranžmana. Takve strane se nazivaju
učesnici u zajedničkom poduhvatu. Učesnik u zajedničkom poduhvatu treba da prizna svoj
udeo u zajedničkom poduhvatu kao učešće i da to učešće računovodstveno obuhvata
koristeći metod udela, u skladu sa MRS 28.

U svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima učesnik u zajedničkom poslovanju u vezi sa

svojim učešćem treba da prizna:

a) svoju imovinu, uključujući i svoje učešće u imovini koja je u zajedničkom vlasništvu;

b) svoje obaveze, uključujući i svoj deo u obavezama koje su preuzete;
c) svoje prihode od prodaje svog učešća u rezultatima nastalim iz zajedničkog
poslovanja;
d) svoj deo prihoda od prodaje rezultata zajedničkog poslovanja; i
e) svoje rashode, uključujući svoj deo u svim rashodima koji su zajednički nastali.

U svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima učesnik u zajedničkom poduhvatu obuhvata

svoje učešće u skladu sa paragrafom 10. MRS 27, odnosno u skladu sa metodom udela.

MSFI 12 Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima

Osnovni cilj MSFI 12 je da propiše informacije koje matično društvo mora da obelodani u
svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima da bi njihovi korisnici mogli oceniti vrstu
udela matičnog društva u drugim društvima i s njima povezane rizike, kao i njihov uticaj na
finansijski položaj, finansijsku uspešnost i tokove novca društva. Međutim, ako neko društvo
ima samo učešće u nekonsolidovanim društvima i priprema pojedinačne finansijske izveštaje
kao jedine svoje finansijske izveštaje, onda primenjuje zahteve iz paragrafa 24-31. MSFI 12,
prilikom pripreme tih pojedinačnih finansijskih izveštaja.

U skladu sa paragrafom 24. MSFI 12, kada društvo sastavlja samo pojedinačne
finansijske izveštaje i ima učešća u nekontrolisanim društvima društvo je u obavezi da
obelodani informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja:
 (a) da razumeju prirodu i obim njegovog učešća u nekonsolidovanim
strukturiranim entitetima i
(b) da ocene prirodu i promene u rizicima povezanim sa njegovim učešćima u
nekonsolidovanim strukturiranim entitetima.

Neke od informacija čije se obelodanjivanje zahteva u konsolidovanim finansijskim

izveštajima su:

• značajne procene, prosuđivanja i pretpostavke koje su korišćene prilikom procenjivanja i

sastavljanja finansijskih izveštaja odnosno o načinu određivanja kontrole, zajedničke kontrole
i značajnog uticaja;

• obelodanjivanja o ulaganjima u zavisna pravna lica (struktura grupe, manjinski interes,

značajna ograničenja u korišćenju imovine i izmirenja obaveza, priroda i efekti rizika i dr.);

• obelodanjivanja o ulaganjima u zajednički kontrolisana i pridružena pravna lica (priroda,

obim i finansijski efekat, rizici skopčani sa ovim ulaganjima, ograničenja u korištenju imovine
i plaćanju obaveza, promene u vlasništvu);

• obelodanjivanja o ulaganjima u druga pravna lica slične sadržine kao prethodno navedena.

MSFI 13 Odmeravanje fer vrednosti

MSFI 13 primenjuje se u slučaju kada drugi MRS/MSFI zahteva ili dozvoljava procenu
po fer vrednosti i odgovarajuća obelodanjivanja o tome, izuzev u određenim
slučajevima.

Cilj MSFI 13 je da propiše primenu računovodstvene politike fer vrednosti prilikom knjiženja
poslovnih promena i bilansiranja elemenata finansijskih izveštaja. MSFI 13 daje definiciju fer
vrednosti, utvrđuje jedinstveni okvir za utvrđivanje fer vrednosti, bliže uređuje primenu
pojedinih metoda za procenjivanje fer vrednosti, daje smernice za njihovu primenu i definiše
koja obelodanjivanja je s tim u vezi potrebno dati u Napomenama uz finansijske izveštaje.

U MSFI 13 fer vrednost definisana je kao cena koja se može dobiti za prodaju sredstva ili
platiti za izmirenje obaveze u uobičajenoj transakciji između učesnika na tržištu na datum
merenja. Fer vrednost se utvrđuje pre svega na osnovu tržišnih podataka, a ne na osnovu
internih procena rukovodstva.

MSFI 13 sadrži posebne vrlo detaljne smernice o proceni fer vrednosti za:

- nefinansijska sredstva (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, zalihe, itd.);

- obaveze i instrumente sopstvenog kapitala;

- finansijska sredstva i obaveze.

Prilikom procene fer vrednosti društva treba da dosledno koriste tehnike procene koje su
odgovarajuće u datim okolnostima i za koje ima dovoljno raspoloživih podataka. MSFI 13
predviđa primenu jedne od tri metode za procene fer vrednosti i to:

• tržišna metoda - koriste se kupoprodajne cene i ostale relevantne informacije na bazi

tržišnih transakcija sa identičnim ili uporedivim (sličnim) sredstvima, obavezama ili grupama
sredstava i obaveza;
• troškovna metoda ili metod nabavne vrednosti - koriste se iznosi koji bi se zahtevali za
zamenu određenog sredstva - tekući troškovi zamene;

• prinosna metoda - zasniva se na konvertovanju budućih iznosa (npr. neto novčani tok ili
prihodi i rashodi) u sadašnju vrednost pomoću diskontovanja. Fer vrednost kod ove metode
utvrđuje se na bazi tekućih tržišnih očekivanja i pretpostavki o određenim budućim iznosima.

Prilikom merenja fer vrednosti pomoću navedenih metoda (tržišna, troškovna, prinosna)
koriste se razni ulazni podaci - inputi. Opšti zahtev standarda je da se u najvećoj mogućoj
meri koriste inputi koji su vidljivi, uočljivi, koji se mogu opaziti, za koje je moguća direktna
opservacija, a u najmanjoj mogućoj meri treba koristiti inpute koji nisu vidljivi. Primer za
vidljive inpute za određene oblike imovine je tržišna cena, cene na finansijskom tržištu,
robno-produktne berze, postignute cene na aukcijama, javnim prodajama i sl. U druge inpute
spadaju interne procene rukovodstva na bazi projekcije i diskontovanja novčanih tokova.

Da bi unapredio doslednost i uporedivost u proceni fer vrednosti i povezanim

obelodanjivanjima MSFI 13 ustanovljava hijerarhiju fer vrednosti u tri nivoa:

Nivo 1 - Kotirane (nekorigovane) cene sa aktivnog tržišta za identična sredstva i obaveze

kojima pravno lice ima pristup na dan procene. Tržišne cene sa aktivnog tržišta predstavljaju
najpouzdaniji dokaz kolika je fer vrednost i treba ih bez korekcija i usklađivanja koristiti kao
primarni input, osim u izuzetnim slučajevima.

Nivo 2 - Ulazni podaci (inputi) koji podrazumevaju korišćenje:

- kotiranih tržišnih cena sa aktivnog tržišta za slična sredstva i obaveze,

- kotirane tržišne cene za identična ili slična sredstva i obaveze sa tržišta koje nisu aktivna

- stopa prinosa na tržištu, i

- ostale inpute, osim kotiranih cena, koji su uočljivi za sredstvo ili obavezu (npr. kamatne
stope i krive prinosa koje su uočljive u uobičajen kotiranim intervalima itd)

Primera radi, tržišna cena akcije neke kompanije u Srbiji po nivou 1 je kotirana tržišna cena
po kojoj se akcijama upravo te kompanije trgovalo u određenom periodu na regulisanom
tržištu, a po nivou 2 to bi bila tržišna cena akcije kompanije koja se nalazi na multilateralnoj
trgovačkoj platformi (MTP nije aktivno tržište).

Nivo 3 - Inputi koji nisu vidljivi jer ne postoji aktivno tržište, kotirane tržišne cene ili uporedivi
oblici imovine ili obaveza. To su procene koje se ne zasnivaju na eksternim podacima koji su
vidljivi na tržištu, već na internim procenama rukovodstva kao što je prinosna metoda
zasnovana na sadašnjoj vrednosti budućih novčanih tokova koje projektuje uprava.

MSFI 13 propisuje brojne zahteve za obelodanjivanjima koji se odnose na informacije

o načinu utvrđivanja fer vrednosti i upotrebu hijerarhijskih nivoa za utvrđivanje fer
vrednosti.