Visoka kola za ekonomiju i informatiku Prijedor

Raunovodstvo Seminarski rad Tema: Bilans stanja i bilanas uspjeha

Profesor:

Student:

Mr Milovan !ra"i# Sadraj:

*V+!,VRST- B./01S0 B./01S ST0130 05T.V0 R-0/10 05T.V0 6.5T.V10 05T.V0 P0S.V0 6.101S.305. .7V3-8T03. B./01S *SP-90 !+B.T05 <*B.T05 PR.507.V013- PR.9+!0 . R0S9+!0 S0!R=03 B./01S0 *SP-90 P+S/+V1. PR.9+! R0S9+! 6.101S.3S5. PR.9+!. R-7*/T0T P+S/+V0130 R0SP+!-/0 6.101S.3S5+< R-7*/T0T0

Sandra Porobi# $%&'()

2 4 ) ) ) ) ) : $; $; $; $; $; $2 $2 $2 $2

UVOD-VRSTE BILANSA
Bilansi se me>usobno razlikuju po formi i sadr?ini@ odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju@ Ailja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju Bilans mo?e biti sastavljen u odnsu na slede#e kriterijume: , prema vezi sa knji"ovodstvenim raunima B bilans stanja i bilans uspeha , prema svrsi iskazivanja bilansa B imovinski bilans@ bilans utvr>ivanja uspeha i bilans kretanja , prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju B poslovni bilans@ poreski bilans , prema podruju informisanja uz pomo# bilansa B interni bilans@ eksterni bilans , prema podaAima na osnovu kojih je odre>en B knji"ovodstveni bilans@ inventarni bilens@ planski bilans , prema du?ini bilansno" perioda B poetni bilans@ me>ubilans@ krajnji bilans , prema tehniAi sastavljanja bilansa B bruto bilans@ neto bilans , prema broju ukljuenih bilansa B individualni bilans@ zbirni bilans@ konsolidovani bilans , prema odnosu sredstava i obaveza B aktivni i pasivni bilans , prema odnosu prihoda i rashoda B uspean i neuspean bilans , prema redovnosti sastavljanja bilansa B redovni@ speAijalni +snovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knj"osodstvenih rauna su bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani@ sintetiki prikazi@ izvetaji o poslovanju@ sa stanovita kori#enja@ an"a?ovanja i troenja sredstava proizvodnje 6inansijski izvetaji moraju da sadr?e slede#e podatke: , podatke o sredstvima preduze#a , podatke o obavezama preduze#a , podatke o kapitalu preduze#a , podatke o prihodima i rashodima , podatke o "otovinskim tokovima +pta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala 7bo" primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadr?ini 1ajva?niji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: aC veza sa knji"ovodstvenim raunima i bC pravne norme koje ine osnovu bilansiranja 5ompletan finansijski izvetaj sadr?i: , bilans stanja , bilans uspeha , izvetaj o tokovima "otovine , izvetaj o promenama na kapitalu , napomene uz finansijske izvetaje Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduze#a iskazuju preko novanih jediniAa Bilansi su namenjeni kako internim@ tako i eksternim korisniAima

.nterni korisnik je sam menad?ment preduze#a iji je zadatak da preduze#e bude likvidno i da posluje rentabilno Prouavanjem bilansa stanja@ uprava preduze#a donosi odluke o an"a?ovanju sredstava@ mo"u#nosti zadu?ivanja itd -ksterni korisniAi su: , potenAijalni investitori i investitori koji na ovaj nain mo"u da npr proAene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povu#i ili dodatno ula"ati , kreditori na ovaj nain dobijaju podatak da li je preduze#e ve# zadu?eno@ visini kamate@ likvidnosti preduze#a@ izvorima "otovine i da li preduze#e svoje obaveze izmiruje na vreme , dr?ava i dr?avne instituAijama su finansijski izvetaji va?ni zbo" poreza@ jer na osnovu ovih informaAija proAenjuju ekonomsku sna"u poreskih obveznika 6inansijski izvetaji su tako>e va?ni i zbo" uskla>ivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi@ da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduze#a , zaposlenima u preduze#u@ su finansijski izvetaji va?ni jer ih zanima rentabilnost preduze#a@ odnoisno si"urnost njihovih radnjih mesta , javnost jer uspenost "radova i optina zavisi od uspenosti preduze#a na teritoriji "rada ili optine 7akljuak je da da razliiti korisniAi imaju potrebe za razliitim informaAijama 0li@ i pored razliitih interesa@ jedna odre>ena "rupa informaAija zadovoljava potrebe svih korisnika@ a to su informaAije o prinosnom@ imovinskom i finansijskom polo?aju preduze#a i o promenama u tim polo?ajima 1ajva?niji finansijski izvetaji su bilans stanja i bilans uspeha

BILANS STAN A
Bilans stanja pru?a informaAije koje se tiu likvidnosti i solventnosti preduze#a odre>eno" dana 0naliza likvidnosti ukljuuje pore>enje kratkorone sposbnosti kompanije da zaradi novaA i kratkoonih potra?ivanja koja ima /ikvidnost pokazuje sposobnost kompanije da od"ovori redovno na potra?ivanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih "odinu dana /ikvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potenAijalne kreditore Sredstva sa kojima preduze#e posluje se prikazuju u bilansu stanja DBilans potie od lat EEbilanF libraEE G va"a sa ; tasaC Bilansom se pola?e raun o pozitivnim i ne"ativnim rezultatima@ uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduze#a Bilans stanja je slo?en i sastoji se iz rauna odnosno salda rauna aktive i pasive Bilansne poziAije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kate"orije sredstava i izvora sredstava +bzirom da svako sredstvo ima svoj izvor@ osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnote?a! koja se vidi po tome to je vrednost svih poziAija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih poziAija na desnoj strani bilansa u pasivi@ odnosno osnovna bilansna jednaina mo?e se prikazati odnosom: aktiva G pasiva@ to izra?ava kvantitativnu ravnote?u leve i desne strane bilansa *koliko bilans stanja nije u ravnote?i@ to znai da bilans i ne postoji *koliko finansijski rezultat nije raspodeljen@ on se iskazuje u bilansu stanja@ ime se uspostavlja ravnote?a izme>u aktive i pasive Pozitivan finansijski rezultat@ koji predstavlja viak aktive nad pasivom@ iskazuje se u pasivi@ dok se ne"ativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi@ jer predstavlja manjak aktive prema pasivi

Bilans mo?e biti prikazan u vidu u vidu jednostrano" rauna@ pri emu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva@ ili dvostrano" rauna@ pri emu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva Bilansne poziAije u aktivi bilansa stanja za preduze#a ralanjene su prema prinAipu rastu#e likvidnosti@ a sve poziAije pasive prema prinAipu rastu#e dospelosti To znai da manji stepen likvidnosti imaju poziAije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu@ a u okviru to"a "otovina i "otovinski ekvivalenti imaju najve#i stepen likvidnosti * pasivi@ pak@ osnovni kapital ima najdu?i rok dospelosti@ odnosno najkra#e su one obaveze koje su dospele@ a nisu izmirene prema poverioAima Postoji ustaljena ili propisana forma @ sadr?aj i raspored poziAija bilansa@ koja se naziva bilansna shema 6ormom bilansa odre>uje se broj kolona@ njihov naziv@ smetaj aktive i pasive@ kao i razmetaj i naziv pojedinih delova i poziAija aktive i pasive ". #$r%a jedn$stran$& pre&leda ili #$r%a liste BILANS STAN A 'O(I)I A Nap$%ena Te+u,a br$j &$dina 123!334 4 ;@ ) 4 2@ 4 4@ : ( ( :J@(22 )&@4(% $(@J;J ;2;@)&$ ;2;@;2: J$; 672!636 $2:@&22 &22@$&2 4 & 4@ $; $; 4 %@ $; 4 )@ $2 2);@)2; $4J@&%; $@42: ;@2$( ( "!55"!875 5 "!55"!875 5 I*n$s 'reth$dna &$dina "45!355 ( &:( :(@(J4 J%@24; ;;@%;; &(@$4J 4:@)&( ;:J 816!326 $4%@:24 2))@):; 2)%@J)2 ( $@;(: ( ( 677!626 5 677!626 5 &

A-TIVA A. STALNA I.OVINA /I d$ IV0 . 1-*P/0H-1. *P.S01. 50P.T0/ .. 1-M0T-R.30/10 */0<0130 ... 1-5R-T1.1-@ P+STR+3-130@ +PR-M0 . B.+/+850 SR-!STV0 D$ I ;C $ 1ekretnine@ postrojenja i oprema ; Bioloka sredstva .V !*<+R+K1. 6.101S.3S5. P/0SM01. D$I;C $ *e#e u kapitalu ; +stali du"oroni plasmani B. OBRTNA I.OVINA /I d$ III0 . 70/.9.. 5R0T5+R+K10 P+TR0=.V0130@ P/0SM01. . <+T+V.10 D$ do 4C $ Potra?ivanja ; 5ratkoroni finansijski plasmani 2 <otovinski ekvivalenti 4 Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska raz"ranienja ... +!/+=-10 P+R-S50 SR-!STV0 V. 'OSLOVNA I.OVINA /A9B0 :. :UBITA- I(NAD VISINE -A'ITALA D. U-U'NA A-TIVA /V9:0 ;. VANBILANSNA A-TIVA

4 &@ $( 4 & $@ $( 4 &@ $( 4 J@ $$

'O(I)I 'ASIVA

Nap$%ena br$j

I*n$s Te+u,a &$dina "<2!226 $J@;)$ ( )J; ( $%&@()2 ( ( 35<!144 ;@J;$ ;J&@%)& $4&@J44 $;(@$4$ &4(@:2) ):@((: 44;@4)) ;@:J& J@4%J ( "!55"!875 5

'reth$dna &$dina "2"!8"8 $J@;)$ ( )J; ( $(4@2%; ( ( 886!""" $2@42% %@24J ( %@24J &2&@2;: $$)@22) 2%)@:;& $;@$;( ;&@:4J ( 677!627 5

A. -A'ITAL /I9II9III9IV9V-VI-VII0 . +S1+V1. . +ST0/. 50P.T0/ .. 1-*P/0H-1. *P.S01. 50P.T0/ ... R-7-RV.V R-V0/+R.70L.+1- R-7-RVV 1-R0SP+R-M-10 !+B.T V. <*B.T05

& $@ $4

V.. +T5*P/3-1- S+PSTV-1- 05L.3B. DU:ORO=NA RE(ERVISAN A I OBAVE(E /I d$ IV0 . !*<+R+K10 R-7-RV.S0130 & ;@ $& .. !*<+R+K1- +B0V-7- D$I;C $ !u"oroni krediti ; +stale du"orone obaveze ... 5R0T5+R+K1- +B0V-7- D$ do 4C $ 5ratkorone finansijske obaveze &2 $% & 2@ $J

; +baveze iz poslovanja $) 2 +baveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih & 4@ $: javnih prihoda 4 +stale kratkorone obaveze i pasivna vremenska & &@ ;( raz"ranienja .V +!/+=-1- P+R-S5- +B0V-7V. U-U'NA 'ASIVA /A9B0 :. VANBILANSNA 'ASIVA

Bilansna a+ti>a? Bilansna pasi>a? Vanbilansna a+ti>a? Vanbilansna pasi>a? 2. #$r%a d>$stran$& pre&leda ili #$r%a +$nta

$@(($@&%( $@(($@&%( ( (

J%%@J;J J%%@J;% ( (

Bilans stanja mora biti u ravnoste?i jer se radi o dvostranoj sliAi sredstava na odre>eni dan ili u odre>enom momentu +ve dve strane se nazivaju aktiva i pasiva 0ktivu predstavlja imovina preduze#a@ a pasivu kapital i obaveze preduze#a

A-TIVA
0ktiva predstavlja aktivnu masu@ odnosno sredstva koja kru?e * aktivi se prikazuje transformaAija sredstava iz jedno" oblika u dru"i oblik * aktivi se troe i nastaju efekti@ a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstataAije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduze#u i onima koj treba oekivati u budu#nosti +tuda zakljuak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive 0ktivu ine realne i fiktivne stavke

REALNA A-TIVA
Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva Svako preduze#e ima svoj osnovni zadatak@ a za nje"ovo izvrenje slu?e poslovna sredstva@ koja se dalje dele na osnovna i obrtna .zvrenje osnovno" zadatka potpoma?u sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja Dizdvajanjem dela dobitka kao to su rezerve i po osnovu amortizaAijeC

@I-TIVNA A-TIVA
+dnosi ili poslovne transakAije izme>u dva preduze#a koje se javljaju u vidu sumnjivih@ spornih i nenaplativih potra?ivanja imaju karakter fiktivne aktive@ i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidno" poslovanja preduze#a Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu mo?e biti privremeno Dkad je perspektiva naplate evidentnaC i trajno Dnema perspektive naplateC *zroAi koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mo"u biti interni Dnesolidnost u poslovanju@ nerentabilnost@ nea?urnost i sl C i eksterni Dpropusti sistemaC

'ASIVA
Pasiva prikazuje EEneaktivnuEE masu +na pru?a informaAije o poreklu sredstava@ i podatke o nameni sredstava i izra?ava finansijsku konstituAiju preduze#a 6inansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbe>ivanje finansijskih sredstava koja mo"u biti sopstvena i pozajmljena Posmatrano sa pravne take "ledita@ pasiva prikazuje du"ove ili obaveze preduze#a *kupnost pasive se sastoji iz obaveza preduze#a prema samom sebi to za Ailj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema tre#im liAima Prema nameni finansijskih sredstava@ razlikujemo finansiranje u u?em smislu ili finansiranje proste reprodukAije@ odnosno teku#ih poslovnih aktivnosti i finansiranje u irem smislu ili finansiranje proirene reprodukAije@ odnosno novih ula"anja 6inansiranje se mo?e posmatrati kao vlasniko@ vremensko i namensko Vlasniko finansiranje se razlikuju kao sopstveno ili samofinansiranje iz poslovno" rezultata i finansiranje iz tu>ih izvora@ kao to su banke@ poslovni partneri itd Sa poziAije ronosti@ razlikuju se du"oroni,trajni izvori@ finansiraju se ula"anja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoroni,povremeni izvori@ finasiraju se povremene potrebe obrtnih sredstava Sa aspekta namene@ svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu namenu

@INANSI A-I I(V EATA I

6inansijski izvetaji pru?aju informaAije o finansijskom polo?aju@ uspenosti i promenama u finansijskom polo?aju preduze#a 5ompletan set finansijskih izvetaja ukljuuje slede#e sastavne komponente: $C bilans stanja@ ;C bilans uspeha@ 2C izvetaj o tokovima "otovine@ 4C izvetaj o promenama na kapitalu i &C napomene uz finansijske izvetaje * savremenom privrednom ?ivotu bilansi se koriste kad "od treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti * raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduze#a tako to se poslovni do"a>aji@ stanja i rezultati preduze#a iskazuju preko novanih jediniAa kao opte" svodno" merila )

Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnote?a Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine@ kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna@ odnosno na dan bilansiranja Bilans stanja predstavlja dvostrani pre"led koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital DpasivaC i nain investiranja Dula"anjaC kapitala DaktivaCN aktiva iskazuje na levoj@ a pasiva na desnoj strani@ ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi 0ktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspola?e preduze#e@ a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduze#a 7a razliku od bilansa stanja@ bilans uspeha se sastavlja za odre>eni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvr>en dobitak ili "ubitak 5arakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi@ rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: $C poslovni prihodi@ rashodi i rezultatN ;C finansijski prihodi@ rashodi i rezultatiN 2C neposlovni i vanredni prihodi@ rashodi i rezultat Me>usobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutoBrezultat preduze#a kao bruto,dobitak ili kao bruto,"ubitak u obraunskom periodu To znai da preduze#e u bilansu uspeha mo?e iskazati bruto,dobitak i bruto, "ubitak Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda@ a ne"ativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda@ ime se ostvaruje bilansna ravnote?a

BILANS US'EBA
!o dvadesetih "odina OO veka@ dominantan znaaj u prikazivanju poslovanja preduze#a je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduze#a Sa razvojem konkurenAije@ razvojem novih preduze#a@ i porastom znaaja rezultata poslovanja za budu#nost preduze#a@ raste i znaaj bilansa uspeha Bilans uspeha svoj koren vue iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovlejnosti i povezanosti sa njim Bilans uspeha prikazuje prihode@ rashode i rezultat koji su ostvareni u odre>enom vremenskom periodu To je dru"i osnovnim finansijskim izvetajem Bilans stanja i bilans uspeha su me>usobno povezani izvetaji ne samo zbo" to"a to ostvareni rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduze#a ve# i zbo" to"a to nedovrene poslovne operaAije na dan bilansa zahtevaju alokaAiju trokova i predvi>anje rashoda@ s jedne i odla"anje i predvi>anje prihoda s dru"e strane Poto svi rashodi u bilansu uspeha imaju kao poslediAu smanjivanje aktive ili rast obaveza@ a svi prihodi pove#anje aktive ili smanjenje obaveza jasno je da je obraun rezultata vrsto povezan sa proAenjivanjem Bilans uspeha pokazuje finansijski rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive Pozitivan finansijski rezultat@ "de su prihodi ve#i od rashoda@ oznaava pove#anje sopstvenih izvora sredstava dok ne"ativan finansijski rezultat "de su rashodi ve#i od prihoda@ znai smanjenje izvora sredstava Bilans upseha mo?e biti "odinji ili periodian i mo?e se sastavljati po bruto ili neto prinAipu@ mada je bruto prinAip danas opte prihva#en 5ao i bilans stanja@ bilans uspeha se mo?e iskazati dvostrano@ ili u formi konta jednostrano@ u formi liste * formi liste@ prvo se prikazuju prihodi@ ispod njih rashodi i kao tre#i deo prikaza razliku@ odnosno finansijski rezultat Bilans uspeha u formi liste "ubi na jasnosti ali dobija na jasnsoti vertikalno" ralanjavanja rezultata * dvostranom pre"ledu@ na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat@ dok su na desnoj prikazani prihodi i ne"ativan finansijski rezultat +vaj nain je pre"ledniji i jasniji i u neposrednoj je vezi sa knji"ovodstvom 6orma konta vie od"ovara lo"iAi zakljuivanja knji"a i uspostavljanju veze izme>u knji"ovodstva sa jedne i bilansa uspeha s dru"e strane

edn$strana #$r%a ili #$r%a liste Rash$di . .. ... .V . .. ... .V Poslovni rashodi 6inansijski rashodi 1eposlovni i vanredni rashodi !obitak 'rih$di Poslovni prihodi 6inansijski prihodi 1eposlovni i vanredni prihodi <ubitak

D>$strana #$r%a! #$r%a +$nta Rash$di I '$sl$>ni rash$di II III IV @inansijs+i rash$di Nep$sl$>ni >anredni rash$di D$bita+ i

'rih$di I '$sl$>ni prih$di II @inansijs+ i prih$di III Nep$sl$>ni i >anredni prih$di IV :ubita+

'ri%er jedn$strane #$r%e bilansa uspeha BILANS US'EBA 'O(I)I A I*n$s Nap$%ena Te+u,a br$j &$dina 'reth$dna &$dina

A. 'RIBODI I RASBODI I( REDOVNO: 'OSLOVAN A I. 'OSLOVNI 'RIBODI /"9291-4980 $ Prihodi od prodaje ; Prihodi od aktiviranja uinaka i robe %$$ ;$ 316.24" %:& %$J 2( %)( 326.171 )(2 ;;2 ;& $%;

$(

2 Pove#anje vrednosti zaliha uinaka 4 Smanjenje vrednosti zaliha uinaka & +stali poslovni prihodi II. 'OSLOVNI RASBODI /" d$ 80 $ 1abavna vrednost prodate robe ; Trokovi materijala 2 Trokovi zarada@ naknada zarada i ostali rashodi 4 Trokovi amortizaAije i rezervisanja & +stali poslovni rashodi ... P+S/+V10 !+B.T D. , ..C .V P+S/+V1. <*B.T05 D.. , .C V 6.101S.3S5. PR.9+!. V. 6.101S.3S5. R0S9+!.

;2 %$; ;;

: 2;J ( 4$: 713.127 J: %;2 &2) )2$ 4( $)4 % ;;: ); 2J( :% :$4 ( $) :&) &% (% : ;) &24 $; 4(% 78.<25 5 5 5 5 5 78.<25 5

( ; ;;; ;(( 6<8.25< $%) &;4 422 &$) ;2 &J4 $& ;4% 44 2&% $2$ $J4 ( $ :)2 4% &%$ 42 :2; &2 4&& 76.581 5 5 5 5 5 76.581 5 4.752 7".18" 5

;2

% ; $@ ;4 % ; ;@ ;&

V.. +ST0/. PR.9+!. % 2 $@ ;J V... +ST0/. R0S9+!. % 2 ;@ ;% IC. DOBIT I( REDOVNO: 'OSLOVAN A /III-IV9VVI9VII-VIII0 C. :UBITA- I( REDOVNO: 'OSLOVAN A /IV-IIIVI9V-VIII9VII0 B. VANREDNE STAV-E I. VANREDNI 'RIBODI 2J :)) II. VANREDNI RASBODI III. DOBIT 'O OSNOVU VANRED. STAV-I /I-II0 IV. :UBITA- 'O OSNOVU VANRED. STAV-I /II-I0 V. DOBIT 'RE O'ORE(IVAN A /IC9BIII-C-BIV0 :. :UBITA- 'RE O'ORE(IVAN A /C9BIV-IC-BIII0 D. 'ORE( NA DOBIT ;. NETO DOBIT /V-D0 E. NETO :UBITA- /D-V0 ili /:9D0 %&

4.26< 7".68" 5

* sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suoavaju rashodi nastali u Ailju ostvarivanja prihoda +no to je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi@ rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa

$$

1a ovaj nain izdvaja se redovni poslovni rezultat@ koji je bitan za oAenu uspenosti poslovne delatnosti Sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduze#a kao bruto dobitak ili zbir svih dobitaka ili kao bruto "ubitak odnosno zbir svih "ubitaka Preduze#e mo?e u svom bilansu uspeha iskazati bruto dobitak ili bruto "ubitak 0ko je bruto dobitak ve#i od bruto "ubitka@ u bilansu uspeha se iskazuje dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak manji od bruto "ubitka@ iskazuje se "ubitak

DOBITA!obitak ini viak prihoda nad rashodima 0nalizom dobitka@ najprije treba izvesti konstataAije o realnosti nje"ovo" obrauna i karakteru@ o obimu ostvareno" dobitka u teku#oj "odini@ trendu nje"ove dinamike u odnosu na prethodnu "odinu i nje"ovom ue#u u ukupnom prihodu Poto je dobitak slo?ena kate"orija@ treba vriti analizu elemenata iz kojih je sastavljen

:UBITA* sluajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda@ preduze#e posluje sa "ubitkom Pojava "ubitka mo?e biti uzrokovana internim i eksternim faktorima .nterni faktori su izraz poreme#aja u tokovima reprodukAije preduze#a@ a izme>u ostalih tu spadaju neiskoritenost kapaAiteta@ po"rean izbor tehnolo"ije i sredstava rada@ neor"anizovanost proAesa rada@ nedostatak kretivno" kadra@ i sl -ksterni faktori koji uzrokuju pojavu "ubitka su inflaAija@ pove#anje kursa stranih valuta@ Aarinske stope@ revalorizaAija sredstava@ i sl <ubitak mo?e imati poslovni Dposlovna perspektiva je loaC@ finansijski i vanredni karakter@ u sluajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduze#a ve#i od prihoda

'RI-A(IVAN E 'RIBODA I RASBODA

Prihodi i rashodi mo"u da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim Dbruto prinAipC i saldiranim iznosima Dneto prinAipC Bruto prinAip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda@ svaka vrsta prihoda i rashoda se prikazuje posebno +vako iskazan bilans uspeha prikazuje ostvareni rezultat po izvorima Dposlovni i finansijski rezultatC 1eto prinAip mo?e biti sastavljen na razliite naine Saldiranje prihoda i rashoda mo?e da se vri potpuno i delimino

SADRDA BILANSA US'EBA

Bilans uspeha sadr?i : , poslovne prihode@ rashode i rezultat , finansijske prihode@ rashode i rezultat , neposlovne i vanredne prihode@ rashode i rezultat , ukupni rezultat pravno" liAa

'OSLOVNI 'RIBOD
Poslovni prihodi predstavljaju najsi"urnije prihode Poto se ve#ina poslovno" prihoda formira po osnovu fakturisane@ odnosno napla#ene realizaAije uinaka@ faktori poslovno" prihoda su koliine proizvoda i prodajne Aene D P G P F L C 5oliina proizvoda i uslu"a DPC utie na poslovni prihod preko faktora proizvodnje DkapaAitet@ radna sna"aC i faktora realizaAije Dkvalitet proizvoda@ Aena i sl C Lene DLC kao dru"i znaajan faktor formiranja poslovno" prihoda se mo"u formirati na tr?itu i administrativno 0naliza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu njihovih vrsta@ pa se u tom smislu trebaju izvesti konstataAije o ue#u pojedinih vrsta prihoda npr od prodaje@ zakupnina@ subvenAija@ kompenzaAija@ itd u poslovnom prihodu Tako>e@ poto se ve#ina poslovnih prihoda formira na osnovu realizaAije proizvoda@ treba analizirati da li ti prihodi dolaze sa doma#e" ili inostrano" tr?ita 0naliza poslovnih prihoda se vri i za preduze#e u Aelini@ po or"anizaAionim jediniAama i po proizvodima

$;

RASBOD
Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduze#a@ dele se na poslovne@ finansijske i vanredne Q+naj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizoda@ koji mo?e biti ukalkulisan u Aenu kotanja ini kate"oriju trokova 1jih ine poslovni i finansijski rashodiR 0naliza obima rashoda se svodi na analizu ukupnih i pojedinanih vrsta rashoda 0nalizu rashoda treba poeti sa izvo>enjem konstataAija o obimu i dinamiAi rashoda teku#e "odine sa rashodima prethodnih "odina Rast stope ue#a rashoda u ukupnom prihodu dovodi do smanjenja poslovno" rezultata i ekonominosti poslovanja preduze#a 0naliza strukture rashoda treba da prika?e ue#e pojedinih vrsta rashoda Dposlovnih@ finansijskih@ vanrednihC u ukupnim rashodima ProAenat ue#a poslovnih rashoda u ukupnim rashodima treba da je pribli?an proAentu ue#a poslovnih prihoda u ukupnim prihodima *e#e finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zadu?enosti i visinom kamate koja se pla#a na pozajmljene kredite *e#e vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduze#a 1jihovo svo>enje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduze#a

@INANSI S-I 'RIBODI

6inansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata@ realizovanih kursnih razlika i dividendi@ prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim liAimasa uzjamnim ue#em i sa dru"im pravnim liAima@ kao i ostale finansijske prihode

RE(ULTAT 'OSLOVAN A
Primarni Ailj poslovanja preduze#a je razliit za razliite oblike preduze#a@ tako je kod inokosnih i ortakih preduze#a to uve#avanje profita u korist vlasnika kapitala@ dok je kod deoniarskih drutava i javnih preduze#a pre sve"a pove#avanje rentabilnosti poslovnih ula"anja Rezultat poslovanja preduze#a se mo?e posmatrati sa vie aspekata Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni Dukupni poslovni vek preduze#aC i periodini Dtromeseni@ polu"odinjiC Sa aspekta prostora rezultat se mo?e odnositi na preduze#e u Aelini ili na nje"ove or"anizaAione delove Prema poreklu rezultat mo?e biti poslovni@ finansijski i vanredni Po svom karakteru mo?e biti uporediv Dnastaje pod utiAajem internih faktora privre>ivanja , radno" kolektivaC i neuporediv Dnastaje pod utiAajem eksternih faktora , promene AenaC Razlikujemo nerealizovan Dproizvedeni a nerealizovani uinAiC i realizovan Dkoji mo?e biti napla#en i nenapla#enC 1ajinteresantnije analize poslovanja su prema poreklu i uspenosti poslovanja Prema poreklu@ rezultat poslovanja se deli na poslovni@ finansijski i vanredni +ni nastaju kao razlike prihoda i rashoda svako" ponaosob Se"mentiranje rezultata prema poreklu daje informaAije iz kojih "rupa prihoda on potie * normalnim uslovima@ analiza #e pokazati da ve#ina rezultata potie od poslovnih prihoda Rezultat od finansiranja je obino ne"ativan iz razlo"a to se obino vie pozajmljuje sredstava ne"o to se plasiraju Vanredni dobitak nastaje vanredno@ pa se na nje"a ne mo?e du?e raunati Prema uspenosti poslovanja@ rezultat mo?e biti pozitivan Dprihodi ve#i od rashodaC i ne"ativan * tr?inom sistemu privre>ivanja@ pozitivan rezultat se izra?ava u vidu profita DdobitkaC@ a ne"ativan u vidu "ubitka

RAS'ODELA @INANSI S-O: RE(ULTATA

Raspodela finansijsko" rezultata se vri u dve faze: u prvoj fazi se utvr>uje deo rezultata koji uzima dr?ava u obliku raznih da?bina@ i deo koji ostaje preduze#u "de su rezultati ostvareni .z ovo"a se mo?e zakljuiti da dr?ava partner u raspodeli ostvarene dobiti@ tako da preduze#u ostaje deo dobiti posle raspodele s dr?avom To je neto dobit Preostali deo neto dobiti raspore>uje se kako odlui menad?ment preduze#a@ npr@ na ime dividendi@ stimulaAiju zaposlenih@ razliite fondove i dru"e namene

$2