SADRAJ

1. UVOD..........................................................................................................................................2
2. FINANSIJSKA ANALIZA U FUNKCIJI OCENE BONITETA PREDUZEA........................4
3. METODA DISKONTOVANOG NOVANOG TOKA.............................................................9
4. ZAKLJUAK............................................................................................................................13
LITERATURA...............................................................................................................................14

1. UVOD
Uporedna analiza zakonskih propisa u oblasti procene vrednosti kapitala u Republici
Srbiji i meunarodnih standarda za procenu vrednosti kapitala u razvijenim zemljama, ukazuje
na znatna odstupanja nae prakse u oblasti procene u odnosu na praksu koja polazi od
profesionalnih meunarodnih standarda.
Naime, metodologija za procenu vrednosti kapitala, odnosno imovine, propisana
aktuelnim zakonima u naoj zemlji, usmerena je samo na preduzea i druga pravna lica sa
drutvenim ili dravnim kapitalom, koja ulaze u proces privatizacije ili su predmet statusnih
promena, dok procenu vrednosti kapitala ili imovine preduzea za bilo koje druge svrhe ne
regulie ni drava niti neka profesionalna institucija. S druge strane, u razvijenim zemljama,
profesionalna praksa u oblasti procene je, uglavnom, usaglaena sa meunarodnim standardima,
uz minimalna odstupanja prouzrokovana inom prilagoavanja pojedinim zakonskim odredbama
u odreenoj dravi.
Ogranienja koja nameu propisi naeg zakonodavstva pri izboru metoda procene i
odreivanju osnovnih paramatera i pretpostavki za primenu izabrane metode, neposredno utiu
na neobjektivnost, odnosno ugroavaju realnost dobijenog rezultata procene. Osnovni cilj
propisivanja metodologije za procenu u Republici Srbiji, jeste efikasno sprovoenje postupka
privatizacije, uz snanu dravnu kontrolu i nastojanje da se zatiti drutvena, odnosno dravna
svojina.
Drava je direktno zainteresovana za neposredne efekte koji e proizai iz procesa
privatizacije i usled toga se moe oekivati prilino visoka pristrasnost i subjektivnost u
definisanju osnovnih metoda procene i kljunih parametara za njihovu primenu.
Doneti zakonski propisi predstavljaju samo nastavak procesa privatizacije drutvenih i
dravnih preduzea i to pod nadzorom republike vlade i novoosnovanih nadlenih institucija
(Agencija za privatizaciju, Akcijski fond i Centralni registar za hartije od vrednosti), bez pomaka
ka definisanju metodologije za procenu vrednosti kapitala ili imovine preduzea za druge svrhe.
Usvojeni zakoni i podzakonski akti su:
- Zakon o privatizaciji;
- Zakon o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji;
- Zakon o Akcijskom fondu;
2

- Zakon o Agenciji za privatizaciju;

- Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom;
- Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine;
- Uredba o izmenama i dopunama uredbe o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine;
- Uredba o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom;
- Uredba o izmenama i dopunama uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom;
- Uredba o nainu izmirivanja javnih prihoda dospelih za plaanje do kraja 2001. godine za
subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije i metodom javnog tendera;
- Uputstvo o nainu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i imovine i nainu iskazivanja
procenjene vrednosti kapitala i drugi.

2. FINANSIJSKA ANALIZA U FUNKCIJI OCENE BONITETA

PREDUZEA
Finansijska analiza ima specifinosti dvostrukog karaktera: jedne olakavaju, dok druge
oteavaju analizu. Olakanje u finansijskoj analizi dolazi otuda to predmet analize predstavljaju
stanja ili pojave iskazane u istoj jedinici mere tj. u novanom izrazu, pa je utvrivanje
kvantitativnih i kvalitativnih odnosa veoma olakano. Oteavajua je to to su vrednosno
iskazane pojave i njihovi elementi homogeni, pa je oteano njihovo kvalitativno izraavanje i to
to usled dejstva inflacije i deflacije na vrednost novane jedinice, pojave ili elementi pojava
esto imaju razliite vrednosti.
Finansijska analiza obuhvata
1. analizu finansijskog rezultata (struktura ukupnog prihoda, struktura rashoda ukupnog
prihoda, analiza srukture finansijskog rezultata, analiza rizika ostvarenja finansijskog
rezultata, analiza donje take rentabilnosti, analiza rentabilnosti, analiza mogunosti
poboljanja finansijskog rezultata i analiza uzroka gubitka);
2. analizu finansijskog poloaja (analiza kratkorone i dugorone finansijske ravnotee,
analiza zaduenosti, analiza odravanja realne vrednosti sopstvenog kapitala, analiza
reproduktivne sposobnosti i analiza mogunosti dovoenja finansijskog poloaja na
normalu);
3. analizu novanih tokova (analiza tokova ukupnih sredstava, analiza tokova obrtnog fonda
i analiza tokova gotovine).1
Finansijska analiza je zasnovana na bilansima stanja i uspeha, u cilju ispitivanja
finansijskog poloaja (statusa) i zaraivake sposobnosti (rentabiliteta poslovanja) preduzea.
Predmet finansijske analize su sredstva i izvori sredstava (podaci se dobijaju iz bilansa stanja) i
poslovni rezultat, tj. poslovni prihodi i poslovni rashodi koji se preuzimaju iz bilansa uspeha, gde
je poslovni rezultat naglaen kao razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. Finansijska
analiza je sastavni deo kompleksne poslovne analize preduzea i zato treba da obuhvati
ispitivanje svega onoga to predstavlja na bilo koji nain finansijsku situaciju preduzea.

1 Rodi, J.(1991): Poslovne finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika,

Beograd, str. 30
4

Finansijsku analizu treba posmatrati kao dinamiki proces koji se neprekidno odvija i
prati ukupno poslovanje preduzea, unapreuje ga i stimulie, dajui mu nove impulse.2
Ciljevi finansijske analize se u biti razlikuju po tome da li su korisnici analize samo
interni korisnici preduzea iji su bilansi objekat analize ili eksterni korisnici. U prvom sluaju,
ciljevi analize su usmereni na potrebu efikasnog rukovoenja i tanog projektovanja adekvatnog
razvoja preduzea, a u drugom na davanje istinitih i objektivnih informacija o karakteristikama
poslovanja preduzea u posmatranom periodu svim eksternim korisnicima. Ovi podaci ne smeju
biti protivureni za razliite kategorije korisnika, tj. moraju se podnositi i internim i eksternim
korisnicima sa istom korektnou.
Govorei o ciljevima finansijske analize istaknuta je jedna od klasifikacija finansijske
analize. Polazei od korisnika podataka finansijske analize razlikujemo internu i eksternu
finansijsku analizu, koje se meusobno razlikuju po obimu korienih i emitovanih podataka i
znaaju prezentovanih informacija. Analiza za potrebe samog preduzea daje brojnije i
znaajnije infomacije o poslovanju preduzea u odnosu na analizu za eksterne korisnike.
Sledei kriterijum za identifikovanje vrsta finansijske analize je vreme posmatranja. Po
ovom kriterijumu razlikuju se statika i dinamika finansijska analiza. Statikom analizom analizom stanja se ispituje bilans stanja na odreeni dan, odnosno struktura i odnosi sredstava i
izvora finansiranja sredstava i bilans uspeha za jednu poslovnu godinu, odnosno struktura i
odnos rashoda i prihoda. Dok dinamika analiza - analiza razvoja ispituje i identifikuje trend
razvoja finansijskog poloaja i rentabiliteta poslovanja preduzea na bazi komparacije bilansa
stanja i bilansa uspeha veeg broja sukcesivnih obraunskih perioda npr. poslovnih godina.3
Prema predmetu ili objektu finansijske analize diferencira se analiza bilansa stanja
(utvrivanje finansijskog poloaja, statusa, strukture, situacije), od analize bilansa uspeha
(poslovnog rezultata tj. rashoda i prihoda). Za analizu i kompletnu ocenu poslovanja preduzea
uobiajeno je da se istovremeno sprovode i analiza bilansa stanja i analiza bilansa uspeha.

2 Bara, S. i drugi(2004): Upravljanje finansijama, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, str.
215

3 Peji, L. i drugi(1991) Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled, Beograd, str.

79
5

Prema kriterijumu pripremanja bilansa za analizu razlikuje se analiza bilansa stanja i

bilansa uspeha izraenih u apsolunim brojevima, relativnim brojevima i u formi grafikona.
Grafikoni su pogodniji nain iskazivanja rezultata analize od prikazivanja rezultata analize koja
se daje u formi tabela, jer se pomou grafikih prikaza postie vea jasnost i preglednost, pa zato
grafiko prikazivanje rezultata finansijske analize danas predstavlja veoma popularan nain
saoptavanja rezultata analize u mnogim preduzeima.
Prema metodama finansijske analize razlikujemo kvalitativnu analizu ralanjavanje i
kvantitativnu analizu - merenje. Kvalitativna analiza ispituje sastavne delove pojava i utvruje
njegove karakteristike, otkriva suprotnosti, kao i prelazak kvantiteta u kvalitet. Ralanjavanje i
merenje predstavljaju dve osnovne metode analize.
Prema instrumentima, odnosno postupcima, finansijske analize postoji
1.
2.
3.
4.
5.
6.

vizuelna finansijska analiza

finansijska analiza
racio analiza
finansijska analiza neto obrtnog fonda
"Cach Flow" analiza
"Funds Flow" analiza
Vizuelna finansijska analiza veoma se esto koristi zbog svoje jednostavnosti i brzine

primene. Pogodna je naroito za potrebe eksterne finansijske analize. Postupak vizuelne

finansijske analize sastoji se u posmatranju bilansa stanja i bilansa uspeha i donoenju optih
ocena o stepenu finansijske nezavisnosti, stanju likvidnosti, zaraivakoj sposobnosti preduzea,
visini neto obrtnog fonda i efikasnosti obrtnih sredstava. Meutim, nedostatak vizuelne
finansijske analize je povrnost i raunska aproksimativnost i kao takva koristi se samo kao
poetna metoda za potrebe statike i dinamike analize finansijskog poloaja preduzea.
Finansijska analiza pomou rauna pokria tangira samo bilans stanja, ali se
dopunjuje sa ostalim postupcima analize koji istrauju efikasnost poslovanja preduzea. Suina
ove ne tako kompleksne finansijske analize sastoji se u utvrivanju relacija izraenih u
apsolutnim i relativnim brojevima:
1. struktura poslovne imovine odnos osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzea
2. struktura kapitala odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja poslovnih
sredstava preduzea
3. pokrie osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom odnos sopstvenog kapitala prema
osnovnim sredstvima preduzea

Da bi se realizovao postupak finansijske analize pomou rauna pokria potrebno je da

pozicije aktive i pasive u bilansu stanja budu adekvatno grupisane u apsolutnim i relativnim
vrednostima, po principu rastue likvidnosti i rastue dospelosti.
Racio analiza predstavlja proizvod razliitih finansijskih izvetaja, a njen znaaj se
ogleda prvenstveno u tome to sumira kljune odnose i rezultate koji ukazuju na finansijske
performanse preduzea. Racio analiza je praktino sredstvo kontrole u procesu upravljanja
finansijkim sistemom preduzea jer omoguava sledee:
1. sagledavanje trendova u finansijskom poslovanju preduzea
2. poreenje finansijskih karaktristika konkretnog preduzea sa drugim preduzeima u
okviru iste delatnosti ili privredne grane
3. utvrivanje meuzavisnosti izmeu faktora koji utiu na finansijski uspeh preduzea4
Racio analizom se uporeuju odnosi meu stanjima rauna i korisna je za ispitivanje i
bilansa uspeha i bilansa stanja. Racio analiza veoma je efektivna za raune bilansa uspeha zbog
toga to belei varijacije poslovne aktivnosti koje utiu na stanje rauna.Bez obzira to je
raune bilansa stanja tee predvideti, racio analiza je ipak korisna analitika procedura zbog
toga to meri odnose meu raunima bilansa stanja koji esto imaju predvidive kauzalne odnose
iako ih pojedinano nije mogue predvideti. Glavnu prednost racio analize predstavlja
mogunost da se pomou nje utvrde i stabilni odnosi u okviru preduzea tokom vremena i
uobiajeni odnosi meu preduzeima.5
Cash Flow analiza je jedan od instrumenata upravljanja finansijama koga treba tretirati
samo kao znaajno sredstvo dopune svim ostalim instrumentima analize koji takoe nemaju
apsolutnu vrednost. Dakle, Cash Flow je sa svim ogranienjima u njegovoj praktinoj primeni
samo relativno prikladan alat u analizi i kontroli zaraivake sposobnosi i finansijske situacije
preduzea. Pojam Cash Flow koristi se u dva osnovna znaenja. Prvo je kao stalna reka
primanja i izdavanja novca u preduzeu bruto Cash Flow i kao razlika izmeu primanja i
izdavanja novanih sredstava u preduzeu - neto Cash Flow, a drugo kao deo neto obrtog fonda

4 Bara, S. i drugi(2004): Upravljanje finansijama, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, str.
178

5 Stanii, M. (2006)Metodologija revizije, Fakultet za finansijski menadment i

osiguranje, Beograd, str. 32
7

koji proizilazi iz poslovnog procesa kao suma dobitka, amortizacije i drugih trokova koji ne
prouzrokuju izlaz gotovine.
Funds Flow analiza omoguava da se identifikuju i prate sva poveanja ili smanjenja
(neto razlike) bilansnih pozicija dva ili vie sukcesivnih bilansa stanja. Svaki Funds Flow
poiva na bilansu stanja preduzea posmatranom u dva ili vie obraunskih perioda. Primenjuje
se za potrebe dinamike analize bilansa analize razvoja.

3. METODA DISKONTOVANOG NOVANOG TOKA

Prema propisima u Republici Srbiji mogue je primeniti jedino metodu diskontovanog
novanog toka kao varijantu prinosnog pristupa, pri emu ova metoda postaje relevantna pri
utvrivanju konanog rezultata procene, samo onda kada se po likvidacionoj metodi dobije manji
iznos, a pri tome je Agencija za privatizaciju odbacila varijantu procene vrednosti kapitala
metodom korigovane knjigovodstvene vrednosti.
Metoda diskontovanja buduih rezultata primenjuje se onda kada se budui rezultati
mogu realno projektovati, bez ukljuivanja efekata inflacije. U primeni metode diskontovanja
buduih rezultata projektuju se prihodi za period koji je dovoljno dug da bi se stabilizovao nivo
dobiti odnosno novani tok, a koji ne moe biti krai od pet godina. Zatim se primenjuje metoda
diskontovanja buduih rezultata ili neto novanog toka u cilju svoenja na sadanju vrednost.
Projekcija buduih rezultata ukljuuje i proraun tzv. terminalne ili rezidualne vrednost
na bazi stabilizovanog neto novanog toka u poslednjoj godini projekcije, a koja se, takoe,
diskontuje na sadanju vrednost. Na kraju, suma sadanje vrednosti buduih rezultata, odnosno
neto novanog toka, i sadanje rezidualne vrednosti, predstavlja procenjenu vrednost kapitala.
Dve bitne pretpostavke moraju biti ispunjene da bi se primenila bilo koja metoda u okviru
prinosnog pristupa, a samim tim i metoda diskontovanog novanog toka. Prvo, da postoji
mogunost projekcije buduih rezultata, uz razuman stepen verovatnoe da e se predvianja
ostvariti. Drugo, da postoje realna oekivanja da e projektovani rezultati zaista pratiti planiranu
stopu rasta u buduem periodu. U sluaju da je poslovanje preduzea nestabilno sa prisutnom
neizvesnou u pogledu projekcije buduih rezultata, preporuljivo je da se primeni drugi pristup
za procenu vrednosti.
Osnovna odstupanja u primeni metoda diskontovanja novanih tokova u odnosu na
praksu u razvijenim zemljama, ogledaju se u:
a) nainu formiranja diskontne stope i
b) ograniena izboru definicije novanog toka.
U naoj praksi u oblasti procene, metoda zidanja je obavezna za izraunavanje cene
opstvenog kapitala, saunapred preciziranim parametrima koji limitiraju nivo rizika. Uz neznatne
promene u terminologiji u odnosu na propise koji su vaili do 2001. godine, aktuelna
metodologija definie sledea tri nivoa rizika ijim sabiranjem dobijamo diskontnu stopu:
9

1) realna stopa prinosa na ulaganja bez rizika,

2) premija za rizik na ulaganje u subjekt privatizacije i
3) premija za rizik na ulaganje u Republiku Srbiju.
Stopa bez rizika reprezentuje sigurno ulaganje koje se identifikuje sa kupovinom
dravnih obveznica, odnosno teorijski se vezuje za ulaganja koja pretpostavljaju nulti sistematski
rizik. U praksi ulaganja nultog sistematskog rizika ne postoje, ali se za svrhe procene, nerizina
ulaganja najee povezuju sa kupovinom dravnih obveznica, jer je u pitanju visoko likvidna i
sigurna investicija, sa dravnom garancijom, odnosno bankrotstvo drave je jedina potencijalna
pretnja. Prosena realna stopa bez rizika u razvijenim zemljama, kree se u intervalu od 1,3% do
5,9%. U skladu sa novom Uredbom, stopu bez rizika odreuje republika institucija (Agencija), i
to na estomesenom nivou.
Agencija je za prvi period utvrdila realnu stopu prinosa na ulaganje bez rizika u visini od
4,5%, koja se jo uvek koristi. S obzirom na to da u Republici Srbiji ne postoje dugorone
dravne hartije od vrednosti i dase cena ulaganja bez rizika ne moe jasno definisati, kao
osnovnu stopu rizika trebalo bi koristiti prosek ili sredinu kamata na nerizine obveznice
evropskih zemalja, ukljuujui i zemlje u tranziciji. Razlike u rizicima ulaganja u pojedine
zemlje treba obuhvatiti obraunom stope rizika ulaganja u konkretnu zemlju. Osnovni deo
diskontne stope, koji ine specifini rizici ulaganja u konkretno preduzee, takoe su limitirani.
Ova ogranienja, koje nameu zakonski propisi u naoj zemlji, odnose se na onemoguavanje
procenjivaa da diskontnu stopu formira u skladu sa realnim stepenom rizika, koristei aktuelne
trine informacije o stopi povraaja za razliita ulaganja, ukljuujui i poreenje sa granskim
prosekom na svetskom tritu.
Stopa rizika tj. premija za rizik ulaganja u preduzee predstavlja nivo poslovnog i
finansijskog rizika ulaganja u konkretno preduzee, odreenog na bazi analiziranih specifinih
nivoa rizika. Ukupnu stopu rizika ulaganja u preduzee prema naoj metodologiji procene
odreuje procenitelj, uzimajui u obzir pet osnovnih elemenata, odnosno sabiranjem
pojedinanih stopa rizika za sledee elemente:
- veliina subjekta;
- kvalitet organizacije, rukovodstva i kadrova;
- finansijski poloaj;
- proizvodno-prodajni potencijal;
10

- mogunost pouzdanog predvianja poslovanja.

Svaki element moe generisati stopu rizika od najvie 5%, a ukupna stopa ne sme biti
manja od 5%, odnosno maksimalnastopa rizika ulaganja u preduzee moe biti 25%. Na isti
nain se cena sopstvenog kapitala utvrivala i po prethodno vaeoj metodologiji, s tim to su
ranijepredmet ocene rizika ulaganja u preduzee bila est kriterijuma, sa maksimalnim
vrednovanjem do 3%, odnosno ukupna stopa rizika ulaganja u preduzee bila je ograniena na
18%.
U skladu sa Uredbom, kao to je navedeno, specifini nivoi rizika su sledei:
a) Veliina preduzea.
Osim same veliine preduzea, potrebno je ispitati i konkurentski ambijent. Generalno,
to je preduzee manje, vei je rizik, dok monopolski poloaj minimizira uticaj konkurencije,
odnosno rizik na ovom specifinom nivou nije ni prisutan.
b) Kvalitet organizacije, rukovodstva i kadrova.
Ocenjuje se efikasnost organizacije, kompaktnost rukovodeeg tima, postojanje jasne
strategije poslovanja, kadrovska struktura i sl. Smatra se da je rizik vei kod malih i
novoosnovanih preduzea ili u sluajevima postojanja tzv. nezamenljivih strunjaka,
neadekvatne organizacione i kadrovske strukture.
c) Finansijski poloaj.
Analizira se kompletna finansijska situacija u odreenom periodu poslovanja, sa
posebnim osvrtom na sledee pokazatelje: nivo likvidnosti, visinu neto obrtnog fonda, postojanje
kratkorone i dugorone ravnotee, rentabilnost i strukturu poslovnog rezultata. Ukoliko
preduzee ima uspostavljenu dugoronu finansijsku strukturu, potreban nivo trajnih obrtnih
sredstava i nizak stepen zaduenosti, smatra se da je rizik ulaganja u takvo preduzee minimalan.
Pri tome je poeljno da bilansni podaci budu prethodno podvrgnuti proveri, bilo revizorskim
pregledom ili jednostavnom logikom analizom.
d) Proizvodno-prodajni potencijal.
Prilikom ispitivanja irine proizvodnog asortimana i geografske diversifikovanosti, treba
uzeti u obzir i karakteristike proizvoda, mogunost suptstitucije, elasticitet tranje za konkretnim
proizvodom. Vei stepen diversifikovanosti umanjuje potencijalni rizik od negativnog
poslovanja. Analizira se disperzija kupaca, karakteristike tranje, to je dosta limitirano i
11

prirodom delatnosti i proizvodnim asortimanom preduzea. Manji broj kupaca uveava rizik u
ovom domenu jer je preduzee u veem stepenu zavisno od solventnosti i likvidnosti tih kupaca.
e) Mogunost pouzdanog predvianja poslovanja.
Dugogodinji prethodni period poslovanja ukazuje na (ne)stabilnost ostvarenih rezultata,
posebno u odnosu na kretanja u grani i privredi u celini. Iako starost preduzea bitno utie na
stepen pouzdanosti projektovanja buduih rezultata, znaajan faktor predvianja je situacija u
okruenju i, shodno tome, oekivani smer kretanja privrednih tokova. U sluaju dugogodinjeg
poslovanja rizik, takoe, moe biti visok, ako se ima u vidu nepredvidljivost promena u
okruenju.
Trea komponenta u formiranju cene sopstvenog kapitala je rizik zemlje ulaganja,
odnosno premija za rizik na ulaganje u Republiku Srbiju. Prema novoj Uredbi Agencija za
privatizaciju odreuje stopu ulaganja u zemlju na estomesenom nivou i za prvi period je
definisana na nivou od 7%. Ona se jo uvek koristi, bez uzimanja u obzir privredne nestabilnosti
koja je velikim delom prouzrokovana i procesom privatizacije.
Sledee odstupanje u primeni metoda diskontovanja novanih tokova u odnosu na
meunarodnu praksu i teoriju ogleda se u ogranienom izboru definicije novanog toka. Po
vaeoj Uredbi i Uputstvu ostavljena je mogunost primene iskljuivo definicije novanog toka
nakon servisiranja dugova, uz primenu diskontne stope kao cene sopstvenog kapitala.
Meutim, veliki broj naih preduzea ima nereeno pitanje dugoronog duga koji je inicijalno
odobren u periodu pre sankcija UN prema naoj zemlji (maj 1991). Konkretno, takva preduzea
nee moi da pripreme Program privatizacije i uu u process privatizacije, sve dok se ne ree
pitanja eventualnog refinansiranja i/ili deliminog redukovanja obaveza prema stranim
kreditorima.

12

4. ZAKLJUAK
Metod diskontovanih novanih tokova kao varijante prinosnog pristupa, postaje
relevantan pri utvrivanju konanog rezultata procene, samo onda kada se po likvidacionom
metodu dobije manji iznos, a pri tome je Agencija za privatizaciju odbacila varijantu procene
vrednosti kapitala metodom korigovane knjigovodstvene vrednosti.
Metod diskontovanja buduih rezultata primenjuje se onda kada se budui rezultati mogu
realno projektovati, bez ukljuivanja efekata inflacije. Dodatno ogranienje koje dovodi u pitanje
realnost dobijenog rezultata procene, a koje je regulisano zakonskim propisom, nalae da se
utvruje interval vrednosti u postupku utvrivanja zakljuka o vrednosti ukupnog kapitala.
Uzimajui u obzir da se u postupku procene mogu primeniti metoda diskontovanog
novanog toka i metoda likvidacionevrednosti, na formiranje konanog intervala vrednosti,
mogu uticati jedna ili obe metode, u zavisnosti koliko iznose njihovi pojedinani rezultati,
naravno ukoliko zanemarimo metodu korigovane knjigovodstvene vrednosti.
Osnovna odstupanja u primeni metoda diskontovanja novanih tokova u odnosu na
praksu u razvijenim zemljama, ogledaju se u nainu formiranja diskontne stope i ogranienom
izboru definicije novanog toka.

13

LITERATURA
1. Bara, S. i drugi(2004): Upravljanje finansijama, Fakultet za finansijski menadment i
osiguranje, Beograd
2. Peji, L. i drugi(1991) Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled, Beograd
3. Radovi-Jankovi, B.(2001): Prirunik za privatizaciju preduzea u Republici Srbijiprivatizacija-pravni okvir sakomentarom zakonskih propisa, Beograd, CESMECON,
4. Rodi, J.(1991): Poslovne finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika, Beograd
5. Stanii, M. (2006)Metodologija revizije, Fakultet za finansijski menadment i
osiguranje, Beograd

14