Diplomski Iz Osiguranja

Univerzitet Educons
Fakultet poslovne ekonomije

Sremska Kamenica
Konsultivni centar
Sremska Mitrovica
Diplomski iz predmeta:
Tehnologija Osiguranja
Tema :
Dopunsko zdravstveno osiguranje
Mentor:
Student:
Prof.dr. Jova Miloradi
Aleksandra Jurevi
Br.
Sremska Mitorovica
25.12.2014
SADRAJ
Uvod...3
1. Pojam zdravstvene zatite I zdravstvenog osiguranja.....5
1.1.
Razvoj zdravstvenog osiguranja...6
2. Vrste zdravstvenih osiguranja..7
2.1.
Naela obaveznog zdravstvenog osiguranja.10
2.2.
Najznaajniji sistemi obaveznog zdravstvenog osiguranja...12
3. Tipovi savremenih sistema zdravstvenog osiguranja...16
4. Dopunsko-dobrovoljno zdravstveno osiguranje...17
4.1.
Isplate u sluaju operacija I tekih bolesti.21
5. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji...23
6. Najistaknutije osiguravajue kompanije u Srbiji..32
Zakljuak.....39
Literatura.....40
UVOD
oveku su od uvek pretile opasnosti koje su ugroavale njegov ivot, zdravlje i imovinu.
Suoavajuci se sa njima on je morao organizovati neku vrstu zatite od posledica sopstvenih
aktivnosti koje su mogle doneti tetu ne samo njemu nego i treim licima. Zbog toga je dolo do
2
pojave velikog broja osiguravajuih kompanija koje se utrkuju da svojim klijentima prue to
povoljnije uslove u pogledu osiguranja postojeih rizika, ali i ako se ukae potreba za tim
osiguraju i nove rizike koji su karakteristini za odredjeno vreme i drutvo u kome se nalaze.
Meutim, i pored velikog broja razliitih rizika za kojima postoji objektivna potreba da se lica od
njih osiguraju, i dalje ljudski ivot ostaje predmet osiguranja koji je od neprocenjive vrednosti i
za kojim e uvek postojati potreba za osiguranjem.I upravo vodei se tom injenicom, ovaj rad e
nam pomoi da saznamo neto vie o ivotnom osiguranju, kao jednom od najzastupljenijih
vidova osiguranja u svetu, ali i kod nas. Predmet posmatranja bie nam osiguravajua kompanija
koja u koja u oblasti osiguranja u naoj zemlji zauzima lidersku poziciju, ali koja isto tako
neverovatnom brzinom proiruje svoje poslovanje na sve druge vidove osiguranja.
Re osiguranje u svakodnevnom govoru ima dosta znaenja jedno od njih je:Pod osiguranjem se
podrazumeva svota osiguranja koje osigurava isplauje osiguraniku kao nadoknadu tete.
Osiguranje predstavlja instituciju koja obezbeuje ekonomsku zatitu osiguranicima odnosno
fizikim i pravnim licima, od tete koja dolazi ostvarivanjem osiguranog rizika ili dogaaja.
Razlikujemo dve vrste osiguranja: Prema predmetu osiguranja ( imovine ili lica), Prema nainu
nastanka ( dobrovoljno i obavezno osiguranje). Obavezno zdravstveno osiguranje je osiguranje
koje obezbeuje graanima zdravstvenu zatitu i pravo na novanu nadoknadu ureeno zakonom.
U drugoj polovini devetnaestog veka radniki pokret za socijalna prava dovodi do pojave prvih
zametak zdravstvenog osiguranja. U to doba su uslovi rada i ivota bili teki, a bolesti i povrede esti.
Radnici i njihove porodice su za vreme leenja bili materijalno ugroeni, jer nisu dobijali nadnice u
vreme odsutvovanja s posla, a imali su poveane rashode ukoliko su koristili usluge lekara ili
kupovali lekove. U traganju za reenjem, kako bi ugroeni pojedinci mogli da preive, pojavila se je
najpre individualna tednja u javnim tednim blagajnama. Meutim, ovaj sistem se zbog mnogih
nedostatka nije odrao. Kasnije su po zakonu poslodavci postali odgovorni za izdravanje radnika u
vreme njegove nesposobnosti za posao usled bolesti ili povrede. Tu svoju odgovornost za neke od
rizika poslodavci su osigurali u osiguravajuim drutvima. Ovakvo delimino osiguranje takoe nije
bilo efikasno i u traenju novih reenja Nemaka 1883. godine donosi zakon o zdravstvenom
osiguranju radnika u sluaju bolesti koji predstavlja zaetak zdravstvenog osiguranja u formi koja je
prisutna i danas. Obavezno zdravstveno osiguranje se zasniva na principu uzajamnosti i solidarnosti.
Upravo ovaj vid brige o bolesnom stanovnitvu izraz je stepena demokratske razvijenosti drutva i
ekonomske moi drave. U odnosu na nivo zdravstvene zatite i vrstu usluga koja se nudi osiguraniku
razlikujemo sledee tipove osiguranja.Obavezno zdravstveno osiguranje na koje obavezuje drava
svojim propisima. Obuhvata osiguranje: 1. Osiguranje za sluaj bolesti I povrede van rada, 2. Za
sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Dopunsko zdravstveno osiguranje pokriva razliku do pune vrednosti za usluge koje su iznad paketa
usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. To znai da je za sklapanje dopunskog osiguranja
potrebno prvo da drava definie nivo obaveznog osnovnog osiguranja. Usluge iz oblasti
dopunskog osiguranja su deo poeljnog nivoa zdravstvene zatite u skladu sa preporukama Svetske
zdravstvene organizacije, ali ih iz razloga racionalnosti obavezno osiguranje.
Dodatno zdravstveno osiguranje je dobrovoljno osiguranje koje obezbeuje osiguraniku pokrie
vanstandardnih prava i usluga koje prevazilaze prava
3 iz iz obaveznog i dopunskog osiguranja.
Privatno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje koje plaaju pojedinci ili njihovi
poslodavci.Nivoi osiguranja su razliiti zavisno od osiguravajueg drutva. Nosioci osiguranja su
obino profitne zdravstvene ustanove, ali mogu biti i ustanove javnog zdravstva i neprofitne
organizacije. Socijalno zdravstveno osiguranje je ugovor izmedju klijenta I osiguravaa, ukoliko se
dogodi nezgoda koju je klijent osigurao , osigurava duan je da isplati osiguranu sumu ili da snosi
trokove leenja. Postoje dve karakteristike koje razlikuju socijalno osiguranje od privatnog
osiguranja a to su : socijalno je obavezno a privatno ne , svako moe da bude osiguran I da plati
doprinos, socijalno osiguranje I beneficije su odredjeni zakonom , to je ugovor kopilacije I sistema.
koja u oblasti osiguranja u naoj zemlji zauzima lidersku poziciju, ali koja isto tako
neverovatnom brzinom proiruje svoje poslovanje na sve druge vidove osiguranja.Cilj ovog rada
je pre svega upoznavanje sa kategorijom ivotnog osiguranja kao i pogodnostima koje nam
osiguranje moe pruiti, ali i upoznavanje sa uslovima koji bi nas zatekli ukoliko bi se odluili da
osiguramo na ivot.Rad e biti prezentovan u dva dela. U prvom delu upoznaemo se sa
osnovnim pojmovima i definicijama koje se javljaju u oblasti ivotnog osiguranja kao, dok drugi
deo treba da nam pokae uslove koje nam ova osiguravajua kompanija nudi, pre svega u oblasti
dobrovoljnog ivotnog osiguranja. Osnovni pojmovi i definicije u osiguranju ivot.Kada
govorimo o osiguranju ivota izuzetno bitno je osvrnuti se na neke osnovne elemente osiguranja
lica .To je bitno jer ivotno osigurnje, kao deo osiguranja lica ima neke specifinosti zbog kojih
ga veina osiguravajuih drustava izdvaja u odnosu na ostale vrste osiguranja. Kada to kaemo
tu pre svega mislimo na;
a)
osiguranu sumu (visina premije se odrejuje na osnovu OS);
b) pravo na isplatu osigurane sume se stie nastupanjem osiguranog sluaja bez obaveze
dokazivanja tete;
c)
nema osigurane vrednosti, a samim tim ni nadosiguranja i podosiguranja i
d) zakljuenje ugovora o osiguranju lica ne ukljuuje materijalni interes, tako da se ugovor

moe zakljuiti i za sluaj smrti ili nezgode nekog treeg lica.
1. Pojam zdravstvene zatite I zdravstvenog osiguranja

Opredeljenje pojma zdravstvena zatite moe biti sloeno , posebno kada se povezuje sa pojmom
zdravstvenog osiguranja. Zdravstvena zatita, u smislu Zakona o zdravstvenoj zatiti Srbije, jeste
organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui
nivo ouvanja zdravlja graana i porodice. Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, obuhvata
4
sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja
graana, spreavanje, suzbijanje i rano
otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i

rehabilitaciju povreenih i obolelih. Ovo je najira definicija zdravstvene zatite i u svojoj
sveobuhvatnosti onemoguava jasno razgranienje i preciziranje odgovornosti nosilaca
zdravstvene zatite.
Zbog toga se meu strunjacima odgovornim za zdravstvenu zatitu (zdravstveni radnici i
ekonomisti) koristi pojam ua zdravstvena zatita, koji podrazumeva sve drutvene,grupne i
individualne postupke i aktivnosti koji doprinose ouvanju, poboljanju i ponovnom
uspostavljanju zdravlja pojedinca, porodice ili grupe i drutva. Pored isto zdravstvenih usluga,
ovaj pojam ukljuuje i podruje upravljanja i finansiranja na poljima koja su znaajna za
socijalnu sigurnost i zatitu pacijenata.
Svaka drava ima obavezu da vodi rauna i brine o zdravstvenom stanju svog stanovnitva.
Drava je duna da obezbedi zdravstvenu zatitu svojih graana na to viem nivou, a prema
ekonomskim mogunostima (nacionalnom dohotku). Ovo podrazumeva i cilj da se to vei
procenat stanovnitva obuhvati pravom na korienje osnovne zdravstvene zatite bez doplate.
Osnovni ciljevi savremenog sistema zdravstvene zatite su
Univerzalnost - obezbediti pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja svim stanovnicima
Ekonominost - ouvanje trokova zdravstvene zatite na odreenom nivou.
Pravinost - ljudima koji imaju jednake zdravstvene potrebe mora biti osiguran jednak
kvalitet zdravstvenih usluga.
Sloboda izbora za korisnike zdravstvenih usluga
Autonomija za davaoce zdravstvenih usluga.
Sistem zdravstvene zatite obuhvata osnovne elemente zdravstvene zatite i njihovu meusobnu
ureenost. Meu navedene elemente spadaju:
Korisnici zdravstvene zatite, koji u tom sistemu nastupaju direktno, tako to sami plaaju
zdravstvene usluge i proizvode ili indirektno kao osiguranici organizacija obaveznog ili
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Dobra zdravstvene zatite koja ine usluge i proizvodi kojima pojedinci mogu zadovoljiti
svoje potrebe u u pogledu zdravstvene zatite
Organizacije zdravstvene zatite koje pruaju usluge i proizvode
Drava, koja u sistemu zdravstvene zatite uobliava drutveni interes i ostvaruje ga u

okviru tog sistema bilo da to ini neposredno utiui na upravljanje u organizacijama
zdravstvene zatite ili organizacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja, bilo da
odgovarajuim postupcima regulie aktivnosti i uinke zdravstvenih organizacija.1
1 Three models of H.C.R in Sweden, 1994, str. 25

5
Kada definiemo podruje zdravstvenog osiguranja, onda po teoriji osiguranja mora podruje
zdravstva ispunjavati odreene uslove osiguravanja, i to:
postojanje potencijalnog rizika
postojanje "stranke" odnosno osiguranika koji je spreman da se pred rizikom osigura
postojanje onog koji je spreman da taj rizik preuzme na sebe, koji je spreman da se od tog
rizika osigura.2
Podruje ueg zdravstvenog osiguranja ispunjava sve navedene uslove. Dakle, pred realnim
rizikom oboljevanja i povreivanja pacijenti se od tog rizika osiguravaju, plaajui odreenu
cenu - premiju, a Fond ili Zavod za zdravstveno osiguranje preuzima taj rizik na sebe, kao i rizik
od dela socijalnih posledica bolesti i povreda i u sluaju odtetnog zahteva osiguraniku
nadoknauje tetu.
Finansiranje na osnovu tree stranke, odnosno fonda za osiguranje, postoji u svim sistemima
zdravstvene zatite, pa i u modelima privatnog ili linog dodatnog osiguranja. Trini model u
kojem potroa (pacijent) za uinjene usluge zdravstvenih radnika plaa celokupni iznos, nije
poeljan i retko se pojavljuje kao oblik finansiranja zdravstvenih usluga. Razlog posrednog
plaanja zdravstvenih trokova, odnosno osiguranja, lei u injenici to niko ne zna kada e i da li
e se i od ega razboleti i kakve e ekonomske posledice to imati po njega.
1.1.
Razvoj zdravstvenog osiguranja
Pojam zdravstvene zatite obuhvata organizovanu sveobuhvatnu delatnost drutva u cilju

ouvanja zdravlja gradjana. Pored zdravstvenih usluga,ovaj pojam ukljuuje podruje upravljanja
I finansiranja u svim segmentima drutva koji su znaajnu za socijalnu sigurnost I zatitu
stanovnitva. Zdravstveno osiguranje predstavlja poseban oblik drutvene organizovanosti pri
kojoj se pacijenti osiguraju od oboljevanja I povredjivanja. Podsredstvom ustanova zdravstvenog
osiguranja, koje preuzima taj rizik na sebe, nadoknadjujui tetu osiguraniku u sluaju
podnoenja odtetnog zahteva.
Zdravstveno osiguranje ima humanitarni, socijalni I moralni znaaj.Medjutim zdravstveno
osiguranje imaju I privredno-ekonomski I politiki znaaj. Naime, Privredno ekonomski znaaj
ove grane ogleda u inenjici da se ovim osiguranjem obezbedjuje , materijalna sigurnost
osiguranih lica , za vreme njihove privremene spreenosti I nesposobnosti za rad usled iznenadne
bolesti I u drugim sluajevima, obezbedjuje I njihov povratak u to kraem roku procesu rada I
proizvodnje. U tome se ogleda dalje politiki znaaj zdravstvennog osiguranja , jer se stvara
materijalno-socijalna sigurnost , samam tim oslobaa od straha koji neminovno prati oveka u
zivotu I radu. Prvi pojamni oblici osiguranja ticali su se osiguranja radnika u sluaju bolesti I
2 Jakovac G Reforme sistemov zdravstvenega varstva v Evropi Ljubljana, september
2002 str 1-3
6
nezgode na poslu.To je ovekovo pravo da obezbedi socijalnu I materijalnu sigurnost u sluaju

kada su mu zdravlje I radna sposobnost ugroeni.
Poetne oblike zdravstvenog osiguranja vezujemo za najamne radnike. Jo u srednjem veku
najamni radnici odnosno zanatlije su uzimali su zatitu od tadanjih korporacija pod nazivom
udruenja samostalnih proizvodjaa-zanatlijaza sluaj iznemoglosti. Za vreme industriskog
kapitalizma drzava nije bila zainteresovana za pitanja zdravstvenog osiguranja radnika, to se
smatralo kao I socijalno-ekonomski I pravni odnosi izmedju radnika I poslodavca njovoj
privatnoj obavezi odnosno stvari. Najamnine radnika su bile niske pak oni nisu bili u mogunosti
da plaaju privatnim osiguravajuim drutvima. Tada je pokrenuto pitanje obezbedjivanja
lekarske I novane pomoi na odredjeno vreme. To je I ostvareno, medjutim to nije bilo dovoljno
jer sama drutva nisu mogla da skupe dovoljno sredstava kako bi porili trokove . Medjutim da
odluka o dobrotvornosti drutva prouzrokovala je nastanak obavezno socijalnog osiguranja.
Poveanjem nacionalnog pokreta 1848.godine , poveanjem broja telesnih povreda I
psihofizikih bolesti, smrtnosti radnika, prouzrokovala je ugroavanje vojne moi dreve
formirana je vladajua budecka klasa koje je bila duna da obezbedi odredjene oblike zatite I
zdravstvenog osiguranja radnika.A buroaske drave u fazi imerijalizma, primenjuju dvokanalni
sistem zdravstvenog osiguranja: obavezno I fakultativno osiguranje. Medjutim ovaj sistem nije
obuhvatao sve najamne radnike tih drava.Fakultativno ili ne obavezno su mogli da obezbede
radnici sa viim budetom a obavezno zdravstveno osiguranje se je obuhvatalo veinu medjutim
nije se odnosilo na sve radnike.U poetku se pod obaveznim osiguranjem smatralo osiguranje
pojedinih kategorija radnika u sluaju bolesti. Taku su najpre bili osigurani rudari I mornari u
leskoj, Pruskoj, Belgiji I Francusoj.
Obavezno zdravstveno osiguranje uvodi se najpre u Nemakoj3 1871.godine donet je zakon o
jemstvu u Nemakoj, kojim je utvrdjena individualna odgovornost poslodavca za nesreu na
poslu ukoliko su krivi za njen nastanak. Osiguranje za sluaj bolesti se uvodi 1883, koje je
obuhvatalo industrijalce posle 1885 I radnije u trgovini , a nakon toga I 1886 poljoprivredne
radnike. Medjutim radnici od tog osiguranja su snosili materijalne troskove 2/3 % a poslodavci
1/3%, dok teret osiguranja u sluaju nezgode na poslu snosili su samo prodavci. Obavezno
osiguranje u sluaju nesree na poslu uvodi se 1884 takodje u Nemakoj.4 Nakon toga su I
ostale evropske I van evropske zemlje uvele obavezno zdravstveno osiguranje u sluaju bolesti.
Medju prvama je bila Austrija 1888 inicijativom Nemake, zatim Madjarska 1891, Italija1898,
Engleska 1911 godine. U svim ovim zemljama paralelno sa osiguranjem u sluaju bolesti ,
3 Nemaki car Vilijam, stvara kocepciju i potrebu donoenja socionalnog
zakonodavstva 1881god. Dr.Boko Peri Radno pravo, sveska 1
Sarajevo1949,str.187.
4 Dr.Predrag Jovanovi, Dr. Dragoslav Nekov Zdravstvena zatita i zdravstveno
osiguranje, NIRO, Novi Sad, str.10.
7
osigurao se I rizik od nesree na poslu.Do prvog svetskog rata , svega deset zemalja priznavalo je
obavezno zdravstveno osiguranje za sluaj bolesti , medjutim izmedju prvog I drugog svetskog
rata se poveao broj zemalj u kojima se primeljivalo osiguranje od bolesti I nesrea. To
osiguranje je obuhvatalo 28 zakonika u sluaju bolesti I 25 zakonika u sluaju nesree na poslu.
U BIH obavezno osiguranje u sluaju bolesti se uvodi 1909 godine kao ustupak austrougarske
buroazije u novonastaloj radnikoj klasi tog podruja. U Srbiji je donet Zakon o radnicima 1910
godine medjutim ovaj zakon nije mogao da zaivi jer Srbiju je uskoro zahvatio ratni period 1912
I 1913 godina a nakon toga I prvi svetski rat.Na podruju Crne Gore vaio je Bogiiev
gradjanski zakonik koji je nastao 1888 godine I obuhvatao je odredbu pomoi u sluaju bolesti.
Kraljevina Srba , Hrvata I Slovenaca koje je dobila zvanini naziv 1929 godine a kasnije se
preimenovala u Kraljevina Jugoslavija.Medjunarodne organizacije rada , Vidovdanskim ustavom
1921 godine obezbedjuje radnika u sluaju bolesti I nesrea. Ali pak zakon o osiguranju radnika
donet je tek 1922 godine od bolesti a 1921 od nesrea na poslu. Zakon je na snazi sve dok postoji
stara Jugoslavija. Pod tim zakonom osiguranje od bolesti je obuhvatalo:
1. lekarsku pomo,
2. hranu za odredjeni period,
3. lekove I leenje u banjsko-klinikim ustanovama,
4. zavoje I pomagala u leenju,
5. bolniku negu I potporu porodilja,
6. posmrtnu pomo I druga prava.
U prvoj socijalistikoj dravi u svetu Sovjeckom Savezu 22 decembra.1917 godine donet je

Dekrat o socijalnom osiguranju za sluaj bolesti. Zakon o radu RSFSR iz 1918 godine , koji u
svom vidjenju ima samo dva vida osiguranja a to su: osiguranje u sluaju bolesti I osiguranje u
sluaju nezaposlenosti. Seljaci I vojan lica su bili osigurani po posebnim propisima.1922 godine
donet je novi Zakon o radu, koji je dao olakice po pitanju I primeni zdravstvenog osiguranja.
Temelji savremenog sistema zdravstvenog osiguranja su u sadrini Osnovama zakonodavstva
SSSR-a o zatiti zdravlja iz 1969 godine.5 Osnovni oblici obezbedjivanja po socijalnom
osiguranju koji je dopunjen 1980 godine su:
1.
2.
3.
4.
Potpore za vreme radne nesposobnosti;

Potpore za sluaj trudnoe I porodjaja;
Potpore za sluaj radjanja deteta i
Potpore za sluaj smrti.
Ustav SSSR-a iz 1977, sadrinski obogauje radno-pravni poloaj odnosno status radnika I
njihovo socijalno obezbedjivanje. Po ovom Ustavu je napokon ustanovljeno da svi gradjani imaju
5 V.S. Andreev Socijalno obavetenje u SSSR, Moskva 1971.godine
8
pravo na materijalno obezbedjivalje izmedju ostalog I u sluaju bolesti koje mogu prouzrokovati
potpuno ili delimino gubitka radne sposobnosti.
U novoj Jugoslaviji zdravstveno osiguranje pratilo je tadanje drutveno-ekonomski razvoj , kao I
razvoj tadanje socijalne politike. Novi zakon o socijalnom osiguranju radnika , uredjuje dodatno
pitanje zdravstvene zatite.Proiren je krug osiguranih lica I obim njihove zdravstvene zatite u
odnosu na period neposredno nakon ratnih zbivanja. Tako uredjena predstavljala je
besplatnuzdravstvenu zatitu za sve radnike I dravne slubenike koji su u radnom odnosu ,
takodje I za tadanje uivaoce penzija I renti I za lanove njihovih porodica. Ovaj Zakon donosi
znatno kvalitetno poboljanje prava iz zdravstvenog osiguranja.Tako da se na primer , pod
odredjenim uslovima vezanim za radni sta poveavalo materijalno obezbedjivanje osiguranika
za vreme privremene spreenosti rada I usled bolesti ak 100% za obraun osnova te
nadoknade.6
Zakon o osiguranju radnika I slubenika , obezbedjena su im osnovna prava a ta prava su: pravo
na zdravstvenu zatitu , pravo na nadoknadu umesto plate za vreme privremene nesposobnosti za
rad, pravo na nadoknadu umesto plate za vreme osdustva zbog trudoe I porodjaja , pravo za
pomo novorodjenetu I pravo na nadoknadu putnih troskova u vezi sa korienjem zdravstvene
zatite.1969 godine je donet novi I poslednji na Zakon koji se nazivao Optim Zakonom o
zdravstvenom osiguranju I obaveznim vidovima zdravstvene zatite stanovnitva, koji je sadrao
dve nove kategorije sistema:
1. Obezbedjivanje obaveznih vidova zdravstvene zatite za celokupno stanovnitvo

2. Uredjivanje samoupravnih odnosa kako u organizacionom smislu tako I pojedinano u
okviru zajednica zdravstvenog osiguranja.7
2. Vrste zdravstvenih osiguranja

U odnosu na nivo zdravstvene zatite i vrstu usluga koja se nudi osiguraniku razlikujemo sledee
tipove osiguranja.
Obavezno zdravstveno osiguranje na koje obavezuje drava svojim propisima.


Dopunsko zdravstveno osiguranje pokriva razliku do pune vrednosti za usluge koje su

iznad paketa usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. To znai da je za sklapanje
dopunskog osiguranja potrebno prvo da drava definie nivo obaveznog osnovnog
osiguranja. Usluge iz oblasti dopunskog osiguranja su deo poeljnog nivoa zdravstvene
zatite u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ali ih iz razloga
racionalnosti obavezno osiguranje ne obuhvata.
Dodatno zdravstveno osiguranje je dobrovoljno osiguranje koje obezbeuje osiguraniku

pokrie vanstandardnih prava i usluga koje prevazilaze prava iz iz obaveznog i dopunskog
osiguranja.
Privatno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje koje plaaju pojedinci ili

njihovi poslodavci.
Nivoi osiguranja su razliiti zavisno od osiguravajueg drutva. Nosioci osiguranja su obino

profitne zdravstvene ustanove, ali mogu biti i ustanove javnog zdravstva i neprofitne
organizacije.
2.1.
Naela obaveznog zdravstvenog osiguranja
Razlikujemo est osnovnih naela zdravstvenog osiguranja:

1) Naelo obaveznosti- Naelo obaveznosti ostvaruje se organizovanjem i sprovoenjem
sveobuhvatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene i druge graane u
skladu sa ovim zakonom, kojim osiguranici za sebe i lanove svojih porodica, obezbeuju
pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade, u skladu sa ovim zakonom i
propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.Naelo obaveznosti obezbeuje se
obavezom plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od strane zaposlenih i
poslodavaca, kao i drugih obveznika uplate doprinosa u skladu sa zakonom, to
predstavlja uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Naelo obaveznosti ostvaruje se i sprovodi ukupnom organizacijom obaveznog
zdravstvenog osiguranja, kojom se zaposlenima i drugim licima obuhvaenim ovim
osiguranjem obezbeuje i garantuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja propisanih ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.8
2) Naelo solidarnosti i uzajamnosti- ostvaruje se uspostavljanjem meugeneracijske
solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti izmeu polova, izmeu bolesnih i
zdravih, kao i izmeu lica razliitog materijalnog statusa, u obezbeivanju i korienju
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznog
zdravstvenog osiguranja u kojem trokove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose
8 http://www.paragraf.rs
10
3)
4)
5)
6)
osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim materijalnim mogunostima, i

to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani sluaj.
Naelo javnosti- ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste inforamcija u vezi sa
pravom iz obaveznog zdravstvenog osiguranja I javnou rada organa I slubi
Republikog zavoda osiguranih lica, organa , organizacija zainteresovanih za rad
Republikog zavoda.
Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa- ostvaruje se preduzimanjem
mera i aktivnosti koje omoguavaju da interes osiguranog lica, zasnovan na pravednoj
dostupnosti, predstavlja osnovu sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da
osigurano lice to lake zatiti i ostvari svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja,
vodei rauna da ostvarivanje tih prava ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih
osiguranih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesom. Naelo zatite
prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se i obavezom Republikog fonda
da osiguranim licima ukae na postojanje osnova za ostvarivanje prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, kao i na obaveze osiguranog lica radi ostvarivanja prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja.Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog
interesa ostvaruje se i preduzimanjem mera i aktivnosti za finansiranje prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja na nain koji omoguava da finansijska sredstva koja
se obezbeuju od uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje prate osiguranika
prema mestu utvrivanja svojstva osiguranika, odnosno ostvarivanja prava.9
Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja- ostvaruje se
praenjem savremenih dostignua u oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja i
sprovoenjem mera i aktivnosti kojima se u skladu sa razvojem sistema zdravstvenog
osiguranja poveavaju mogunosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja za svako osigurano lice.
Naelo ekonominosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja- ostvaruje se
stalnim nastojanjem da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz to
manje finansijskih i drugih sredstava.Naelo efikasnosti obaveznog zdravstvenog
osiguranja ostvaruje se postizanjem najboljih moguih rezultata u odnosu na raspoloive
resurse, kao i postizanjem najvieg nivoa prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uz
najnii utroak finansijskih sredstava.
Oblast zdravstvenog osiguranja ureena je Zakonom o zdravstvenom osiguranju, Zakonom o

zdravstvenoj zatiti i drugim podzakonskim aktima. Zakonom o zdravstvenom osiguranju utvren
je krug osiguranih lica, kao i obim i sadrina prava u okviru sistema obaveznog zdravstvenog
osiguranja, radi obezbeivanja socijalne sigurnosti graana Srbije.10
9 http://www.paragraf.rs
10 Zavod za socijalno osiguranje, Institute for Social Insurance Beograd. 2007.
11
Prava iz zdravstvenog osiguranja su: pravo na zdravstvenu zatitu, pravo na naknadu zarade za
vreme privremene spreenosti za rad osiguranika i pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa
korienjem zdravstvene zatite.
Sredstva za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeuju se uplatom doprinosa od
strane osiguranika i drugih obveznika, a koriste se, u sluaju nastanka odreenog rizika, za sva
osigurana lica. Na taj nain se obezbeuje primena naela solidarnosti i uzajamnosti na kojima,
pored naela obaveznosti, poiva celokupni sistem socijalnog osiguranja, a shodno tome i sistem
zdravstvenog osiguranja.
Zakonom je omogueno uvoenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kao osiguranja kojim
se moe obezbediti vei obim i standard prava iz ovog osiguranja. Predvieno je da se
dobrovoljno osiguranje moe organizovati kao paralelno, dodatno ili privatno zdravstveno
osiguranje.
2.2.
Najznaajniji sistemi obaveznog zdravstvenog

osiguranja
Postoji nekoliko karakteristinih modela sistema zdravstvenog osiguranja. Iako se u teoriji svojim
karakteristikama izdvajaju kao posebni modeli u svakodnevnoj ivotnoj praksi istih modela
sistema zdravstvenog osiguranja nema. Uglavnom je re o kombinaciji razliitih sistema sa
prevagom karakteristika pojedinog modela, a najznaajniji su:
1. BISMARCK-OV (KORPORATIVISTIKI) MODEL ZDRAVSTVENOG
OSIGURANJA -SISTEM SOCIJALNOG OSIGURANJA-1883 - To je najstariji
sistem zdravstvenog osiguranja koji je nastao sa uspostavljanjem prvog
zakonodavstva sa podruja zdravstva i zdravstvenog osiguranja u Nemakoj 1883.
godine, kada je vladao Otto von Bismarck .Prethodno dobrovoljno, osiguranje
ovim zakonom postaje obavezno, to propisima obezbeuje drava.
Glavni izvor sredstava za zdravstvenu zatitu u toj grupi drava predstavljaju
sredstva socijalnog osiguranja. Osiguranje od rizika plaaju svi koji imaju bilo
kakav dohodak. Finansiranje u tim sistemima ukljuuje odreivanje stope
doprinosa koje plaaju poslodavci, plaanje doprinosa od strane radnika kao i
transfer iz drugih kasa ili fondova (npr. penzioni fond ili fond za nezaposlene).
11
Poslodavci i uposleni plaaju doprinose po pravilu u jednakom iznosu.
Doprinosi se slivaju u bolesnike kase ili osiguravajua drutva, koja su od drave
skoro potpuno nezavisne, ali su (u razliitoj meri) podvrgnute dravnom nadzoru.
To znai da same odreuju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje, opredeljuju
prava osiguranih osoba u odnosu na zdravstvene usluge i novana primanja i
11 Timoki medicinski glasnik , Zajear. 2006.
12
stupaju u odnose ugovaranja sa bolnicama, udruenjima lekara, stomatologa i

farmaceuta.Najei nain plaanja izvoaa usluga je do obima posla koji je
odreen u ugovoru izmeu izvoaa i nosioca osiguranja.
Takvim nainom upravljanja obezbeena je njihova nezavisnost od drave i
dravnog budeta. Meutim, nezavisnost ne znai i nezainteresovanost drave za
sistem zdravstvenog osiguranja. tavie, drava ima izraenu regulativnu i
nadzornu ulogu u tomsistemu. Prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja su
osigurana skoro svim stanovnicima drave. U naelu je lanstvo u tom sistemu
obavezno za sve stanovnike drave, iako u praksi nijedna drava ne obezbeuje
univerzalni pristup zdravstvenim uslugama celokupnom stanovnitvu.
Obavljanje zdravstvene delatnosti u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja je
neprofitno. Privatna osiguranja i lina sredstva u celom sistemu ne predstavlaju
znaajan udeo, ali su dozvoljena i mogua za pojedince iji prihodi prelaze
odreeni nivo, kao to postoje i tzv. Transferi, odnosno zdravstvene subvencije, za
grupe stanovnika koji su ekonomski slabiji (besposleni, socijalno ugroeni,
izbeglice itd), to blai negativne uinke privatnog zdravstvenog osiguranja.
Bismarck-ov model finansiranja zdravstva imaju Slovenija, Austrija, Belgija,
Francuska, Nemaka i Luksemburg. Za njega je karakteristino to to je zasnovan
na principu ne profitnosti I solidarnosti meu svim osiguranim licima I njihovim
poslovnim organizacijama koje im obezbeuju prava na zdravstvenu zatitu I neka
druga prava12. Za stredstva doprinosa potpisuju ugovor sa donosiocima usluga I
tako omoguavaju licima korienje zdravstvenih usluga koje obuhvata to
osiguranje.
2. BEVERIDGE-OV (LIBERALNI ) SISTEM NACIONALNOG OSIGURANJA-1948Poeci ovog modela seu u poetak dvadesetog veka, a formalno ga je u Engleskoj
postavio Beverige 1942. godine. Na poetku se je i kod ovog sistema razvio veliki
broj nezavisnih zdravstvenih fondova koji su pokrivali manje delove stanovnitva.
Sa vremenom se je broj lanova, odnosno uesnika, poveavao, to je uzrokovalo
razvoj sistema u sledeim smerovima:
1.Drava je osetila potrebu da se finansiranje izvodi putem poreskih prihoda ;
2.Pokrivenost stanovnitva je postala univerzalna;
3.Zdravstveni fondovi su izgubili svoju nezavisnost i postali su deo javnog
sektor.13
Dakle, sa razvojem ovog sistema je poreski nain prikupljanja sredstava postao
prevlaujui. Kao izvor finansiranja koriste se porezi skupljeni u dravnom
budetu, to znai da sistem zdravstvene zatite ne raspolae sopstvenim
sredstvima. Drava preuzima ulogu voenja i upravljanja. Pored toga, drava
12 Tehnologija Osiguranja ,dr. Jova Miloradi, Beograd.2010.
13
organizuje odgovarajuu mreu zdravstvenih kapaciteta. O delu budeta

namenjenom za zdravstvenu zatitu odluuje drava, a rasporeivanje sredstava
izvode institucije dravne uprave. Drava propisuje i aktivnosti i zadatke
zdravstvene slube. Celokupno delovanje zdravstvene delatnosti zasnovano je na
lekaru opte prakse - linom lekaru, koji ima posebno odreenu funkciju i
ovlaenja Zadatak nadletva je organizovanje aktivnosti i finansiranje
zdravstvene slube, meutim, ouvanje i povratak zdravlja stanovnitva su briga
drave. Osim po nainu prikupljanja sredstava, u odnosu na Bismarckov sistem,
ovaj model se razlikuje i po tome to svi stanovnici drave (a ne samo zaposleni)
imaju obezbeen pristup do zdravstvenih usluga pod jednakim uslovima. Obim
prava je dobro ogranien i stie se sa dravljanstvom. U takvom sistemu bi naelo
solidarnosti trebalo da bude bolje ispoljeno.
3. SEMAKOV MODEL (SISTEM SOCIJALISTIKOG ZDRAVSTVENOG
OSIGURANJA) 1920 Nastao je u Sovjetskom Savezu i zemljama istone i
srednje Evrope u vreme socijalistikog drutvenog ureenja, kao odgovor na
Beveridge-ov model nacionalne zdravstvene slube. Razlika meu njima je samo
ideoloka. Semakov model proizilazi iz istog naina razmiljanja da je drava
odgovorna za zdravstvenu zatitu svojih dravljana. Semako je naime trdio, da je
socialistika zajednica preko svojih dravnih institucija (vlada, parlament,
zdravstvene ustanove) duna da svom stanovnitvu obezbedi sva prava u vezi sa
zdravljem besplatno i na najviem nivou. Za taj sistem je karakteristino da se
zdravstvene usluge finansiraju iz budeta koji se puni iz poreza. Drutveni sistem
u ovim zemljama je poivao je na dravnoj-drutvenoj svojini. Ulogu drutvene
svojine su preneli i na podruje zdravstvenog osiguranja, a linu svojinu i privatno
osiguranje, tavie, zabranili. Privatna lekarska praksa, naravno, nije mogua.
Zdravstvena infrastruktura je u javnom vlasnitvu, a sve zdravstvene usluge su
bile javno dostupne. Odgovornost za planiranje rasporeivanje finansijskih
sredstava i upravljanje investicijama je snosila dravna administracija, koja je bila
organizovana po nivoima: dravnom, regionalnm i lokalnom. Ugovaranja izmeu
interesno organizovanih grupa nema, jer visinu sredstava za finansiranje izvoaa
odreuje vlada. Opisani model su imale sve bive socijalistike drave Evrope.
Ovaj model osiguranja je imao odreene prednosti, odnosno dobre strane, kao to
su: visoka dostupnost zdravstvenim uslugama, dobra strukturiranost zdravstvenih
usluga tj. dobra geografska pokrivenost stanovnitva, dobro izvoenje javnih
programa zdravst-vene zatite kao to su vakcinacije, sistematski pregledi,
eradikacije pojedinih bolesti i sl.Na drugoj strani se sistem suoavao sa veim
brojem nedostataka kao, na primer: neprilagoenost zdravstvene slube i
zdravstvenih usluga potrebama bolesnika, relativna potcenjenost i nedovoljno
finansiranje zdravstvenih radnika i usluga po meunarodnim standardima - zbog
ega je bio ogranien pristup modernoj tehnologiji, naglaena uloga bolnikog
zbrinjavanja i lekara specijalista 14
umesto vanbolnikih usluga i primarne
zdravstvene zatite, nedovoljan obim zdravstvenih usluga, veliki broj lekara na

broj stanovnika, privilegije i bolja dostupnost zdravstvenih usluga "posebnimznaajnim" grupama osiguranika (uglavnom ljudima iz vlasti), pojava sive
ekonomije i dr.. To su bili razlozi zbog kojih su drave Srednje i Istone Evrope
kao i drave nekadanjeg SSSR-a prele na drugaiji sistem osiguranja i izraeniju
ulogu trita.14
4. TRINI ( KONCEPTUALNI) MODEL-2004- Privatno zdravstveno osiguranje u
SAD-u. U sistemima privatnog finansiranja privatno zdravstveno osiguranje
potiskuje socijalnu solidarnost. U takvom sistemu, zbog premija osiguranja koje
su podreene riziku, moraju bolesni plaati vie od zdravih, ime se kri princip
solidarnosti. Kroz proces poznat kao negativna selekcija premije za osiguranike
rastu sa porastom rizika, tako da se zdravi praktino iskljuuju iz osiguranja.
Ovakav tip privatnog finansiranja zdravstva je tipian za SAD. Velike kompanije
plaaju zaposlenima osnovno zdravstveno osiguranje i veina Amerikanaca dobija
zdravstveno osiguranje od svog poslodavca. Ali ne svi, i sve vie zaposlenih iz
svog depa pokriva zdravstvene trokove. Osim toga, 45 miliona (oko 20%)
Amerikanaca je bez ikakvog zdravstvenog osiguranja. Zvanini podaci pokazuju
da su trokovi zdravstvenog osiguranja u SAD 2004. godine dostigli 1900
milijardi dolara, to predstavlja 16 odsto amerikog bruto nacionalnog proizvoda.
Sjedinjene Drave troe vie novca po osobi na zdravstveno osiguranje nego bilo
koja druga zemlja na svetu, oko 5300 dolara godinje. Poreenja radi, vajcarska
troi 3500 dolara po osobi godinje, Japan oko 2000, dok Turska troi svega 446
dolara. Osnovni razlog za visoku cenu amerikog zdravstvenog osiguranja je taj
to su medicinske usluge, materjal, tehnologija i lekovi mnogo skuplji nego u
drugim industrijalizovanim zemljama. Osim toga, lekari su primorani da
primenjuju vei broj preventivnih procedura kako bi se zatitili od moguih tubi
za pogreno leenje, koje su mnogo ee u Sjedinjenim Dravama nego u drugim
zemljama. Osiguranje koje lekari plaaju da bi se zatitili od moguih kazni za
pogreno leenje, sve je skuplje, i to zauzvrat poveava cenu zdravstvenih usluga.
Premije za osiguranje od pogrenog leenja su izuzetno visoke i ine petinu
ukupnih prihoda lekara. Upotreba skupih novih tehnologija za bolju i bru
dijagnozu i leenje bolesti takoe poveavaju cenu zdravstvenog osiguranja.
Sjedinjene Drave imaju i sisteme besplatne zdravstvene zatite, zvane Mediker
(Medicare) i Medikejd (Medicaid) 15. Tim programima se omoguuje osnovna
zdravstvena zatita najsiromanijima i korisnicima dravne novane pomoi
15 www.voanews.com
15
(invalidi, zaputena deca i dr.). Poto su programi izazivali visoke trokove dravi,
oni su naknadno reformisani tako da su suena prava po ovim programima, to je
dovelo do smanjenja plata zdravstevnom osoblju i broja zdravstvenih radnika koji
su u te programe bili ukljueni. Za vreme Clintonove administracije delimino je
proiren program Medicare, tako da su stariji stanovnici dobili pomo pri kupovini
lekova na recept (Goldstein, 1999). Jo iz tog perioda prisutna je polemika koja je
imala za cilj da zdravstevna zatita postane dostupna svim dravljanima.
Razmatrano je i uvoenje zdravstvenog osiguranja slinog evropskom, ali moni
zdravstveni lobiji i sumnjiavost Amerikanaca prema socijalizovanoj medicini,
verovatno e znatno oteati radikalni preokret u sistemu. Meutim, sve skuplja
zdravstvena zatita za ameriku privredu, vladu i porodice verovatno e uiniti
neke promene neminovnim.
3. Tipovi savremenih sistema zdravstvenog osiguranja
Zdravlje I zdravstvena zatita su ekonomska I politika pitanja u svim zemljama svata, zbog
potrebe stavnovnitva za zdravstvenom zatitom I izuzetnog boljeg rasta zdravstven
zatite.Meutim posle u pojedinim zemljama , sistem zdravstvenog osiguranja , razlikujemo
mnogobrojne razliite kvalifikacije:
Prema gruboj podeli postoje dva osnovna modela zdravstvenog osiguranja:
1) Ameriki model- koji se oslanja na profiten osiguravae kompanije
2) Evropski model baziran na dobrim socijalnim programima I dopunskim ueem
pravnih osiguravakih kompanija.
Svaki od ovih modela ima svoje prednosti I nedostatke , zbog toga se deavaju reforme I
usavravanja. U zemljama u razvoju pa I kod nas zdravstvenog osiguranja je na veoma niskom
nivou , ponegde ak I ne postoji. Mnoge industriske razvijene zemlje obavljaju finansiranje
zdravstvene zatite preko Vlade ili finasiskih javnih fondova koji su formirani za pokrie. Gordon
(1988) je razvio tehnologiju osiguranja zdravstvenog osiguranja:
1. Tradicionalni- osnovno zdravstveno osiguranje od bolesti. Osnovno profitno osiguranje.
Zastupljen je u zemljama: Nemaka, Austija, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg.
2. Nacionalno zdravstveno osiguranje organizovano na nacionalnom nivou. Razvijeno u:
Kini, Finskoj, Norvekoj, paniji, vedskoj.
3. Nacionalni zdravstveni servis- drava prua zdravstvene usluge. Zastupljen je u: Velikoj
Britaniji, Danskoj, Grkoj, Italiji, Portugaliji, Novom Zelandum, Turskoj.
4. Meoviti sistem- tradicionalno osiguranje od bolesti I nacionalno zdravstvenog
osiguranja. Razvijen u : SAD-u, Australiji, Islandu, Irskoj, Japanu, vajcarskoj.16
16
Izdvojena je jedna zemlja od svakog tipa ,radi poreenja karakteristika:

1) Nemaka- ima tradicionalni sistem osiguranja kojeg je postavio I definisao Bizmark, u
svom programu ko 1883. Svi zaposleni su obavezni da imaju zdravstveno osiguranje sa
trokovima podeljenim izmeu poslodavca I zaposlenog. Zasniva se na solidarnosti tj. svi
graani imaju podjednaka prava na zdravstvenu zatitu. Finansiranje se vri iz lokalnih
bolnikih fondova. Danas, se sistem zdravstvenog osiguranja deli na dva nivoa: 1. Nivo
socijalnog I 2. Nivo privatnog zdravstvenog osiguranja.
2) Kanada- Ima nacionalno zdravstveno osiguranje, poznato kao Madicare koje je osnovano
1936 . Pokrie moe biti univerzalno, kombinovano I prenosivo, to znai da pojedinac
moe da prenese sa jedne provincije u drugu. Nema finansiskih barijera I pacijenti imaju
mogunost biranja davaoca usluga. Bolnice su privatne institucije I ako su one finasirane
od strane provincija.
3) Velika Britanija- Ima nacionalno zdravstveni servis zaduen za zdravstvenu zatitu svih
gradjana , osnovan 1946. Finansiranje se vri iz budzeta a sve usluge nisu potpuno
besplatne, neke usluge pacijenti doplauju.
4) vajcarska- Ima meoviti sistem zdravstvenog osiguranja . Postoje dva nivoa finansiranja:
1. Osnovno-obavezno zdravstveno osiguranje koje obuhvata sve graane I 2. Dopunsko
privatno osiguranje koje je namenjeno graanima koji ele dodatnu uslugu.
5) SAD-u- ima meoviti sistem zdravstvenog osiguranja bazira se na ponudi privatnih
osiguravakih kompanija sa dopunom nacionalnog zdravstvenog osiguranja za starije.
Poznat kao Medicare ( osig. za starije) I Medicaid ( osig. siromanih osoba ). U SAD-u
prevladava privano zdravstveno osiguranje I privatni zdravstveni sektor. Postoje etiri
problema: neujedinjen kvalitet zdravstvene zatite, tendencija izdataka za zadr. zatitu, za
neke osiguranike ne adekvatan pristup, trokovi visoki I visok stepen neefikasnosti
sistema.
4. Dopunsko dobrovoljno zdravstveno osiguranje
Osiguranje zakljueno slobodnom voljom, iz isto ekonomskih pobuda zainteresovane strane ugovaraa osiguranja, odnosno osiguranika kako bi zatitio imovinu, imovinski interes,
odgovornost, zdravlje ili ivot. Dakle, ono proistie iz razvijenosti svesti o postojanju potrebe
koja se zadovoljava sklapanjem ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom. Veina
osiguranja spadaju upravo u dobrovoljna. Prema naim zakonskim reenjima, a slino je i u
drugim zemljama, osiguranje imovine i osiguranje lica su naelno dobrovoljni. Nasuprot tome,
postoje obavezna osiguranja kao izuzeci strogo ureeni zakonom. Mogue je da neka grana
17
osiguranja bude i dobrovoljna i obavezna: na primer, zdravstveno osiguranje za koje se

zakonskim odredbama moe utvrditi do kog iznosa je prinudno i preko ega je dobrovoljno.17
Kako zakljuiti dopunsko zdravstveno osiguranje?
Dopunsko zdravstveno osiguranje moe se zakljuiti individualno i kolektivno, za sve zaposlene,
lanove jedne iste organizacije ili sl. prema slubenim evidencijama ugovaraa-pravnog lica ili
po spisku osiguranih. Ako vaa organizacija nije zakljuila kolektivno dopunsko zdravstveno
osiguranje, moete ga zakljuiti preko sindikata ili po spisku zainteresovanih. Premiju plaate
mjeseno obustavom od zarade. Visina premije zavisi od visine osigurane sume na koju elite da
zakljuite osiguranje.Ovo osiguranje ugovara se samostalno, a moe se zakljuiti i uz kolektivno
osiguranje zaposlenih od posledica nesrenog sluaja - nezgode.
ta pokriva dopunsko zdravstveno osiguranje?
Dopunsko zdravstveno osiguranje moe se ugovoriti:
za sluaj hirurke intervencije (operacije),
za sluaj teih bolesti i posledica bolesti. 18Osiguranje za sluaj hirurkih intervencija pokriva
operacije za koje je potreba utvrena i koje su izvedene u toku trajanja osiguranja, a predviene
su uslovima osiguranja (operacije srca, abdomena, urogenitalne, ortopedske i druge operacije).
Osiguranje za sluaj teih bolesti i posledica bolesti pokriva bolesti koje su nastupile i nesporno
utvrene u toku trajanja osiguranja, a predviene su uslovima osiguranja ( maligna oboljenja,
modani udar, infarkt miokarda, insuficijencija bubrega i druge bolesti).
Od ega zavisi premija?
Premija osiguranja zavisi od visine osiguranih suma na koje elite da zakljuite osiguranje. Ona
je jednaka za sva lica i plaa se mjeseno ili godinje (jednokratno).
Od ega zavisi visina naknade?
Osigurana suma koja je ugovorena u polisi i teina operacije, odnosno bolesti odreuju visinu
naknade. Ona se isplauje i ako osiguranik nije sam snosio ove trokove. Visinu osigurane sume
odreujete sami.
ta se isplauje u sluaju operacije?
Kada se u toku trajanja osiguranja utvrdi potreba da se osiguranik operie i izvri se hirurka
intervencija, osigurava isplauje ugovorenu osiguranu sumu ili njen dio, prema uslovima
osiguranja.
Za ostvarivanje prava iz dopunskog zdravstvenog osiguranja nije od znaaja gdje je izvrena
17 http://www.sveoosiguranju.rs
18 loven osiguranje A.D. http://www.lo.co.me
18
operacija, da li ste trokove snosili sami ili ih niste imali, da li ste ih refundirali ili nadoknadili po
ma kom drugom osnovu.
ta se isplauje u sluaju teih bolesti?
Kada u toku trajanja osiguranja nastupi tea bolest, koja je pokrivena ovim osiguranjem,
osigurava isplauje naknadu u visini ugovorene osigurane sume ili njen deo (najmanje 50%),
zavisno od teine bolesti.
Pravo na naknadu nezavisno je od eventualno realizovanih trokova lijleenja i moe se
kumulirati sa drugim pravima.
ta ne pokriva dopunsko zdravstveno osiguranje?
Dopunskim zdravstvenim osiguranjem nisu pokrivene bolesti koje je osiguranik imao prije
zakljuenja ovog osiguranja, kao ni operacije koje su izvrene prije zakljuenja ovog osiguranja,
odnosno za koje je ranije utvrena potreba.
Kako ostvariti pravo na naknadu?
Kada se ostvari ugovoreni osigurani sluaj, nastupi tea bolest ili se izvri hirurka intervecija,
treba da podnesete pismenu prijavu osiguravau, uz koju prilaete odgovarajuu medicinsku
dokumentaciju (otpusnu listu, specijalistiki izvetaj, zdravstveni karton i drugo) kojom
dokazujete pravo na naknadu.
Uslovi za dopunsko zdravstveno osiguranje, koji su sastavni dio ugovora o osiguranju, precizno
definiu prava po pojedinim rizicima o pravima iz ovog osiguranja.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje namenjeno je osobama koje:
Imaju obavezno zdravstveno osiguranje a ele dodatnu vrstu zdravstvenih usluga koje
nisu obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem
ele vei obim I sadraj zdravstvenih usluga
Ili pak vii standard zdravstvenih usluga.
Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem moete osigurati:
a. Pravo na refundaciju trokova stomatoloke zdravstvene zatite kod vaeg stomatologa
b. Pravo na refundaciju trokova specijalistikih pregleda, dijagnostike lekara po vaem
izboru.
c. Pravo na specijalistike preglede I dijagnostiku kod lekara u zdravstvenim ustanovama sa
kojima PFZO ima zakljuen ugovor o poslovnoj saradnji
19
d. Pravo na ugovorene nadoknade u sluaju uspostavljenih dijagnoza za teku bolest I

izvrnu hiruku intervenciju.
e. Pravo na ugovorenu nadoknadu u sluaju dueg bolovanja od teke bolesti ili potrebnih
hirukih intervencija
f. Pravo na nadokandu bolnikog leenja bez obzira na uzrok
g. Pravo na refundaciju trokova hitne I neodlone zdravstvene zatite za vreme putovanja
ili boravka u inostranstvu.
Naime razlikujemo dva oblika zdravstvenog osiguranja koje emo grafiki prikazati:19
19 www.dobrovoljno.rfzo.rs
20
Individualno
Kolektivno
Polisa induvidualnig dobrovoljnog

zdravstvenog osiguranja se ugovara putem
pismene ponude uz koju treba priloiti linu
kartu ponudioca ili ugovaraa I osiguranjika.
Polisa kolektvivnog osiguranja ugovara se

putem pisane ponude uz koju treba priloiti
spisak osiguranika koji e biti osigurani.
Kod nekih vrsta dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja potrebno je uz ponudu priloiti
medicinsku dokumentaciju ili popunjen
zdravstveni upitnik.
Kod kolektivnog osiguranja nema potrebe za

prilaganjem medicinske dokumentacije jer
prethodno zdravstveno stanje osiguranika ne
utie na uslove osiguranja.
Ponuda sadrzi osnovne podatke o ugovarau

osiguraniku , eljenoj vrsti osiguranja ,
trajanju osiguranja , iznos I nain plaanja
premije.
Ponuda kolektivnog osiguranja sadri

osnovne podatke o ugovarau osiguranja ,
spisak osiguranika, eljenu vrstu I trajanje
osiguranja, iznos I nain plaanja I premije.
Ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom

osiguranju ( osim putnog osiguranja)
zaljuuje se na period od godinu dana.
Ugovor o kolektivnom dobrovoljnom

zdravstvenom osiguranju zakljuuje se u
periodu od godinu dana.
Premija individualnog osiguranja plaa se od

jednom ili na mesene rate , putem
administrativne zabrane na stalna lina
primanja osiguranika.
Premija kolektivnog osiguranja plaa se

ukupnim iznosom ili u mesenim ratama po
fakturi ili ratama putem administrativne
zabrane na stalna primanja osiguranika.
Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja:

21
1. Paralelno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojima se pokrivaju trokovi zdravstvene

zatite koji nastaju kada se osiguranik ostvaruje zdravstvenu zatitu koja je obuhvaena
obaveznim zdravstvenim osiguranjem na drugaiji nain I postupak ostvarivanja prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojim se uredjuje
zdravstveno osiguranje I propisima donetim za sprovodjenje tog zakona.
2. Dodatno zdravstveno osiguranje kojim se pokrivaju trokovi zdravstvenih usluga ,
lekova , medicinskotehnikih pomagala I implantata, odnosno novana nadoknada koja
nije obuhvaena pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja , odnosno osiguranje na
vei sadraj , obim , standard prava, kao I vei iznos novane nadoknade od obaveznog
nudi dopunsko zdravstveno osiguranje.
3. Privatno zdravstveno osiguranje- je osiguranje lica koja nisu obuhvaenja obaveznim
zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu ukljuila u obavezno zdravstveno osiguranje, za
pokrivanje trokova vrstu sadraj obim I standard prava koja se ugovaraju sa davaocem
osiguranja.
4.1.
Isplate u sluaju operacije I tekih bolesti
Ispalte u sluaju operacije- prva tri meseca osigurava je duan da snosi trokove hituke
intervencije , koje su posledica nesretnog sluaja I urgentnog medicinskog stanja, nakon toga
nastaju obaveze predviene Ustavom. Kada se izvri hiruka intervencija osigurava isplauje
ugovorenu sumu prema uslovima osiguranja. Medjutim u toku godinu dana osigurava je duan
da snosi trokove vie intervencije ili da isplati osiguranu sumu iz polise. Visina isplate je
utvrena uslovima osiguranja. Na osigurana prava iz dopunskog zdravstvenog osiguranja ne utie
mesto gde je izvrena operacija niti da li su trokove platili sami osiguranici ili uz pomo ili su
pak nadoknadili nekim drugim sredstvom. Potrebana dokumentacija za likvidaciju tete:
1.
2.
3.
4.
5.
Prijava osiguranog sluaja , popunjena I overena od strane firme;

Fotokopija polise;
Medicinska dokumentacija- komletna, otpusnica I fotokopija zdravstvenog kartona;
Raun o plaenim trokovima, ukoliko su plaeni;
Fotokopija tedne knjiuce ili kreditne kartice, stranke koja je imala intervenciju.20
Ukoliko se intervencija zavrila smrtnim sluajem, a stranka za ivota nije mogla da preda otetni
zahtev ili nije doivela isplatu tada pored osnovne dokumentacije treba priloiti:
22
1.
2.
3.
4.
Pravosnano reenje suda o nasleivanju;

Potvrdu smrti;
Izvod iz matine knjige umrlih;
Fotokopija tedne knjiice ili kreditne kartice, korisnika nadoknade.21
Isplate u sluaju tekih bolesti- Ukoliko u toku osiguranja se utvrdi teka bolest koja je pokrivena
osiguranjem, osigurava isplauje ugovorenu sumu ili njen deo (50%) , zavisno od teine
bolesti.Za period od godinu dana je utvreno Ustavom da se samo jednom moe isplatiti suma
kao nadoknada za bolest ili posladice bolesti. Pravo na nadoknadu ne zavisno od drugih trokova
moe se akumulirati sa drugim pravima. Potrebana dokumentacija za likvidaciju tete:
1.
2.
3.
4.
Prava osiguranog sluaja, popunjena I overena od strane firme;

Fotokopija polise;
Medicinska dokumentacija kompletna;
Fotokopija tedne knjiice ili eka, kreditne kartice, stranke koja je obolela.22
Ukoliko je teka bolest prouzrokovala smrtni sluaj , potrebno je priloiti sledeu dokumentaciju:
1.
2.
3.
4.
Pravosnano reenje suda o nasleivanju;

Potvrda o smrti;
Izvod iz matine knjige umrlih;
Fotokopija tedne knjiice ili eka, kreditne kartice, korisnika nadoknade.23
Kada nastupi teka bolest ili se izvri hiruka intervencija potrebno je podneti pismenu prijavu
osigutavau uz potpunu medicinsku dokumentaciju radi nadoknade tete. Prijava nesretnog
osiguranog sluaja se prijavljuje na obrascu osiguravaa. Likvidacija obaveza vri se u delu
drutva gde je zakljueno osiguranje.Uslove za dopunsko zdravstveno osiguranje, detaljno
definiu prava o pojedinim rizicima.
U Srbiji trenutno dodatno zdravstveno osiguranje, moe se uplaivati uz polisu ivotnog
osiguranja, ali moe i kao poseban produkt osiguranja da se uplauje. Uplatom zdravstvenog
osiguranja uz polisu ivotnog osiguranja, moete pokriti preko 30 najeih bolesti i za ije
eventualno nastupanje moete imati pokrivene trokove leenja. Dobrovoljno zdravstveno
osiguranje prua pokrie za medicinski neophodno leenje, koje podrazumeva svaku medicinsku
proceduru koja za svrhu ima izleenje ili olakanje akutnih bolesti ili povreda koje ugroavaju
zdravlje i ivot osiguranika. Osim leenja akutnih stanja, za ene osiguranike predviene su i
medicinske usluge tokom trudnoe, poroaja, postnatalnog perioda kao i zdravstvena nega beba.
23
Ukoliko ugovara, odnosno osiguranik, izrazi potrebu, osiguranje moe obuhvatiti oftalmoloke i
stomatoloke usluge.
5. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji
U Srbiji se sistem zdravstvenog osiguranja bazira na obaveznom zdravstvenom osiguranju, kao i

u svim evropskim dravama, a naroito dravama koje su imale socijalistiko drutveno ureenje.
Sve do 2005. godine, kada je donet novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, postojalo je samo
obavezno socijalno zdravstveno osiguranje. U poslednjoj deceniji prolog veka sveobuhvatna
kriza u drutvu, pa i kriza u zdravstvu, dovela je do pojave privatne lekarske prakse. Ekonomska
kriza, nedostatak izvora finansiranja zdravstvene zatite i privatna praksa doveli su do potrebe za
uvoenjem privatnog zdravstvenog osiguranja, koje se pojavilo na tritu osiguranja Srbije
krajem 2003. i poetkom 2004. godine, odnosno, pre njegovog potpunog zakonskog regulisanja.
Na sreu ili na nesreu prilino niska participacija pri lekarskim pregledima zapravo je glavni
krivac to je dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji zanemarljivo.
Na sreu jer bi sa ovako niskim ivotnim standardom graanima samo jo falilo da umesto pola
evra plaaju oko sedam evra participaciju prilikom zdravstvenog pregleda kao to je, primera
radi, u obavezi jedan Parianin, pa mu se zato vie isplati da kupi polisu.
Na nesreu za osiguravajue kue u Srbiji kojima bi paprenije dopunsko osiguranje od
participacije u velikoj meri povealo broj polisa, pogotovo to za neke druge, znatno skuplje
usluge nee jo dugo moi da raunaju na srpske klijente. Naime, u Srbiji gotovo i da ne postoji
sloj koji bi sebi mogao dozvoliti luksuz da u toku meseca izdvoji nekoliko stotina evra za bolju
zdravstvenu uslugu, a ni broj onih koji bi meseno izdvojili za osrednji paket oko 40 evra nije
mnogo vei.
U osiguravajuim kuama su jednoglasni u tvrdnjama da su kompanije u veinskom stranom
vlasnitvu, koje u ovom trenutku rade i privreuju na naim prostorima, glavni korisnici
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Podaci NBS pokazuju da je u prvom kvartalu 2012.
godine u odnosu na isti kvartal lane zabeleen blagi rast uea ove premije sa 3,1 na 3,4 odsto u
ukupnoj ugovorenoj premiji neivotnih osiguranja.Nije ovo pokuaj da se jeftina participacija
predstavi kao alibi za mnoge druge boljke na putu ka usponu dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja u ijoj je uslunoj korpi participacija samo jedna stavka. Radi se o tome da je i u
inostranstvu najvei broj korisnika privatnog osiguranja u stvari osiguran od plaanja
participacije.
Posle neminovnih poveanja participacije i u Srbiji e se otvoriti prostor za ovo dopunsko
osiguranje koje e biti najvei kanal za irenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Valjalo bi
da se uee dobrovoljnog u ukupnom zdravstvenom osiguranju zaustavi na nekih 20 odsto, to je
24
sluaj u Evropi i da ne bude velikih potreba graana da bee iz obaveznog, ve da dobrovoljno i

dalje ostane dopuna koja e dobro doi da se ne vadi novac iz depa za neke dodatne usluge, kao
to je bolji smetaj ili kvalitetnija ishrana pri boravku u bolnici - objanjava direktor
dobrovoljnog osiguranja Republikog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) u kome se takoe
mogu kupiti polise dobrovoljnog osiguranja. 24
Reformski Zakon o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine takoe regulie obavezno
zdravstveno osiguranje, ali dozvoljava mogunost uvoenja dobrovoljnog zdravstvenog
siguranja, koje je posebno regulisano Uredbom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju iz
2008. godine.
Uredba detaljno regulie uvoenje, vrste, uslove, nain i postupak organizovanja i sprovoenja
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. U Srbiji je mogue organizovati sledee vrste
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja: paralelno, dodatno i privatno. Mogu ga sprovoditi drutva
za osiguranje i RZZO (samo paralelno i dodatno).Paralelno zdravstveno osiguranje pokriva
trokove zdravstvene zatite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zatitu koja je
obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na nain i po postupku koji je drukiji od
naina i postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koji je propisan
zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovoenje tog
zakona25.
Dodatno zdravstveno osiguranje pokriva trokove zdravstvenih usluga, lekova, medicinskotehnikih pomagala, odnosno novanih naknada koje nisu obuhvaene pravima iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na vei sadraj, obim i standard prava, kao i iznos
novanih naknada obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Privatno zdravstveno osiguranje je osiguranje lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim
osiguranjem ili koja se nisu ukljuila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje trokova
za vrstu, sadraj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja26.
Ipak, dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji je na samom poetku svog razvoja. Uee
premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji u Srbiji u 2010 godini je
1,81%16. Zajedno sa dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem za vreme puta i boravka u
inostranstvu u 2009. godini uee je bilo 3,89%, a bez njega 1,74% 27. Dobrovoljno zdravstveno
24 www.svetosiguranja.eu
25
osiguranje za vreme puta i boravka u inostranstvu je bilo veoma zastupljeno, jer je bilo
neophodan uslov za dobijanje vize. Ljudi su stekli naviku da se osiguraju za vreme putovanja,
meutim, u 2010. godini zbog primene Uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, dolo
je do reklasifikacije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za vreme puta i boravka u
inostranstvu u vrstu osiguranja pomoi na putu, to je dovelo do smanjenja uea premije
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji.
Uredba je postavila uslove za organizovanje i razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u
Srbiji, kao dopunskog oblika obaveznom, socijalnom zdravstvenom osiguranju, po ugledu na
drave EU. Ono treba da obezbedi bolje uslove za pacijente i dodatni izvor finansiranja
zdravstvene zatite, odnosno da smanji ili potpuno ukine direktno plaanje za izvrene
zdravstvene usluge. U prvih nekoliko godina razvoja, ne treba oekivati spektakularne rezultate
zbog nereenih problema u zdravstvenom sektoru, kao to je: regulisanje rada lekara, reavanje
pitanja privatne prakse i veernjih bolnica u dravnom sektoru, poreskog tretmana premije
osiguranja, navika stanovnitva i njegovih ekonomskih mogunosti, kao i vremena potrebnog
drutvima za osiguranje za razvoj novih proizvoda.
Problemi u funkcionisanju i preporuke za jaanje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji

Veliki je broj problema koji predstavljaju ograniavajue faktore razvoja dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja u Srbiji koji se moraju poboljati da bi dolo do razvoja dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja:
a) nizak nivo ivotnog standarda graana,
b) nepostojanje poreskih olakica za premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (nacrtom
Zakona o porezu na dohodak graana predvieno je uvoenje poreskih olakica),
c) nedovoljna edukacija stanovnitva o nainu funkcionisanja dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja i nedovoljna promocija usluga dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja,
d) mali broj paketa usluga dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja,
e) nedovoljna povezanost obaveznih i dobrovoljnih oblika zdravstvenog osiguranja i javnih i
privatnih zdravstvenih institucija,
f) nelojalna konkurencija privatnih zdravstvenih i drugih institucija itd.
Osiguravajue kue u mnogim zemljama uopte ne mogu da imaju direktno svoje bolnice, jer
postoji konflikt interesa: kada neko plati osiguranju unapred odreenu sumu novca za leenje,
26
tada svesno ili nesvesno tedi i ne gleda blagonaklono na to kada lekari trae dodatna ispitivanja i
skupe terapijske metode, to moe da ugrozi bezbednost pacijenta i kvalitet leenja.28
Problem je zapravo u tome to osiguravajue kue kao akcionarska drutva moraju da imaju
odreeni poprilino visok osnivaki kapital, a nadzor nad njihovim radom obavlja NBS, to nije
sluaj sa privatnim klinikama, pa im zato mnogi zameraju da nemaju pravo da nude pakete
usluga kao zamenu za osiguranje. Pri tome, na iznos koji im poslodavac iskeira ne plaaju se
doprinosi, za razliku od onih vlasnika firmi koji zakucaju na vrata osiguravajuih kua.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ugovara se kao dugorono osiguranje, na period koji ne
moe biti krai od 12 meseci od dana poetka osiguranja osim ako ovom uredbom drukije nije
ureeno, kao i u sluaju kada svojstvo obavezno osiguranog lica traje krai period u skladu sa
propisima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Izuzetno od dobrovoljno zdravstveno osiguranje za vreme boravka osiguranika u inostranstvu,
odnosno za pokrivanje trokova zdravstvene zatite koja se ostvaruje u inostranstvu, moe trajati
i krae. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje davalac osiguranja ne moe organizovati i
sprovoditi za identinu vrstu, sadraj, obim, standard, nain i postupak ostvarivanja prava koji su
obuhvaeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem koje je propisano zakonom kojim se ureuje
zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovoenje tog zakona.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ne moe se organizovati i sprovoditi za preventivne
programe vakcinacija, imunoprofilakse i hemoprofilakse koji su obavezni prema republikom
programu imunizacija stanovnitva protiv odreenih vrsta zaraznih bolesti. Prava iz dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica, niti se mogu nasleivati.Novane
naknade koje su dospele za isplatu, a ostale su neisplaene usled smrti lica obuhvaenih
dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem mogu se nasleivati.
Zahtev za davanje miljenja sadri podatke o davaocu osiguranja i vrsti dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja koje planira da organizuje i sprovodi, odnosno kombinaciji vrsta
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Uz zahtev dostavlja se:
1) predlog pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;
2) kopija dozvole Narodne banke Srbije o obavljanju poslova osiguranja za drutva za osiguranje
koja su dobila dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ureuje
osiguranje, odnosno odluka Republikog zavoda o organizovanju i sprovoenju dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja;
27
3) drugi dokazi o ispunjenosti uslova za organizovanje i sprovoenje odreene vrste

dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.29
- Obaveznost zakljuivanja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa ugovaraem
Davalac osiguranja obavezan je da zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa

svim licima, odnosno da zakljui ugovor za sva lica za koja ugovara iskae jasnu nameru da sa
tim davaocem osiguranja zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, pod
uslovima propisanim uredbom, bez obzira na rizik kojem je osiguranik izloen, odnosno bez
obzira na godine ivota, pol i zdravstveno stanje osiguranika.
Ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju zakljuuje davalac osiguranja sa ugovaraem
osiguranja, odnosno osiguranikom. Ugovor moe da se zakljui i za lanove porodice
osiguranika. Ako ugovara i osiguranik nisu isto lice, za ugovaranje dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja potrebna je pismena saglasnost osiguranika, osim kod kolektivnog osiguranja.
-
Zabrana traenja genetskih podataka
Zabranjeno je da davalac osiguranja prilikom zakljuenja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom

osiguranju trai genetske podatke, odnosno rezultate genetskih testova za odreene nasledne
bolesti za lice koje iskae jasnu nameru da eli sa tim davaocem osiguranja da zakljui ugovor o
dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kao i za njegove srodnike bez obzira na liniju i stepen
srodstva.
-
Raskid ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju
Davalac osiguranja ne sme da raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju pre

isteka roka na koji je ugovor zakljuen, osim u sluaju neplaanja ugovorene premije.Davalac
osiguranja moe pre isteka roka na koji je ugovor zakljuen da raskine ugovor o dobrovoljnom
zdravstvenom osiguranju za lice kome je u toku trajanja ugovora prestao status obavezno
osiguranog lica za dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Opti uslovi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sadre:
1) prava i obaveze davaoca osiguranja, ugovaraa i osiguranika;
2) trajanje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
3) opte odredbe o premiji osiguranja;
4) uslove za ugovaranje i sprovoenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
29 www.rfzo.rs
28
5) vrstu osiguranja;
6) rizike pokrivene osiguranjem;
7) druge uslove od znaaja za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se
ureuje osiguranje
Polisa osiguranja sadri:
1) ime i prezime osiguranika ili ugovaraa, odnosno naziv ugovaraa;
2) prebivalite, odnosno boravite i adresu stanovanja osiguranika, odnosno sedite ugovaraa;
3) jedinstveni matini broj graana, odnosno PIB ugovaraa osiguranja;
4) naziv davaoca osiguranja;
5) adresu davaoca osiguranja;
6) vrstu polise osiguranja, kao i prava koja se obezbeuju dobrovoljnim zdravstvenim
osiguranjem (osiguravajue pokrie);
7) sumu osiguranja;
8) iznos premije, nain i uslove plaanja premije;
9) poziv na tarifu po kojoj je premija obraunata;
10) broj polise osiguranja;
11) broj ponude za zakljuivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;
12) potpis ovlaenog lica kod davaoca osiguranja;
13) potpis osiguranika, odnosno ugovaraa;
14) dan poetka osiguranja i rok vaenja polise osiguranja;
15) mesto i datum izdavanja polise osiguranja;
16) druge podatke u skladu sa zakonom.30
30 www.dobrovoljno.rfzo.rs
29
Posle prijema osiguranika u dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u polisu osiguranja unosi se

broj ponude osiguranja.Na poslednjoj strani polise osiguranja tampaju se opti uslovi vrste
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi davalac osiguranja ili se
obrazac posebno odtampanih optih uslova daje osiguraniku, odnosno ugovarau koji njihov
prijem potvruje potpisom. Davalac osiguranja izdaje polisu osiguranja danom potpisivanja
ugovora za svakog osiguranika za koga je zakljuen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom
osiguranju.Polisa osiguranja sainjava se u najmanje dva primerka od kojih se jedan primerak
izdaje osiguraniku, odnosno ugovarau, a drugi zadrava davalac osiguranja.
Ugovara je duan da davaocu osiguranja plaa premiju osiguranja u rokovima utvrenim
ugovorom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, odnosno polisom osiguranja.
Visinu premije osiguranja odreuje davalac osiguranja u skladu sa Zakonom i ovom
uredbom.Davalac osiguranja ne moe poveati visinu premije osiguranja u periodu za koji je
zakljuen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.Kod ugovora zakljuenih na vie
godina premija osiguranja moe se promeniti posle isteka perioda od 12 meseci od dana
zakljuivanja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, odnosno na svakih 12 meseci
do isteka roka na koji je ugovor o osiguranju zakljuen.
Zatita prava osiguranih lica u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju
Osiguranik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kome je uskraeno pravo na zdravstvenu

zatitu, odnosno koji nije zadovoljan pruanjem zdravstvenih usluga obuhvaenih dobrovoljnim
zdravstvenim osiguranjem u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno kod drugog
davaoca zdravstvenih usluga, moe podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi
procesom rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi koje obavlja poslove zatite
pacijentovih prava (u daljem tekstu: zatitnik pacijentovih prava) u skladu sa zakonom kojim se
ureuje zdravstvena zatita, odnosno osnivau privatne prakse, odnosno nadlenom licu kod
drugog davaoca zdravstvene usluge.Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno.
Po prigovoru zatitnik pacijentovih prava, osniva privatne prakse, odnosno nadleno lice kod
drugog davaoca zdravstvenih usluga, odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana podnoenja
prigovora, utvruje sve bitne okolnosti i injenice u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.
O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana, zatitnik pacijentovih prava obavetava
rukovodioca organizacione jedinice i direktora zdravstvene ustanove, kao i podnosioca
prigovora.O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana osniva privatne prakse,
odnosno nadleno lice kod drugog davaoca zdravstvenih usluga obavetava podnosioca
prigovora.
30
Osiguranik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji je nezadovoljan nalazom po prigovoru

moe se, u skladu sa zakonom, obratiti zdravstvenoj inspekciji, odnosno davaocu osiguranja koji
je zakljuio ugovor sa zdravstvenom ustanovom, privatnom praksom, odnosno drugim davaocem
zdravstvenih usluga radi preduzimanja mera propisanih zakonom, odnosno utvrenih ugovorom.
-
Pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.
Davalac osiguranja donosi pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju kojim se ureuju:

1) uslovi i nain organizovanja i sprovoenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa
uredbom;
2) opti i posebni uslovi za vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i
sprovodi;
3) vrsta polise u zavisnosti od vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i prava koja se
obezbeuju dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem;
4) visina premije za pojedine vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno polise
osiguranja;
5) uslovi za zakljuivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa osiguranikom,
odnosno sa ugovaraem, kao i za raskid ugovora;
6) uslovi za zakljuivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju za lanove porodice
osiguranika, kao i kolektivnog osiguranja;
7) prava i dunosti osiguranika, odnosno ugovaraa;
8) sadraj i izgled isprave o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;
9) obrasci koje e davalac osiguranja upotrebljavati u sprovoenju dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja;
10) druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja.
Davalac osiguranja obavezan je da aurirane objavljuje na svojoj zvaninoj internet stranici, kao i
da ih uini dostupnim u pismenom obliku na svim prodajnim mestima davaoca osiguranja ili na
drugi adekvatan nain.
-
Kaznene odredbe (prekraji)

31
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj davalac osiguranja

ako:
1) pone da obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja bez pozitivnog miljenja
Ministarstva o ispunjenosti uslova za organizovanje i obavljanje odreene vrste dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja ;
2) ne zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa svim licima, odnosno za sva
lica za koja ugovara iskae jasnu nameru da sa tim davaocem osiguranja zakljui ugovor o
dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, pod uslovima propisanim ovom uredbom, bez obzira na
rizik kome je osiguranik izloen, odnosno bez obzira na godine ivota, pol i zdravstveno stanje
osiguranika ;
3) prilikom zakljuenja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju trai genetske
podatke, odnosno rezultate genetskih testova za odreene nasledne bolesti lica koje iskae jasnu
nameru da eli sa tim davaocem osiguranja da zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom
osiguranju, kao i za njegove srodnike bez obzira na liniju i stepen srodstva ;
4) raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju pre isteka roka na koji je ugovor
zakljuen ;
5) za sve osiguranike, u skladu sa ovom uredbom, ne obezbedi isti obim, sadraj i standard za
ostvarivanje prava i obaveza u okviru pojedinanih vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
koje organizuje i sprovodi, odnosno paketa koje nudi u okviru odreene vrste dobrovoljnog
6) na propisan nain, osiguraniku ne izda ispravu kojom se ostvaruju prava iz dobrovoljnog
7) povea visinu premije zdravstvenog osiguranja u periodu za koji je zakljuen ugovor o
dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju u skladu sa ovom uredbom;
8) ne zakljui ugovor sa zdravstvenom ustanovom, privatnom praksom, odnosno drugim
davaocem zdravstvenih usluga za pruanje zdravstvene zatite koja je obuhvaena dobrovoljnim
zdravstvenim osiguranjem;
9) osiguraniku dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne obezbedi ostvarivanje prava iz
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja u
zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga;
10) osiguraniku blagovremeno ne da sve informacije, kao i potrebnu dokumentaciju, odnosno
izvode iz dokumentacije koju davalac osiguranja32vodi, a koji se odnose na sprovoenje
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i koje su od znaaja za ostvarivanje prava iz dobrovoljnog

zdravstvenog osiguranja, kao i informacije kod kojih zdravstvenih ustanova, privatne prakse,
odnosno drugih davalaca zdravstvenih usluga moe da ostvari prava iz dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja, osim informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa
zakonom, odnosno ako te informacije ne daje bez plaanja naknade, odnosno ako na zahtev
Ministarstva ne dostavi, odnosno ne da na uvid sve traene informacije i podatke u vezi sa
sprovoenjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno izvetaje i podatke o sprovoenju
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
11) utvrdi svojstvo osiguranika u paralelnom i dodatnom zdravstvenom osiguranju licu koje nema
svojstvo osiguranog lica u obaveznom zdravstvenom osiguranju;
12) ne utvrdi visinu premije paralelnog, dodatnog i privatnog zdravstvenog osiguranja na
propisan nain;
13) ne pokrije iznos trokova koji su nastali ostvarivanjem prava iz paralelnog, dodatnog i
privatnog zdravstvenog osiguranja, na propisan nain.31
Novanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i
odgovorno lice u pravnom licu.
Ako se izvrenjem prekraja ,nanese materijalna teta osiguraniku, odnosno ugovarau, odnosno
zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga, moe se
izrei zatitna mera - zabrana vrenja delatnosti pravnom licu, odnosno zabrana vrenja odreenih
poslova odgovornom licu u pravnom licu u skladu sa zakonom.
6. Najistaknutije osiguravajue kompanije u Srbiji
UNIQA
Savremeni tempo ivota ne ostavlja nam previe vremena za posetu doktoru i brigu o zdravlju.
esto mislimo da smo u najboljim godinama i zdravi kao dren, sve dok nam telo ne poalje
jasne signale da neto nije u redu. Poseta lekaru ini se kao nona mora, jer su beskrajni redovi i
pune ekaonice ono sa im se svakodnevno susreemo.
31 www.rfzo.rs
33
Upravo zato, UNIQA je akcenat stavila na prevenciju zdravlja svakog od nas i kroz MedUNIQA
dobrovoljno zdravstveno osiguranje korisnicima omoguila leenje u vie od 460 najboljih
privatnih i dravnih zdravstvenih ustanova u zemlji i to uz maksimalnu efikasnost, komfor i
pristupanu cenu. Sve ustanove organizovane su tako da klijent mora biti primljen najkasnije u
roku od tri dana od dana kada se javi i da ne sme da eka due od 15 minuta od zakazanog
termina. Odabrani, ljubazni lekar doekae vas sa osmehom, a ukoliko se dogodi nepredviena
situacija, deurni lekar je na raspolaganju 24 asa dnevno.
Implementacijom ovog sistema dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja UNIQA pretenduje da
pored Austrije, bude lider i na tritu Srbije.
Prednosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: dostupnost deurnog lekara 24 asa dnevno
bez straha od nepredvienih situacija, izbor prave ustanove i lekara bez rizika od
neodgovarajueg leenja, uteda vremena bez odlaganja pregleda i bez pomeranja poslovnih i
privatnih obaveza, pokrie svih trokova leenja bez participacija i dodatnog plaanja za
tretmane i lekove, kao i poseban tretman u toku leenja komforne bolnike sobe i ljubazno
osoblje.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje MedUNIQA, obuhvata tri paketa:
Vital Start pokriva trokove vanbolnikog leenja usluge lekara opte prakse i lekara
specijalista, svu potrebnu dijagnostiku i druge trokove vanbolnikog leenja.
Vital Elegant pokriva trokove vanbolnikog i bolnikog leenja usluge lekara opte prakse i
lekara specijalista, svu potrebnu dijagnostiku, hirurke intervencije i boravak u bolnici.
Vital Elite pokriva trokove vanbolnikog i bolnikog leenja , uz mogunost leenja u
najboljim klinikama irom Evrope. Uz ovaj paket mogue je zakljuiti pokrie za bolniko
leenje na teritoriji Evrope, sa godinjim limitom.32
Uz sve navedene pakete mogue je dodatno ugovoriti i: sistematski pregled, oftalmoloke usluge,
stomatoloke usluge i pokrie trokova za nabavku lekova prepisanih od strane lekara.
Istovremeno, klijentima je na raspolaganju i MedUNIQA kontakt centar koji je dostupan 24 asa
dnevno, svakog dana u godini. Zadatak lekara MedUNIQA kontakt centra je da prue potrebne
medicinske savete, da posavetuju klijente prilikom izbora zdravstvene ustanove, kao i da u ime
klijenta zakau termin u izabranoj ustanovi.
32 www.edukaplus.com
34
Kao dodatni benefit svim klijentima, tu je i UNIQA VITAL klub u okviru koga se nalaze
mnogobrojni fitnes i rekreativni centri i velnes hoteli. Svi klijenti ostvaruju popust u navedenim
ustanovama, dok e korporativni klijenti imati i mogunost da svojim zaposlenima dva puta
godinje u okviru VITAL kluba obezbede predavanja na temu zdravog ivota, zdrave ishrane i
stres menadmenta.
Osim toga, UNIQA svake godine svojim klijentima i zainteresovanim graanima omoguava da
besplatno provere i stanje svog organizma u specijalnom kamionu zdravlja MedUNIQA
mobilnom centru za brigu o zdravlju, koji je u Srbiju doao specijalno iz Austrije. Ta putujua
klinika, jedinstvena u Evropi, tokom sedam dana boravka u mogunosti je da pregleda vie od
600 graana.
MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju opremljen je najsavremenijom opremom za brze i

detaljne preventivne preglede, a u samom kamionu mogue je proveriti celokupno stanje
organizma. Kompletan pregled obuhvata EKG, ultrazvuk abdomena, spirometriju, analize krvi,
merenje krvnog pritiska, merenje nivoa eera u krvi, pregled oftalmologa i merenje onog
pritiska, kao i pregled interniste i pregled mladea. Za sve to zaduen je tim od 11 profesionalaca
doktora, medicinskih sestara i asistenata, koji su spremni da u svakom trenutku izvre planirane
preglede pacijenata.33
Osim pregleda, medicinski strunjaci na osnovu rezultata pruaju i savete za ouvanje i

poboljanje zdravstvenog stanja svakog pacijenta.
Delta Generali
Razlog nerazvijenosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji Delta Generali kao

osiguravajua kompanija objanjava -od ukupnih trokova zdravstvene zatite van obaveznog
osiguranja, 91,7 odsto ide na direktno plaanje zdravstvenim ustanovama. O koliko malom tritu
33 www.uniqa.rs
35
se trenutno radi pokazuje podatak da je u 2009. godini premija dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja iznosila dva odsto, a od toga je jedan odsto odlazilo na putno.
Narodna skuptina Srbije je prethodnih godina donela set zakona koji omoguavaju da se
uspostavi ambijent za razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Pre svega tu je Uredba o
dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Prema propisima, da bi osiguravajua kua mogla da
proda polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja mora da ima kapital vei od 10 miliona evra,
zatim da dobije pozitivno miljenje Ministarstva zdravlja i dozvolu od NBS, a nadzor nad
osiguravajuim kuama vre i NBS i Ministarstvo zdravlja. Uredba je definisala da ponuda svih
drutava bude transparentna. Delta Generali na malom tritu dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja ima vie od 63 odsto uea.34 Klijentima obezbeujemo pristup uslugama i
medicinsku asistenciju 24 sata dnevno. Imaju ugovor sa vie 270 zdravstvenih ustanova, ali mi je
ao to dravne zdravstvene ustanove nisu malo vie razvile dopunsku delatnost.U "Delta
Generali osiguranju" ima 10 zaposlenih lekara koji vode rauna o kvalitetu i zatiti prava
osiguranika. Kredibilitet internacionalne kompanije i njeni standardi daju drugaiji kvalitet u
radu.
Najzastupljenije vrste osiguranja su pokrie raznih hirurkih intervencija i leenja teih bolesti.
Takoe, tu su vanbolniko i bolniko leenje, stomatologija i preventiva. Obezbeujemo direktno
plaanje zdravstvenim ustanovama u naoj mrei. Kod njih nema neformalnih plaanja. Na
tritu osiguranja, pojedine osiguravajue kue nude odreene produkte zdravstvenog osiguranja.
Da bi bolje uporedili kvalitet usluge i odnos cena sa ponuenim uslugama, uzeli smo kao primer
tri domae osiguravajue kuce. Kao prvo osiguravajue drutvo iju u vam ponudu predstaviti je
Delta Generali. Delta Generali Osiguranje Dopunsko osiguranje od posledica nesrenog sluaja.
Uveli smo mogunost da se ugovori progresivni nain obrauna naknade za sluaj nastanka
trajnog invaliditeta usled nesrenog sluaja (nezgode), odnosno naknada se progresivno uveava
to je procenat invaliditeta vei. U sluaju potpunog trajnog invaliditeta od 100%, isplauje se
dvostruko vea suma od ugovorene. Zdravstveno osiguranje sa osiguranjem za sluaj invaliditeta
je besplatno osiguranje koje Banka Intesa u saradnji sa Delta Generali Osiguranjem obezbeuje
za sve vlasnike Intesa Hit tekueg rauna.
Svi vlasnici Intesa Hit tekueg rauna besplatno su osigurani paketom Delta Generali dopunskog
zdravstvenog osiguranja, koje prua finansijsku naknadu u sluajevima dijagnoze teih bolesti ili
po izvrenoj hirurkoj intervenciji kao i jednokratnu novanu nadoknadu u sluaju invalidi teta
kao posledice nezgode. Dopunsko zdravstveno osiguranje sa osiguranjem invaliditeta za vlasnike
Intesa Hit tekueg rauna predstavlja dopunu sistemu zdravstvene zatite koji organizuje drava.
Ono prua novanu nadoknadu u sledeim sluajevima: tee bolesti; izvrene hirurke
intervencije; invaliditeta od 50% do 100% kao posledice nesrenog sluaja (nezgode).
34 www.deltagenerali.rs
36
Osiguranje za sluaj hirurke intervencije kao posledice nesrenog sluaja Podrazumeva isplatu
naknade ako povreda nastala nesrenim sluajem zahteva hirurku intervenciju. Tada se
osiguraniku isplauje odreeni procenat od ugovorene sume, u zavisnosti od kategorije hirurke
intervencije koja je izvrena. Ovaj tip osiguranja takoe se ugovara samo uz dopunsko osiguranje
od posledica nesrenog sl uaja uz osiguranje ivota. U okviru ovog paketa, mogue je ugovoriti i
pokrie za sluaj hirurke intervencije kao posledice saobraajne nezgode, kada se naknada
uveava za 25% od ugovorene osigurane sume.
Karakteristike osiguranja ivota sa osiguranjem za sluaj teih bolesti: viegodinje, tedno
osiguranje; po isteku perioda osiguranja celokupna osigurana suma isplauje se jednokratno; u
sluaju smrti usled bolesti celokupna osigurana suma isplauje se jednokratno; u sluaju smrti
usled nesrenog sluaja isplauje se dvostruka osigurana suma; u sluaju nastupanja teih bolesti
celokupna osigurana suma isplauje se jednokratno; osiguranik bira dinamiku plaanja: meseno,
kvartalno, polugodinje, godinje ili jednokratno. Tee bolesti koje su pokrivene osiguranjem:
infarkt miokarda; bajpas operacija sranih arterija; tumori/karcinomi; modani udar; otkazivanje
rada bubrega; transplantacija organa; multipla skleroza; paraliza; slepilo.
Primeri Osiguranje ivota (bez dopunskog osiguranja). Mukarac Period osiguranja Godinja
premija za osiguranje ivota Osigurana suma za doivljenje po navrenoj 65. godini ivota
Osigurana suma za sluaj smrti Osigurana suma za sluaj smrti usled nesrenog sluaja 45 godina
20 godina 700 evra 14.007 evra 14.007 evra + Oekivana dobit* 28.014 evra + Oekivana dobit*
Dopunsko osiguranje sa novanom naknadom za invaliditet i bolnike dane. Godinja premija
Doplatak za saobraajnu nezgodu Osigurane sume za sluaj invaliditeta od 1% do 99% Osigurane
sume za sluaj 100% Naknada za dane provedene na bolnikom leenju usled nesrenog sluaja
50 evra 37,5 evra 10.000 evra 20.000 evra 10 evra Osiguranje za sluaj preloma kosti usled
nesrenog sluaja. Godinja premija Osigurana suma za sluaj preloma kosti usled nesrenog
sluaja 25 evra 1.000 evra Osiguranje za sluaj hirurke intervencije kao posledice nesrenog
sluaja. Godinja premija. Doplatak za saobraajnu nezgodu Osigurana suma za sluaj hirurke
intervencije kao posledice nesrenog sluaja 30 evra 6 evra 1.000 evra * Oekivana dobit
podrazumeva mogunost osiguranikovog uea u dobiti iz poslovanja Delta Generali
Osiguranja. Iznos dobiti se isplauje po isteku perioda osiguranja ili u trenutku nastanka nekog od
osiguranih sluajeva.
DUNAV OSIGURANJE
Trea osiguravajua kua kompanija "Dunav osiguranje" ima u vidu potrebe trita i izlazi u
susret graanima razliitih interesovanja i potreba. Upravo iz tog razloga nai struni timovi
kreirali su vie proizvoda iz domena dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, i to:
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje lica za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje prema izabranom programu
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje

37

Adresar zdravstvenih ustanova
Radi stalnog unapreenja usluga mi proirujemo i uveavamo svoj portfelj. Nai poslovni ciljevi
usmereni su na prilagoavanje ponude zahtevima naih potencijalnih osiguranika.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao vii nivo zdravstvene zatite, namenjeno je licima koja
u trenutku zakljuenja ugovora o osiguranju:
imaju svojstvo osiguranog lica u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici

Srbiji,
koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili
koja nisu ukljuena u obavezno zdravstveno osiguranje.

Ovo osiguranje namenjeno je i stranim dravljanima koji privremeno borave u Republici Srbiji.35
Za koga i kako se ugovara dobrovoljno zdravstveno osiguranje?
Osiguranje moe da se ugovori:
za svako lice, bez obzira na godine ivota

bez obavljanja lekarskog pregleda,
kao individualno, grupno ili porodino (roditelji i deca do 18 godina).
U sluaju ugovaranja dvostruke osigurane sume podlimiti se uveavaju za 20%.

Trajanje i teritorijalna vanost ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju?
Ugovor o osiguranju se zakljuuje na odreeno vreme, najvie do godinu dana, sa mogunou
produetka.
Ugovoreno osiguravajue pokrie vai samo na teritoriji Republike Srbije.
Kako se ugovara osiguravajue pokrie?
Ugovaranje ovog osiguranja podrazumeva:
osnovno osiguravajue pokrie i
proireno osiguravajue pokrie
U okviru osnovnog pokria osigurava nadoknauje tj. pokriva trokove:
neophodnog leenja: ambulantnog leenja, kupovine lekova propisanih od strane

ovlaenog lekara, nabavke sanitetskog materijala neophodnog pri saniranju povreda, nabavke
privremenih ortopedskih pomagala propisanih od strane ovlaenog lekara, obavljanja
neophodnih dijagnostikih procedura, leenja u zdravstvenim ustanovama svih nivoa
zdravstvene zatite, fizikalnu vanbolniku terapiju, patronanu negu, homeopatiju i
akupunkturu, kao i leenja u specijalizovanoj klinici, ukoliko je ono neophodno, trokove
hitnog stomatolokog leenja.
35 www.dunavosiguranje.rs
38
neophodnog prevoza: do zdravstvene ustanove i od zdravstvene ustanove do mesta

boravka osiguranika.
Proireno osiguravajue pokrie ugovara se uz osnovno osiguravajue pokrie i uz plaanje

dodatne premije, a nadoknauje tj. pokriva trokove:
zdravstvene zatite trudnica

poroaja i
zdravstvene zatite novoroenog deteta.
Odreivanje premije osiguranja i nain plaanja premije
Premija osiguranja se odreuje prema: pristupnoj starosti i polu osiguranika, nainu ugovaranja
osiguranja (individualno, porodino, grupno), vrsti i svrsi boravka, ugovorenoj osiguranoj sumi,
trajanju osiguranja, irini pokria i drugim osnovama. Premija se plaa u dinarima, u rokovima
utvrdjenim ugovorom o osiguranju, odnosno polisom.
Ukoliko je ugovara osiguranja, odnosno osiguranik, fiziko lice strani dravljanin, duan je da
plati premiju unapred i u celosti pri zakljuivanju ugovora o osiguranju.
Napomena: prorauni premije i primeri osiguranih suma su informativnog karaktera. Nastankom
osiguranog sluaja, osigurava isplauje osigurani iznos ili procenat osiguranog iznosa za sluaj
bolesti koje su prvi put nastale u toku osiguranja (infarkt miokarda, modani udar, maligni tumor,
lajmska bolest i druge bolesti predviene Posebnim uslovima ), odnosno osigurani iznos ili
procenat osiguranog iznosa za hirurke intervencije koje su izvrene u toku trajanja osiguranja, s
tim da je potreba za hirurukom intervencij om nastala u toku trajanja osiguranja. Ugovorom
definisane osigurane sume su i gornje granice obaveze osiguravaa. Ugovor o dobrovoljnom
zdravstvenom osiguranju lica za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija moete zakljuiti na
svim prodajnim mestima Kompanije.
TAKOVO OSIGURANJE
etvrto osiguravajue drutvo koje sam izabrao je Takovo osiguranje. TAKOVO OSIGURANJE
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje Zdrav ovek ima 1.000 elja, a bolestan jednu - da bude
zdrav! Zdravlje je najvee bogatstvo, te stoga ne zanemarujte brigu o zdravlju. Svako treba da
ima razvijenu svest da mora biti odgovoran prema sebi i svojoj porodici tako to e brigu o
zdravlju staviti na vrh liste prioriteta, jer samo zdrav ovek moe uspeno da reava ostala
ivotna pitanja i gradi svoju i budunost svoje porodice.
Da biste obezbedili uspeh preduzeu,
39
kompaniji, porodinoj firmi i slino morate obezbediti sigurnost sredstava i zaposlenih, koja
ujedno podrazumeva i brigu o njihovom zdravlju, jer vai zaposleni grade uspeh Vaeg
poslovanja. Kao odgovoran poslodavac, nudimo vam da kod nas zakljuite polisu kolektivnog
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kojom Vam garantujemo visoko kvalitetne zdravstvene
usluge i medicinski tretman kojim ete Vi i Vai zaposleni biti zadovoljni. Polisa dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja zakljuuje se na dobrovoljnoj bazi, a osiguranik moe biti svako lice
koje ima obavezno zdravstveno osiguranje, to se dokazuje posedovanjem zdravstvene knjiice.
ta pokriva polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja?36 osiguranje za sluaj hirurkih
intervencija (na srcu, arterijama, kostima, oku, uhu i slino) osiguranje za sluaj teih bolesti
(zloudni tumori (izuzev tumora koe i malignih bolesti krvi), modani udar, infarkt, sepsa, tea
oboljenja lezda i slino) . Dopunski rizici koje moete ugovoriti uz pomenute osnovne rizike su:
dnevna naknada za bolniki dan i dnevna naknada za sluaj trajanja privremene spreenosti za
rad. Primer: Osigurana suma (u dinarima) Hirurke intervencije Tee bolesti 40.000,00 40.000,00
80.000,00 80.000,00 Premija po jednom licu (u dinarima) Godinja Mesena 600,00 50,00
1.200,00 100,00 11 sa polisom dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja osiguranik ima
zagarantovanu jednokratnu isplatu ugovorene naknade za sluaj nastupanja tee bolesti ili
hirurke intervencije, odnosno ne snosi sam trokove bolnikog ili ambulantnog leenja,
dijagnostike, ortopedskih pomagala, specijalistikih stomatolokih usluga i hirurkih intervencija,
fizikalne rehabilitacije i slino. Nastankom osiguranog sluaja Takovo osiguranje isplauje
osiguranu sumu ili procenat osigurane sume za sluaj teih bolesti ili hirurkih intervencija
(ukoliko je bolest nastala tokom trajanja osiguranja, ili je potreba za hirurkom intervencijom
nastala tokom trajanja osiguranja).
Kako se plaa premija osiguranja i od ega zavisi njen iznos? Premiju osiguranja moe platiti
poslodavac za zaposlene ili osiguranik obustavom od zarade. Plaanje premije moe se ugovoriti
odjednom za celu godinu, polugodinje, kvartalno ili meseno. Kako moete ostvariti pravo na
nadoknadu iz osiguranja? Kada doe do ostvarenja osiguranog sluaja i utvrdi se postojanje tee
bolesti ili doe do hirurke intervencije, odnosno operacije, osiguranik treba da podnese pismenu
prijavu na obrascu osiguravaa i medicinsku dokumentaciju (otpusnu listu, specijalistiki izvetaj
i drugu na zahtev osiguravaa), kojim se dokazuje pravo na isplatu naknade. ta se iskljuuje iz
osiguranja? Osiguranjem nisu pokrivene bolesti koje je osiguranik imao pre zakljuenja osigu
ranja ili hirurke intervencije izvrene pre zakljuenja osiguranja, odnosno za koje je ranije
utvrena potreba.
36 www.takovoosiguranje.rs
40
ZAKLJUAK
Zdravstveno osiguranje je potrebno svakom licu, radi smenjenja rizika od tete koja moe
blagovremeno nastati. Dopunsko zdravstveno osiguranje bi trebalo da imaju sva lica koja imaju
predispozicije za oboljenje od teke bolesti ili svako koje je krhog zdravlja I lako podlee
41
povredama koje mogu prouzrokovati hiruke intervencije odnosno operacije.Tako e osigurati

nadoknadu zdravstvenog leenja . Ukoliko se bolesti ili inetervencija zavri smrtnim ishodom
osiguranik stie pravo da njegova porodica odnosno naslednici isplati ugovorenu sumu
dopunskog zdravstvenog osiguranja koje je osiguranik ugovorio za ivota. Ali treba imati u vidu
da se jednom ili vie puta u toku godine mogu ispatiti osigurana suma ili nadoknada zavisno do
obolelog ili nesrenog sluaja. U zemljama ogranienih finansijskih sredstava i doslednog potovanja
principa solidarnosti, mnoge zemlje u kojima se sprovodi reforma sistema zdravstvene zatite imaju
dilemu: koji sistem odabrati? Preporueno reenje je najbolja mogua kombinacija sistema koja
omoguuje dostupnost kvalitetne zdravstvene zatite u okviru sigurnih i stabilnih finansijskih izvora
zavisno od lokalnih uslova. Poznati dokument Svetske zdravstvene organizacije "Zdravlje za sve u
21.veku" obavezuje sve drave lanice da obezbede solidarnost i univerzalnu dostupnost zdravstvenog
osiguranja, uz istovremeno savlaivanje trokova. I pored visokog ekonomskog standarda koji imaju,
stanovnici Evropske unije esto nisu do kraja zadovoljni reenjima koje im nude obavezni sistemi
zdravstvene zatite. To znai da idealnog sistema zdravstvenog osiguranja jo nema. Za Beveridgeov
model zdravstvene zatite se smatra da najbolje korelira sa solidarnou - postulatom koji savremeno
zdravstveno osiguranje treba da obuhvata. Beveridge-ov sistem nacionalnog zdravstvenog osiguranja
garantuje zdravstvenu zatitu svima, uz rizik eventualno nieg kvaliteta zdravstvene zatite. Bismarck-ov
sistem garantuje kvalitetnu zdravstvenu zatitu, ali je ne obezbeuje celokupnom stanovnitvu.
LITERATURA:
1) Osnovna literatura : Tehnologija Osiguranja ,dr. Jova Miloradi, Beograd.2010.;

2) V.S. Andreev Socijalno obavetenje u SSSR, Moskva 1971.godine;
42
3) Timoki medicinski glasnik , Zajear. 2006.;

4) Nemaki car Vilijam, stvara kocepciju i potrebu donoenja socionalnog zakonodavstva
1881god. Dr.Boko Peri Radno pravo, sveska 1 Sarajevo1949,str.187.;
5) Zavod za socijalno osiguranje, Institute for Social Insurance Beograd. 2007. ;
6) Zakon o zdravstvenoj zatiti Republike Srbije ;
7) O. Joksimovi, Osiguranje i zdravstveno osiguranje, Megatrend Beograd 2005. ;
8) Dr.Predrag Jovanovi, Dr. Dragoslav Nekov Zdravstvena zatita i zdravstveno
osiguranje, NIRO, Novi Sad, str.10.;
9) Three models of H.C.R in Sweden, 1994, str. 25;
10) Jakovac G Reforme sistemov zdravstvenega varstva v Evropi Ljubljana, september 2002
str 1-3;
11) loven osiguranje A.D. http://www.lo.co.me;
12) www.takovoosiguranje.rs;
13) www.dunavosiguranje.rs;
14) www.dunavosiguranje.rs;
15) www.unqaosiguranje.rs;
16) www.edukaplus.com;
17) www.rfzo.rs;
18) www.svetosiguranja.eu;
19) www.dobrovoljno.rfzo.rs;
20) www.voanews.com;
21) www.sveoosiguranju.rs;
22) www.paragraf.rs.
43

Diplomski Iz Osiguranja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Diplomski Iz Osiguranja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet Educons

Fakultet poslovne ekonomije

Prof.dr. Jova Miloradi

osiguranu sumu (visina premije se odrejuje na osnovu OS);

nema osigurane vrednosti, a samim tim ni nadosiguranja i podosiguranja i

d) zakljuenje ugovora o osiguranju lica ne ukljuuje materijalni interes, tako da se ugovor

1. Pojam zdravstvene zatite I zdravstvenog osiguranja

otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i

Univerzalnost - obezbediti pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja svim stanovnicima

Ekonominost - ouvanje trokova zdravstvene zatite na odreenom nivou.

Sloboda izbora za korisnike zdravstvenih usluga

Autonomija za davaoce zdravstvenih usluga.

Organizacije zdravstvene zatite koje pruaju usluge i proizvode

Drava, koja u sistemu zdravstvene zatite uobliava drutveni interes i ostvaruje ga u

1 Three models of H.C.R in Sweden, 1994, str. 25

postojanje potencijalnog rizika

postojanje "stranke" odnosno osiguranika koji je spreman da se pred rizikom osigura

Razvoj zdravstvenog osiguranja

Pojam zdravstvene zatite obuhvata organizovanu sveobuhvatnu delatnost drutva u cilju

nezgode na poslu.To je ovekovo pravo da obezbedi socijalnu I materijalnu sigurnost u sluaju

U prvoj socijalistikoj dravi u svetu Sovjeckom Savezu 22 decembra.1917 godine donet je

Potpore za vreme radne nesposobnosti;

1. Obezbedjivanje obaveznih vidova zdravstvene zatite za celokupno stanovnitvo

2. Vrste zdravstvenih osiguranja

Obavezno zdravstveno osiguranje na koje obavezuje drava svojim propisima.

6 Dr.Predrag Jovanovi, Dr. Dragoslav Nekov Zdravstvena zatita i zdravstveno

7 Dr.Predrag Jovanovi, Dr. Dragoslav Nekov Zdravstvena zatita i zdravstveno

Dopunsko zdravstveno osiguranje pokriva razliku do pune vrednosti za usluge koje su

Dodatno zdravstveno osiguranje je dobrovoljno osiguranje koje obezbeuje osiguraniku

Privatno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje koje plaaju pojedinci ili

Nivoi osiguranja su razliiti zavisno od osiguravajueg drutva. Nosioci osiguranja su obino

Naela obaveznog zdravstvenog osiguranja

Razlikujemo est osnovnih naela zdravstvenog osiguranja:

osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim materijalnim mogunostima, i

Oblast zdravstvenog osiguranja ureena je Zakonom o zdravstvenom osiguranju, Zakonom o

Najznaajniji sistemi obaveznog zdravstvenog

stupaju u odnose ugovaranja sa bolnicama, udruenjima lekara, stomatologa i

organizuje odgovarajuu mreu zdravstvenih kapaciteta. O delu budeta

zdravstvene zatite, nedovoljan obim zdravstvenih usluga, veliki broj lekara na

3. Tipovi savremenih sistema zdravstvenog osiguranja

Izdvojena je jedna zemlja od svakog tipa ,radi poreenja karakteristika:

4. Dopunsko dobrovoljno zdravstveno osiguranje

osiguranja bude i dobrovoljna i obavezna: na primer, zdravstveno osiguranje za koje se

d. Pravo na ugovorene nadoknade u sluaju uspostavljenih dijagnoza za teku bolest I

Polisa induvidualnig dobrovoljnog

Polisa kolektvivnog osiguranja ugovara se

Kod nekih vrsta dobrovoljnog zdravstvenog

Kod kolektivnog osiguranja nema potrebe za

Ponuda sadrzi osnovne podatke o ugovarau

Ponuda kolektivnog osiguranja sadri

Ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom

Ugovor o kolektivnom dobrovoljnom

Premija individualnog osiguranja plaa se od

Premija kolektivnog osiguranja plaa se

Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja:

1. Paralelno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojima se pokrivaju trokovi zdravstvene

Isplate u sluaju operacije I tekih bolesti

Prijava osiguranog sluaja , popunjena I overena od strane firme;

Pravosnano reenje suda o nasleivanju;

Prava osiguranog sluaja, popunjena I overena od strane firme;

Pravosnano reenje suda o nasleivanju;

5. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji

U Srbiji se sistem zdravstvenog osiguranja bazira na obaveznom zdravstvenom osiguranju, kao i