VISOKA POSLOVNA Š KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

Pristupni rad iz predmeta Korporativne finansije

Izveštaj o tokovima gotovine na primeru

korporativnog preduzeća doo Status iz Svrljiga
Mentor: Dr. Tanja Janaćković

Student: Jelena Todorović – smer upravljanje finansijama I rizikom broj indeksa 391/2017 Leskovac ,
2018
Sadržaj
I Uvod.............................................................................................................................................................3
II Regulatorni okvir u Srbiji............................................................................................................................4
III Teorijsko – metodološki okvir istraivanja novčanih tokova.......................................................................5
3.1. Ciljevi i upotreba izveštaja o novčanim tokovima.................................................................................5
IV Korisnici izveštaja o tokovima gotovine....................................................................................................6
4.1 Eksterni i interni korisnici informacija o novčanim tokovima................................................................6
4.2 Eksterni korisnici....................................................................................................................................6
4.3 Interni korisnici......................................................................................................................................8
V NAČINI IZVEŠTAVANJA O NOVČANIM TOKOVIMA........................................................................9
5.1 Direktan metod sastvljanja izveštaja o novčanim tokovima..................................................................9
5.2 Indirektan metod sastavljanja izveštaja o novčanim tokovima............................................................12
VI ANALIZA IZVEŠTAJA O NOVČANIM TOKOVIMA.........................................................................14
VII ZAKLJUČAK.........................................................................................................................................17

2
I Uvod
Analiza novčanih tokova predstavlja atraktivno područje istraživanja sa aspekta na
informacioni značaj koji novčani tokovi pružaju u današnjim savremenim uslovima poslovanja.
Širenje informacionih zahteva stejkholdera preduzeća i potreba za dodatnim informacijama o
funkcionisanju preduzeća, doveli su do pojave novih finansijskih izveštaja. Izveštaj o tokovima
gotovine predstavlja važan informacioni resurs donosilaca odluka, jer pruža relevantnu osnovu za
procenu performansi preduzeća. Upotrebna vrednost informacija o novčanim tokovima u procesu
donošenja odluka ne treba da bude ništa manja od vrednosti koju za korisnike imaju finansijske
informacije o sposobnosti donošenja dobiti i finansijskoj poziciji preduzeća. Novčani tokovi
predstavljaju relevantan analitički instrument koji pomaže investitorima, kreditorima, menadžerima
i ostalim interesnim grupama u procesu donošenja odluka o plasiranju raspoloživih sredstava,
strukturi investicija, izvorima finansiranja i načinu raspodele ostvarenog dobitka. Kao poseban cilj
se ističe identifikovanje finansijskih pokazatelja i drugih analitičkih instrumenata zasnovanih na
novčanim tokovima koji mogu unaprediti proces procene performansi preduzeća i blagovremenog
otkrivanja signala koji ukazuju na izloženost preduzeća poslovnim i finansijskim rizicima.
Značaj izveštaja o novčanim tokovima je, između ostalog, u tome što korisnici informacija
dobijaju na jednom mestu pregled poslovnih, investicionih i finansijskih transakcija preduzeća
vezanih za gotovinu i gotovinske ekvivalente. Iznos neto priliva ili neto odliva gotovine, sam po
sebi, je važan kao informacija koja pomaže u oceni performansi preduzeća i donošenju odluka, s
tim da iskazna moć izveštaja leži upravo u tome što prikazuje izvore priliva i načine upotrebe
novčanih sredstava koji su doveli do tekućeg stanja gotovine. Sagledavanjem izvora i načina
upotrebe novčanih sredstava vrši se ocena postojeće poslovne, investicione i finansijske politike
preduzeća. Činjenica da pomenute informacije predstavljaju važan resurs investitorima,
kreditorima, menadžmentu i ostalim interesnim grupama prilikom donošenja pojedinačnih
poslovnih odluka, jak je razlog da investicione odluke, odluke o finansiranju i odluke o raspodeli
dobiti predstavljaju deo istraživanja , posmatrano kako iz ugla preduzeća, tako i iz perspektive
investitora i kreditora.

3
II Regulatorni okvir u Srbiji
Srbija je zakonskom odlukom o primeni međunarodnih računovodstvenih standardaodredila
profesionalne okvire finansijskog izveštavanja. Srbija spada u grupu zemaljakoja nema razvijene
nacionalne računovodstvene standarde, već kao nacionalnestandarde koristi MRS, MSFI i MSFI za
MSP. Direktive EU koje predstavljaju podlogufinansijskog izveštavanja nisu predmet obavezne
primene u Srbiji, ali prilikompredlaganja zakona i drugih propisa, treba voditi računa o
usaglašenosti sa odredbamadirektiva po pitanjima koja one regulišu.
Odredbe Zakona o računovodstvu1 obavezuju velika pravna lica, matična pravna
lica,postojeća javna i društva koja se pripremaju da postanu javna, da za priznavanje,vrednovanje,
prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajimaprimenjuju MSFI. U smislu ovog
zakona, MSFI se posmatraju u širem smislu iobuhvataju. Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje, MRS, MSFI i sa njimapovezana tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje
računovodstvenih standarda,naknadne izmene standarda i sa njima povezana tumačenja. Zahtevi
međunarodnihstandarda u vezi pripremanja i prikazivanja izveštaja o tokovima gotovine, sadržani
su uodgovarajućim zakonskim odredbama. Prema važećem Zakonu o računovodstvuIzveštaj o
tokovima gotovine predstavlja deo redovnog godišnjeg finansijskog izveštajapravnih lica koja
primenjuju MSFI i MSFI za MSP i pruža informacije o prilivima iodlivima gotovine i gotovinskih
ekvivalenata tokom izveštajnog perioda. Deonacionalnog regulatornog okvira čini i Pravilnik o
sadržini i formi obrazaca finansijskihizveštaja. Prema važećem pravilniku privredni subjekti su u
obavezi da sastavljaju iprezentuju Izveštaj o tokovima gotovine u skladu sa zahtevima standarda
MRS 7 –Izveštaj o tokovima gotovine primenom direktne metode. 2 Pravilnik o sadržini i
formiobrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike iz 2014.godine je
izmenjen u delu koji se odnosi na sadržinu finansijskih pozicija izveštaja otokovima gotovine.Osim
zakonskog i profesionalnog regulаtornog okvira, kvаlitetu izvešаvаnjа onovčanim tokovima i
finаnsijskog izvešavanja u celini neposredno doprinose iregulatorne institucije koje deluju nа
nаcionаlnim prostorimа. Njihova odgovornost jeprimenа usvojenih principа i uređnje važih pitаnjа
u oblasti finansijskog izvešavanja.
Krаjnju odgovornost zа pripremu i implementаciju zаkonа u oblаsti rаčnovodstvа irevizije
imа Ministаrstvo finаnsijа Republike Srbije. Posebnа regulаtornа telа imаjunаdležost dа vrše
određni stepen kontrole finаnsijskih izvešаjа pojedinih privrednihdrušаvа. Premа Zаkonu o tržištu
kаpitаlа, Komisijа zа hаrtije od vrednosti3 jenаdležа, izmeđ ostаlog, dа reguliše, vrši nаdzor i prаti
izvršаvаnje obаvezeizvešаvаnjа izdаvаlаcа i učsnikа nа regulisаnom tržištu, odnosno
multilаterаlnojtrgovаčoj plаtformi. Kreirаnje i kontrolа primene regulаtive, kojа zа cilj
imаobezbeđnje prаvednog, efikаsnog i trаnspаrentnog tržšа kаpitаlа, kаo i smаnjenjesistemskog
rizikа nа tržištu kаpitаlа, predstаvljа vаžu determinаntu kvаlitetа sistemаfinаnsijskog izvešаvаnjа.
Nivo zаšite investitorа i unаpređnje edukаcije investitorаzаvise od kvаlitetа regulаtive, аli i
kvаlitetа finаnsijskog izvešаvаnjа. Kontrolаfinаnsijskih izvešаjа koju vrši Komisijа zа hаrtije od
vrednosti se odnosi nа jаvnаdrušvа, investicione fondove i brokerska društva.

1
Zakon o računovodstvu, Službeni glasnik RS, br. 62/2013, član 20

2
Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike,Službeni glasnik RS, br. 95/2014, 144/2014,
član 10.

3
Zаkon o tržšu kаpitаlа, Služeni glasnik RS, br. 31/2011, čan 262.
4
III Teorijsko – metodološki okvir istraivanja novčanih tokova

3.1. Ciljevi i upotreba izveštaja o novčanim tokovima

Poslovne transakcije koje nastaju u preduzeću u toku određenog perioda, slivaju se

ufinansijske izveštaje pokazujući stanje i promene u finansijsko-strukturnoj pozicijipreduzeća,
zarađivačkoj isposobnosti generisanja gotovine. Primarni cilj finansijskogizveštavanja predstavlja
obezbeđenje kvalitetnih informacija koje su relevantne uprocesu donošenja odluka od strane
stejkholdera. Tokom razvoja računovodstva ifinansijskog izveštavanja informacioni zahtevi
korisnika su postajali sve obimniji iraznovrsniji. Javila se potreba za dodatnim informacijama o
funkcionisanju preduzećasa raznih aspekata. Nove informacione potrebe su dovele do pojave novih
finansijskihizveštaja i dopuna i izmena postojećih. Na početku razvoja finansijskog
izveštavanjapostojale su različite forme izveštaja o tokovima sredstava, u zavisnosti od toga šta
sepodrazumeva pod pojmom sredstava čiji se tokovi prate. Izveštajem mogu bitiobuhvaćeni tokovi
ukupnih poslovnih sredstava, ukupnih obrtnih sredstava, likvidnihsredstava, neto obrtnih sredstava
ili novčanih sredstva. Zvanični izveštaji su uglavnombili fokusirani na tokove neto obrtnih
sredstava.
U savremenim uslovima poslovanja kompanija Izveštaj o novčanim tokovimapredstavlja
deo finansijsko-izveštajnog instrumentarija koji još sadrži i izveštaj ofinansijskoj poziciji, izveštaj
o ukupnom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu inapomene sa pregledom značajnih
računovodstvenih politika i drugim informacionimobjašnjenjima. Informacione zahteve korisnika
finansijskih izveštaja ne zadovoljavasamo vrednost povećanja ili smanjenja gotovine koja je
prezentovana i u bilansu stanja.Potrebne su im informacije o kretanju gotovine tokom obračunskog
perioda i uzrocimapromena iznosa gotovine i gotovinskih ekvivalenata koje su sadržane u izveštaju
onovčanim tokovima.Izveštaj o tokovima gotovine treba da zadovolji ciljeve finansijskog
izveštavanja, dapruži informacije o tokovima gotovine pravnog lica i pomogne korisnicima
finansijskihizveštaja u proceni iznosa, vremenskog rasporeda i izvesnosti budućih novčanih
tokova.Informacije koje izveštaj pruža su korisne i za proveru tačnosti ranijih procena obudućim
tokovima gotovine.4
Korisnost novčanih tokova se ogleda u obezbeđivanjuinformacija koje pružaju odgovore na
sledeća pitanja: koliko je novčanih sredstavagenerisano iz poslovnih aktivnosti, koliko iznose
poslovni izdaci, na koji način seisplaćuju dividende, iz kojih izvora se izmiruju obaveze preduzeća
i finansirajunovonastala ulaganja, koji su uzroci različitog trenda neto novčanog toka i neto
dobitka,na koji način se koriste novi izvori pozajmljenog kapitala i sl.
Posmatrano sa aspekta procene performansi, primarna svrha izveštaja o novčanimtokovima
jeste da omogući procenu likvidnosti, solventnosti, održivosti poslovanja ifinansijske
prilagodljivosti preduzeća. Finansijski izveštaji u rukama analitičarapredstavljaju lupu koja pomaže
u analizi poslovanja i performansi kompanije. Poredocene performansi prethodnih poslovnih
perioda, korisnost informacija o novčanimtokovima je značajna i u području planiranja,
predviđanja budućih novčanih tokova ibudućih performansi preduzeća. Novčani tokovi su korisno
sredstvo za ocenuizloženosti preduzeća kratkoročnim i dugoročnim poslovnim i finansijskim
rizicima i zapredviđanje finansijskih teškoća.Novčani tokovi su značajan instrument monitoringa
menadžmenta od strane vlasnikakapitala, koji pomaže u oceni kvaliteta upravljanja kapitalom,
odnosno procenisposobnosti menadžmenta da kreira dodatu vrednost za vlasnike kapitala.

4
Odbor za međunarodne računovodstvene standarde, Međunarodni računovodstveni standard 7 – Izveštajo tokovima gotovine, 1994, paragraf 5

5
IV Korisnici izveštaja o tokovima gotovine

4.1 Eksterni i interni korisnici informacija o novčanim tokovima

Sistem informacionog obuhvatanja i usmeravanja ekonomskih aktivnosti koji za cilj

imakreiranje vrednosti za vlasnike kapitala i ostale ekonomske aktere, nacionalnuekonomiju i
društvenu zajednicu u celini, oslonjen je na računovodstvo kao jedinipotpuni sistem kvantitativne
analize ekonomskih aktera.5 Smisao obraderačunovodstvenih informacija i sastavljanja finansijskih
izveštaja se ogleda u potrebiobezbeđenja informacione osnove stejkholderima preduzeća za
donošenje važnihekonomskih odluka, kao što su odluke o investiranju, zadržavanju ili prodaji
akcija,kupovini emitovanih dužničkih hartija od vrednosti, odobravanju kredita,reprogramiranju
dugova i sl. Činjenica je da postoji teorija akcionara koja vlasnikekapitala vidi kao ključne
korisnike finansijskih izveštaja, a kao cilj preduzeća isključivomaksimiziranje vrednosti za
akcionare.6 Ipak, maksimiziranjem vrednosti za vlasnikekapitalamogu se zadovoljiti i interesi
ostalih interesnih grupa, što je osnova teorijestejkholdera. Važnu ulogu u postizanju ravnoteže
finansijskih interesa ima menadžmentpreduzeća.Finansijski izveštaji kao proizvod
računovodstvenog informacionog sistemapredstavljaju relevantan izvor informacija o
funkcionisanju preduzeća, kako za eksterne,tako i za interne korisnike. Većina pripada grupi
eksternih korisnika, osimmenadžmenta, računovođa, internih revizora, ostalih zaposlenih i
organizacija koje ihpredstavljaju. Za kategoriju internih korisnika je karakteristično da su direktno
uključeniu poslovni proces i ostvarivanje ciljeva preduzeća, pa se u značajnoj meri oslanjaju
osimna javno dostupne finansijske izveštaje i na interno generisane finansijske
informacije.Pojedine interesne grupe preduzeća poput vlasnika kapitala, potencijalnih
investitora,kreditora, menadžera i ostalih zaposlenih imaju direktan finansijski interes.
Indirektnofinansijske interese od preduzeća ostvaruju država i državni organi,
regulatorneinstitucije, finansijski analitičari, revizorske firme i opšta javnost.

4.2 Eksterni korisnici

Informacije u finansijskim izveštajima treba da zadovoljeinformacione potrebe širokog

kruga korisnika, s tim da se prilikom određivanja sadržineizveštaja prvenstveno rukovodi
informacionim zahtevima investitora. Informacionepotrebe investitora kao vlasnika kapitala,
zadovoljiće najveći deo potreba drugihkorisnika finansijskih izveštaja. Investitori ulažu kapital u
cilju rasta i razvojapreduzeća, od čega koristi imaju i dobavljači, kupci, zaposleni i drugi
stejkholderipreduzeća. S obzirom da ulaganjem vlasničkog kapitala snose najveći rizik u
preduzeću,postojeći i potencijalni investitori očekuju prinose adekvatno uloženom kapitalu uobliku
dividendi i kapitalnih dobitaka. Oni u finansijskim izveštajima vide izvorinformacija za procenu
prinosnog položaja i finansijske sigurnosti preduzeća. Tekućeperformanse su indikator mogućnosti
preduzeća da isplaćuje ostvarene dividendevlasnicima akcija, pri čemu investitore interesuje pored
mogućnosti i spremnostpreduzeća da plaća dividende. Buduća profitabilnost i dugoročna
finansijska sigurnostpreduzeća od značaja su za investitore, kao preduslovi za održavanje vrednosti
uloženogkapitala i povećanje vrednosti dividendi i kapitalnih dobitaka u narednim periodima.
Kao najvažnija interesna grupa savremenih kompanija vlasnici kapitala se sve
višeusredsređuju na analizu informacija o novčanim tokovima. Mnogi smatrajuda je novčani tok
realna kategorija koja ne zavisi od opšteprihvaćenihračunovodstvenih principa i koja je u velikoj
meri oslobođena samovolje računovođa,naglašavaju da je gotovina činjenica za razliku od profita
koji posmatraju kaoprezentaciju jednog mišljenja. Otuda se smatra da analiza novčanih tokova
5
Stevanović, N., Finansijsko-izveštajna odgovornost u kontekstu EU, međunarodnog i novog domaćegregulatornog okvira, Ekonomika preduzeća, br. 2011/5-6, Savez
ekonomista Srbije, Beograd, str. 229.

6
Kothari, J., Barone, E., Finansijsko računovodstvo: međunarodni pristup, Data status, Beograd, 2012,str. 9
6
omogućavaefektivan pogled u finansijsku dušu kompanije.Performanse preduzeća interesuju i
banke kao kreditore čiji je krajnji interes naplatapotraživanja po osnovu odobrenog kredita i
ugovorenih kamata u predviđenimrokovima. Kreditori su zainteresovani za informacije koje im
omogućavaju donošenje ispravnih odluka o plasiranju viška sredstava, a novčani tokovi u tom
procesu imajuznačajnu ulogu. Kratkoročni kreditori poseban fokus stavljaju na procenu
sposobnostigenerisanja i stabilnost novčanih tokova na kratak rok u cilju sagledavanja
kratkoročnihfinansijskih rizika i mogućnosti servisiranja duga. Kupce hartija od vrednosti
kojepreduzeće emituje, kao kreditore interesuje mogućnost naplate prinosa na plasmane ipovraćaj
glavnice po tom osnovu. Novčani tokovi u rukama kreditora predstavljajumerilo dugoročne i
kratkoročne sigurnosti, a istovremeno i analitički instrumenat čijaupotreba zavisi od stručnosti i
preferencija kreditnih analitičara. Informacije o novčanimtokovima kreditorima mogu biti od
koristi za donošenje odluka o plasiranju sredstava.Iako se poseban značaj pridaje elementima
bilansa uspeha i bilansa stanja, neophodno jesagledati važnost izveštaja o novčanim tokovima.
S obzirom da finansijski izveštaji sadrže opšte informacije upotrebljive za širi
krugkorisnika, predstavljaju važan informacioni oslonac poslovnih partnera i
konkurencije.Dobavljači, kupci i konkurenti kao poslovni partneri imaju svoje interese u preduzeću
iu skladu sa tim specifična informaciona očekivanja. Dobavljače kao poverioceinteresuje
mogućnost isplate i poslovna kultura po pitanju poštovanja ugovorenih uslovao isplati obaveza.
Kupci na osnovu performansi i boniteta preduzeća procenjujumogućnost i sigurnost snabdevanja
potrebnim proizvodima i robom. Dobavljači i kupcipreduzeća brinu i o sposobnosti poslovnog
partnera da kontinuirano posluje, naročitoukoliko su u pitanju stalni i veliki poslovni partneri sa
kojima preduzeće ima dugoročneugovore.
Konkurenti koriste informacije iz finansijskih izveštaja kako bi ocenilisopstvenu
konkurentsku prednost. Na osnovu tih informacija procenjuju koliki nivopretnje konkurentska
preduzeća predstavljaju za obim sopstvene prodaje, tržišno učešćei ostvarivanje dobiti.Eksterni
finansijski izveštaji o finansijskom položaju i performansama ekonomskihaktera predstavljaju
informacionu podlogu za kreiranje društvenih računa za potrebedržavnih institucija. Informacije o
uspešnosti poslovanja preduzeća, posmatrano poodređenim granama, potrebne su za procenu
uspešnosti vođenja ekonomske politike, alii brojne statističke obrade na nacionalnom nivou.
Ovlašćene državne institucijenadgledaju finansijske informacije u cilju finansijske kontrole
primene zakona.Regulаtorni orgаni su u cilju zаšite interesа investitorа zainteresovani za
kvalitetinformacija u finansijskim izveštajima, funkcionisаnje finаnsijskog tržšа i
bаnkаrskogsistemа. Državni organi kojima pripadaju poreski i zakonodavni organi i lokalne
vlasti,zainteresovani su za poslovanje, regularnost poslovanja preduzeća i adekvatnostalokacije
resursa. Poreske organe interesuju prihodi po osnovu poreza i mogućnostnaplate poreza od
preduzeća, a informacije iz finansijskih izveštaja su osnova kreiranjaporeske politike. Lokalne
vlasti na osnovu finansijskih izveštaja preduzeća koja poslujuna njihovom području sagledavaju
mogućnost zapošljavanja i izgradnje infrastrukture,procenjuju visinu poreza na lokalnom nivou i
sposobnost preduzeća u servisiranjuporeskih obaveza.
Finansijski analitičari, berza i berzanski posrednici, rejting agencije, revizorske
firme,statističari, novinari koriste finansijske izveštaje preduzeća u cilju obavljanja svojihposlovnih
funkcija. Praćenje aktivnosti i ocena prosperiteta preduzeća, predmet jeinteresovanja javnosti kojoj
pripadaju poreski obveznici, zajmoprimci i potrošači.Komisijа zа hаrtije od vrednosti, centrаlnа
bаnkа i profesionаlne orgаnizаcije kao deoregulatorne i stručne javnosti predstavljaju direktne
korisnike finansijskih izveštaja.
Aktivnosti sadašnjih i potencijalnih korisnika u procesu prihvatanja računovodstvenih ifinansijskih
informacija usmerene su na dva ključna cilja. 7 Razumevanje informacionogsadržaja je u cilju
7
Andrić, M., Krsmanović, B., Jakšić, D., Revizija – teorija i praksa, Ekonomski fakultet, Subotica, 2009,str. 4.
7
sticanja znanja o pitanjima koja su za korisnika značajna. Osimsagledavanja upotrebne vrednosti
informacija, za korisnike je važno sagledavanjekvalitet dobijenih informacija, u čemu korisnicima
značajnu podršku pružaju eksternirevizori i njihovo nezavisno mišljenje.

4.3 Interni korisnici

Sprovođenjem upravljačkih aktivnosti menadžment donosi brojneposlovne i finansijske

odluke uz informacionu podršku finansijskog i upravljačkogračunovodstva. Osim donošenja
pojedinačnih poslovnih i finansijskih odluka,upravljačke aktivnosti menadžmenta se odnose i na
polaganje računa o uspehu i stanjuprivrednog subjekta i na aktivnosti sistematske upravljačke
kontrole. Menadžmentpreduzeća putem finansijskih izveštaja polaže račune o sposobnosti
upravljanjapoverenim sredstvima i ostvarenim performansama eksternim korisnicima. Menadžerisu
zainteresovani da prikažu informacije koje ukazuju na dobre performanse preduzeća,kako bi na taj
način privukli investitore i kreditore. Projektovani izveštaj o novčanimtokovima predstavlja osnovu
za planiranje i kontrolu izvršenja planiranih aktivnosti.8Zadovoljenje informacionih potreba za
donošenje ključnih odluka koje se odnose naupravljanje imovinom, investiranje i finansiranje
zavisi i od instrumenata analize koji suzasnovani na novčanim tokovima. Rentabilnost, finansijska
sigurnost i cash flowperformanse preduzeća su preduslovi za ostvarenje specifičnih interesa
menadžmentakao što su ostvarenje bonusa, učešće u dobitku, učešće u kapitalu, napredovanje
irealizaciju drugih privilegija.
Menadžeri mogu biti korisnici finansijskih izveštaja, ne samo preduzeća kojimupravljaju,
već i drugih preduzeća. Novčani tokovi za menadžment predstavljaju važaninformacioni resurs koji
se koristi za poređenje sa performansama konkurenata i zaanalizu i ocenu performansi poslovnih
saradnika. Ostvarenja kupaca i dobavljača utičuna performanse preduzeća, pri čemu se menadžeri,
ocenjujući njihove finansijskeizveštaje, nalaze u ulozi finansijskih analitičara, kao i prilikom
analize ostvarenjapreduzeća u čije se hartije od vrednosti može plasirati višak novčanih
sredstavapreduzeća.
Postojeći zaposleni su interni korisnici finansijskih izveštaja koji u preduzeću
videmogućnosti za zaposlenje i razvoj karijere. Zainteresovani su za sigurnost radnih mesta
imogućnost napredovanja, ali i za adekvatne i na vreme primljene zarade. Zarađivačkasposobnost
preduzeća i novčani tokovi su indikatori sposobnosti isplata zarada,naknada, penzija i ne manje
važno, mogućnosti učešća u dobitku preduzeća.

V NAČINI IZVEŠTAVANJA O NOVČANIM TOKOVIMA

8
Van Horne, J.C., Wachowicz, J.M., Osnovi finansijskog menadžmenta, Data status, Beograd, 2007. str.2
8
5.1 Direktan metod sastvljanja izveštaja o novčanim tokovima

Prema MRS 7 Izveštaj o novčanim tokovima (par. 18), novčani tokovi iz poslovne
aktivnosti mogu se prikazati koristeći dve osnovne metode:
- direktan metod i
- indirektan metod .
Glavna razlika između direktne i indirektne metode ogleda se u načinu obuhvatanja
novčanih priliva i odliva u okviru poslovnih aktivnosti preduzeća. Za razliku od indirektne metode
koja polazi od neto dobitka i njegovim korekcijama dolazi do novčanog toka iz poslovnih
aktivnosti, primena direktne metode podrazumeva neposredno prevođenje svake pozicije prihoda i
rashoda na prilive i odlive novca. Otuda se o direktnoj metodi govori kao o metodi koja omogućava
praćenje bruto tokova gotovine. Zbog ovoga, izveštaj o novčanim tokovima po direktnoj metodi
pruža nešto detaljnije informacije, koje, u isto vrijeme, mogu pomoći da se bolje razumu odnosi
između tokova pojedinačnih prihoda i rashoda i tokova novca. Konačno, zbog svoje detaljnosti u
prvom djelu izveštaja, primena direktne metode je korisna u procesu projektovanja ostvarenja
preduzeća u kratkom roku. Tada, u procesu operativnog planiranja, njena primena može da bude
veoma korisna za utvrđivanje potrebnog iznosa dodatnih sredstava koje preduzeće treba da pribavi
kako bi obezbedilo usklađivanje novčanih tokova, kao i mogućih viškova u pojedinim periodima
koje treba plasirati.
Poređenjem direktne sa indirektnom metodom dolazimo do zaključka da mnogi drugi
razlozi govore u prilog prijeni indirektne metode. Primena direktne metode podrazumeva širu
informacionu osnovu. Neophodni su bilans stanja, bilans uspjeha, ali i brojne druge informacije
koje se nalaze u računovodstvu preduzeća i , po pravilu, nisu dostupne eksternim korisnicima.
Neposredno praćenje promena na računu gotovine direktnu metodu čini kompleksnijom za
primenu, pa se mnoga preduzeća opredjeljuju za indirektnu metodu.
Pored prethodnog, treba imati u vidu da informaciona zavisnost od operativnih
računovodstvenih informacija (koje često nisu dostupne ni u napomenama), zajedno sa većom
kompleksnošću, čine ovaj metod daleko manje atraktivnim za investitore i druge eksterne
korisnike. Investitorima su potrebne projekcije budućih ostvarenja, dakle i budućih novčanih
tokova, i to za više godina unapred, a za to je podesnija primena indirektne metode. Znači, na
području dugoročnih projekcija prednost ima indirektno utvrđivanje tokova gotovine. Uz to,
primena direktne metode omogućava možda lakše uspostavljanje veze između pojedinačnih
prihoda i rashoda, ali primjena indirektne metode olakšava razumijevanje razlika između dobitka i
cash-flow-a. Uprkos tome, što je teško sastaviti izvještaj o novčanim tokovima samo na osnovu
zvaničnih finansijskih izveštaja, to, ipak, uz kvalitetne napomene, nije nemoguće.
Sastavljanje izveštaja o novčanim tokovima primenom direktnog metoda polazi od
utvrđivanja razlika pozicija bilansa stanja. Razlike u pozicijama bilansa stanja proizilaze iz
promene pozicija aktive i pasive tokom obračunskog perioda. Na ovaj način se sagledava njihov
uticaj na novčane tokove. Uticaj promena u aktivi i pasivi na novčane tokove prikazana je šemom
br. 2

9
Šema br.1 Promene u pozicijama aktive i pasive i njihov odnos prema novčanim tokovima preduzeća

Promene u odgovarajućim pozicijama aktive mogu se prevesti na novčane tokove nasledeći način:
- povećanje pozicija aktive izaziva odliv gotovine (npr. nabavka materijala, robeizaziva
plaćanje obaveza prema dobavljačima, odnosno odliv novca)
- smanjenje pozicija aktive izaziva priliv gotovine (npr. smanjenje potraživanja odkupaca
znači da su potraživanja naplaćena, dakle praćena su novčanim prilivom)
Promene u odgovarajućim pozicijama pasive mogu se prevesti na novčane tokove nasledeći način:
- povećanje pozicija pasive izaziva priliv gotovine u preduzeće (npr. Povećanjeobaveza
prema dobavljačima znači da preduzeće ne mora sredstva za isplatuobaveze imati odmah na
raspolaganju, što utiče pozitivno na novčane tokove,odnosno tretira se kao priliv, emisija i prodaja
akcija je praćena prilivomgotovine, prodaja obveznica praćena je novčanim prilivom i sl.)
- smanjenje pozicija pasive izaziva odliv gotovine (npr. plaćanje obaveza
premadobavljačima, odnosno smanjenje dobavljača praćeno je odlivom novca satekućeg računa).
Nakon utvrđivanja razlika u bilansnim pozicijama i njihovog uticaja na novčane
tokovepristupa se klasifikaciji tih pozicija u jednu od tri osnovne aktivnosti:
a) poslovne,
b) investicione i
c) finansijske aktivnosti.
Prema direktnoj metodi, nije dovoljno utvrditi razlike u bilansnim pozicijama, već
jepotrebno da se izvrši povezivanje pozicija bilansa stanja sa odgovarajućim pozicijamabilansa
uspjeha.Prihodi od prodaje se koriguju sa korespodentnom pozicijom aktive, odnosno
kupcima.Korigovanjem prihoda naniže na ime povećanja kupaca u obračunskom periodu ili
navišeako je došlo do smanjenja kupaca, nastali prihodi od prodaje svode se na primanjagotovine.
Troškovi prodatih gotovih proizvoda koriguju se naviše na ime povećanjazaliha i smanjenja
obaveza prema dobavljačima i na niže kada se smanjuju zalihe gotovihproizvoda, materijala i kada
se povećavaju obaveze prema dobavljačima. Na ovaj načinse dobija novčani tok koji se naziva
odlivi po osnovu cijene koštanja realizovanihproizvoda.
Novčani tokovi u poslovnoj aktivnosti su nastali rearanžiranjem pozicija bilansa
uspeha(prihoda i rashoda) i njihovog svođenja na novčane tokove (prilive i odlive gotovine).Pored

10
pomenutog, novčane tokove iz poslovne aktivnosti čine plaćanja ostalih troškovaposlovanja
(troškova prodaje, plaćanja kamate, poreza) koji se koriguju sa pozicijama izbilansa stanja koje su
sa njima povezane (AVR i PVR, obaveze po osnovu kamata,obaveze po osnovu poreza i sl.).
Amortizacija je specifičan nenovčani trošak preduzeća. Amortizacija je izvor sredstava,
sobzirom da ovaj trošak u trenutku nastanka ne predstavlja izdavanje gotovine.U okviru
investicione aktivnosti prikazuju se novčani tokovi po osnovu priliva od prodajenekretnina,
postrojenja, opreme i nematerijalnih ulaganja, i priliva od prodaje dugoročnihfinansijskih
instrumenata.Odlive gotovine u ovom segmentu novčanih tokova čine nabavke nekretnina,
postrojenjai opreme, odlivi po osnovu nabavke nematerijalnih sredstava, kao i nabavke
finansijskihinstrumenata.
Novčane tokove iz finansijske aktivnosti čine prilivi i odlivi po osnovu odnosa preduzećasa
akcionarima i poveriocima.Izveštaj o novčanim tokovima jednog preduzeća ima sledeći sadržaj:
Tabela br.1Izveštaj o novčanim tokovima preduzeća Status doo direktni metod

POZICIJE 2015-2016 2016-2017

A TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 886.800 1.047.600
1. Prilivi od prodaje i primljeni avansi 21.600 28.800
2. Ostali prilivi iz poslovnih aktivnosti 908.400 1.076.400
3. Ukupni prilivi iz poslovnih aktivnosti -472.800 -604.800
4. Isplate dobaljačima i dati avansi -189.000 -192.200
5. Odlivi po osnovu zarada, naknada i dr. ličnih rashoda -36.900 -44.700
6. Odlivi po osnovu kamata i dr. finansijskih rashoda -8.880 -12.580
7. Odlivi po osnovu poreza na dobitak -111.300 -123.100
8. Odlivi po osnovu ostalih obaveza -818.880 -977.380
9. Ukupni odlivi iz poslovnih aktivnosti 89.520 99.020
10. Novčani tok iz poslovnih aktivnosti (3-9) 0.000 0.000
B NOVČANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
1. Smanjenje (povećanje) gudvila 0.000 0.000
2. Smanjenje (povećanje) nematerijalnih ulaganja -12.440 240.000
3. Smanjenje (povećanje) nekretnina, postrojenja i opreme -164.960 -145.840
4. Smanjenje (povećanje) dugoročnih finansijskih plasmana -37.200 39.600
5. Smanjenje (povećanje) kratkoročnih finansijskih plasmana 19.200 -13.200
6. Prihodi od kamata 12.000 9.600
7. Novčani tok iz investicionih aktivnosti -183.400 -109.600
C TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
1. Povećanje (smanjenje) osnovnog kapitala 70.000 0.000
2. Povećanje (smanjenje) neuplaćenog upisanog kapitala -35.000 17.500
3. Povećanje (smanjenje) emisione premije 70.000 -18.000
4. Smanjenje (povećanje) gubitka 0.000 0.000
5. Smanjenje (povećanje) otkupljenih sopstvenih akcija 0.000 -15.000
6. Povećanje (smanjenje) obaveza po dugoročnim konver. HOV 9.600 0.000
7. Povećanje (smanjenje) obaveza po dugoročnim kreditima 15.600 58.800
8. Povećanje (smanjenje) ostalih dugoročnih obaveza 7.200 2.400
9. Povećanje (smanjenje) kratkoročnih kredita 2.800 32.000
10. Povećanje (smanjenje) ostalih kratkoročnih finan. Obaveza 4.800 1.200
11. Dividende -54.720 -75.520
12. Novčani tok iz aktivnosti finansiranja 90.280 3.380
D NETO NOVČANI TOK (A+B+C) -3.600 -7.200
E GOTOVINA NA POČETKU PERIODA 28.800 25.200

11
F GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (D+E) 25.200 18.000

5.2 Indirektan metod sastavljanja izveštaja o novčanim tokovima

Nezavisno od primenjene metode u procesu pripremanja izveštaja o novčanimtokovima,

globalna struktura izveštaja biće ista. Ovo u smislu da ćemo uvek jasnoraščlaniti neto novčani tok
gotovine na novčani tok iz poslovnih, investicionih ifinansijskih aktivnosti.Takođe, unutrašnja
struktura u okviru novčanih tokova iz finansiranja i investiranja ostajenepromjenjena. Razlike su
posledica različitog obuhvatanja novčanih tokova iz poslovnihaktivnosti.
U procesu pripremanja izveštaja o novčanim tokovima informacionu osnovu čine
bilansstanja, u okviru koga se utvrđuju promene u pojedinačnim bilansnim pozicijama izmeđudva
obračunska perioda i koje se klasifikuju kao prilivi ili odlivi, i račun uspeha iz kogasu nam
neophodne informacije o dobitku, troškovima koji ne zahtevaju odliv gotovine iprihodima koji su
vezani za investicione aktivnosti.Pri tome, za polazište se uzima računovodstveni dobitak posle
poreza iskazan u računuuspeha koji, u cilju prevođenja na novčane tokove, mora da bude
korigovan za troškovekoji ne zahtevaju odliv gotovine, kao i za sve one poslovne transakcije koje
nisuuključene u obračun dobitka, a utiču na cash flow. Na ovako utvrđeni novčani tok izposlovnih
aktivnosti nadovezuju se novčani tokovi iz investicionih i finansijskihaktivnosti.
Obračun novčanog toka iz poslovanja počinje neto dobitkom koji u ovom slučajupredstavlja
veoma grubu aproksimaciju priliva gotovine. Da bismo stekli realnijupredstavu o stvarnim
tokovima novca neophodno je prvo korigovati neto dobitak za iznossvih onih troškova koji ne
zahtevaju odliv gotovine. Tipični primeri za ovakve troškovesu troškovi amortizacije i troškovi
rezervisanja.
Budući da su u procesu obračuna rezultata tretirani kao trošak, a ne predstavljaju stvarniodliv, za
potrebe obračuna novčanih tokova treba ih dodati neto dobitku. Sledeća ilustracija prikazuje iz vešaj
o novčanim tokovima po indirektnom metodu.
Posebnu pažnju zaslužuju finansijski prihodi i rashodi. Ideja jasnog podvajanja
različitihaktivnosti (poslovnih, investicionih i aktivnosti finansiranja) nalaže da se iz
poslovnihisključe sve one aktivnosti koje imaju karakteristike investicionih i aktivnostifinansiranja.
U tom kontekstu, prihodi od kamata, prihodi o dividendi, prihodi od učešća u dobitku
poosnovu udela i sl. predstavljaju prihode po osnovu investiranja viška raspoloživihsredstava u
dugoročne i kratkoročne finansijske plasmane, što su investicione, a neposlovne aktivnosti. Otuda,
budući da su ovakvi prihodi uvećali neto dobitak, u obračununovčanih tokova za ovaj iznos sada
treba umanjiti neto dobitak, jer se novčani tok po tomosnovu ne odnosi na poslovne
aktivnosti.Prilive po ovom osnovu treba priključiti novčanim tokovima iz investicionih aktivnosti.
Dalje korekcije neto dobitka nastaju kao posledica činjenice da neke transakcije izazivajuodlive
gotovine (npr. isplata dobaljačima) i prilive (npr. naplata potraživanja), a da u tomtrenutku ne uti ču
na račun uspeha.Reč je o aktivnostima koje su vezane za proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga i
koje utiču na pozicije koje određuju neto obrtnu imovinu preduzeća (izuzimajući
kratkoročneplasmane i gotovinu na strani obrtne imovine i kratkoročne kredite na strani
kratkoročnihobaveza). Pri tome, prilivi nastaju kao posledica povećanja pozicija obrtne imovine,
kakoje ona prethodno definisana, i smanjenja pozicija kratkoročnih poslovnih obaveza, dok
suodlivi posledica suprotnih promena na tim pozicijama.
Tokovi gotovine iz investicionih aktivnosti odražavaju mjeru učinjenih ulaganja koja bitrebalo da
budu u funkciji stvaranja budućih dobitaka i tokova gotovine. Tokovi gotovine iz aktivnosti
finansiranja, obuhvataju prilive iodlive iz odnosa sa vlasnicima i davaocima pozajmljenih izvora
12
finansiranja. Pri tome, dopriliva i odliva se dolazi jednostavnim poređenjem odgovarajućih pozicija
u bilansu.
Povećanja na računima osnovnog kapitala i emisione premije i smanjenje neuplaćenogupisanog
kapitala dovode do priliva, dok vraćanje dugova i otkup sopstvenih akcijauzrokuju odlive.
Tabela br. 2Izveštaj o novčanim tokovima preduzeća Status doo– indirektan metod

A TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 2015-2016 2016-2017

1. Neto dobitak posle poreza 92.520 136.620
2. Troškovi amortizacije 27.400 36.400
3. Troškovi rezervisanja 8.400 14.400
4. Iskorišćena dugoročna rezervisanja -2.400 -9.600
5. Prihodi od kamata -12.000 -9.600
6, Novčani tok iz bilansa uspeha 113.920 168.220
7. Smanjenje (povećanje) zaliha -1.200 -46.800
8. Smanjenje (povećanje) potraživanja 2.400 -51.600
9. Smanjenje (povećanje) AVR -2.400 10.800
10. Povećanje (smanjenja) primljenih avansa -3.600 -1.200
11. Povećanje (smanjenje)obaveza iz poslovanja (dobavljači) -28.800 24.000
12. Povećanje (smanjenje) ostalih kratkoročnih obaveza 800 -6.800
13. Povećanje (smanjenje) PVR 8.400 2.400
14. Novčani tok po osnovu promjena na pozicijama obrtne -24.400 -69.200
imovine i kratkoročnih poslovnih obaveza (7 do 13)
15. Novčani tok iz poslovnih aktivnosti (6+14) 89.520 99.020
B NOVČANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
1. Smanjenje (povećanje) gudvila 0.000 0.000
2. Smanjenje (povećanje) nematerijalnih ulaganja -12.440 240.000
3. Smanjenje (povećanje) nekretnina, postrojenja i opreme -164.960 -145.840
4. Smanjenje (povećanje) dugoročnih finansijskih plasmana -37.200 39.600
5. Smanjenje (povećanje) kratkoročnih finansijskih plasmana 19.200 -13.200
6. Prihodi od kamata 12.000 9.600
7. Novčani tok iz investicionih aktivnosti (1 do 6) -183.400 -109.600
C TOKOVI GOTOVINE IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI
1. Povećanje (smanjenje) osnovnog kapitala 70.000 0.000
2. Povećanje (smanjenje) neuplaćenog upisanog kapitala -35.000 17.500
3. Povećanje (smanjenje) emisione premije 70.000 -18.000
4. Smanjenje (povećanje) gubitka 0.000 0.000
5. Smanjenje (povećanje) otkupljenih sopstvenih akcija 0.000 -15.000
6. Povećanje (smanjenje) obaveza po dugorčnim konv. HOV 9.600 0.000
7. Povećanje (smanjenje) obaveza po dugoročnim kreditima 15.600 58.800
8. Povećanje (smanjenje) ostalih dugoročnih obaveza 7.200 2.400
9. Povećanje (smanjenje) kratkoročnih kredita 2.800 32.000
10. Povećanje (smanjenje) ostalih kratkoročnih fin.obaveza 4.800 1.200
11. Dividende -54.720 -75.520
12. Novčani tok iz aktivnosti finansiranja (1 do 11) 90.280 3.380
D NETO NOVČANI TOK (A+B+C) -3.600 -7.200
E GOTOVINA NA POČETKU PERIODA 28.800 25.200
F GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (G+D) 25.200 18.000
Jedna od bitnih prednosti indirektne metode u odnosu nadirektnu metodu ogleda se u tome
što se izveštaj po indirektnoj metodi može sastavitisamo na osnovu informacija iz bilansa stanja i
računa uspeha, dok u slučaju primenedirektne metode to je mnogo teže učiniti.
13
 Na primeru nekretnina, postrojenja i opreme ova prilagođavanja se vrše tako što se odstanja
na ovoj poziciji na početku godine oduzme iznos amortizacije za tekuću godinu,onda tako dobijeni
iznos uporedi sa stanjem na istoj poziciji na kraju godine. Ukoliko sunabavke tokom godine bile
veće od prodaje, ona je riječ o neto odlivu, dok je u obrnutomslučaju riječ o neto prilivu. Na
potpuno isti način postupa se i sanematerijalnim ulaganjima.
Sve druge pozicije preuzimaju se na osnovu poređenja stanja na kraju sa stanjem napo četku
godine i klasifikuju se kao prilivi ili odlivi u okviru odgovarajućeg delaizveštaja o novčanim
tokovima. Indirektan metod sastavljanja izvještaja o novčanim tokovima daje iste rezultate
poosnovu sve tri aktivnosti, kao i direktan metod. Razlika u ova dva izveštaja nalazi se
ustrukturisanju pozicija koje čine poslovnu aktivnost. Tako, ovaj izveštaj polazi od netodobitka i
amortizacije koja je nenovčani trošak, a zatim te vrednosti koriguje sa ostalimprilivima i ostalim
odlivima. Razlika ili neto novčani tok od poslovne aktivnosti mora bitijednak iznosu dobijenom
sastavljanjem izveštaja po direktnoj metodi.

VI ANALIZA IZVEŠTAJA O NOVČANIM TOKOVIMA

Izveštaj o novčanim tokovima kao pregled primanja i izdavanja gotovine u

obračunskomperiodu razvrstanih prema ključnim aktivnostima, predstavlja značajan
finansijskiizvještaj koji dopunjava informacije sadržane u osnovnim izveštajima – bilansu stanja
ibilansu uspeha.
Osnovni cilj računovodstvenog izveštavanja je da se korisnicima omogući sticanje uvidau
sposobnost preduzeća da generiše novčane tokove povezane sa njihovim ulaganjima.Akcionari i
potencijalni investitori su zainteresovani za novčane tokove od dividendi naakcije, dok su kreditori
zainteresovani za novčane tokove povezane sa kreditnimaranžmanima (kamate). Menadžeri su,
takođe, zainteresovani za novčane tokovepreduzeća jer od usklađenosti primanja i izdavanja
gotovine zavisi finansijska ioperativna fleksibilnost preduzeća. Izveštaj o novčanim tokovima služi
korisnicima daprocene promene neto imovine preduzeća, njegovu finansijsku strukturu, likvidnost
isolventnost, kao i sposobnost preduzeća da se prilagođava promenjivim zahevimaposlovnog
okruženja.Izveštaj o tokovima gotovine predstavlja i služi menadžerima, investitorima ikreditorima
kao analitičko sredstvo da bi:
1. utvrdili iznos gotovine koja je obezbeđena iz poslovanja tokom perioda,
2. procjenili sposobnost preduzeća da ispunjava sve svoje obaveze onako kakodospevaju,
kao i sposobnost plaćanja dividendi akcionarima,
3. utvrdili iznos ulaganja u nove nekretnine, postrojenja i opremu tokom perioda,
4. utvrdili obim finansiranja potrebnog za proširenje ulaganja u dugoročna sredstvaili
nastavak poslovanja i
5. procenili sposobnost preduzeća da ostvaruje pozitivan tok gotovine u budućimperiodima.
Izveštaj o novčanim tokovima je značajan kako za tekuće planiranje potreba zagotovinom,
tako i za poslovno odlučivanje i kontrolu buduće poslovne aktivnostipreduzeća.Analiza novčanih
tokova se još naziva i procenom solventnosti. Solventnost jesposobnost preduzeća da dugoročno
pokriva sve svoje dospjele obaveze plaćanja urokovima njihovog dospeća. To znači da je procena
solventnosti značajan segmentanalize novčanih tokova i sastoji se od analize ključnih pozicija iz
ovog izveštaja koji seodnosi na poslovne, investicione i finansijske aktivnosti.Procena solventnosti
odnosi se na procenu vremenske usklađenosti priliva i odlivagotovine iz pomenutih aktivnosti i to
14
ne samo unutar pojedinačnih aktivnosti, već iizmeđu aktivnosti koje generišu gotovinu. Procena
solventnosti ili analizu novčanog tokasastoji se iz tri područja:
- operativne performanse,
- finansijska fleksibilnost i
- procena likvidnosti
Operativne performanse kompanije odnose se na sposobnost preduzeća da raste i razvijase
kroz poslovne aktivnosti. Preduzeće koje najveće prilive gotovine ostvaruje od prodajegotovih
proizvoda, robe i usluga, a odlive od aktivnosti plaćanja troškova sadržanih uprodatim gotovim
proizvodima ili nabavnoj vrijednosti prodate robe, kao i ostalihtroškova perioda (troškovi
marketinga ili prodaje, troškovi istraživanja, troškovi opštegupravljanja i administracije) je
preduzeće čije su operativne performanse veoma dobre.
Finansijska fleksibilnost odnosi se na procenu sposobnosti preduzeća da generišegotovinu
iz drugih izvora koji nisu deo poslovne aktivnosti preduzeća. U pitanju jesposobnost preduzeća da
se kreditno zadužuje, da emituje obveznice ili da nafinansijskom tržištu emituje akcije.Finansijska
fleksibilnost se postiže i kroz sposobnost preduzeća da prodaje aktivu(sredstva) kojima raspolaže.
Likvidnost je deo finansijske fleksibilnosti i definiše se kao kratkoročni aspektposmatranja
novčanih tokova preduzeća. Likvidnost je sposobnost kompanije da pretvorisvoju aktivu u
gotovinu. Tekuća sredstva ili kako se još nazivaju visoko likvidna sredstvadoprinose finansijskoj
fleksibilnosti kompanije, jer se u kratkom roku mogu konvertovatiu gotovinu i služiti za pokriće
dospelih obaveza plaćanja.Procjena likvidnosti se može vidjeti i kroz analizu pozicija aktive
bilansa stanja. Ukolikodominira tekuća imovina u odnosu na dugoročna sredstva, preduzeće se u
načelu možesmatrati likvidnim. Naravno, konačna procena likvidnosti zavisi i od
odgovarajućihfinansijskih koeficijenata, koji su predstavljeni kao koeficijenti za procenu
likvidnosti
Finansijski koeficijenti za procenu likvidnosti se definišu kao pokazatelj opštelikvidnosti i
rigorozni racio likvidnosti.
Pokazatelj opšte likvidnosti = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze
Pokazatelj opšte likvidnosti prikazuje sa koliko je dinara obrtnih sredstava
pokrivensvakidinar kratkoročnih obaveza. Normala je odnos 2:1, mada se s obzirom na veličinui
strukturu obaveza preduzeća normalom može smatrati odnos 1:1.
Kao posebna varijanta ovog pokazatelja smatra se odnos kada se od obrtnih
sredstavaoduzmu zalihe, kao nejnelikvidniji dio tih sredstava. Tada se dobija rigorozni
pokazateljlikvidnosti.
Rigorozni pokazatelj likvidnosti = Likvidna sredstva / Kratkoročne obaveze
Rigorozni pokazatelj likvidnosti pokazuje sa koliko dinar likvidnih sredstava jepokriven
svakidinar kratkoročnih obaveza preduzeća. On predstavlja strožiji testlikvidnosti jer u likvidna
sredstva uključujemo samo potraživanja, gotovinu i gotovinskeekvivalente. Zalihe se po pravilu
izuzimaju iz likvidnih sredstava jer je njima potrebanduži period vremena da se konvertuju u
gotovinu.Normalom se smatra odnos 1:1, mada se u određenim slučajevima može
prihvatljivimsmatrati i odnos 0,5:1.

15
 Procena likvidnosti preduzeća praćena je i procenom apsolutne razlike izmeđuobrtnih
sredstava i kratkoročnih obaveza. Ova razlika se naziva neto obrtna sredstva iutvrđuje se pomoću
sledećeg obrasca:
Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze
Ovaj apsolutni izraz razlike dve veličine smatra se zadovoljavajućim ako iznos razlikeima
tendenciju porasta kroz više posmatranih obračunskih perioda.
Pored pokazatelja likvidnosti, analiza novčanih tokova preduzeća se dopunjava i
saanalizom specifičnih finansijskih koeficijenata koji se odnose na pozicije iz izveštaja onovčanim
tokovima.
Odnos neto novčanog toka ineto dobitka= Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Neto dobitak

Ovaj koeficijent pokazuje koliko je preduzeće sposobno da generiše novčanih tokova

izposlovne aktivnosti na svaki dinar neto dobitka ostvarenog u tekućem obračunskomperiodu. Ako
je ovaj odnos viši u odnosu na prosek grane ili u odnosu na prethodneposlovne godine, to znači da
je preduzeće sposobno da izvlači gotovinu iz poslovnedjelatnosti.
Učešće neto novčanog tokau prihodima od prodaje= Neto novčani tok iz posl.aktivnosti / Neto prihod od
prodaje

koeficijent pokazuje koliko je preduzeće ostvarilo neto novčanog toka iz poslovneaktivnosti

na svaki dinar neto prihoda od prodaje. Ovaj koeficijent je merilosposobnosti aktivnosti prodaje da
generiše novčane tokove.
Odnos neto novčanog toka iukupnih sred. preduzeća = Neto novčani tok iz posl. aktivnosti / Prosečna
ukupnasred. preduzeća

Ovaj koeficijent pokazuje koliko je preduzeće ostvarilo neto novčanih tokova iz

poslovneaktivnosti na svaki dinar prosečno uloženih ukupnih sredstava preduzeća. Ovajkoeficijent
je mjerilo sposobnosti sredstava (imovine) preduzeća da generiše gotovinu.
Preduzeće Status doo je u toku obračunskog perioda za 2015-u godinu ostvarilo neto
novčane prilive gotovine izposlovne aktivnosti u iznosu od 89.520, dok je istovremeno ostvarilo
negativne netonovčane tokove (neto odlive) gotovine iz investicione aktivnosti u iznosu od 183.400
kao i priliv u ookviru finansijske aktivnosti u iznosu od 90.280.
Sumiranjem neto priliva i odliva gotovine po osnovu sve tri aktivnosti dobija se iznosneto
promene gotovine i gotovinskih ekvivalenata u obračunskom periodu u iznosu od -3.600.
Ovo preduzeće je ostvarilo pozitivan novčani tok iz poslovne aktivnosti i iz finansijske
aktivnosti , a negativnenovčane tokove iz investicione aktivnosti.Ovo znači da preduzeće finansira
rast (kupovinu dugoročne imovine) kroz poslovneaktivnosti ili kroz emisiju akcija, obveznica i
uzimanje kredita. Zato je u ovom preduzeću novčani tok iz investicione aktivnosti negativan, dok
su izvori gotovine iz poslovne ifinansijske aktivnosti pozitivni.
To znači da osnovna i finansijska delatnost preduzeća generiše novčane tokove, dok iste
konzumira investicionaaktivnost.

16
VII ZAKLJUČAK
Na osnovu svega rečenog, dolazimo do zaključka da je izveštaj o novčanim tokovima
iliCash-flow neohodan pri oceni likvidnosti i solventnosti preduzeća i da ga analitičarimoraju uzeti
u razmatranje jer nepodudarnje obračunskog i gotovinskog toka vrednostiu procesu aktivnosti čini
mogućim situaciju da bilansno iskazana dobit ne odražava upotpunosti uspjeh preduzeća.Naime,
iskazana dobit zbog primjenjenih računovodstvenih politika ne isljučuje problemeu obezbeđivanju
novčanih sredstava iz redovne poslovne aktivnosti.
U teoriji finansijskog upravljanja se sposobnost preduzeća da generiše gotovinu igotovinske
ekvivalente smatra najpouzdanijim pokazateljem njegove uspešnosti.Obzirom na ograničenja
bilansa uspeha na ovom planu, za potrebe sagledavanja stvarnihtokova gotovine kroz proces
aktivnosti, na scenu stupa izvještaj o tokovima gotovine,koji je zbog svoje važnosti uključen u
korpus redovnih finansijskih izveštaja.

17