Medjunarodne finansije

Tema: Uspesnost poslovanja medjunarodnih kompanije-kroz priznu ciljnih velicina uspeha

1. Neophodnost promena u racunovodstvenoj profesiji?

Promene u racunovodstvenoj profesiji su neophodne u pogledu spoznaje rizika prema
opsteprihvatljivim merilima medjunarodnih finansijskih zajednica. Osporavanje tih promena
najpre tangira losa perspektiva i kvalitet finansijskih izvestaja na nasim prostorima. Krivce
medjutim treba traziti na razlicitim stranama. Prva determinanta koja tangira promene jeste lose
kako privredno tako I ekonomsko stanje nase drzave. Naime, sto je privreda razvijenija potreba
za tacnim preciznim I istinitim finansijsim izvestajima je veca I obratno. Medjunarodna
racunovodstvana profesija ima veliku ulogu u procesu upravljanja u zemljama sa razvijenom
trzisnom ekonomijom, jer omogucava spoznaju svih varijabila koji mogu tangirati trzisnu
vrednost kompanije, kao I predostroznost pri donosenju strateskih I upravljackih odluka u vidu
osiguranja. Naime, ukoliko identifikujemo rizike moguce ih je smanjiti primenom finansijskih I
revizorskih izvestaja prema medjunarodnim racunovodstvenim standardima. Prvi korak ka
smanjenju ili amortizaciji investicionog rizika predstavlja primena savremene edukacije
racunovodja u skladu sa planom specijalizovanih racunovodja I revizora iz zemalja sa
razvijenom trzisnom ekonomijom. Edukaciju I proveru znanja bi vrsilo udruzenje racunovodja I
revizora, kao I kontrolu u vidu primene u praksi. Razvijanjem privredne strukture nase zemlje ce
usloviti potraznju u vidu novih znanja I eduakcije, naime usledice promene u vidu obima I
konciznosti znanja racunovodja I ravizora koji ce biti primorani na taj korak kako bi opravdale
svoje licence.
2. Finansijski izvestaji kao inforamciona podloga finansijske analize?
Informaciona podloga finansijske analize ogleda se u sledeim komponentama: bilansu stanja,
uspeha I izvestajima o tokovima gotovine I kapitala. Zadatak pomenutih izvestaja se ogleda u
proceni uspeha I stepena likvidnosti analizirane kompanije. U uzem smislu obihvata analizu
bilansa odnosno finansijsku analizu bilansa I bilansnu analizu uspeha . Dok u sirem smislu
obuhvata dinamicnu analizu likvidnosti koja se zasniva na finansiskim izvestajima Cash I Fund
Flow. Korisnici finansijskih izvestaja mogu napraviti razliku uzmedju inforamcija koje su
sacinjene pram Medju. Rac. Standardima I inforamcija koje nisu , jer se samo racunovodstveni
finansijski izvestaji prezentuju u skladu sa pomenutim standardnima.
Finansijski izvestaji pored osnovih treba da sadrze I sledece inforamcije: naziv preduzeca I
osnovne identifikacione podatke, prilog u vidu obuhvaenosti finansiskih izvestaja ( kao na
primer da li se odnose na jedno ili na grupu preduzeca), izraen datum bilansiranja kao I period
obuhvacen finansijskim izvestajem, valutu u kojoj se vrsi izvestavanje I nivo numerickih stavki
npr. 000DIN.

Finansijski izvestaji se sacinjavaju 31 decembra I obuhvataju period od jedne kalendarske godine

. Ukoliko se analiza vrsi za prethodnu godinu mora se detaljno objasniti I predociti razlozi za to ,
jedan od najcescih jeste pripajanje ili prosirenje preduzeca ili pak gasenje. Kompletan set
finansijskih izvestaja sadrzi bilans stanja , uspeha, izvestaj o novcanim I kapitalnim tokovima,
racunovodstvenu politiku I napomene koje se prilazu uz finans. Izves.
3. Finansijska analiza stanja?
Osnovni cilj analize bilansa stanja jeste ispitivanje finansiske moi preduzea, odnosno
utvrdjivanje stepena likvidnosti , kao I obezbedjivanje u vidu siguranosti , spoznajom I
otklanjanjem svih barijera koje se nalaze ili ce se naci na putu ka optimalnim poslovanju.
Prilikom analiziranja finansijskog stanja mozemo upotebiti jednu od tri poznate vrste analize:
investiciona analiza, analiza finansiranja I analizu likvidnosti. Naime, u bilansu stanja
razlikujemo dve strane, aktivu I pasivu. Prilikom analiziranja aktivu upotrebljavamo za procenu
strukture imovine , dok analiziranjem pasive ocenjujemo pogodnost finansiranja ( sposobost
izmirenja dugova), dok stavljanjem u odnos aktivu I pasivu pocenjujemo stepen rocnosti
odnosno likvidnosti celokupnog poslovanja kompanije.
Bitno je napomenuti pravla finansiranja , horinzontalna I vertikalna pravila. Horinzontalna
pravila finan. bave se odnosima imovine I kapitala u cilju obezbedjivanja likvidnosti, dok
vertikalna pravila finansiranja se bave odnosima sopstvenog I tudjeg kapitala. Kada govorimo o
horizon. Pravilima finan. bitno je napomenuti zlatno pravilo finansiranja koje glasi da se
dugorocna sredstva iskljucivo moraju finansirati iz dugororocnih izvora a kratkorocna iz
kratkorocnih izvora finansiranja. A kod vertikalnih pravila finansiranja treba napomenuti zlatno
pravilo izravnanja rizika prema kojem odnos sopstvenog I tudjeg kapitala bi trebalo da iznosti
50% ukoliko se tezi uspesnom poslovanju. Kako razlikujemo kratkorocna I dugorocna sredstva
tako postoje I kratkorocne I dugorocne obaveze. Pod kratkorocnim obavezama podrazumevamo
obaveze sa rokom dospeca do godinu dana a dugorocne sa rokom dospeca nakon godinu dana.
4. Finansijska analiza uspeha?
Osnovni cilj bilansne analize uspeha se ogleda u dobijanju inforamcija o proceni prinosne stnage
preduzea. Naime, u bilansu uspeha iskazujemo sve prihode I rashode , koje na kraju
obracunskog perioda stavljamo u odnos I dobijamo validnu inforamciju o uspesnosti poslovanja
preduzeca. Razlikujemo dve funkcije: Funkciju utvrdjivanja uspeha u proteklom period ( cija se
osnovna namena ogleda u otrivanju I otklanjanju literalnih rezervi ) I Funkcija tumaenja
( pomocu koje analiziramo poreklo rezultata, kao I analizu structure rashoda I rentabilnosti ).
Prilikom sacinjavanja finansiskih izvestaja I njihovog prezentovanja potrebno je prikazati bilans
stanja , uspeha , I ukoliko Medj. Rac. Standardi zahtevaju potrebno je I priloziti zaglavlja I
podzaglavlja. Razlikujemo 2 metode prikazivanja rashoda: Klasifikacija rashoda prema prirodi
rashoda I kalasifikacija prema funkciji rashoda.

5. Finansijski izvestaji na bazi velicine toka?

Pod finansi. Izve. Na bazi velicine toka razlikujemo tokove gotovine I kapitala, koji predstavljaju
osnovu dinamicke likvidnosti preduzea. Likvidnost preduzea predstavlja sposobnost izmirenja
dospelih obaveza kao I onih obaveza koje trebaju tek da u narednom periodu stignu na naplatu.
Likvidnost iz prethodno navedenog razloga definisemo kao rezultat toka sredstava. Obrazloziti
ukratko tok gotovine I kapitala iz rada.

6. Finansijsko izvestavanje kroz priznu ciljnih velicina uspeha?

Finansijsko izvestavanje se manifestuje u poslovnoj praksi definisemo kao funkciju I kao zadatak
uz cvrstu povezanost ova dva aspekta. Funskija finansijskih izvestaja predstavlja sredstvo kojem
se zadovodljavaju postojece potrebe u vidu inforamcione podloge. Dok zadatak finansi. Izv. Se
ogleda u zadovoljavanju citavog niza interesnih grupa. Likvidnost preduzea predstavlja
primarni cilj finansijskog izvestavanja jer analizira sposobnost plaanja kako u tekuem tako I u
buduem periodu a to je osnovi ekonomski uspeh. Dok kreditori posmatraju likvidnost proz
odnos primanja I izdavanja. Do radikalne promene finansiskog izvestavanja dolazi tek
polovinom XIX veka ,prilikom javljanja potrebe korisnika da se primanja I izdavanja iskazu u
adekvatnim mernim jedinicama , jer predstavljaju osnovni parametar uspeha. Taj izraz je
pronadjen u periodicnom rezultatu odnosa prihoda I rashoda.
Ukoliko podjemo od cinjenice da veca rentabilnost povecava sigurnost I olaksava likvidnost,
moemo zakljuciti da likvidnost I rentabilnost predstavljaju kamen temeljac finansijskog
izvestavanja.Prilikom procene likvidnosti I rentabilnosti koriste se bilans stanja, uspeha, izvestaji
o tokovima gotovine I kapitala. Zadatak finansijskog izvestavanja se ogleda u realizaciji velicina
POTENCIJAL- USPEH, USPEH-LIKVIDNOST. Ukoliko reduzee tei optimalnom razvoju I
stabilnosti potrebno je da finansi. Izv. Prilagodi Ceonenberg-ovim internim I eksternim
principima informisanja koji podrazumevaju:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Inforamcije o finansijskog I zaradjivakoj fazi

Inforamcije za potrebu kontrole sopstvenog razvoja I pozicije
Inforamcije o ulaganju sopstvenog kapitala
Inforamcije o finansiskom polozaju za kreditore
Inforamcije o solventnosti I rentabilnosti preduzeca
Inforamcije o analizi bilansa uspeha.
Inforamcije o finansijsim izvestajim tokova gotovine I kapitala ( prikaz likvidnosti
preduzeca)
7. Racio brojevi uspesnosti poslovanja?

Racio brojevi predstavljaju odnose izmedju dve uzrocno vezane ekonomske velicine, izrazene
bilo u obliku kolicnika, bilo u obliku orocenta relevantne za ocenu finansijskog polozaja u
pogledu sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti i upravljanja obrtnim sredstvima. Racio brojevi
sigurnosti : - Racio brojevi sigurnosti svoju logicku podlogu nalaze u vertikalnim pravilima
finansiranja,cime je omoguceno sagledavanje stepena finansijske sigurnosti, nezavisnosti i
dugorocne stabilnosti. Racio brojevi likvidnosti :- Proizilaze iz horizontalnih pravial finansiranja
i sluze kao pokazatelji stanja u pogledu opstih uslova za odrzavanje likvidnosti. Racio brojevi
rentabilnosti :- Racio brojevi rentabilnosti se ukljucuju u analizu u vidu stope prinosa na ukupna
sredstvai stope prinosa na sopstvena sredstva. U aktuelnim uslovima privredjivanja neophodno je
posebno ukazati na znacaj i analiticku vrednost pojedinih finansijskih i drugih racio beojeva. Na
izgled finansijske strukture preduzeca i na metodologiju merenja njihovog uspeha bitno ce
uticati novi oblici organizovanja predvidjeni u Zakonu o preduzecima.
U finansiskoj analizi koristi se vie pojedinanih racio brojevi 21).Racio brojevi se svrstavaju u
sledeih
sedam
kategorija
indikatora,i
to:sastava
kapitala,finansijske
strukture,likvidnost,finansijske snage,uspeh prodaje i prinosne snage. Racio brojevi za analizu
novanog stanja-Gotovina i trine hartije od vrednosti predstavljaju vaan izvor iz koga
preduzee moe podmirivati novane izdatke vezane za redovno poslovanje,s jedne strane,i
plaati dospele obaveze,s druge strane. Racio brojevi neto obrtnih sredstava i cash-flow-a-Sa
aspekta raunovodstvenih informacija posebna panja se posveuje oceni sposobnosti preduzea
da ostvari adekvatan priliv gotovine iz poslovanja.Da bi se pribavile ove informacije,neophodno
je pored bilansa stanja i bilansa uspeha koristiti i izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava i
tokovima gotovine 22).Priliv neto obrtnih sredstava i gotovine iz poslovanja preduzea e biti
utoliko vei, ukoliko je svaki od tretiranih racio brojeva vei. Racio brojevi strukture
kapitala-Uee tueg kapitala u finansiranju sredstava preduzea utoliko e biti vee,ukoliko su
vei njegovi indikatori. Racio brojevi pokria dugova-Sposobnost preduzea da blagovremeno
izvrava obaveze prema eksternim krediterima,po osnovi kamate na pozajmljena sredstva. Racio
brojevi rentabilnosti-Ovi brojevi se izvode iz bilansnih pozicija,bilansa stanja i bilansa
uspeha.Poreenje apsolutnog iznosa poslovnog rezultata sa istom veliinom iz predhodnog
poslovnog perioda, vrlo je nepouzdano sredstvo kontrole,zato to se uzima u obzir visina
angaovanog kapitala ili sredstava sa kojima je odnosni poslovni rezultat ostvaren.

8. Analiza uspesnosti poslovanja medjunarodne kompanije prema metodologiji

medjunarodnih racunovodstvenih standarda? Dogovor su pitanja 9,10,11,12,13
9. Analiza profitabilnosti?
Analiza profitabilnosti predstavlja najvaniju tj primarnu analizu odnosa,u kojos najrarenije dve
mere odnosno veliine,a to su: profitna mara (profit marfin) i povrat na investirano (return on
investment).Indikator mare dobitka ili profitne mare je najvie upotrebljavana mera

profitabilnosti u menaderskoj praksi, a dobija se iz odnosa izmeu dobitka i prihoda od prodaje.

Indikator poka-zuje procenat ostvarenog dobitka u odnosu na vrednost celokupnog uraenog
posla. Razlikuju se sledee kategorije profitne mare,a to su: bruto profitna mara,profitna mara
pre oprezivanja,neto profitna mara i mara neto preostalog profita. Bruto profitna mara
predstavlja odnos izmeu bruto dobitka i prihoda od prodaje. Ona pokazuje koliko prostora u
prihodu ostaje za pokrie poslovne nadogradnje, nakon to se neki proizvod dovede do prodaje
na tritu, ona predstavlja veoma bitnu informaciju za menadere. Ona je jo znaajna zbog toga
to indicira na mogunost racioniranja ukupnih trokova,naruito trokova uprave i prodaje.
Operativna profitna mara predstavlja odnos izmeu operativnog dobitka i prihoda. Ona
menaderima prua informaciju o tome koliko bi dobitka ostvarili pre oporezivanja,ako bi se
njihovo preduzee finansiralo iz sopstvenih izvora odnosno bez uzimanja kredita. Profitna mara
predstavlja odnos izmeu dobitka pre oporezivanja i prihoda. Neto profitna mara predstavlja
odnos izmeu dobitka nakon oporezivanja i prihoda. Za izraunavanje mare neto preostalog
profita neophodno je uvesti trinu cenu kapitala, tj podatak eksternog karaktera.Iznos preostalog
profita predstavlja razliku izmeu dobitka i trine cene sopstvenog kapitala.Za izraunavanje
neto preostalog profita koristi se sledei indikator:
Neto preostali profit= Dobitak- Trina cena uloenog kapitala
Trina cena uloenog kapitala= Uloen sopstveni kapital x Trina stopa pozajmlj. kapitala u %.
Da bi se izraunalo procentualno uee neto preostalog profita u prihodu od prodaje neophodno
je izraunati odnos izmeu neto preostalog profita i prihoda. Povrat na investirano predstavlja po
drugu meru po znaaju za analizu profitabilnosti.Ako se uzme u obzir da je kapital uvek oskudan
resurs preduzea,veoma je vano utvrditi sa kojim stepenom efikasnosti e biti korien.Zbog
toga povrat na investirano predstavlja veoma vaan indikator uspenosti koji moe biti korien
na bilo kom nivou biznisa, tj za peduzee u celini kao i na nivou njegovih delova.Osnov za
izvoenje indkiatora putem koga se izralunava povrat na investirani kapital ini poznati Du Pont
obrazac:
Povrat na investirano = Prihod
Investicioni kapital
Prihod

Dobitak

10. Analiza obrta imovine?

Analiza obrta ukupne imovine predstavlja analizu odnosa izmeu prihoda i aktive,a moe se
izraunavati i za svaki pojedinani deo aktive. Koeficijent obrta imovine indicaira koliko jedna
novana jedinica ukupne imovine stvara novanih prihoda.Pomenuti keoficijent se izraava kao
odnos izmeu prihoda od prodaje i ukupne aktive. Koeficijent obrta tekue aktive izraava se
kao odnos izmeu prihoda od prodaje i tekue aktive. Koeficijent obrta fiksne aktive izraava se
kao odnos izmeu prihoda od prodaje i fiksne aktive. Koeficijent unovivosti zaliha izraava se
kao odnos izmeu prihoda od prodaje i zaliha. Koeficijent obrta neto potraivanja izraava se
kao odnos izmeu prihoda od prodaje i neto potraivanja.

11. Analiza likvidnosti I solidarnosti?

Sposobnost preduzea da u predvienom roku podmiri sve svoje tekue obaveze predstavlja
likvidnost za razliku od solventnosti koja se definie kao sposobnost preduzea da u
predvienom roku podmiri svoje dugorone obaveze. Kako bi se izbegla razmimoilazanja,
potrebne su odredjene velicine za merenje likvidnosti i solventnost. Mere za analizu likvidnosti
mogu se svrstati u dve grupe: mere koje se baziraju na odnosu izmeu tekue aktive i tekue
pasive i brzi odnos ili brzi tekui odnos i mere koje indiciraju na mogunost transformisanja
tekue nenovane aktive u novac. I proseno vreme unovivosti potraivanja od kupaca. U
tekuu aktivu ubrajaju se sledee kategorije: novac u banci i blagajni pozicije koje e tokom
poslovne godine biti upotrebljene ili transformisane u novac.Strukturu tekue pasive sainjavaju
kategorije koje u toku poslovnog perioda trebaju da budu plaene gotovinom i to: kratkorone
obaveze prema dobavljaima, obaveze prema kratkoronim kreditima, obaveze prema porezima,
obaveze za isplatu dividende i drugo.
Radno raspoloeni kapital = tekua aktiva - tekua pasiva
12. Indikatori efikasnosti investiranja akcionera?
U osnovne indikatore efikasnosti investiranja ubrajaju se: zarada po deonici dividende, povrat na
deoniarsku glavnicu redovnih, tj. obinih deonica, prinos od dividendi i odnos cena i zarade po
deonici. Efikasnost investiranja deoniara prvo se testiraju putem indikatora zarade po deonici.
13. Ukupan izraz uspesnosti ili ZETA SCORE?
Ameriki profesor Altman je razvio izraz (pokazatelj) ukupne uspenosti koji je jednostavan za
izraunavanje ,a slui za uporeivanje razliitih preduzea, on se naziva Z ili Zeta score.On
se bazira na malom broju indikatora koji utiu na uspenost.Obrazac glasi:
Z=0,012x1+0,014x2+0,33x3+0,006x4+0,010x5
Od 0,012 do 0,010 su konstantne veliine dobijene na osnovu empirijskih studija. Odnosi koji su
prezentirani sa x1 do x5 se izraunavaju na sledei nain:
TEKUA AKTIVA
X1= ------------------------UKUPNA AKTIVA
ZADRANI DOBITAK
X2= ------------------------UKUPNA AKTIVA
PRIHOD OD PRODAJE
X5=--------------------------------------UKUPNA AKTIVA

OPERATIVNI DOBITAK
X3= --------------------------------UKUPNA AKTIVA
TR. VREDNOST GLAVNICE
X4= ---------------------------------KNJIG.VREDN.UKUP.DUGOVA

Profesor Altman je ustanovio i kontrolne mere koje indiciraju kako preduzee posluje, i ta e se
sa njim u budunosti dogaati, one su:
U sluaju da je Zeta score > 3,0 = preduzee posluje dobro,i i,a sjajnu perspektivu
U sluaju da je Zeta score< 1,8 = preduzee posluje slabije,i za dve godine ga eka
neuspeh
U sluaju da je 3> Zeta score>1,8 = preduzee ima velih problema
-Zeta obrascem se najee slue revizori i menaderi.
14. Web prezentacija finansijskih izvestaja?
Internet, ili kako se u pocetku zvao ARPAnet razvijen je od strane Napredne projektne
istraivacke agencije (Avance Research Project Agency ARPA) u slubi vojne industrije SAD. U
svom razvoju on je postao alat za transport WWW (World Wide Web), koji predstavlja globalni
hipertekst sistem. Skoro sve kompanije u zemljama razvijenog trzita kapitala i hartija od
vrednosti, imaju svoje web sajtove. To su po pravilu vienamenski web sajtovi, koji osim
osnovne prezentacije date kompanije, sadre i prikaze njenih godinjih finansijskih izvetaja.
Godinje finansijko izvetavanje na Web-u prua brojne izazove za kompanije, njihove revizore,
kao i organizacije koje se bave nadzorom i podeavanjem odgovarajucih poslovnih standarda.
Zbog toga je tehnologija pripremanja godinjih finansijskih izvetaja na web sajtu privukla
veliku panju internacionalnih organizacija (IFAC-Meunarodno Udruzenje racunovodja, IASCKomitet za Medjunarodne racunovodstvene standarde) sa osnovnim zadatkom da obezbede
zahtevani kvalitet i pouzdanost finansijskih izvetaja.I pored injenice da je nae poslovno
okruenje, za razliku od okruenja trino razvijenih zemalja, neadekvatno, odnosno da nije
masovno ulo u implementaciju novih mogucnosti Informacione revolucije, i mi cemo se
morati vrlo brzo suoiti sa web poslovnim strategijama. S ciljem izbegavanja potencijalnih
zamki koje nove tehnologije nose sa sobom, neophodno je blagovremeno prouiti iskustva
drugih, zatim,analizirati dileme i naine razmisljanja (vezane za savremeno elektronsko
poslovanje), kao i neophodne mere zatite koje treba da se preduzmu, s ciljem minimiziranja
pripadajuih oekivanih rizika. U okolnostima korienja web prezentacija, evidentno je da se
primenom novih tehnolokih mogunosti, poveava etiki rizik vezan za kvalitet, sveobuhvatnost
prezentiranih finansijskih izvetaja, a samim tim poveava inherentni rizik.

15. Primena zakonskih pravila za finansijsko izvestavanje na Web-u?

Pri kreiranju i prezentaciji finansijskog izvetavanja, ak i povrno istraivanje finansijskih
izvetaja na web sjtovima na to indicira, postoji iroki spektar varijanti izvetavanja. Poto je
finansijsko izvetavanje na Web sajtu novijeg datuma, to se stalno vre odredjeni eksperimenti
vezani za primenu razliitih varijanti finansijskog izvetavanja. U ovim prezentacijama
finansijskih izvetaja mogua su dva tipa prikaza: prikaz finansijskog iznosa i tekstualnog

sadraja slino nainu finansijskog izvetavanja po klasinoj papirnoj tehnologiji, i prikaz

finansijskih izvetaja u sklopu savremenih tehnolokih mogunosti, gde su prisutne sve varijante
pratee navigacione pomoi (primena hiperteksta, boksova za pretraivanje, potencijalni link na
druge stranice i slino). Iako se korisnicima finansijskih izvetaja moe uiniti da u procesu
finansijskog izvetavanja na Web-u trenutno ne postoje odreena pravila i standardi koji precizno
odreuju ta je, i ta bi trebalo da bude dozvoljeno prilikom prezentiranja jednog godinjeg
izvetaja, svetska zakonska regulativa ini stanovite napore kako bi finansijsko izvetavanje na
Web-u dobilo zakonsku formu. Internet tehnologija je svakako drugi transparentan medijum,
tako da norme koje se primenjuju pri oblikovanju godinjih finansijskih izvetaja na papirno
baziranoj tehnologiji, bi isto tako trebalo da se primenjuju i na Web finansijsko izvetavanje.
Ipak, u vezi samog finansijskog izvetavanja Savetodavni komitet o internacionalnoj
komunikaciji i informacionoj politici ima odreene reserve, upravo zato to nain izvetavanja
na Internetu nije precizno i jedno obraazno definisan. Ako uporedimo papirnu izvetajnu
dokumentaciju sa kompanijski. Web finansijskim prezentacijama, doiemo do zakljuka da
odreeni broj kompanija na svojim Web sajtovima prezentira samo zbirne informacije. Web
strana e ponekad ukljuiti samo sumarni obraun prihoda, sumarni bilans stanja i pismo
predsednika borda direktora kompanije. Najee su kompanije koje prezentiraju manje ve
njihov na papiru zasnovan godinji izvetaj, izosttavljeni elementi koji se odnose na primedbe
revizora vezane za njihov finansijski obraun, iako predstavljaju njihov sastavni deo.
Isto tako, veliki broj kompanija ne eli prezentaciju kompletnog finansijskog izvetaja na
sopstvenom Web sajtu. To navodi na zakljuak da pomenute kompanije mogu svoje Web sajt
prezentacije obogatiti namenskim, dodatnim i specifinim informacijama, koje nisu i ne mogu da
budu zamena za njihove finansijske izvetaje bazirane na tradicionalnoj papirnoj izvetajnoj
dokumentaciji. Nekompletan prikaz na web sajtu moe da devalvira mogunost kvalitetnog
donoenja relevantnih poslovnih odluka, dok s druge strane, na taj nain, omoguena je i
potencijalna zloupotreba opte finansijske terminologije izvetavanja.
16. Dostupnost inforamacija na Web-u?
Mnoge kompanije koje imaju zbirne rezultate na svojim web sajtovima, uoavaju znaaj web
prezentacije finansijskog rezultata, ukljuujui takvu verziju prezentacije koja omoguava
download odnosno skidanje tj. prepisivanje pomenute prezentacije na kompijuter korisnika.
Godinji izvetaji, pripremljeni na navedeni nain, mogu se skinuti najee u posebnod
prenosivom dokumentacionom format PDF softverske kompanije Adobe Acrobat, koja je razvila
poseban alat za prikaz podataka na Internetu, ijim korienjem posetioci web sajtova mogu
podatke skinuti na svoj kompjuter i kasnije ih analiziraju. Meutim ima izvestan broj ogranienja
koja u izvesnoj meri ograniavaju raspoloivost podataka na webu. U prvom redu, mnogi
korisnici koji su novi u kompjuterskoj tehnologiji, bez obzira na jednostavnost samog postupka,
ne znaju kako se to radi. Sledee ogranienje odnosi se na injenicu, da deoniari koji su
prikljueni na Internet, nisu u mogunosti da skinu podatke i instaliraju softverski alat Adobe

Acrobat reader ita, kako bi podatci bili prepoznatljivi. Zatim veliina samih finansijskih
izvetaja je dosta velika datoteka podataka, tako da kad se ona skine i odtampa, konkretan fajl
moe obezbediti taan duplikat revizorskog izvetaja. Da bi se, meutim, tako pripremljeni
prenosivi dokumentacioni format itao ili tampao korisnik mora uloiti dosta vremena i truda iz
razloga to su veliine fajlova prilino velike tako da korisnici sa sporijim internetom imaju
potekoa.

17. Saglasnost Web prezentacije

racunovodstvanim principima?

finansijskih

izvestaja

sa

Opsteprihvacenim

Kod potencijalnih investitora konstantno je prisutna zabrinutost zbog rizika od saimanja

finansijske prezentacije od strane kompanija ( tj. od manjeg kompleta godinjeg finansijskog
izvetaja). Opravdano pitanje koje se moe postaviti glasi, da li je kompanija ( koja ukljuuje
finansijski i revizorski izvetaj na Web sajtu sa sadrajem koji ukljuuje samo sumarno
finansijsko prezentiranje), sa stanovita rizika u saglasnosti sa Opteprihvaenim
raunovodstvenim principima (Generaly Accepted Accounting Principles GAAP). Kompanija
dakle, prihvata rizik da bude optuena za neumesnu prezentaciju zbog izostavljenih vanih,a
korisnicima potrebnih informacija, tj. da na specifian nain u svoju web prezentaciju
finansijskih izvetaja ukljuuje pozitivne materijale, a iskljucuje materijale negativnog tipa.
Upravo iz navedenih razloga, prilikom konanog opredeljenja za prezentaciju samo svojih
sumarnih informacija na web-u, kompanija mora biti vrlo paljiva i precizna upravo zbog onih
informacija koje ona iskljuuje iz svoje finansijske prezentacije. Obzirom da se nae poslovno
okruenje ne odlikuje u veem,i dovoljnom, broju slucajeva web prezentacijom godinjih
finansijskih izvetaja, moda je to prilika da se na vreme definise pravilan i adekvatan pristup
primene nove tehnologije prilikom postavljanja objavljivanja godinjih finansijskih izvetaja.
Samo na taj nain bi se potencijalni korisnici web prezentacija finansijskih izvetaja pravilno
usmerili. U sklopu preporuke IFAC-a, Savez raunovodja i revizora kod nas bi trebalo da
sugerise, pa ak i obavee nae poslovno okruenje da vri kompletno (umesto sumarnog) web
prezentiranje svojih godinjnih finansijskih i revizorskih izvetaja. Nasa zakonska regulativa ( a
samim tim i poslovno okruenje ) prihvatila Medjunarodne raunovodstvene standarde, a
problematika web prezentacije nije u njima u potpunosti jasno definisana, s jedne strane, kao i
zato to na prevod standarda nije auriran.
18. Granice godisnjeg finansijskog izvestavanja na Web-u?
Preko povezanih taaka, linkova, kompanija moe na svakom hijerarhijskom nivou iriti detaljnu
horizontalnu klasifikaciju informacija i pojmova, to ukazuje da su mogunosti web prezentacije
finansijskih izvetaja praktino neograniene. Komparira li se, meutim, navedeno modeliranje
finansijskog izvetavanja sa aktuelnim navikama i iskustvom potencijalnih ulagaa, uoljivo je
da u samom pristupu ima vrlo bitnih razlika.Obzirom da postoji mogunost da kompanija objavi

svoj kompletan finansijski izvetaj na web sajtu, kao svojevrstan problem se istie da atraktivnim
superlinkovima ( unutar godinjeg finansijskog izvetaja ), navede korisnika finasijskih izvetaja
( potencijalnog ulagaa ) da napusti godinji finansijski izvetaj i da ga uputi na sasvim drugu
stranu, a da on toga nije ni svestan. Dakle, trebalo bi da na Web prezentaciji godinjeg
finansijskog izvetaja bude sasvim jasno vidljiva granica poetka i kraja finansijskog izvetaja,
kao to je sluaj kod klasinog godinjeg izvetavanja ( baziranog na papirnoj tehnologiji
izvetavanja ) Kompanijski globalni web sajt pored mnogih drugih znaajnih propagandnih,
komercijalnih i ostalih marketing informacija, obuhvata sa znatno manjim delom godinje
finansijske izvetaje. Za korisnika je on, upravo iz navedenih razloga, dosta teak i komplikovan,
tako da korisnik finansijskog izvetaja skoro i da ne zna kada je unutar, a kada van godinjeg
finansijskog izvetaja. Agresivan nain informisanja u smislu dodataka finansijskom izvetaju
(razliitih dopunskih varijanti finansijskih obrauna, izjave za tampu itd.), moe skrenuti panju
potencijalnog neiskusnog ulagaa sa bitnih finansijskih indikatora. Zbog svega toga bi bilo
potrebno i korektno insistirati na jasnom oznaavanju granica godinjeg finansijskog
izvetavanja na web sajtu. Unutar web prezentacije, itav finansijski izvetaj u praksi, moe biti
sveden na samo nekoliko stranica, koje su namenjene posebnim analizama i relacijama za
potencijalne ulagae. Kompanije mogu, meutim, u dodatku finansijskih izvetaja ukljuiti razne
dopunske varijante finansijskih obrauna kao poseban istureni prikaz finansijskih informacija,
zatim dati izjavu za tampu i druge bitne materijale vezane sa ulagaima, to dovodi investitora u
konfuziju i usmerava mu panju.
19. Identifikacija konacnog korisnika finansijskog izvestaja?
Interesovanje za finansijske izvestaje putem Web sajta je dostiglo zavidan nivo , odnosno postoji
veliki broj korisnika koji posecuju Web sajtove odredjenih kompanija radi spoznaje njihovih
finansijskih izvestaja. Medju korisnicima ima I potencijalnih investitora kojima bi trebalo da se
olaksa pristup dodatnim inforamcijama putem konaktiranja I davanja dodatnih informacija.
Prilikom dizajniranja Web prezentacije moguce je limitirati pristup korisnika, postavljanjem
sigurnosne sifre. Medjutim taj metod ne koristi vecina kompanije vec pristup njihovim Web
sajtovima imaju svi zainteresovani korisnici.

20. Prosireni poslovni izvestajni jezik?

Extensibile Business Reporting Language XBRL predstavlja multinacionalni kooperativni
poduhvat dizajniranja, sa ciljem da se proizvede jedan namenski interoperatvni finansijski
izvetajni jezik na Web-u. Sve to je na prikazano na web sajtu je digitalna forma. Web sajt
moe biti posmatran kao jedan divovski posebno organizovana baza podataka odakle se vri
download, tako da kasnije analiziranje finansijskih podataka moe biti mnogo lake od
manuelnog unoenja podataka iz papirnih dokumenata. Skidanje podataka sa weba je vrlo sloen
i teak zadatak, zato to ne postoje podreeni softverski alat jezik koji e omoguiti

kompjuterima da jedinstveno identifikuju elemente finansijskog izvetaja na web stranici.

Reenje je naeno u XBRLu. Da bi obezbedio konzistentan nain koji kompanija treba da
omogui da izvre identifikaciju svojih finansijskih i drugih informacija na Web-u, proireni
poslovni izvetajni jezik, u svojoj postavci koristi, Ekstenzivni napredni jezik (Extensibile
Markup Language XML ).
Prilagodjavanje dizajniranja i standardizacije programskih specifikacija kojim se postavljaju
finansijski izvetaji na web sajtu, vri se, pomou XBRL-a sa vrlo jasnom namenom. Na ovaj
nacn korisnicima je omogueno lako pronalaenje informacija, kako bi oni bili sposobni da na
jednostavan nain izdvoje potrebne vrednosti ( za prodaju, trokove, maru, sredstva i obaveze,
kao i sadraj beleki finansijskih obrauna i drugih informacija).
XBRL je dizajniran kao DW koncept i glavni korisniki pomoni alat prema Web-u, meutim on
nije nova forma u raunovodstveno-knjigovodstvenim procesima, vec stvara finansijske
informacije koje je kompanija izabrala da prezentira tako da su vie transparentne i lako
raspoloive za optu korisniku zajednicu. Korisnici koji imaju potrebe za detaljnim
informacijama o ovoj oblasti, podatke o XBRL-u mogu da nadju na XBRL.,org., koji je nastao
na osnovu inicijative AICPA da ukljui, sada ve vie od 70 organizacija. U okviru
Opteprihvacenih raunovodstvenih principa ( GAAP-a ) unutar SAD kompletirane su prve
XBLR specifikacije, za komercijalne i industrijske organizacije, a kasnije je proiren na
Internacionalni raunovodsveni standard i njegove principe, kao i za druge forme poslovnih
entiteta, kao to su vlade i zajedniki fondovi. Extenisibile Business Reporting Language
XBRL ne predstavlja skup standarda koji definise obim sadraja ili detalja koje kompanija mora
da ukljui na svoj web sajt, ve kompanija o tome individualno odluuje.