43.Koje su to najvanije kategorije savetodavnih usluga za preduzetnike?

nauiti preduzetnika kako da ui neto novo, uvede i ovlada promenom

neposredno utie na ekonomske efekte poslovanja : povea produktivnost,minimizira
neracionalno korienje respolozivih resursa, snizi trokove, povea obim
proizvodnje, prodaje, zaposlenosti i dobiti
izmeni i unapredi kvalitet poslovnih i organizacionih tokova: pobolja sigurnost,
povea zadovoljstvo na radnom mestu, uvede standarde i kvalitete
pobolja tehniko-tehnoloke aspekte poslovanja: razvije nove proizvode-usluge,
uvede novi informacioni sistem.
44. Kako biste definisali lokalni ekonomski razvoj? Koje su to dve glavne strategije
LER-a? Diskutujte savremeni znaaj ovih strtegija.
Lokalni ekonomsi razvoj moe se definisati kao, rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara
bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice, a time i da unapreuje kvalitet svog ivota
poveanjem zaposlenosti, realnih zarada, vrednosti line imovine, obima i kvaliteta usluga
lokalnih vlasti i sl.
Postoje dve strategije podsticanja lokalnog ekonomskog razvoje:
Podsticanje lokalnih grupa od strane lokalnih vlasti da razviju poslove i na taj nain ubrzaju
ekonomsi razvoj zajednice. Takva podrka je po pravilu, jednokratna, jer se polazi od
pretpostavke da e kasnije biznis sam rasti po sopstvenoj dinamici
Privlaenje stranih firmi da investiraju u datoj lokalnoj zajednici, pre svega kroz podsticaje
koje lokalna vlast daje pojedinim firmama, kao to su: jeftino zemljite, poreske olakice, i sl.
45. ta lokalna uprava ( vlast) treba da zna pre nego to pristupi modeliranju strategije
lokalnog ekonomskog rezvoja?
Uspeh strategije lokalnog ekonomskog razvoja, zavise od sl. pretpostavki:
--- da li u sredini postoji jedan ili vie lokalno izabranih lidera koji poseduju energiju---,
reformski su orijentisani, odluni i spremni da rade sa privatnim sektorom i drugim kljunim
lokalnim akterima na formulaciji i sprovoenju LER strategije,
--- da li postoje sposobne tehnokrate i pretea institucionalna struktura--- , zasnovana na
partnerstvu javne i privatne delatnosti.
--- postoji li podsticajna politika na dravnom nivou---, odnosno da li su vlada i resorna
ministarstva takoe reformski opredeljeni i da li podstiu ekonomski razvoj
--- da li je lokalni privatni sektor razvijen, organizovan i spreman da radi---, sa lokalnim
vlastima i drugim akterima na formulisanju i realizaciji strategije razvoja.

46.Objasni najvanije korake u strategijskom planiranju LER-a?

-1- korak, organizovanje procesa strategijskog planiranja. Uspean poetak, kao i zavretak
rada na planskom procesu, podrazumeva izbor pojedinaca i grupa koji imaju interes da se
ukljue u rad na strategiji razvoja. Sposobnosti i znanja su nezaobilazan faktor uspenosti
planiranja. Formira se tim za strategiju LER-a tzv. PMU (project menagment unit) koji u
inicijalnoj fazi planiranja sainjava i pregled potrebnih resursa za formulaciju i sprovoenje
strategije.
-2- procena lokalne ekonomije. Faza koja predhodi formulaciji strategije jeste procena stanja
i stepena razvijenosti lokalne ekonomije. Cilj ove analize je procena raspoloivih resursa i
potencijala za razvoj, kao i pretpostavki za ostvarivanje konkurentskih prednosti.
-3- Formulisanje strategije LER-a. Ova stretegija sadri, viziju budueg razvoja ivota u
sredini, kao i ciljeve, programe, projekte i akcione planove.
-4- Implementacija strategije. Ova faza podrazumeva primenu strategije, odnosno realizaciju
utvrenih operativnih programa prema predvienoj dinamici. Prate se rezultati i po potrebi
koriguje strategija.
-5- Evaluacija i monitoring. Faza monitoringa (praenja) i ivaluacije (procene) imaju za cilj
da kvantifikuju ishode, opravdaju rashode, doprinesu poboljanjima i rezultiraju dobrom
praksom upravljanja. Ovi izvetaji treba da budu dostupni javnosti.
Kome i zato treba poveriti opte vostvo LER-a? Da li to moe da ilustrujete nekim
primerom iz nae poslovne prakse?
Vostvo LER-a bi trebalo poveriti politikom lideru u datoj lokalnoj zajednici, to je obino
predsednik optine ili gradonaelnik. To mora biti neko ko prihvata miljenja i poglede
drugih, ugrauje ih u zajedniku viziju i neko ko zna da komunicira sa
javnou.......................PRIMER
Diskutujte kljune faktore konkurentnosti jedne lokalne zajednice.
Kljuni faktori konkurentnosti su:
Ljudski resursi
Sklonost saradnji
Istraivaka infrastruktura
Fleksibilnost regulative
Veze sa dobavljacima
Konkurentni trokovi
Kako biste definisali lokalnu razvojnu koaliciju? ta je njena uloga i kako ona funkcionie?
Lokalna razvojna koalicija je formalno ili neformalno, ostvarena veza nosilaca razvoja iz

reda uspenih preduzetnika, politiara i naunika-istraivaa.

Uloga ove koalicije je da snagom svog strunog i politikog autoriteta, kao i snagom
(formalnog ili neformalnog) uticaja na osnovne poslovne odluke, prihvati razvojnu strategiju
i potom istrajno i dugorono praktino valorizuje sve prednosti lokalne sredine i ostvaruje
ciljeve njenog skladnog razvoja.

Nabrojte mogue lokalne aktere u procesu definisanja i sprovodjenja strategije LER-a.

Lokalna vlast: optinsko ili gradsko vee; organi uprave; komunalna preduzea; institucije iz
obrazovanja; regionalne vlasti; obrazovne i istraivake institucije.
Privatni sektor: mikro, mala i srednja preduzea; velika preduzea; sindikati; banke i druge
finansijske organizacije; mediji; regionalne privredne komore; asocijacije preduzetnika;
privatna preduzea iz komunalne delatnosti, obrazovanja i zdravstva; privatne istraivake
organizacije.
Neprofitni sektor: nevladine organizacije; saveti mesnih zajednica; lokalne verske
organizacije; strukovna udruenja; fondacije; humanitarne organizacije.
Diskutujte fakore koji utiu na ensko preduzetnitvo.
Postoje varijable koje utiu na preduzetniko ponaanje bez obzira na radne karakteristike i
specifinosti okruenja-privredne strukture, drave. Odreeni aspekti preduzetnitva zavise
od karakteristika konkretne zemlje i specifinosti njene privredne strukture, ovde pre svega
mislimo na ekonomske prilike u zemlji, pravnu regulativu, kao i demografske faktore.
Navedite i ukratko tumaite kljune motive ene da pokrene sopstveni preduzetniki
poduhvat.
To su:
Nezavisnost
elja za kontrolom nad sopstvenim ivotom, radnim vremenom.
Identifikovana poslovna prilika na osnovu iskustva iz predhodnog posla
elja za pokazivanjem i aktivnim uestvovanjem u drutvenom ivotu
Potreba za demonstracijom i dokazivanjem sopstvenih vrednosti partneru
esta diskriminacija poslovnih sposobnosti ena.
Kako biste kategorizovali ene preduzetnike prema privrenosti preduzetnikim idealima i
stepenu prihvatanja konvencionalne rodne uloge.
Konvencoinalni preduzetnik, visoko privren i preduzetnikim idealima i konvenionalnoj
rodnoj ulozi
Inovativni oreduzetnik, sa veoma vrstim verovanjemu preduzetnike ideale, ali niskom

privrenou konvencionalnoj rodnoj ulozi

Domai preduzetnik, koji organizuje svoj biznis u krugu porodice i ima nisku odanost
preduzetnikim idealima
Radikalni preduzetnici, sa niskom privrenou i jednom i drugom, koji esto organizuju svoj
biznis na politikoj ili kolektivistikoj osnovi.

Diskutujte tipove ena preduzetnika prema linim karakteristikama.

Primadona je jako osetljiva na svoj status. Osetljivost proistie iz nesigurnosti u
kompetentnost, jer je pre bavljenja preduzetnitvom obavljala poslove na kojima je bila
zatiena od odgovornosti. Lako se odluuje da startuje sa biznisom ali mnogo tee ostaje u
njemu jer joj nedostaju line karakteristike kao to je samopouzdanje i upornost. Prvi pad je
za nju kraj preduzetnike karijere, ukoliko nema pokrovitelja.
Pokrovitelj je obino preduzetnik u senci ili osoba koja se stvarno bavi preduzetnitvom,
aformalno se eksponira preko zastupnika. Pokrovitelj vodi obimne i odgovorne poslove u
kojima uiva, zna da ga primadona nee izneveriti u zastupanju, a njegov uticaj na nju ide
ak do davanja upustva o njenom fizikom izgledu.
Profesionalac je osoba koja ne sklapa partnerstva kao primadona i pokrovitelj, ve se sama,
potpuno odgovorno bavi svojim biznisom. Solista je, jer se bavi biznisom u koji moe da
ugradi svoje kljune kompetencije. Ne voli padove, ali ih podnosi i doivljava kao uenje na
sopstvenim grekama. Brzo ustaje a napravljena greka kod nje jaa samopouzdanje i
upornost.
Dobar biznismen odgovara tipu profesionalca, jer je potpuno posveen poslovnoj karijeri.
Oklevalo je osoba bez dovoljno samopouzdanja i upornosti: nekad je dovoljno uporna, ali
neveruje da e uspeti: nekad veruje da e uspeti, ali ne redi dovoljno na realizaciji svojih
uverenja.
Cepidlaka, ene mogu biti uspeni profesionalci, ali oklevala u realizaciji,karijere majke i
karijere sa udobnim ivotom, zato se nazivaju cepidlake, poto su u poslovnoj karijeri
izvrsne, ali su ostale dve ili jednu od ostale dve karijere zanemarile. ena uspean
preduzetnik mora teiti razvijanju sve tri karijere i njihovom balansiranju.
Galamdzija, zene se smatraju roenim galamdzijama, pa e zato dobiti epitet galamdzije.
Neki biznisi se upravo zbog te karakteristike smatraju adekvatnim za ensko preduzetnitvo.
Meutim, sigurno je da nije dovoljno da se pria ve i ta se pria tako da je galamdzijstvo

pozitivna lina karakteristika kompetentne osobe, a naziva se elokventnost.

Stranac je tip preduzetnika koji moe imati negativan i pozitivan kontekst. U negativnom
kontestu znai potpuno nepoznavanje posla kojim se bavi. Otvoreno se za takvu osobu kaze
da je zalutao. U pozitivnom kontekstu stranac je preduzetnik sa stranim dravljanstvom.

Zato pristup finansijskim izvorima smatramo jednim od kljunih barijera za razvoj enskog
preduzetnitva. Diskutujte ukratko i ostale barijere enskog preduzetnitva.
Pristup finansijskim izvorima. Kod uzimanja kredita ene su dosta obazrivije od mukaraca.
One se zaduuju samo onoliko koliko smatraju da e u odreenom roku biti u stanju da vrate.
ene vrlo esto otvaraju nove poslove u oblasti uslune delatnosti, to podrazumeva mikro ili
male preduzetnike firme, to podrazumeva manje iznose finansijskih sredstava. Banke
nemaju izraen interes za malim zajmovima (mikrokreditima) zbog male zarade.
Obrazovanje i konsalting. Nedostatak znanja i preduzetnikih sposobnosti za odreeni posao
moe predstavljati veliku prepreku za ene u biznisu.
Zakonodavstvo, koje bi se na sistematizovan i konzistetan nain bavilo pitanjima
diskriminacije ena preduzetnica, posebno u oblasti finansijske podrke.
Tradicionalno porodino vaspitanje i visok stepen porodine savesti za preuzimanje
odgovornosti oko organizacije porodinog ivota jedan je od kritikih faktora poslovnog
uspeha ene preduzetnika. Ovaj momenat je teak za sve ene.
Po emu se porodini biznis razlikuje od neporodinih preduzea. Diskutujte ove razlike.

Zato porodini biznis moe biti izvor korisnosti, ali istovremeno i smetnji za kljune
stejkholdere?
Diskutujte neke od najznaajnijih prednosti i nedostataka porodinog biznisa.
Prednosti porodinog biznisa:
Predanost poslu i porodici: preduzetnici koji sami osnivaju malo preduzee, obino su
emotivno vezani za svoj posao, poto su ga godinama gradili i negovali. lanovo porodice
oseaju porodinu odgovornost za uspeh preduzea, spreavanje konflikata, stvaranje dobrih
uslova za rad i sl.
Velika znanja: Porodina preduzea esto poseduju specifina znanja koja ih diferencirajuod
njihovih konkurenata.
Razmiljanje na dugi rok: veina porodinih preduzea ima izotrenije predstave o tome ta
ele da postignu u iduih deset, petnaest godina nego to je to sluaj sa drugim preduzeima.
Brzo menjanje odluka: u porodinim preduzeima obino je jasno ko donosi odluke to je
najee jedana ovek, najvie dvojica pa je za realizaciju odreenih promena dovoljno
dobiti njegovu-njihovu saglasnost.
Nedostaci porodinog biznisa:

Rigidnost (krutost): Mlae generacije esto posluju na nain kojim hoe da udovolje svojim
porodinim predhodnicima, a ne na nain koji bi bio povoljan za poslovanje.
Vostvo i legitimnost: Izostanak pravog voe je pojava koja se esto dogaa u drugoj
generaciji porodinih preduzea.