Analiza finansijske situacije privrednih drutava

1.

DEFINISANJE FINANSIJSKE SITUACIJE

1.1. Znaaj tanog i potpunog sagledavanja finansijske situacije

Bez finansiranja koje napaja i pokrece celokupno poslovanje ni jedan od tri osnovna faktora
proizvodnje se ne moe staviti u aktivno dejstvo. Obezbedjenje neprekidnog optimalnog
finansiranja reprodukcije predstavlja osnovni zadatak upravljanja finansijama. Odravanje
finansijske ravnotee je pretpostavka koja obezbeuje zivotnu sposobnost jednog preduzeca
na duzi rok. Postoje dva zahteva koja se nalaze u osnovi odravanja finansijske situacije:
1.) Zahtev za maksimalnom rentabilnou (primaran zahtev, postavljen od strane samog
preduzea)
2.) Zahtev za optimalnom likvidnocu (dolazi preduzecu sa trista)
Ukoliko su potrebe za kapitalom uskladjene sa mogunostima njihovog pokria, preduzee e
biti u stanju odrzavati finansijsku ravnoteu. Potrebe za kapitalom su uslovljenje ritmom rasta
preduzeca. Pokrie potreba za kapitalom pokree pitanje sastava pasive bilansa stanja, ije
reenje pretpostavlja izbor optimalne kombinacije raznih izvora finansiranja.
Na finansijsku ravnoteu reflektuju usklaeni nizovi uplata i isplata tj novanih tokova u
dinamici vremena. Pretpostavka za nesmetano uskladjivanje tokova plaanja su adekvatne
bilansne relacije. Upravo se zbog toga i pridaje toliki znaaj paniranju, kontroli, kao i analizi
finansijske strukture. Zadatak odravanja finansijske ravnotee ima svoja dva podruja:
1. Strukturalno - organizacionog karaktera Ovo podruje obuhvata jedne od sledeih
poslova: pribavljanje Iiulaganje dugorono vezanog kapitala, koje poreklo vodi iz ostvarenog
dobitka ili je pribavljen na tritu kapitala i ostale finansijske mere vezane za pribavljanje
kapitala. 2. Dinamiko - dispozicijsko podruje Ovo podrucje obuhvata finansijske
dispozicije u dinamikom poslovnom procesu, a to su: pribavljanje kratkoronog vezanog
kapitala korienjem trita novca uz stalno osmatranje likvidnosti, upravljanje uloga kapitala
u obliku obrtne imovine u cilju optimalnog izvrsenja poslovna cilja u prometnom procesu.
Svi ovi zadaci u funkciji odravanja finansijske ravnoteze imaju kratkoronu i dugoronu
vremensku dimenziju, a obuhvataju finansiranje, investiranje i upravljanje kapitalom. Jedan
od osnovnih i najvanijih zadataka preduzea je pregledno potpuno i verno prikazivanje
finansijske situacije preduzea koje predstavlja osnovnu predpostavku za bilo kakvu
finansijsku analizu. Analizom finansijske situacije dolazi do veoma upotrebljivih podataka sa
viestrukom namenom. Menadzmentu preduzeca informacije o finansijskoj situaciji pruaju
mogunost uoavanja dobrih I iloih strana o poslovanju preduzea kao i mogunost
preduzimanja potrebnih mera i akcija da se loe stanje pobolja,a dobro odrava i jaa, da
prelazi u bolji kvalitet od onog u kom se nalazi u datom momentu. Samo upoznavanjem
uzroka loeg finansijskog poloaja mogue je preduzeti adekvatne mere koje bi mogle
dovesti do ozdravljenja finansijske situacije.
U sprovoenju finansijske politike utvrivanje finansijske situacije i njena analiza igraju
znaajnu ulogu. U uslovima nestabilne finansijske situacije nije mogue voditi nezavisnu I
neopredeljenu finansijsku politiku ,to inicira na meuzavisnost i uslovljenost finansijske
politike finansijskom situacijom. Jedna od osnovnih komponenti upravljanja finansijskom
situacijom u privredi ubraja se regulisanje finansijske politike. Da bi se omoguilo pravilno
finansijsko upravljanje i preduzimanje adekvatnih mera na liniji odravanja to povoljnije

finansijske situacije ,neophodno je objasniti pojam finansijske situacije kao i faktore koji je
determiniu.
1.2. Finansijska situacija u uem smislu
-Pierre Conso, francuski autor u knjizi La gestion financiere de l`enterprise kae da se
finansijska situacija preduzea definie kroz njegovu sposobnost da odri stepen likvidnosti
dovoljan da osigura permanentno uskladjivanje monetarnih tokova. On, dakle, smatra da se
finansijska situacija odredjuje sukobljavanjem izmedju stepena likvidnosti elemenata aktive
i stepena dospelosti obaveza. Oigledno je da Conso pojam finansijske situacije tretira samo
kao finansijsku situaciju u uem smislu.
1.3.Finansijska situacija u irem smislu
- Profesor dr Mihailo Kovaevi kaze da je finansijska situacija dobra ako ima dovoljno
sredstava za izvrenje postavljenog poslovnog zadatka, ako postoje skladni odnosi izmedju
osnovnih i obrtnih sredstava u celini, ako su rokovi naplate potraivanja relativno krai, ako
su sopstveni izvori zastupljeniji od tudjih, ako je kamata na pozajmljena sredstva manja i dr.
Profesor dr N. Stevanovic smatra da je finansijski poloaj odredjen ukupnim iznosom
ulaganja i njihovom strukturom, zatim strukturom izvora finansiranja i vezama izmedju
pojedinih delova ulaganja i odgovarajuih izvora finansiranja. I pored brojnih tekoca u
definisanju finansijske situacije, predstavu o njoj je mogue stei isticanjem faktora koje je
odredjuju. Kao izraz finansijskog stanja preduzea, finansijska situacija je uslovljena
dejstvom brojnih relevantnih faktora, koji su cesto podloni znaajnim promenama.
2. FAKTORI FINANSIJSKE SITUACIJE PRIVREDNIH DRUTAVA
Utvrivanje finansijske situacije je uslovljeno nizom eksternih i internih faktora.
Eksterni faktori se nazivaju i objektivne determinante finansijske situacije.Na te faktore
preduzea ne mogu da utiu.Meutim , njih je mogue neutralizovati preduzimanjem
adekvatnih mera :
- stvaranjem znaajnih rezervi
- neutralisanjem inflatornih efekata i dr.
Za kreiranje finansijske situacije preduzea vei znaaj imaju interni faktori.Kontrolisanjem
ovih subjektivnih faktora,ali i analizom svih ostalih ,moe se poboljati finansijska situacija
preduzea, to je i ciljfinansijskog menadmenta.
Ostali faktori koji utiu na finansijsku situaciju preduzea su: bonitet ,poslovna aktivnost
preduzea,brzina obrta sredstava, konjunktura ,privredni sistem i mere ekonomske politike,
inflatorna kretanja
2.1. Bonitet inicijalne finansjiske situacije
Inicijalna finansijska situacija je situacija preduzea na poetku poslovanja.Da bi preduzee
imalo veliki bonitet( sposobnost plaanja i davanja kredita) ,za to je potrebna dobra inicijalna
finansijska situacija, kako se ne bi optereivali svi budui finansijski poslovi preduzea.To ne
znai da dobra inicijalna finans. situacija garantuje bonitet buduim finansijskim situacijama.
Mada, ako preduzee startuje sa loom finansijskom konstrukcijom , ono je moe poboljati
ako dobro posluje (i ulae u sopstvene izvore), i ako nema neke dodatne izdatke.

2.2. Poslovne aktivnosti

Poslovna aktivnost je glavni uzrok promene u finansijskoj situaciji preduzea. Poslovna
aktivnost preduzea se sastoji iz: nabavke faktora prizvodnje,ulaganja u proizvodnju, prodaje
rezultata proizvodnje, i naplate .Ove aktivnosti dovode do stalnih promena finansijske
situacije preduzea, tako da dobro obavljeni poslovi nabavke,prodaje ili uzimanja kredita,
mogu znaajno poboljati finansijsku situaciju.
2.3. Brzina obrta sredstava
Obrt sredstava predstavlja proces krunog kretanja razliitih oblika poslovnih sredstava u
procesu reprodukcije.Ubrzanje obrta sredstava u preduzeu dovodi do poboljanja poslovanja,
to znai da se istimsredstvima dobija bolji ekonomski efekat.
Samim tim, usporavanje obrta sredstava ima obrnuti efekat. I ubrzavanje i usporavanje obrta
sredstava predstavljaju dinamike procese koji utiuna poslovanje preduzea.
Na ubrzavanje i usporavanjeobrta sredstava deluju subjektivni i objektivni faktori.
Pri analizi obrta sredstava potrebno je razgraniiti jedne od drugih, eliminisati subjektivne
faktore ,a to e dovesti do ubrzanja obrta sredstava i poboljanja finansijske situacije.
Poboljanje finansijske situacije se ogleda u:
- Apsolutnom ili primetnom smanjenju trokova angaovanih sredstava
- Poveanju dobitka preduzea, ili akumulacije sredstava
- Povoljnija struktura izvora sredstava
- Stvaranje uslova za trajnu likvidnost preduzea
2.4. Konjunktura
Da bi svi vidovi potronje bili u skladu sa privredom, moraju se drati pod kontrolom, tj.
moraju biti u granicama sa privredom. Smanjenje svih vidova potronje moe dovesti
poremeaja izmeu ponude i tranje i poremeaja u cenama.
Te promene se odraavaju na finansijsku situaciju preduzea.Kod nekih preduzea e se
izraziti u obliku konjunkturnih- pozitivnih rezultata, a neka preduzea e imati suprotan
efekat u poslovanju.
2.5. Privredni sistem i mere ekonomske politike
Ovo je vaan faktor koji utie na finansijsku situaciju preduzea.U ekonomskom smislu,
privredni sistem se realizuje preko ekonomske politike ,ije mere (zavisno od ekonomske
politike) mogu da ograniavaju ili usmeravaju rad preduzea.Samim tim,mere ekonomske
politike se reflektuju na finansijsko stanje preduzea.Neke mere su:
-carinski i devizni reim
-kreditno-monetarna politika
-politika investiranja
-politika cena
2.6. Inflatorna kretanja
Finansijska situacija preduzea zavisi od ulaganja ,sa jedne strane i izvora sredstava ,sa druge
strane. I jedno i drugo se u bilansu stanja prikazuje se irom sveta u novanim
jedinicama.Novanu jedinicu je raunovodstvo prihvatili kao svoju jedinicu.

U uslovima inflacije, zbog obezvreivanja novane jedinice ,javlja se nehomogenost(gube

uporedivost) . Poto se sve bilansne pozicije se ponaaju isto u uslovima inflacije tako to
gube uporedivost vri se retuiranje bilansne slike: Odgovarajue bilansne pozicije
potrebno je preraunati u nabavnu cenu ,koja odgovara novanim jedinicama dananje
kupovne moi. Na taj nain ostvaruje se paritet(izjednaava se kupovna mo svih novanih
jedinica u tom bilansu). Za raziku od monetarnih bilansnih pozicija koje se ne revalorizuju,
nemonetarne se moraju revalorizovati. Tek onda e bians biti taan i predstavljae tanu
finansijsku preduzea. Posebno u Srbiji ,inflatorni efekti na kapital i rezultate preduzea su
veliki.Njihovo zanemarivanje ima za efekat:
-lana slika o rentabilitetu preduzea
-neopravdan poslovni optimizam
-reduciranje akumuklacije sredstava
- realna dezakumulacija
3. EVOLUCIJA SHVATANJA FINANSIJSKE SITUACIJE PRIVREDNIH DRUTAVA
Pravila finansiranja, koja se po reima dr Dietricha Harlea, mogu oznaiti kao principi za
izbor sredstava finansiranja radi zadovoljenje neke date potrebe kapitala, kao norme za
pribavljanje kapitala sa odreenih aspekata.
Svrha pravila finansiranja je da poslue preduzeima kao smernice za donoenje njihovih
odluka o finansiranju. Na njima kreditori zasnivaju svoju ocenu i kreditne sposobnosti i
finansijske situacije preduzea.
S ciljem postavljanja optevaeih normi finansiranja u skladu sa principima sigurnosti i
likvidnosti, pravila su usredsreivana na fiksiranje odreenih relacija izmeu pojedinih
elemenata bilansa stanja, kako unutar structure pasive tako iunutar povezanosti aktive i
pasive. Sa aspekta poverioca zahtevi sigurnosti i likvidnosti su bili odluujui pokuaj da se
preduzeima nametne u formi pravila obaveza finansiranja sopstvenim kapitalom. Jedino pod
tim uslovima, preduzea su mogla raunati da e egzogeni faktori povoljno oceniti njihovu
kreditnu sposobnost i prihvatiti zahtev za dopunsko finansiranje. Savremena nauna
shvatanja naputaju concept univerzalnih pravila finansiranja za sva preduea, umesto ega
potenciraju potrebu prilagoavanja naina finansiranja individualnim prilikama preduzea u
skladu sa principima sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti.Zakljuak glasi da da ispitivanje i
ocena finansijske situacije podrazumeva kompleksnu analizu i dinamiki aspekt saznanja o
stanju, kretanju i perspektivi razvoja u buducnosti.
3.1. Tradicionalno shvatanje finansijske situacije
Vladajue naelo klasinog shvatanja finansijskog poloaja preduzea je princip zatite
poverioca od rizika gubitka sredstava. Princip sigurnosti koji je i u interesu koristnika kredita,
deluje limitirajue na korienje pozajmljenih izvora ne doputajui da to bude iskljuivi
nain finansiranja. Pravila finansiranja mogue je sistematizovati u dve grupe:
1. Vertikalna pravila finansiranja tangiraju samo pasivu bilansa stanja, tacnije sastav
kapitala prema ronosti i poreklu.
2. Horizontalna pravila finansiranja - tangiraju odnose izmeu pojedinih delova aktive i
pasive tacnije izmeu pojedinih delova imovine i kapitala.
3.1.1. Horizontalna pravila finansiranja uslov likvidnosti
U nauci i literature vise paznje je posveceno odnosima izmedju imovine i kapitala, nego
odnosima izmedju pojednih oblika kapitala unutar pasive, i oblika sredstava unutar aktive

bilansa stanja. Horizontalna pravila finansiranja bave se postavjanjem normi za odnose koji
postoje izmeu delova imovine i kapitala s ciljem obezbeenja likvidnosti.
Smisao svih tih pravila je u sagledavanju odgovora na pitanje da li je i u kojoj meri, u jednom
trenutku, vreme vezivanja sredstava usklaeno s ronou kapitala u datoj strukturi
finansiranja. Zahtev za vracanjem sredstava u iznosu i roku predstavlja kardinalno pravilo
medjusobnog komuniciranja poslovnih partnera. Zlatno pravilo je izvedeno od jednog
principa koji je formulisao Hubner 1854. Godine za potrebe banke. Moto zlatnog pravila
finansiranja je da se primljeni tui kapital ne sme koristiti dugoronije nego sto je dobijen.
Sutina ovih pravila je izraena je zahtevom da dugorono vezana imovina treba da bude
finansirana dugoronim kapitalom, a kratkorono vezana imovina kratkoronim kapitalom.
Zlatno bilansno pravilo u uzem smislu predstavlja zahtev da se postrojenjska imovina
finansira sa dugoronim kapitalom, a obrtna imovina kratkoronim kapitalom.
Zlatno bilansno pravilo u irem smislu zahteva da se pored osnovnih i trajna obrtna sredstva
finansiraju iz dugoronih izvora. U horizontalna pravila finansiranja ubraja se i pravilo 1:1
koje postavlja zahtev za postojanje jednakosti izmeu likvidne imovine prvog stepena i
obaveza prvog stepena. Neelastinost pravila acid-test delimino koriguje pravilo
finansiranja 2:1, koje slui za utvrivanje likvidnosti drugog stepena, odnosno opte
likvidnosti. Na primer, nesposobno za plaanje moe biti i preduzee koje ima ak i visoku
likvidnost prvog stepena. S druge strane, preduzee moe bez tekoa da izmiruje svoje
obaveze iako ima sasvim slabu likvidnost prvog i drugog stepena.
3.1.2. Vertikalna pravila finansiranja uslov sigurnosti
Vertikalna pravila finansiranja nastoje da postave normu za strukturu izvora finansiranja,
nezavisno od strukture sredstava u aktivi bilansa stanja. Najvea panja poklanja se pravilima
koja tangiraju odnose izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala, dok je broj pravila
finansiranja koja tangiraju ostale odnose izmeu pojedinih vrsta kapitala daleko manji.
Pitanje odnosa sopstvenog i pozajmljenog kapitala tretirano je u strunoj literaturi od strane
brojnih autora, koji za potrebe analize finansijske situacije i ocenu kreditne sposobnosti
koristi pravilo jednakosti sopstvenog i tueg kapitala koje je poznato kao zlatno pravilo
izravnavanja rizika.
Uee sopstvrenih izvora treba da bude to vee ,a uee od 50% se oznaava kao donja
granica ,koja ne bi smela biti prekoraena ako se ne eli ugroziti likvidnost.
Gertsner smatra da je potrebno postojanje jednakosti izmeu sopstvenih i tuih izvora
sredstava kao minimum. Najzdravije je finansiranje iskljuivo sopstvenim kapitalom.
Skoro istovetan je i stav Antoina, koji kaze: Uglavnom mora vaiti da dugovi odnosno tui
kapital ne treba da budu vei od sopstvenog kapitala, odnosno da svi koeficijenti koji leze
ispod 1 moraju se smatraju povoljnim. Schmaltz zastupa gledite da u principu treba izbei
brojano utvrivanje odnosa izmeu sopstvenog i tueg kapitala, medjutim istovremeno
indicira na to da se u literaturi odnos od 1:1 oznacava kao krajnja granica za odnos
sopstvenog i tudjeg kapitala. U grupu autora cije su gledista manje kruta za razliku od
prethodno navedene formulacije, ubrajaju se Bredt i Lohman.
Prema Bredtu, zdravu iskustvenu normu preduzea oznaava optereenje kapitala tj. odnos
bilansne sume prema sopstvenim sredstvima od 1,5. Lohman zastupa gledite da dananje
shvatanje bankarske prakse ide za tim da odnos izmeu sopstvenog kapitala i pozajmljenog
najmanje bude 1:3. Pored reavanja osnovnog odnosa izmeu sopstvenog i tueg kapitala,
formulisana su i neka pravila za odnose izmeu pojedinih vrsta kapitala, u okviru istog

kvaliteta vlasnistva. Po Gerstneru ukoliko su vee reserve u odnosu na sopstveni kvalitet

,utoliko je preduzee solidnije. Niklish kaze puno obezbeenje od gubitkamoze se smatrati
kao dato onda kad reserve iznose oko 50% kapitala preduzea ili 25% ukupnog kapitala.
3.2. Moderno shvatanje finansijske situacije
Na osnovu izloenih pravila finansiranja mogu se uoiti razliita gledita koja su orijentisana
prvenstveno na problem sigurnosti i likvidnosti kao dva veoma vana, ali ne i najvanija
principa finansijske politike. Preduzee s minimalnim ueem sopstvenih sredstava moe
zahvaljujui visokoj rentabilnosti imati zadovoljavajuu ocenu finansijskog poloaja.
Zahtev za obezbeenjem sigurnosti je u dananjim uslovima poslovanja potrebno postaviti
mnogo elastinije. Funkciju kriterijuma primarne sigurnosti preuzeo je zahtvev za
rentabilnou ,dok je ocena imovinskih prilika uzimanjem u obzir visine garantne supstance
zadrala poziciju sekundarne sigurnosti.
Osnovna intencija principa likvidnosti je obezbeenje sposobnosti plaanja preduzea.
Zlatno pravilo finansiranja bi obezbeivalo likvidnost preduzea u sluaju jednokratne
potrebe za finansijskim sredstvima. Ako se poe od potrebe za kontinuitetom poslovanja
preduzea,pod likvidnou se ne podrazumeva samo sposobnost izmirenja obaveza prema
poveriocu,ve i kontinuirano odvijanje procesa poslovanja preduzea. Zlatno pravilo
finansiranja e obezbeivati likvidnost samo u sluaju ako su zadovoljena jo dva uslova: da
se iz tekuih prihoda vraa najmanje uloeni iznos finansijskih sredstava kao i da se po
izvrenom vraanju dospelih obaveza mogu pribaviti nova finansijska sredstva.
Kritiki osvrt i na ostala horizontalna pravila finansiranja trebala bi takoe da pokau da ona
ne obezbeuju likvidnost preduzea u svim uslovima i da odstupanje od njih ne dovodi
automatski do pojave nelikvidnosti. Odstupanje od zlatnog bilansnog pravila u uem smislu
trebalo bi smatrati znakom slabe finansijske situacije. Ako preduzee ipak jedan deo
postrojenjske imovine finansira iz kratkoronih izvora finansiranja to nee dovesti do pojave
nelikvidnosti, pod uslovom da po njihovom dospeu preduzee ove izvore moe supstituisati
dugoronim izvorima ili obezbediti nove.
Savremeno shvatanje finansijskog poloaja polazi od pretpostavke da se ocena finansijskog
polozaja mora zasnivati na organskoj povezanosti bilansa stanja i bilansa uspeha.
Neophodnost korienja bilansa stanja i bilansa uspeha sa stanovita ocene finansijskog
polozaja koji predstavljaju organski povezane delove jedne celine. Bilans uspeha koji prua
podatke o rezultatima poslovanja prikljuio se bilansu stanja kao neophodan izvetaj za
ocenu finansijskog poloaja tek onda kada je princip rentabilnosti postao prihvaen od strane
kreditora odnosno poverilaca. Zaraivaku sposobnost preduzea moemo utvrditi putem
parcijalnih i sdintetikih indikatora rentabilnosti. Utvrivanje i analiza parcijalnih indikatora
vri se iskljuivo na osnovu periodinih bilansa uspeha. Sintetiki indikatori rentabilnosti
izraavasju se putem dve stope prinosa i to: Na ukupna poslovna sredstva i na sopstvena
sredstva.
3.2.1 Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
U finansijsko - raunovodstvenom smislu, poslovni dobitak moe da se definie kao
periodini prirast ukupnih poslovnih sredstava, korienih za obavljanje redovne poslovne
aktivnosti preduzeca. Stopu prinosa na ukupna poslovna sredstava moemo dobiti na dva
nana i to: direktno iz odnosa izmeu poslovnog dobitka i i prosenih poslovnih sredstava i na
osnovu pojedinanih determinanti stope prinosa tj. koeficijenta obrta prosenih poslovnih

sredstava i stope poslovnog dobitka. Na prvi nacin izrazena stopa prinosa na ukupna poslovna
sredstva indicira na visinu prirasta u odnosu na svakih 100 dinara prosecno ulozenih. Utisak o
tome da li preduzece koristi svoja sredstva, moguce je steci u kontekstu vremenske i prostorne
analize. Izraz rentabiliteta na poslovnih ulaganja koji bazira na pojedinanim determinantama
stope prinosa, stopa prinosa predstavlja proizvod izmeu koeficijenata obrta proseno
angaovanih poslovnih sredstava.
3.2.2 Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva
Neto dobitak se moe definisati kao efekat ulaganja sopstvenih sredstava u preduzee,s
obzirom na to da oznaava tekue ostvareni prirast onog dela poslovnih sredstava koji je
pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Stopa prinosa na sopstvena sredstva se moe
utvrditi na dva naina: neposredni iz odnosa izmeu neto dobitka i prosenih sopstvenih
sredstava i na osnovu pojedinanih determinanti ove stope,tj koeficijent obrta sopstvenih
sredstava i stope neto dobitka.
Prvi nain indicira na visinu ostvarenog periodinog prirasta u odnosu na svakih 100 dinara
proseno uloenih sopstvenih izvora finansiranja. Stopa prinosa na sopstvena sredstva se
moze dekomponovati na njene analiticka determinante, na: 1. Koeficijent obrta sopstvenih
sredstava 2. Stopu neto dobitaka Sopstvena sredstva su samo jedan deo ukupnih poslovnih
sredstava, i cirkulisu zajedno sa njima, svi oni faktori koji uticu na stopu prinosa na ukupna
poslovna sredstva istovremeno se odrazavaju i na stopu prinosa na sopstvena sredstva.
4. POKAZATELJI USPENOSTI POSLOVANJA PREMA
TERMINOLOGIJIKORIENOJ U MEUNARODNIM RAUNOVODSTVENIM
STANDARDIMA
kljucni indikatori uspesnosti poslovanja :
- Vecina ekonomista je pomocu empiriskih istrazivanja utvrdjivala kljucne indikatore
uspesnosti poslovanja i njihov uticaj na ukuponu efektivnost trgovackih drustava. Medjutim i
pored cinjenica da su poronadjena odredjena resenja ne moze se reci da je na tom polju
ostvaren veliki napredak.
- Zato se najcesce koristi analiza idikatora po pojedinim podrucjima za koje se smatra da
indiciraju na uspesnost poslovanja.
- Koriste se podaci iz : finansijskih izvestaja konkretnog preduzeca, opsti iskustveni podaci
koji sluze kao iskustvena merila i eksterni podaci iz drugih preduzeca srodne grupacije kojoj
pripada i analizirano preduzece.
- Ratio Analisis je Analiza odnosa izmedju bilansnih pozicija u bilansu stanja i pozicija u u
racunu dobitka i gubitka.
-pozitivne karakteristike analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u racunu dobitka i
gubitka ( Ratio Analisis ) ?
a) menadzerima sluzi za planiranje, kontrolu i donosenje odluka
b) pomaze u definisanju smerova menadzerskih aktivnosti i donosenju optimalnih
menadzerskih odluka o izboru strategije poslovanja u buducnosti.

c) sumira kljucne odnose i rezultate koji govore o finansijskim performansama preduzeca.

d) pomaze u definisanju indikatora uspesnosti i to na sledeci nacin : daje podatke o
profitabilnosti,efikasnosti upravljanja aktivom,solventnosti i investicionom potencijalu,
obezbedjuje konzistentnu bazu podataka za pracenje trendova performansi, omogucava
uporedivost indikatora uspesnosti preduzeca sa ostalim preduzecima u okviru srodne grupe
kao i iskustveno postavljenim merama uspesnosti, omogucava uporedivost rezultata
uspesnosti po organizacionim delovima preduzeca.
-struktura analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u racunu dobitka i gubitka
1. analiza profitabilnosti
2. analiza obrta aktive
3. analiza solvetnisti i likvidnosti
4. analiza investicionog potencijala
5. uzracunavanje ukupnog izvestaja uspesnoszi (Zeta Score )
6. analiza dodate vrednosti ( Value Added Analisis )

4.1. Informaciona podloga za analizu finansijske situacije

-. Kako saglegadi uspesnost poslovanja konkretnog preduzeca?
- Da bi sagledali uspesnost poslovanja konkretnog preduzeca neophodno je analizirati njegove
finansijske performanse na osnovu finansijskih izvestaja o poslovanju.
- vrste finansijskih izvestaja o poslovanju :
- Finansijski izvestaji o o poslovanju po pravilu sadrze tri grupe izvestaja : bilans stanja,
bilans uspeha i bilans tokova finansijskih sredstava.
- Bilans stanja:
- Bilans stanja predstavlja neizostavan finansijski izvestaj za utvrdjivanje imovinske situacije i
finansijskog polozaja celog preduzeca.
- U bilansu stanja koji je dugo godina bio primaran finansijski izvestaj, poverioci i kreditori su
videli instrument za obracun kapaciteta pokrica dugova. Sastavljen u formi izbalansiranog
dvostranog pregleda, na levoj strani indicirao je na realna dobra i prava a na desnoj na
obaveze. Iz odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala proizilazio je kapacitet pokrica
dugova pri cemu su kreditori vrsili procenu kreditne sposobnosti polazeci od tzv.zlatnih,
klasicnih ili svetih pravila finansiranja, ili od sopstvene intuicije o potrebnoj stopi pokrica
dugova sopstvenim kapitalom. Mnogo kasnije menadzmentu preduzeca je bilans stanja sluzio

za sticanje uvida u salda realnih i salda monetarnih tokova. Salda odrazavaju sliku
finansiranja odnosno nacin na koji su pojedini delovi sredstava ( realni i monetarni )
finansirani, kojim kapitalom, po vlasnistvu i rokovima dospeca. Menadzment preduzeca je
prihvatio stav da je za nesmetano nastavljanje poslovanja primarni kriterijum rentabilno
poslovanje. Kreditna sposobnost merena visinom sopstvenog kapitala moze biti samo
kriterijum sekundarne sigurnosti poverilaca.
- Bilans uspeha :
- Bilans uspeha sluzi za analizu procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeca i suceljavanju
realizovane proizvodnje i odnosne potrosnje, dopunjeno rezultatima vanrednih operacija, iz
kojih proizilazi periodicni rezultat, kao osnova kontrole poslovnog procesa,polaganje racuna,
bruto drustvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Bilans uspeha pokazuje realne tokove
proizvodnje i potrosnje dobara i usluga. Bilans uspeha ne uzima u obzir finansijske tokove
( koji pokrecu ove operacije sa svojim neizbeznim razlikama izmedju primanja i izdavanja )
- Bilans tokova finansijskih sredstava : Izvestaj o tokovima finansijskih sredstava moze da
bude prikazan u formi izbalansiranih izvora i njihove upotrebe, pri cemu razlika pokazuje
neto povecanje ili smanjenje gotovine iloi neto obrtnog fonda. Osnovu izvestaja o tokovima
finansijskih sredstava cine razlicite koncepcije sredstava, od najuze ( novcana sredstva ) do
najsire ( ukupna sredstva) . Zavisno od toga u koju svrhu ce informacije da se koriste
odabrace se odgovarajuca koncepcija sredtava ( dileme : da li je u pitanju analiza likvidnosti
na duzi ili kraci rok, da li se ocenjuje poslovanje proteklog perioda sa finansijskog aspekta ili
se planiraju tokovi sredstava prognoziranih poslovnih trnsakcija, da li se informacije koriste
za donosenje poslovnih odluka ili su namenjene eksternim interesentima, itd )
4.2. Znacaj i analiza vrednosti racio brojeva
1. Sta su racio brojevi ?- Racio brojevi predstavljaju odnose izmedju dve uzrocno vezane
ekonomske velicine, izrazene bilo u obliku kolicnika, bilo u obliku orocenta relevantne za
ocenu finansijskog polozaja u pogledu sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti i upravljanja
obrtnim sredstvima.
2. Racio brojevi sigurnosti : - Racio brojevi sigurnosti svoju logicku podlogu nalaze u
vertikalnim pravilima finansiranja,cime je omoguceno sagledavanje stepena finansijske
sigurnosti, nezavisnosti i dugorocne stabilnosti.
3. Racio brojevi likvidnosti :- Proizilaze iz horizontalnih pravial finansiranja i sluze kao
pokazatelji stanja u pogledu opstih uslova za odrzavanje likvidnosti.
4. Racio brojevi rentabilnosti :- Racio brojevi rentabilnosti se ukljucuju u analizu u vidu stope
prinosa na ukupna sredstvai stope prinosa na sopstvena sredstva.
U aktuelnim uslovima privredjivanja neophodno je posebno ukazati na znacaj i analiticku
vrednost pojedinih finansijskih i drugih racio beojeva. Na izgled finansijske strukture
preduzeca i na metodologiju merenja njihovog uspeha bitno ce uticati novi oblici
organizovanja predvidjeni u Zakonu o preduzecima.

4.3. Analiza profitabilnosti

Analiza profitabilnosti predstavlja najvaniju tj primarnu analizu odnosa,u kojos najrarenije
dve mere odnosno veliine,a to su: profitna mara (profit marfin) i povrat na investirano
(return on investment). Indikator mare dobitka ili profitne mare je najvie upotrebljavana
mera profitabilnosti u menaderskoj praksi, a dobija se iz odnosa izmeu dobitka i prihoda od
prodaje. Indikator poka-zuje procenat ostvarenog dobitka u odnosu na vrednost celokupnog
uraenog posla. Razlikuju se sledee kategorije profitne mare,a to su: bruto profitna
mara,profitna mara pre oprezivanja,neto profitna mara i mara neto preostalog profita.
Bruto profitna mara predstavlja odnos izmeu bruto dobitka i prihoda od prodaje. Ona
pokazuje koliko prostora u prihodu ostaje za pokrie poslovne nadogradnje, nakon to se neki
proizvod dovede do prodaje na tritu, ona predstavlja veoma bitnu informaciju za
menadere. Ona je jo znaajna zbog toga to indicira na mogunost racioniranja ukupnih
trokova,naruito trokova uprave i prodaje. Operativna profitna mara predstavlja odnos
izmeu operativnog dobitka i prihoda. Ona menaderima prua informaciju o tome koliko bi
dobitka ostvarili pre oporezivanja,ako bi se njihovo preduzee finansiralo iz sopstvenih izvora
odnosno bez uzimanja kredita. Profitna mara predstavlja odnos izmeu dobitka pre
oporezivanja i prihoda. Neto profitna mara predstavlja odnos izmeu dobitka nakon
oporezivanja i prihoda.
Za izraunavanje mare neto preostalog profita neophodno je uvesti trinu cenu kapitala, tj
podatak eksternog karaktera.Iznos preostalog profita predstavlja razliku izmeu dobitka i
trine cene sopstvenog kapitala.Za izraunavanje neto preostalog profita koristi se sledei
indikator:
Neto preostali profit= Dobitak- Trina cena uloenog kapitala
Trina cena uloenog kapitala= Uloen sopstveni kapital x Trina stopa pozajmlj. kapitala u
%.Da bi se izraunalo procentualno uee neto preostalog profita u prihodu od prodaje
neophodno je izraunati odnos izmeu neto preostalog profita i prihoda. Povrat na investirano
predstavlja po drugu meru po znaaju za analizu profitabilnosti.Ako se uzme u obzir da je
kapital uvek oskudan resurs preduzea,veoma je vano utvrditi sa kojim stepenom efikasnosti
e biti korien.Zbog toga povrat na investirano predstavlja veoma vaan indikator uspenosti
koji moe biti korien na bilo kom nivou biznisa, tj za peduzee u celini kao i na nivou
njegovih delova.Osnov za izvoenje indkiatora putem koga se izralunava povrat na investirani
kapital ini poznati Du Pont obrazac:
Povrat na investirano = Prihod
Investicioni kapital
4.4 Analiza obrta imovine

Dobitak
Prihod

Analiza obrta ukupne imovine predstavlja analizu odnosa izmeu prihoda i aktive,a moe se
izraunavati i za svaki pojedinani deo aktive. Koeficijent obrta imovine indicaira koliko
jedna novana jedinica ukupne imovine stvara novanih prihoda.Pomenuti keoficijent se
izraava kao odnos izmeu prihoda od prodaje i ukupne aktive. Koeficijent obrta tekue
aktive izraava se kao odnos izmeu prihoda od prodaje i tekue aktive. Koeficijent obrta
fiksne aktive izraava se kao odnos izmeu prihoda od prodaje i fiksne aktive. Koeficijent
unovivosti zaliha izraava se kao odnos izmeu prihoda od prodaje i zaliha. Koeficijent obrta
neto potraivanja izraava se kao odnos izmeu prihoda od prodaje i neto potraivanja.
4.5 Analiza likvidnosti
Sposobnost preduzea da u predvienom roku podmiri sve svoje tekue obaveze predstavlja
likvidnost za razliku od solventnosti koja se definie kao sposobnost preduzea da u
predvienom roku podmiri svoje dugorone obaveze. Kako bi se izbegla razmimoilazanja,
potrebne su odredjene velicine za merenje likvidnosti i solventnost. Mere za analizu
likvidnosti mogu se svrstati u dve grupe: mere koje se baziraju na odnosu izmeu tekue
aktive i tekue pasive i brzi odnos ili brzi tekui odnos i mere koje indiciraju na mogunost
transformisanja tekue nenovane aktive u novac. I proseno vreme unovivosti potraivanja
od kupaca. U tekuu aktivu ubrajaju se sledee kategorije:
- novac u banci i blagajni
- pozicije koje e tokom poslovne godine biti upotrebljene ili transformisane u novac.
Strukturu tekue pasive sainjavaju kategorije koje u toku poslovnog perioda trebaju da budu
plaene gotovinom i to:
- kratkorone obaveze prema dobavljaima
- obaveze prema kratkoronim kreditima
- obaveze prema porezima
- obaveze za isplatu dividende i drugo
Radno raspoloeni kapital = tekua aktiva - tekua pasiva
4.6. Pokazatelji efikasnosti investiranja deoniara
U osnovne indikatore efikasnosti investiranja ubrajaju se:
- zarada po deonici dividende
- povrat na deoniarsku glavnicu redovnih, tj. obinih deonica
- prinos od dividendi i
- odnos cena i zarade po deonici.
Efikasnost investiranja deoniara prvo se testiraju putem indikatora zarade po deonici.

Zarada po deonici =

Dobitak nakon oporez. - povlaene dividende

Broj obinih deonica

Dobitak nakon oporez.-povla.divid.-zadrani dobitak

Dividenda po deonici =
Broj redovnih deonica
4.7. Zeta score
Ameriki profesor Altman je razvio izraz (pokazatelj) ukupne uspenosti koji je jednostavan
za izraunavanje ,a slui za uporeivanje razliitih preduzea, on se naziva Z ili Zeta
score.On se bazira na malom broju indikatora koji utiu na uspenost.Obrazac glasi:
Z=0,012x1+0,014x2+0,33x3+0,006x4+0,010x5
Od 0,012 do 0,010 su konstantne veliine dobijene na osnovu empirijskih studija.
Odnosi koji su prezentirani sa x1 do x5 se izraunavaju na sledei nain:
TEKUA AKTIVA
X1= ------------------------UKUPNA AKTIVA

ZADRANI DOBITAK
X2= ------------------------UKUPNA AKTIVA

OPERATIVNI DOBITAK
X3= --------------------------------UKUPNA AKTIVA

TR. VREDNOST GLAVNICE

X4= ---------------------------------KNJIG.VREDN.UKUP.DUGOVA

PRIHOD OD PRODAJE
X5=--------------------------------------UKUPNA AKTIVA

Profesor Altman je ustanovio i kontrolne mere koje indiciraju kako preduzee posluje, i ta e
se sa njim u budunosti dogaati, one su:
U sluaju da je Zeta score > 3,0 = preduzee posluje dobro,i i,a sjajnu perspektivu
U sluaju da je Zeta score< 1,8 = preduzee posluje slabije,i za dve godine ga eka neuspeh
U sluaju da je 3> Zeta score>1,8 = preduzee ima velih problema
-Zeta obrascem se najee slue revizori i menaderi.