РепубликаСрпска Republic of Srpska

Универзитет у ИсточномСарајеву University of Eastern Sarajevo

Факултетпословне економије Faculty of Business Economics
Бијељина Bijeljina

DIPLOMSKI RAD

PREDMET: TEORIJA I ANALIZA BILANSA

TEMA: STEPEN FINANSIJSKE SAMOSTALNOSTI I

LIKVIDNOST KAO FINANSIJSKI POKAZATELJI STABILNOSTI
POSLOVANJA PREDUZEĆA

Mentor Student
Prof. dr Vitomir Starčević Angelina Drljačić
Br. indeksa 29/17

Bijeljina, 2021. godina

 Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3
1. OPŠETEORIJSKI PRISTUP RAZMATRANJA STABILNOSTI POSLOVANJA
PREDUZEĆA..................................................................................................................................4
1.1. POJMOVNO ODREĐENJE STABILNOSTI POSLOVANJA PREDUZEĆA...............4
1.2. ZNAČAJ ODREĐIVANJA STABILNOSTI POSLOVANJA PREDUZEĆA................5
1.3. ZNAČAJ IZRAČUNAVANJA FINANSIJSKIH POKAZATELJA STABILNOSTI
POSLOVANJA PREDUZEĆA...................................................................................................6
2. OSNOVNI FINANSIJKSI POKAZATELJI STABILNOSTI POSLOVANJA
PREDUZEĆA..................................................................................................................................8
2.1. FINANSIJSKI POKAZATELJI FINANSIJSE SAMOSTALNOSTI..............................8
2.2. POKAZATELJI LIKVIDNOSTI......................................................................................9
2.2.1. KOEFICIJENT TEKUĆE LIKVIDNOSTI.............................................................11
2.2.2. KOEFICIJENT UBRZANE LIKVIDNOSTI..........................................................12
2.2.3. KOEFICIJENT TRENUTNE LIKVIDNOSTI.......................................................13
3. FINANSIJSKI POKAZATELJI U FUNKCIJI OCENE STABILNOSTI POSLOVANJA
PREDUZEĆA „TELEKOM SRPSKE” A.D. BANJA LUKA......................................................15
3.1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI U FUNKCIJI OCENE STABILNOSTI POSLOVANJA
POSLOVANJA PREDUZEĆA „TELEKOM SRPSKE” A.D. BANJA LUKA.......................15
3.2. IZRAČUNAVANJE FINANSIJSKIH POKAZATELJA ZA OCENU STABILNOSTI
POSLOVANJA PREDUZEĆA „TELEKOM SRPSKE” A.D. BANJA LUKA.......................17
3.3. OCENA STABILNOSTI POSLOVANJA PREDUZEĆA „TELEKOM SRPSKE” A.D.
BANJA LUKA..........................................................................................................................24
ZAKLJUČAK................................................................................................................................27
LITERATURA..............................................................................................................................28
P R I L O Z I..................................................................................................................................29

2
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

UVOD

Finansijski položaj preduzeća određuje izglede za njegov razvoj, njegove karakteristike i

određuje konkurentnost preduzeća. U uslovima tržišna ekonomija preduzeća se suočavaju sa
zadatkom nezavisnog planiranja, kontrole, evaluacije i analize svojih aktivnosti. Glavni cilj
gotovo svih preduzeća je opstanak u tržišnim uslovima i maksimiziranje profita od njihovih
aktivnosti. Na to utiču mnogi faktori, kako spoljašnji, tako i unutrašnji, budući da ostvarivanje
ovih ciljeva predstvalja veliki izazov, kako za mala tako i za velika preduzeća.
Ako je preduzeće stabilno i dovoljno solventno, to mu daje određene prednosti u odnosu na
druga preduzeća u istoj niši (u slučaju kreditora, investitora, dobavljača itd.). Stepen stabilnosti
preduzeća pokazuje njegovu nezavisnost od naglih promena tržišnih uslova i daje veće šanse da
za dalji napredak.
Likvidnost i stepen finansijske samostalnosti kao finansisijski pokazatelji stabilnosti poslovanja
preduzeća tema je ovog diplomskog rada, koji se sastoji iz dva dela, teorijskog i praktičnog.
Teorijski deo odnosi se na teorijske postavke stabilnosi i njegovih finansijskih pokazatelja u
okviru kojih smo razmatrali pokazatelje likvidnosti i finansijske samostalnosti, kao i značaja
njihovog određivanja. U drugom, praktičnom delu ispitivaćemo finansijske pokazatelje
konkretnog preduzeća “Telekom Srpske” a.d. Banja Luka, na osnovu kojih ćemo oceniti njegovu
stabilnost poslovanja.
Relevantnost ove teme leži u činjenici da je trenutno, u tržišnim uslovima, glavni faktor
stabilnog stanja preduzeća njegova finansijska stabilnost. Praksa pokazuje da su održiva
preduzeća više fokusirana na prilagođavanje svojih aktivnosti teškim tržišnim uslovima.
Finansijska politika takvih preduzeća usmerena je na njihovo identifikovanje i optimalno
korišćenje konkurentske prednosti na tržištu. Niska finansijska stabilnost velikog dela preduzeća
povezana je ne toliko sa nedostatkom finansijskih sredstava, već sa nemogućnošću upravljanja
tim sredstvima.
Kako bismo doneli što precizniju ocenu stabilnosti poslovanja datog preduzeća, finansisjki
izveštaj koji ćemo koristiti u ovoj analizi jeste bilans stanja za period od 2018. godine do 2020.
godine, a na osnovu kojeg ćemo računati pokazatelje finansijske samostalnosti i likvidnosti.

3
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

1. OPŠETEORIJSKI PRISTUP RAZMATRANJA STABILNOSTI

POSLOVANJA PREDUZEĆA

1.1. POJMOVNO ODREĐENJE STABILNOSTI POSLOVANJA PREDUZEĆA

Kako bismo mogli govoriti o stabilnosti preduzeća kao pojmu, neophodno je sagledati suštinu
zlatnog bilansnog pravila. Esencija zlatnog bilansnog pravila finansiranja izražena je zahtevom
da dugoročno vezana imovina treba da bude finansirana dugoročnim kapitalom. Zlatno bilansno
prabilo u užem smislu predstavlja zahtev da se osnovna sredstva finansiraju sa dugoročnim
kapitalom, a obrtna imovina kratkoročnim kapitalom, dok sa druge strane zlatno bilansno pravilo
u širem smislu zahteva da se pored osnovnih sredstava i trajna obrtna sredstva (zalihe)
finansiraju iz dugoročnih izvora.

Prema gore navedenom, finansijska stabilnost tiče se odnosa dugoročno vezane imovine i
kapitala, dugoročnih dugova i dugoročnih rezervisanja. Odnos dugoročno vezanih sredstava i
trajnog i dugoročnog kapitala treba da bude najviše jedan ili manje od jedan. U teoriji i praksi
ovaj odnos se zove koeficijent (racio) finansijske stabilnosti. Iz toga proizilazi da je koeficijent
finansijske stabilnosti kompatibilan sa dugoročnom finansijskom razvotežom i zlatnim bilansnim
pravilom u širem smislu. Ako je ovaj odnos 1, to znači da su dugoročno vezana sredstva
pokrivena trajnim i dugoročnim kapitalom, dugoročno vezana sredstva na jednoj i trajni i
dugoročni kapital na drugoj strani su u ravnoteženi, dugoročna finansijska ravnoteža je
uspostavljena, a time su stvoreni i uslovi za održavanje likvidnosti u oblasti dugoročnog
finansiranja. Ako je odnos manji od 1, to znači da su dugoročno vezana sredstva manja od
trajnog i dugoročnog kapitala, dugoročna finansijska je pomerena ka izvorima pa je time
stvorena i sigurnost za održavanje likvidnosti u oblasti dugoročnog finansiranja. Ta sigurnost
utoliko je veća što je koeficijent finansijske stabilnosti bliži nuli, odnosno što je slobodan kapital
za investiranje viši. Ukoliko je dugoročna finansijska ravnoteža pomerena ka dugoročno vezanoj
imovini, koeficijent finansijske stabilnosti je viši od jedan i javlja se nedostajući kapital za
uspostavljanje dugoročne finansijske ravnoteže (finansijsko saniranje). Što je koeficijent
finansijske stabilnosti više udaljen od jedan, nedostajući kapital je viši, u oblasti dugoročnog
finansiranja više je ugrožena likvidnost. Naime, u ovakvim okolnostima kratkoročna finansijska
ravnoteža je pomerena u korist kratkoročnih obaveza tako da do nelikvidnosti mora doći, osim u
slučaju kada je kratkoročna finansijska ravnoteža neznatno pomerena u korist kratkoročnih
obaveza i kada je mobilizacija kratkoročno vezanih sredstava u gotovinu brža od dospeća
kratkoročnih obaveza, a to se događa kada je koeficijent finansijske stabilnosti neznatno viši od
jedan, odnosno kada je nedostajući kapital minoran.

Drugim rečima, koeficijent stabilnosti znači:

1. Ks<1; obezbeđena sigurnost;

2. Ks=1; ravnoteža postoji, a sigurnost je na granici;
3. Ks>1; nema platežne sposobnosti, sigurnost ne postoji i predstoji insloventnost
(Malešević, Đoko N.; Starčević, Vitomir B., 2010, p. 441).

4
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Jednom ostvarena finansijska stabilnost nije nepromenljiva, a ona se tokom vremena menja
zbog:

1. mobilizacije stalne imovine putem amortizacije i naplate dugoročno datih kredita,

2. novog investiranja,
3. ukidanja dugoročnih rezervisanja u korist prihoda,
4. otplate dugoročnih dugova,
5. poslovanjem sa gubitkom (Tuševljak, Spasoje; Rodić, Jovan, 2003, p. 506).

Dakle, da bi preduzeće lakše održavalo finansijsku stabilnost potrebno je da ima što više
kapitala, a manje dugoročnih dugova i dugoročnih rezervisanja u okviru trajnog i dugoročnog
kapitala. Održavanje stabilnsoti neophodno je ne samo radi održavanja permanentne platežne
sposobnosti već i zato što je ona bitan kriterijum kreditnog boniteta preduzeća. Naime, ako
preduzeće izgubi finansisjku stabilnost, što se događa kada je Ks>1, postaje platežno
nesposobno, a istovremeno gubi i kreditni bonitet, zbog čega se ne može zadužiti i time povratiti
platežnu sposobnost.

Naime, što preduzeće u okviru stalne imovine ima više trajno vezane imovine (zemljište,
građevinski objekti, učešće u kapitalu drugih preduzeća i banaka) i što ima veće stalne zalihe,
utoliko je potrebno više sopstevnog kapitala, koji je, takođe, trajan, što trajno vezanu imovinu
više pokriva trajnim kapitalom, razumljivo je da to olakšava održavanje finansisjke stabilnosti
(Tuševljak, Spasoje; Rodić, Jovan, 2003, p. 506).

Neki od problema koji se tiču finansijske stabilnosti su:

1. definisanje dugoročno vezanih sredstava,

2. odnos sopstvenog i dugoročno pozajmljenog kapitala,
3. reprodukciona sposobnost.

Prema savremenom shvatanju dugoročno vezanih sredstava, durogočno vezana sredstva

izjednačuju se sa stalnom imovinom i trajnim obrtnim sredstvima, pri čemu postoji problem
definisanja i kvantitativnog utvrđivanja trajnih obrtnih sredstava. Odnos sopstvenog i dugoročno
pozajmljenog kapitala uslovljen je rentabilnošću i rizikom, ali i održavanjem finansijske
stabilnosti i reproduktivne sposobnosti. Kao što je rečeno finansijsku stabilnost u dugom roku
utoliko lakše održavati ukoliko je u dugoročnom izvorima finansiranja više zastupljen sopstveni
kapital. Sopstveni kapital je trajno raspoloživ osim u slučaju gubitka. Iz svega rečenog
neosporno je da je finansijsku stabilnost lakše održavati i potpuno finansiranje proste, a
delimično i proširene reprodukcije obezbediti iz sopstvenih sredstava ukoliko je sopstveni kapital
viši, a dugoročno pozajmljeni kapital niži.

1.2. ZNAČAJ ODREĐIVANJA STABILNOSTI POSLOVANJA PREDUZEĆA

Ocena finansijskog položaja zasniva se na analizi finansijske stabilnosti s obzirom da je njeno

određivanje bitno za opstanak, rast i razvoj preduzeća. Analiza stabilnosti preduzeća vrši se na
bazi zaključnog bilansa prethodne i planskog bilansa tekuće godine, s ciljem da se utvrdi ne
samo kakva je finansijska stabilnost, kakva je bila i kakva će biti, već i da se uoči da li planski
bilans obećava bolju ili lošiju stabilnost na kraju planske u odnosu na stabilnost na kraju
prethodne godine.

5
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Značaj određivanja finansijske stabilnosti do izražaja dolazi prilikom definisanja strategije i

taktike raspodele neto dobiti. U skladu s tim, „ukoliko je finansisjka stabilnost loša, svi napori se
usmeravaju da se ona u procesu odlučivanja o raspodeli neto dobitka poboljša. Nasuprot tome,
ako je finansijska stabilnost dobra, pa čak i prihvatljiva, finansijska stabilnost prilikom
odlučivanja nema prioritet osim u slučaju da se namerava investiranje u stalnu imovinu, što bi
dakako, negativno delovalo na stabilnost” (Tuševljak, Spasoje; Rodić, Jovan, 2003, p. 582).

Finansijska stabilnost kao načelo izvedeno je iz horizontalnih i vertikalnih pravila finansiranja. U

teoriji i praksi se mnogo veća pažnja je poklonjena odnosima između imovine i kapitala, nego
što je to slučaj sa odnosima između pojedinih oblika kapitala unutar pasive i pojedinačnih oblika
imovine unutar aktive bilansa stanja. Zbog toga ekonomska i finansijska teorija permanentno
nastoje da utvrde i postave pravila finansiranja. Njihova svrha je da posluže privrednim
subjektima za donošenje odluka od finansiranju. Preduzeće treba da obezbedi dugoročnu
finansijsku stabilnost radi blagovremenog izvršavanja svojih obaveza.

Određivanje koncepta i granica finansijske stabilnosti preduzeća jedan je od najvažnijih

ekonomskih i praktičnih problema u savremenim uslovima. Kako stabilnost poslovanja
kompaniji donosi višestruke koristi, kao što su dobra reputacija, veći pristup kapitalu i veći uticaj
u industrijskoj sferi, tako su prednosti njenog određivanja toliko velike da se svrstavaju u jedan
od glavnih ciljeva poslovnog upravljanja preduzeća. Naime, direktori finansijski stabilnih
kompanija lično dobijaju status kompanije koju vode, te stoga korporativno upravljanje ima
dvostruki podsticaj da svoje poslovanje usmeri ka stabilnosti. Takođe, ona pogoduje imidžu
kompanije jer se smatra da će pouzdano preduzeće proizvoditi pouzdane proizvode. Ugled
kompanije povećava vrednost njenih marki, što zauzvrat povećava imovinsku bazu kompanije i
poboljšava finansijsku stabilnost. Posmatrano sa aspekta zaposlenih kojima je potrebna sigurnost
finansijskih stabilnog poslodavca, možemo zaključiti da rizičnije kompanije moraju ponuditi
veće plate kako bi privukle kvalifikovano osoblje, dok stabilne kompanije podstiču stabilnu
radnu snagu.

Smatra se da je finansijski stabilno poslovanje ono koje se može pohvaliti različitim

raspolozivim resursima, što je ključno za nesmetano funkcionisanje poslovanja i njegov dalji
napredak. Uz odgovarajuće finansije moguće je razvijati poslovanje i učiniti ga profitabilnim
(Why Is Financial Stability Important in Business, 2020).

1.3. ZNAČAJ IZRAČUNAVANJA FINANSIJSKIH POKAZATELJA STABILNOSTI

POSLOVANJA PREDUZEĆA

Finansijski pokazatelji ili pokazatelji finansijske analize su racionalni brojevi, tj. odnosi dve ili
više ekonomskih veličina, pri čijim se izračunavanjima u pravilu jedna ekonomska veličina deli s
drugom. Pokazatelj nije sam sebi cilj, nego treba da bude upotrebljiv tj. da njegov rezultat daje
smislenu informaciju koja može poslužiti korisniku, odnosno donosiocu odluke da izvuče
određeni zaključak koji je svrsishodan za donošenje odluke. Stoga se za izračunavanje
pokazatelja u odnos stavljaju samo one veličine koje pružaju menadžmentu korisne i kvalitetne
informacije.

Za donošenje poslovnih odluka kojima će obezbediti finansijsku stabilnost, ekonomično i

rentabilno poslovanje, i ulagačima očekivani prinos na uloženi kapital, menadžment koristi širok
dijapazon pokazatelja. Postoji niz racio brojeva koji se mogu izračunavati iz bilansnih
pokazatelja, a odnose se na performanse, akitvnost, finansije ili livkvidnost preduzeća.

6
 Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Najčešće se racio brojevi dele u nekoliko grupa prema tome kakve bilansne pozicije obrađuju i
kakve informacije pružaju. Mada ne postoji opšte prihvaćena klasifikacija najvažnijih racio
brojeva, oni se mogu klasifikovati u nekoliko osnovnih grupa:

1. pokazatelji likvidnosti,
2. pokazatelji aktivnosti,
3. pokazatelji strukture finansiranja,
4. pokazatelji profitabilnosti,
5. pokazatelji tržisne vrednosti.

Najvažnija je zapravo interpretacija dobijenih vrednosti pokazatelja. Kada govorimo o

finansijskim pokazateljima stabilnosti preduzeća, posebnu pažnju obraćamo na racio brojeve
likvidnosti i finansijske samostalnosti.

Racio brojevi likvidnosti kao pokazatelji stabilnosti imaju za cilj da prikažu kakva je sposobnost
preduzeća da plaća dospele obaveze, uz održavanje potrebnog obima i sturkture obrtnih
sredstava i očuvanje dobrog kreditnog boniteta1 preduzeća. Za ocenu likvidnosti najčešće se
upoređuju obrtna sredstva i kratkoročne obaveze (opšti racio likvidnosti), ili pak gotovina i njeni
supstituti i kratkoročne obaveze (rigorozni racio likvidnosti). Sposobnost kompanije da isplaćuje
kratkoročne obaveze, bilo gotovinom, bilo unovčavanjem obrtnih sredstava, je od najveće
važnosti za jedno preduzeće, pa je stoga analiza likvidnosti jedna od najčešće korišćenih. Prema
tome, možemo reći da racio analiza likvidnosti treba da pruži informacionu osnovu za odgovor
na pitanje: “Da li preduzeće raspolaže sa dovoljno gotovine i utrživih sredstava da odgovori
obavezama koje dospevaju?”. Pri tome se pod utrživim sredstvima obično podrazumevaju delovi
obrtne imovine preduzeća (potraživanja i zalihe), koji se u normalnim okolnostima relativno lako
i brzo (pre dospeća obaveza) mogu konvertovati u gotovinu po tekućoj tržišnoj ceni (Stančić,
1999).

Dok, sa druge strane odnos između sopstvenih i pozajmljenih sredstava jednog preduzeća kao
finanskijski pokazatelj predstavlja njegovu finansijsku strukturu i tiče se pasive bilansa stanja.
Analizom odgovarajućih bilansnih pozicija pasive dobijaju se racio pokazatelji finansijske
strukture, kojima je cilj merenje sposobnosti preduzeća da otplaćuje svoje dugove. Značaj ovih
odnosa utoliko pre dolazi do izražaja ukoliko privredni subjekt većim delom koristi pozajmljene
izvore sredstva za finansiranje dugoročnih potreba. Privredni subjekt u tom slučaju treba da vrši
suptituciju ili prolongiranje preostalih kredita nakon otplate dospelih kredita. Težnja je da se
supstitucija sprovodi u što većoj meri iz sopstvenih izvora sredstava kroz raspodelu dobitka.

1
Bonitet preduzeća je kvalitativni i kvantitativni izraz poslovne sposobnosti preduzeća i sigurnosti njegovog
privređivanja. Može se reći da predstavlja sintetizovanu ocenu o: finansijskoj stabilnosti, likvidnosti, solventnosti,
adektavtnosti, strukturi kapitala itd.
7
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

2. OSNOVNI FINANSIJKSI POKAZATELJI STABILNOSTI

POSLOVANJA PREDUZEĆA

2.1. FINANSIJSKI POKAZATELJI FINANSIJSE SAMOSTALNOSTI

Stepen finansijske samostalnosti važan je pokazatelj finansijske situacije zajedno s likvidnošću i

poslovnim uspehom. Navedena konstatacija temelji se na činjenici što su nakon otplate
pozajmljenih izvora sredstava (kredita) i drugih obaveza neophodna sredstva za supstituciju, u
cilju kontinuiranog obavljanja i obnavljanja poslovanja. To se može postići pribavljanjem
finansisjkih sredstva ili iz sopstvenih ili iz novih pozajmljenih ili prolongiranjem postojećih
pozajmljenih (Malešević, Đoko N.; Starčević, Vitomir B., 2010).

Kada se na strani izvora klasifikacija pasive zasniva na principu namene, ulaganja u određenja
sredstva, dobija se uvid u izvore finansiranja osnovnih sredstva, obrtnih sredstava i ostale izvore
sredstava (ostalu pasivu). Kada se klasifikacija pasive zasniva na vlasničkom principu i stepenu
ročnosti, dobija se uvid u sopstvene (trajne) izvore i pozajmnjene (dugoročne i kratkoročne
obaveze). Sopstvene izvore čini sopstveni kapital koji predstavlja garant preduzeća, jer štiti
poverioce od gubitka pozajmljenog kapitala i obezbeđuje sigurnost u naplati potraživanja. Kaže
se da je sopstveni kapital garant likvidnosti poslovanja preduzeća. Pozajmljeni izvori preduzeća
predstavljaju tuđe vlasništvo i rokovi raspoloživosti ovih izvora nisu trajni.

Dakle, finansijska samostalnost se ocenjuje preko strukture pasive bilnsa stanja posmatrane sa
stanovišta vlasništva koja utiče na sigurnost, rentabilnost i autonomiju dužnika, utvrđujući koji je
procenat sopstvenog kapitala u odnosu na pozajmljeni. “Sigurnost kao suprotnost rizika sa
stanovišta sopstvenog i pozajmljenog kapitala ima dvostruku impikaciju - sa aspekta poverilaca i
sa aspekta dužnika” (Tuševljak, Spasoje; Rodić, Jovan, 2003, p. 388). U prvom slučaju, u smislu
povraćaja, naplate njihovih potraživanja sigurnost je utoliko veća što je struktura pasive više
pomerena ka sopstvenom kapitalu dužnika. Naime, što je struktura pasive više pomerena ka
sopstvenom kapitalu utoliko je povoljniji odnos sredstva i dugova, veća je garantna supstanca, a
otuda verovatnoća da gubici dužnika budu veći od sopstvenog kapitala. U drugom slučaju, veća
je sigurnost da će se ostvariti pozitivan finansijski rezultat, što je struktura pasive više pomerena
ka sosptvenom kapitalu, zbog toga što su kamtne stope na pozajmljeni kapital fiksni trošak, te
otuda manja zaduženost.

Analiza stukture kapitala uobičajeno započinje ispitivanjem i ocenjivanjem odnosa između

sopstvenih i tuđih izvora.

Sopstveni izvori Kapital

ili
Tu đ iizvori Dugovi

odnosno,

Tuđi izvori Dugovi

ili
Sopstveni izvori Kapital

8
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Prva dva pokazatelja iskazuju stepen finansijske samostalnosti, a druga dva pokazatelja iskazuju
stepen finansijske zaduženosti. U poslovanju preduzeća zaduženost i finansijska samostalnost se
naizmenično smenjuju.

S obzirom na izloženo, postavlja se pitanje koja je struktura pasive, sa aspekta vlasništva

prihvatljiva za preduzeće. Ovde se teži upoređivanju određenih standarda odnosa kapital -
dugovi gde se polazi od čvrstih normi, minimalnih zahteva ili donjih limita za finansiranje
sopstvenim kapitalom. Pravilo jednakosti sopstvenog i tuđeg kapitala insistira da je poželjno što
veće učešće sopstvenih izvora, a učešće od 50% se označava kao donja granica. To znači da
odnos kapitala i duga ne sme biti ispod 50% : 50% zbira pasive. Ovakva relacija u odnosu
sopstvenog i pozajmljenog kapitala, tj. pravilo ravnanja rizika, obezbeđuje sigurnost naplate
potraživanja odnosno isplate obaveza. Kada je u pitanju vertikalna ravnoteža, preovladava
stanovište da se ne mogu postaviti opštevažeća pravila za odnos između sopstvenih i
pozajmljenih izvora (uslov sigurnosti), ali se uglavnom prihvata činjenica da nastupa
prezaduženost kada dugovi (tuđi kapital) prelaze visinu sopstevnog kapitala iznad 50%.

Temeljnija analiza stepena finansijske samostalnosti i finansijske zaduženosti odvija se sledećim

postupkom:

Sopstveni kapital
Ukupni kapital(Sopstveni kapital+ dugovi)

Ovaj pokazatelj iskazuje posredno stepen pokrića ukupne imovine sopstvenim kapitalom,
odnosno u kom iznosu sopstveni kapital učestvuje u ukupnom poslovanju preduzeća. Ukoliko je
učešće sopstvenog kapitala veće, utoliko je na višem stepenu finansijska stabilnost preduzeća.

Doda li se tome i odnos:

Sopstveni kapital
≥1
Tuđikapital (dugovi)

Tada se ovim pokazateljima čiji je koeficijent veći od jedan (1) pokazuje stepen finansijske
samostalnosti, što povećava sigurnost poverilaca i autonomija dužnika.

2.2. POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

U ovom segmentu finansijske analize u fokusu su finansijski odnosi (interni i eksterni) na relaciji
- prilivi novčanih sredstava i odlivi novčanih sredstava. Reč likvidnost potiče od latinske reči
liguidus koja u bukvalnom prevodu znači tečan. „Reč je o permanentnoj sposobnosti preduzeća
da svoje ukupne finansijske napore orijentiše i vodi tako da su krunisani sposobnošću preduzeća:
da iz priliva novčanih sredstva, kratkoročno unovčivih ekvivalenata i naplate kratkoročnih
potraživanja redovno izmiruje dospele kratkoročne obaveze. Koliko je značajan ovaj aspekt
analize finansija preduzeća, potvrđuje činjenica da, duži prekidi ili pak nemogućnost nesmetanog
odvijanja ovih finansijskih odnosa dovodi preduzeće u poziciju stečaja. Sa finansijskog
stanovišta likvidnost odnosno nelikvidnost je kriterijum za prihvatljivost ili neprihvatljivost
preduzeća u poslovnom partnerstvu dobavljača na tržištu novca i kapitala“ (Malešević, Đoko;
Vidaković, Marinko, 2007).

9
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Već iz same definicije likvidnosti preduzeća, jasno se kristališe njeno analitičko iskazivanje u
vidu odnosa:

Likvidna imovina
Kratkoročne obaveze

Za analizu likvidnosti jeste dati odnos polazište u smislu definisanog pojma likvidnosti. Njegova
temeljnija analiza podrazumeva dekomponovanje datog odnosa na više izvedenih pokazatelja
likvidnosti. Prilaz i izbor diferenciranih nivoa analize likvidnosti i njihovih pokazatelja, a priori
zahteva:

1. diferenciranje likvidne imovine po stepenu njene unovčivosti,

2. diferenciranje kratkoročnih izvora (obaveze) po roku dospeća plaćanja.
Prema prof. Rodiću (Teorija i analiza bilansa, 1997) likvidnost ima dva značenja:

1. Likvidnost preduzeća podrazumeva da preduzeće u svakom momentu može da plati

dospele obaveze, što znači da likvidna sredstva moraju da budu viša ili barem jednaka
dospelim obavezama za plaćanje.
2. Likvidnost nenovčane imovine podrazumeva brzinu u kome se ona mogu transformisati u
gotovinu. Zavisno od dužine vremena transformacije imovine u gotovinu postoje stepeni
likvidnosti te imovine. Gotovina u blagajni i na dopozitnim računima po viđenju su
likvidni i svrstavaju se u prvi stepen likvidne imovine, kratkoročne hartije od vrednosti i
potraživanja od kupaca su drugog stepena likvidne imovine, jer je potrebno kratko vreme
da se oni unovče; kratkoročni finansijski plasmani su trećeg stepena likvidne imovine jer
je potrebno duže vreme da se oni unovče, gotovi proizvodi i roba su četvrtog stepena
likvidne imovine jer je potrebno još duže vreme da se unovče i tako redom imovina se
grupiše po stepenu likvidnosti pri čemu najniži stepen likvidnosti ima zemljište jer se ne
amortizuje i time ne transformiše u gotovinu.

Razumljivo je da likvidnost kao sposobnost plaćanja obaveza usko povezana sa finansijskom

stabilnošću. Naime, ako je koeficijent finansijske stabilnosti 1, onda je odnos likvidnih sredstava
uvećana za kratkoročno vezana sredstva i kratkoročnih obaveza 1:1. U takvim okolnostima
održavanje likvidnosti više ne zavisi od finansijske stabilnosti, tačnije, od dugoročnog
finansiranja, već od usklađenosti rokova vezivanja kratkoročno vezanih sredstava i rokova
raspoloživosti kratkoročnih obaveza. Primeri iz prakse ukazuju, da u takvim okolnostima
održavanje likvidnosti ne zavisi isključivo od finansijske stabilnosti preduzeća, već od
usklađenosti rokova vezivanja kratkoročno vezanih sredstava i rokova raspoloživosti
kratkoročnih obaveza. Ako su ti rokovi usklađeni, tj. ako su jednaki likvidna sredstva će težiti
nuli, ali će se likvidnost ipak održati sve dok se iz bilo kojih razloga ne uspori mobilizacija
kratkoročno vezanih sredstava. Ako do toga dođe, preduzeće će pasti u nelikvidnost, jer nema
likvidnu rezervu obzirom da je koeficijent finansijske stabilnosti 1. Istina je da pri koeficijentu
finansijske stabilnosti od 1 preduzeće može da stvori likvidnu rezervu u oblasti kratkoročnog
finansiranja, ako uspe da rokovi kratkoročno vezanih sredstava budu kraći od rokova
raspoloživosti kratkoročnih obaveza. U takvim okolnostima priliv likvidnih sredstava po osnovu
mobilizacije kratkoročno vezanih sredstava biće veći od odliva sredstava po osnovu plaćanja
kratkoročnih obaveza, razlika među njima, javlja se kao likvidna rezerva, koja potiče iz
kratkoročnih obaveza, biće upotrebljena za plaćanja ako iz ma kog razloga mobilizacija
kratkoročno vezanih sredstava bude usporena. Ako je koeficijent finansijske stabilnosti manji od

10
 Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

jedan onda će proporcija između likvidnih i kratkoročno vezanih sredstava s jedne i kratkoročnih
obaveza s druge strane biti pomerana u korist likvidnih i kratkoročnih vezanih sredstava.

U takvim okolnostima, ako su rokovi vezivanja kratkoročno vezanih sredstava jednaki rokovima
raspoloživosti kratkoročnih obaveza, javiće se likvidna rezerva, koja sada potiče iz sopstvenog i
dugoročno pozajmljenog kapitala, u visini razlike između sopstvenog kapitala uvećanog za
dugoročno pozajmljeni kapital i dugoročno vezana sredstava. Ta likvidna rezerva stvorena u
oblasti dugoročnog finansiranja biće upotrebljena za produženje rokova vezivanja kratkoročno
vezanih sredstava. Najzad, ako je koeficijent finansijske stabilnosti veći od jedan, dugoročno
vezana sredstva veća su od sopstvenog kapitala uvećanog za dugoročno pozajmljeni kapital,
istovremeno će proporcija između likvidnih i kratkoročno vezanih sredstava s jedne strane i
kratkoročnih obaveza sa druge strane biti pomerena u korist likvidnih sredstava (Rodić, Poslovne
finansije i procena vrednosti preduzeća, 1991).

Pokazatelji likvidnosti se koriste za procenu sposobnosti preduzeća da izmiruje dospele

kratkoročne obaveze. Oni imaju za cilj da ukažu na sposobnost preduzeća da servisira dospele
obaveze za plaćanje, uz održavanje potrebne strukture sredstava i očuvanje dobrog kreditnog
boniteta preduzeća. Ova sposobnost preduzeća je uslovljena nizom elemenata kao što su protok
obrtnih sredstava kroz poslovni ciklus preduzeća, rokom dospeća obaveza, usklađenošću dugova
i vlastitih izvora finansiranja.

Merenje i ispitivanje stepena likvidnosti se iskazuje i analizira pomoću sledećih pokazatelja:

1. koeficijenta tekuće likvidnosti
2. koeficijenta ubrzane likvidnosti
3. koeficijnta trenutne likvidnosti

Zajedničko je navedenim pokazateljima da imenilac obuhvata kratkoročne obveze, a brojilac

kratkotrajnu imovinu, prema različitom stepenu likvidnosti. Sva tri pokazatelja računaju se na
osnovu bilnasnih pozicija, te stoga pokazuje likvidnost poduzeća na određeni dan. Što su
pokazatelji veći, likvidnost je bolja. Da bi se dobila bolja slika o likvidnosti poduzeća, uz
obračun pokazatelja, potrebno je proveriti sastav kratkoročnih obveza.

2.2.1. KOEFICIJENT TEKUĆE LIKVIDNOSTI

Koeficijent tekuće likvidnosti meri se odnosom ukupnih obrtnih sredstava i kratkoročnih

obaveza. Ovaj koeficijent pokazuje sposobnost preduzeća da iz raspoloživih obrtnih sredstava
izmiri svoje kratkoročne obaveze. Da bi se za neko preduzeće moglo reći da poseduje tekuću
likvidnost zahteva se da koeficijent tekuće likvidnosti bude najmanje 2. U literaturi se ovaj
koeficijent sreće i pod nazivom „koeficijent opšte likvidnosti“, a utvrđuje se na sledeći način:

Obrtna sredstva
Kratkoročne obaveze
≥2

U ovom srazmeru ne vazi pravilo „acid test2“ odnosno 1:1, jer se zalihe finansiraju iz dugoročnih
dugova i kapitala. One se uzimaju u obzir jer se potencijalno mogu konvertovati u kratkoročne

2
Pravilo finansiranja 1:1 („acid-test“) zahteva da zbir gotovine, hartija od vrednosti i kratkoročnih potraživanja bude
jednak zbiru kratkoročnih izvora finansiranja, tj. da na svaki dinar kratkoročnih dugova dolazi dinar sredstava u
obliku gotovine, hartija od vrednosti i kratkoročnih potraživanja.
11
 Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

oblike lkvidne imovine (novčana sredstva i kratkoročna potraživanja) prodajom gotovih

proizvoda (roba), bržim trošenjem zaliha materijala, dovršavanjem nedovršene proizvodnje. Iz
tih razloga odnosi srazmera likvidne imovine i kratkoročnih obaveza je 2:1 i više („current-
ratio“3), zavisno od specifičnosti poslovne aktivnosti preduzeća.

Ovaj koeficijent likvindosti je nepouzdan zato što se polazi od pretpostavke da polovina obrtnih
sredstava čine trajna obrtna sredstva i kada bi u realnom životu zaista i bilo koeficijent tekuće
likvidnosti od 2 bio bi komplemetaran sa zlatnim bilansnim pravilom u širem smislu i načelom
finansijske stabilnosti. Ta pretpostavka, međutim, retko se ostvaruje jer su trajna obrtna sredstva
kod konkretnih preduzeća, po pravilu, ili iznad ili ispod polovine ukupnih obrtnih sredstava
(Rodić, Vukelić, & Andrić, Analiza finansijskih izveštaja, 2011).

Koeficijent tekuće likvidnosti obuhvata celokupnu kratkotrajnu imovinu. Kod izračuna ovog
pokazatelja potrebno je proveriti od čega se sastoje zalihe. U slučaju da poduzeće ima zastarele,
nelikvidne zalihe ili zalihe specijaliziranih proizvoda, koeficijent ubrzane likvidnosti je bolja
mera likvidnosti (Žager, Katarina; Žager, Lajoš, 2008, p. 249)

2.2.2. KOEFICIJENT UBRZANE LIKVIDNOSTI

Koeficijent ubrzane likvidnosti meri se ispitivanjem srazmere odnosa na relaciji: kratkoročno

raspoloživa likvidna imovina - dospele kratkoročne obaveze. Dati odnos srazmere je utemeljen
na pravilu „acid test-a“ odnosno 1:1, što odgovara poimanju kratkoročne finansijske ravnoteže,
zlatnom bilansnom pravilu u širem smislu i načelu finansijske stabilnosti. Za razliku od
koeficijenta opšte lividnosti iz likvidne imovine se isključuju zalihe, pa se po tome ovaj odnos
iskazivanja likvidnosti naziva i „redukovana likvidnost“. Razlog tome jeste to što je potrebno
više vremna da se zalihe pretvore u gotovinu nego što je to slučaj sa drugim obrtnim sredstvima.
Najčešći naziv za ispitivanje efektivne likvidnosti je ubrzana likvidnost, jer novčanim
sredstvima, novčanim ekvivalentima i kratkoročnim potraživanjima – izvesnim da će se unovčiti,
mogu pokriti odnosno platiti dospele kratkoročne obaveze (Malešević, Đoko N.; Starčević,
Vitomir B., 2010). „Ovaj koeficijent predstavlja merilo sposobnosti otplaćivanja kratkoročnih
dugova“ (Panić, Pajo; Kovačević, Biljana ;, 2010, p. 311)

Koeficijent ubrzane likvidnosti izražava se odnosom:

Gotovina+novčani kratkoročni ekvivalenti+ kratkoročna potraživanja

≥1
Kratkoročne obaveze

Ubrzana likvidnost, dakle, postoji ako je dati koeficijent jednak 1, odnosno iznad 1. Naime,
preuzeće pri ovim odnosima date likvidne imovine i kratkoročnih obaveza ima optimalnu
likvidnost, ako je raspoloživa likvidna imovina jednaka kratkoročnim obavezama dospelim za
plaćanje, a iznad 1 samo za neophodnu likvidnu rezervu novčanih sredstava. U suprotnom
ukoliko je dati koeficijent znatno iznad 1, to znači da preduzeće ima preteranu likvidnost,
odnosno ovakva likvidnost imobiliše izdvojena novčana sredstva koja ne cirkulišu.

Iz toga proizilazi sledeće (Rodić, Vukelić, & Andrić, Analiza finansijskih izveštaja, 2011):
3
Pravilo finansiranja 2:1 (“current-ratio” ili “bankers-ratio”) zahteva da odnos obrtnih sredstavai kratkoročnih
izvora finansiranja bude 2:1, što znači da na svaki dinar kratkoročnih izvora finansiranja dolazi dva dinara obrtnih
sredstava.
12
 Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

1. Ako je koeficijent ubrzane likvidnosti 1 uz uslov da preduzeće nema sezonske zalihe

onda su likvidna i kratkoročno vezana sredstva jednaka kratkoročnim obaveza
(kratkoročna finansijska ravnoteža postoji) i istovremeno su i dugoročno vezana sredstva
jednaka sopstvenom kapitalu uvećanom za dugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze
(dugoročna finansijska ravnoteža takođe postoji). Otuda i uverenje da je preduzeće
likvidno;

2. Ako je koeficijent ubrzane likvidnosti veći od 1 uz uslov da preduzeće nema sezonske

zalihe, kratkoročna finansijska ravnoteža pomerena je ka sredstvima, a dugoročna
finansijska ravnoteža pomerena ka izvorima finansiranja, tada postoji i sigurnost da će
preduzeće biti likvidno utoliko veća što je koeficijent ubrzane likvidnosti viši od 1.

3. Kod preduzeća sa sezonskim zalihama koeficijent ubrzane likvidnosti utvđen na opisani

način biće manji od 1 i kada je ispunjen zahtev zlatnog bilansnog pravila u širem smislu i
finansijskog pravila 1:1, odnosno kad postoji kad postoji dugoročna i kratkoročna
finansijska ravnoteža, jer se sezonske zalihe u principu finansiraju iz kratkoročnih
obaveza. Kod takvih preduzeća ne bi se mogla dati negativna ocena o njihovoj likvidnosti
mada je koeficijent ubrzane likvidnosti manji od 1.

Norma za koeficijent efektivne (ubrzane) likvidnosti ili test likvidnosti kreće se od 1:1 do 0,7:1
srazmere likvidne imovine i kratkoročnih (dospelih) obaveza. Ako je koeficijent datog
pokazatelja manji od 1, onda imamo situaciju nelikvidnosti koja može biti:

1. trenutna i
2. trajna.4

2.2.3. KOEFICIJENT TRENUTNE LIKVIDNOSTI

Gotovina i novčani kratkoročni ekvivalenti odmah unovčivi imaju sami po sebi visok stepen
likvidnosti. Njihovo veće učešće u kratkoročnoj raspoloživoj likvidnoj imovini pruža veću i bržu
likvidnost. Nije za očekivati da će preduzeće težiti raspolaganju kratkoročnom likvidnom
imovinom u gotovini i novčanim kratkoročnim ekvivalentima (odmah unovčivim) da izmiruje
potpuno dospele kratkoročne obaveze; čak i onda ako se ima u vidu savremena tehnologija
plaćanja gde je sve manje prisutan gotov novac (Malešević, Đoko N.; Starčević, Vitomir B.,
2010). Bez obzira na rečeno, koeficijent trenutne likvidnosti izražava se odnosom:

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Kratkoročne obaveze
≥1

Standardno pravilo je da se vrednost ovog pokazatelja kreće do visine 0,5 koeficijenta trenutne
likvidnosti, tj. do 50% pokrivenosti kratkoročnih obaveza dospelih za plaćanje izmiruje se
gotovinom i novčanim ekvivalentima.

Ako je koeficijent trenutne likvidnosti 1, preduzeće je dan merenja likvidnosti likvidno, može
isplatiti obaveze dospele za plaćanje, pri čemu ne raspolaže likivdnim rezervama. Ako je
4
Trenutna nelikvidnost podrazumeva mogućnost dužnika da izmiri svoje dospele obaveze u kraćem vremenskom
roku , dok trajna nelikvidnost je prisutna kada dužnik nije u mogućnosti na duže vreme da pribavi potrebnu likvidnu
imovinu kojom bi izmirio svoje dospele obaveze.
13
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

koeficijent veći od 1, preduzeće je na dan merenja likvidnosti takođe likvidno, a uz to raspolaže i

likvidnom rezervom, utoliko većom što je koeficijent veći od 1. Naravno, ako je koeficijent

trenutne likvidnosti manji od 1, preduzeće je nelikvidno na dan merenja likvidnosti jer ne može
isplatiti obaveze dospele za plaćanje. Visok racio podrazumeva manje finansijsko naprezanje, ali
i slabo upravljanje novcem, te je zbog toga neophodno analizirati i druge pokazatelje likvidnosti.

Budući da u bilansu nisu iskazane hartije od vrednosti po danima unovčivosti niti su obaveze
iskazane po danima dospeća za plaćanje, razumljivo je da se koeficijent trenutne likvidnosti ne
može utvrditi na osnovu bilansnih već isključivo na osnovu knjigovodstvenih podataka (Rodić,
Vukelić, & Andrić, Analiza finansijskih izveštaja, 2011, p. 210).

14
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

3. FINANSIJSKI POKAZATELJI U FUNKCIJI OCENE STABILNOSTI

POSLOVANJA PREDUZEĆA „TELEKOM SRPSKE” A.D. BANJA
LUKA

3.1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI U FUNKCIJI OCENE STABILNOSTI POSLOVANJA

POSLOVANJA PREDUZEĆA „TELEKOM SRPSKE” A.D. BANJA LUKA

Reč bilans potiče od latinske reči “bilanx libra” (vaga sa dva tasa). U formalnom smislu bilans se
uvek iskazuje u obliku pregleda u kome se iskazuje stanje neke pojave posmatrane na dva
različita aspekta, obeležja. Treba imati u vidu da bilans kao rezultat pojave postoji uvek, postoji i
onda kada to nije iskazano u formalnom, bilansnom pogledu (Malešević, Đoko N.; Starčević,
Vitomir B., 2010, p. 304).

Za bilans stanja možemo reći da predstvalja “sliku” imovine preduzeća u određenom trenutku.
Osnovni cilj sastavljanja bilansa stanja preduzeća jeste utvrdjivanje ili merenje finansijske
strukture tj. imovinske situacije preduzeća na određeni dan (Lalić, Radović, & Bosiočić, 2017).

U računovodstvu bilans se koristi za iskazivanje stanja i rezultata preduzeća, posmatrano preko

novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila računovodstvenog iskazivanja poslovnih događaja.
Računovodstvo tradicionalno koristi – bilans stanja i bilans uspeha. U osnovi bilans uspeha vuče
koren iz bilansa stanja. Dakle, on je samo izvod bilansa stanja, pa se upravo zato često u
literaturi i praksi kaže samo “bilans” pri čemu se misli na bilans stanja.

Bilans stanja na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj strani iskazuje kapital i obaveze i
budući da je to jedna ista pojava posmatrana sa dva različita gledišta – jednom sa stanovišta
imovine, a drugi put sa stanovišta porekla imovine, razumljivo je da mora da postoji ravnoteža
između imovine i kapitala uvećanog za obaveze. U formalnom pogledu bilans stanja može da
bude u formi dvostranog pregleda, u kome se na levoj strani iskazuje imovina, a na desnoj strani
kapital i obaveze; i u formi jednostranog pregleda, u kome se najpre iskazuje imovina, a potom
kapital i obaveze.

Jednakost aktive i pasive znači da je svaka obaveza preduzeća prema poveriocima, pokrivena
imovinom iskazanom na strani aktive. Ipak, to ne znači da se pojedinačne obaveze preduzeća
mogu vezivati za pojedinačne imovinske delove, već da se ukupne obaveze preduzeća pokrivaju
ukupnom imovinom preduzeća. Činjenica da je aktiva jednaka pasivi, ukupne obaveze preduzeća
nisu pokrivene imovinom jedino ako je na strani aktive iskazan gubitak veći od sopstvenog
kapitala, jer je u tom slučaju imovina manja od obaveza. Okolnost da se pojedinačne obaveze
preduzeća ne mogu vezivati za pojedine imovinske delove dolazi otuda što u procesu
reprodukcije sredstva neprestano cirkulišu, prelazeći iz jednog u drugi oblik.

U našem primeru koristićemo sažeti bilans stanja preduzeća „Telekom Srpske” a.d. Banja Luka
za period od 2018. godine do 2020. godine koji nam pruža sve potrebne informacije za
sprovođenje zadate analize.

15
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Tabela 1: Sažeti bilans stanja preduzeća “Telekom Srpske” a.d. Banja Luka za period
2018.-2020. godina
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2018 2019 2020
AKTIVA
1.079.619.06 1.105.667.11
A. STALNA IMOVINA 001 737.779.946 3 1
I Nematerijalna ulaganja 002 57.080.594 143.071.527 145.986.474
II Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione
nekretnine 008 553.297.062 562.907.198 561.844.911
III Biološka sredstva i sredstva kulture 015 21.182 21.182 19.682
IV Dugoročni finansijski plasmani 021 127.112.467 374.422.189 396.439.877
V Odložena poreska sredstva 030 268.641 259.254 313.880
B. TEKUĆA IMOVINA 031 230.673.418 167.361.439 134.312.339
I Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog
poslovanja namenjena prodaji 032 13.744.533 16.268.196 17.228.579
II. Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina 039 216.928.885 151.093.243 117.083.760
1. Kratkoročna potraživanja 040 65.080.603 78.948.038 82.839.969
2. Kratkoročni finansijski plasmani 047 63.228.131 10.641.844 11.761.952
3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 056 69.768.328 41.497.361 5.059.011
4. Porez na dodatu vrednost 059 - - -
5. Aktivna vremenska razgraničenja 060 18.851.823 20.006.000 17.422.828
III Odložena poreska sredstva 061 0 - -
V. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 063 0 0 0
1.246.980.50 1.239.979.45
G. POSLOVNA AKTIVA 064 968.453.364 2 0
D. VANBILANSNA AKTIVA 065 249.485.091 430.785.471 393.468.465
1.217.938.45 1.677.765.97 1.633.447.91
Đ. UKUPNA AKTIVA 066 5 3 5
PASIVA
A. KAPITAL 101 676.761.630 681.892.103 686.528.136
I OSNOVNI KAPITAL 102 491.383.755 491.383.755 491.383.755
1. Akcijski kapital 103 491.383.755 491.383.755 491.383.755
2. Udeli društva sa ograničenom odgovornošću 104 - - -
3. Zadružni udeli 105 - - -
4. Ulozi 106 - - -
5. Državni kapital 107 - - -
6. Ostali osnovni kapital 108 - - -
II UPISANI NEUPLAĆENI KAPITAL 109 - - -
III EMISIONA PREMIJA 110 - - -
IV REZERVE 112 146.933.266 146.933.266 146.933.266
V REVALORIZACIONE REZERVE 116 - - -
VI NERASPOREĐENI DOBITAK 119 38.445.821 43.575.758 48.212.756
VII GUBITAK DO VISINE KAPITALA 123 - - -
B. DUGOROČNA REZERVISANJA 126 6.769.534 6.621.983 7.611.825
V. OBAVEZE 135 284.922.200 558.466.416 545.839.489
I. Dugoročne obaveze 136 159.008.277 309.282.821 299.736.401
II. Kratkoročne obaveze 144 125.913.923 249.183.595 246.103.088
1. Pasivna vremenska razgraničenja 162 21.687.380 25.491.032 26.810.408
1.246.980.50 1.239.979.45
G. POSLOVNA PASIVA 164 968.453.364 2 0
D. VANBILANSNA PASIVA 165 249.485.091 430.785.471 393.468.465
1.217.938.45 1.677.765.97 1.633.447.91
Đ. UKUPNA PASIVA 166 5 3 5
16
 Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

3.2. IZRAČUNAVANJE FINANSIJSKIH POKAZATELJA ZA OCENU

STABILNOSTI POSLOVANJA PREDUZEĆA „TELEKOM SRPSKE” A.D.
BANJA LUKA

Pokazatelji finansijske samostalnosti

Tabela 2: Izračunavanje pokazatelja finansijske samostalnsoti preduzeća “Telekom

Srpske” a.d. Banja Luka za period 2018.-2020. godina
- u KM -
2018. 2019. 2020.
POZICIJA AOP
Iznos Iznos Iznos

1. Kapital 101 676.761.630 681.892.103 686.528.136

2. Dugovi 126,135 291.691.734 565.088.399 553.451.314
101/
Koeficijent finansijske
(126+13 2,320 1,207 1,240
samostalnosti
5)
REFERENTNA
VREDNOST ( Veće ili 1,000 1,000 1,000
jednako od ...)

Rezultati dobijeni u tabeli 2, ukazuju da preduzeće ima finansijsku samostalnost, s obzirom da je

dati koeficijent znatno iznad referentne vrednosti tokom sve tri uzastopne godine, tačnije iznad 1.
Vrednost ovog koeficijenta najviša je u 2018. godini kada iznosi 2,320. Navedeno znači da na
jednu novčanu jedinicu tuđih izvora dolazi 1,320 novčanih jendinica sopstvenih izvora, što dalje
implicira da preduzeće ima visok nivo samostalnosti. U 2019. godini koeficijent pada na nivo od
1,207 gde na 1 KM tuđih izvora dolazi 0,207 KM sopstvenih izvora, nakon čega polako počinje
da raste i tokom 2020. godine dostiže vrednost od 1,240. Ovakav trend možemo pratiti na
grafikonu broj 1, dok na grafikonu broj 2 možemo videti i razlog toga.

2.500
2.320

2.000

1.500

1.240 Koeficijent finansijske

samostalnosti
1.000 1.207

0.500

0.000
2018 2019 2020

Grafikon broj 1: Finansijska samostalnost preduzeća

17
 Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

700,000,000

600,000,000

500,000,000

400,000,000
Kapital
300,000,000 Dugovi

200,000,000

100,000,000

0
2018 2019 2020

Grafikon broj 2: Odnos kapitala i duga

Dakle, kao štosmo rekli, u 2019. i 2020. godini u odnosu na 2018. godinu dolazi do osetnog pada
koeficijenta finansijske samostalnosti, kao posledica drastičnog porasta iznosa dugova i
neznatnog porasta vrednosti kapitala.

Tabela 3: Izračunavanje pokazatelja stepena pokrića ukupne imovine sopstvenim

kapitalom preduzeća “Telekom Srpske” a.d. Banja Luka za period 2018.-2020. godina
- u KM -
2018. 2019. 2020.
POZICIJA AOP
Iznos % Iznos % Iznos %

1. Kapital 101 676.761.630 69,88 681.892.103 54,68 686.528.136 55,37

2. Dugovi 126,135 291.691.734 30,12 565.088.399 45,32 553.451.314 44,63

PASIVA (1 + 2) 968.453.364 100,00 1.246.980.502 100,00 1.239.979.450 100,00

REFERENTNA VREDNOST -
Kapital / Dugovi: 50 : 50

U širem kontekstu samostalnost se sagledava na osnovu učešća sopstvenog kapitala sa više od

50% u ukupnom kapitalu. Kada je u pitanju posmatrano preduzeće, na osnovu podataka
prikazanih u tabeli 3 potvruđemo da je preduzeće samostalno. Kao što smo već mogli da vidimo
sopstveni izvori finansiranja su zastupljeniji u stukturi bilansa stanja u odnosu na vlastite izvore
finansiranja. Ovakva stuktura pasive u periodu od 2018. do 2020. godine pokazuje da je učešće
kapitala u pasivi veće od učešća dugova, odnosno da učešće kapitala premašuje referentnu
vrednost od 50%, te da je preduzeće samostalno i da kapitalom može da pokrije svoje dugove.
Navedeno dokazuje da prezeće u 2018. godini sopstvenim kapitalom od gotovo 70%, a u 2019. i
2020. godini od gotovo 55% finansira ukupna sredstva preduzeća, dok ostatak finansira iz
kratkoročnih i dugoročnih obaveza. Ukoliko se nastavi trend povećanja sopstvenog kapitala koji
je praćen smanjenjem pozajmljenog isti će doprineti uspešnijem poslovanju preduzeća.

18
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

30.1
2%

Kapital
Dugovi

69.8
8%

Grafikon broj 3: Stepen pokrića ukupne imovine sopstvenim kapitalom u 2018. godini

45.32
%
54.68
%
Kapital
Dugovi

Grafikon broj 4: Stepen pokrića ukupne imovine sopstvenim kapitalom u 2019. godini

44.63
%

55.37 Kapital
% Dugovi

19
 Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Grafikon broj 5: Stepen pokrića ukupne imovine sopstvenim kapitalom u 2020. godini

Pokazatelji likvidnosti

Tabela 3: Izračunavanje pokazatelja likvidnosti prduzeća “Telekom Srpske” a.d. Banja

Luka za period 2018.-2020. godina
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2018. 2019. 2020.

Tekuća likvidnost:
Obrtna sredstva 031 230.673.418 167.361.439 134.312.339
Kratkoročne obaveze 144 125.913.923 249.183.595 246.103.088
Koeficijent tekuće likvidnosti 031/144 1,832 0,672 0,546
REFERENTNA VREDNOST (Veće ili jednako od ...) 2,000 2,000 2,000

Ubrzana likvidnost:
Gotovina 056 69.768.328 41.497.361 5.059.011
Kratkoročna potraživanja 040 65.080.603 78.948.038 82.839.969
Kratkoročne obaveze 144 125.913.923 249.183.595 246.103.088
Koeficijent ubrzane likvidnosti (056+040)/
1,071 0,483 0,357
144
REFERENTNA VREDNOST (Veće ili jednako od …) 1,000 1,000 1,000

Trenutna likvidnost:
Gotovina 056 69.768.328 41.497.361 5.059.011
Kratkoročne obaveze 144 125.913.923 249.183.595 246.103.088
Koeficijent trenutne likvidnosti 056/144 0,554 0,167 0,021
REFERENTNA VREDNOST (Veće ili jednako od …) 1,000 1,000 1,000

Kao što smo ranije naveli, razlikujemo tekuću likvidnost, ubrzanu likvidnost i trenutnu
likvidnost preduzeća. Da bi se likvidnost ostvarila neophodno je da raspoloživa novčana sredstva
budu jednaka dospelim kratkoročnim obavezama.

Koeficijent tekuće likvidnosti preduzeća “Telekom Srepske” a.d. Banja Luka u 2018. godini
iznosi 1,832 kada je ujedno i najviši; dok u 2019. godini iznosi 0,672; a u 2020. godini se
nastavlja opadajući trend i iznosi 0,546, a to možemo prikazati grafički na sledeći način:

20
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

2.000
1.800 1.832

1.600
1.400
1.200
1.000 Koeficijent tekuće
likvidnosti
0.800 0.67200000000
0008
0.600 0.546
0.400
0.200
0.000
2018 2019 2020

Grafikon broj 6: Tekuća likvidnost preduzeća

Daljom analizom koeficijenta tekuće likvidnosti datog preduzeća u posmatranom periodu od tri
uzastopne godine može se utvrditi da nije ostvarena tekuća likvidnost ni u jednoj godini, s
obzirom na zadatu referentu vrednost od 2. Iz toga sledi da tekuća imovina nije dovoljna za
poktiće ktarkoročnih obaveza. Nakon 2018. godine zabeležen je rapidni pad koeficijenta
posmatranog preduzeća, a to je posledica neprekidnog smanjenja obrtnih sredstava koji prati
porast kratkoročnih obaveza, što jasnije možemo videti i na grafikonu broj 7.

250,000,000

200,000,000

150,000,000
Obrtna sredstva
Kratkoročne obaveze
100,000,000

50,000,000

0
2018 2019 2020

Grafikon broj 7: Odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza

Da bismo mogli govoriti o ubrzanoj likvidnosti preduzeća neophodno je da dati koeficijent bude
jednak ili veći od 1.

21
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

1.200

1.071
1.000

0.800

0.600 Koeficijent ubrzane

likvidnosti
0.483
0.400
0.357

0.200

0.000
2018 2019 2020

Grafikon broj 8: Ubrzana likvidnost preduzeća

Na grafikonu broj 8 vidimo da je koeficijent ubrzane likvidnosti u 2018. godini iznosio 1,071;
zatim u 2019. godini iznosi 0,483; te u 2020. godini 0,357. Preduzeće je u 2018. godini ostvarilo
koeficijent ubrzane likvidnosti veći od 1, što znači da je moglo svoje kratkoročne obaveze da
pokrije raspoloživom gotovinom i kratkoročnim potraživanjima. U 2019. i 2020. godini
ostvarivši koeficijente znatno niže od 1 znači da preduzeće u potpunosti nije moglo da svoje
kratkoročne obaveze pokrije raspoloživom gotovinom i kratkoročnim potraživanjima. Razlog
smanjenja koeficijenta je zato što je u 2019. i 2020. godini došlo kratkoročnih obaveza u odnosu
na 2018. godinu, što je praćeno postepenim smanjenjem gotovine uvećane za kratoročna
potraživanja.

250,000,000

200,000,000

150,000,000
Gotovina uvećana za kratko-
ročna potraživanja
100,000,000 Kratkoročne obaveze

50,000,000

0
2018 2019 2020

Grafikon broj 9: Odnos gotovine uvećane za kratkoročna potraživanja i kratkoročnih obaveza

22
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Da bi preduzeće ostvarilo trenutnu likvidnost, njen koeficijent mora da bude jednak ili veći od 1,
a posmatrano preduzeće je u sve tri godine ostvarilo koeficijente koji su manji od zadate
referentne vrednosti.

0.600
0.554
0.500

0.400

0.300 Koeficijent trenutne likvidnosti

0.200
0.167
0.100

0.021
0.000
2018 2019 2020

Grafikon broj 10: Trenutna likvidnost preduzeća

Analizom koeficijenta trenutne likvidnosti preduzeća “Telekom Srpske” a.d. Banja Luka u
posmatranom periodu od tri uzastopne godine može se utvrditi da nije ostvarilo trenutnu
likvidnost ni u jednoj godini. Iz godine u godinu gotovina i gotovinski ekvivalenti su opadali dok
su kratkoročne obaveze znatno porasle, zbog čega dato preduzeće nema dovoljno gotovine i
gotovinskih ekvivalenata za održavanje trenutne likvidnosti prema normi 1:1. Međutim, ako se
uzme u obzir “blaži” kriterijum, u 2018. godini preduzeće uspeva da ostvari trenutnu likidnost
prema normi 0,5:1, s obzirom da vrednost ovog koeficijenta za posmatranu godinu iznosi 0,554.
Odnos gotovine i kratkoročnih obaveza možemo prezentovati putem grafikona broj 11.

250,000,000

200,000,000

150,000,000
Gotovina
Kratkoročne obaveze
100,000,000

50,000,000

0
2018 2019 2020

Grafikon broj 11: Odnos gotovine i ktarkoročnih obaveza

Koeficijent finansijske stabilnosti

23
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Tabela 4: Izračunavanje koeficijenta finansijske stabilnosti prduzeća “Telekom Srpske”

a.d. Banja Luka za period 2018.-2020. godina
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2018. 2019. 2020.

Finansijska stabilnost
Stalna imovina 001 737.779.946 1.079.619.063 1.105.667.111
Zalihe 032 13.744.533 16.268.196 17.228.579
I Dugoročno vezana imovina 001+032 751.524.479 1.095.887.259 1.122.895.690
Kapital 101 676.761.630 681.892.103 686.528.136
Dugoročne obaveza 136 159.008.277 309.282.821 299.736.401
Dugoročna rezervisanja 126 6.769.534 6.621.983 7.611.825
II Trajni i dugoročni kapital 101+136+126 842.539.441 997.796.907 993.876.362
Koeficijent finansijske stabilnosti I/II 0,892 1,098 1,130
REFERENTNA VREDNOST (Manje od...) 1,000 1,000 1,000

Koeficijent finansijske stabilnosti dobijen stavljanjem u odnos dugoročno vezane imovine, s

jedne strane i trajnog dugoročnog kapitala s druge strane iz godine u godinu ima tendenciju
rasta, što nije povoljno sa apekta preduzeća. S obzirom na zahtev da koeficijent mora biti manji
od referentne vrednosti, odnosno 1, da bi se ostvarila finansijska stabilnost, uviđamo da
analizirani privredni subjekt ovaj uslov zadovoljava samo u 2018. godini kada je njegova
vrednost 0,892. U 2019. i 2020. godini finansijska stabilnost nije ispunjena, što nam govori da je
dugotrajna imovina finansirana iz kratkoročnih obaveza.

1.200
1.130
1.000 1.098

0.892
0.800

0.600 Koeficijent finansijske

stabilnosti
0.400

0.200

0.000
2018 2019 2020

Grafikon broj 12: Finansijska stabilnost preduzeća

3.3. OCENA STABILNOSTI POSLOVANJA PREDUZEĆA „TELEKOM SRPSKE”

A.D. BANJA LUKA

24
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Ocenu stabilnosti poslovanja preduzeća „Telekom Srpske“ a.d. Banja Luka u periodu od 2018.
do 2020. godine doneli smo pomoću finansijskih pokazatelja finansijske samostalnosti i
likvidnosti, od kojih svaki projektuje određene karakteristike preduzeća.

Stepan finasijske samostalnsoti, dakle, pokazuje koliko je puta kapital veći od dugova, odnosno
koliko novčanih jedinica sopstvenih izvora dolazi na jednu novčanu jedinicu tuđih izvora, i
ukoliko je ovaj koeficijent veči od jedan (1) to znači da preduzeće ima visok nivo samostalnosti.
Stavljanjem u odnos odgovarajućih bilansnih pozicija i na osnovu dobijenih rezulatat možemo
videti da tokom sve tri godine privredni subjekt ostvaruje finansijsku samostalnost. U 2018.
godini vrednost kapitala značajno premašuje vrednost dugova, zbog čega je u ovoj godini
koeficijent finansijske samostalnosti i najviši. Tokom naredne dve godine takođe je ostvarena
samostalnost, ali na nešto nižem nivou, što je zapravo posledica intenzivnog rasta iznosa dugova
koga prati neznatni porast vrednosti kapitala.

Takođe, ukoliko posmatramo odnos kapitala i dugova u ukupnoj pasivi, možemo zaključiti da
učešće kapitala prelazi 50%, što je dovoljno za obezbeđenje sigurnosti naplate potraživanja,
odnosno isplate obaveza. Dakle, referentna vrednost ovog pokazatelja treba da bude veći od
0,50, jer to znači da se preduzeće finansira iz sopstvenih izvora sa više od 50%. On zapravo
pokazuje u kom iznosu sopstveni kapital učestvuje u ukupnom poslovanju preduzeća. Tako, u
2018. godini sopstvenim kapitalom u iznosu od gotovo 70% finansiraju ukupna sredstva
preduzeća, a ostatak od 30% iz kratkoročnih i dugoročnih obaveza.

Dok u 2019. i 2020. godini vrednost kapitala je nešto iznad 50%, tačnije odnos kapitala i duga u
ukupnoj pasivi iznosi 54,68% : 45,32% u 2019. i 55,37% : 44,63% u 2020. godini.

Likvidnost predstavlja sposobnost izmirivanja obaveza o roku dospeća. Ista se iskazuje i meri
pomoću koeficijenata tekuće, ubrzane i trenutne likvidnosti. Da bismo dobili navedene
pokazatelje koristili smo odgovarajuće bilansne pozicije. Koeficijent tekuće likivdnosti dobijen
kao odnos obrtnih sredstava u brojiocu i kratkoročnih obaveza u imeniocu, a čija referentna
vrednost od dva (2) u posmatranom periodu nije zadovoljena, implicira da preduzeće ne
ostvaruje tekuću likvidnost iako je u 2018. godini njegov iznos bio približan zadatoj vrednosti.
Situacija je identična i kada je u pitanju koeficijentom trenutne likvidnosti. To potvrđuje
činjenica da je vrednost ktartoročnih obaveza daleko iznad vrednosti gotovine, naročito u 2020.
godini, međutim u 2018. godini iako nije ostvarena trenutna likvidnosri prema norma 1:1, postoji
mogućnost održavanja likvidnosti prema normi 0,5:1, tj. preduzeće je u stanju da izmiri 55%
svojih kratkoročnih obaveze gotovinom i gotovinskim ekvivalentima. Kada je upitanju ubrzana
likvidnost, preduzeće je uspelo da gotovinom i gotovinskim ekvivalentima uvećanim za
kratkoročna potraživanja pokrije svoje kratkoročne obaveze u 2018. godini, dok u 2019. i 2020.
godini dolazi do pada vrednosti gotovine, zbog čega nije zadovoljen kriterijum referentne
vrednosti u iznosu od 1. Preduzeće finansijsku stabilnost ostvaruje samo u prvoj godini, kada je
koeficijent ispod 1.

S obzirom na prethodno navedeno možemo konstatovati sledeće:

1. da je preduzeće finansijski samostalno,

2. da preduzeće nije likvidno,

što ukazuje da stabilnost preduzeća nije na željenom nivou.

Tabela 5: Rekapitulacija pokazatelja stabilnosti poslovanja preduzeća „Telekom Srpske”

a.d. Banja Luka za period 2018. - 2020. godina
25
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2018. 2019. 2020.
I FINANSISJKA SAMOSTALNOST
Koeficijent finansijske samostalnosti 101/(126+135) 2,320 1,207 1,240
REFERENTNA VREDNOST ( Veće ili jednako
1,000 1,000 1,000
od ...)
II LIKVIDNOST
Koeficijent tekuće likvidnosti 031/144 1,832 0,672 0,546
REFERENTNA VREDNOST (Veće ili jednako od
2,000 2,000 2,000
...)
Koeficijent ubrzane likvidnosti (056+040)/144 1,071 0,483 0,357
REFERENTNA VREDNOST (Veće ili jednako od
1,000 1,000 1,000
…)
Koeficijent trenutne likvidnosti 056/144 0,554 0,167 0,021
REFERENTNA VREDNOST (Veće ili jednako od
1,000 1,000 1,000
…)
III FINANSIJSKA STABILNOST
Koeficijent finansijske stabilnosti (001+032)/ 0,892 1,098 1,130
(101+136+126)
REFERENTNA VREDNOST (Manje od...) 1,000 1,000 1,000

2.600
2.400
2.200
2.000 Koeficijent finansijske
1.800 samostalnosti
1.600 Koeficijent tekuće
likvidnosti
1.400
Koeficijent ubrzane
1.200 likvidnosti
1.000 Koeficijent trenutne
0.800 likvidnosti
0.600 Koeficijent finansijske
0.400 stabilnosti
0.200
0.000
2018 2019 2020

Grafikon broj 13: Rekapitulacija pokazatelja stabilnosti poslovanja u periodu od 2018. do 2020.
godine

26
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

ZAKLJUČAK

U okviru ovog rada prikazana je analiza finansijskih pokazatelja pre svega pokatelja likvidnosti
(tekuća, ubrzana i trenutna) i finansijske samostalnosti, čije rezulatate smo koristili kako bismo
ocenili stabilnst poslovanja preduzeća „Telekom Srpske“ a.d. Banja Luka u periodu od 2018. do
2020. godine.

Kada je reč o teorijskom delu, tu smo se bavili pojmovnim određivanjem stabilnosti, zatim
značajem određivanja kako stabilnsti poslovanja tako i njenih finansijskih pokazatelja, te smo
definisali pokazatelje finansijske samostalnosti i likvidnosti. Tako smo došli do zaključka da
koeficijent stabilnosti, dobijen iz odnosa dugoročno vezane imovine s jedne strane i trajnog i
dugoročnog kapitala s druge strane, ne bi smeo da bude veći od 1, kako bi se obezbedila
sigurnost preduzeća. Nakon toga, konstatovali smo da kada je reč o pokazateljima finansijske
samostalnosi, pravilo jednakosti sopstvenog i tuđeg kapitala insistira da je poželjno što veće
učešće sopstvenih izvora, te da se učešće od 50% označava kao donja granica. To znači da
odnos kapitala i duga ne sme biti ispod 50% : 50% zbira pasive. Da bismo mogli da analiziramo
likvidnost preduzeća kao njegovu permanentnu sposobnost da izmirije svoje kratkoročne
obaveze o roku dospeća, morali smo prvenstveno da definišemo pokazatelje likvidnosti
stavljanjem u odnos kratkoročne imovine prema različitom stepenu likvidnosti i kratkoročnih
obaveza. Što su ti pokazatelji veći, likvidnost je bolja.

Kada govorimo o analizi preduzeća u okviru praktičnog dela videli smo da je finansijska
samostalnost ostvarena sa koeficijentom preko 1, te da je učešće kapitala veće od učešća dugova
u strukturi pasive. Što se tiče pokatelja likvidnosti zapazili smo da preduzeće najviše koeficijente
ima u prvoj posmatranoj godini, međutim izuzev koeficijenta ubrzane likvidnosti u 2018. godini
peduzeće nije uspelo da ostvari ni jedan drugi koeficijent, dok je u preostale dve godine
zabeležen pad vrednosti koeficijenata. Takođe, koeficijent finansijske stabilnosti najbolje
rezultate pokazuje u prvoj godini, čime je obezbeđena sigurnost, dok u 2019. i 2020. godini
nema platežne sposobnosti i sigurnost preduzeća ne postoji.

27
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

Nakon izvršene rekapitulacije, zaključili smo da preduzeće „Telekom Srpske“ a.d. Banja Luka
ne ostvaruje stabilnost na odgovarajućem nivou za posmatrani period od tri uzastopne godine.

LITERATURA

Knjige:

1. Lalić, S., Radović, R., i Bosiočić, N. (2017). Računovodstvo primarni izvor informacija.
Bijeljina: Fakultet poslovne ekonomije.
2. Malešević, Đoko N.; Starčević, Vitomir B. (2010). Poslovna analiza. Bijeljina: Fakultet
poslovne ekonomje.
3. Malešević, Đoko; Vidaković, Marinko. (2007). Poslovna analiza. Subotica: Ekonomski
fakultet.
4. Panić, P.; Kovačević, B. ;. (2010). Projektni menadžment, upravljanje projektima i
procesima sa ocenom efikasnosti investicionih ulaganja. Bijeljina: Fakultet poslovne
ekonomije.
5. Rodić, J. (1991). Poslovne finansije i procena vrednosti preduzeća. Beograd: Ekonomika.
6. Rodić, J. (1997). Teorija i analiza bilansa. Beograd: Beostar p.o.
7. Rodić, J., Vukelić, G., & Andrić, M. (2011). Analiza finansijskih izveštaja. Subotica:
Proleter a.d. Bečej.
8. Stančić, P. (1999). Upravljanje ključnim aspektima transformacije preduzeća.
Kragujevac: Ekonomski fakultet .
9. Tuševljak, S.; Rodić, J. (2003). Finansije preduzeća. Beograd: Consseco institut.
10. Žager, K.; Žager, L. (2008). Analiza finansijskih izveštaja. Zagreb: Masmedia.

Internet sajtovi:

1. Why Is Financial Stability Important in Business. (2020, September 19). Retrieved

September 14, 2021, from TYCOONSTORY: https://www.tycoonstory.com/money/why-
is-financial-stability-important-in-business/

28
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

PRILOZI

29
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

„Telekom Srpske” a.d. Banja Luka,

Kompanija Telekomunikacije RS a.d. Banja Luka, pored punog naziva, posluje i pod dva
skraćena poslovna imena i to: Telekom Srpske a.d. Banja Luka i M:tel a.d. Banja Luka. M:tel
a.d. Banja Luka sa svojim sedištem u Banja Luci je jedan od tri vodeća telekom operatora na
području Bosne i Hercegovine, koji nudi jedinstvena komunikaciona rešenja objedinjena pod
korporativnim brendom m:tel. Omogućavajući najsavremenije telekomunikacione usluge iz
oblasti mobilne telefonije, fiksne telefonije, interneta i prenosa podataka, M:tel a.d. Banja Luka
nastoji da zadovolji potrebe tržišta Bosne i Hercegovine. Uspeh ove kompanije najbolje ilustruje
podatak od preko 1,8 miliona prijatelja i zadovoljnih korisnika svih usluga. Poslovanje M:tel a.d.
Banja Luka je u znaku neprestanog širenja palete telekomunikacionih usluga, integracije servisa,
kao i povećanja broja korisnika. M:tel a.d. Banja Luka teži da ulepša život ljudima,
omogućavajući im globalnu povezanost i izvanredne komunikacije kao regionalni lider u
informatičkom društvu budućnosti. Nove usluge koje M:tel a.d. Banja Luka uvodi, tehnologije
koje primjenjuje i konstantno prilagođavanje, usmereni su prema korisnicima i njihovim
potrebama za komunikacijom. Pored omogućavanja visokokvalitetnih usluga i primene
savremenih informacionih tehnologija M:tel a.d. Banja Luka daje značajnu podršku i pomoć
mnogobrojnim humanitarnim akcijama, sportu, kulturi i obrazovanju kao važnim aspektima
svakodnevnog života korisnika, te poslujući društveno odgovorno ulaže u razvoj pravih
vrednosti i stvara lepše životno okruženje. Osnovna delatnost kompanije je pružanje
telekomunikacionih usluga u oblasti fiksne i mobilne telefonije u domaćem i međunarodnom
30
Stepen finansijske samostalnosti i likvidnost kao finansijski pokazatelji stabilnosti poslovanja preduzeća

saobraćaju, Interneta, kao i multimedijalnih usluga. Registrovana je i za pružanje ostalih

telekomunikacionih usluga, uključujući ostale fiksne telefonske usluge, prenos podataka, zakup
linija, privatne vodove, usluge na celom mrežnom području i dodatne usluge u oblasti mobilne
telefonije.

Vlasnička struktura Mtel a.d. Banja Luka je sledeća:

1. Telekom Srbija a.d. Beograd - 65,005851%

2. Pref a.d. Banja Luka - 8,921799%
3. Fond za restituciju RS a.d. Banja Luka - 5,029763%
4. Duif Kristal Invest a.d. - OMIF Future Fund - 3,299923%
5. ostali akcionari – 17,7%

31