Analiza poslovanja preduzeca 255

2. RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA

a a U ~~ Analiza finansijske situacije preduzeca se moze izvrSiti pomocu racio analize. Iako
postoje mnoge metode analize, osnova analize fi- nansijskog izveStaja je upotreba racio
brojeva. Racio” predstavlja svaki broj koji pokazuje odnos izmedu dve vrednosti u
godisnjim racunima. Racija se obi¢no iskazuju u obliku koliénika, procenta ili razlomka, i
relevantni su za ocenu finansijskog polozaja u pogledu sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti
i upravljanja obrtnim sredstvima (Vidakovié,
2001, str. 38).
Racio brojevi svoju podlogu nalaze u horizontalnim 1 vertikalnim pravilima finansiranja.
Tako racio brojevi sigurnosti svoju podlogu nalaze u vertikalnim pravilima finansiranja, a
racio brojevi likvidnosti proizilaze iz horizontalnih pravila finansiranja. Da bi se upotpunila
slika o finansijskom polozaju preduzeéa, neophodno je u analizu uklju- citi i ,,racio” brojeve
rentabilnosti, 1 co u vidu stope prinosa na ukupna sredstva i stope prinosa na sopstvena
sredstva.
Racio brojevi su korisni investitorima za finansijsku analizu jer zahvataju kriti¢ne
dimenziye ekonomskog ucinka jednog subjekta. U praksi uspeSnih kompanya racio brojevi
postaju sve vise sredstvo koje direktori koriste da vode, procenjuju 1 nagraduju radnike.
Na metodologiju merenja finansijske situacyje preduzeca utice oblik organizovanja
preduzeca predviden u zakonu o preduzecu. Dalje, | o znaéaju pojedinih racio brojeva treba
suditi iu svetlu buduce poslovne saradnje nagih partnera sa ino-partnerima, u vidu
zajednickih ulaganja. 7 Neophodna je iscrpna analiza finansijskog polozaja i stepena
zaradiva-_ { ¢ke sposobnosti pre donoSenja odluke 0 zajedni¢kom ulaganju.
Racio analiza finansijskih izvestaja preduzeéa bavi se ispitivanjem odnosa izmedu logicki
povezanih delova uh izveStaja, a u nameri da budu istaknute kljuéne relacye za ocenu i
projekcyu finansijskog polo- zaja i prinosne (zaradivacke) modi preduzeéa. Racio analiza
obuhvata: obracun karakteristi¢nih racya i tumacenje racija (Stevanovic, 2000, str. 163).
Poenta je na interpretaciji racija, u smislu Sta ona pokazuju, koja im je informaciona
vrednost, kako ih i za Sta upotrebiu.
Postoje tri glavne vrste uporedenja koje se koriste za procenu fi- nansijskih racio brojeva:
(1) sa vlastitim racio broyevima kompanije i iZ proslosti (koji se nazivaju vremenska
poredenja), (2) sa opStim pravi- lima iskustva iz proslosti ili reperima i (3) sa racio
brojevima drugih kompanija ili sa prosecima u industriji (nazivaju se jo’ 1 unakrsna
uporedenja). 256 Teorijski pristup analizi poslovanja preduzeca
Posmatrano u celini, kao centralni kriteriljumi na osnovu kojih se utvrduje kvalitet neke
firme uzimayu se:
° racio analiza likvidnosti,
° racio analiza solventnosti,
. racio analiza obrta,
. racio analiza rentabiliteta,
° racio analiza produktivnosti,
° racio analiza finansiske snage,
. racio analiza korporativne vrednosti,
° racio analiza rasta (Walsh, 2003, str. 59-202).
Prva dva mogli bismo nazvati 1 zajedniékim imenom racio analiza stanja, a druga dva racio
analiza ostvarenja. Svi ovi kriterijumi posmatraju se integralno. Neispunjenje makar 1
jednog od njih stvara velike teskoée. Ako je preduzeée u koje se ulaze kapical, ili sa kojim
treba poslovati na partnerskoj osnovi, rentabilno a nye likvidno i solventno, ono moze da
stvori velike tekkode ulagacu kapitala 1, naravno, da izazove rizik ban- krotstva. Ni visoka
rentabilnost ne moze zaStititi firmu od nelikvidno- sti. Moze se ak tvrditi da ¢e visoko
rentabilna firma koja je nelikvidna brzo i lako postati plen poverilaca. Dalje, likvidnost bez
rentabilnosti prouzrokuje drugu vrstu problema, jer preduzece nema dug vek i srlja u
likvidaciju zbog nerentabilnosti i gubljenja pozicye na trzistu. Neren-
tabilna firma, kao i nelikvidna, ne moze da bude solventna, a ako to 1 jeste - ona nema
buduénost (Slovi¢, 2003, str. 355).
2.1. Racio analiza likvidnosti
Likvidnost se u trzisnoj ekonomyi javlja kao jedan od izuzetno znaéajnih kvalitativnih
indikatora. Najopstiya definicya likvidnosti pri- vrednog subjekta svodi se na njegovu
sposobnost da izmiri svoje obave- ze. Likvidnost preduzeéa se ne sme nikako izjednaéavati
sa likvidnos¢cu imovine.
Likvidnost imovinskih delova (sredstava, ulaganja) tice se njihovog stanja i oéekivane
raspolozivosti u novéanom obliku. Staticki gledano, likvidnom imovinom se mogu smatrati
samo gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan pusnmatranl2. Dinamicki gledano, svi drugi
imovinski
delovi su, u krajnjoj liniji, pretvorivi u gotovinu, s tim Sto su im vreme pretvorivosti irizik
umanjenja vrednosti vrlo razli¢iti. Dakle, u zavisnosti od toga da li se imovinski delovi u
uslovima normalnoy odvijanja po slovno-finansijskih procesa obrnu, odnosno pretvore u
gotovinu, vrsi se Analiza poslovanja preduzeca 257
podela ukupne imovine preduzeéa na obrtnu (tekucu) imovinu i stalnu (fiksnu) imovinu.
Fiksna imovina se ¢esto naziva nelikvidnom imovi- nom, ponekad éak i imobilizovanom
imovinom. Obrtna (tekuéa) imo- vina se €esto, zbog relativno brzog obrta, naziva
likvidnom imovinom. U okviru nje su razliciti stepeni likvidnosti. Zalihe su manje likvidne
od kratkoroénih potrazivanja 1 plasmana, a sve vrste zaliha nisu jednako likvidne (zalihe
materyala su udaljeniyje od novéanog oblika nego zalihe nedovrSene proizvodiye, a ova
poslednyja udaljenija nego zaliha gotovih proizvoda). Kratkoro¢na potrazivanja i plasmani
su, takode, interno nehomogeni (dati krediti na devet i Sest meseci, nasuprot potrazivanja
od kupaca koja glase, na primer, na trideset, cetrdeset 1 pedeset dana). U tom pogledu su
zna¢ajne razlike izmedu preduzeca koja pripadaju razlicitim privrednim granama,
industrijskim granama, grupacijama i sl. Sve su to Cinioci likvidnosti preduzeéa, ali na
osnovu likvidnosti imovine ne mozemo ocenjivati likvidnost preduzeca dok ne uzmemo u
obzir visinu i rokove dospeca obaveza preduzeca (Stevanovic, 2000, str. 164).
Likvidnost preduze¢éa je njegova sposobnost da o roku isplacuje svoje dospele obaveze.
Stati¢ki shvacena likvidnost izrazava se merom u kojoj se na jednoy strani nalazi likvidna
imovina, a na drugoy kratkoro- éne obaveze na dan bilansiranja. Likvidnost preduzeéa nije
staticki, vec dinamicki fenomen. Dinamicki gledano, likvidnost preduzeca se obezbeduje
stalnom uskladenoscu novéanih priliva u preduzece i novcanih odliva po osno- vu isplata
dospelih obaveza preduzeca. Poenta je na buduéoj uskladenosti priliva 1 odliva gotovine 1
gotovinskih ekvivalenata (Stevanovic, 2000, str. 164).
2.1.1. Racija likvidnosti preduzeca
Uvid u likvidnost poslovanja dobiyya se, u principu, kroz sagleda- vanje odnosa odredenih
sredstava i obaveza. U zavisnosti od toga Sta se uzima za sredstva kao likvidna masa, a Sta
za obaveze i na koji nacin, razlikuju se i oblici likvidnosti. Svakako se, u principu, u
razmatranju likvidnosti polazi od likvidne mase, odnosno od toka pretvorivosti sred- stava
u novéani oblik, u cilju izmirenja obaveza - dospelih 1 ukupnih (Jovanovié, Bingulac, 1994,
str. 206).
Merenje kratkoroéne likvidnosti predstavlja prvi test finansijske pozicije preduzeéa, u
smislu da li ée preduzeée imati dovoljno gotovine u bliskoj buducnosti da servisira
kratkorocne obaveze koje dospevaju. Ukoliko je odgovor negativan, bez obzira na
o¢éekivanu 1 vise nego realnu dobit, preduzeée se nalazi u finansijskoj krizi.
Kratkorocne obaveze preduzeca predstavijaju znacajan deo uku- pnih obaveza. Normalno
je da obaveze prevazilaze ukupan iznos goto-