UNIVERZITET EDUCONS

SREMSKA KAMENICA
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

EKONOMIKA OSIGURANJA
NA TEMU:
Upravljanje rizicima

Mentor:

Student:

Prof.dr. Jova Miloradi

Jelena urii
E30/15
Sremska Kamenica,14.12.2015.godine

SADRAJ:

UVOD..3
1. Rizik kao osnovni inilac osiguranja.5
2. Pojam i znaaj upravljanja rizicima kao naune discipline...7
3. Definisanje procesa upravljanja rizicima..9
3.1.
Identifikacija
rizika...10
Ocena dejstva rizika.

3.2.

..11

3.3.

Odabir tehnika upravljanja rizicima i njihova primena.

...11

3.4.

Praenje rezultata I preispitivanje

reenja...13
4. Dostignua u primeni procesa upravljanju rizicima...14
5. Mesto osiguranja u procesu upravljanju rizicima..15
ZAKLJUAK...17
LITERATURA.19

UVOD

Sama re osiguranje oznaava sigurnost, poverenje u neto, obezbeenje i izraava

svrhu osiguranja koja se, uopteno, sastoji u pruanju neke sigurnosti. Osiguranje u najirem
smislu predstavlja zatitu imovinskih interesa fizikih i pravnih lica prilikom realizacije,
odnosno nastupanja osiguranih sluajeva, na raun fondova osiguranja formiranih naplatom
premija od tih lica. Uslov da bi se rizik osigurao je mogunost njegove procene, odnosno
utvrivanje veovatnoe ostvarenja. Ne mogu se osigurati rizici ije je nastupanje izvesno, niti
rizici ije je ostvarivanje nemogue predvideti.
Osiguranje predstavlja poseban vid ekonomske delatnosti koji je vezan za
preraspodelu rizika izmeu pojedinaca , ugroenih istim opasnostima. Osiguranjem se bave
specijalizovane organiazcije, koji obezbeuju akumuliranje naplaenih premija, obrazovanje
osiguravajuih rezervi u vidu fondova i isplatu naknada prilikom ostvarenja osiguranih
sluajeva. Veoma je teko dati sveobuhvatnu definiciju osiguranja, budui da je to jedna
multidisciplinarna nauka, istovremeno ekonomska, pravna i tehnika. Osiguranje je institucija
koja nadoknauje tete nastale u drutvu, u privredi ili kod ljudi usljed dejstva prirodnih sila i
nesrenih sluajeva. Osiguranje je ekonomska institucija koja prua ekonomsku zatitu
osiguranicima od tetnih dejstava i ekonomskih poremeaja do kojih dolazi kada nastane
osigurani sluaj, tj.kada se ostvari rizik. Osiguranje ne moe da sprei nastupanje tetnih
dogaaja ili delovanje sluaja, ve se pomou njega ostvaruje posredna ekonomska zatita
radi koje osiguranje i postoji.
ivoti ljudi prepuni su rizika sve od trenutka roenja. Izreka da nikada ne znamo ta
nam moe doneti sutra posebno je istinita u preduzeu. Svaki poslovni potez, a i celokupno
upravljanje preduzeem, vezano je za mogunost rizika. Ako preduzetnici zanemaruju rizik,
verovatno e se spotaknuti, samo suoavanje sa rizikom moe poveati izglede za opstanak i
rast.Za kvalitetno upravljanje rizicima i osiguranje potrebno je poznavati vrste osiguranja.
Rizik nije lako definisati. Za preduzetnika rizik predstavlja mogunost finansijskog gubitka.
Finansijski gubitci se mogu pojaviti u banci ili u izvjetaju o dohotku.

Samo po sebi deluje razumljivo da su preduzetnici svesni svih rizika, posebno onih
koji mogu uticati na rast ili opstanak posla, a ipak preduzetnici esto zanemaruju rizik,
posebno onaj koji nije lako uoljiv. Preduzetnik bi trebao detaljno analizirati izloenost
gubitku, samo sa takvom analizom moe zatititi posao od gubitka i istog rizika. Zatitu od
mogueg gubitka teko je ostvariti. Glavni razlog je taj to je upravljanje rizikom vie umee
nego nauka, koje esto prkosi preciznoj analizi. Preduzetnik bi trebao traiti strunu pomo
od osiguravajueg agenta, koji moe oblikovati program upravljanja rizikom.

Upravljanje rizicima predstavlja jednu od sutinskih pretpostavki savremenog

poslovanja u mnogim delatnostima. Preduzea, ustanove, porodice, pojedinci svi su
izloeni mogunostima nastanka teta od prirodnih nepogoda, najrazliitijih nezgoda, bolesti,
smrti i tako dalje. Upravljanje rizicima je vetina, odnosno nauka koja predupreuje
3

deavanje gubitaka, odnosno omoguava da se to lake savladaju njihove ekonomske

posledice.

Nastanak profesionalnog upravljanja rizicima vezuje se uglavnom za ezdesete godine

prolog veka, premda njegovi zaeci vuku poreklo mnogo godina unazad. Od samog poetka
ova nauka usko je povezana sa osiguranjem i koristi ga kao osnovni vid finansijske zatite od
rizika. To znai da se upravljanje rizicima i osiguranje nikako ne mogu poistoveivati, ali su
izuzetno tesno povezani. Iz dostupnih izvora moe se jasno zakljuiti kako ne postoji
opteprihvaeno tumaenje pojma upravljanje rizicima.

Takoe, nije ujednaena ni irina znaenja ovoga pojma da li su u pitanju i pojedinci

i preduzea koji upravljaju rizicima, ili samo ovo drugo. Bez obzira to se nalazi
mnogobrojnih istraivanja mogu uopteno primeniti, njihovo teite je, uglavnom, ipak na
preduzeima i drugim organizacijama gde su otvorena pitanja iz ove oblasti daleko izraenija,
a posledice ostvarivanja opasnosti daleko tee.

1. Rizik kao osnovni inilac osiguranja

Re rizik se esto povezuje sa osiguranjem. Postoji mnogo definicija rizika. Rizik se

moe definisati kao varijacija u moguim ishodima dogaaja, zasnovana na ansi. Odnosno,
to je vei broj razliitih ishoda dogaaja, vei je i rizik. Drugo objanjenje ovog koncepta je:
to je vea varijacija oko prosijenog oekivanog gubitka, vei je i rizik. U osiguranju, re
rizik se povezuje sa izloenou gubicima.
Stepen rizika je mera tanosti predvianja mogueg ishoda zasnovanog na ansi.
Dakle, to je vea preciznost predvianja mogueg ishoda dogaaja, manji je stepen rizika i
obrnuto, to je tee predvideti ishod dogaaja, vei je stepen rizika. Na primeru iz osiguranja
ovo moemo predstaviti ukoliko posmatramo 5000 stambenih kua koje treba da se osiguraju
od poara. Postoji ukupno 5001 mogui ishod dogaaja, od kojih je jedan, mogunost da se
poar i ne dogodi. Meutim, ukoliko raspolaemo sa nekim informacijama o ovim kuama,
kao na primer, da su sve kue mlae od pet godina, da su u dobrom stanju i da u krugu od 5
km od svake kue se nalazi vatrogasna stanica, moemo suziti dijapazon predvianja.
Odnosno, rizik je u ovom sluaju smanjen sa ovim informacijama. Ukoliko znamo, na
osnovu statistika iz prolosti, da je oko 1 % prosene grupe domova sa slinim
karakteristikama izgorelo, moemo napraviti jo tanija predvianja. Dodatne informacije jo
vie smanjuju nivo rizika. Obzirom da osiguravajua drutva raspolau sa tanim statistikama
o ostvarenim gubicima u prolosti, ona mogu tanije predvideti broj gubitaka i ukupan iznos
koliine novanih sredstava potrebnih za pokrie gubitaka koji e se desiti u budunosti. Iz
ovoga se moe zakljuiti da operacije u sistemu osiguranja uveavaju tanost u predvianju
gubitaka, odnosno, osiguranje smanjuje rizik.
Definicija rizika kao neizvesnost u vezi ostvarivanja mogueg gubitka je korisna zato
to pomae u objanjenju zato ljudi kupuju osiguranje. 1 Ukoliko neka osoba na primer ne
osigura svoju kuu od poara, ona e biti nesigurna u vezi sa tim da li e morati da plati za
gubitak od poara u svom domu. Ona je nesigurna jer ne zna unapred da li e njena kua
izgoreti ukoliko se desi poar i koliki e biti gubitak. Jednom kada kupi osiguranje od poara,
ona postaje sigurna da nee morati da plati ukoliko poar zahvati njen dom. Osiguravajue
drutvo e umesto nje platiti za ove gubitke.
U ovom sluaju je vlasnik kue preneo svoju nesigurnost, ili rizik, na osiguravajue
drutvo. Iako osiguranik vie ne osea nesigurnost nakon transfera rizika na osiguravajue
1 Miloradi Jova Tehnologija osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God\17str.

drutvo, tako ni osiguravajue drutvo ne osea neizvjesnost u vezi toga koliki e gubitak
osetiti, ili zahtev za odtetu. Zbog toga to osiguravajue drutvo kombinuje izloenosti
riziku od poara vie vlasnika kua, ono moe predvideti ukupan iznos potrebne koliine
novanih sredstava ukoliko se ostvari gubitak. Sa injenicom da moe sa velikom tanou
predvidjeti gubitak, osiguravajue drutvo smanjuje neizvesnost oko broja i veliine gubitka
koji e se desiti. Osiguravajue drutvo je na ovaj nain redukovalo rizik. Dakle, pojedinci
kupuju osiguranje jer smatraju da na taj nain stiu ekonomsku prednost, odnosno, ostvaruju
ekonomsku korist. Osigurava e se sloiti da proda zatitu od rizika ukoliko se rizik moe
udruiti i unapred predvideti. Drei se ovih principa, postavlja se pitanje ta je to to ini
rizik osigurljivim? Koju vrstu rizika je osigurava spreman da osigura?
Potencijalni gubitak mora biti znaajan i dovoljno veliki kako bi pojedinac bio
spreman da zameni nepoznati ekonomski ishod poznatim premijama osiguranja. Gubitak i
njegova ekonomska vrednost moraju biti dobro definisani i van kontrole vlasnika polise.
Vlasniku polise nije doputeno da izazove ili podri gubitak kojim bi se okoristio ili doveo do
isplate tete iz osiguranja. Nakon to se desi osigurani sluaj, vlasnik polise ne sme da bude u
mogunosti da lano predstavi veliinu gubitka kako bi ostvario vei iznos iz isplate polise.
Gubici pokriveni jednom vrstom osiguranja moraju biti meusobno nezavisni. 2 Ukoliko
jednog vlasnika polise zadesi gubitak, to ne bi trebalo da ima znaajnog uticaja na ponaanje
drugih vlasnika polisa.
Na primer, osigurava nee osigurati sve prodavnice od rizika od poara, ako su one
prostorno povezane (ulici ili trnom centru), jer postoji mogunost da bi poar koji bi nastao
u jednoj prodavnici, mogao vrlo lako da zahvati i ostale prodavnice, to bi rezultiralo mnogo
veim odtetnim zahtevima prema osiguravau i on ne bi bio u mogunosti da ispuni sve
svoje obaveze. Moe se rei da je rizik podoban za osiguranje, ako je: mogu kao dogaaj;
nezavistan od volje osiguranika ili treeg zainteresovanog lica; dovodi do tetnih posledica;
neizvestan, kako u pogledu nastupanja samog dogaaja tako i vremena nastupanja dogaaja;
doputen zakonom, ugovorom i ako je moralan.
Ispunjenost prethodno navedenih uslova oznaava da je rizik osigurljiv.Meutim,
injenica da potencijalni gubitak ne zadovoljava u potpunosti prethodno navedene
kriterijume, ne znai automatski da on ne moe biti osiguran, ve to znai da bi morao biti
tretiran sa posebnom panjom, na primer, morao bi biti zajedniki osiguran sa drugim
osiguravaem.
Konano, rizik u osiguranju se moe predstaviti kao opasnost koja preti imovini ili
licu i ije realizovanje stvara odreene posledice. Kao pravni pojam, rizik osiguranja
predstavlja mogunost nastupanja neizvesnog dogaaja koji je mogu, ekonomski tetan, koji
ne zavisi od iskljuive volje zainteresovanih lica i ije je osiguranje doputeno zakonom,
javnim poretkom i moralom.
2 Miloradi Jova Tehnologija osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God\18str.

2. Pojam i znaaj upravljanja rizicima kao naune discipline

Upravljanje rizicima je nauni pristup problemu bavljenja rizicima sa kojima se

susreu pojedinci i preduzea, te znaajan faktor ukupnog razvoja. Upravljanje rizicima neto
je ue podruje nego to to sam izraz govori, jer se pojedinci i preduzea susreu sa dosta
irokim rasponom rizika od kojih su neki van dosega funkcije upravljanja. Upravljanje
rizicima usmereno je na deo ukupnih rizika i to one koji se klasifikuju kao isti rizici.
Pojam "upravljanje rizicima" je iri od pojma upravljanje osiguranjem jer se bavi i
rizicima od kojih se moemo i od kojih se ne moemo osigurati izborom odgovarajuih
tehnika za upravljanje rizicima.3 Upravljanje osiguranjem podrazumjeva upotrebu tehnika
osim osiguranja, na primjer unajmijivanje kao alternativu osiguranju, ali u najveem delu
ogranieno je podruje onih rizika od kojih se moemo osigurati.
Meutim, upravljanje rizicima je neto ue od ukupnog manadmenta jer ne sadri u
sebi upravljanje poslovnim rizicima, osim u retkim sluajevima. Neposrednim upravljanjem
bave se strune osobe risk menageri, koji moraju dobro poznavati rizike kojima je privredni
subjekt izloen. Mnoga preduzea imaju visokoobrazovane pojedince koji se specijalizuju u
postupanju sa istim rizicima. Takve osobe moraju imati vlastiti interes za uspeno
upravljanje rizikom kako bi izabrali metodu pokria rizika koja e najbolje odgovarati prirodi
poslovanja. Zahteva se povezanost risk menagera sa svim odeljenjima privrednog subjekta,
naroito sa odeljenjima kao to su finansijsko raunovodstvo, marketing, odeljenje
proizvodnje i kadrova i drugim odeljenjima koja moraju delovati u pravcu kontrole i
smanjivanja rizika.
Pod rizicima se podrazumeva verovatnoa nastanka negativnih efekata na poslovni i
finansijski rezultat drutva i poloaj drutva. Procedure, instrukcije, postupci i radnje kojima
drutvo upravlja rizikom u okviru sistema internih kontrola obuhvataju kvalitativni i
kvantitativni nain upravljanja tim rizikom. Drutvo za osiguranje je duno da identifikuje,
procenjuje i meri rizike kojima je izloeno u svom poslovanju i da upravlja tim rizicima na
nain kojim e se obezbjediti trajno odravanje stepena izloenosti rizicima na nivou koji
nee ugroziti imovinu i poslovanje drutva, odnosno koji e obezbjediti zatitu interesa
osiguranika, korisnika osiguranja, treih oteenih lica i drugih poverilaca drutva u skladu
sa zakonom i drugim propisima, kao i svojim aktima.

3 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God.\82str.

Drutvo je duno da svojim aktima propie, organizuje i primeni upravljanje rizicima

koje e omoguiti sveobuhvatno i preventivno identifikovanje rizika, kao i njihovo merenje i
procenu. Upravljanje rizicima drutva mora biti u skladu s propisima, pravilima struke,
dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom. Drutvo je u svom poslovanju izloeno
sledeim osnovnim vrstama rizika: riziku osiguranja, trinom riziku, operativnom riziku,
riziku rone i strukturne neusklaenosti imovine sa obavezama, riziku deponovanja i ulaganja
sredstava drutva, pravnom riziku, reputacionom riziku, kao i drugim rizicima koji zavise od
prirode, obima i sloenosti poslovanja drutva.
Rizik osiguranja je osnovni rizik i predstavlja rizik koji se preuzima u osiguranju.
Moe se definisati kao nemogunost drutva za osiguranje da apsorbuje preuzete rizike po
osnovu zakljuenih ugovora o osiguranju. Samo prisustvo rizika se ne moe neutralisati, ali
pojedinci i drutvo mogu preduzeti aktivnosti kojima e djelimino kontrolisati iznos i vreme
ostvarenja rizika i nastanka tete po tom osnovu. 4Te aktivnosti se nazivaju upravljanje
rizicima i ukoliko su uspeno implementirane, mogu smanjiti trokove ostvarenih gubitaka.
Kompanije koje su usredsreene na eliminisanje svih postojeih rizika nemaju izgleda za
profitabilno poslovanje i nisu u mogunosti da kreiraju proizvode kojima e izai u susret
krajnjim korisnicima. Kompanije moraju voditi politiku rizika, na nain koji im omoguuje
kompetitivnost, rast i razvoj. Funkcije upravljanja rizicima se mogu svrstati hronoloki u tri
kategorije: pre nego to se rizik pretpostavi; prepoznavanje rizika; nakon prepoznavanja
rizika.Vano je prepoznati da se efektivno upravljanje rizicima suoava sa sve tri kategorije.
Specifini primeri ovakvog upravljanja rizicima ukljuuju kreiranje proizvoda i
njihovo vrednovanje, postavljanje osnovnih pravila i ogranienja, postavljanje investicione
strategije i analizu trokova i koristi. Odluujua funkcija upravljanja rizikom odreuje
koliinu rizika koja se moe preuzeti i kolika je dozvoljena cena za preuzimanje rizika. Ovo
ukljuuje koordinaciju i kooperaciju izmeu razliitih dijelova kompanije, kao to su
marketing, aktuarstvo, investicije i finansije. Funkcije kao to su strateko planiranje i
upravljanje kapitalom takoe igraju znaajnu ulogu u odluivanju o sveoptim rizicima u
organizaciji.
Sledea faza u upravljanju rizicima je razumjevanje pretpostavljenog rizika i voenje
rauna da je kompanija pravilno obeteena za pretpostavljanje tog rizika. Ovakva funkcija
upravljanja rizicima je iroko rasporeena preko cele osiguravajue kompanije, sa razliitim
delovima fokusiranim na razliite aspekte. Primeri ukljuuju: upravljanje dugoronim
odtetnim zahtevima, napori zadravanja osiguranika i menadment trokova. Specifine
funkcije ukljuuju: usaglaavanje sredstava i obaveza, upravljake strategije, reosiguranje
kao i aranmani zaustavljanja gubitaka (stop-loss arrangemets). Ova funkcija se uobiajeno
zove osnovna (underwriting), i jedna je od najznaajnijih funkcija upravljanja rizicima u
osiguravajuoj kompaniji. Povezani aspekt upravljanja rizicima je kontrola. Kontrolna
funkcija ukljuuje internu reviziju i postavljanje ogranienja.

4 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. god;\83str.

Nakon prepoznavanja rizika je osnovno, na primer, procena veliine rizika smrtnosti

(ili oboljenja) odreenog kandidata i voenje rauna da je naplaena premija dovoljna da
pokrije rizik, ili procjenjivanje vrednosti kreditnog rizika odreenih sredstava (npr.,
komercijalna hipoteka, privatni plasmani), kao i obezbeenje da je povrat na uloena sredstva
dovoljan da pokrije rizik. Nakon to se kompanija sloila da pretpostavi rizik za odreenu
cenu, ili je izloenost riziku kao deo normalnog toka poslovanja, fokus menadmenta rizika
se svodi na minimiziranje stvarnih trokova radi maksimiziranja profita. Osiguravajue
kompanije bi trebale da zadre profit u prihvatljivim granicama bez redukovanja sveopteg
profita. Praenje steenih iskustava je veoma vano kako bi se obezbedilo da su pretpostavke
uinjene pre odreivanja rizika jo uvek validne.
Na primer, osiguravajue kompanije redovno sprovode studiju smrtnosti kako bi
obezbedile da je pretpostavljeni rizik i cena novog posla odgovarajua. Slino, posao se
nadgleda kako bi se obezbedilo da su trokovi i koristi u saglasnosti sa dizajniranim
proizvodom. Ovo omoguava to da proizvod izlazi u susret potrebama i potroaa i akcionara
kao i da je podrka donosiocima odluka koliko je to mogue efektivna.

3. Definisanje procesa upravljanja rizicima

Uspenost poslovanja je osnovni cilj svakog privrednog subjekta, pa odluku o tome

kako se zatititi, odnosno koje rizike osigurati a koje zadrati u vlastitom pokriu, odnosno
koje mere kontrole teta preduzeti moe doneti osoba koja deluje neposredno u preduzeu ili
ona koja ima potpuno saznanje o tehnolokom procesu i ostalim relevantnim elementima za
ocenu rizika.
Osnovni cilj upravljanja rizikom je ouvanje uinkovitosti delovanja organizacije, tj.
da budemo sigurni da nije spreena u postizanju drugih ciljeva zbog istih rizika ili gubitaka
koji proizilaze iz tih rizika.5 Osnovne funkcije upravljanja rizikom su: ukazati na potencijalne
tete i najpovoljniji metod ekonomske zatite analizom trokova programa zatitnih mera
(mera kontrole teta), trokova za premije osiguranja, te trokova drugih metoda upravljanja
rizicima; stvoriti sigurnost deoniarima i upravi, kao i otkloniti strah od potencijalnih teta;
primeniti propise o zatiti objekata i proizvodnih procesa, instaliranje sigurnosne opreme za
zatitu na radu, obavezno zdravstveno osiguranje za sluaj ozlede na radu i slino.
Upravljanje rizicima je logiki proces koji koriste firme i pojedinci kako bi se nosili
sa njihovom izloenou rizicima. S obzirom na prirodu posla osiguranja, upravljanje
rizicima je nerazdvojiv deo svih aktivnosti kompanije. Upravljanje rizicima je dinamiki
proces i moe se definisati kao identifikacija, analiza i ekonomska kontrola onih rizika koji
prete sredstvima ili onim kapacitetima koji donose zaradu. To je strategija planiranja izvora
sredstava pre nastanka teta, koje e sluiti za njihovo pokrie kada nastanu. To je
5 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. god;\82str.

kontinuiran proces upravljanja mogunou nastanka tete. Da bi postavili dobar osnov za

upravljanje rizicima, kompanije i pojedinci treba da postave tri pitanja. ta moe poi
naopako? ta se moe preduzeti u vezi sa tim?Kako se rizik moe pratiti? Iz prethodnog se
moe zakljuiti da je upravljanje rizicima proces koji se sastoji od nekoliko koraka. Postupak
upravljanja rizikom prolazi kroz nekoliko faza, a to su:

identifikacija rizika;
ocena dejstva rizika;
izbor metode upravljanja rizicima i njihova primena;
praenje rezultata I preispitivanje reenja.

3.1.

Identifikacija rizika

Pre nego to se moe ita uiniti sa rizicima sa kojima se susree preduzee, mora ih
se biti svjesno, odnosno moraju se otkriti rizici kojima je preduzee izloeno. Identifikacija
rizika je osnovni element procesa upravljanja rizikom. Ako elimo da pravilno i uinkovito
odredimo metodu pokria rizika, onda moramo tano identifikovati izvor tete i utvrditi njenu
objektivnu veliinu. Neki su rizici relativno oiti dok postoje mnogi drugi koji se tee
uoavaju i esto se previaju.
Da bi se smanjilo to previanje rizika, u upravljanju rizikom se koriste odreeni
pristupi problemu identifikacije rizika. Najee koriteni alati su: propisi za proveru politike
osiguranja, upitnici za analizu rizika, eme dijagrama toka, analiza finansijskih izvetaja i
drugo. Proces identifikacije poinje sa prepoznavanjem etiri kategorije gubitka i to: direktan
gubitak svojine, gubitci po osnovu prihoda i ekstra trokovi koji nastanu kao posledica
gubitka imovine, gubitci koji potiu od sudskih tubi, gubitci izazvani smru, invaliditetom,
ili neplaniranim penzionisanjem kljunog osoblja.
Procena ukupnog gubitka koji moe nastati je vaan korak u procesu upravljanja
rizicima. Razlikujemo dve kategorije maksimalnog gubitka: maksimalno mogui gubitak, i
maksimalno najverovatniji gubitak. Maksimalno mogui gubitak je gubitak koji moe nastati
u najgorem scenariju, dakle ne postoji vei gubitak od tog. To je na primer potpuno unitenje
imovine.6 Meutim, ovaj gubitak i nije najverovatniji, tj., verovatnoa je da e imovina u
sluaju ostvarenja tetnog dogaaja biti unitena maksimalno u iznosu od 30%. Dakle u datim
normalnim okolnostima, najverovatnije maksimalan iznos tete koji moe nastati predstavlja
maksimalan najverovatniji gubitak.
Jednom kada se proceni maksimalno mogui i maksimalno verovatni gubitak,
menader rizika moe razviti plan da njime upravlja. Dalji razvoj programa upravljanja
6 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God.\85str.

10

rizicima ukljuuje odabir najboljih kombinacija tehnika upravljanja rizicima za dati stepen
izloenosti. Jednom kada se reenje pronae, prelazi se na njegovu implementaciju.
Svaka odluka koja se donese se mora paljivo ispitati, jer pretpostavke o gubicima
koje su bile ispravne nekoliko godina pre toga, ne moraju i danas biti validne. Takoe, sve
odluke se moraju revidirati u svetlu oekivanih ishoda u periodu kada su one doneene.

3.2.

Ocena dejstva rizika

Jednom kada su identifikovani rizici, oni se moraju oceniti. Ocena rizika je faza u
procesu upravljanja rizikom u kojoj se utvruje intenzitet i uestalost pojedinog rizika na bazi
podataka o kretanjima teta u prolosti. Procena rizika zahteva odreivanje nekih prioriteta.
Moe se utvrditi da mnogi rizici, i ako se ostvare, nee predstavljati veliki problem za
pojedinca ili preduzee, jer bi teta i ako nastane bila malena pa je stoga nije potrebno
kontrolisati, dok za neke tete koje su velike i uestale to predstavlja problem i treba im dati
prioritet.7 Malene tete koje se esto ponavljaju potrebno je tretirati na drugaiji nain od
velikih teta koje se retko dogaaju. Jedan set kriterija koji se moe koristiti pri
uspostavljanju ranga prioriteta je da se svi rizici podele u tri vrste i to:
Kritini rizici, to su sva izlaganja u kojima potencijlni gubici takvih razmera da bi
rezultirali bankrotom subjekta;
Vani rizici, ukljuuju ona izlaganja u kojima potencijalni gubici ne bi doveli do
bankrota, ali bi zahtevali od pojedinaca ili preduzea procenu kako bi nastavila
poslovanje, i
Nevani rizici, su izlaganja u kojima bi potencijalni gubici bili podmireni postojeim
sredstvima ili tekuim prihodom.
Za ocenu rizika bitni elementi su: uestalost tete, intenzitet tete i vrednost predmeta
osiguranja. Uestalost (frekvencija) tete je broj ponavljanja ostvarivanja rizika u odreenom
razdoblju. Ona pokazuje da li se teta javlja esto ili tek povremeno. Intenzitet ili veliina
tete je postotak oteenja osiguranog predmeta. tete se mogu kretati u rasponu do
maksimalne vrednosti imovine, pa na osnovu toga tete mogu biti potpune ili
delimine.Vrednost predmeta osiguranja je temelj za odreivanje visine tete.

3.3.

Odabir tehnika upravljanja rizicima i njihova primena

Nakon to se identifikuju i procene rizici, naredni korak jeste razmatranje pristupa

koji bi se mogao koristiti u upravljanju rizicima, te izbor tehnika za koritenja svake od njih.
7 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God.\91str.

11

Upravljanje rizikom poznaje dva osnovna pristupa sa kojima se susreu pojedinci ili
organizacije, a to su: metod fizike kontrole i metod finansijske kontrole (finansiranje rizika).
Metod fizike kontrole zasniva se na minimiziranju rizika gubitka kojemu je entitet
izloen i on obuhvata metod izbegavanja rizika i metod smanjenja veliine rizika. Metod
finansijske kontrole se temelji na usklaivanju raspoloivih sredstava za pokrivanje gubitka, a
koji proizilazi iz rizika koji prestaju nakon primene tehnike kontrole rizika. Ova metoda
obuvata zadravanje rizika, transfer rizika i osiguranje.
Izbegavanje rizika je metoda koja se primjenjuje u sluaju kada je mogue unapred
otkloniti mogunost nastupa odreenog nepovoljnog dogaaja, na primer odgoditi putovanje
zbog loih vremenskih prilika ili izbei gradnju kue u poplavnom podruju i sl. 8 Ovu metodu
koriste osobe sa visokim stepenom odbojnosti prema riziku. Kao prednost ove metode navodi
se da se njom otklanja sama mogunost nastupa tete. Meutim, ova se metoda ne moe uvek
primeniti jer se neki rizici ne mogu izbei, npr.smrt oveka.
Smanjenje veliine rizika je metoda koja se provodi fizikim sredstvima (merama
tehnike zatite, dislokacijom rizinih postrojenja i sl.), edukacijom (marketinke kampanje o
nepuenju), i uvoenjem standardizacije u poslovanju. Ovom metodom smanjuje se
uestalost i/ili intenzitet tete. Intenzitet tete se moe smanjiti na primer ugradnjom sprinkler
sistema, automatskom signalizacijom poara i sl. Funkcija preventive kljuni je segment ove
metode. Mere kontrole teta sastoje se u spreavanju (preventivi) i smanjenju (represivi) teta
odgovarajuim sredstvima, naprimer podizanjem brana i nasipa, ugradnjom vazdunih
jastuka u automobile, instalacijom alarmnih sistema i slino.
Zadravanje rizika (samoosiguranje ili vlastito pokrie rizika) je pokrie rizika kojim
privredni subjekt zadrava rizik u celosti ili samo jedan deo, a eventualne tete pokriva
vlastitim sredstvima. Ovu metodu mogu primjenjivati samo velika preduzea koja raspolau
dovoljno velikim brojem objekata koje treba osigurati i koje su sline prirode, na primer
skladita, sline vrednosti, koji su razmeteni na nain da ih nije mogue otetiti ili unititi
jednim tetnim dogaajem. Zadravanje rizika moe biti: aktivno, kada se svesno zadrava
deo rizika naprimer ugovaranjem samopridraja u teti, a sve sa ciljem smanjenja izdvajanja
za premiju, i pasivno, kada je zadravanje rizika nesvesno zbog nepoznavanja opasnosti,
indiferentnosti subjekta prema opasnosti.
Prednosti zadravanja rizika u vlastitom pokriu su: direktna zainteresiranost
preduzetnika za primenu mera kojima e se smanjiti i kontrolisati rizik, a time i veliina tete;
jednostavnost u naknadi tete unutar samog privrednog subjekta; vlastito upravljanje
unaprijed formiranim fondovima za pokrie oekivanih teta u preduzeu. Nedostaci
zadravanja rizika u vlastnom pokriu su: nemogunost pokria gubitka ako nastanu
katastrofalne tete, ili sukcesivne tete kada formirani fondovi ne bi bili dovoljni za njihovo
8 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God.\93str.

12

pokrie, nemogunost ostvarenja osnovnog naela osiguranja, a to je izravnanje rizika u

vlastitom portfoliju kod nedovoljnog broja rizinih objekata; poveanje trokova radi redovne
revizije vlastitih rizika (koju inae obavlja osiguravatelj), i drugo.
Samoosiguranje je nain pokria rizika koji nema niti stvarne niti formalne veze sa
institutom osiguranja iz razloga to ne postoji osnovna pretpostavka za izravnanje rizika,
odnosno uzajamnost i solidarnost.9 Transfer rizika je metoda prenosa rizika na drugoga. Na
primjer, kod leasinga kod kojeg se rizik prenosi na korisnika leasinga i na osiguranje. Pored
leasinga rizik se moe prenositi i na druge naine: ugovorom, gde proizvoa preuzima na
sebe popravak neispravnog proizvoda u garantnom roku; kupovinom i prodajom futures
ugovora na organizovanim berzama i sl.
Prednost ove metode ogleda se u tome to se mogu prenositi rizici koji nisu
komercijalno osigurljivi ali i zbog toga to se radi o niim trokovima naknade u odnosu na
premiju. Nedostatak ove metode je u tome to se transfer rizika ne mora ostvariti zbog
nedoreenosti ugovora ili to, na primer ,korisnik leasinga ne moe pokriti tetu pa rizik i
dalje ostaje na davaocu leasinga. Osiguranje je najpraktinija i najsigurnija metoda pokria
rizika jer se njom pruaju sledee pogodnosti: garancija da e se po nastupu osiguranog rizika
isplatiti osigurana svota; osiguranjem se organizuje zajednica rizika, jer tete koje su nastale
kod pojedinaca se raspodjeljuju na sve lanove zajednice; ulaganje, tehnika sredstva
osiguravatelj ulae i time ostvaruje dohodak koji se po pravilu vraa osiguranicima kao
snienje premijske stope, povrat dela premije ili kao udeo u ostvarenoj dobiti.
Subjekti koji se odlue za osiguranje kao metodu pokria rizika, najpre trebaju da
odrede rizike koje e pokriti osiguranjem. Prednost kod odabira imaju oni rizici koji su
obavezni po zakonu, zatim rizici koji mogu prouzrokovati veliku tetu, te rizici koji mogu
izazvati manje tete. Naredna aktivnost je odabir osigurava gde se prvenstveno gleda
kvalitet usluga koje osigurava prua, cenu osiguranja kao i ugled kojeg osigurava uiva na
tritu.

3.4.

Praenje rezultata I preispitivanje reenja

Kompanije imaju svoje tekuce potrebe koje su neophodne za njihovo kvalitativno I

kvantitativno funkcionisanje. Naime, te potrebe su direktno uslovljene promenama bilo
internim ili eksternim. Kada govorimo o internim promenama mislimo na sledece promene:
nabavku novih imovina ili u proizvodnji materijala, gubitak vrednosti postojece imovine,
nivo zaliha oscilira odnosno fluktuacionog je karaktera , raste ili se smanjuje, pokretanje
novih proizvodnih procesa, plasiranje novih proizvoda na trziste, ili je prisutan konstantan
priliv I odliv radne snage. Dok pod eksternim promenama podrazumevamo, promene iz
9 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God.\94str.

13

spoljnjeg okruzenja odnosno trzisne promene. Trzisne promene mogu biti u vidu oscilacija
vrednosti robe, rasta konkurenckog dejstva I uticaja ili su pak promene u vidu inovacija
trzisnih zakona.
Ove navedene promene bilo eksterne ili interne direktno tangiraju tekuce potrebe
preduzeca a samim tim stvaraju nove rizike ili opasnosti kojima je ono izlozeno. Prema
navedenim promenama kompanije mogu nemarom ili pak bezobzirnoscu da direktno ugroze
svoje poslovanje ukoliko ne aktiviraju odredjeni stepen unutrasnje I spoljasnje kontrole
okruzenja odnosno promena.
Upravo u tim situacijama tehnika upravljanja rizicima kao naucna disciplina dobija na
svom znacaju, jer ukoliko se primeni odnosno na vreme prepozna moguce je predvideti ishod
njegovog delovanja. 10Predvidjanjem rizika moze umanjiti delovanje ili ga potpuno ukloniti,
odnosno opasnost se moze izbeci ili pak umanjiti prilikom delovanja.
Takodje je bitno pomenuti da primena tehnika upravljanja rizicima se moze
kontrolisati pored uobicajne kontrole I kontrolom rezultata poslovanja. Naime, na pocetnu
upravljanja rizicima konstruise se plan prema kojem ce nakon prestanka delovanja neke
opasnosti biti polazna komparativna cinjenica uspeha. Umeravanje rizika I kasnije promene
moraju biti javnog karaktera u okviru svakog preduzeca kako bi svaki zaposleni mogao da
doprinese daljem procesu upravljanju rizika, jer upravo tako ce preduzece izgraditi jednu
vrstu otpornosti na fluktuirajuce promene I otvoriti vrata uspesnosti kompanije za naredni
period.

4. Dostignua u primeni procesa upravljanja rizicima

Kada govorimo o dostignucima ovog procesa moramo napomenuti da njegova
upotreba u strateskim odlukama govori o napredovanju i konstantnim inovacima u primeni
tehnika koje su karakteristicne za upravljanje rizika. Primena poneutih tehnika prema nekim
istrazivanjima su srazmerana velicini preduzeca u drzavnim zajednicama u okviru privredne
grane.
Dok mala preduzeca nemaju veliku potrebu za primenom ove funkcije ali ni uslova za
zaposljavanje zaposlenog koji bi se bavio iskljucivo procesom upravljanja opasnostima kojim
je to malo preduzece izlozeno.11 Ova prethodna konstatacija je razumljima jer sto je vece
poslovanje jednog privrednog preduzeca veca je izlozenost raznim rizicima.
Naime, uspesnost ove funkcije mozemo sagledati iz razlicitih perspektiva. Tako na
primer ukoliko sagledamo uspesnost njene primene sedamdesetih godina dvadesetog veka
10 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God/95str.

11 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God/95str.

14

videcemo da se kompanije koje su se nalazile na podrucju koje je bilo visoko rizicnog

karaktera pre podvrgle ovoj metodi analize nego druge na manje rizicnim teritorijama.
Tako na primer ukoliko sagledamo uspesnost iz perspektive upravljaca rizika mozemo
zakljuciti da je imovinska steta ovo sto najvise govori o uspesnosti njihovog rada koji je
usmeren striktno ka cistim rizicima. Naime, ovi pomenuti strucnjaci se bore protiv nastanka
stete velikih razmera primenom mera i izvora unutar i izvan preduzeca odnosno internih I
eksternih resursa.
Dok finansijski rukovodioci se baziraju na fluktuirajuce rizike odnosno rizike cena ,
deviznih kurseva, kamatnih stopa, cenama sirovina I kreditnih rizika. 12 A ukoliko govorimo o
preduzetnickom upravljanju moramo napomenuti da je karakteristicna njihova bitka sa
promenama operativne ili finansijske prirode.
Dok u javnim sektorima primana ove funskcije jos nije nasla svoj put primene,
nasuprot privrednom sektoru. Uzrok sagnacije primene funkcije upravljanja rizicima u
javnom sektoru su broji uzroci a jedna od njih je I razvijenost zemlje kao I njen ekonomski I
politicki integritet.
5. Mesto osiguranja u procesu upravljanju rizicima
Prema ustaljenom shvatanju, ustanova osiguranja stvara fondove koji ukrupljaju
doprinose, odnosno premije velikog broja osiguranika, na osnovu ega se isplauju tete
malom broju lanova iz rizine zajednice koji zaista pretrpe gubitak. Glavni zadatak
osiguranja jeste da pojedinac ili preduzee razmene neizvesnost o mogunosti velike tete
koju bi sami nosili za mali, uslovno reeno, gubitak koji podrazumeva plaanje premije
osiguranja kao srazmerno sitnog iznosa.
Premda predstavlja samo jednu od vie tehnika za upravljanje rizicima, odnosno jedan
od odgovora na rizik, osiguranje e gotovo sigurno biti deo programa upravljanja rizicima
svake organizacije. Stoga srunjaci koji primenjuju ovo teorijsko praktinu granu moraju
do tanina biti upoznati sa sutinom osiguranja i njegovim pojavnim oblicima.
Delatnost osiguranja je vaan inilac okruenja koji esto ima znatnog uticaja na
upravljanje rizicima. Ova tvrdnja stoji ak i kad se osiguranje ne nalazi u odgovarajuem
programu upravljanja opasnostima. Na primer, uveanje cena na osiguravajuem tritu moe
uticati na stav preduzea da zameni osiguranje drugim nainima novane zatite od rizika, i
obrnuto. Takoe, ti drugi pristupi esto uvaavaju naela koja primenjuju upravo osiguravai.
Potrebno je na ovom mestu istai naroito samoosiguranje koje uvaava mnoge zahteve
tehnike osiguravanja komercijalnih osiguravajuih drutava, i koje je nastalo zbog toga to na
tritu nisu bili dostupni ili su bili preskupi neki vidovi pokria.
12 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God./97str.

15

Naela i obrasci proistekli iz izuavanja i praktine primene osiguranja imaju opti

uticaj na upravljanje rizicima zbog toga to je teorija rizika polazna osnovica delatnosti
osiguranja. Snana veza sa opasnou postoji u gotovo svakom stanovitu osiguranja 13.
Izuavanjem osiguranja upravljai rizicima postaju blii sa institucionalnim, praktinim i
rukovodilakim znanjima neophodnim za njihov svakodnevni rad.
Zapravo, znanja o riziku steena razumevanjem osiguranja predstavljaju jedinstveno
podruje i za znanja iz oblasti upravljanja rizicima. Upravlja rizicima mora biti strunjak za
vie oblasti, a njihova specijalnost proistie iz spajanja znanja iz nekoliko podruja:
stratekog upravljanja, finansija, prava, sigurnosnog inenjeringa i drugog. Znanja o riziku iz
osiguranja, zbog svoje jedinstvenosti, toliko su vana za granu upravljanja rizicima da moraju
neizostavno biti ukljuena i u njeno prouavanje ukoliko se tei celovotom i temeljnom
pristupu.

13 Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. God/98str.

16

ZAKLJUAK

Osiguranje je danas jedna od najznajnijih i najprofitabilnijih aktivnosti u ekonomiji

evropskih drva. Osiguranje zavisi od njegovih klijenata, koji su svjesni opasnosti sa kojima
se njihova imovina suova, zbog komplikovanih poslovnih procesa, neokivanih prirodnih
promjena, nenamjernih akcija i nesrenih dogaja, koji se ne mogu izbei ak i ako se
preduzmu sve sigurnosne mere. U skladu sa postavljenim ciljem rada da se istim nastoji
pokazati osnovne karakteristike i rizik osiguranja, te pitanje upravljanja rizikom osiguranja,
mogu se doneti sledei zakljuci.
Rizik koristimo kao neto to nas stalno okruuje za njega se moe rei da predstavlja
neizvesnost budueg dogaaja. Svako se prema riziku odnosi na razliit nain,tako da su neki
spremni prihvatiti vie a drugi manje rizika. Upravo iz ovog razloga, spremnosti na
prihvatanje rizika, ljudi se odluuju na osiguranje nekih buduih dogaaja kako bi smanjili
veliinu rizine posledice. Kao to se uoava, osnovna pretpostavka postojanja osiguranja je
prisustvo rizika. Samo ako postoji odreeni rizik, nastaje i ekonomska potreba za njegovim
pokriem putem osiguranja. ivot pojedinaca i firmi pun je rizika, ansi i opasnosti. Naravno,
anse bi trebalo iskoristiti a opasnosti izbei. Kod ansi i opasnosti javlja se rizik da e anse
biti proputene, a da e nam se opasnosti koje elimo izbei ipak desiti;
injenica je da e naunom i strunom elaboracijom te konstantnim istraivanjem
rizika, to je jedan od stalnih buduih zadataka, osiguranje iz ovoga razviti grupnu, ivotnu i
materijalnu sigurnost, te e postati jo znaajniji subjekt u finansijskom i privrednom svijetu
uopte.
Osiguravajua drutva moraju da osiguraju profitabilno poslovanje koje e biti
prilagoeno njihovim klijentima, jer se prodaja osiguranja bazira na poverenju klijenata.
Veoma je bitno racionalno upravljati rizicima osiguranja kako bi se odralo uspeno i sigurno
poslovanje drutva. Svaka aktivnost moe sadrati drugaiji rizik koji se isto moe razvijati
sa razvojem poslovanja. Osigurava mora definisati visinu premije osiguranja koja e
odgovarati visini rizika koji se pokriva, kako bi mogao ispuniti svoje obaveze a istovremeno
ostati konkurentan na tritu. Upravljanje rizikom osiguranja, osiguravajua drutva moraju
reflektovati u sinergijskoj vezi izmeu rizika, premije, prodaje osiguranja, likvidacije teta i
17

fondova osiguranja. Cena proizvoda i usluga na tritu zavisi od ponude i tranje tih dobara.
Cena osiguranja je premija, koju mora da plati kupac, odnosno osiguranik. Cena je vaan
element trita, jer definie prihode osiguravaa. Odreivanje cene premije zavisi od dva
faktora i to: od uestalosti ili verovatnoe nastanka dogaaja i od visine oekivanog gubitka.
Premija mora da pokrije gubitak, koji je preuzelo osiguravajue drutvo, i mora da
obezbedi rezerve sigurnosti koje omoguavaju drutvu da pokrije dugoroni rizik i obezbedi
dobro poslovanje drutva. Osiguravajua drutva distribuiraju rizik do mnogih opasnih
objekata u opasnim grupama, gde se vri kompenzacija opasnosti.
Zajednike tete se distribuiraju do svih opasnih objekata, koji su ukljueni u opasnu
grupu, do onih koji su pogoeni i koji nisu pogoeni opasnou. Osiguranje i kompenzacija
opasnosti se mogu izvriti izmeu mnogih opasnih objekata i subjekata u opasnoj ili
recipronoj grupi. Osiguravajua drutva rade kao nedepozitne finansijske institucije, koje
ine dugorone i sigurne investicije prikupljenih fondova od osiguranika. Oni se suoavaju sa
razliitim investicionim rizicima, koji sprjeavaju profitablnost. Najvie od svega, sva
deavanja na tritu akcija navode na razmiljanje da su klasini rizici osiguranja esto deo
investicija, najvie na tritima kapitala. Osiguravajue drutvo se u svom poslovanju pored
rizika osiguranja suoava i sa rizicima koji nastaju direktno kao posledica poslovanja
osiguravajueg drutva.
Kao i drugi finansijski subjekti koji posluju na finansijskom tritu, osiguravajua
drutva se suoavaju sa trinim rizikom, rizikom rone i strukturne neusklaenosti imovine
sa obavezama, a pored ovog i sa drugim rizicima koji proizilaze iz poslovanja i to sa
operativnim rizikom, pravnim i reputacionim rizikom. Merenje ovih rizika je od krucijalne
vanosti efektivnom menadmentu rizika. U zavisnosti od toga koliko je menadment rizika
efektivan, osiguravajua kompanija moe da propadne ili da posluje vrlo uspeno.
Menadment osiguravajueg drutva odluuje sa kolikim nivoom rizika su spremni da
posluju. Ukoliko je poslovna strategija drutva kompletno izbegavanje rizika i poslovanje u
maksimalno sigurnim uslovima, onda to moe rezultirati sa relativno siromanim
finansijskim povratima koji e pogorati konkurentsku poziciju osiguravaa i na taj nain
umanjiti njegovu prodaju i finansijske performanse. Meutim sa druge strane, preterano
preuzimanje rizika moe doprinjeti visokim kratkoronim dobicima ali takoe i buduim
finansijskim gubicima ili ak nesolventnou kompanije. Uspene kompanije ue kako da
kontroliu rizik, tj., kako da se suoavaju sa novim i starim izazovima istovremeno
obezbeujui pokrie i sigurnost u poslovanju, kako bi preivele i prosperirale na duge staze.
Pred osiguravajua drutva se postavljaju izazovi balansiranja izloenosti rizicima uz
istovremenu zatitu osiguranika od posledica nastupanja tetnih dogaaja. Pojedinanom
analizom rizika osiguranja i rizika osiguravajueg drutva se izuzima jedna posebna vrsta
rizika a to je rizik od pogrene procene rizika osiguranja koji uzrokuje poremeaje u
poslovanju osiguravajueg drutva i njegove koncepcije upravljanja rizicima koji nastaju iz
njegovog poslovanja. Kada se ostvari rizik osiguranja na iju pojavu osiguravajue drutvo
18

nije raunalo, odnosno nije pripremilo adekvatnu akciju, onda ova greka u proceni rizika
osiguranja nee samo uticati na taj segment poslovanja drutva. Naime, greka u proceni
rizika osiguranja e imati i posledice na poslovanje, a samim tim i na upravljanje rizicima
osiguravajueg drutva.

LITERATURA:

[1.] Miloradi Jova Ekonomika osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. god;

[2.] Miloradi Jova Tehnologija osiguranja,PARTENON, Beograd, 2010. god;
[3.] Miloradi Jova Osiguranja,Fakultet za biznis, Sremska Kamenica,2006 god.

19