NOVA GRAĐANSKA RELIGIJA

(STARTUP NAČIN – dvanaesti deo)

STARTUP NAČIN je posvećen pomaganju poslovnim menadžerima i liderima koji se suočavaju sa

izazovima dvadeset prvog veka. Ali ono sa čime smo se do sada sreli nije ništa u poređenju sa
promenom koja dolazi. Moramo da se pripremimo za ovu novu budućnost, iako je ona neizvesna.
Organizaciona šema za koju se ovde zalažem nije kraj upravljanja. Niti je to savršeni, konačni
sistem upravljanja. Pre će biti da je to prvi koji u sebi sadrži seme sopstvene evolucije.

Ohrabrivanjem konstantnog eksperimentisanja sa organizacionim strukturama, mnogo je veća

verovatnoća da ćemo iskoristiti nove tehnološke napretke za stvaranje novih i snažnijih
organizacionih formi. Da bismo to postigli, moramo da posmatramo preduzetništvo kao ključni
uslov za sve zaposlene, zato što nikada ne znamo odakle će doći nove i iznenađujuće ideje. Ova
prilagodljivost će nam biti potrebna u narednim godinama, zato što smo u opasnosti da se sukobimo
sa četiri jahača apokalipse ekonomske stagnacije:

EPIDEMIJA KRATKOROČNOSTI: Nedostatak održivih ulaganja, preduzeća koja ostaju privatna i slaba
cirkulacija likvidnih povrata rezultuju smanjenjem ulaganja u sledećoj generaciji. Kratkoročnost se
pogoršava prekomernim finansiranjem ekonomije i rastom menadžmenta kroz finansijski
inženjering umesto stvaranjem vrednosti za klijente.

NEDOSTATAK PREDUZETNIČKIH PRILIKA: Uspon startupova koji ostvaruju visok rast dešava se u isto
vreme kada i veliko smanjenje prilika za regularne male kompanije. Tradicionalne merdevine za
napredovanje su presečene, a nove ih ne zamenjuju dovoljno brzo. Znanje o startupovima je široko
rašireno, ali prilike da se to znanje iskoristi nisu.

GUBITAK LIDERSTVA: Poslovni i politički lideri više su fokusirani na očuvanje rezultata prethodnih
ulaganja nego na ulaganje u budućnost. Strahujem od nedovoljno istraživanja, razvoja i nauke,
nedostatka prosperiteta koji se deli, lažnog nastojanja da se zaštiti kapital umesto da se šire prilike i
od nedostatka velikih proboja u nauci i tehnologiji koji bi mogli da nas spasu.

NIZAK RAST I NESTABILNOST: Šta se dešava našem društvenom ugovoru kada su samo pojedinci sa
najvišim obrazovnim dostignućem podobni da rade – na bilo kom nivou – u novoj vrsti preduzeća
koja pokreću veći deo ekonomskog rasta? S promenom korporativnih struktura postaće nejasno
kako će ljudi pronalaziti nove prilike. Odstupanje od globalizacije i nizak povrat od ulaganja u svim
imovinskim kategorijama doprineće rastu osećanja očaja kod onih koji su zanemareni. Gubitak
liderstva, naravno, direktno je povezan sa lošim upravljanjem, a istraživanje sada pokazuje da je
loše upravljanje direktno povezano sa niskim rastom i produktivnošću. Potrebno je da razvijemo i
podelimo bolje prakse menadžmenta koje prihvataju budućnost, među koje bih uključio onu vrstu
preduzetničkog sistema opisanu u ovoj knjizi. Noa Smit (Noah Smith) piše: „Ispostavilo se da
strukturisano upravljanje ima udeo od 17 procenata u razlikama u produktivnosti između preduzeća
– što je jednako polovini razlika u nivou stručnosti zaposlenih i dvostruko značajnije kao upotreba
informacione tehnologije.”

Ne želim da se pretvaram da je preduzetništvo magični lek koji će, sam po sebi, rešiti sve probleme
koje sam ovde nabrojao. Ali verujem da je ono jedna važna komponenta rešenja. Naš projekat u
narednim godinama biće u tome da se unapredi pozitivna vizija onoga što liberalna demokratija
može da isporuči uz pomoć novih alata koje nam tehnologija stavlja na raspolaganje. Njegovi
stubovi moraju da budu:
• Široko deljeni prosperitet.
• Demokratska odgovornost.
• Naučno istraživanje i govorenje istine.
 • Dugoročno razmišljanje.
• Univerzalna preduzetnička prilika.
• Mudro ulaganje u javna dobra radi dobrobiti svih: osnovna nauka, istraživanje i razvoj,
obrazovanje, zdravstvena zaštita, infrastruktura.

Moramo se rukovoditi realnim istraživanjima o tome koja će rešenja funkcionisati radi opšteg dobra
društva. Moramo upregnuti sve alate ljudske kulture i kreativnosti radi ove vizije: umetnost,
retoriku, liderstvo i obrazovanje. I, naravno, moramo usvojiti promene i prelome. Treba da
prihvatimo tehnološki razvoj kao konstantan izvor obnavljanja i uvećanih mogućnosti. Seme ove
vizije moramo posaditi sada.

Ova metodologija pomaže u tome da se pokaže kako preduzetništvo može da bude deo ovog
rešenja:
• Stvaranjem novih izvora rasta i prosperiteta.
• Kultivisanjem nove grupe lidera među svim generacijama, koji nisu vezani konvencijama ili
obavezama prema idejama iz prošlosti, već su, kroz dugoročne podsticaje i mentalni sklop,
usmereni na mogućnosti koje donosi budućnost.
• Integrisanjem naučnog razmišljanja u svaku vrstu posla.
• Pružanjem novih prilika za vođstvo ljudima svih biografija i iz svih okolnosti.
• Pomaganjem praktičnoj politici da postane dugoročnija u smislu svojih ciljeva.

Dobra vest je da je ovaj novi organizacioni oblik efikasniji, da se odnosi prema talentu i energiji kao
prema dragocenom resursu i da je dizajniran da upregne istinski izvor konkurentne prednosti u
narednim godinama: ljudsku kreativnost.

Svaka organizacija duguje ovaj jednostavan spisak prava svakom svom članu:
1. Pravo da znam da je rad koji obavljam po ceo dan smislen i za nekog drugog osim za mog
šefa.
2. Pravo da se moja ideja pretvori u proizvod minimalne funkcionalnosti i da se ona vrednuje
striktno i pošteno.
3. Pravo da postanem preduzetnik u bilo kom trenutku, pod uslovom da sam spreman da
obavljam težak posao da bi se stvari postigle sa ograničenim resursima.
4. Pravo da ostanem povezan sa svojom idejom dok se ona srazmerno razvija, pod uslovom da
produktivno doprinosim njenom rastu.
5. Pravo na vlasnički udeo u rastu čijem stvaranju pomažem, bez obzira na moju ulogu ili
radnu poziciju.

Organizacije koje ne mogu da striktno i naučno objedine ove tehnologije i prakse upravljanja
prepustiće mesto onima koje to mogu. (Pitajte svoju taksi kompaniju iz susedstva kako izgleda kada
ste na pogrešnom kraju ovog nadmetanja.)

Naš cilj kao pokreta treba da bude ovo: da promenimo praksu upravljanja tako da ona postane
prilagodljivija, humanija, striktnija i efikasnija. Ako budemo uspešni, verujem da će koristi biti
ogromne za društvo u celini.
1. Promena u podsticajima od kratkoročnog prema dugoročnom.
2. Preokret opadanja formiranja novih kompanija omogućavanjem da preduzetništvo bude
dostupnije svima.
3. Preokret u trendu prema birokratiji velikih organizacija, a samim tim i
4. Više rasta kroz organske proboje u zadovoljstvu klijenata, umesto kroz obično spajanje,
reorganizovanje i finansijski inženjering.
5. Prilika da se redizajnira naša ekonomija da bi bila inkluzivnija, održivija i inovativnija – sve
u isto vreme.
Ostvarivanje ovih ciljeva u svakoj vrsti organizacije nije posao samo političara, menadžera,
osnivača ili investitora. Za to će biti potreban veliki pokret idealista i vizionara sličnog razmišljanja
radi integrisanja ovih vrednosti u samo tkivo njihovih organizacija, u svaku industriju, geografiju i
sektor. Transformaciji će biti potrebno mnogo godina da bi urodila plodom. Suočićemo se sa
otporom sa svih strana. Tražite saveznike i inovatore – oni su svuda oko vas. Ne zaboravite koliko
smo daleko stigli ni koliki je još put pred nama.

Iznad svega, verujte da su promene kojima težimo ostvarive. Video sam ih svojim očima,
sporadično i u intervalima, u krajnjem rezultatu ili u velikom broju primera koje sam podelio u ovoj
knjizi. Nadam se da će vas oni inspirisati i da ćete ih upotrebiti kao platformu za lansiranje onoga
čime ćete u velikoj meri nadmašiti ono što smo mi postigli do sada. Dakle, krenite.

Članak je deo knjige „Startup način” autora Erika Risa

.
Nikola M. Stajić, Mast.
ekon.
Osnivač i direktor
iLearn d.o.o. Beograd
info@ilearn.rs
www.ilearn.rs