MR - Finansijsko Izveštavanje U Javnim Preduzećima - Studija Slučaja Javnog Preduzeća Gradsk

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I
MEUNARODNU SARADNJU
Beograd
Master studijski program: Poslovna ekonomija
FINANSIJSKO IZVETAVANJE U
JAVNIM PREDUZEIMA studija sluaja
Javnog preduzea Gradsko stambeno
Mentor:
Kandidat:
Doc. dr Goranka Kneevi
Ivan Beloica
Beograd, 2011. god.
Sadraj
UVOD...........................................................................................................................3
I DEO Javno preduzee............................................................................................7

1. Pojam privrednog drutva.................................................................................8
2. Definisanje javnih finansija i javnog sektora.....................................................8
3. Pojam javnog preduzea................................................................................10
4. Razlike izmeu javnih preduzea i ostalih privrednih drutava.......................14
5. Javno preduzee Gradsko stambeno...........................................................15
II DEO Finansijski izvetaji......................................................................................18

1. Istorijski razvoj finansijskih izvetaja...............................................................19
2. MRS 1 Prezentacija finansijskih izvetaja....................................................20
3. Bilans stanja....................................................................................................22
4. Bilans uspeha.................................................................................................25
5. Izvetaj o tokovima gotovine...........................................................................27
6. Izvetaj o promenama na kapitalu..................................................................29
7. Statistiki aneks..............................................................................................29
8. Napomene......................................................................................................30
9. Finansijsko izvetavanje u javnom sektoru.....................................................30
10. Korisnici informacija iz finansijskih izvetaja...................................................33
11. Finansijski izvetaji Javnog preduzea Gradsko stambeno.........................35
III DEO Revizija finansijskih izvetaja.....................................................................44

1. Pojam i znaaj revizije.....................................................................................45
2. Profesionalna raunovodstvena regulativa.....................................................46
3. Raunovodstvena regulativa u Srbiji...............................................................47
4. Revizija javnog sektora...................................................................................49
STUDIJSKO ISTRAIVAKI RAD Uporedna analiza realizacije programa

poslovanja JP Gradsko stambeno za period I IX / 2009. i 2010. godine..............51
1. Hitni i neodloni radovi na stambenim zgradama52
2. Servisiranje ureaja..53
3. Program graevinsko-zanatskih radova, sanacije liftovskih postrojenja, elektro
radova i radova na hidroforskim postrojenjima53
4. Prihodi JP Gradsko stambeno......................................................................57
5. Rashodi JP Gradsko stambeno...60
6. Sredstva za odravanje stambenih zgrada..66
7. Alokacija sredstava odravanja..70
ZAKLJUAK..............................................................................................................73
LITERATURA.............................................................................................................76
UVOD
Osnovni zadatak javnog sektora je prikupljanje, raspodela i upotreba finansijskih

sredstava drave to mora da bude aurno praeno, verno obelodanjeno i
potvreno. Naime, sve to je injeno javnim finansijskim sredstvima, tj. sredstvima
prikupljenjim od iroke javnosti, mora da bude evidentirano u poslovnim knjigama,
obelodanjeno u finansijskim izvetajima i potvreno izvetajem revizora, na osnovu
ega je sama drava, kao i njeni entiteti u mogunosti da analizira uinjeno i planira
budue poslovanje, a iroka javnost u mogunosti je da dobije informacije o tome
kako je javni sektor obavio svoje zadatke, odnosno da li je radio zakonito i efikasno.
Predmet istraivanja u radu je finansijsko izvetavanje u javnom sektoru.
Jednostavno posmatrajui, javna preduzea i njihovi organizacioni delovi imaju
dunost da dokau svoju odgovornost, a to ine preko finansijskih izvetaja.
Koje su osnovne karakteristike javnih preduzea i ta je to to ih odvaja od ostalih
privrednih drutava? Kakav je njihov status u drutvenom sistemu? Koji su osnovni
finansijski izvetaji i koje su njihove specifinosti? Na emu se zasniva i kako je
koncipirano finansijsko izvetavanje u javnom sektoru? Ko su glavni korisnici
informacija iz finansijskih izvetaja javnog preduzea i zbog ega? Kako se vri
revizija poslovanja javnih preduzea? Traganje za odgovorima na ova pitanja je

neposredni povod za izbor pomenutog predmeta istraivanja.
Drutveni
cilj
istraivanja
je
ukazivanje
na
znaaj
javnog
prikazivanja,
obelodanjivanja finansijskih izvetaja privrednih drutava, sa posebnim akcentom na

finansijske izvetaje javnih preduzea.
Nauni cilj istraivanja je deskripcija osnovnih karakteristika javnih preduzea i seta
finansijskih izvetaja koji koriste za izvetavanje o svom poslovanju ka interesnim
stejkholderima. Pored navedenog, cilj je da se istrai tema koja u strunoj literaturi
nije zastupljena na adekvatan nain i da se ukae na znaaj finansijskog
izvetavanja u javnom sektoru u ouvanju transparentnosti vlasti u demokratskim
drutvima.
Generalna hipoteza: finansijski izvetaji javnog preduzea ( bilans stanja, bilans
uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statistiki
aneks i napomene ) sastavljenji u skladu sa meunarodnom i nacionalnom
raunovodstvenom regulativom predstavljaju veoma znaajan izvor informacija o
nainu poslovanja, racionalnosti troenja sredstava i stepenu njegove uspenosti za
zakonodavstvo, poreske obveznike, investitore i kreditore, ekonomske i finansijske
analitiare, privredne komore, konkurenciju i druge.
Posebne hipoteze:
Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, uz

ispunjenje uslova za obavljanje te delatnosti koje propisuje drava.
Privatna dobra poseduju svojstva kao to su rivalna potronja i mogunost

iskljuenja, dok javna dobra karakteriu nerivalna potronja i nemogunost
iskljuenja.
Javna preduzea su neefikasna usled asimetrine informisanosti na relaciji

osniva - menadment, nerazvijenog sistema nagraivanja menadmenta i
uticaja politikih stavova.
Finansijski izvetaji su set propisanih obrazaca ( bilans stanja, bilans uspeha,

izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statistiki
aneks i napomene ) u kojima obveznik daje prikaz svog finansijskog poloaja i

poslovnih promena u izvetajnoj godini.
Razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost su glavne kvalitativne

karakteristike koje finansijski izvetaji moraju imati da bi bili od koristi onima
koji ih interpretiraju.
Revizijom finansijskih izvetaja javnog preduzea poveava se njihova

korisnost i vrednost, kao i verodostojnost informacija sadranih u njima.
Uzimajui u obzir specifinosti finansijskog izvetavanja u javnom sektoru, prilikom

istraivanja koriene su razliite metode kako bi se ostvarili osnovni ciljevi
rada optost, objektivnost, pouzdanost i sistematinost.
Istraivana su nauno-teorijska saznanja, relevantna literatura i savremena poslovna
praksa korienjem osnovnih metoda: analiza, sinteza, generalizacija, specijalizacija
i komparacija. Za prezentovanje i analizu finansijskih izvetaja koriene su
optenaune
metode,
to:
istorijska
metoda,
metoda
komparacije,
analitiko-deduktivna i statistika metoda.

U okviru tehnika prikupljanja podataka, primenjene su sledee tehnike: analiza
naune dokumentacije, analiza dokumenata, studija sluaja i zakonska regulativa.
Polazei od postavljenih ciljeva i hipoteza proistekla je odgovarajua struktura rada.
U prvom delu polo se od definisanja osnovnih pojmova - privrednog drutva, javnih
finansija i javnog sektora. Dalje je odreen pojam javnog preduzea i njegove
osnovne karakteristike, da bi se u nastavku napravila razlika izmeu javnih
preduzea i ostalih privrednih drutava. Na kraju je navedeno Javno preduzee
Gradsko stambeno, kao primer na kojem e se posmatrati tema istraivanja.
U drugom delu polazi se od istorijskog razvoja finansijskih izvetaja i objanjenja
osnovnog standarda vezanog za finansijske izvetaje MRS 1 ( Prezentacija
finansijskih izvetaja ). Dalje je detaljno navedena struktura i forma svih finansijskih
izvetaja koji su propisani regulativom ( bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o
tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statistiki aneks i napomene ).
Navedene su specifinosti finansijskog izvetavanja u javnom sektoru kao i osnovni
korisnici informacija iz finansijskih izvetaja. Na kraju su priloeni i objanjeni

finansijski izvetaji Javnog preduzea Gradsko stambeno za 2009. i 2010. godinu.
Trei deo upoznaje nas sa pojmom i znaajem revizije finansijskih izvetaja i
osnovnom raunovodstvenom regulativom koja se tom prilikom koristi. Navedena je i
regulativa koja se koristi prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja u Srbiji i
specifinost revizije u javnom sektoru.
Uporedna analiza realizacije programa poslovanja JP Gradsko stambeno za period
I IX / 2009. i 2010. godine predstavlja poseban deo rada u kome se vri
komparativna analiza poslovanja JPGS u prvih devet meseci 2009. i 2010. godine. U
njemu se polazi od fizikog obima usluga koje je preduzee izvelo, preko analize
ukupno ostvarenih prihoda i rashoda do ukupno obraunatih sredstava za
odravanje stambenih zgrada i alokacije sredstava odravanja.
I DEO
Javno preduzee
1. Pojam privrednog drutva
Privredno drutvo je organizaciona celina koja u datom okruenju ostvaruje svoju

ekonomsku misiju. Privreivaka ( ekonomska ) misija privrednog drutva proizilazi
iz zahteva paljivog korienja ogranienih resursa u cilju to boljeg zadovoljenja
stalno rastuih potreba, to je opti ekonomski cilj, razlog privreivanja uopte. U
skladu s tim, privredno drutvo je skup radnih, materijalnih, imaterijalnih i novanih
resursa pribavljenih iz okruenja s namerom angaovanja i troenja u procesu
transformacije vrednosti u privrednom drutvu. 1 Iz tog procesa rezultuju i u okruenje
odlaze proizvodi i usluge koji slue neposrednom ili posrednom zadovoljenju
potreba.
Ciljno voenje privrednog drutva je prva pretpostavka njegovog uspeha. Ono se
rukovodi svojim optim i posebnim ciljevima. Opti ciljevi privrednog drutva
proizilaze iz procene pozicije u kojoj se privredno drutvo nalazi i stanja u koje ga
njegova uprava eli dovesti. Oni su nuno iroko formulisani, dalekoseni,
usmeravajui, motivacionog karaktera i retko brojano iskazani. Najvaniji meu
njima su uveanje vrednosti vlasnikog kapitala, rast preduzea, osvajanje
odreenih trita, rast prodaje i sl. Za razliku od optih, posebni ciljevi privrednog
drutva formuliu se na osnovu i u okviru optih ciljeva. Moe se rei da su oni
proizvod konkretizacije optih ciljeva. 2 Oni su kratkoroniji, periodino utvreni i
brojano odreeni.
2. Definisanje javnih finansija i javnog sektora
Danas postoji vie pristupa u definisanju javnog sektora, to dovodi do podele u

miljenjima ta ga zapravo ini. Razliiti pristupi proizilaze zbog razliitih
opredeljenja autora, uticaja razliite literature, terminolokih razlika i sutinskih
Stevanovi N., Malini D., Milievi V. (2007), Upravljako raunovodstvo, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd,
str. 1
2
Isto, str. 4
1
shvatanja. Pratei finansijsku literaturu i razvoj finansija, uoava se da paralelno

egzistiraju razliiti termini, odnosno nazivi za javni sektor i javne finansije, kao i
razliite definicije. Tvrditi da su u pitanju sinonimi ne bi bilo ispravno, jer svaki termin
je razliito definisan i interpretiran i implicira razliitu koncepciju i razliit nauni
metod istraivanja.
Definicija javnog sektora proizilazi iz pojma javnih finansija. Naime, termin javne
finansije potie od starofrancuskog finer, to znai platiti. 3 To je termin koji oznaava
dravne prihode i trokove, kao i upravljanje njima, pa se u samoj osnovi razlikuje od
termina finansije koji podrazumeva stvaranje profita obavljanjem razliitih privrednih
delatnosti. Javne finansije se definiu kao skup aktivnosti drave, autonomne
pokrajine i jedinica lokalne samouprave na prikupljanju i troenju materijalnih
sredstava radi izvravanja odreenih optedrutvenih zadataka i funkcija. 4 Glavna
svrha javnih finansija nije ostvarivanje dobiti, ve zadovoljavanje drutvenih potreba i
interesa, to i jeste razlog da se finansije drave zovu javnim finansijama, iz ega
proizilazi da javni sektor ustvari ini drava i svi njeni entiteti koji za svoj cilj nemaju
ostvarivanje profita iz poslovanja.
Meutim, navedena definicija ne moe iskljuiti injenicu da drava osniva
preduzea koja naplauju svoje proizvode i usluge. Terminoloki posmatrano takva
preduzea nose adekvatan naziv - javna preduzea.
U sreditu politikog ivota zemlje nalaze se neka od osnovnih ekonomskih pitanja.
Kako drava utie na privredu? ta bi drava trebalo da uradi? Zato se neke
privredne aktivnosti obavljaju u javnom, a ostale u privatnom sektoru? Da li bi drava
trebalo vie da ini nego to sada ini, ili manje?
Drava obezbeuje veoma razliita dobra, od nacionalne odbrane i obrazovanja, do
policijske i vatrogasne slube. Neka od ovih dobara, kao obrazovanje, obezbeuje i
privatni sektor, dok se druga nalaze u iskljuivoj nadlenosti drave. Da bi napravili
razliku izmeu privatnih i javnih dobara, ekonomisti postavljaju dva osnovna pitanja.
Prvo, da li dato dobro odlikuje rivalna potronja ( rivalitet ). Rivalna potronja znai
da ako jedna osoba koristi odreeno dobro, druga to ne moe. Nasuprot tome,
Andri M., Krsmanovi B., alija N., Kulina D. (2007), Revizija javnog sektora, Ekonomski fakultet Univerziteta
u Novom Sadu, Subotica, str. 3
4
Staki B., Bara S. (2009), Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 5
3
nerivalna potronja odnosi se na sluajeve kada potronja od strane jedne osobe niti
odvraa od potronje drugu osobu, niti je spreava u tome. 5 Drugo pitanje koje se
postavlja da bi se nainila razlika izmeu privatnih i javnih dobara odnosi se na
karakteristiku kao to je iskljuivost. Da li je mogue iskljuiti bilo kog pojedinca iz
uivanja u nekom javnom dobru? Jasno je da u sluaju kada je nemogue
iskljuenje, nemogue je i funkcionisanje sistema cena, poto potroai nemaju
podsticaj da plaaju. Nasuprot tome, privatna dobra se u svakom trenutku mogu
iskljuiti, pojedinci mogu da budu iskljueni iz uivanja u takvom dobru ako ga ne
plate.
Uopteno govorei, privatna dobra poseduju svojstva kao to su rivalna potronja i
mogunost
iskljuenja,
dok javna
dobra
karakteriu
nerivalna
potronja i
nemogunost iskljuenja.
Javni sektor je jedan od kljunih sektora kapitalistike privrede. Koncentrisan u
baznim oblastima i nerentabilnim segmentima za privatne kapitaliste, sektor javnih
preduzea postao je tieni segment ekonomske politike, koja titi kapitalistiku
privredu od deceleracije privrednih aktivnosti i deformacije tokova reprodukcije. Kao
jedino ostrvo stabilnosti u inflatornom i kapitalistikom okruenju, javni sektor treba
da zatiti realnu supstancu kapitalizma od erozije i dalje transformacije
produkcionih odnosa.
3. Pojam javnog preduzea
Javna preduzea su privredni subjekti ( korporacije ), u dravnom vlasnitvu ili pod

dravnom kontrolom, koji pruaju industrijska ili komercijalna dobra i usluge irokoj
javnosti. Ona mogu biti u dravnom vlasnitvu ili pod dravnom kontrolom. Vlasnik
preduzea moe biti drava ili privatni vlasnik ako ima sve ili veinu ( preko 50 % )
akcija ili nekog drugog oblika trajnog kapitala. 6 Kontrola javnih vlasti se odreuje kao
stvaran uticaj drave na tok poslovanja.
5
6
Stiglic J. (2004), Ekonomija javnog sektora, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 128
Isto
10
Pravno posmatrano pojam javnog preduzea se razliito interpretira. Kontinentalno

pravo ( npr. Francuska ) razgraniava javna preduzea i industrijske, trgovinske
usluge bez subjektiviteta javne slube. Za razliku od kontinentalnog pravnog
sistema, u SAD-u su se javne slube razvijale u obliku anglosaksonske pravne
tradicije. Javne slube posluju kao privredne delatnosti za koje je znaajan manji ili
vei stepen javnog interesa.
Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje
osniva drava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. 7
Delatnosti od opteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve odreene zakonom u
oblasti:
proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije;
proizvodnje i prerade uglja;
istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i

tenog gasa;
prometa nafte i naftnih derivata;
eleznikog, potanskog i vazdunog saobraaja;
telekomunikacija;
izdavanja slubenog glasila Republike Srbije;
informisanja;
izdavanja udbenika;
korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg interesa;
komunalne delatnosti.
Delatnost od opteg interesa obavljaju javna preduzea, ali moe je obavljati i

privredno drutvo, drugi oblik preduzea, deo preduzea i preduzetnik kada im
nadleni organ poveri obavljanje te delatnosti.
Kao osnivai javnih preduzea kod nas pojavljuju se Republika Srbija, skuptina
autonomne pokrajine, dok javna preduzea za obavljanje komunalnih delatnosti ili
delatnosti od znaaja za rad organa jedinice lokalne samouprave moe da osnuje
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, Slubeni glasnik RS, Beograd,
br.123/2007
7
11
jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skuptina jedinice lokalne

samouprave.
Javna preduzea, drugi oblici preduzea i preduzetnik mogu da otponu obavljanje
delatnosti od opteg interesa kad nadleni dravni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi
za obavljanje te delatnosti u pogledu: 8
1. tehnike opremljenosti;
2. kadrovske osposobljenosti;
3. zatite na radu;
4. zatite i unapreenja ivotne sredine;
5. drugih uslova koji su propisani dokumentima kojima se ureuje obavljanje
delatnosti od opteg interesa.
Prava, obaveze i odgovornosti izmeu javnih preduzea i drave, odnosno
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ureuju se aktom o osnivanju, a
pojedina prava i obaveze mogu se urediti i ugovorom u skladu sa zakonskom
regulativom kojom se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa.
Organi poslovanja javnog preduzea su:
upravni odbor, kao organ upravljanja;
direktor, kao organ poslovoenja;
nadzorni odbor, kao organ nadzora.
Upravni odbor i direktor ine upravu javnog preduzea. Osnivakim aktom ili
statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se bira i izvrni odbor direktora.
Unapreenje rada i razvoja javnog preduzea zasniva se na dugoronom i
srednjoronom planu rada i razvoja. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzee
donosi godinji program poslovanja i dostavlja ga osnivau radi davanja saglasnosti
najkasnije do 1. decembra tekue godine za narednu godinu. Program se smatra
donetim kada na njega saglasnost da osniva javnog preduzea. Najvanije stavke u
programu su: planirani izvori prihoda i pozicije rashoda po namenama, planirani
nain raspodele dobiti, elementi za celovito sagledavanje politike cena proizvoda i
8
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, Slubeni glasnik RS, Beograd,
br.123/2007
12
usluga, politika zarada i zaposlenosti u preduzeu, kriterijumi za odreivanje zarade

predsednika upravnog odbora i odreivanje naknade za rad predsednika nadzornog
odbora i lanova upravnog i nadzornog odbora.
U sluaju poremeaja u poslovanju javnog preduzea osniva moe preduzeti mere
kojima e obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzea, osim ako je
osnivakim aktom i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg
interesa drugaije odreeno, a naroito:
promenu unutranje organizacije javnog preduzea;
razreenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa preduzea;
ograniena prava pojedinih delova preduzea da istupaju u pravnom

prometu sa treim licima i dr.
Preovlaujui ciljevi
javnih
preduzea su
se
vremenom menjali.
Istorijski
posmatrano, javna preduzea su najpre imala preteno neekonomske ciljeve. Od

njih se nije zahtevalo da ostvaruju profit. Ekonomska ciljna funkcija javnog
preduzea je bila pokrivanje trokova poslovanja. Smatralo se da je dovoljno da
isporuuju javna dobra i obavljaju javne usluge. Kako su kapitalni izdaci postajali sve
vei, izdvajanja preduzea za amortizaciju mala, a mogunosti oporezivanja
skromne, to se vremenom prihvatilo stanovite da i javna preduzea treba da
ostvaruju profit.
Danas, osnovni ciljevi zbog kojih se osniva i posluje javno preduzee su:
1. obezbeivanje trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog
zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;
2. razvoj i unapreivanje obavljanja delatnosti od opteg interesa;
3. obezbeivanje tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i
uskljaenosti njegovog razvoja;
4. sticanje dobiti.
13
4. Razlike izmeu javnih preduzea i ostalih privrednih drutava
Javno preduzee je preduzee ije se osnivanje i funkcionisanje moe dovesti u

vezu sa javnim ( optim ) interesom i u kome javna vlast ( drava ) u potpunosti ili
delimino obavlja ulogu preduzetnika. Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju
osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja
dobiti. Pravne forme privrednih drutava su ortako drutvo, komanditno drutvo,
drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo (otvoreno i zatvoreno). 9
Dok se javna preduzea osnivaju od strane Republike Srbije ili aktom koji donosi
jedinica lokalne samouprave za obavljanje delatnosti od opteg interesa, privredna
drutva se osnivaju osnivakim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju, ako ga
osniva vie osnivaa, ili odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osniva.
Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Osnivai drutva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog
drutva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa
treim licima koja imaju potraivanja po tom osnovu nije drukije odreeno.
U bitne karakteristike javnih preduzea, po kojima se ona i razlikuju od ostalih
privrednih drutava obino se ubraja:
u dravnom ( javnom ) su vlasnitvu;
cilj preduzea je obezbeenje proizvoda i usluga od vitalnog ( esencijalnog )

znaaja za drutvenu zajednicu;
nalaze se u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom poloaju na

tritu steenom uz podrku vlasti ( drave );
predmet su javnog regulisanja kako bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje

u javnom interesu. 10
Jedan od osnovnih problema sa kojima se susreu javna preduzea, u poreenju sa

privrednim drutvima, je neefikasnost. Prema agencijskoj teoriji, asimetrina
informisanost na relaciji osniva menaderi jedan je od razloga neefikasnosti.
9
Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS, Beograd

www.ekof.bg.ac.rs
10
14
Nedovoljna informisanost osnivaa o doprinosima menadera javnog preduzea

rezultatima poslovanja dovodi do toga da se menaderi trude samo da dostignu
postavljene standarde i nita preko toga, jer stimulativni sistem nagraivanja ne
postoji. Pored toga javna preduzea esto menjaju svoje ciljeve zbog politikih
stavova, to oteava procenu, kontrolu i korekciju rezultata njihovog funkcionisanja.
Jedan od naina za smanjenje neefikasnoti javnih preduzea je i poboljanje
kvaliteta korisnikih usluga i odnosa sa kupcima, odnosno klijentima. Filosofija
upravljanja odnosima sa klijentom je odravanje onih starih veza u dobrom duhu
povezanosti sa klijentom, ak i kada nije u mogunosti da se sa svakim klijentom
rukuje. 11 To je sveobuhvatni pristup za stvaranje, odravanje i produbljivanje odnosa
sa klijentom koji moe doprineti znatnoj efikasnosti poslovanja javnih preduzea.
Pored navedenih razlika izmeu javnog preduzea i privrednog drutva, postoji jo i
drugaiji sistem finansijskog izvetavanja ovih subjekata. Finansijski izvetaji drave
razlikuju se od finansijskih izvetaja ostalih privrednih drutava. Drava i njene
jedinice imaju dunost da dokau svoju odgovornost, to ine preko finansijskih
izvetaja. Finansijski izvetaji su limitirani prirodom informacija koje obezbeuju. O
specifinostima finansijskog izvetavanja privrednih subjekata bie vie rei u
drugom delu.
5. Javno preduzee Gradsko stambeno
Gradsko stambeno preduzee, iji je pravni sledbenik JP Gradsko stambeno,

osnovano je 1966. godine. Ovo preduzee prestalo je sa radom nakon donoenja
Zakona o samoupravnim interesnim zajednicama 1976. godine. Po osnovu tog
zakona od biveg Gradskog stambenog preduzea formirano je pet novih preduzea
koja su preuzela po deo prava, obaveza i imovine Gradskog stambenog
preduzea. 12 Jedno od pet novonastalih preduzea bila je i Beogradska zajednica
stanovanja koja je preuzela da upravlja, utvruje i ubira stanarinu, organizuje i stara
11
Klasens R. (2007), Marketing u finansijskim uslugama, Udruenje banaka Srbije, Beograd, str. 125
Izvetaj nezavisnog revizora o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja za 2009. godinu, Stanii Audit d.o.o.,
Beograd, 2010.
12
15
se o odravanju stambenih zgrada i stanova udruenog stambenog fonda, kao i da

organizuje izgradnju i kupovinu stanova za udruioce. Preuzela je, takoe, obaveze
realizacije ugovora o izgradnji i kupovini stanova biveg Gradskog stambenog
preduzea, ugovora o kreditima za izgradnju stanova, kao i ugovora o udruivanju
sredstava drutvenih pravnih i fizikih lica o zajednikoj izgradnji i kupovini stanova.
Skuptina grada Beograda, kao osniva, donela je 29. marta 1990. godine, Reenje
o osnivanju Javnog preduzea za stambene usluge, a preduzee je poelo sa
radom 1. aprila 1990. godine. Na osnovu Reenja ovo preduzee je preuzelo sva
prava, obaveze i sredstva Beogradske zajednice stanovanja. Javno preduzee za
stambene usluge je odlukom Upravnog odbora preduzea od 07. maja 2005.
godine, uz saglasnost osnivaa, promenilo poslovno ime i od 21. jula 2005. godine
posluje pod poslovnim imenom Javno preduzee Gradsko stambeno.
Osnovna delatnost JP Gradsko stambeno je odravanje zajednikih delova
stambenih zgrada, ureaja i instalacija u njima. To su radovi kojima se spreava ili
otkljanja opasnost po ivot i zdravlje ljudi, odnosno kojima se obezbeuje sigurnost
korisnika i okoline ( popravke krovova, fasada, liftova, protivpoarnih instalacija,
gromobrana, odravanje higijene u zajednikim delovima stambene zgrade... ) i
poslovi hitnih intervencija ( vodovod i kanalizacija, elektro radovi... ). Preduzee je
deo komunalnog sistema grada Beograda i obavlja svoju delatnost na podruju
deset gradskih optina.
U planiranju i obavljanju svoje delatnosti, preduzee je u najveoj meri uslovljeno
ekonomskom politikom Vlade Srbije i kretanjem osnovnih ekonomskih agregata.
Preduzee je optereeno zakonskim ogranienjima i procedurama pri nabavci
proizvoda i usluga neophodnih za obavljane usluga, to ga ini manje operativnim u
odnosu na preduzea koja se bave istim ili slinim poslovima a ne pripadaju javnom
sektoru. Istovremeno, prednost ovog preduzea je dugogodinje iskustvo i
sposobnost da prui stambenim zgradama sveobuhvatnu, kompletnu uslugu
odravanja. Glavni konkurenti JP Gradsko stambeno su privatna preduzea i
radnje koje obavljaju samo pojedinane usluge, kao i Vojno stambeno o kome ne
postoje jasno raspoloivi podaci. S obzirom da je poslovanje JP Gradsko stambeno
regulisano i Zakonom o komunalnim delatnostima, svaka vrsta monopola u ovoj
16
oblasti nije dozvoljena s obzirom da je jedinica lokalne samouprave obavezna da

podstie konkurenciju u obavljanju komunalnih delatnosti, odnosno da obezbedi
konkurenciju u postupku poveravanja komunalnih delatnosti. 13
Preduzee ima svojstvo pravnog lica, sa pravima i obavezama koja mu pripadaju po
osnovu zakona, akta o osnivanju i statuta. U pravnom prometu sa treim licima
preduzee istupa u svoje ime i za svoj raun, u okviru registrovane delatnosti, i za
svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom kojom raspolae i upravlja.
13
Zakon o komunalnim delatnostima, Slubeni glasnik RS, Beograd
17
II DEO
Finansijski izvetaji
18
1. Istorijski razvoj finansijskih izvetaja
Finansijsko izvetavanje o stanju, uspehu i tokovima sredstava privrednog drutva i

drugih organizacija je upravljaka nadlenost i odgovornost njihovog menadmenta.
Ono je u strunoj, odnosno profesionalnoj nadlenosti finansijskog raunovodstva i
glavnog raunovoe. Kad su finansijski izvetaji objavljeni oni su predmet slobodne
interpretacije od strane svakog korisnika, odnosno njegovog analitiara. Posmatrano
iznutra, tj. iz preduzea ili druge organizacije, prvi interesent za informacije dokuive
interpretacijom odnosno itanjem finansijskih izvetaja jeste menadment dotinog
preduzea, i to u brojne upravljake svrhe.
Raunovodstvo kao nijedna druga funkcija raspolae vrlo monom analitikom
aparaturom za jednu delotvornu interpretaciju finansijskih izvetaja. Re je o
instrumentarijumu primerenom upravljakim aktivnostima planiranja i kontrole pre
svega optih, ali i odreenih posebnih ciljeva privrednog drutva.
Sastav finansijsko-raunovodstvenih izvetaja vremenom se razvijao. Dugo vremena
bili su to:
bilans ( bilans stanja ) i
raun dobitka i gubitka ( bilans uspeha ),
kao osnovne komponente godinjeg zakljuka. 14

S narastanjem informacionih interesa u okruenju, kako domaem tako i
meunarodnom, za stanje i uspeh preduzea, sve vie je isticana potreba za
potpunijim razumevanjem vrednosti ( procena ) sadranih u pomenutim izvetajima,
za detaljnim obavetenjima o odreenim delovima imovine, obaveza, prihoda i
rashoda. To se obezbeivalo u tzv. fusnotama ili napomenama uz finansijske
izvetaje, da bi etvrtom direktivom Saveta EEZ ( danas EU ), iz 1978. godine bio
uveden: 15
Stevanovi N., Malini D., Milievi V. (2007), Upravljako raunovodstvo, CID Ekonomskog fakulteta,
Beograd, str. 96
15
Fourth Council Directive, EEC, July, 1978.
14
19
aneks, odnosno dodatni raunovodstveni izvetaj, kao trea komponenta

godinjeg rauna.
To se, vremenom, opet s rastom informacionih interesa u okruenju, pokazalo

nedovoljnim pa je sve ee upranjavano i izvetavanje o tokovima sredstava u
preduzeu.
Finansijski izvetaji su skup informacija o finansijskom poloaju, uspenosti,
promenama na kapitalu i novanim tokovima jedne kompanije koji predstavljaju
funkcionalnu i vremenski zaokruenu celinu poslovnih procesa koji su se dogodili u
jednoj kompaniji i kao takvi, ine podlogu svake racionalne analize.
2. MRS 1- Prezentacija finansijskih izvetaja
Cilj ovog standarda jeste propisivanje osnove za prezentaciju finansijskih izvetaja

opte namene, kako bi se obezbedila njihova uporedivost sa finansijskim izvetajima
drugih entiteta. 16 Da bi se postigao taj cilj, ovaj standard postavlja opte zahteve u
vezi sa prezentacijom finansijskih izvetaja, smernice u vezi sa njihovom strukturom i
minimalne zahteve u pogledu njihovog sadraja. Ovaj standard treba primeniti na
sve finansijske izvetaje opte namene, koji se sastavljaju i prezentuju u skladu sa
Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja ( MSFI ). 17
Finansijski izvetaji opte namene su izvetaji koji su namenjeni zadovoljavanju
potreba korisnika, koji nisu u poziciji da zahtevaju izvetaje prilagoene njihovim
specifinim potrebama u pogledu informacija. Oni na struktuiran nain predstavljaju
finansijsku poziciju i finansijske rezultate preduzea. Finansijski izvetaji preduzea
pruaju informacije o:
16
17
imovini;
obavezama;
kapitalu;
Meunarodni raunovodstveni standard 1 Prezentacija finansijskih izvetaja

International Financial Reporting Standards (IFRS)
20
prihodima i rashodima, ukljuujui dobitke i gubitke;
ostalim promenama kapitala i
tokovima gotovine.
Potpuni set finansijskih izvetaja ukljuuje:
bilans stanja;
bilans uspeha;
izvetaj o tokovima gotovine;
izvetaj o promenama na kapitalu;
statistiki aneks i
napomene, koje ine kratak pregled znaajnih raunovodstvenih politika i

druga objanjenja. 18
Mnoga privredna drutva prezentuju i finansijski pregled od strane menadmenta u

kojem se opisuju i objanjavaju glavna obeleja finansijskog uspeha i finansijskog
poloaja preduzea, kao i glavne neizvesnosti sa kojima se ono suoava.
Finansijski izvetaji treba istinito ( fer ) da prikau finansijsku poziciju, finansijski
uspeh i tokove gotovine preduzea. Fer prezentacija zahteva verno prikazivanje
efekata transakcija, drugih dogaaja i uslova u skladu sa definicijama i kriterijima za
priznavanje imovine, obaveza, prihoda i rashoda. Finansijski izvetaji se prezentuju
bar jednom godinje. Kada se menja datum bilansa stanja i kada se godinji
finansijski izvetaji prezentuju za period dui ili krai od jedne godine, preduzee
obelodanjuje, pored perioda za koji se sastavljaju finansijski izvetaji i:
razlog zbog kog je korien dui ili krai period i
injenicu da uporedni iznosi u bilansu uspeha, izvetaju o promenama na

kapitalu, izvetaju o tokovima gotovine i odgovarajuim napomenama nisu
u potpunosti uporedivi. 19
18
19
Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik RS, Beograd, br. 111/09

MRS 1 Prezentacija finansijskih izvetaja
21
3. Bilans stanja
Pojmovno odreenje bilansa uobiajeno poinje sa isticanjem njegove sadrine i

glavnog formalnog svojstva. Saglasno tome, bilans moe biti definisan kao dvostrani
vrednosni raun ( izvetaj, prikaz ) sredstava po nameni i porekla sredstava, sa
odlikom formalne jednakosti ( ravnotee ). Kao opti naziv za sredstva po nameni
koristi se izraz Aktiva, a za sredstva po poreklu Pasiva, iz ega proistie osnovna
knjigovodstvena jednaina: Aktiva = Pasiva. 20
Sredstva po nameni su oblici ( nematerijalni, materijalni i finansijski, a svaki od njih
dublje raslanjeni ) ulaganja iji su iznosi i kruni tok uslovljeni poslovnom aktivnou
preduzea, a ne poreklom sredstava. Dakle, aktiva bilansa sadri sredstva koja su
prisutna u preduzeu i kojima ono kao poslovni subjekt raspolae, nezavisno od
prava svojine. Sredstva po poreklu su izvori finansiranja raspoloivih sredstava
preduzea, nezavisno od oblika u kojima se ta sredstva nalaze. Dakle pasiva bilansa
sadri prava onih koji su preduzee snabdeli potrebnim sredstvima.
esto se za bilans kae da predstavlja dvostrani vrednosni prikaz imovine i kapitala,
uz podelu ovog poslednjeg na sopstveni i tui kapital. Razlika imovine i tueg
kapitala naziva se istom ili neto imovinom to je jednako sa sopstvenim
( vlasnikim ) kapitalom. Definicija upuuje na izjednaavanje pojmova imovine i
aktive, na jednoj strani, i pojmova kapitala i pasive na drugoj strani. Meutim,
imovina i aktiva se ne mogu pojmovno izjednaiti barem iz dva razloga:
zbog pojave gubitka koji se esto iskazuje u aktivi, a ne vri njegovo

prebijanje s pozicijom vlasnikog ( sopstvenog ) kapitala u pasivi;
zbog razliitog vrednovanja ( procene ) pozicija imovine u aktivi. 21
Aktiva preduzea u bilansu stanja deli se na sledee elemente:

1. stalna ( fiksna, dugorona ) sredstva i
2. obrtna ( tekua, kratkorona ) sredstva.
Beograd, str. 99
21
Isto
20
22
Sredstvo e biti razvrstano kao kratkorono ako se oekuje da e se potroiti u

redovnom toku poslovnog ciklusa preduzea ili u periodu do 12 meseci, odnosno
bie razvrstano kao dugorono, ako e se potroiti tek protekom vie poslovnih
ciklusa, odnosno u periodu duem od 12 meseci. Kratkorona sredstva primarno se
dre u svrhu prodaje u roku do 12 meseci, dok se dugorona sredstva dre u cilju
prodaje u periodu duem od 12 meseci. 22
Stalna ili dugorona sredstva se mogu podeliti na:
materijalna sredstva ( nekretnine, postrojenja, oprema );
nematerijana sredstva ( nauno i tehniko znanje, dizajn, licence, trgovake

marke i sl. );
dugoroni finanisijski plasmani.
Kratkorona ili obrtna sredstva se mogu razvrstati na:
zalihe ( materijala, gotovih proizvoda, robe, nedovrene proizvodnje... );
kupci i druga potraivanja;
dati avansi;
ostala kratkorona potraivanja;
novac i novani ekvivalenti.
Izvori sredstava, pasiva, u bilansu stanja sadri:

1. sopstveni kapital ( ista imovina, kapital vlasnika ) i
2. pozajmljeni kapital ( obaveze ili dugovi, kapital poverilaca ).
Sopstveni kapital je po svim karakteristikama specifina raunovodstvena kategorija.
On nema dospee, predstavlja garantnu supstancu za poverioce i daje pravo na
upravljanje preduzeem. Sopstveni kapital se obraunski utvruje kao razlika izmeu
vrednosti ukupne aktive i ukupnih obaveza. Pozajmljeni kapital preduzea ine
obaveze preduzea prema treim licima. Obaveze se mogu razvrstati kao dugorone
ili kratkorone. Kratkorona obaveza je ona koja e se podmiriti u redovnom toku
poslovnog ciklusa ili u periodu do 12 meseci od datuma bilansa stanja. Sve ostale
obaveze koje ne zadovaljavaju ove kriterijume razvrstavaju se kao dugorone.
22
Kneevi G. (2006), Ekonomsko-finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 11
23
Bilans stanja kao raunovodstveni izvetaj sadri vei broj razliitih informacija koje
su potrebne korisnicima za utvrivanje finansijskog poloaja. Meutim, te informacije
su klasifikovane u grupe slinih informacija kako bi se korisnicima olakalo
iznalaenje potrebnih informacija. Budui da su principi likvidnosti i solventnosti dugo
godina imali dominantan znaaj u istraivanju optimalne finansijske strukture
preduzea, grupisanje pozicija bilansa stanja bilo je i ostalo podreeno zahtevu
uspostavljanja paraliteta rokova odnosno vremenske podudarnosti pretvaranja u
novac delova aktive i dospea obaveza za plaanje, iskazanih u pasivi bilansa. U
poslovnoj praksi primenjuju se sledei kriterijumi za razvrstavanje pozicija u bilansu
stanja:
1. kriterijum rastue likvidnosti u aktivi i opadajue dospelosti u pasivi;
2. kriterijum opadajue likvidnosti u aktivi i rastue dospelosti u pasivi. 23
Raspored pozicija bilansa stanja po kriterijumu rastue likvidnosti u aktivi i opadajue
dospelosti u pasivi naveden je u sledeoj tabeli. 24
Aktiva ( rastua likvidnost )
Pasiva ( opadajua dospelost )
Nekretnine, postrojenja i oprema
Sopstveni kapital
Nematerijalna sredstva
Dugorone obaveze
Dugoroni finansijski plasmani
Kratkorone obaveze
Zalihe
Tekue obaveze ( dobavljai )
Potraivanja
Novac i novani ekvivalenti
Ovakvu formu bilansa stanja primenjuju preduzea zemalja koje pripadaju

kontinentalno-raunovodstvenoj tradiciji ( Nemaka, Francuska... ) gde je naglasak
stavljen na solventnost i dugoronu finansijsku strukturu.
Za razliku od ovog modela, po kriterijumu opadajue likvidnosti u aktivi i rastue
dospelosti u pasivi dominira znaaj likvidnosti kao vrhovni cilj poslovanja. Ovu
Kneevi G. (2009), Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 14
Princip rastua likvidnost oznaava pravilo grupisanja pozicija aktive polazei od najnelikvidnijih. To je
poredak pribliavanja novanoj formi. Opadajuu likvidnost treba shvatiti u obrnutom smislu. Princip rastua
dospelost znai pravilo grupisanja pozicija pasive poev od onih koje najkasnije dospevaju. To je poredak
pribliavanja rokova dospea. Redosled rastue dospelosti treba shvatiti u smislu pribliavanja (skraivanja)
rokova dospelosti.
23
24
24
strukturu bilansa respektuju preduzea zemalja anglosaksonske raunovodstvene

tradicije ( SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija ).
4. Bilans uspeha
U pojmovnom odreenju bilansa uspeha polazi se od bilansne sutine dobitka i

gubitka. Dobitak je prirast kapitala ili, tanije, sopstvenog ( vlasnikog ) kapitala u
preduzeu proistekao iz poslovnih i prateih aktivnosti preduzea u toku perioda.
Gubitak je smanjenje vlasnikog kapitala nastalo po istom osnovu. 25 Bilans uspeha
predstavlja izdvojeni i osamostaljeni deo bilansa stanja ( tanije pozicije Kapital ), iji
je zadatak da obrauna sve prihode i rashode u posmatranom obraunskom periodu
i da iskae ostvareni periodini rezultat. Periodini rezultat se potom integrie u
bilans stanja kao nerasporeeni ili akumulirani dobitak u okviru zbirne pozicije
Kapital, ili kao gubitak u aktivi bilansa stanja.
Sadrinu bilansa uspeha ine prihodi i rashodi, i neto rezultat, ostvareni u toku
perioda, odnosno izmeu dva bilansna dana ( najee 01.01. do 31.12. posmatrane
godine ). On je po definiciji raun kretanja, dakle u osnovi dinamiki izvetaj. Prihodi
su priliv vrednosti u preduzee u toku perioda po osnovu prodaje uinaka preduzea
ili robe ( poslovni prihodi ), kao i po drugim redovnim osnovama ( finansijski prihodi )
ili neposlovnim i vanrednim osnovama ( neposlovni i vanredni prihodi ). Rashodi su
odlivi vrednosti iz preduzea u toku perioda po osnovu prodaje uinaka preduzea ili
robe, kao i po drugim redovnim osnovama ili neposlovnim i vanrednim osnovama.
Razlika je neto priliv ili odliv vrednosti iz redovnih, tj. poslovnih i finansijskih
aktivnosti, kao i iz neposlovnih i vanrednih dogaaja.
Bilans uspeha, isto kao i bilans stanja, moe biti sastavljen i prikazan u dve osnovne
forme. To su:
Beograd, str. 106
25
25
1. forma konta ( dvostranog pregleda );

2. forma liste ( tafelna forma ).
Forma konta odgovara vie logici zakljuivanja knjiga i tradicionalnom zahtevu
uspostavljanja direktne veze izmeu knjigovodstva, sa jedne i bilansa stanja i bilansa
uspeha, sa druge strane. tafelna forma se smatra prikladnijom za prikazivanje
bilansa uspeha zbog toga to omoguava segmentiranje, odnosno prikazivanje
rezultata u vie slojeva, ime se poveava njegova iskazna mo. 26
Raspored pozicija u bilansu uspeha je odreen izabranom metodom obrauna
rezultata pri emu se misli na dve opteprihvaene metode:
1. metoda ukupnih trokova;
2. metoda trokova prodatih uinaka.
Sutina metode ukupnih trokova je u tome, to se svi trokovi po vrstama smatraju
rashodima obraunskog perioda u kome su nastali. Njima se suprostavljaju prihodi
nastali prodajom uinaka u obraunskom periodu, uveani za poveanje zaliha
nerealizovanih uinaka ili umanjeni za smanjenje zaliha uinaka. 27 Bilans uspeha po
metodi ukupnih trokova se moe prikazati na sledei nain:
PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA
+ Poveanje vrednosti zaliha uinaka
- Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
+ Ostali poslovni prihodi
- Amortizacija
- Trokovi materijala
- Trokovi usluga
- Trokovi zarada
- Ostali poslovni rashodi
Dobitak ( gubitak ) iz poslovnih aktivnosti
+ Finansijski prihodi
- Finansijski rashodi
+ Ostali prihodi
- Ostali rashodi
Neto dobitak ( gubitak )
___________________________________________________________________
26
27
Rankovi J. (2007), Teorija bilansa, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 436
Kneevi G. (2009), Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 19
26
Bilans uspeha po metodi trokova prodatih uinaka ima tu prednost to jasno

izraava strukturu trokova po funkcijama i njihovom stepenastom pokriu
prihodima. Tako da prihodima realizovanim u okviru jednog obraunskog perioda
suprostavljaju se njima odgovarajui rashodi realizovanih proizvoda, roba i usluga.
PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA
- Trokovi prodatih proizvoda i usluga
Bruto dobitak ( gubitak )
+ Ostali poslovni prihodi
- Trokovi prodaje
- Trokovi opteg upravljanja i administracije
Dobitak ( gubitak ) iz poslovnih aktivnosti
+ Finansijski prihodi
- Finansijski rashodi
+ Ostali prihodi ( dobici )
- Ostali rashodi ( gubici )
Neto dobitak ( gubitak )
___________________________________________________________________
Bilans uspeha, iako izvetaj o tokovima vrednosti, zbog vremenske nepodudarnosti
ovih sa tokovima isplata i naplata, ne moe da ponese ulogu informacione podloge
upravljanja likvidnou preduzea. To pogotovo ne moe bilans stanja, s obzirom da
je on u osnovi statiki izvetaj. Zato se sa njima u paketu pojavljuje i bilans novanih
tokova, kao trei finansijsko-raunovodstveni izvetaj. Bilans novanih tokova u
osnovi i jeste proizvod dinamike analize bilansa stanja i bilansa uspeha.
5. Izvetaj o tokovima gotovine
Izvetaj o novanim tokovima je izvedeni finansijski izvetaj, poto nastaje

rearaniranjem pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha. Izvetaj o tokovima gotovine
se, pored bilansa stanja i uspeha, smatra jednim od vanijih izvetaja koji je svoju
punu afirmaciju stekao poetkom 90-tih godina 20. veka kada je veliki broj uspenih
preduzea imalo puno problema sa solventnou, jer su ostvarivali vee odlive od
priliva novca.
27
Izvetaj o novanim tokovima je prikaz novanih priliva i odliva u obraunskom

periodu po osnovu poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti. Novani tokovi
koji su prikazani u ovom izvetaju odnose se na odreeni vremenski period, pa se
ovaj izvetaj tretira kao periodini izvetaj.
Novani tokovi koji se javljaju u okviru poslovne aktivnosti tangiraju bilans uspeha,
odnosno predstavljaju komponente za utvrivanje neto dobitka. Prilivi koji se
ostvaruju po ovom osnovu potiu od prodaje za gotovo, naplate potraivanja od
kupaca itd., dok odlivi gotovine javljaju se po osnovu isplate zarada, plaanja
kamata, poreza i sl. Dakle, ovi tokovi gotovine su posledica delatnosti kojom se
preduzee bavi. 28
Investiciona aktivnost se odnosi na vrednovanje i selekciju ulaganja iji je rok dui od
jedne godine, odnosno na ulaganja od kojih se efekti oekuju u periodu duem od
jedne godine. U primanja gotovine po osnovu investicionih aktivnosti spadaju:
prodaja osnovnih sredstava, prodaja akcija i obveznica drugim preduzeima, dok
izdavanja gotovine po ovom osnovu ine: nabavka osnovnih sredstava, kupovine
akcija i obveznica drugih preduzea i sl. Kada su prilivi vei od odliva to znai da
preduzee prodaje svoju dugoronu imovinu, a kada su vei odlivi, to znai da je u
pitanju preduzee koje raste, jer investiciona ulaganja uvek ukazuju na rast
preduzea.
Kada se govori o finansijskoj aktivnosti, onda se misli na odnose preduzea sa
vlasnicima ( akcionarima ) i kreditorima ( dugoronim i kratkoronim ). Novani tokovi
koji nastaju u okviru finansijske aktivnosti ne tangiraju bilans uspeha. Prilivi gotovine
nastaju po osnovu prodaje akcija, obveznica i uzimanja kredita, dok odlivi gotovine
nastaju po osnovu plaanja dividende i plaanja glavnice duga.
Zadatak izvetaja o novanim tokovima je da utvrdi veliinu razlike izmeu neto
dobitka u bilansu uspeha i neto novanih tokova iz poslovne aktivnosti u izvetaju o
novanim tokovima, odnosno da utvrdi da li je osnovna delatnost preduzea
profitabilna i da li ta delatnost moe da proizvodi gotovinu.
28
Krasulja D., Ivanievi M. (2007), Poslovne finansije, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 101
28
6. Izvetaj o promenama na kapitalu
Izvetaj o promenama na kapitalu je sastavni deo finansijskih izvetaja sastavljenih u

skladu sa MRS 1 koji je namenjen vlasnicima kapitala. Ovaj izvetaj se sastavlja kao
poseban i u njemu se kao minimum pozicija iskazuju:
neto dobitak ili gubitak obraunskog perioda;
stavke prihoda i rashoda koje ne ulaze u bilans uspeha ve se priznaju u

korist ili na teret kapitala;
zbirni efekat promena u raunovodstvenoj politici;
informacije o kapitalnim transakcijama ( dodatni ulozi vlasnika, povlaenje

uloga );
bilans nerasporeene dobiti ( tj. akumuliranog dobitka ili gubitka ) na poetku

perioda i na datum bilansa stanja, kao i promene u toku perioda. 29
Podaci o promenama sopstvenog kapitala ( neto imovine ) preduzea na poetku i

na kraju obraunskog perioda treba da pokau da li je dolo do poveanja ili
smanjenja neto imovine u posmatranom periodu.
7. Statistiki aneks
Aneks, odnosno dodatni raunovodstveni izvetaj za razliku od ostalih finansijskih

izvetaja nije celovit ( zaokruen ) izvetaj, ve fragmentaran, tj. od posebnih
odlomaka sastavljen izvetaj. On se ne koristi samostalno, ve uz bilans stanja,
bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima i izvetaj o promenama na kapitalu.
Njegova namena i jeste u tome da poslui jasnijem, dubljem i irem osvetljavanju
finansijskog poloaja, zaraivake moi i promena finansijskog poloaja preduzea.
Statistiki aneks je proizvod naraslog javnog interesa za poslovanje preduzea i on
sadri brojne bitne informacije za potpuniju ocenu finansijskog poloaja, zaraivake
29
MRS 1 Prezentacija finansijskih izvetaja
29
moi i tokova sredstava preduzea, kao i za pouzdanije predvianje buduih stanja i

ostvarenja preduzea, to je od posebnog znaaja za investitore, kreditore, poslovne
partnere, vladu i sindikat.
8. Napomene
Napomene su prilozi koji idu uz postojei set finansijskih izvetaja bilans stanja,
bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima i izvetaj o promenama na kapitalu.
Napomene, po svojoj sutini nisu finansijski izvetaji, ve njihov neophodan, pratei
element. One sadre detaljnije kvantitativne i kvalitativne informacije vezane za
osnove na kojima su finansijski izvetaji sastavljeni.
Cilj sastavljanja napomena je da prue korisnicima informacije potrebne za
tumaenje i ispravnu interpretaciju finansijskih izvetaja, ali i da omogue istinito i
poteno prikazivanje finansijskih izvetaja.
U napomenama se prikazuju skraeni opisi ili detaljnije analize pozicija bilansa
stanja, bilansa uspeha, izvetaja o novanim tokovima i izvetaja o promenama na
kapitalu. Ove informacije se prikazuju takvim redosledom koji e omoguiti
korisnicima njihovu jednostavnu upotrebu. Iako ne postoji generalna lista informacija
koje treba prikazati u napomenama, smatra se da je izbor informacija ogranien
njihovom vanou.
9. Finansijsko izvetavanje u javnom sektoru
S obzirom da se drava razlikuje od preduzea, jasno je i da se finansijski izvetaji

drave razlikuju od finansijskih izvetaja preduzea. Jednostavno posmatrajui,
drava i njene jedinice imaju dunost da dokau svoju odgovornost, a to ine preko
finansijskih izvetaja.
30
Komplet finansijskih izvetaja javnog sektora ine: 30
izvetaj o finansijskom stanju ( bilans stanja );
izvetaj o finansijskoj uspenosti ( bilans uspeha );
izvetaj o tokovima gotovine;
izvetaj o promenama na kapitalu;
statistiki aneks i
raunovodstvene politike i napomene uz finansijske izvetaje.
Obaveznost i redovnost izvetavanja su karakteristike finansijskog izvetavanja.

Naime, voenje poslovnih knjiga javnog sektora, kao i obaveza sastavljanja i
prezentovanja finansijskih izvetaja je zakonski sankcionisana. 31
Imajui u vidu razliite potrebe korisnika finansijskih izvetaja javnog sektora, lako je
zakljuiti da je veoma teko zadovoljiti raznolike potrebe korisnika. Navedeni
izvetaji mogu da prue vei deo informacija koje korisnici trae, ali moraju da imaju
sledee kvalitativne odlike, to je opte pravilo finansijskog izvetavanja javnog
sektora. To su:
1. razumljivost;
2. relevantnost;
3. pouzdanost;
4. uporedivost. 32
Razumljivost podrazumeva informaciju za koju se opravdano oekuje da e korisniku
predstavljati pravo znaenje. Informacije o sloenim pitanjima ne treba da budu
iskljuene iz finansijskih izvetaja samo zbog pretpostavke da bi mogle da budu
teke za razumevanje izvesnim korisnicima.
Relevantnost je karakteristika one informacije koja pomae korisniku prilikom
procenjivanja prolih, sadanjih i buduih dogaaja ili prilikom potvrivanja odnosno
korigovanja ranijih procena.
31
Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik RS, Beograd, br. 111/09
32
Isto kao pod 30
30
31
Pouzdanost podrazumeva one informacije koje nemaju materijalnih greaka, koje su

nepristrasne i one na koje korisnici mogu da se oslone.
Uporedivost je karakteristika informacije koja omoguuje korisniku da prepozna
slinosti i razlike izmeu informacija u razliitim finansijskim izvetajima. Znaajna
posledica odlike uporedivosti je da korisnici treba da budu obaveteni o politikama
koje su primenjivane prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja, o izmenama tih
politika i uincima tih izmena.
Pri sastavljanju finansijskih izvetaja javnog sektora moraju se primenjivati principi
bilansiranja, koji proistiu iz opteprihvaenih raunovodstvenih standarda. Ne
postoji oficijelan popis ovih principa, ali je sigurno da predstavljaju konvencije,
pravila i postupke neophodne da oznae prihvatljivu raunovodstvenu praksu u
odreenom vremenu. 33
Opteprihvaeni raunovodstveni principi podeljeni su u tri grupe:
1. proimajui principi;
2. iri operativni principi;
3. detaljni principi.
Proimajui principi se odnose na finansijsko raunovodstvo u celini i predstavljaju
osnovu za druge principe. iri operativni principi tangiraju proces izvetavanja, dok
se detaljni principi odnose na praktinu primenu proimajuih i irih operatinih
principa.
Prema
tome,
pri
sastavljanju
finansijskih
izvetaja,
na
bazi
opteprihvaenih raunovodstvenih principa, entiteti javnog sektora treba da se

pridravaju sledeih principa:
princip fer prezentacije i usaglaenosti sa MRS za javni sektor 34 Ovaj
princip nalae da finansijski izvetaji moraju verno da predstave finansijsko
stanje, finansijsku uspenost i novane tokove svakog entiteta javnog
sektora;
princip stalnosti poslovanja Ili going concern princip, polazi od pretpostavke
neogranienosti poslovanja preduzea;
34
Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sector, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd, 2004.
33
32
princip doslednosti i prezentacije To je princip koji obavezuje na izbor istih

raunovodstvenih metoda koje e se koristiti na konzistentan nain u
razliitim obraunskim periodima;
princip znaaja i agregiranja Nalae da materijalno znaajne stavke sa
posebnim karakteristikama budu zasebno prezentovane u izvetajima;
princip prebijanja Princip koji sugerie da se imovina i obaveze, prihodi i
rashodi ne prebijaju, izuzev u sluajevima ako odreeni MRS to nalae;
princip uporedivosti Nalae da se obelodane sve uporedne brojane
informacije prethodnog perioda;
princip identifikacije On jasno razdvaja finansijski izvetaj od drugih
objavljenih informacija.
Finansijski izvetaji javnog sektora prate sve transakcije koje je javni sektor
preduzeo i prikazuju njegovu finansijsku strukturu i finansijski poloaj. To znai da im
je cilj da prue informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i novanim tokovima
javnog sektora, to je zahtev irokog kruga korisnika, jer su im takve informacije
potrebne pri donoenju ekonomskih odluka. Posebno bitan cilj finansijskih izvetaja
javnog sektora je pruanje informacija korisnih za odluivanje i za ukazivanje na
odgovornost entiteta javnog sektora za ona sredstva koja su mu poverena.
10. Korisnici informacija iz finansijskih izvetaja
Prezentovane informacije u finansijskom izvetaju moraju biti prilagoene potrebama

korisnika. Korisnici informacija koje potiu iz dravnih finansijskih izvetaja su
mnogobrojni, a najvaniji meu njima su:
Zakonodavna i druga dravna tela, kao osnovni korisnici finansijskih izvetaja

javnih preduzea. Oni ovlauju vladu i njene jedinice da upravljaju javnim
finansijskih sredstvima i aktivnostima, iz ega proistie njihova potreba za
korienjem finansijskih izvetaja javnih preduzea. Na osnovu takvih
informacija zakonodavna i druga dravna tela procenjuju da li vlada i njene
jedinice dobro upravljaju sredstvima.
33
Javnost ukljuuje poreske obveznike, specifine interesne grupe i primaoce

dravnih beneficija. Svi oni su zainteresovani za informacije o tome koliko
dobro je drava upravljala finansijskim sredstvima i kakav je globalni
ekonomski uticaj dravne aktivnosti.
Investitori i kreditori obezbeuju finansijska sredstva javnim preduzeima, pa

su ona u obavezi da ih informiu o nainu upotrebe tih sredstava.
Zainteresovani su prevashodno za sigurnost svog plasmana, odnosno
sposobnost preduzea da redovno izmiruje dospele kamate i otplatu zajma.
est je sluaj da investitori i kreditori zahtevaju specifine informacije koje im
nisu dostupne kroz finansijske izvetaje.
Vlade drugih zemalja i meunarodne agencije su slini korisnici informacija

kao investitori i kreditori, jer one takoe obezbeuju sredstva javnim
preduzeima, pa shodno tome oekuju dodatne informacije o njihovim
planovima i prioritetima.
Ekonomski i finansijski analitiari trebaju informacije zbog obezbeivanja

finansijskih analiza i procene finansijskog i ekonomskog stanja drave.
Interni menaderi i kreatori ekonomske politike drave su takoe korisnici

informacija koje potiu iz finansijskih izvetaja javnih preduzea. Oni imaju
potrebu za informacijama o potroenim sredstvima na specifine aktivnosti.
Njihova potreba za ovakvim informacijama potie iz potrebe dokazivanja
odgovornosti, tj. efektivnosti. Pored toga, ocena uspeha menadmenta i iz
toga proizilazei status pa i materijalni interes menadmenta zasnovani su,
pored
ostalog
na
ostvarenom
rentabilitetu,
solventnosti
likvidnosti
preduzea. 35
Pored navedenih, korisnici informacija iz finansijskih izvetaja su jo: sindikat,
statistiki zavodi, privredne komore i poslovna udruenja, konkurencija i privredna
publicistika.
35
34
11. Finansijski izvetaji Javnog preduzea Gradsko stambeno
Finansijski izvetaji sastavljenji su u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji i

propisima donetim po osnovu tog Zakona, kojim je propisano da privredna drutva
za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvetaja od 1. januara 2004. godine,
primenjuju Meunarodne standarde finansijskog izvetavanja.
Sastavljanje finansijskih izvetaja u skladu sa raunovodstvenim propisima
Republike Srbije zahteva upotrebu procena i pretpostavki koji utiu na prikazane
iznose imovine i obaveza, obelodanjivanje potencijalnih obaveza i sredstava na
datum bilansa stanja, kao i prikazane iznose prihoda i rashoda za period za koji se
izvetava.
Javno preduzee Gradsko stambeno usvojilo je Pravilnik o raunovodstvu i
raunovodstvenim politikama u skladu sa MSFI i Zakonom o raunovodstvu i reviziji
2007. godine. Usvojene raunovodstvene politike odnose se na priznavanje,
merenje i procenjivanje sredstava, obaveza, prihoda i rashoda kao i ukidanje
odreenih priznanja.
Prema podacima iz finansijskih izvetaja JP Gradsko stambeno je svrstano u
srednje pravno lice. 36
S obzirom na to da su klijenti-graani jedni od korisnika informacija iz finansijskih
izvetaja i da su jedan od glavnih izvora prihoda za JP Gradsko stambeno, ono
nastoji da razvije poseban odnos prema njima. Glavni cilj je to bolje pozicioniranje
preduzea na tritu i razvijanje plana aktivnosti. Osnovni ciljevi kojim se vodi
JP Gradsko stambeno u odnosima prema klijentima su:
efikasno servisno preduzee Osnovni strateki cilj za razvoj preduzea

kao moderne servisne kompanije, sposobne za samostalan nastup na
tritu, okrenut prema klijentima;
Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik RS, Beograd, br. 111/09 U srednja pravna lica razvrstavaju
se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvetaja ispunjavaju najmanje dva od sledeih
kriterijuma: a) da je prosean broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godinji izvetaj od 50 do 250; b) da je
godinji prihod od 2.500.000 eura do 10.000.000 eura u dinarskoj protivvrednosti; c) da je prosena vrednost
poslovne imovine (na poetku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 eura do 5.000.000 eura u dinarskoj
protivrednosti.
36
35
poboljanje nivoa usluga graanima Nivo usluga koje se pruaju

graanima mora biti podignut na vii nivo i to prvenstveno u kvalitetu
pruenih usluga, kao i u skraivanju vremena izvrenja;
poveanje broja usluga Uvoenje novih usluga srodnih postojeim;
primat na tritu u oblasti usluga koje su predmet poslovanja Omoguen

je nepostojanjem ozbiljne konkurencije u osnovnoj delatnosti
to prua
realne mogunosti da se odri apsolutni primat. 37

Usvojeni finansijski izvetaji Javnog preduzea Gradsko stambeno za 2010. i 2009.
godinu, sa objanjenjima najznaajnijih pozicija dati su u nastavku.
Bilans stanja sa stanjem na dan 31.12.2010. godine 38
Naziv pozicije
A. STALNA IMOVINA
(002+003+004+005+009)
III. NEMATERIJALNA ULAGANJA
IV. NEKRETNINE, POSTROJENJA,
OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA
(006+007+008)
1. Nekretnine, postrojenja i oprema
2. Investicione nekretnine
3. Bioloka sredstva
V. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI
(010+011)
2. Ostali dugoroni fin. plasmani
B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015)
I. ZALIHE
III. KRATKORONA POTRAIVANJA,
PLASMANI I GOTOVINA
(016+017+018+019+020)
1. Potraivanja
3. Kratkoroni finansijski plasmani
4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina
5. Porez na dodatu vrednost i aktivna
vremenska razgranienja
G. POSLOVNA IMOVINA (001+012 +021)
. UKUPNA AKTIVA (022+023)
E. VANBILANSNA AKTIVA
A.KAPITAL
(102+103+104+105+106-107+108-109-110)
I. OSNOVNI KAPITAL
III. REZERVE
37
38
AOP
Tekua godina
iznosi u 000 dinara

Prethodna godina
1
4
1.793.756
21.578
1.609.886
17.5
5
6
7
8
1.600.661
1.068.960
531.701
0
1.428.696
887.091
525.228
16.377
9
11
12
13
171.517
171.517
489.958
60.036
163.69
163.69
435.11
32.269
15
16
18
19
429.922
198.726
170
54.354
402.841
122.378
170
101.496
20
22
24
25
6.842
2.283.714
2.283.714
85.349
8.967
2.044.996
2.044.996
90.794
101
102
104
1.969.398
1.778.328
1.427
1.750.113
1.615.595
1.427
Program poslovanja JP Gradsko stambeno za 2009. godinu

www.apr.gov.rs
36
VII. NERASPOREENI DOBITAK

B. DUGORONA REZERVISANJA I
OBAVEZE (112+113+116)
III. KRATKORONE OBAVEZE
(117+118+119+120+121 +122)
1. Kratkorone finansijske obaveze
3. Obaveze iz poslovanja
4. Ostale kratkorone obaveze
5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu
vrednost i ostalih javnih prihoda i PVR
6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak
V. ODLOENE PORESKE OBAVEZE
G. UKUPNA PASIVA (101+111 +123)
D. VANBILANSNA PASIVA
108
189.643
133.091
111
278.123
254.163
116
117
119
120
278.123
25
259.959
10
254.163
0
239.816
161
121
122
123
124
125
16.041
2.088
36.193
2.283.714
85.349
13.105
1.081
40.72
2.044.996
90.794
Nematerijalna ulaganja koja su na dan 31.12.2010. godine iskazana u iznosu od

21.578 hiljada dinara odnose se na kupovinu softvera i licence Oracle E-Business
Suite paket poslovnih aplikacija po ugovorima koje je preduzee zakljuilo sa
firmom Fadata, softversku licencu i podrku za korienje raunarskih programa za
150 korisnika i drugih licenci i softvera. 39
Graevinski objekti sastoje se iz poslovne zgrade u Danijelovoj br. 33 ( Beograd ),
poslovnog prostora u Danijelovoj br. 32, poslovnih prostorija deset radnih jedinica i
slubenih prostorija i stanova. Graevinski objekti ( nekretnine, postrojenja ) iskazani
su po fer vrednosti umanjenoj za ukupan iznos ispravke vrednosti po osnovu
amortizacije. Poveanje vrednosti graevinskih objekata u iznosu od 20.516.000,00
dinara odnosi se na izvedene graevinsko zanatske radove na poslovnom objektu
u Danijelovoj br. 33 u iznosu od 10.323 hiljade dinara, adaptaciju poslovnog prostora
u Rakovici, Borska br. 40, u iznosu od 7.621.000,00 dinara i ostalo 2.572.000,00 din.
Poveanje vrednosti investicionih nekretnina u iznosu od 6.867.000,00 dinara odnosi
se na uknjienje jednog redovnog stana po popisu i Odluci Upravnog odbora u
iznosu od 4.639 hiljada dinara i adaptaciju garaa u Optini Vodovac u iznosu od
2.228 hiljada dinara. Smanjenje vrednosti investicionih nekretnina u iznosu od
3.913.000,00 dinara iskazano je po osnovu isknjienja dva redovna stana u
vrednosti od 1.685.000,00 dinara, jednog slubenog stana u vrednosti od 358 hiljada
dinara i prodaje-otkupa tri stana u toku 2010. godine u iznosu od 1.870 hiljada din.
Izvetaj nezavisnog revizora o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja za 2010. godinu, Stanii Audit d.o.o.,
Beograd, 2011.
39
37
Dugoroni krediti u zemlji u iznosu od 36.877.000,00 dinara odnose se na kredite za

otkup drutvenih stanova, a na osnovu ugovora o otkupu stana u drutvenoj svojini.
Ostali dugoroni plasmani u iznosu od 134.640 hiljada dinara odnose se na date
stambene kredite radnicima Drutva za reavanje stambenih pitanja.
Potraivanja od JKP Infostan u iznosu od 1.084.120 hiljada dinara odnose se na
nenaplaena potraivanja od graana i potraivanja od zakupnine za stanove i
garae, koje fakturie i naplauje JKP Infostan. Kratkoroni finansijski plasmani u
iznosu od 170.000.000,00 dinara odnose se na oroena dinarska sredstva kod
poslovnih banaka.
Obaveze prema dobavljaima iskazane su na osnovu faktura o odravanju zgrada.
Ostale obaveze iz poslovanja u iznosu od 89.398 hiljada dinara predstavljaju razliku
izmeu fakturisanog iznosa za odravanje stanova i poslovnih prostorija u 2010.
godini i utroenih sredstava za odravanje po fakturama dobavljaa i trokova za rad
JP Gradsko stambeno.
Bilans uspeha u periodu od 01.01.2010 do 31.12.2010. godine 40
Tekua godina
iznosi u 000 dinara

Prethodna godina
Naziv pozicije
I. POSLOVNI PRIHODI
(202+203+204-205+206)
AOP
201
418.208
379.329
1. Prihodi od prodaje
5. Ostali poslovni prihodi
II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212)
2. Trokovi materijala
3. Tro. zarad., naknada zar. i ost. lini rash.
202
206
207
209
210
386.414
31.794
392.347
17.406
253.837
340.634
38.695
357.407
16.404
228.597
4. Trokovi amortizacije i rezervisanja
211
35.701
33.479
5. Ostali poslovni rashodi

III. POSLOVNI DOBITAK (201-207)
V. FINANSIJSKI PRIHODI
VI. FINANSIJSKI RASHODI
VII. OSTALI PRIHODI
VIII. OSTALI RASHODI
IX. DOBITAK IZ REDO. POSLOVANJA PRE
OPOREZ. (213-214+215-216+217-218)
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
(219-220+221-222)
1. Poreski rashod perioda
3. Odloeni poreski prihodi perioda
. NETO DOBITAK
(223-224-225-226+227-228)
212
213
215
216
217
218
85.403
25.861
40.721
546
22.969
7.721
78.927
21.922
23.336
580
22.91
15.495
219
81.284
52.093
223
225
227
81.284
4.058
4.527
52.093
3.413
1.722
229
81.753
50.402
40
www.apr.gov.rs
38
JP Gradsko stambeno ostvaruje poslovne prihode od prodaje usluga ( prihod za

rad JPGS, prihod od deurne slube hitnih intervencija, od usluga odravanja
zgrada, od usluga ienja stambenih zgrada i prihod od agencijskih usluga ) i ostale
poslovne prihode ( prihod od zakupnine za stanove, zakupnine za garae i prihod od
subvencija za socijalni program ). U poslovne rashode JP Gradsko stambeno ulaze
trokovi materijala, trokovi zarada i naknada ( trokovi bruto zarada, doprinosi na
teret poslodavca, naknada po ugovoru o delu, povremeni i privremeni poslovi,
otpremnine, prevoz, jubilarne nagrade, upravni i nadzorni odbor, ostala primanja ) i
trokovi amortizacije i rezervisanja.
Finansijske prihode ine prihodi od kamata, prihodi po osnovu efekata valutne
klauzule koji se odnose na revalorizaciju kredita za prodate drutvene stanove
( otkup ) i prihodi od ostalih povezanih pravnih lica, dok finansijske rashode ine
rashodi kamata i ostali finansijski rashodi.
JP Gradsko stambeno u 2010. godini ostvaruje neto dobitak od 81.753.000,00
dinara koji se odlukom osnivaa deli u srazmeri 50% izmeu osnivaa i JPGS.
Izvetaj o tokovima gotovine u periodu od 01.01.2010 do 31.12.2010. godine 41
Naziv pozicije
I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti
(1 do 3)
1. Prodaja i primljeni avansi
2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti
3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja
II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti
(1 do 5)
1. Isplate dobavljaima i dati avansi
2. Zarade, naknade zarada i ostali lini
rashodi
3. Plaene kamate
4. Porez na dobitak
5. Plaanja po osnovu ostalih javnih prihoda
III. Neto priliv gotovine iz poslovnih
aktivnosti (I - II)
I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja
(1 do 5)
2.
Prodaja
nematerijalnih
ulaganja,
nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih
sredstava
41
AOP
Tekua godina
iznosi u 000 dinara

Prethodna godina
301
302
303
304
1.854.428
1.809.430
29.937
15.061
1.734.960
1.702.100
11.748
21.112
305
306
1.839.231
1.494.549
1.722.532
1.407.866
307
308
309
310
253.837
63
3.052
87.73
228.597
0
316
85.753
311
15.197
12.428
313
12.316
11.835
315
12.316
11.835
www.apr.gov.rs
39
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja

(1 do 3)
2.
Kupovina
nematerijalnih
ulaganja,
nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih
sredstava
IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti
investiranja (II - I)
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
(1 do 4)
4. Isplaene dividende
IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti
finansiranja (II - I)
G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE
(301+313+325)
D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE
(305+319+329)
. NETO PRILIVI GOTOVINE (336-337)
E. NETO ODLIV GOTOVINE (337-336)
. GOTOVINA NA POETKU
OBRAUNSKOG PERIODA
J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAUNSKOG
PERIODA (338 - 339 + 340 +341 - 342)
319
49.454
21.659
321
49.454
21.659
324
37.138
9.824
329
333
25.201
25.201
0
0
335
25.201
336
1.866.744
1.746.795
337
338
339
1.913.886
0
47.142
1.744.191
2.604
0
340
101.496
98.892
343
54.354
101.496
Izvetaj o promenama na kapitalu u periodu od 01.01.2010 do 31.12.2010. godine

Naziv pozicije
Stanje na dan 01.01. prethodne godine _____ - Osnovni
kapital (grupa 30 bez 309)
Korigovano poetno stanje na dan 01.01. prethodne
godine ________ (red.br. 1+2-3) - Osnovni kapital
(grupa 30 bez 309)
Ukupna poveanja u prethodnoj godini - Osnovni kapital
(grupa 30 bez 309)
Ukupna smanjenja u prethodnoj godini - Osnovni kapital
(grupa 30 bez 309)
Stanje
na
dan
31.12.
prethodne
godine
______________ (red.br. 4+5-6) - Osnovni kapital
(grupa 30 bez 309)
Korigovano poetno stanje na dan 01.01. tekue godine
_____ (r.br. 7+8-9) - Osnovni kapital (grupa 30 bez 309)
Ukupna poveanja u tekuoj godini - Osnovni kapital
(grupa 30 bez 309)
Stanje na dan 31.12. tekue godine ______________
(red.br. 10+11-12) - Osnovni kapital (grupa 30 bez 309)
Stanje na dan 01.01. prethodne godine __________
- Rezerve (rauni 321 i 322)
AOP
iznosi u 000 dinara

Tekua godina
401
1.580.985
404
1.580.985
405
35.55
406
940
407
1.615.595
410
1.615.595
411
162.733
413
1.778.328
453
1.427
40

godine ______ (r.br. 1+2-3) - Rezerve (rauni 321 i 322)
Stanje na dan 31.12. prethodne godine ____________
(red.br. 4+5-6) - Rezerve (rauni 321 i 322)
_________ (red.br. 7+8-9) - Rezerve (rauni 321 i 322)
godine ____ (red.br. 1+2-3) - Rezerve (rauni 321 i 322)
Ukupna poveanja u prethodnoj godini - Rezerve
(rauni 321 i 322)
Stanje na dan 31.12. prethodne godine _____________
_________ (red.br. 7+8-9) - Rezerve (rauni 321 i 322)
Ukupna poveanja u tekuoj godini - Rezerve
(rauni 321 i 322)
Ukupna smanjenja u tekuoj godini - Rezerve
(rauni 321 i 322)
Stanje na dan 31.12. tekue godine ___ (r.br. 10+11-12)
godine_______ (r.br. 1+2-3) - Rezerve (rauni 321 i 322)
Ukupna poveanja u prethodnoj godini Rezerve
(rauni 321 i 322)
Ukupna smanjenja u prethodnoj godini - Rezerve
(rauni 321 i 322)
Stanje na dan 31.12. prethodne godine _____________
__________ (red.br. 7+8-9) - Rezerve (rauni 321 i 322)
Ukupna poveanja u tekuoj godini - Rezerve
(rauni 321 i 322)
Ukupna smanjenja u tekuoj godini - Rezerve
(rauni 321 i 322)
456
1.427
459
1.427
462
1.427
465
1.427
505
82.689
508
82.689
509
50.402
511
133.091
514
133.091
515
81.753
516
25.201
517
189.643
544
1.665.101
547
1.665.101
548
85.952
549
940
550
1.750.113
553
1.750.113
554
244.486
555
25.201
556
1.969.398
41
Statistiki aneks za 2010. godinu

Opis
AOP
Tekua godina
Prethodna godina
I. OPTI PODACI O PRAVNOM LICU ODNOSNO PREDUZETNIKU
1. Broj meseci poslovanja ( oznaka od
1 do 12 )
601
12
12
2. Oznaka za veliinu ( oznaka od 1 do 3 )
602
2
2
3. Oznakaza vlasnitvo ( oznaka od 1 do 5 )
603
5
5
5. Prosean broj zaposlenih na osnovu
stanja krajem svakog meseca ( ceo broj )
605
176
174
iznosi u 000 dinara

Opis
AOP
Bruto
Ispravka vrednosti
Neto (kol. 4-5)
II. BRUTO PROMENE NEMATERIJALNIH ULAGANJA I NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREME I
BIOLOKIH SREDSTAVA
1.1. Stanje na poetku godine
606
17.977
477
17.500
1.2. Poveanja (nabavke) u toku
godine
607
6.587
0
6.587
1.3. Smanjenja u toku godine
608
2.509
0
2.509
1.5. Stanje na kraju godine
(606+607-608+609)
610
22.055
477
21.578
2.1. Stanje na poetku godine
611
1.489.979
61.283
1.428.696
2.2. Poveanje (nabavke) u toku
godine
612
207.666
0
207.666
2.3. Smanjenje u toku godine
613
35.701
0
35.701
2.5. Stanje na kraju godine
( 611+612-613+614 )
615
1.661.944
61.283
1.600.661
Opis
1. Zalihe materijala
6. Dati avansi
7. SVEGA
(616+617+618+619+620+621=013+014)
4. Dravni kapital
SVEGA
(623+625+627+629+630+631+632=102)
1. Potraivanja po osnovu prodaje
(stanje na kraju godine 639 <= 016)
2. Obaveze iz poslovanja
(stanje na kraju godine 640 <= 119)
4. Porez na dodatu vrednost - prethodni
porez (godinji
iznos
po
poreskim
prijavama)
5. Obaveze iz poslovanja ( potrani promet
bez poetnog stanja )
AOP
616
621
Tekua godina
27.599
32.437
iznosi u 000 dinara

Prethodna godina
25.29
6.979
622
629
60.036
1.778.328
32.269
1.615.595
633
1.778.328
1.615.595
639
189.35
113.727
640
259.959
239.816
642
193.869
159.592
643
5.607.458
4.953.964
42
6. Obaveze za neto zarade i naknade

zarada (potrani promet bez poetnog
stanja)
7. Obaveze za porez na zarade i naknade
zarada na teret zaposlenog ( potrani
promet bez poetnog stanja )
8. Obaveze za doprinose na zarade i
naknade zarada na teret zaposlenog
(potrani promet bez poetnog stanja )
9. Obaveze za dividende, uee u dobitku i
lina primanja poslodavaca (potrani promet
10. Obaveze prema fizikim licima za
naknade po ugovorima ( potrani promet
11. Obaveze za PDV (godinji iznos po
poreskim prijavama)
12. Kontrolni zbir ( od 639 do 649 )
1. Trokovi goriva i energije
2. Trokovi zarada i naknada zarada (bruto)
3. Trokovi poreza i doprinosa na zarade i
naknada zarada na teret poslodavca
4. Trokovi naknada fizikim licima ( bruto )
po osnovu ugovora
5. Trokovi naknada lanovima upravnog i
nadzornog odbora ( bruto )
6. Ostali lini rashodi i naknade
7. Trokovi proizvodnih usluga
8. Trokovi zakupnina
11. Trokovi amortizacije
12. Trokovi premija osiguranja
13. Trokovi platnog prometa
14. Trokovi lanarina
15. Trokovi poreza
18. Rashodi kamata i deo finansijskih
rashoda
6. Prihodi od kamata
644
118.118
102.069
645
18.316
15.756
646
29.668
25.689
647
25.201
648
20.973
15.978
649
650
651
652
280.909
6.743.821
11.36
166.102
242.255
5.868.846
9.655
143.514
653
29.668
25.689
654
31.143
23.098
655
656
657
658
661
662
663
664
665
4.455
22.469
25.554
250
35.701
2.309
1.702
958
5.126
5.166
31.13
25.665
181
33.479
2.186
1.488
2.214
5.356
668
671
677
680
63
336.86
30.219
30.219
71
308.892
13.312
13.312
43
III DEO
Revizija finansijskih izvetaja
44
1. Pojam i znaaj revizije
Za sastavljanje finansijskih izvetaja odgovoran je menadment preduzea dok za

njihovu verodostojnost odgovornost pripada revizoru. Procesom revizije, revizor
poboljava korisnost i vrednost finansijskih izvetaja, ali on takoe poveava i
verodostojnost ostalih informacija koje menadment objavljuje uz finansijske
izvetaje. U savremenim uslovima revizija ima veliki znaaj. To najbolje potvruje brz
razvoj, posebno, tokom prolog veka. Razvoj se manifestuje kroz:
rast broja firmi za reviziju;
rast broja zaposlenih;
irenje delokruga rada revizora. 42
Nije jasno kako bi se regulisali odnosi izmeu vlasnika i menadmenta, drave i

preduzea, poverilaca i preduzea, investitora i ulagaa i preduzea itd. da nije
revizije koja daje dodatna uveravanja za finansijske izvetaje i time spreava
nepoeljne tendencije i nesporazume.
Revizija moe da se definie kao sistematian pregled poslovnih knjiga i
raunovodstvenih izvetaja od strane revizora i eksperata sa ciljem da se izrazi
kompetentno, struno i nezavisno miljenje o ispravnosti, istinitosti i tanosti istih. 43
Revizijsko miljenje poveava kredibilitet raunovodstvenih iskaza. Revizijsko
uveravanje nije apsolutno ve izraava visok nivo pouzdanosti. Razlog tome lei u
prirodi ekonomskih i poslovnih dogaaja, monetarne nepreciznosti, tanosti
raunskih procedura itd.
Cilj revizije raunovodstvenih izvetaja je da omogui revizoru izraavanje miljenja
o tome da li su isti u svim znaajnim pitanjima sastavljeni u skladu sa uobiajenim
standardima raunovodstvenog izvetavanja. Centralna svrha revizije je da se
obezbedi neovisna potvrda vlasnicima preduzea da su oni koji su upravljali tim
preduzeem ostvarili efekte koji odgovaraju stanju u raunovodstvenim izvetajima.
42
43
Stanii M. (2004), Revizija, Stanii Audit d.o.o., Beograd, str. 5

Isto
45
2. Profesionalna raunovodstvena regulativa
Osnovni cilj raunovodstva koji se definie kao istinito i fer prikazivanje finansijskog
poloaja i uspenosti odreenog poslovnog subjekta ne moe se odvijati bez pravila
za pripremanje, priznavanje i vrednovanje u finansijskim izvetajima. Standardi iz
oblasti
raunovodstva
priznavanju,
podrazumevaju
odmeravanju
dogovorena
prikazivanju
stavki
pravila
pripremanju,
raunovodstvenih
izvetaja
ekonomskog entiteta. 44 Raunovodstveni standardi se mogu podeliti na nacionalne i

meunarodne. Nacionalni standardi su standardi jedne zemlje i oni su pod uticajem
socijalnih, kulturnih, pravnih, ekonomskih i finansijskih sistema koji preovlauju u
konkretnoj nacionalnoj ekonomiji. Meutim sa internacionalizacijom trgovine i
proizvodnje, javili su se trendovi za ujednaavanjem standarda o finansijskom
raunovodstvu na globalnom nivou. Pribliavanje raunovodstvenih standarda danas
se praktino odvija kroz pribliavanje, odnosno usvajanje dve vrste standarda koji su
prihvatljivi u meunarodnim okvirima:
Meunarodni raunovodstveni standardi ( MRS

standardi finansijskog izvetavanja ( MSFI
46
45
) / Meunarodni
)i
Ameriki opteprihvaeni raunovodstveni standardi ( US GAAP 47 ).
MRS su doneti od strane Komiteta za MRS ( IASC-International Accounting

Standards Committee ) kojeg je 1973. godine osnovalo 16 profesionalnih
raunovodstvenih organizacija. Ovaj Komitet je kasnije pristupio Meunarodnoj
federaciji raunovoa ( IFAC-International Federation of Accountants ) koja je
osnovana 1977. godine.
Za trideset godina svog postojanja Komitet za MRS ( IASC ) je doneo 41 standard.
Osnovni cilj je bio da koordinira aktivnosti na usaglaavanju i smanjivanju razlika u
sistemima raunovodstvenog izvetavanja u meunarodnom okruenju. Pored toga,
Komitet je bio usmeren i na stvaranje kohezije, tj. da sve profesionalne organizacije i
njihovi predstavnici rade na istom cilju visok kvalitet i meunarodna uporedivost
Kneevi G. (2009), Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, str.45
International Accounting Standards (IAS)
46
International Financial Reporting Standards (IFRS)
47
Generally Accepted Accounting Principles
44
45
46
raunovodstvenih izvetaja. Komitet za MRS je tokom 2000. godine prerastao u

Odbor za Meunarodne raunovodstvene standarde ( IASB-International Accounting
Standards Board ) koji je kao rezultat svog rada doneo est MSFI.
Ameriki opteprihvaeni raunovodstveni standardi su nacionalni standardi koji su
postali i globalno prihvatljivi zbog injenice da je SAD najjaa ekonomska sila u
svetu, koja ima najrazvijenije finansijsko trite. U zemljama kojima je SAD najvei
spoljnotrgovinski partner dozvoljeno je pored nacionalnih, paralelno postojanje i
amerikih standarda. 48
3. Raunovodstvena regulativa u Srbiji
Naa zemlja sledila je svetski proces usaglaavanja sa MRS/MSFI sa ciljem da

uspostavi takav privredno sistemski ambijent koji bi korespondirao uslovima u
razvijenim trinim privredama. Kada govorimo o profesionalnoj regulativi u naoj
zemlji najee mislimo na MRS i MSFI mada je profesionalna regulativa irok
pojam, jer pored MRS i MSFI obuhvata jo nekoliko elemenata:
Meunarodni raunovodstveni standardi i Meunarodni standardi finansijskog

izvetavanja;
Meunarodni standardi revizije ( MSR );
Kodeks etike za profesionalne raunovoe ( Code of Etics for Professional

Accountants );
Nacionalni standard vezan za sticanje profesionalnih zvanja raunovoe i

revizora ( JRS 31 - Profesionalno osposobljavanje raunovoa );
Nacionalni standard za raunovodstveni softver ( JRS 33 Raunovodstveni

softver ).
Pored navedenih okvira regulative, u Srbiji je donet i Zakon o raunovodstvu i reviziji

kojim se ureuje nain voenja poslovnih knjiga, priznavanja i procenjivanja imovine
i obaveza, obelodanjivanje i obrada godinjih izvetaja, uslovi i nain vrenja revizije
48
Kneevi G. (2009), Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, str.46
47
finansijskih izvetaja i interna revizija. Po ovom zakonu pravno lice i preduzetnik

sastavljaju i prikazuju finansijske izvetaje za tekuu poslovnu godinu sa stanjem na
dan 31. decembra tekue godine ( redovni godinji finansijski izvetaji ). Godinje
finansijske izvetaje usvaja skuptina ili drugi nadleni organ pravnog lica a potpisuje
zakonski zastupnik kao i lice odreeno optim aktom za njihovo sastavljanje.
Zakonom je predvieno da su pravna lica duna da redovne godinje finansijske
izvetaje za izvetajnu godinu dostave Agenciji za privredne registre, najkasnije do
kraja februara naredne godine, osim ako posebnim propisom nije drukije odreeno.
Primljene finansijske izvetaje Agencija obrauje i objavljuje podatke iz tih izvetaja,
na osnovu koji se sagledavaju rezultati poslovanja i finansijski poloaj pravnih lica. U
skladu sa ovim zakonom obavlja se i revizija redovnih godinjih finansijskih izvetaja.
Reviziju finansijskih izvetaja obavljaju ovlaeni revizori koji imaju licencu za rad na
poslovima revizije. Nakon izvrene revizije oni nedvosmisleno izraavaju miljenje o
tome da li finansijski izvetaji istinito i objektivno, po svim materijalno znaajnim
pitanjima prikazuju finansijsko stanje, poslovni rezultat i tokove gotovine i da li su
sastavljeni u skladu sa MRS, odnosno MSFI. Baza skeniranih izvetaja ovlaenog
revizora vodi se u Registru finansijskih izvetaja, poev od 2000. godine. 49
Miljenje ovlaenog revizora mora biti izraeno u skladu sa Meunarodnim
standardima revizije ( MSR ) i moe biti pozitivno, miljenje sa rezervom, negativno
ili se revizor uzdrava od miljenja. Revizija se obavlja po osnovu ugovora, koji je
obveznik za reviziju duan da zakljui sa preduzeem za reviziju, najkasnije, do kraja
kalendarske, odnosno poslovne godine.
Pored svih pomenutih regulativa, za reviziju javnih sredstava u Republici Srbiji
nadlena je i Dravna revizorska institucija. Ona je samostalan i nezavisan dravni
organ. Subjekti revizije Dravne revizorske institucije su:
Direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava Republike, teritorijalnih

autonomija i lokalnih vlasti;
49
Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;
Budetski fondovi osnovani posebnim zakonom ili podzakonskim aktom;
www.apr.gov.rs
48
Javna preduzea, privredna drutva i druga pravna lica koje je osnovao

direktni ili indirektni korisnik javnih sredstava;
Subjekti koji se bave prihvatanjem, uvanjem, izdavanjem i korienjem

javnih rezervi;
Politike stranke, u skladu sa zakonom kojim se ureuje finansiranje politikih

stranaka;
Narodna banka Srbije, u delu koji se odnosi na korienje javnih sredstava i

na poslovanje sa dravnim budetom... 50
Institucija obavlja svoju revizorsku nadlenost u skladu sa opteprihvaenim

naelima i pravilima revizije i u skladu sa odabranim meunarodno prihvaenim
standardima revizije. Subjekt revizije duan je da revizorima stavi na raspolaganje
sve traene podatke i dokumenta, ukljuujui i poverljive podatke i dokumenta koji su
neophodni za planiranje i izvrenje revizije. Nakon obavljenih postupaka revizije
Institucija sastavlja nacrt izvetaja o izvrenoj reviziji u kojem daje miljenje o
poslovanju revidiranog. Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti Institucija je
odgovorna Narodnoj skuptini Republike Srbije kojoj podnosi i primedbe o tekom
krenju dobrog poslovanja kod revidiranih subjekata.
4. Revizija javnog sektora
Na poetku XXI veka, najira javnost je glavna ciljna grupa ije potrebe revizori
moraju da zadovolje. Dravna revizija proverava i analizira protekle finansijske
dogaaje, kao i postojanje nezakonitih procedura kojim se omoguava troenje
javnih finansijskih sredstava.
Revizija je proces iji je cilj da obezbedi da planiranje i utvrivanje budeta i
korienje javnih dobara bude izvreno u skladu sa zakonima zemlje, da su sredstva
usmerena ka ostvarivanju ciljeva koje definiu parlament, vlada i jedinice lokalne
samouprave. Revizija moe na nekoliko naina pomoi upravljanju dravnim
50
Staki B., Bara S. (2009), Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 174
49
finansijama kao i predstavljanju objektivnog opisa naina utroka javnih sredstava.

Revizijom se mogu:
otkriti nepravilnosti koje obuhvataju zloupotrebe javnih sredstava;
ustanoviti pouzdanost izvetaja o sprovoenju budeta i ostalim finansijskim

podacima;
obezbediti pouzdani podaci o programskim rezultatima;
prepoznati sluajevi i modeli rasipanja i neefikasnosti.
Potrebe za informacijama su mnogobrojne i raznolike, ali se, u osnovi, javljaju zbog

njihove direktne pomoi prilikom donoenja ekonomskih, socijalnih i politikih odluka,
kao i zbog procenjivanja da li drava i njene jedinice steena sredstva koriste na
utvreni nain. Korisnici su zainteresovani da se planovi ostvare onako kako su
predvieni, odnosno na nain da drava i njene jedinice budu uspene.
50
STUDIJSKO ISTRAIVAKI RAD
Uporedna analiza realizacije

programa poslovanja
JP Gradsko stambeno za
period I IX / 2009. i 2010. godine
51
Javno preduzee Gradsko stambeno je deo komunalnog sistema grada Beograda i

bavi se odravanjem zajednikih delova stambenih zgrada, ureaja i instalacija na
podruju deset gradskih optina.
1. Hitni i neodloni radovi na stambenim zgradama
Poslovi hitnih intervencija obuhvataju radove na instalacijama vodovoda i

kanalizacije, graevinskim elementima zgrade, elektro instalacijama, kao i
servisiranje liftovskih i hidroforskih postrojenja i elektro ureaja, tehniki pregled
liftovskih postrojenja, tekue odravanje zgrade i deurne slube hitnih intervencija.
Deurna sluba hitnih intervencija izvrava poslove svakodnevno, 24 sata, bez
odlaganja ( pucanje vodovodne cevi, zaguenje fekalne i kine kanalizacije,
otklanjanje kvara na liftovima manjeg obima, odglavljivanje osoba iz lifta, otklanjanje
kvarova na zajednikoj elektro instalaciji, crpljenje vode iz liftovskog okna,
podrumskih prostorija i tehnikih etaa ). U periodu januar septembar 2010. ova
sluba je izvrila 5.672 intervencije, od ega 89,20% samostalno, a 10,80% preko
podizvoaa radova, to je za 3,45% vie u odnosu na isti period u 2009. godini.
U
slubi
rade
majstori
svih
profila
pod
rukovodstvom
inenjera
tehniara dispeera. Sluba je opremljena savremenim alatima, rezervnim

delovima i vozilima, tako da po primljenom pozivu u najudaljenije delove grada stie
za najkrae mogue vreme.
Po osnovu hitnih intervencija izdati su nalozi i izvedeni radovi na graevinskim
elementima zgrada, instalacijama vodovoda i kanalizacije, elektro instalacijama i
ureajima, liftovskim postrojenjima i ureajima za snabdevanje vodom hidroforima
i hidrocilima, i to:
1.
2.
3.
4.
5.
Graevinsko-zanatski radovi
Vodovod i kanalizacija
Liftovska postrojenja
lektro instalacije
Hidrofori i hidrocili
Ukupno intervencija
5.732
11.311
10.686
4.296
720
32.745
52
To je za 7,12% vie u odnosu na period januar septembar 2009. godine, kada je

izvedeno 30.565 intervencija.
2. Servisiranje ureaja
U sistemu odravanja JP Gradsko stambeno ukljuena su 6.121 liftovska

postrojenja. U periodu januar septembar 2010. godine izvreno je 56.994 redovnih
mesenih servisa. U postupku redovnih godinjih pregleda i planiranom dinamikom
izvren je tehniki pregled na 3.680 liftova.
U periodu januar septembar 2010. godine izvreno je servisiranje vitalnih ureaja u
zgradama i to: 72 servisa agregata, 3.132 servisa APA ureaja. Da bi ureaji za
obezbeenje svetla na stepenitu, unutar zgrade, funkcionisali bilo je neophodno
izviti ugradnju 1.004 automata za svetlo.
U posmatranom periodu izveno je 12.176 servisa na hidroforskim postrojenjima, to
je za 286 servisa vie u odnosu na isti period 2009. godine. Servisi se obavljaju dva
puta meseno.
Odravanje higijene obavlja 19 izvoaa radova na 9.678 stambenih zgrada koje su
ovaj posao poverile JP Gradsko stambeno. Pored ienja i pranja ( jednom
nedeljno ) zajednikih horizontalnih povrina delova zgrada, etiri puta godinje vri
se i pranje staklenih povrina na ulaznim i vetrobranskim vratima, pranje zidova lift
kabina, pranje gelendera i ograda stepenita i skidanje pauine. Terenska kontrola
ienja obavlja se na svih deset gradskih optina u Beogradu, svakodnevno.
3. Program graevinsko-zanatskih radova, sanacije liftovskih postrojenja, elektro

radova i radova na hidroforskim postrojenjima
Programom poslovanja za 2010. godinu evidentirano je 1.817 objekata na kojima je

potrebno izvoditi graevinsko-zanatske radove. JP Gradsko stambeno je u periodu
53
januar septembar 2010. godine realizovalo graevinsko-zanatske radove na 444

objekta, to je 32,32% manje u odnosu na isti period 2009. godine.
Programom poslovanja za 2010. godinu evidentirano je 748 liftovskih postrojenja na
kojima je potrebno izvriti sanaciju. U toku prvih devet meseci 2010. JPGS je
realizovalo radove na 106 liftovskih postrojenja, koji predstavljaju 14,17% od
ukupnog broja liftovskih postojenja kod kojih je potrebno izvriti sanaciju.
Za 2010. godinu, programom poslovanja, evidentirani su radovi koje je potrebno
realizovati na 607 elektro ureaja. Od januara do septembra 2010. godine
realizovani su radovi na 93 ureaja, to je za 126,83% vie u odnosu na prvih devet
meseci 2009. godine, ali opet svega 15,32% od planiranog broja servisa za celu
2010. godinu. Izvreni su hitni radovi nakon poara na dva objekta.
Programom poslovanja za 2010. godinu evidentirani su radovi koje je potrebno
realizovati na 234 hidroforska ureaja. U periodu januar septembar 2010.
realizovani su radovi na 22 ureaja.
54
KOMPARATIVNI PREGLED FIZIKOG OBIMA USLUGA JP GRADSKO STAMBENO" ZA PERIOD I IX / 2009. I 2010. godine
R.
Br.
Naziv usluge
edinica mere
stvareno
I-XII/2009.
stvareno
I-IX/2009.
Plan za
2010.
stvareno
IIX/2010.
Indeks
6/4
Indeks
6/5
HITNI I NEODLONI RADOVI
1.
Na vodovodu i kanalizaciji
broj intervencija
14.656
10.752
14.000
11.311
105,20
80,79
2.
Na elektro instalacijama
broj intervencija
6.083
4.350
6.000
4.296
98,76
71,60
3.
Na hidrocilima i hidrostanicama
broj intervencija
1.083
867
1.600
720
83,04
45,00
4.
Na liftovima
broj intervencija
14.563
10.837
15.000
10.686
98,61
71,24
5.
broj intervencija
5.785
3.759
5.000
5.732
152,49
114,64
6.
Deurna sluba hitnih intervencija
broj intervencija
7.623
5.483
7.900
5.672
103,45
71,80
49.793
36.048
49.500
38.417
106,57
77,61
UKUPNO
II
PROGRAM SERVISIRANJA UREAJA
1.
Gromobran sa ranim startovanjem
broj servisa
2.
Radioaktivni gromobran servis
broj servisa
3.
gregati servis
broj servisa
86
72
363
72
100,00
19,83
4.
PA ureaji servis sa materijalom
broj servisa
4.727
3.533
6.156
3.132
88,65
50,88
540
55
5.
Hidro postrojenja
broj servisa
15.506
11.890
17.580
12.176
102,41
69,26
6.
Liftovi
broj servisa
75.228
56.398
75.000
56.994
101,06
75,99
7.
hniki pregled liftova
broj servisa
5.788
3.975
6.050
3.680
92,58
60,83
101.335
75.868
105.689
76.054
100,25
71,96
UKUPNO
III
VEE INTERVENCIJE NA OBJEKTIMA
1.
broj objekata
1.118
656
1.817
444
67,68
24,44
2.
Liftovi
broj objekata
191
159
748
106
66,67
14,17
3.
lektro radovi
broj objekata
72
41
607
93
226,83
15,32
4.
Hidropostrojenja
broj objekata
234
22
1.383
858
3.406
665
UKUPNO
IV
IENJE I PRANJE
87.065.497
61.537.626
94.142.960
67.894.122
9,40
77,51
19,52
110,33
72,12
56
4. Prihodi JP Gradsko stambeno
Ukupni prihodi Javnog preduzea Gradsko stambeno ostvareni su u iznosu od

324.689.000,00 dinara, to je 73,72% plana za 2010. godinu.
PRIHODI
300.000
250.000
200.000
150.000
100.000
50.000
PRIHODI OD
PRODAJE
PROIZ. I USLUGA
u 000 din.
DRUGI
POSLOVNI
PRIHODI
268.999
FINANSIJSKI
PRIHODI
23.900
OSTALI
PRIHODI
19.998
11.792
Uee pojedinih prihoda u ukupnim prihodima:

pis
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga
stvareno
I-IX/2009.
Rebalans
programa
2010.
Ostvareno
I-IX/2010.
83,47
87,06
82,85
Drugi poslovni prihodi
7,39
7,27
7,36
Finansijski prihodi
2,65
1,82
6,16
stali prihodi
3,24
3,86
3,63
100,00
100,00
100,00
UKUPNO
57
Struktura prihoda:
1. Prihod od prodaje usluga na domaem tritu ( konto 612 ) po osnovu obavljanja

tehniko-strunih poslova nadzora, nadzora nad poslovima odravanja higijene
zajednikih delova stambenih zgrada, nadzora nad poslovima veih intervencija na
zgradama, poslova deurne slube hitnih intervencija, administrativnih, finansijskih i
pravnih poslova ostvaren je u iznosu od 268.999.000,00 dinara, tj. 70,15% od plana
za 2010. godinu, za 10,11% je vei nego u istom periodu prole godine i ini 82,85%
ukupnih prihoda ostvarenih u prvih devet meseci 2010. godine.
2. Prihod od zakupnine ( konto 650 ) ostvaren je u iznosu od 23.899.884,00 din.,

tj. 74,69% od plana, 10,42% vie nego u istom periodu prole godine i ini 7,36%
ukupnih prihoda.
Sastoji se od:
prihoda od zakupnine za stanove kojima raspolae JP Gradsko stambeno u

iznosu od 11.362.879,00 dinara;
prihoda od zakupnine za garae kojima raspolae JPGS u iznosu od

12.537.005,00 dinara. Prosean broj garaa kojima raspolae JP Gradsko
stambeno iznosi 715, a prosena zakupnina iznosi 1.948,25 dinara.
3. Finansijski prihodi ( konto 66 ) iznose 19.998.465,00 dinara, tj. 249,98% od plana,

za 157,81% vie nego u istom periodu prole godine i ine 6,16% ukupnih prihoda
perioda.
Sastoje se od:
prihoda od naplate po sudskim sporovima 2.150.714,00 dinara;
prihoda od kamata 17.847.751,00 dinar.
58
4. Ostali prihodi ( konto 67 ) iznose 11.791.890,65 dinara, tj. 69,36% od plana,

uveani su za 24,32% u odnosu na isti period 2009. godine i ine 3,63% ukupnih
prihoda.
Sastoje se od:
dobitaka po osnovu prodaje nekretnina i post. opreme u iznosu od

1.571.626,02 dinara;
naplaenih otpisanih potraivanja u iznosu od 416.058,65 dinara po osnovu
zakupnine za stanove i garae i naplaenih otpisanih potraivanja od ostalih

kupaca;
refundacije zajednikih trokova u iznosu od 592.355,06 dinara;
prihoda po osnovu zatite od rizika u iznosu od 457.607,60 dinara;
prihoda od prodaje stanova na rate u iznosu od 3.456.705,98 dinara;
prihoda od prodaje stanova u celosti u iznosu od 5.047.457,69 dinara;
ostali nepomenuti prihodi iznose 250.079,65 dinara.
Komparativnom analizom poslovanja prvih devet meseci 2009. i 2010. godine, dolo
je do ukupnog poveanja prihoda od 10,94% ( 32.021.000,00 dinara ). Na osnovu
toga moe se zakljuiti da je preduzee uspelo da ostvari dobre rezultate poslovanja
i da su se projekcije predviene programom poslovanja za 2010. godinu ostvarile u
znaajnoj meri. Naravno uvek treba iznalaziti naine za jo boljim rezultatima i
poveanjem prihoda, a neki od naina da se to u ovom sluaju ostvari su sledei:
predviena modifikacija poslovanja uvoenjem elektronskog poslovanja;
skraivanje procedura u internom poslovanju koje bi dovele do bre naplate

sredstava koja se potrauju;
korekcijom cena usluga, s obzirom da nije vrena od maja 2010. godine.
59
5. Rashodi JP Gradsko stambeno
Ukupni rashodi JP Gradsko stambeno za period I IX/2010. godine iznose

274.605.000,00 dinara, to je 66,09% od plana za 2010. godinu.
RASHODI
180.000
160.000
140.000
120.000
100.000
80.000
60.000
40.000
20.000
0
TROKOVI
ZARADA,
NAKNADA Z..
u 000 din.
TROKOVI
NEMATERIJAL.
PROIZVOD.
TROKOVI
USLUGA
176.364
37.879
RASHODI
OBEZVRE.
IMOVINE
TROKOVI
MATERIJALA
18.075
13.432
1.423
FINANSIJSKI
RASHODI
310
OSTALI
RASHODI
122
Specifikacija ukupnih rashoda:

pis
1
rokovi zarada, naknada zarada i
ostali lini rashodi
Rebalans
stvareno
stvareno Indeks
programa
I-IX/2009.
I-IX/2010.
4/2
2010.
2
Indeks
4/3
6
173.006
269.191
176.364
101,94
65,52
Nematerijalni trokovi
37.211
59.948
37.879
101,80
63,19
rokovi proizvodnih usluga
15.529
30.331
18.075
116,40
59,59
rokovi materijala
12.659
15.840
13.432
106,11
84,80
2.629
3.500
1.423
54,13
40,66
Rashodi obezvreenja imovine
60
Finansijski rashodi
540
680
310
57,41
45,59
stali rashodi
279
122
43,73
0,00
25.500
36.000
27.000
105,88
75,00
267.353
415.490
274.605
102,71
66,09
rokovi amort. i rezervisanja

UKUPNO
Uee pojedinih rashoda u ukupnim rashodima:
Opis
stvareno
I-IX/2009.
%
Rebalans
stvareno
programa
I-IX/2010.
2010.
%
rokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi
64,71
64,79
64,22
Nematerijalni trokovi
13,92
14,43
13,79
rokovi proizvodnih usluga
5,81
7,30
6,58
rokovi materijala
4,73
3,81
4,89
Rashodi obezvreenja imovine
0,98
0,84
0,52
Finansijski rashodi
0,20
0,16
0,11
stali rashodi
0,10
0,00
0,04
rokovi amort. i rezervisanja
9,54
8,66
9,83
100,00
100,00
100,00
UKUPNO
Struktura rashoda:
1. Za trokove materijala ( konto 51 ) utroeno je 13.432.000,00 dinara, tj. 84,80%
od plana, za 6,11% vie nego u istom periodu prole godine.
2. Za zarade, naknade zarada i ostale line rashode ( konto 52 ) je utroeno
176.364.000,00 dinara, odnosno 65,52% od planiranog iznosa. Isplata zarada za
period I IX/2010. godine izvena je u skladu sa usvojenim Programom poslovanja
preduzea za 2010. godinu.
3. Za trokove proizvodnih usluga ( konto 53 ) utroeno je 18.075.000,00 dinara,
tj. 59,59% od plana.
Specifikacija pojedinih trokova:
61
532
ROKOVI USLUGA ODRAVANJA
R.Br.
OPIS
Ostvareno
I-IX/2010.god.
u din.
Usluge odravanja klima ureaja
stali radovi na tekuem odravanju
dravanje biro opreme
848.483
Usluge odravanja vozila
590.267
dravanje telefonske centrale
636.124
dravanje hardvera
dravanje sistemskog softvera
rokovi usluga odravanja
dravanje internet sajta
1.524.640
10
Nadzor i admin. - ORACLE
1.884.000
UKUPNO
8.164.499
261.560
1.871.794
89.416
444.915
13.300
539
ROKOVI OSTALIH USLUGA
R.Br.
PIS
Ostvareno
I-IX/2010.god.
u din.
rokovi ostalih usluga knjigovodstvo
982.171
rokovi komunalnih usluga bez PDV-a
1.120
rokovi komunalnih usluga smee
728.867
Utroak vode
321.080
omunalne usluge garae
rokovi usl. obezbeenja objekata
rokovi komun.usl. zajedniki trokovi
rokovi naknade TV-a

UKUPNO
45.167
2.187.737
471.207
35.061
4.772.410
62
4. Trokovi procenjene amortizacije ( konto 54 ) iznose 27.000.000,00 dinara, tj. 75%

od plana za 2010. godinu.
5. Za nematerijalne trokove ( konto 55 ) utroeno je 37.879.000,00 din., tj. 63,19%

od plana.
Specifikacija pojedinih trokova:
550
ROKOVI NEPROIZVODNIH USLUGA
R.Br.
PIS
Ostvareno
I-IX/2010.god.
u din.
rokovi intelektualnih usluga
224.502
rokovi advokatskih usluga zastupanja
862.285
rokovi zdravstvenih usluga bez PDV-a
210.000
Sava Centar
738.547
SAT kadrovski poslovi
rokovi strune literature
705.036
buka i struno usavravanje
287.142
Savetovanja i seminari
104.350
rokovi revizije
297.973
10
rokovi ienja poslovnih prostorija
11
stale neproizvodne usluge
764.599
12
rokovi izrade projekata
276.750
13
rokovi HTZ opreme

UKUPNO
10.107.968
2.982.811
1.655.373
19.217.336
63
559
STALI NEMATERIJALNI TROKOVI
R.Br.
PIS
stvareno
I-IX/2010.god.
u din.
rokovi oglasa
Takse administrativne, sudske i dr.
rokovi uknjibe objekata
287.120
stali nematerijalni trokovi
156.446
Pretplata na dnevne asopise
103.362
ampanja Lift nije igraka
311.608
rizna komunikacija
548.137
Dizajn i produkcija tampanog materijala
114.950
arketinke konsultantske usluge
10
Promotivne aktivnosti
392.810
11
rg.promo.aktivnost unapreenje odnosa sa javnou
250.000
12
rg.promo.aktivnosti tampanje promo materijala
290.000
13
Istraivanje stavova korisnika - anketa
426.330
UKUPNO
143.894
2.325.596
1.806.855
7.157.108
6. Za finansijske rashode ( konto 56 ) utroeno je 310.000,00 dinara, tj. 45,59% od

plana.
7. Za ostale rashode ( konto 57 ) utroeno 122.000,00 din., tj. 56,27% manje nego u
istom periodu 2009. godine.
8. Rashodi nastali obezvreenjem potraivanja ( konto 58 ) iznose 1.423.000,00 din.,

tj. 40,66% od plana, za 45,87% su manji nego u istom periodu prole godine, a
odnose se na nenaplaena otpisana potraivanja.
64
INVESTICIONA ULAGANJA ZA I-IX/2010.GOD. S UPOREDNIM PODACIMA ZA I-IX/2009.GOD.

R.Br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
OPIS
1
I OPREMA
Implementacija RP i DMS racle reenja
Raunarska oprema i softveri
utomobili
V i radio prijemnici
Fiksna i mobilna telefonija i tel. centrala
prema za odravanje radnih prostorija
lima ureaji
prema za ugostit., turizam i kom. usluge
ancelarijski nametaj
parati za umnoavanje
lat i oprema za hitne intervencije
stala oprema
II ADAPTACIJA POSL. OBJEKATA
UKUPNO
Ostvareno
I-IX/2009.
2
Rebalans Ostvareno
plana 2010. I-IX/2010.
Indeks Indeks
4/2
4/3
5
6
23.000.000
496.800 24.910.000
2.956.325 2.900.000
5.624.705
1.382.268 278,23
0
2.029.967 1.200.000
90.000
36.550
189.555 518,62
1.700.000
1.405.759
210.000
270.000
48.098
173.388 360,49
0 35.000.000 11.101.562
5.567.740 89.280.000 19.877.237 357,01
24,46
5,55
82,69
64,22
31,72
22,26
Ulaganja u investicije ostvarena su u iznosu od 19.877.237,00 dinara to cini 22,26%

plana, odnosno za 14.309.497,00 dinara vie nego u prvih devet meseci 2009. god.
Bruto dobit na dan 30.09.2010. godine iznosi 50.084.000,00 dinara, to je za
22.353.000,00 dinara, odnosno za 80,61% vie nego u periodu prvih devet meseci
2009. godine.
Iako ukupno ostvareni rashodi za prvih devet meseci 2010. godine iznose 66,09% od
plana, oni su se poveali za 3,65% u odnosu na isti period 2009. godine. To se
pripisuje poveanju trokova materijala i trokova proizvodnih usluga, posebno
trokovima uvoenja, nadzora i administracije ORACLE sistema poslovanja.
65
6. Sredstva za odravanje stambenih zgrada
U periodu I IX/2010. godine ukupno obraunato zaduenje ( bez PDV-a) iznosi

1.527.229.000,00 dinara, to je 6,7% vie od ukupno obraunatog zaduenje za isti
period 2009. godine.
1. U ukupnim sredstvima najznaajniji deo odnosi se na naknadu za odravanje

stambenih zgrada koje plaaju vlasnici stanova. U periodu 01.01-05.05.2010. godine
naknada iznosi:
Iznos u periodu
NAZIV NAKNADE
20.6.2009 - 04.05.2010.g.
bez PDV-
1. Za radove ne fasadama
0,5715
din/2
2. Za radove na odravanju liftova
2,3266 din/2
3. Za radove na hitnim intervencijama
1,4348 din/2
4. Za radove na popravkama krovova
1,4348 din/2
5. Za radove na odravanju zajednikih delova zgrade
0,8608 din/2
Od 05.05.2010. godine iznos naknade je korigovan i iznosi:

Iznos u periodu
NAZIV NAKNADE
05.05.2010 - 30.09.2010.g.
bez PDV-a
1. Odravanje zgrade sa liftom

2. Odravanje zgrade bez lifta
7,0262
din/2
4,56 din/2
66
Ukupno zaduenje vlasnika stanova u zgradama na odravanju u periodu

I IX/2010. god. iznosilo je 754.243.000,00 dinara, to je za 19% manje nego u
prvih devet meseci 2009. godine.
2. Zaduenje za zakupninu za neotkupljene stanove iznosi 142.331.000,00 din. Broj

neotkupljenih stanova u decembru 2009. godine iznosio je 6.029, ukupne povrine
226.976.m2, a u septembru 2010. god. 5.832 stana ukupne povrine 218.696 m2, to
predstavlja smanjenje od 197 stanova, tj. 3,27%.
3. Zaduenje za naknadu za odravanje higijene u zajednikim delovima zgrade

iznosi 255.905.000,00 dinara. Naknada za odravanje higijene u periodu od
20.06.2009 04.05.2010. god. iznosila je 127,22 dinara ( bez PDV-a ) po stanu
meseno, a od 05.05.2010. iznosi 134,85 din. ( bez PDV-a ) po stanu meseno.
4. Zakupnina za garae koje JP Gradsko stambeno odrava, a vlasnitvo su drugih

pravnih lica iznosi 5.400.000,00 dinara. Prosean broj garaa u periodu I IX/2010.
je 285, a prosena zakupnina iznosi 2.105,26 dinara.
5. Zaduenje za naknadu za odravanje zgrada od vlasnika poslovnog prostora

pravnih lica iznosi 37.597.000,00 dinara, a od fizikih lica vlasnika poslovnog
prostora 21.263.000,00 dinara, a po osnovu visine naknade za odravanje stanova
uz primenu Odluke o utvrivanju kriterijuma i naina plaanja trokova za odravanje
stambenih zgrada, u kojima se nalaze poslovne prostorije i stanovi u kojima se
obavlja poslovna delatnost.
67
SREDSTVA ZA ODRAVANJE STAMBENIH ZGRADA ZA PERIOD I-IX/2010., SA UPOREDNIM PODACIMA ZA PERIOD I-IX/2009. GODINE U 000 din.
pis
Red.Br.
1
Sredstva odravanja
Ostvareno
IX/2009.
I-
Rebalan
plana 2010.
Ostvareno
I-IX/2010.
Indeks
Indeks
4/2 100
4/3 100
1,430,829
1,996,067
1,527,229
106.74
76.51
Zaduenje za zakupninu za stanove
144,533
218,000
142,331
98.48
65.29
Zaduenje vlasnika za odravanje - infostan
689,683
1,010,000
754,243
109.36
74.68
Zaduenje za naknade za ienje
222,858
333,000
255,905
114.83
76.85
Zaduenje za zakupnine za garae - infostan
5,054
6,500
5,400
106.85
83.08
Odravanje poslovnog prostora - pravna lica
35,204
51,500
37,597
106.80
73.00
Odravanje poslovnog prostora - fizika lica
19,263
28,500
21,263
110.38
74.61
Posebni ugovori sa skupinama stanara
25,296
36,000
73,437
290.31
203.99
Uee u programskim radovima
1,167
0.00
0.00
Refundacija subvencije
68,573
90,000
77,400
112.87
86.00
10
Naplaena otpisana zaduenja iz ranijih godina
61,734
120,000
54,286
87.94
45.24
11
Naplata po akciji
97,386
0.00
0.00
12
Ostala zaduenja
13
Neutroena sredstva iz prethodne godine
864
8,500
11,309
1,308.91
133.05
59,214
94,067
94,058
158.84
99.99
1,279,868
1,996,067
1,301,513
101.69
65.20
449,936
758,567
515,553
114.58
67.96
Hitne intervencije i popravke
322,007
558,567
388,395
120.62
69.53
14.2.
Servis ureaja
118,728
185,000
117,590
99.04
63.56
14.3.
Tehniki pregled liftova
9,201
15,000
9,568
103.99
63.79
Alokacija sredstava odravanja

14
Odravanje stambenih zgrada od vlasnika
14.1.
15
ienje i pranje zajednikih delova zgrade
141,479
241,000
160,724
113.60
66.69
16
Programski radovi
101,091
210,000
72,417
71.64
34.48
17
Inves.odravanje po ugovorima sa skup. stanara
18
Naknada za rad JPGS
19
20
21
37,436
36,000
79,583
212.58
221.06
129,967
194,000
138,000
106.18
71.13
Naknada JKP Infostan za naplatu
47,622
65,000
49,604
104.16
76.31
Otpisana nenaplaena zaduenja
239,723
319,500
146,355
61.05
45.81
Ostale namene
132,614
172,000
139,277
105.02
80.98
Neutroena sredstva
150,961
225,716
149.52
0.00
68
6. Zaduenje vlasnika stanova po osnovu posebnih ugovora za investiciono

odravanje iznosi 73.437.000,00 dinara. Ovi radovi se ne finansiraju iz naknade za
odravanje.
UEE POJEDINIH SREDSTAVA Z DRAVANJE STAMBENIH ZGRADA U
UKUPNIM SREDSTVIMA Z PERIOD I - IX/2010.GOD.
OPIS
Ostvareno
I-IX/2009.
Plan
2010.
Ostvareno
I-IX/2010.
R.Br.
Sredstva odravanja
100,00%
100,00%
100,00%
Zaduenje za zakupnine za stanove
10,10%
10,92%
9,32%
Zaduenje vlasnika za odravanje - infostan
48,20%
50,60%
49,39%
Zaduenje za naknade za ienje
15,58%
16,68%
16,76%
Zaduenje za zakupnine za garae infostan
0,35%
0,33%
0,35%
dravanje poslovnog prostora pravna lica
2,46%
2,58%
2,46%
dravanje poslovnog prostora fizika lica
1,35%
1,43%
1,39%
Posebni ugovori sa skuptinama stanara
1,77%
1,80%
4,81%
Uee u programskim radovima
0,08%
0,00%
0,00%
Refundacija subvencije
4,79%
4,51%
5,07%
10
Naplaena otpisana zaduenja iz ranijih god.
4,31%
6,01%
3,55%
11
Naplata po akciji
6,81%
0,00%
0,74%
12
Ostala zaduenja
0,06%
0,43%
0,57%
13
Neutroena sredstva iz prethodne godine
4,14%
4,71%
6,16%
lokacija sredstava odravanja
89,45%
100,00%
85,22%
Odravanje stambenih zgrada od vlasnika
35,15%
38,00%
39,61%
14
14.1.
Hitne intervencije
25,16%
27,98%
29,84%
14.2.
Servis ureaja
9,28%
9,27%
9,03%
14.3.
hniki pregled liftova
0,72%
0,75%
0,74%
11,05%
12,07%
12,35%
15
ienje i pranje zajednikih delova zgrade
69
16
Programski radovi
7,90%
10,52%
5,56%
17
Investiciono odr.po ugovorima sa

skup.stanara
2,92%
1,80%
6,11%
18
Naknada za rad JPGS
10,15%
9,72%
10,60%
19
Naknada JKP Infostan za naplatu
3,72%
3,26%
3,81%
20
tpisana nenaplaena zaduenja
18,73%
16,01%
11,24%
21
stale namene
10,36%
8,62%
10,70%
Neutroena sredstva
10,55%
0,00%
14,78%
7. Alokacija sredstava odravanja
U periodu I IX/2010. godine, na odravanje stambenih zgrada utroeno je

1.302.513.000,00 dinara, to je za 1,69% vie u odnosu na isti period 2009. god.
1. Za redovno odravanje stambenih zgrada ukupno je utroeno 515.551.000,00

dinara, od ega za hitne intervencije je utroeno 388.393.000,00 dinara.
Pregled utroenih sredstava za hitne intervencije po vrstama radova je sledei:
Hitne intervencije
u 000 din.
Liftovi
111.580
156.173
Vodovod i kanalizacija
75.287
lektro instalacije
18.092
Deurna sluba hitnih intervencija
19.710
Hidrocili i hidrostanice
Ukupno
7.551
388.393
70
Za servisiranje ureaja utroeno je 117.590.000,00 dinara, i to:

Servis ureaja
u 000 din.
Liftova
Hidrocila
DEA aparata
115
APA aparata
2.578
Pumpi za podzemne vode

Ukupno
108.648
6.222
27
117.590
Za tehniki pregled liftova utroeno je 9.528.000,00 dinara.
2. Za odravanje higijene zajednikih delova stambenih zgrada utroeno je

160.724.000,00 dinara ( ienje-156.850.000,00, materijal za ienje-3.874.000,00
dinara ), to je 13,60% vie u odnosu na period I IX/2009. godine
3. Za vee intervencije na zgradama utroeno je 72.417.000,00 dinara, i to za:

PROGRAMSKI RADOVI VEE INTERVENCIJE
u 000 din.
Program krovova
28.054
Program liftova
12.032
Program elektro radova
6.299
Program fasada
5.952
Program hidrofora
3.835
Program vodovoda
2.326
Program trotoara
3.069
Program kanalizacije
1.806
Program gra.-zanatskih radova
3.908
10
Program rampe
2.465
71
11
Program opremanja ulaza
405
12
Program garaa
166
13
Program romskog naselja
282
14
Program lifta SO Stari Grad
986
15
Program interfona
733
16
Program DEA
51
17
Program APA
48
Ukupno
72.417
4. Otpisana nenaplaena zaduenja iznose 146.355.000,00 dinara. Ovim iznosom

nisu obuhvaena nenaplaena dugovanja preko JKP Infostan za period
IV VI/2010. godine.
5. Utroena sredstva za ostale namene iznose 139.277.000,00 dinara, i odnose se

na:
STALE NAMENE
u 000 din.
Popusti subvencije
34.603
Socijalne subvencije
77.401
Povraaj sredstava
Garantni rok povraaj sredstava
10.202
PDV
15.939
Materijal
Ukupno
119
1.013
139.277
72
ZAKLJUAK
Aktivnosti drave, jedinica lokalne samouprave i organizacija kojima su poverene

odreene drutvene funkcije, koje za svrhu imaju pribavljanje i troenje materijalnih
sredstava radi ostvarivanja optekorisnih ciljeva, naziva se finansijskom aktivnou
ili javnim finansijama.
Savremene privrede su, uglavnom, meovite privrede. One su u osnovi bazirane na
privatnom sektoru, uz vee ili manje uee javnog sektora. Drava moe da povea
ekonomsko blagostanje vrei svoje osnovne funkcije: zatitnu i produktivnu. Cilj
zatitne funkcije je zatita ivota graana, njihovih sloboda i njihove svojine.
Produktivna funkcija drave obuhvata proizvodnju javnih dobara. Zbog ogranienih
resursa u svakom drutvu tranja javnih dobara uglavnom prati ponudu kojoj se
prilagoava. Kod javnih dobara ne postoji direktan uticaj tranje na ponudu.
Ponudu javnih dobara obezbeuje javni sektor. Pod javnim preduzeima
podrazumevaju se privredni subjekti ( korporacije ) u dravnom vlasnitvu ili pod
dravnom kontrolom koji pruaju industrijska ili komercijalna dobra i usluge irokoj
javnosti.
Prihvaeni argumenti koji idu u prilog osnivanju javnih preduzea u dravnom
vlasnitvu jesu:
73
postojanje privrednih grana koje imaju karakteristike prirodnog monopola;
javnom sektoru se pripisuju i iri socijalni ciljevi;
ponekad
odbrambeni
razlozi
mogu
biti opravdanje
osnivanja
javnih
preduzea, kada se radi o proizvodnji i distribuciji strateki vanih proizvoda.

Finansijski izvetaji prikazuju finansijsku strukturu, finansijski poloaj i transakcije
koje preduzima entitet s ciljem da zadovolje informacione potrebe svih korisnika,
odnosno s ciljem da poveaju kvalitet donetih ekonomskih odluka.
Komplet finansijskih izvetaja javnog sektora ine:
Izvetaj o finansijskom stanju ( bilans stanja - izvetaj o aktivi i pasivi );
Izvetaj o finansijskoj uspenosti ( bilans uspeha - izvetaj o prihodima i

rashodima, izvetaj o dobitku i gubitku );
Izvetaj o tokovima gotovine ( identifikuje izvore gotovinskih priliva i stavke na

koje je utroena gotovina tokom izvetajnog perioda );
Izvetaj o promenama u neto imovini tj. kapitalu;
Statistiki aneks;
Napomene.
Finansijski izvetaji javnog sektora pruaju informacije o:
sredstvima;
obavezama;
neto imovini ( kapitalu );
prihodima;
trokovima;
novanim tokovima.
Posebno interesantno je to finansijski izvetaji javnog sektora mogu da poslue za

predvianja, odnosno prognoze, jer pruaju informacije o nivou sredstava potrebnih
za nastavak poslovanja i sa tim povezane rizike i neizvesnosti. Pored toga mogu dati
korisnicima informacije koje pokazuju da li su sredstva steena i koriena u skladu
sa zakonski usvojenim budetom, ukljuujui finansijska ogranienja koja su
ustanovili odgovarajui zakonski organi.
74
U sprovoenju kontrole nad javnih preduzeem brojni su hijerarhijski nivoi: javnost,

politiari, javni slubenici i menaderi u javnim preduzeima. Institucije i organi
nadleni za regulisanje javnih preduzea u veini zemalja su: parlament i njegovi
organi, nadlena ministarstva, specijalizovane vladine organizacije i agencije i sl.
Javna preduzea pripremaju finansijske izvetaje, a da bi postojalo razumno
uverenje za njihovu valjanost neophodno je miljenje nezavisne revizije. Revizija
finansijskih izvetaja javnih preduzea se, kao i kod ostalih privrednih drutava,
obavlja u skladu sa standardima revizije po svim materijalno znaajnim pitanjima.
Znaaj revizorskog izvetaja se ogleda upravo u potvrivanju potovanja zakonskih
propisa i regulatornih zahteva, adekvatnosti strukture unutranje kontrole preduzea
kao i ekonominosti, efikasnosti i efektivnosti svih programa, projekata i aktivnosti
javnog preduzea.
75
LITERATURA
1. Andri M., Krsmanovi B., alija N., Kulina D., Revizija javnog sektora,
Ekonomski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Subotica, 2007.
2. Klasens R., Marketing u finansijskim uslugama, Udruenje banaka Srbije,
Beograd, 2007.
3. Kneevi
G.,
Analiza
finansijskih
izvetaja,
Univerzitet
Singidunum,
analiza,
Univerzitet
Singidunum,
Beograd, 2009.
4. Kneevi
G.,
Ekonomsko-finansijska
Beograd, 2006.
5. Kotler P., Keller K.L., Marketing menadment, Data Status, Beograd, 2006.
6. Kotler P., Lee N., Marketing u javnom sektoru, Zagrebaka kola ekonomije i
menadmenta, Zagreb, 2007.
7. Krasulja D., Ivanievi M., Poslovne finansije, CID Ekonomskog fakulteta,
Beograd, 2007.
8. Petrovi
Z.,
Meunarodni standardi revizije,
Univerzitet
Singidunum,
Beograd, 2010.
9. Rankovi J., Teorija bilansa, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2007.
10. Rankovi
J.,
Upravljanje
finansijama
preduzea-finansijska
politika,
organizacija, planiranje, kontrola i analiza, CID Ekonomskog fakulteta,

Beograd, 1999.
11. Staki B., Bara S., Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
12. Stanii M., Metodologija revizije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
13. Stanii M., Revizija, Stanii Audit d.o.o., Beograd, 2004.
14. Stevanovi N., Malini D., Milievi V., Upravljako raunovodstvo,
CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2007.
15. Stiglic
J.,
Ekonomija
javnog
sektora,
CID
Ekonomskog
fakulteta,
Beograd, 2004.
76
NEAUTORIZOVANI IZVORI I INTERNET ADRESE:

1. Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa,
Slubeni glasnik RS, Beograd, br. 123/2007
2. Zakon o komunalnim delatnostima, Slubeni glasnik RS, Beograd
3. Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS, Beograd
4. Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik RS, Beograd, br. 111/09
5. Metodologija za utvrivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica i
preduzetnika i davanje miljenja o bonitetu privrednih drutava
www.apr.gov.rs
6. Pravila raunske i logike kontrole finansijskih izvetaja za privredna drutva
i zadruge, druga pravna lica, preduzetnike i ogranke stranih pravnih lica
www.apr.gov.rs
7. Meunarodni raunovodstveni standard 1 Prezentacija finansijskih
izvetaja
8. Izvetaj o finansijskom poslovanju JP Gradsko stambeno za 2009. godinu,
Beograd, 2010.
9. Izvetaj o finansijskom poslovanju JP Gradsko stambeno za 2010. godinu,
Beograd, 2011.
10. Izvetaj nezavisnog revizora o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja
JP
Gradsko
stambeno
za
2009.
godinu,
Stanii
Audit
d.o.o.,
Beograd, 2010.
11. Izvetaj nezavisnog revizora o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja
JP
Gradsko
stambeno
za
2010.
godinu,
Stanii
Audit
d.o.o.,
Beograd, 2011.
12. Program
poslovanja
JP
Gradsko
stambeno
za
2009.
godinu,
JP
Gradsko
stambeno
za
2010.
godinu,
Beograd, 2009.
13. Program
poslovanja
Beograd, 2010.
14. Statut Javnog preduzea Gradsko stambeno, Beograd, 2008.
15. www.apr.gov.rs
16. www.ekof.bg.ac.rs
17. www.stambeno.com
77

MR - Finansijsko Izveštavanje U Javnim Preduzećima - Studija Slučaja Javnog Preduzeća Gradsk

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Finansijsko Izveštavanje U Javnim Preduzećima - Studija Slučaja Javnog Preduzeća Gradsk

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I

Master studijski program: Poslovna ekonomija

Doc. dr Goranka Kneevi

Beograd, 2011. god.

I DEO Javno preduzee............................................................................................7

II DEO Finansijski izvetaji......................................................................................18

III DEO Revizija finansijskih izvetaja.....................................................................44

STUDIJSKO ISTRAIVAKI RAD Uporedna analiza realizacije programa

Osnovni zadatak javnog sektora je prikupljanje, raspodela i upotreba finansijskih

revizija poslovanja javnih preduzea? Traganje za odgovorima na ova pitanja je

obelodanjivanja finansijskih izvetaja privrednih drutava, sa posebnim akcentom na

Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, uz

Privatna dobra poseduju svojstva kao to su rivalna potronja i mogunost

Javna preduzea su neefikasna usled asimetrine informisanosti na relaciji

Finansijski izvetaji su set propisanih obrazaca ( bilans stanja, bilans uspeha,

aneks i napomene ) u kojima obveznik daje prikaz svog finansijskog poloaja i

Razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost su glavne kvalitativne

Revizijom finansijskih izvetaja javnog preduzea poveava se njihova

Uzimajui u obzir specifinosti finansijskog izvetavanja u javnom sektoru, prilikom

analitiko-deduktivna i statistika metoda.

korisnici informacija iz finansijskih izvetaja. Na kraju su priloeni i objanjeni

1. Pojam privrednog drutva

Privredno drutvo je organizaciona celina koja u datom okruenju ostvaruje svoju

2. Definisanje javnih finansija i javnog sektora

Danas postoji vie pristupa u definisanju javnog sektora, to dovodi do podele u

shvatanja. Pratei finansijsku literaturu i razvoj finansija, uoava se da paralelno

3. Pojam javnog preduzea

Javna preduzea su privredni subjekti ( korporacije ), u dravnom vlasnitvu ili pod

Pravno posmatrano pojam javnog preduzea se razliito interpretira. Kontinentalno

proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije;

proizvodnje i prerade uglja;

istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i

prometa nafte i naftnih derivata;

eleznikog, potanskog i vazdunog saobraaja;

izdavanja slubenog glasila Republike Srbije;

korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg interesa;

Delatnost od opteg interesa obavljaju javna preduzea, ali moe je obavljati i

jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skuptina jedinice lokalne

upravni odbor, kao organ upravljanja;

direktor, kao organ poslovoenja;

nadzorni odbor, kao organ nadzora.

usluga, politika zarada i zaposlenosti u preduzeu, kriterijumi za odreivanje zarade

promenu unutranje organizacije javnog preduzea;

razreenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa preduzea;

ograniena prava pojedinih delova preduzea da istupaju u pravnom

posmatrano, javna preduzea su najpre imala preteno neekonomske ciljeve. Od

4. Razlike izmeu javnih preduzea i ostalih privrednih drutava

Javno preduzee je preduzee ije se osnivanje i funkcionisanje moe dovesti u

u dravnom ( javnom ) su vlasnitvu;

cilj preduzea je obezbeenje proizvoda i usluga od vitalnog ( esencijalnog )

nalaze se u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom poloaju na

predmet su javnog regulisanja kako bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje

Jedan od osnovnih problema sa kojima se susreu javna preduzea, u poreenju sa

Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS, Beograd

Nedovoljna informisanost osnivaa o doprinosima menadera javnog preduzea

5. Javno preduzee Gradsko stambeno

Gradsko stambeno preduzee, iji je pravni sledbenik JP Gradsko stambeno,

se o odravanju stambenih zgrada i stanova udruenog stambenog fonda, kao i da

oblasti nije dozvoljena s obzirom da je jedinica lokalne samouprave obavezna da

Zakon o komunalnim delatnostima, Slubeni glasnik RS, Beograd

1. Istorijski razvoj finansijskih izvetaja

Finansijsko izvetavanje o stanju, uspehu i tokovima sredstava privrednog drutva i

bilans ( bilans stanja ) i