Универзитет у Источном Сарајеву

Педагошки факултет у Бијељини

ЗАВРШНИ РАД

MOJA OKОЛИНА ЈАЊА - УПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДНЕ

И ДРУШТВЕНЕ СРЕДИНЕ

Професор: Васпитач:
Проф. др Стево Пашалић Милена Стевановић

Бијељина, децембар 2020.

САДРЖАЈ:

УВОД ....................................................................................................................................3
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЈАЊЕ ...................................................................................4
2. ПОСТАНАК И ИСТОРИЈА ЈАЊЕ ..................................................................................6
2.1. Настанак Јање ............................................................................................................7
2.2. Стара касаба Јања ......................................................................................................8
3. УПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ - ЈАЊЕ ...........................................................9
3.1. Биљни свијет ..............................................................................................................9
3.2. Животињски свијет .................................................................................................. 10
3.3. Природни квалитети Јање ....................................................................................... 12
3.3.1. Ријека „Јања“ ..................................................................................................... 13
4. УПОЗНАВАЊЕ ДРУШТВЕНЕ СРЕДИНЕ ЈАЊЕ ........................................................ 15
3.1. Становништво Јање ................................................................................................. 15
Извор: Завод за статистику, Попис становништва 2013. године .................................. 16
3.2. Вјерски објекти у Јањи ............................................................................................ 16
3.3. Фудбалски клуб „Подриње“ Јања ...........................................................................17
5. ПРИМЈЕРИ АКТИВНОСТИ - УПОЗНАВАЊЕ ОКОЛИНЕ ЈАЊЕ ............................. 20
5.1. Упознавање околине у млађој групи ....................................................................... 20
5.2. Упознавање околине у средњој групи .................................................................... 21
5.3. Упознавање околине у старијој групи .................................................................... 23
6. ЦИЉ И ВАСПИТНО ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ .............................................................. 26
7. ПРЕПОРУЧУНЕ ИГРЕ У ВРТИЋИМА У СВРХУ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ ....... 32
ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................ 36
ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................... 37
ПРИЛОЗИ ........................................................................................................................... 38

2
 УВОД

Методика је примјена метода у одређеној струци или науци, или

карактеристичност науке употребом одређених метода. Методика струке јесте
неопходан дио стручног образовања и поред теоретског дијела, садржи и обуку за
практичну примјену метода и техника како би се оспособио стручњак за бављење
неком струком или науком.
Методику дефинишу као дидактичку дисциплину, педагошку дисциплину и
теорију о васпитању и образовању у одређеној наставној области.
Она проучава историјат наставног предмета, његову васпитно-образовну
вриједност, одређује задатке предмета у одговарајућој педагошкој установи, како се
остварују и конкретизују поједини дидактички принципи, говори о наставним методама
пружања, односно усвајања знања и методама утврђивања и проверавања знања, навика
и вјештина; упознаје са наставним средствима и начинима њиховог прибављања и
коришћења.
Упознавање околине као и друге области једино су у програму издвојени као
посебне цјелине. У практичном раду, не може постојати оштра подјела на области
васпитно-образовног рада. Методика упознавања околине је неодвојива од праксе.
Методика упознавања околине је највише повезана са предшколском
педагогијом, користећи се општим принципима и методама рада са предшколском
дјецом. Повезана је и са историјом педагогије, методологијом, компаративном
педагогијом и осталим методикама васпитно-образовног рада (развој говора, ликовно,
физичко, музичко, развијање почетних математичких појмова).

3
 1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЈАЊЕ

Географски положај Јање је 44° 39’ Н, 19° 14’ Е . Данас мјесто у Републици
Српској, општина Бијељина, 20 км јужно од града Бијељине.

Карта 1. Географски положај Јање

Карта 2. Сателитски снимак Јање

4
Слика 1. Центар Јање

5
 2. ПОСТАНАК И ИСТОРИЈА ЈАЊЕ

О настанку и најранијој прошлости Јање мало се зна. Познато је да је Семберија,

због свог положаја и близине ријека, била насељена још у праисторијско доба. Касније
су се ту смјењивали различити народи –Келти, Трачани, Илири ( који су се на ове
просторе доселили око 1200. године прије нове ере) и Скордисци, дуго су трајала бурна
времена у којима су се различите етничке скупине досељавале, ту боравиле, па
одлазиле, све док није наступио дужи период римске владавине. На подручју Јање су
нађени предмети из тог периода – остаци римских грађевина, и то на више локација,
дијелови гробова, керамика, стакло и римски новац, што говори да је на мјесту
данашње Јање постојало прилично бројно римско насеље. Постоје два таква
археолошка локалитета – Лугови и Пачић. (Мазалић, Ђ., 1955)
Кад је 395. године Римско царство подијељено на Источно и Западно, Дрина је
била граница. Подручје Јање налазило се у саставу римске провинције Далмација, а
Дрина је била добра заштита од напада бугарских племена, која су почетком 9. вијека
заузела десну обалу. Мађари су ово подручје заузели 1180. године, а о њиховом
присуству говоре и остаци манастира Санта Мариа ин Цампо, који се налазио у атару
данашњег села Рухотине. Мустафа Грабчановић је писао да се тај манастир помиње
1514. године, да је касније срушен, а камен из његових зидова употријебљен за градњу
темеља православне цркве у Јањи.
Овај простор је дуго био поприште борби Срба и Мађара, али, како је писао
Мустафа Имамовић, ни цар Душан није успио босанско Подриње припојити српској
држави.
У средњем вијеку трајала је интензивна борба против богумила и на овим
просторима, поготово од 1225. године, кад је мађарски краљ Андрија 2 (један од вођа
Петог крсташког рата – од 1217. до 1221.) предао власт над Босном, Усором и жупом
Соли католичком надбискупу, како би он истријебио јеретике. Богумили су убијани,
прогоњени и продавани као робље, упркос жестоком отпору босанских банова.
Међутим, подручјем с лијеве обале Дрине, укључујући и Јању, управљали су Мађари,
све до доласка Турака. Турци су заузели Зворник, Сребреницу и цијелу Усору 1460.
године, 1521. Теочак, Угљевик и Сребреник, а Бијељину 1529. године. Нешто прије
тога заузели су подручје данашње Јање. На попису 1533. године у овом крају се
помињу само четири насеља : Четвртковиште ( касније Бијељина), Мирковци (

6
Дашница), Грм ( Галац) и Чукојевци ( Модран), са само 55 кућа, јер је становништво
побјегло. Али, 15 година касније помиње се 17 насеља са 772 куће, ( 554 православне и
218 муслиманских), Турци су досељавали нове становнике, а у том периоду је
вјероватна насељена и Јања. (Мазалић, Ђ., 1955)

2.1. Настанак Јање

Тешко је рећи кад је настала данашња Јања, а име је вјероватно добила, како је
записао др Махмуд Нуркић, од тада распрострањеног дрвета јањ, које је расло на
мочварном тлу. На исти начин добила је име и Лешница у Србији, на другој обали
Дрине – по бројним стаблима љеске, светог дрвета у митологији старих Словена, а тако
су имена добила и друга насеља у околини (Липница, Дреновац, Лозница итд).
Мало је историчара који су детаљније писали о давној прошлости овога краја.
Јању не помиње ни Евлија Челебија, али помиње Будимско брдо, на којем је, према
предању, угарски краљ сахранио главу Алије Ђерзелеза, а народ је то брдо прозвао
Ђерзелез ( Герзелез) брдо. Ђерзелеза помиње и Вук Караџић у свом рјечнику. За име
тог јунака везано је прво помињање Јање у историји – у познатој хроници “Тарих-и-
Печеви” (око 1630. године), великог историчара Ибрахим-бега Алајбеговића Печевије,
Бошњака рођеног у Печуху (1570-1650.). Он пише да је чувени јунак османске војске
Алија Ђерзелез, или Герз Илyас, како су га Мађари звали, рођен у Јањи код Бијељине.
Како је Печевија записао, он се истакао у освајању Будима, због чега му је султан
Сулејман Величанствени подигао турбе у близи тог града. Сматра се да је Ђерзелез
погинуо 1491. године у Крајини, код Удбине, мада постоје и друге верзије тога
догађаја. (Мазалић, Ђ., 1955)
У сваком случају, ако је Печевија почео писати своје дјело послије 1621. године,
то значи да је Јања постојала прије тога. Махмуд Нуркић наводи, у прилог ове тезе, и
записе из Ахками-шикајет дефтера из друге половине осамнаестог вијека, у којима се
помиње џамија султана Сулејмана, која се финансирала из прихода од продаје соли у
Тузли. Ти дефтери потичу из 1776. године. Зна се да џамије, које је подигао султан
Сулејман Величанствени, потичу из периода од 1520. до 1566. године, што значи да је
Јања постојала у то вријеме. У књизи Хазима Шабановића “Босански пашалук” наводи
се да је Бијељински кадилук основан нешто прије 1634. године и да је Јања веће насеље
у том кадилуку, које је имало двије џамије.

7
 У тексту под насловом “ Постанак и развитак Бијељине у XВИ вијеку” познати
историчар др Адем Ханџић пише : “ Тако се 1767. године помиње џамија у касаби Јањи,
коју је подигао народ ( 1737. године је срушена џамија султан Сулејмана од стране
аустријске војске, која је запалила Јању). Имам и хатиб џамије био је те године Мехмед
Халифа, син Мустафе… Данашње значајније мјесто Јања уопште се не помиње у
пописима из XВИ вијека, иако се то мјесто налазило у границама бијељинске нахије.
Према томе, то насеље или је раније другачије називано, те могуће одговара једном од
два неутврђена насеља ( Твртковац, Оброва), или је настало послије 1600. године.”
Иван Франо Јукић 1840. године помиње Јању као веће насеље са око стотину
кућа, са муслиманским становништвом.

2.2. Стара касаба Јања

На основу историјских података Махмуд Нуркић извлачи закључак : “Све ово

показује да је Јања настала између 1533. и 1548. године, много прије него што је
записано у стручној литературе.” Уз то, ако је, како каже Адем Ханџић, Чевртковиште
добило име Бијељина тек 1634. године, то би могло значити да је Јања старија од
Бијељине. (Мазалић, Ђ., 1955)
Сигурно је да је Јања на почетку 19. вијека била значајно трговачко мјесто са
око 4 хиљаде становника, била је касаба, а од 1867. до 1878. године мудират ( центар
образовне општине), што је већи ранг него општина. Од те 1878. године и почетка
аустроугарске окупације, све до 1961. године, Јања је непрекидно била општински
центар, са подручјем од 189 квадратних километара и бројним селима у околини.
Од 1961. године Јања припада општини Бијељина.

8
 3. УПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ - ЈАЊЕ

3.1. Биљни свијет

Код упознавања биљног свијета и њихових карактеристика дијете треба

усмеравати, подстицати, провоцирати. Упознавање њиховог животног циклуса, сејање,
раст, цветање, давање плодова, стварање семена; да могу бити једногодишње и
вишегодишње, да имају делове: корен, стабло лист, цвет, плод и да нестају. Дијете
треба да у практичном животу учествује у нези украсних биљака, да истражује њихове
потребе за водом, храном, ваздухом, топлотом, свијетлошћу. Дијете мора бити активни
учесник у откривању, вербализовању откривеног и експериментисању са биљкама. У
непосредном окружењу дијете треба да посматра и уочава разноврсност и бројност
биљног свијета. Треба да открива њихов значај, значај у свакодневној исхрани, биљке
као ствараоци кисеоника, биљке у индустрији, лековито биље, биљке за исхрану
животиња. (Пашалић, С., 1997.)
Биљни свијет дјеци треба приближити кроз основне поделе биљног свијета:
воће, поврће, цвеће, дрвеће и друго.
Поред основних зхтева за класификацију воћа и поврћа дјеца треба да усвоје
основна знања из:
- елементарних одлика поврћа, воћа, дрвећа, цвећа;
- разликовање по боји, величини, укусу, облику и друго.
- значај у исхрани и начин припремања
- начин сађења и гајења цвећа и дрвећа.

Изузев неких примитивних облика, биљке се могу разликовати од животиња.

Биљке храну узимају кореном, лист расте према спољашњем свијету, док код животиња
органи се налазе унутар тела. Биљке расту цијелог живота, али на одређеном мјесту,
док животиње расту само одређено вријеме.
Биљка је једино живо биће које може произвести органску материју из
неорганске. Зато без биљака нема живота.
Дијете треба да схвати да су биљке део природе и да се природа посматра као
целина.

9
 Дјеца прате промене на биљкама, како расту, листају, цветају, како опада лишће,
како се суше делови, умиру. То се прати током дужег периода.
Биљка се развија из семена. Клијање је трансформација у нову биљку и зато је
потребан: ваздух, топлота, вода и земљиште.
Дјеца упознају само основне делове: корен, стабљику, лист и цвет.
Фотосинтеза биљака са аспекта земаљског живота од битног је значаја. Овај
процес се одвија непрекидно и омогућава стварање органских веза које храна читав
живи свијет.
Биљке као и друга жива бића, подложне су различитим болестима. Човек чини кораке
за превенцију и лечење.
Биљке имају своје непријатеље – штеточине
Однос човека према биљкама: човек упознаје и користи биљке за своје потребе. У
прошлости људи су користили биљке онако како су их налазили у природи. Сакупљали
су плодове, користили лишће и друге делове. Касније су открили разне начине обраде
биљака: кување, сушење и конзервирање.
Биљке у природи расту према њеним законима. За раст вегетације треба
времена, али човек је открио на који начин може да убрза раст биљака( заливање,
ђубрење, копање....) (Пашалић, С., 1997.)
У природи раст и сазревање биљака зависи и од годишњих доба. На почетку је
човек морао да сачека да биљке сазру. Међутим, човек је пронашао начин да се умеша
и убрза тај процес, као и квалитет плодова (укрштање, нове сорте, хибриди).

3.2. Животињски свијет

Дијете је још у врло раном узрасту у ситуацији да упознаје животиње. У градској

средини упознаје кућне љубимце: пса, мачку, папагаја, акваријумске рибице, корњачу.
На отвореном простору: паука, муву, глисту, пужа, лептира. У золошком врту
животиње које се тамо налазе. (Пашалић, С., 1997.)
Још у раном узрасту дијете почиње да показује интересовање за животиње, често
и без одраслих почиње да их додирује, мази, истражује делове тела, имитира њихово
јављање, кретање, храни их и поји. Треба му помоћи да опажа на основу искуства,
формира неке појмове и представе о животињама, да гледа и види, чује и слуша,
имитира кретање, да опажа да оне могу да скачу, трче, ходају, пузе, лете, пливају; да

10
додиром уз присуство одраслог открива и сазнаје да им је тело прекривено кожом,
крзном, перјем, да се хране биљкама – биљоједи и месом – месождери.
Животиње су жива бића која се разликују од биљака.
Најзначајнија разлика је да биљке од неорганске материје производе органску
материју, док животиње немају ту способност већ хране се храном коју производе
биљке.
Животиње нису везане за место, крећу се слободно, храну проналазе у
окружењу, крећући се, док су биљке везане корењем и кроз корен примају храну.
(Изузетак су једноћелијски организми и амебе за које је тешко закључити да ли су
биљке или животиње).
То указује на то да су прва бића на Земљи имала и животињске и биљне особине.
Упознавање животиња најбоље се спроводи упоређивањем са биљкама.
Током историјског развоја животиње су се прилагодиле сувоземном, воденом
или мешовитом окружењу. Томе одговара телесна грађа животиња.
На земљи живи више од милион животињских врста. Класификација се врши на више
начина.
Дјеци је најближа подела на домаће и дивље животиње, јер домаће може
непосредно да посматра. Могу да уоче њихову грађу, кретање, исхрану, чиме им је
покривено тело.
Дјеца на предшколском узрасту можда највећи интерес показује управо према
животињама. Овај интерес треба искористити и научити их да разликују: (Николић, В.
2003),
- животиње из своје непосредне околине;
- дивље и домаће животиње;
- дивље животиње из њихове земље и оне које су далеко;
- научити их да именују животиње;
- како се која животиња оглашава;
- шта од које животиње добијамо;
- како се зову младунчад животиња;
- склоништа и насеобине животиња;
- скренути им пажњу које су животиње опасне;
- научити како да се брину о животињама и друго.

11
 3.3. Природни квалитети Јање

Јања је мјесто које је нажалост тренутно потпуно запуштено како у

урбанистичком, тако у естеском, али и у готово сваком другом погледу.
Један од низа недостатака, када је у питању Јања, јесте неискориштеност и стање
њених прелијепих обала на ријеци Дрини и Јањи, за које би нам позавидјела свака
напредна европска земља на западу.
Такав случај је посебно са обалама ријеке Дрине на некад популарним
дестинацијама под називом Навоз, Граховиште, Адакале и Орлово Поље. На овим
дестинацијама дугим неколико километара чијих љепота нажалост још увјек нисмо
свијесни, савремени европски народи би уредили плаже за купање, бициклистичке и
шеталишне стазе са клупама, стазе за јахаче коња, истурене терасе за риболовце, и
отворили низ монтажних угоститељских објеката и камп насеља у вријеме љетне
сезоне. Ово би свакако привукло дијаспору, али и стране грађане да један дио
годишњег одмора проведу Јањи на њеним обалама.

Слика 2. Обала ријеке Дрине

Све би то могло и требало бити, да наравно није наше слабе свијести, лоше
савјести и културе, те недостатка иницијативе да се нешто на том пољу реализује.
Умјесто да користимо природна богатства и могућности које нам наше обале на Дрини

12
и Јањи пружају, ми их користимо за депоновање тона и тона смећа и грађевинског
шута, које је прорасло шибљем и другом вегетацијом.

Слика 3. Дионица „Орлово поље“

3.3.1. Ријека „Јања“

Јања (или Модран, како се популарно зове у неким селима) је лијева притока
Дрине. Тече кроз Републику Српску, БиХ, цијелом својом дужином, кроз планину
Мајевицу и равницу Семберију.
Јања је ријека у којој има пуно рибе. На свом крају се улива у Дрину која је
доста пута поплавила због преобилних падавина. У Дрину се улива у бијељинском селу
Јањи. Ток ријеке је дуг 59,2 km. Највећим дијелом тече кроз општину Угљевик.

13
 Слика 4. Ток Јање кроз општину Угљевик

О времену настанка Јање нема поузданих података. Као трговачко мјесто у

Босни помиње се у 18 в., али је сасвим сигурно постојала и знатно пре тога, па се тако
прича и да је Ђерзелез Алија (јунак) неко време живео у Јањи или чак био рођен у њој.

14
 4. УПОЗНАВАЊЕ ДРУШТВЕНЕ СРЕДИНЕ ЈАЊЕ

С обзиром на краткосилазни акценат првог слога у Вуковом Рјечнику, Јања неће

бити исто што и јáња ‘црна топола’ (уп. Јањево), него придјев на -јь од личног имена
Јана = Ана, у женском роду можда према некој некадашњој цркви св. Јоакима и Ане.
Или, ако је овде, као често иначе, примарно име ријеке, предсловенског порекла, уп. у
Бугарској Луда Јана. Поуздано се зна да је Јања дуго била касаба и да је задовољавала
све критеријуме да би се тако звала. Након тога је била нахија па ајанлук, а од 1867. до
1878. била је мудират (испостава), што је већи ранг од општине. Од 1878. па све до
1961. Јања је непрекидно била општински центар. Према старој подели, организована је
као насеље са више махала, што је – између осталог – одлика већих босанских насеља

Географски положај Јање је 44° 39’ Н, 19° 14’ Е . Данас мјесто у Републици
Српској, општина Бијељина, 20 км јужно од града Бијељине. (Марковић, Ј., 1998).
Простире се на обе стране реке Јање, која се на 2 км од насеља улива у ријеку
Дрину. Близу ушћа Јање у Дрину, на истој висини али на Дрини, налази се мјесто Ново
Село где је сачуван стари средњовјековни град Видин. У близини је и стари Тројанов
град. Народна етимологија везује име места за причу о старици Јањи која је Турцима
Будимлијама показала брод на реци Јањи крај које су се они касније населили. У
фолклору се, дакле, Јања сматра релативно новим насељем које није постојало пре
турског доба.

3.1. Становништво Јање

Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 12.198

становника.

Табела 1. Становништво - Јање

Националност 2013. 1991. 1981. 1971.

Муслимани 8.532 (72,86%) 9.871 (94,38%) 8.451 (91,59%) 7.495 (94,33%)

Срби 3.054 (26,08%) 221 (2,11%) 143 (1,54%) 320 (4,02%)

15
 Хрвати 17 (0,14%) 17 (0,16%) 3 (0,03%) 10 (0,12%)

Југословени 2 (0,02%) 182 (1,74%) 502 (5,44%) 40 (0,50%)

остали и непознато 105 (0,90%) 167 (1,59%) 127 (1,37%) 80 (1,00%)

Укупно 11.710 10.458 7.945

9.226

Извор: Завод за статистику, Попис становништва 2013. године

3.2. Вјерски објекти у Јањи

У Јању је обновљена Џедид џамија, која је срушена за вријеме рата последњег

грађанског рата на нашим територијама. Посебна пажња посвећена је обнови мектеба и
мектебске наставе, а овај меџлис чини и корак даље па је покренуто обданиште које је и
данас сигуно и поуздано уточиште за малишане Јање. Мектеб и мектебска настава
снажан су стуб овог џемата, а Омер-еф. истиче и велику подршку, у виду стипендија,
свим ученицима из Јање који упишу медресу.

Слика 5. Џедид џамија

Црква Светог Илије у Јањи је православна црква на подручју Јање, Република

Српска, Бoсна и Херцеговина. Прије изградње садашњег храма у Јањи постојала је
црква брвнара на каменим темељима. Градња постојећег храма почела је 1875. године.
Овај храм је кроз историју врло често страдао, како од руке разних окупаторских
војски, тако и од природних непогода (поплаве).Такође у Првом свјетском рату, звоник
је служио као осматрачница аустругарсе војске те је доста оштећен топовским

16
гранатама. Током рата 1917. године са храма су скинута и однесена два звона. Након
рата 1923-1924. године урађена је санација храма. Приликом ове обнове набављена су и
три звона, која се и данас користе.

Слика 6. Црква Светог Илије

3.3. Фудбалски клуб „Подриње“ Јања

ФК Подриње Јања је фудбалски клуб из Јање, општина Бијељина, који се

такмичи у Првој лиги Републике Српске у фудбалу, основан је давне 1927. године.
сматра се за једним од најстаријих клубова на подручју Републике Српске и Босне и
Херцеговине. Стадион ФК Подриња из Јање је Полој, капацитета 4000.

17
 Слика 7. Стадион Полој - ФК Подриње

Највећи успјех клуб је оставарио у Првој лиги Републике Српске, у сезони

2013/14. када је заузео 2. мјесто и то исто поновио у сезони 2016/17.

Најбољи резултати:
 Прва лига Републике Српске у фудбалу 2010/11. - 5. мјесто
 Прва лига Републике Српске у фудбалу 2011/12. - 8. мјесто
 Прва лига Републике Српске у фудбалу 2012/13. - 5. мјесто
 Прва лига Републике Српске у фудбалу 2013/14. - 2. мјесто
 Прва лига Републике Српске у фудбалу 2014/15. - 10. мјесто
 Прва лига Републике Српске у фудбалу 2016/17. - 2. мјесто

18
Слика 8. Грб - ФК Подриња из Јање

19
 5. ПРИМЈЕРИ АКТИВНОСТИ - УПОЗНАВАЊЕ ОКОЛИНЕ ЈАЊЕ

5.1. Упознавање околине у млађој групи

Биљни свијет (јесен)

- сазревање воћа у воћњацима и поврћа у баштама

- васпитач мора да обезбеди природни материјал
- посматрање воћа и поврћа, упознавање назива путем дидактичких играчака,
пузла иговорних игара
- дидактичке игре: ,,Воће-поврће”, ,,Погоди по опису”
- опадање лишћа – шетња са посматрањем мењања боје на лишћу, игре у
лишћу; украшавање собе лишћем и гранама
- узгајање собног биља уз делимично укључивање дјеце
- посматрање временских промена у шетњи и дворишту

Биљни свијет (зима)

- посматрање временских промена у шетњи и дворишту

- посматрање падања снега
- игре на снегу- прављење Снешка Белића
- крајем зиме васпитач са децом сади луковице у саксије

Биљни свијет (пролеће)

- свакодневно посматрање временских промена

- посматрање ницања нових биљака, саЂење нових биљака
- разговори о првим весницима пролећа – висибабе, љубичице, касније и
маслачак
- процветали су зумбули и лале које су дјеца посадила заједно са васпитачем
- посматрање промена на дрвећу

20
Биљни свијет (лето)

- дјеца често бораве у дворишту – свакодневни боравак у природи

(перцептивни доживљаји природе)
- брање цвећа на ливади – венац од цвећа
- игре у песку – упознавање са карактеристикама песка (кантице, лопатице,
дрвене дашчице, разне посуде, каменчићи..)
-
Животињски свијет

- пожељно је обезбедити услове за држање животиња у неком делу вртића или

донети дјеци и показати неке животиње (нпр. мачку, зеца, канаринца и сл.); у
вртићу се може обезбедити акваријум или тераријум
- заједничко разгледање слика и сликовница животиња
- покретне и дидактичке игре (нпр. ,,Вук и јарићи”,,Како се ко оглашава”,
,,Како се ко креће” и сл.)
- упознавати типичне представнике врсте
- у пролеће би требало што више посматрати инсекте (лептире, пчеле, мраве,
бубамаре, скакавце)

5.2. Упознавање околине у средњој групи

Биљни свијет (јесен)

- дјеца су издржљивија и самосталнија, па могу за време шетњи много да

посматрају и запажају. Када се организују посете парку или шуми дјеца
посматрају промене у боји лишћа, нијансе боја, боју траве, шта се догодило
са птицама, лептирима, нема шумског цвећа, често падају кише. Дјеца траже
шумске плодове, жир храста, букве, плод кестена, леске и др. Након
сакупљања дјеца у вртићу праве разне облике
- дјеци би требало показати лишће листопадног и лишће четинарског дрвета и
запазити које лишће опада у јесен
- у воћњаку дјеца именују и препознају плодове по боји, мирису, облику –
прављење пекмеза, џемова

21
 - промене у повртњаку – показивање поврћа код којег једемо део који расте у
земљи (шаргарепа, цвекла, кромпир) и оног код којег расте над земљом
(паприка, парадајз); разговор о боји, облику, величини и сл.
- временске прилике: хладно је, пада киша, фијуче ветар, гране се савијају
- организовање дидактичких игара са природним материјалима, игре
дидактичким играчкама, гледање кратких филмова и сл.
- активности са децом у вртићу: уреЂење живог кутка, одржавање собног
биља постепено укључивање у рад све дјеце

Биљни свијет (зима)

- посматрање зимских појава, нарочито снега;

- посматрање промена воде које настају зими: замрзавање воде у барама, реци,
поточићу, посматрање пејзажа под снегом (стабла, гране, иглице)
- активности чишћења снега, прављење путељака, прављење грудви, Снешка
Белића
- чишћење и сушење одеће

Биљни свијет (пролеће)

- појава топљења снега

- посматрање изгледа реке (када је могуће) – река је богата водом
- украшавање собе првим пролећним цвећем – дјеца мењају воду цвећу,
заливају посађено цвеће – дежурства (1 дан)
- припрема земље у баштама – копање, уситњавање
- могућност израде малих повртњака у вртићу – упознавање са радовима у
повртњаку
- посматрање промена на дрвећу - у природи или у соби (природни материјал)
– пупољци, развој листова и цветова из пупољака
- птице граде гнезда, слушање цвркута птица
- посматрање радова у градским вртовима – сађење цвећа, чишћење и
прекопавање, резање грана
- активности: сејање семена, сађење биљака

22
Биљни свијет (лето)

- игре са водом и песком

- причање доживљаја са мора
- брање цвећа на ливади – учење назива појединих биљака
- посматрање кошења и сакупљања траве
- у шуми дјеца упоређују висину и дебљину стабала, изглед коре дрвећа, уче
називе појединог дрвећа према карактеристичном листу или плоду
- упоређивање изгледа биљака са оним који је постојао у пролеће

Упознавање животињског свијета

- дјеца запажају више детаља на животињама

- разговори о сеоби птица, зимском сну неких животиња, о заштити животиња
- самостално вођење бриге о животињама у живом кутку
- дјеца уче да постоје домаће и дивље животиње
- потребно је искористити дечије искуство са животињама (ако постоји) –
дијете прича доживљај другој дјеци – описује животињу, опонаша је
- дјеца у овој групи лакше препознају животиње прекривене длаком, него
перјем
- у градовима дјеца могу да посматрају голубове (начин кретања, храњење,
оглашавање)
- зими посматрају птице станарице и воде бригу о њима
- у живом кутку дјеца посматрају птицу у кавезу и воде бригу о њој
- у пролеће и лето посматрање пчеле, лептира, гусенице, муве, бубамаре
(упознавање и помоћу филмова и слика)
- упознавање са шумским животињама (које иначе дјеца познају као ликове из
бајки и басни)

5.3. Упознавање околине у старијој групи

Биљни свијет (јесен)

- организација екскурзија у околину града (њива, шума, ливада, воћњак) –

доношење у вртић природног материјала и среЂивање

23
 - више времена за посматрање, упореЂивање и закључивање
- дјецу би требало подстицати да причају и описују шта су самостално радили,
какве су промене запазили
- временске промене треба пратити уз помоћ пригодног календара природе на
којем уз помоћ симбола и свопјих цртежа дјеца бележе временске прилике,
али и промене на биљкама и животињама
- васпитач би требало да помогне дијетету да схвати и разуме појаве у
природи, да их запажа, да се за њих занима, да тражи објашњења, да пита и
да о њима размишља
- самосталан рад у живом кутку
- индиидуализовани задаци
- користе се уметнички текстови како би се продубио појам о лепоти јесени

Биљни свијет (зима)

- детаљно посматрање снега: како снег пада, ослушкивати како шкрипи под
ногама, посматрати зимску вејавицу, ослушкивати фијукање ветра, гледати
наносе снега
- градити ,,снежни град”
- извођење експеримената са водом – загревање и посматрање водене паре,
залеђивање воде у лонцу који је остављен један дан напољу, прављење
кристалића од снега на поклопцу и сл.
- коришћење термометра – мерење температуре на разним местима (напољу,
поред радијатора или пећи, мерење температуре тела)
- усвајање термина ,,листопадно” и ,,зимзелено”
- крајем зиме - посматрање настајања нове биљке из семена – праћење раста и
развоја (пасуљ, пшеница)
- сађење луковица зумбула, нарциса и лала у цветне лончиће и праћење раста
посаЂеног цвећа
- активности у живом кутку: заливање биљака, брисање листова, храњење
животиња,
- чишћење кавеза

24
Биљни свијет (пролеће)

- обогаћивање искустава из претходних група

- дјеци треба пружити објашњења: зашто се у пролеће секу гране и шиша
грмље, зашто се земља прекопава и ситни у пролеће
- рад у живом кутку:објаснити да је биљкама за раст потребна вода, ваздух,
сунце (топлота и свијетлост)
- пажљиво посматрање процветалих стабала, пореЂење цветова по боји,
мирису
- посета њиви и ливади: дјеца посматрају ницање усева и траве, пореде изглед
пољсог цвећа (маслачка, беле раде и сл.) и гајеног (зумбул, лала, јоргован,
нарцис)
- Подстицати дјецу да вербализују доживљаје у вези са природом

Биљни свијет (љето)

- посматрање облака на небу (лагани, бели облачићи који мењају величину и

облик, претварају се у масе сличне диму итд.)
- Шта се дешава кад је невреме? Како избећи опасност?
- поновни обиласци објеката који су посматрани у ранијим годишњим добима
и упореЂивање
- посматрање специфичних летњих радова, када је то могуће

Упознавање животињског свијета

- упознавање са спољашњим изгледом, начином кретања и исхране животиња,

начином оглашавања, називима младунчади – директно или путем слика,
филмова, ТВ-а, цртаних филмова, прича; шетња у ЗОО врту
- неколико домаћих и дивљих (најчешће шумских) животиња
- инсекти
- дјеци се може донети жаба и привремено држати у већој тегли покривеној
газом
- посматрање гнезда птица

25
 6. ЦИЉ И ВАСПИТНО ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ

Циљ области методике упознавања околине је да помогне предшколској дјеци да

остваре активан контакт са одређеним аспектима стварности у природној и друштвеној
средини, обогати начин поимања свијета (да дијете схвати да је значајно оно што
мисли, покушава и ствара) и развијање истраживачке дјелатности које чине основ
откривања истине о свијету, људима и сопственој личности.
На тај начин ова област помаже дјеци да схвате и разумеју свијет око себе,
увиђају природне и друштвене силе, упознају себе и граде сопствени однос према
спољашњем свијету. Тако се стварају претпоставке даљег успешног учења, природних
и друштвених наука у школи и доприноси сферама развоја дјечије личности.
(Продановић, Т. и Ничковић Р. 1974).
Циљ наставе је да се развија активност која је релевантна, специфична и значајна
за ону област због које се покреће. То значи да је најзначајнија природа активности.
Значајне активности дјеце које подстичу развој њихових менталних способности су
посматрање природе, описивање – вербално (усмено и писмено) и невербално (цртање,
обликовање, моделовање), поређење – квантитативно (процењивање и мерење) и
квалитативно (груписање и класификација), праћење, сакупљање узорака и природног
материјала, експериментисање. (Пашалић, С., 1997.)
Степен активирања дјеце зависи од наставних метода које се примењују.
Правилан избор и примена адекватних метода императив је свестране активности дјеце.
Настава познавања природе треба да се окрене примјени оних наставних метода које
омогућавају већу очигледност, практичност и непосредност. Једна од могућности је и
примјена учења путем рјешавања проблема, учење путем откривања и огледа.
Васпитач треба да мотивише дијете да тражи помоћ уколико наиђе на проблем.
Могуће је да дјеца поред свих настојања не могу сама да дођу до рјешења проблема.
Тада је васпитач дјеци решење. Дјетету које је наишло на потешкоће васпитач треба да
пружи помоћ, да га упути на пут којим ће доћи до рјешења (Николић, В. 2003).
Задаци методике упознавања околине су да се, осим задовољавања основних
потреба дјетета за сигурношћу и заштитом, почиње развијати и самосталност, да се
обезбеде услови за укључивање дјетета у групу и негује осећање групне припадности,
да се подржи и даље развија дјечија радозналост за предмете и појаве у околини и
омогући им активно упознавање околине, да активности на садржајима из ове области

26
буду у функцији општег интелектуалног развоја дјетета, да се кроз различите садржаје
и активности у овој области помаже дјеци да схватају елементарне, просторне,
временске и квантитативне односе и да се дјеци помогне да дођу до елементарних
знања о појавама и догађајима из непосредне околине и стичу вјештине и умјећа
неопходна за сналажење у непосредној околини.
Дјеца ће бити способна да:
 описују карактеристике биљака и животиња из њихове околине
 упоређују локалне биљке и животиње
 науче шта је неопходно биљкама и животињама да буду здраве
 упореде животни циклус животиња
 описују понашање животиња
 издвоје сличности и разлике међу животињским врстама
 описују карактеристике материјала, текстуру, величину и тежину
 издвоје материјале који су по нечему слични
 кажу разлике међу течностима и врстама земљишта

Врло рано дијете показује радозналост за предмете и појаве око себе: природне и
друштвене; живу и неживу природу; биљке и животиње: конкретно и апстрактно.
Сензомоторне способности (способности сензомоторног апарата) од самог
рођења су способност не само да дијете прима чулне податке него и да их ''обрађује''.
Ствари око себе додирује, проба, ослушкује, посматра обим и дубину;
сложеност, с једне, и развијеност и искуство, с друге стране.
Незадовољавање пасивним посматрањем појава око себе, као ни информацијама
старијих дијете жели да свијет око себе испитује и проверава, жели да чини што и
одрасли, често жели да у сопственим активностима сазна како ствари функционишу, да
постепено богати своја искуства и стиче елементарна сазнања о предметима и појавама
у непосредној околини, касније и о процесима.
У том процесу формира се однос према спољашњем свијету. Сазнавање и
мењање односа.
Природа дијетета и активности на упознавању околине засновани су на тражењу
и сакупљању у природи (ближој и даљој околини и средини)
Дјеца траже биљке и животиње, прије свега: (Лазаревић, Ж., Банђур, В., 2001).
1) По показаном узору.

27
 2) Вредности су у подстицању упоређивања, тражења сличност и разлика,
анализирање, закључивање.
3) Посебне могућности у подстицању и развијању мисаоне активности и
интелектуалног осамостаљивања дјеце
4) Дјеца могу тражити и нешто што припада одређеној групи, врсти, области.
5) Проналажење једног или више предмета, биљке или животиње.

Васпитач подстиче дјечије запажање промена на биљкама и животињама.

Карактеристичне промјене које се збивају у јесен, зиму, прољеће или љето,
истовремено за дијете постају упоришне тачке посматрања али и стварање представа о
предметима, појавама, процесима, људима и догађајима у непосредној околини.
Активности ће зависити од узраста дјеце. Дјеца старије, односно најстарије узрасне
групе могу да објашњавају, тумаче и презентују и сложеније везе и односе међу
биљкама и животињама.
Важно је да дјечје посматрање буде везано са дјечјим активностима.
Дјеца могу да мјере, упоређују, сакупљају погодан материјал (пупољке, опало и
зелено лишће, први опали цвет ).
Посматрање се спроводи у појединим фазама развоја, промјене на развоју биљке
од сјеменке до цвијета, од пупољка до плода, од опадања лишћа до оголелих грана. Или
развој животиње од младунчета до одрасле животиње (од пилета до кокошке, од
пуноглавца до жабе и сл.). Све те промене могу обележавати на њима прихватљив и
разумљив начин.
После дужег посматрања, сакупљања, биљежења опаженога за један краћи или
дужи временски период, дјеца могу биљежити карактеристичне промјене на биљкама
или животињама у току једног годишњег доба или за цијелу годину. Ови захтјеви се
могу постављати дјеци старијег узраста, односно дјеци када имају довољно искуства и
када могу да уоче, повежу, групишу.
Дјеца предшколског узраста воле игру. Привлачи их сама ситуација игре, радују
се учешћу у игри. Зато је потребно што више питања, задатака и осталих ''дечијих
обавеза'' везати за игру.
Дидактичке игре треба да буду добро осмишљене, дјечијим могућностима и
потребама прилагођене, да дјеца буду мотивисана за учешће у игри. Некада је могуће
користити и посебна подстицајна средства за учешће и за што већа постигнућа (жетони

28
''медаље'' и др).
Рад одраслих треба да подстиче дјецу да и сама учествују у раду око биљака и
животиња. За то посебне могућности пружа кутић живе природе, ЗОО врт у дворишту
вртића, башта вртића и сам екстеријер дјечијег вртића.
За практичан рад дјеце и на тај начин упознавање околине важно је припремити
све што је потребно а нарочито: сјеменке, расад, средства за рад и одговарајући алат.
У практичном раду више ће бити ангажована дјеца старијег узраста, а млађа више
посматрају рад старије дјеце и васпитача. Дјеца могу помагати старијима у раду око
биљака тако што учествују у брању воћа и поврћа, у сакупљању лековитог биља, у
чишћењу корова, у одржавању баште и воћњака и др.
При томе дјеца упознају нове биљке (сазнају њихова имена, изглед, начин
узгајања, њихов значај за човека и др.), сазнају делове биљке, уочавају и сазнају услове
раста и улогу човека у томе. Због тога је важно да их у току рада подстичемо да
запажају, да упоређују, анализирају и закључују.
Зашто је потребно заливати, окопавати и ђубрити? Зашто је потребно
одстрањивати коров? Откуд ту коров и сл.
Практичан рад дјеци причињава задовољство и у том раду се развија одређени
однос како према раду тако и према биљкама ( да их не кидају, не уништавају) –
еколошка свијест и култура.
Иста је вредност практичног рада дјеце око животиња. Са васпитачем дјеца могу
да чисте пребивалишта за животиње, могу учествовати у храњењу животиња, посебно
храњење или припремање хране за одређене животиње у одређено време
Пружање помоћи животињама преко зиме. Посебна вредност је у подстицању
дјеце на самоиницијативност и креативна рјешења. Тиме се код дјеце подстиче и
развија интересовање за животиње, богати искуство, развија позитиван однос према
животињама и развијају способности за решавање нових ситуација и за решавање ''
нових проблема''.
Од индивидуално или заједнички сакупљених примера биљака могу се сређивати разне
збирке (хербаријуми), инсеката (инсектаријум), тераријум (водоземци, гмизавци, неки
глодари), акваријум (рибе, пужеви, шкољке, глисте).
У сређивању ових биљака (и животиња) треба што више ангажовати дјецу,
подстицати и подржавати њихову иницијативу. Сакупљене семенке дјеца могу
класирати и слагати у посебне кутије по преградама (преграде обележене сликама
одговарајућег плода или цвета) или у неке друге посуде (епрувете).

29
 Дјеца могу правити албуме биљног и животињског свијета. Треба што више да
сама дјеца то раде. Улога васпитача је да помогне дјеци да сакупе материјал, да их
подстиче да бирају и припремају средства, да васпитач испољава интересовање за дечји
рад, дечију оригиналност. Старија дјеца су ангажованија. (Лазаревић, Ж., Банђур, В.,
2001).
Преко сређивања збирки дјеца запажају сличности и разлике, уочавају
заједничка својства за групу предмета по различитим критеријумима и труде се да
разликују одређене замисли и решења. Омогућава им да упоређују, повезују, разликују,
анализирају и др. Све то позитивно утиче на развој способности мишљења и
закључивања као важних психичких процеса.
Дечије интересовање се не задржава на спољним особинама и својствима, већ
постоји жеља за откривање све новијих својстава и особина (дечија радозналост је
неограничена). Дијете интересује како цвет или плод изгледа унутра. Улога васпитача
је не само да подржава, него и да подстиче дечију радозналост.
Васпитач усмерава дјецу да упознају нова својства помоћу лупе, микроскопа или
увеличавајућег стакла, да посматрају пресек (уздужни, попречни) пупољка, цвета,
листа, плода, да посматрају муву, пчелу, комарца, гусеницу, бубамару и сл. испод лупе
и микроскопа. Нека сама открију да ли имају ноге, крила, очи, и по чему се разликују.
Запажање неких суштинских својстава доприносе истраживања путем
експериментисања и огледа. Вредности су у томе што дијете само открива, на пример,
(открива) услове раста биљке.
Погодне семенке ставити у различите услове: суву и влажну земљу (у одређену
посуду). Посматрати испод лупе расечене сјеменке. Да ли се семенка промјенила? Где
је проклијала? Зашто?
Пратити развој биљке у две саксије и у различитим условима.
После одређеног времена (недељу, две, три) посматрати, упоређивати,
закључивати: која је биљка како напредовала и зашто?
Могу се користити експерименти са биљкама у пролеће. На пример, при
пресађивању биљке одузети неки дио и онда пратити напредовање. Која је биљка даље
напредовала? Зашто? Тако дјеца могу да уочавају функцију појединих делова биљке.
Истраживачке активности дјеце треба да имају облик игре јер само тако ће бити
интересантне.
Да би се дијете успешније укључило у истраживање треба га емоционално
ангажовати. То се постиже припремом средстава (потребног прибора) као и истицањем
30
интересантних питања: Шта мислите, да ли ће се цвет променити? Видећемо за колико
времена. Покушаћемо да то урадимо. Све то буди жељу код дјеце да погађају. Значајан
је и моменат исчекивања: шта ће то бити, како ће изгледати итд.
Предшколско дијете није у стању да открије узрочно-последичне односе ако је
истовремено дато више узорака. Највише им одговарају ситуације у којима прате два
услова (тзв. двојни оглед), односно када су сви други услови исти изузев једнога
(одузета влага, свијетлост или топлота).
Да би дијете постигло резултате, мора имати известан фонд раније стечених
искустава и сазнања о биљкама и да је у могућности да претпоставља и закључује.
Такав начин рада подстиче мисаоне активности код дјеце.

31
 7. ПРЕПОРУЧУНЕ ИГРЕ У ВРТИЋИМА У СВРХУ УПОЗНАВАЊА
ОКОЛИНЕ

Продавница цвећа

Средства: цвеће ( према годишњим добима – пољско, баштенско, суво), посуде

са водом у којима стоји цвеће, новац за куповину, опрема за продавца.

Слика 8. Продавница цвијећа

Играјући се дјеца по сопственој жељи мењају улоге и постављају задатке

Игре препознавања могу бити организоване за целу групу, одређен број дјеце.
Познате су игре: продавнице, поштара, путујемо- путујемо, знаш ли ко сам, ко ће
први наћи и друге. У њима дијете на нов и интересантан начин упознаје биљке и
животиње, међусобно их разликује и чулно опажа, повезује речима (адекватним
терминима).
Одређено својство дијете опажа на разне начине:
- ангажовањем чула додира
- ангажовањем чула мириса и укуса (цвеће – воће)
- чула слуха (како се ко јавља)
- преко описа (ја видим ти не видиш)
- преко дела слике (препоручено писмо)

32
 - пантомиме, загонетке или неког другог својства (употребе, исхране, места
становања, функције органа и сл).

Дијете је доведено у ситуацију да не опажа предмете у целини већ неко од

својстава. То од дјеце захтева веће напоре, богатије искуство. Истовремено дијете
запажа карактеристична својства, изоштрава чула и уочава функције појединих чула.
Посматрањем и поређењем два предмета (две биљке, две животиње) дјеца
проналазе слично, заједничко и различито, а посматрањем више предмета долазе до све
битнијих својстава, до својства групе, врсте.
Сврставање, груписање, односно одвајање групе предмета по неком заједничком
својству (од спољних до битних својстава).
То дијетету омогућава да све више продире у свијет стварности, да долази и до
генерализација.
Груписање биљака може бити по:
- спољним својствима (боја, величина, укус)
- добу када се јављају (пролеће, јесен...)
- месту где расту (украсно- собно, пољско, баштенско)
- према томе да ли служе човеку за исхрану или не
- према својствима уже групе (воће, цвеће, дрвеће, поврће).

Груписање животиња може бити:

- према спољњем покривачу (крзно, кожа, перје, крљушти, оклоп),
- према месту живљења ( у шуми, води, земљи)
- начину кретања (ходају, пливају, лете, миле)
- према броју ногу
- према томе да ли се човек брине о њима или не
- начину размножавања
- према томе како се припремају за зиму и како зимују итд,

Подстицање дјеце да класификују и разврставају по разним критеријумима.

Запажање све битнијих заједничких својстава и (или) различитости захтева ангажовања
све већих мисаоних способности дјеце ( да уоче, повежу, групишу, разликују,
упоређују) и богатије искуство.

33
Игра – Мрави из нашег дворишта

Циљ - Посматрање, упознавање, стицање искуства, експериментисање.

Како можемо завирити у кућицу мрава који живе у нашем дворишту, оближњем
парку, ливади? Провоцирати дијете, испробати са њим могући предлог, а затим
предложити могуће решење. Сакупити мраве у провидну стаклену посуду (теглу) у коју
је претходно до пола стављена растресита, не много влажна земља. У земљу забити
стаклену епрувету са водом у којој може бити гранчица шљиве, руже, заправо било које
дрво на коме се налазе биљне ваши. Површину воде у епрувети прекрити слојем
маховине. Отвор на посуди прекрити најлон чарапом И затегнути гумицом. Доњи део
посуде где је земља са спољње стране омотати тамним папиром и такоЂе затегнути
гумицом. Мраве хранити мрвицама хлеба, воћа, шећера, угинулим инсектима.
Посматрати, пратити, истраживати живот мрава повременим скидањем тамног папира:
посматрати ходнике које праве, како вуку комаде хране, уништавају биљне ваши, како
се развијају њихови младунци (ларва, чаура). Провоцирати дјецу да размишљају који
би се инсекти на слични начин могли посматрати.
Свијет инсеката: модел бубамаре од пластелина, цртање бојицама, сликање
темперама инсеката који су им најинтересантнији. Коришћење сликовница: разговор о
изгледу, опис. Док разговарају о изгледу појединих животиња и како се оглашавају
могу да скакућу или праве друге физичке покретеи као начин учења, али и физичког
развоја.
Упознати их са развојем математичких појмова: колико мрава, буба, зека и др.

Игра – Кишна глиста

Циљ - Истраживање, посматрање, ослушкивање, решавање проблема.

Проблем један: Зашто кишне глисте излазе из својих склоништа на површину земље
када пада киша?
Вода пуни ходнике у земљи у којима глисте живе и оне беже јер немају довољно
ваздуха.
Проблем два: Зашто кишне глисте не излазе на површину земље у току зиме?
Површина земље је замрзнута, глисте имају довољно ваздуха у својим ходницима у
земљи и остају у њима.

34
Проблем три: Чиме се хране кишне глисте?
Корењем и травом
Проблем четири: Које су користи од кишних глиста?
Стварају хумус, еколошко Ђубриво уситњавањем земље и избацивањем измета.
Проблем пет: Како можемо намамити глисте да изаЂу из склоништа?
Косо забости ширу дашчицу 10-15 цм у земљу. Прстима лагано ударати, добовати по
дашчици. Около ће се појавити много глиста. Зашто? Истражите?

Игра – Трка пужева

Циљ - Посматрање, ослушкивање, праћење развоја.

Постави питања: Јеси ли видео пужа, шта једе, где живи, како се храни, какву кућу има,
где зимује?
Организовати трку пужева. На стакленој површини прозора или стакленом
столу, поставити пужеве. Изнад њих 10-15 цм на конац обесити коре од банане или
љуске од кромпира. Место где су пужеви обележити као старт. Дијетету омогућити да
прати кретање не само са леЂне стране, већ и покретање стопала пужа и испуштање
слузи која му помаже при кретању. Пуж у минути преЂе 12 цм. Истраживати значај
слузи, истаћи да на стопалу пужа постоји безброј жлезда које луче слуз и да пуж скоро
плива у њој па тако може да се креће по врло оштрим предметима. Показати кретање
пужа по ивици сечива ножа из прибора за јело. Младог пужа обележити неперивим
маркером и пратити његов раст у природном амбијенту или тераријуму.

35
 ЗАКЉУЧАК

Познато је да рана искуства у додиру са својом околином остављају неизбрисиви

траг на однос бића које се развија према својој социјалној и природној околини, самоме
себи, као и на ставове који ће се касније потпуније уобличити, али који су већ у раном
дјетињству толико формирани да се може говорити нпр. о карактерним цртама, врсти
мотивације која одређује понашање личности, доминантним емоцијама и др. Иако су
дјеца, што су млађа, мање способна за рационалну, аналитичку спознају (по моделу
научног мишљења), она су итекако способна за глобални доживљај стварности,
интуитивну спознају прожету емоцијама и наслућивања (по моделу умјетничког
мишљења), што, ако се узме у обзир, указује и на основни правац и начин деловања на
дечји развој и учење, односно, њихово васпитање и образовање.
Еколошка свијест представља дио шире филозофије друштвеног покрета
усмјереног ка очувању и унапређивању природног окружења, како у интересу
појединца, тако и у интересу цивилизације и њеног опстанка у цјелини, стим у вези
еколошке активности требају да су веома заступљене у раду васпитача. Еколошка
свијест појединца састоји се из еколошких знања, еколошких вриједности и еколошког
понашања. Све три компоненте неопходне су за истинско познавање, уважавање и
практиковање еколошког начина живота. Еколошка свиест, као манифестација
глобалних схватања о односу човјека и природе, на индивидуалном нивоу, јесте
незаобилазан елемент свих ширих друштвених активности усмерених ка очувању
животне средине јер би, без знања о еколошким проблемима, еколошким вредностима
и еколошки одговорном понашању појединца, сваки глобални покушај у овом правцу
остао неуспешан. Дакле, осим усвајања еколошких принципа на институционалном
нивоу, неопходно је системско и систематско јачање еколошке свести сваког појединца,
нарочито најмлађих, а све у циљу усвајања таквих вредности које ће омогућити одржив
опстанак друштва у цјелини.

36
 ЛИТЕРАТУРА

1. Ђурић, Ђ. (1999). Теорије учења. Учитељски факултет. Сомбор

2. Каменов, Е. (2010): Мудрост чула, други део, ДРАГОН, Нови Сад
3. Лазаревић, Ж., Банђур, В., (2001): Методика наставе природе и друштва,
Учитељски факултет, Јагодина
4. Мазалић, Ђ., (1955), Јања ( Звоник ) стари град на Дрини, Сарајево
5. Марковић, Ј., (1998), Географске регије Републике Српске, Бијељина;
6. Николић, В. (2003), Образовање и заштита животне средине, Задужбина
Андрејевић, Београд;
7. Пашалић, С., и остали, (2006), Демографски развој и популациона политика
Републике Српске, Издавачко предузеће „Младост“ Бијељина, Бијељина;
8. Пашалић, С., 1997. Методички приручник за наставу познавања друштва, Завод
за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево.
9. Продановић, Т. и Ничковић Р. (1974). Дидактика. Завод за уџбенике и наставна
средства. Београд
10. Спасојевић, П., Прибишев-Белеслин, Т., Николић, С. (2007): Програм
предшколског васпитања и образовања, Завод за уџбенике и наставна средства,
Источно Сарајево

37
 ПРИЛОЗИ

1. Методичка припријема за извођење активносту из Методике упознавања

околине

Установа: Дјечији вртић „Чика Јова Змај“ Јања

Група : Старија вртићка група
Васпитач / ментор:
Васпитач: Милена Стевановић
Датум и вријеме реализације активности:
Назив активности: Старе ствари на подручју Јање
Аспекти развојног утицаја: Интелектуални развој
Подручје активности и врста: Откривалачко-проналазачко-сазнајне активности

Исходи учења:
- Способност за непосредно учествовање у животу и раду одраслих према
сопственим могућностима;
- Сазнања утицаја животне средине на раст и развој живих бића;
- Свијест о значају чистоће своје околине (соба, вртић, дом, град);
- Разумијевање опасности од уништавања природе;
- Мотивација да се природа чува и унапређује.

Ближи задаци:
- Да заједно са дјецом у вртићу ствара средину за његовање вриједности
различитости, у којој ће се све дјевојчице и сви дјечаци осјећати сигурно и
равноправно учествовати, без обзира на способности, пол, социјално и
национално поријекло, вјерску и етничку припадност и културни идентитет.
- Да помогне дјеци у изграђивању ставова, моралних норми и вриједносног
системадемократског друштва према којима ће поступати водећи рачуна да
буду у складуса хришћанским моралним учењем које има универзалну
вриједност.

38
 УВОДНА АКТИВНОСТ

Дјеца седе у полукруг.

Васпитач: ''Здраво другари!''

Дјеца: ''Здраво!''

Васпитач: ''Данас ћемо мало да се играмо и да откривамо веома занимљиве ствари. Али
прво да вас питам, да ли знате ко је био Вук Стефановић Караџић?''

Дјеца: ''Знамо, знам... то је онај човјек који је написао слова'' (дјеца дају различите
одговоре).

Васпитач: ''Браво тако је, а по чему је још био познат? Да ли је он писао још нешто,
можда загонетке, сакупљао народне умотворине?''

Дјеца: ''Да писао је. Прикупљао је народне пјесме'' (дјеца дају различите одговоре).

Васпитач: ''Тако је браво! Он је давно прије више од двеста година рођен у селу
Тршићу. Живео је у кући која се доста разликује од наших данас. Многе ствари у кући
су биле другачије. Сада ћемо мало да се играмо и показаћу вам неке од предмета који
су се налазили у његовој кући...''

На столу се налазе покривени многи предмети из доба Вука С. Караџића.

Узимам предмет по предмет, показујем дјеци и разговарамо о њима.

Васпитач: ''Да ли знате шта је ово?'' , показујем стару пеглу.

Старинска пегла

Дјеца: ''Знамо... то личи на пеглу...''

39
Васпитач: ''Тако је, видите да је другачија од ових данас, од оних које маме имају кући,
видите да нема кабл. То је зато што раније није било струје, па шта мислите како се
загревала и користила ова пегла за пеглање?''

Деца: ''Не знамо!''

Васпитач: ''Пегла се раније загревала на усијаној плотни шпорета или се пунила жаром
и тако се користила. Хоћете ли да је погледате, хајде сви да је видимо из близа... А сада
да видимо шта још имамо овде (узимам фењер), другари шта је ово?''

Фењер

Дјеца: ''То је лампа!''

Васпитач: ''Овај предмет је фењер, он је служио за осветљавање просторија, собе. Он

се користио давно када није било струје. Фењер се састоји од металног и стакленог
дијела, а на дну се налази запаљива течност. Да би фењер светлео одвијао се овај дио и
испуштала би се течност која је запаљива, онда би се та течност запалила помоћу ватре
и фењер гори, светли. Фењер се преносио из собе у собу, носио се и напољу и
осветљавао пут у мраку. Погледајте фењер изблиза...''

Васпитач: ''Другари погледајте следећи предмет... да ли знате шта је ово?''

40
 Кудеља

Дјеца: ''То је нешто дрвено... то је неки украсни штап...''

Васпитач: ''Близу сте другари, ово је кудеља. Да од дрвета је, на њој се постављала
вуна која се потом преде у канап. Овај предмет користиле су наше баке и помоћу
кудеље испредале су много вуне од које су настајали џемпери, вунене чарапе, вунене
рукавице, капе, шалови итд. Погледајте сада кудељу изблиза.''

Васпитач: ''Ево другари погледајте и овај предмет... ( показујем вретено) шта мислите
шта је ово?''

Вретено

Дјеца: ''Личи на неки штапић...''

Васпитач: ''Ово је вретено. Оно је од дрвета и служи за намотавање испредене вуне у

облику конца који је мало дебљи од конаца за шивење. Вретено се држи у десној руци и
лаганим окретањем између прстију намотавају се испредене нити вуне. И уз помоћ

41
кудеље и вретена настаје конац од вуне којим се плету многе ствари које смо већ
поменули џемпери, чарапе, рукавице итд. Погледајте сада сви вретено изблиза.''

Васпитач: ''Ево другари овде сада имамо неке ствари од вуне које су исплетене то су
вунене чарапе, вунене рукавице и џемпер.'' (показујем им ове ствари)

Вунене чарапе

Вунене рукавице

Вунени џемпер

42
Васпитач: ''Видите другари како су лијепе ове ствари, оне су прије свега топле, меке и
удобне. Ове ствари су исплетене од природне влачане вуне и биле су увек природне
жућкасте или беле боје. Наше баке су ове ствари могле направити још само у браон
боји коју су добијале потапајући их у посуде са водом и кором од ораха. Данас се
рукавице, капе и шалови производе од знатно финијих и мноштво других материјала у
разним бојама, али највећег квалитета су управо ови од природне вуне. Некада су се
ови производи плели рукама и искључиво иглама док данас то раде машине. Могуће је
и данас срести жене и баке које се држе традиције и које и данас плету ручно од вуне
ове ствари својим најмилијима. Да ли другари ви имате баке које вам плету вунене
чарапе?''

Дјеца: ''Ја имам баку али ми не плете; а ја имам и она мени плете чарапе и шалове. Ево
другари овде имамо још један занимљив предмет, погледајте сада ово, шта је ово?''
(показујем ћилим)

Ћилим

Дјеца: ''То је шарени тепих.''

Васпитач: ''Да то је тепих или простирка која је равно ткана. Прво су прављени ћилими
без шара а касније су додаване и шаре. Ћилим служи за под или подне плочице.
Ћилимом су се украшавале старинске куће, покривао се под и прављени су шатори.

43
 Троножац

Дјеца: ''То је мала столичица.''

Васпитач: ''Да другари то јесте слоличица која има само три ножице и назива се
троножац. Троножац се прави од дрвета и на њему се седи. На троножцу је и Вук седео
када је записивао народне песме, приче брзалице и загонетке.''

44
 ЦЕНТРИ ЗА УЧЕЊЕ

1. Пластично обликовање - ликовна активност

Активност, такозвана ткање папиром, дјеца имају задатак да помоћу тракица, и

провлачење покушају да направе свој ћилим.

45
2. Креативни центар - мој џемпер

Дјеца имају задатак да исијеку, и украсе џемпере од вунице.

46
 ЗАВРШНИ ДИО

Са дјецом постављамо загонетке. Дјеца имају првенство у постављању и давању

одговора али ако не могу да се сете неких загонетка ја ћу им постављати загонете и ја
ћу их наводити на одговоре.

Васпитач: ''Дакле видели смо како је Вук живео и шта се све налазило у његовој
кући. У то време је он много писао, сакупљао многе народне умотворине. Једне од њих
су и загонетке које ја много волим, али сада не могу да се сетим ни једне. Другари ви
сигурно знате неку, ко хоће да постави неку загонетку? Хајде ти, ти си се први јавио.''

Дјеца: ''Чуча чучи, бега бежи, скочи чуча па ухвати бегу.''

Васпитач: ''Веома лепа загонетка, ко зна одговор нека се јави. Хајде ти.''

Деца: ''То су мачка и миш.''

Васпитач: ''Браво тако је! Другари били сте одлични!''

(Загонетке у случају да се дјеца не могу сетити ни једне при постављању:

1. Са кожом уђе без коже изађе? Хлеб

2. Беле коке испод стрехе вире? Зуби

3. Нит' шушну нит' бушну а у кућу дође? Мрак

4. Сам лончић у пољу ври? Мравињак

5. Пуна школа ђака ниоткуда врата? Лубеница)

47