UNIVERZITET EDUCONS

SREMSKA KAMENICA
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

Upravljanje razvojem malih preduzeca
NA TEMU:
Upravljanje razvojem malih preduzeca

Mentor:
Prof.dr.Nenad Penezi

Student:
Jelena urii
E30/15
Sremska Mitrovica,09.06.2016.godine

Sadraj:

UVOD....................................................................................................................................................................................................................................... 4

1. Fenomen preduzetnike ekonomije inovativne privrede zasnovane na znanju...............5

2. Definisanje preduzetnitva i preduzetnika....................................................................................................................5
2.1. Preduzetnik kao linost................................................................................................................................................. 6
2.2. Zadatci i uloga preduzetnika u privrednoj strukturi.......................................................................6
3. Kriterijumi za klasifikaciju preduzea po veliini................................................................................................7
4. Definisanje i uloga malih preduzea u privrednom razvoju......................................................................8
5. Preduzetniki proces............................................................................................................................................................................. 8
6. Definisanje i modeliranje poslovnog plana.................................................................................................................. 9
7. ivotni ciklus preduzetnikog poduhvata.................................................................................................................... 10
8. Drava i podsticaj razvoju preduzetnitva...................................................................................................................10
9. Savremeni preduzetniki pristup lokalnom ekonomskom razvoju...................................................11
10. Fenomen enskog preduzetnitva......................................................................................................................................... 11
11. Porodini biznis........................................................................................................................................................................................ 12
ZAKLJUAK.................................................................................................................................................................................................................. 13
LITERATURA............................................................................................................................................................................................................... 14

Rezime:

Preduzetnitvo je, kao inovativni i svrsishodni proces, u prirodnom skladu sa sutinom

ovekovih potreba da stalno neto radi, da menja, stvara i afirmie svoje rezultate. Osobe i
pojedinci preduzetnikog duha i predispozicija ele da samostalno osmiljaju i oblikuju svoje
poslovne aktivnosti, da kroz njih ispolje i potvrde svoj kreativni identitet. Preduzetniki duh,
koji se ispoljava kroz marljivost, posveenost poslu i motivisanost uspehom, moe se
afirmisati i praktino transformisati kroz preduzetniki poduhvat i njegove rezultate jedino u
drutvu u kome je dominantna trina privreda, sloboda izbora aktivnosti, sloboda inicijative,
sloboda razvoja sposobnosti i sticanja znanja i potpunog korienja multidimenzionalnih
ljudskih resursa.
Kljune rei: preduzetnika ekonomija, preduzetnitno, preduzetnik, poslovni plan

UVOD

Razvoj preduzetnistva u agrobiznisu ima izvaredne mogunosti, kako u primarnoj

proizvodnji, tako i prehrambenoj industriji, kao I u prateim granama koje su vezane za tzv.
ruralni razvoj. Preduzetnistvo, kao slobodna inicijativa, osnova je opstanka porodicnih
gazdinstava u savremenim uslovima privredjivanja. Po ugledu na razvijene zemlje,
preduzetnistvo i u nas treba da postane nova razvojna filozofija. Sve institucije sistema treba
da budu u funkciji stvaranja uslova i ambijenta za biznis i preduzetnistvo.
Zbog znacaja preduzetnistva za pazvoj privrede, namece se pitanje sta je u stvari
preduzetnistvo. Postoje sire ili uze, jednostavnije ili kompleksnije definicije preduzetnistva.
Preduzetnistvo je jako heterogena i kompleksna nauka koju karakterie pronicljivost,
sposobnost privredjivanja i ak slutnja buduih dogadjanja, spremnost za prihvatanje
neobinih i nekonvencionalnih ideja, hrabrosti i upornosti i drugi prirodni darovi.Sa druge
strane ono je plod nekih povoljnih ambijentalnih okolnosti, dobrim delom vezanih za faktore
i konstelacije koje umanjuju neizvesnost. Preduzetnik moze biti kako pojedinac tako i
grupa ljudi koji iskazuju inicijative i kreativnu sposobnost. Odluke koje preduzetnici
donose treba da obezbede efikasnost poslovanja konkretnog subjekta u proizvodnji i
smanjuje uticaj ogranicavajucih faktora. Preduzetnistvo ima ogroman znacaj u razvijenim
zemljama.
U prvom delu ovog seminarskog rada emo se bazirati na objanjenje fenomena
preduzetnike ekonomije kroz definisanje masovne I ekonomije zasnovane na znanju. Dok
drugi deo ovog rada emo posvetiti definisanju preduzetnitva kao procesa prikljuivanja
privrednom sektoru I njegovog doprinosa. Takodje u ovom poglavulju emo se baviti
definicijom samog preduzetnika kao poslovnog oveka I njegovim osobinama, vetinama I
sposobnotima
Trei deo je posveen sri ovag pristupnog rada a to je definisanje malih preduzea
odnosno kriterijumima I nainom dijagnostikovanja preraspodele preduzea po veliinama.
etvrti deo ovog rada je nastavak diskusije o malim preduzeima, u kojem emo definisati I
obrazloiti ulogu maloh preduzea u privrenoj srukturi. Peti deo ovog rada je usmeren ka
algoritmu preduzetnikog procesa identifikacije podataka I sredstvima za prikupljanje
preduzetnikog kapitala. Naime, cilj petog poglavlja jeste objasni preduzetnitvo kao
iterativni proces i ukae na kljune faze i elemente preduzetnikog procesa u praksi,definie
poslovnu ideju (priliku) i ukae na izvore, metode i tehnike generisanja i vrednovanja
uspenih poslovnih ideja,ispita mogunosti i osnovna opredeljenja budueg preduzetnika za
ulazak u novi poslovni poduhvat,istrai odgovarajue organizacione forme poslovanja, i
potencira razliite izvore (mogunosti) zafinansiranje pokretanja, rasta i razvoja
preduzetnikog poduhvata.

1.

Fenomen preduzetnike ekonomije inovativne privrede

zasnovane na znanju

Kompleksne i ekzistecione promene dananje savremene privredne strukture direktno

tangiraju rast i razvoj ekonomije. Ukoliko promene sagledama sa akspekta dinamike i brzine
u pogledu navika, ukusa i trendova koje direktno plasiraju potroai moemo da dananja
ekonomija je uspela da isprati odnosno da se prilagodi promenama zahvaljujui velikoj
fleksibilnosti. U pomenutim uslovima fluktuirajuih promena nastala i opstala je takozvana
masovna ekonomija , kao i inforamciona ekonomija ili ekonomija zasnovana na znanju.
U ovom poglavlju emo se detaljnije baviti upravo masovnoj ekonomoji i njenom
znaaju, i ekonomiji zasnovanoj na znanju. Kada govorimo o masnovnoj ekonomiji u njenom
nazivu moemo pronai odgovore na mnoga pitanja. Tako ulogu masnovne ekonomije
moemo sagledati kroz masovnost potrosnje materijalnih dobara bez ijeg utroka se ne bi
mogla zamisliti ljudska ekzistencija. Te masnovne utroke moemo podeliti u dve
determinante: u proizvodnji je maksimalna potronja energenata, a dok u potrosnji mislimo
na masovnu potrosnju materilanih dobara i kulminiranje bogadstva. Cilj masovne ekonomije
jeste da uz to manje ljudskog rada postigne veu produktivnost uvodjenjem masina u proces
reprodukcije. Medjutim ukoliko se to uradi vue odredjene posledice sa sobom kao to su
naprimer, nezaposlenos. Ali poveanje produktivnosti ne znai i poveanje kvaliteta, to
moe dovesti do manje potranje , zasienosti, poveanje trokova proizvodnje usled
fluktuirajuih cena energenata koje se utroe prilikom rada masina.
Krajem 50-tih godina dolo je do tehnolokog diskontinujiteta to je prouzrokovalo
pokretanje novog talasa koji e dosadanju privrednu strukturu u velikoj meri promeniti i to
putem pojave individualnog preduzetnitva odnosno masovnoj pojavi malih preduzea .
Korporacije su vie obratile na razvoj internog korporativnog preduzetnitva koji je veoma
znaajan u pogledu fleksibilnosti, efikasnosti i efektivnosti preduzea. Znanje postaje glavni
proizvodni faktor,rad postaje fleksibilan i interesantniji, rad, politika i zabava postaju manje
centralizovani i vie okrenuti ka individualnim oblicima organizacije, birokratska
uniformisanost je zamenjena sofisticiranom sistemskom integracijom i informacionim
menadmentom. Savremena, informaciona tehnologija, koristi znatno manje energije,
sirovina i radne snage, a postie bolje efekte u ekonomskom smislu od masovene ekonomije,
zahvaljujui ugraenom dodatnom znanju, odnosno informaciji o proizvodu.Kada govorimo
o znanju moramo predoiti osnovne kategorije znanja: znati- ta ( misimo na prepoznavanje
injenica i ujedno sakupljanje inforamcije iz okruenja, znati-zato( mislimo na znanje u
tehnolokom razvoju bitno za nukleralnu ili ekonomsku industriju naprimer, znati-kako
( mislimo na osnovne preduzetnike vetine koje su irekog spektra), i znati-ko (mislimo na
pojedince koji su ukljueni direktno u nauno istrazivake ili neke konkretne projekte.

2. Definisanje preduzetnitva i preduzetnika

Ukoliko preduzetnitno kao naunu disciplinu posmatramo sa ekonomskog gledita
ona predstavlja mo kombinovanja faktora proizvodnje uz donoenje inovacija i promena,
emu doprinosi stvaranju nove vrednosti kroz dejstvo jednog oveka koga nazivamo
preduzetnikom. Medjutim preduzetnitvo moemo sagledati i sa aspekta psihologije kada
dolazimo do spoznaje da je moe voditi samo ovek koji ima specifine osobine koje
podrazumevaju viziju, misiju, ideju, inovativnost, fleksibilnost, informisanost i mnoge druge.
Opte prihvaena definicija preduzetnitva nam govori da je to delatnost pojedinca usmerena
na pokretanje organizvanje permanentno inoviranje preduzea sa osnovnim ciljem stvaranju
novog trita i ostvarivanju dobiti. Odnosno to je proces konceptualizacije, organizovanja
pokretanja i kroz inovaciju ostvaruje posovne prilike prema trino prihvatljivim standardima
u okviru kompleksnog i nestabilnog okruenja.

Preduzetnitno je veoma kompleksan proces koji ukoliko ga definiete ne znai da ste

ga i razumeli. Tako naprimer ekonomiskti preduzetnika su davno uvrtili znaajan njihove
delatnosti znanja i inovativnosti kada je upitanju privredna struktura i jasno precizirali
njegovu ulogu ali nisu mogli da daju jasno objanjenje izmedju njuhove profesije i profesije
konvencijalnog zaposlenog menadera. Rizik, inovativnost i pokretanje novih poslova su
samo neke od injenica koje povezujemo sa preduzetnikim osobinama. Na osnovu
prethodno navedenog moemo izvui praktinu definiciciju preduzetnika. Naime,
preduzetnik je lice koje poseduje poslovni duh i raspolae rukovodilakim osobinama uvek je
budan i spreman da iskoristi nove poslovne prilike kroz kombinovanje odgovarajuih faktora
proizvodnje a da za sve to preuzme rizik ,on upravalja organizacijom, uvodi inovacije i tei
permanentnom razvoju u cilju stvaranja nove vrednosti.

2.1. Preduzetnik kao linost

Svaki ovek je specifian prema svom igledu na prvi pogled a potom i prema svom
ponaanju odnosno svakog pojedinca krase odredjene line osobine. Te osobine psiholozi
lako prepoznaju pa su ih tako svrstali u razliite tipove linosti. Tako ukoliko posmatramo
preduzetnika kao linost moramo uzeti u obzir sledee karakteristike koje bi on trebalo da
poseduje: najpre rano odrastanje ,obrazovanje, starosnu dob od 22 do 45 godine,prethodno
radno iskustvo, treba da poseduje linu i profesionalnu podrku.
Mi emo se u ovom poglavlju fokusirati na linost preduzetnika sa aspekta motivacije
,linih karakteristika savremenog preduzetnika i kao sa aspekta kljunih faktora njihovog
uspeha. Linost preduzetnika sa aspekta motivacije moemo posmareati kao potrebom za
ekonomskom stabilnou, zatim potrebom za socijalizacijom ili oseajem pripadnosti i kroz
potrebu za razvojem i ostvarivanjem svojih ciljeva. Dok ukoliko posmaramo sa aspekta linih
karakteristika mislimo na osnovne osobine koje preduzetnik poseduje a to su: potreba za
napredovanjem, spremnost za preuzimanje rizika, visok stepen internog lokusa kontrole ili
samopouzdanja, kreativnost, inovativnost, potreba za samostalnou i sposobnost stvaranja
vizije. Medjutim pored osobina preduzetnik treba da vlada i sledeim vetinama: stratekim ,
planskim, finansijskim, vetinom upravljanja projektima i vetinom upravljanja vremenom. A
faktore koji mogu da utiu na efikasnost i efektivnost preduzetnikog poduhvata svrstavamo
u etiri grupe poznavanje industriske grane kojoj pripada organizacije, opte upravljake
sposobnosti, motivacija i sposobnost.

2.2. Zadatci i uloga preduzetnika u privrednoj strukturi

Najpre emo se bazirati na zadatke preduzetnika, u samoj definiciji preduzetnika koju
smo naveli u ovom poglavlju definisani su osnovni njihovi zadaci. Medjutim u savremenim
literaturama postoji i osnovna klasifikacija tih zadataka: vlasnitvo nad organizacijom,
osnivanje nove organizacije, uvodjenje inovacije na trite, identifikovanje i procena
poslovnih prilika liderska pozicija. Pod pojmom vlasnitva nad organizacijom mislimo na
investiranje u odredjeni poduhvat i samim tim testiranje ili usavravanje svojih linih osobina
, vetina i znanja o profesiji. Dok pod osnivanjem nove organizacije podrazumevamo
kombinovanje svih elemenata proizvodnje od kapitala do osnovnih i pomonih sredstava uz
donoenje odredjene organizacione forme. Osnivanje nove organizacije ne mora da znai
kretanje od nule, ve u to ubrajamo kupovinu i restruktuiranje stare organizacije ili pak
prisavajanje odredjenih delova. Identifikovanje i procena poslovnih prilika podrazumeva
konzistencionu informisanost o svom okruenju i konkurentima na tritu pa ak iz gepova.
Dok pod liderskom linou odrezumevamo sposobnost vodjstva.

Dok pod ulogom preduzetnika ekonomskih efekata preduzetnike aktivnosti

podrazumevamo: kombinovanje faktora proizvodnje poslovanje u uslovima nizvesnosti,
nesigurnosti i rizika, postizanje maksimalnog povrata na uloena sredstva od strane
investitora i korienje trinih inforamcija.

3. Kriterijumi za klasifikaciju preduzea po veliini

Kriterijume za klasifikaciju preduzea po veliini moemo podeliti na strateke ,
funkcionalne i institucionalne kriterijume. Ukoliko se baziramo na strateke kriterijume
moramo istei da se oni baziraju na osnovnim injenicama koje organizacije poseduje
prilikom pogona a to su: obima ostvarene proizvodnje, visine ostvarenog prihoda, vrednosti
angaovanih sredstava, broja zaposlenih radnika i tehnike opremljenosti.Veliki broj
teporetiara i praktinih istraivaa u prvi plan istie sumnju koja se tie klasifikacije
preduzea samo prema stratekim odlukama koja je opravdana. Jer u poslednje vreme postoje
samostalne zanatske radnje koje pored vlasnika zapoljavaju mali broj radnika, ali su tehniki
tako dobro opremljene, da bi se pre mogle svrstati, ne uzimajui u obzir broj zaposlenih i
karakter sredstava za proizvodnju, u velika nego u mala preduzea.
Medjutim ukoliko bi doslo do kombinovanja dva pristupa nprimer stratekog i
funkcionalnog moglo bi dovesti do relevantne klasifikacije organizacije. Prethodna tvrdnja je
opravdana samom strukturom i procesom klasifikacije prema funkcionalnosti preduzea koja
podrazumeva : obim i karakter proizvodnje i izvrenih usluga - velika preduzea imaju,
po pravilu, veliki obim proizvodnje serijskog ili masovnog karaktera, dok je kod malih
preduzea, uglavnom, re o pojedinanoj i neserijskoj proizvodnji. Slino je i sa vrnjem
usluga, ako se radi o uslunim preduzeima,karakter upravljanja - da li preduzeem
upravlja neposredno vlasnik, uz asistenciju pomonika, ili upravljanje sprovode
menaderi,vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju i irina trita za plasman
proizvoda i usluga ,tehnika opremljenost preduzea - da li je preduzee opremljeno
savremenim sredstvima za proizvodnju ili se proizvodi na zanatski nain. Medjutim ovaj
kriterijum se tesko primenjuje u praksi zbog svoje kompaktnosti to nije sluaj sa
institucionalnim kriterijumom, naprotiv kriterijum vlasnitva je iroko primenjen a najvie u
SAD-u. Komitet za evorpski razvoj je radi predostroznosti 1947 godine uveo sledee
kriterijume: samostalno rukovoenje preduzeem, njegovom imovinom i sveukupnom
kontrolom od strane vlasnika, obezbeenje poetnog kapitala preduzea vri se samostalno ili
na temelju partnerstva putem vlasnika-partnera,osnovna delatnost preduzea, kao i trite
njegovih proizvoda i usluga, po pravilu, ne prelazi lokalne (mesne) granice. Isto tako, mesto
boravka vlasnika i zaposlenih radnika je na istom gravitacionom podruju, odnosno u seditu
lokacije preduzea, i preduzee mora da bude malo u pogledu obima poslovanja u odnosu na
obim poslovanja velikih preduzea iz domena iste ili sline privredne delatnosti. Kao
kriterijum ocene obima poslovanja obino se uzima ostvareni godinji prihod, broj zaposlenih
ili neko drugo znaajno obeleje za poreenje.

4. Definisanje i uloga malih preduzea u privrednom razvoju

Definisanje malog preduzea nije nimalo jednostavno u savremenoj privredi jer
definisanje je direktno uslovljeno nizom faktora koji su razliiti u svim zemljama pa I
sektorima. Tako da ralaniti malog, srednjeg od velikog preduzea nije nimalo lako. Tako je
na primer Evropska Unija u saradnji sa evropskom komisijom konstruisala sledeu definiciju
prema kojoj preduzee smatramo bilo kojim entitetom angaovanim u ekonomskim

aktivnostima ne uzimajui u obzir na njihovu malu organizacionu formu. Tako dolazimo do

zakljuka da pod malim preduzeem smatramo onim sa malim brojem zaposlenih , sa malim
godinjim prihodom sa proseno malom poslovnom imovinom koja je se u veini sluajeva
poklapa sa vrednoti godinjeg prihoda. Nova definicija naime uzima sledee injenice u obzir
da vecina preduzea na teritoriji EU su samostalana ili autonomna , bez obzira da li su
potpuno nezavisna odnoso da li poseduje jedno ili vie manjinskih partnerstava , ili su pak
partnerska ili povezana.
Ukoliko sveobuhvatno sagledamo prethodno reeno moemo zakljuiti da je malo
preduzee i privredno i usluno, moe pripadati svim delatnostima bilo zanatskog ili iz
oblasti domae radinosti. Njih karakteriu sledee osobine , prvenstveno sklonst ka
investiranju, vea trina fleksibilnost, brzina odluivanja i kapacitet zapoljavanja radnika
najee do 50 ljudi. Ujedno moramo istai i spremnost motivacije radnika i svih resursa da u
najkraem roku i najkvalitetnije ostvare ciljeve tog malog privrenog ili industriskog
preduzea.Ulogu malih preduzea u privrednom razvoju moemo najpre definisati kroz niz
karakteristinih osobina malih preduzea i njihovih prednosti. Naime, malo preduzee je
uspeno tamo gde je tehnoloka inovacija ekonomina, kako na maloj, tako i na
velikoj skali. Dok ukoliko posmatramo malo preduzee sa akspekta kapitala moramo rei da
ono tei niskokapitalnom obimu a ujedno da posigne visok intezitet rada. Malo preduzeeje
najuspenije u poslu koji zavisi od specijalizovanih znanja ili uloga. Malo preduzeeje esto
uspeno na malim, izolovanim ili nesavrenim" tritima. Malo preduzee esto posluje na
nedovoljno proverenim ili nestabilnim tritima ili ispunjavanjem marginalne, fluktuirajue
tranje. Malo preduzee opstajejerje u uskom kontaktu sa tritem i reaguje brzo i mudro na
njegove promene.Mala preduzea esto opstaju zahvaljujui organizovanju sopstvenih kontratenih ekonomija veliine.
Prednosti malih preduzea moemo posmatrati i kroz sledee komponente, ukoliko
sagledamo njenu sposobnost obezbedjivanja radnih mesta, zatim sposobnost stimulacije
konkurencije ali ujedno i pomaganje velikim preduzeima, zatim efikasnost njihove usluge i
proizvoda se moe meriti sa visokim stepenom, takodje se moramo osvrnuti i na sposobnost
dimenziranja lokalnog kako privrednog tako i ekonomskog. Prednosti malih preduzea, kada
je re o inovacijama, ogledaju se u: marketingu, dinaminom, preduzetnikom upravljanju i
internom komuniciranju. A nedostaci su: istraivakom kadru, eksternom komuniciranju,
tehnikama i praksi upravljanja, finansijama, ekonomiji obima i sistemskom pristupu,
nesposobnosti da se bore sa pritiscima drave i problemima rasta.

5. Preduzetniki proces
Pokretanja ili ulaak u privrenu strukturu osnivanjem preduzea predstvalja veoma
sloen I odgovoran poduhvat. Upravo tom pojavom emo se baviti u ovom podpoglavu. Tako
najpre emo predoiti elemente tog poduhvata I obrazloiti njihov znaaj u pokretanju malog
biznisa. Ukoliko preduzetniki process sagledamo sa aspekta stvaranja nove vrednosti
moemo rei da je to rezulat delovanja sledeih sila preduzetnika njegovog tima poslovne
prilike I resursa. Pod prvom fazom pokretanja nekog poslovnog poduhvata mozemo smatrati
motivaciju koja je veoma bitna jer definie misiju I samu viziju rada preduzea. Dok druga
faza bi bila indetifikacija mogunosti i definisanje poslovne politike preduzea, u kojoj se
vri realizacija svega zamiljenog kroz prikupljanje potrebnih informacija I definisanju
delatnosti samog preduzea. Trea faza bi bila vrednovanje ili testiranje uinka ili proizvoda
na tritu, ujedno ovo testiranje predstavlja ocenu vrednosti stvorenog proizvoda I njegove

konkurentnosti na tritu. U etvrtoj fazi se vri identifikacija resursa u kojoj se vri procena
organizovanog plana ulaska u posao I identifikacija buduih dobaljaa materijala I sirovina.
Pribavljanje sledbenika ili poslovnih saradnika za pokretanje poslovnog poduhvata
smatramo poetkom pete faze. Poetak rada preduzea se moe oekivati u poslednjoj estoj
fazi u kojoj je veoma bitno naglasiti da sticanje partnerstva sa srunjacima koji e u daljem
radu preduzea precizirati proces nabavke I prodaje a samim tim I olaksati svojim vezama
opstanak tog malog poslovnog poduhvata. Sve korake kroz koje prolazi preduzetnih od
momenta donoenja odluke do njene ralizacije moemo nazvati preduzetnikim algoritnom.
Predzetniki algoritam je dakle skup koraka I uspenih postupaka za sistematino reavanje
pojedinih zadataka. Taj preduzetniki algoritam ima svoje osnovne korake koje emo u
daljem tekstu navesti. Naime bitni koraci kod konstruisanja I pokretanja preduzetnikog
algoritma su sledei: donoenje odluke da se udje u biznis, kreiranje poslovne politike ili
ideje, zatim trina provera te poslovne ideje, potom sledi provera preduzetnikih
sposobnosti, zatim sledi izrada poslovnog plana I pribavljanje slubenika, potom pribavljanje
finansijse podrke I start up aktivnosti , potom sledi realizacija preduzea kroz izbor
zakonske ili ogranizacione forme poslovanja, potom sledi modeliranje organizacione
strukture I formiranje mendzerskog tima, obezbedjivanje fizikih resursa, poetak rada ili
poslovanja , razvijanje preduzetnikog menadmenta, procena dobiti ili gubitka I razvijanje
plana rasta I razvoja. Preduzetnika ideja nastaje kao rezultat stvaralakog miljenja koje je
primereno svim ljudima, ali, naalost, ne u istoj meri. Osobine preduzetnika ukljuuju i
poveanu sposobnost kreativnog izraavanja, pa e otuda on pronai podsticaj za novu ideju
ili posao i tamo gde ga drugi odmah ne vide. Prilike za uspeh postoje svuda oko nas, ali se
pojava kreativne ideje ipak ne moe unapred programirati. U traganju za odgovorima na
pitanje: kako osigurati finansijska sredstva neophodna za realizaciju novog biznisa,
preduzetnik ima vie mogunosti. Najjednostavnije reeno, budui preduzetnik moe:
posedovati sop-stveni kapital, odnosno moe biti upuen na angaovanje tueg kapitala.

6. Definisanje i modeliranje poslovnog plana

Poslovni plan je pisani document koji jasno opisuje poslovnu ideju, njene
efekte,poetna sredstva resurse I metode potrebne za njeno ostvarenje. Naime, to je poverljiv
document koji sadri ideje, koncepte, metode I informacije koje mogu biti kopirane bez
prethodne pismene saglasnosti autora. Ne postoji struktura poslovnog plana koju treba
bezuslovno slediti , niti postoje dva jednaka poslovna plana. Poslovni plan je vrsta elaborate
kojim se potencijalne finansije predstavljaju kao namera realizacije odredjenog poslovnog
poduhvata. On se ne odnosi na preduzee ve na konkretnu operaciju. Poslovni plan se pravi
u razmaku od jedne do pet godina radi razvoja I podsticaja uspeha poslovnog poduhvata u
narednom periodu. Dakle svakoj osobi koja eli da pokene odredjeni posloni poduhvat je
poteban posloni plan. U osnovnim etapama poslovnog plana se ogleda I njegova osnovna
uloga I znaaj. Etape poslovnog plana smo podelili u osam poslovnih aktinosti: utvrdjivanje
poslovnih ciljeva, izvor I definisanje proizvoda I usluga, identifikacija mogunosti za sticanje
diferentne prednosti na tritu, izbor metoda I utvrdjivanje tempa rasta stratekih pravaca
poslovanja, programiranje aktivnosti funkcijonalnih podruja, konstruisanje institucionalne
organizacione strukture, sprovodjenje svega prethodno navedenog I provera ili kontrola
uspenosti sprovedenog poslovnog plana.

7. ivotni ciklus preduzetnikog poduhvata

Koncept ivotnog ciklusa polazi od toga da preduzetnika organizacija, proizvoda ili
usluga organizacija prolaze kroz gotovo identine faze kao i ivi organizami - raaju se,
rastu i razvijaju, doivljavaju starost i nestaju. Razumevanje koncepta ivotnog ciklusa
uvodi nas u problematiku rasta i razvoja preduzetnikog poduhvata i pomae nam da
sistematizuje-mo sve podsticaje, ali i ogranienja poslovnoj ekspanziji i da shvatimo nain na
koji preduzetnik kombinuje i obezbeuje finansiranje za pojedine metode rasta.
Naime,

faze ivotnog ciklusa preduzea moemo posmatrati kroz faze njegovog rasta
koje su doprinele svojim funkcijama koje se obavljaju u svakoj pojedinanoj fazi. Prva faza
je faza rasta poslovnog poduhvata kroz prizmu kreativnosti, dok druga faza podstie rast kroz
jasno definisanje hijerarhijskih nivoa i kroz sam proces upravaljanja. Trea faza raza se
manifestuje kao preraspodela ovlaenja u okviru jedne preduzetnike korporiacije. Dok
etvrta faza se manifestuje uskladjivanjem odnosno konstruisanjem birokratskog sistema za
praenje i kontrolu rada poslovnog poduhvata. Peta faza predstavlja fazu saradnje ili
uspostavljenje komunikacije putem organizacionog modela, naglaavanjem vanosti timske
funkcije i razvijenjem inforamcionog modela.

8. Drava i podsticaj razvoju preduzetnitva

Drava utie na preduzetniki razvoj tako to stvara jedan stimulativan, stabilan,
prohodan, odriv i za sve uesnike na tritu jednak poslovni ambijent koji omoguava da se
poslovna aktivnost zapone, a potom odvija i reprodukuje sopstvenom dinamikom. Znaajan
izvor za finansiranje novih i malih preduzetnikih organizacija su i dravni oblici pomoi i
podrke. Ovakvom podrkom, drava nastoji da, kroz nove poslove i nova radna mesta, rei,
pre svega, pitanje nezaposlenosti, zatim da dinamizira lokalni, odnosno regionalni razvoj,
podstakne saradnju malih sa velikim, unapredi konkurentnost na domaem, a potom i na
meunarodnom tritu, postigne socijalnu koheziju. U tom smislu, najvie sredstava, kroz
razliite programe podrke i finansiranja, usmerava se ka pokretanju novih preduzetnikih
poduhvata, dok srazmerno manje novca ide ka rastuim preduzeima, pre svega, u oblasti
raznih tehnologija. Takva podrka se uglavnom realizuje kroz razvojne fondove na
regionalnom i centralnom nivou, pri emu drava nudi razliite oblike finansijske pomoi:
start-up i razvojne kredite razliitih namena, nepovratna sredstva i sl. Drava svojim
sredstvima razvija i institucionalnu infrastrukturu za podrku razvoju preduzetnitva, ali i
pomae formiranju preduzetnikih inkubatora, tehnolokih parkova, industrijskih zona i
drugih instrumenata u funkciji dinaminijeg razvoja preduzetnitva.

9. Savremeni preduzetniki pristup lokalnom ekonomskom razvoju

Vriti lokalni ekonomski razvoj znai direktno raditi na izgradnji
ekonomske konkurencije lokalnog podruja u cilju poboljanja njegove ekonomske
budunosti. Od krucijalne vanosti je davanje prioriteta lokalnoj privredi i poveanju
konkurencije,budui da uspeh zajednica danas zavisi od njihove prilagodljivosti na trino
okruenje koje se sve bre menja i koje je sve konkurentnije. Svaka zajednica ima

jedinstvene lokalne naine koji mogu pomagati ili ometati njen ekonomski razvoj. Ovi
lokalni atributi e formirati temelje na kojima e se moi graditistrategija lokalnog
ekonomskog razvoja sa ciljem da se pobolja lokalna konkurencija. Da bi se izgradila
konkurencija svaka zajednica treba da shvati i da radi na svojim vlastitim jakim stranama,
slabostima, prilikama i opasnostima da bi uinila svoje lokalno podruje atraktivnim
za poslovanje, nove radnike i pruanje podrke institucijama.Uspena privatna preduzea
stvaraju dobrobit u lokalnim zajednicama. Meutim, privatno preduzee da bi ostvarilo
prosperitet zavisi o povoljnim lokalnim uslovima poslovanja.
Lokalne vlade imaju esencijalnu ulogu u stvaranju povoljnog okruenja za uspeh
poslovanja. LER se tako vri kao partnerstvo izmeu lokalne vlade i poslovnih interesa i
interesa zajednice. Glavne strategije podsticanja LER-a podrazumeva podsticanje lokalnih
(preduzetnikih) grupa od strane lokalnih vlasti da razviju poslove i na taj nain ubrzaju
ekonomski razvoj zajednice i privlaenje stranih firmi da investiraju u datoj lokalnoj
zajednici, pre svega kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama, kao to su:
jeftino zemljite, poreske olakice i sl. Koncept
strategijskog
planiranja LER-a
obuhvata organizovanje procesa strategijskog planiranja, procena lokalne ekonomije,
formulisanje strategije LER-a, implementacija strategije, evaluacija i monitoring, uloga
lokalne razvojne koalicije. Koncept lokalnog ekonomskog razvoja, zasnovan na
privatnom preduzetnitvu predstavljen od strane UNDP, UNOPS i ILO meunarodnih
organizacija, dokazao se u zadnjih 15 godina u raznim zemljama i privrednim prilikama; od
Gvatemale, Portugala, Junoafrike Republike i Hrvatske.Moe da se primeni i u Srbiji.
Ciljna grupa koju elimo podstai na promenu razmiljanja i pokretanje sopstvenog posla su
prvenstveno nezaposleni, inovatori, ene, zaposleni, a posebnoo mladi ljudi kod kojih elimo
razviti smisao za privatno preduzetnitvo. Preduzetnici su lica koja organizuju i upravljaju
preduzetnim poslovima preuzimajui istovremeno poslovni rizik. Oni igraju vodeu ulogu u
kreiranju i razvoju novih firmi, zadruga, proizvoda i usluga iz ega proistiu mnogobrojne
poslovne mogunosti, ali i pretnje njihovom opstanku. Istraivanja potvruju da se
preduzetnitvom mogu baviti samo odreeni pojedinci sa odgovarajuim talentom i
sposobnostima. Preduzetnici sa znanjima iz oblasti finansija I marketinga uivaju
konkurentsku prednost u odnosu na ostale.

10.Fenomen enskog preduzetnitva

ensko preduzetnitvo dobija sve znaajniju ulogu u domaoj i stranoj privredi I
predstavlja bitan potencijal za razvoj privrede jedne ene. U razvijenim zemljama ene imaju
posebne podsticaje i podrke za razvoj sopstvenog preduzetnitva, a takoe deluju i brojene
organizacije i udruenja koja se bave pitanjem ena i pruanjem raznih vidova podrke. U
zemljama u tranziciji i manje razvijenim zemljama situacija je drugaija. enama se jo uvek
ne pridaje znaaj kakav zasluuju i esto incijative koje one pokreu nailaze na razne
ekonomske,politike ili kulturalne barijere. Osnovna i najznaajnija prepreka su finansije i
nedostatak kapitala i prilikom osnivanja biznisa i tokom razvoja postojeih biznisa. Pored
kapitala tu je I nedostatak trine, prodajne i marketinke vjetine, nedostatak menaderskih
sposobnosti, kao I pristup novim tehnologijama. Posebno ulogu zauzimaju tradicionalna
shvatanja predrasude prema enama i teret porodice. Drutvo bi trebalo da prui adekvatnu
podrku razvoju enskog preduzetnitva, a to se naroito odnosi na zemlje u tranziciji.
Podrka je potrebna u podruju finansiranja, formalnih I neformalnih veza sa partnerima,
preispitati pravnu i poslovnu regulativu, te otkloniti diskriminaciju ena.

11.Porodini biznis
Porodica i preduzee su pojmovi koje u svakodnevnim razgovorima esto i
redovnospominjemo i koji su veini ljudi laiki jasni: porodica je ona grupa ljudi u kojoj se
raamo,odrastamo, koja se za nas brine i titi nas sve dok ne stvorimo sopstvenu porodicu, u
kojoj seceli ciklus ponavlja. Na drugoj strani, preduzee je organizacija ljudi koju
povezuje, presvega, interes obavljanja odreene delatnosti radi sticanja dobiti, kojom
pojedinci, zaposleni u preduzeu, obezbeuju svakodnevnu egzistenciju, a vlasnici i
dugoronije ulaganje svogkapitala. Porodini biznisje danas jedan od najznaajnijih
generatora bogatstva i zaposlenostiu svetskoj privredi. Iako je teko tano proceniti njihovu
zastupljenost u globalnim okvirima,odreene procene kau da se uee preduzetnikih firmi
koje su osnovale ili vode porodice,kree u rasponu od 65 do 90 odsto, u odnosu na ukupan
broj aktivnih preduzea u svetskoj ekonomiji.
Definisati porodino preduzee je prilino zahtevan zadatak, s obzirom da se prethodn
o mora odgovoriti na pitanja kao to su: ta se podrazumeva pod porodicom; u kojojmeri
vlasnitvo mora biti u rukama porodice; koliko lanova porodice mora biti zaposleno,
da bismo preduzee smatrali porodinim, itd. Ipak za jednu konzistentnu definiciju
porodinog preduzea moraju se respektovati dimenzije: vlasnitva, uea lanova porodice,
tranzicije (sukcesije) meu generacijama, I kombinacije ovih parametara.

ZAKLJUAK

Preduzetniki ambijent i klimu sa navedenim i drugim karakteristikama danas imaju

visoko razvijene zemlje koje su svesne znaaja i uloge preduzetnitva u privrednom
prosperitetu i reavanju brojnih problema drutvenog razvoja. I sve zemlje koje se nalaze u
procesu tranzicije, znai bive socijalistike zemlje, kao I zemlje u procesu razvoja, okrenute
su ka preduzetnitvu i preduzetnikom biznisu . Naime, nastoje da stvore uslove koji e
pogodovati uspenijem startovanju, efikasnijem upravljanju i stabilnijem razvoju
preduzetnitva kroz sve organizacione oblike koji ovom poslovnom faktoru odgovaraju.
Preduzetniki biznis je za njih nada da e bre reiti probleme stagnacije i nazadovanja
privrede i ekonomije, probleme nezaposlenosti, siromatva i tehnikotehnoloke
zaostalosti. Da bi se ta opredeljenja ovih drava I privreda to pre i uspenije ostvarila,
neophodno je stvoriti preduzetniki ambijent I klimu, ali i klimu sposobnu da uvodi i
prati
inovacije u
preduzetnitvu. Jer vana injenica stoji: posledica produktivnog
preduzetnitva je privredni rast, a da bi preduzetnitvo bilo produktivno, mora da bude
inovativno.
Nema delatnosti ili grane koje su iskljuivo preduzetnike i nema poslovne oblasti ili
podruja gde uopte nema elemenata, tragova preduzetnitva.Preduzetniutvo se
najbolje reflektuje u oblastima koje pruaju najvie inovativnih mogunosti i ansi.
Preduzetnitvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gde god su dominantog uticaja
ljudi koji znaju, koji su spremni i sposobni da: posao pokreu i stvaraju iz vlastitih ideja,
slede intuiciju, ulaze u direktnu borbu, rade ve poznate stvari na novi ili drugaiji nain,
unose nove biznis ideje, marljivo i uporno rade na reavanju problema. Preduzee koje eli
da razvija preduzetnike dimenzije mora stvarati odgovarajui ambijent i kulturu i
pruiti ansu zaposlenima da ispolje preduzetniki talenat.

LITERATURA:
Osnovna literatura:
[1.] PENEZI, Nenad: Upravljanje razvojem malih preduzea, Zadubina Andrejevi,
Beograd, 1998.;

[2.] PENEZI, Nenad: Preduzetnitvo-savremeni pristup, drugo izdanje, Fakultet

poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.
Pomona literatura:
[1.] POPOVI, Pavle: Preduzetnitvo granice rasta, Ekonomski institut Beograd,
1995.;
[2.] DRUCKER, Peter: Inovacije i preduzetnitvo praksa i principi, Privredni pregled,
Beograd, 1991.