99.

Kenzijanska i neokenzijanska analiza transmisionog

mehanizma novca
Kenzijanski trasmisioi mehanizam novca potpuno odbacuje bilo kakve direktne
efekte novca na dohodak iii imovinu privrednih subjekata. Kenzijanska analiza
transmisionog mehanizma istice indirektni mehanizam uticaja novca na privredne
aktivnosti.
Efekti kolicine novca u opticaju, proces privrednog uravnotezenja i novo
prozvodnje i zaposienosti u ravnoteznom polozaju u standardnom kenzijanskom
modelu ekonomske analize, odredjeni su sa dve jednacine ravnoteze:
Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom.
Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja
ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa
se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano
trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini
to je faktor proizvodnje i troak.
Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su:
prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija
novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje
drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da
su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja
programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji
ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana,
nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje
njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao
neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog
efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava
blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je
beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na
inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena
celokupna politika efektivne tranje.
U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i
osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj
rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio
domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....
RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA
U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti,
reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni
predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao
je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.
S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s
druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i
stabilnosti.
Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen
pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.
Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od
znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata
pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje
izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces
reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini
instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni
dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i

Jednacinom ravnoteze na trzistu roba I usluga (S=I)

Jednaciom ravnoteze na novcanom trzistu (L=M)
S = akumulacija (stednja)
I = realne investicije
L = traznja novca,tj. kolicnina novca koju pojedine ekonomske jedinece zele
da drze
= kolicina novca u opticaju
Akumulacija se definise kao rastuca funkcija nacionalnog dohotka i predstavlja
razliku izmedju nacionalnog dohotka i potrosnje,
S=Y-()
1.
1.

Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom.

Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja
ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa
se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano
trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini
to je faktor proizvodnje i troak.
Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su:
prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija
novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje
drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da
su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja
programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji
ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana,
nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje
njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao
neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog
efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava
blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je
beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na
inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena
celokupna politika efektivne tranje.
U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i
osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj
rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio
domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....
RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA
U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti,
reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni
predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao
je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.
S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s
druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i
stabilnosti.
Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen
pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.
Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od
znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata
pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje
izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces
reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini
instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni
dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i

gde su:
Y = nacionalni dohodak
C = potrosnja
lnvesticije su opadajuca funkcija kamatne stope (smanjuju se sa porastom kamatne
stope I obrnuto),
I = I( i ) , gde I = > investicije.
Funkcija ravnoteze na trzistu robe I usluga (I()=-()) pokazuje da za svaku
kamatnu stopu postoji neki iznos nacionalnog dohotka pri kojem su
izjednaceni iznosi I=S. Ukupna traznja novca predstavljena u obliku zbira dve
varijable: traznje novca kao
Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom.
Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja
ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa
se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano
trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini
to je faktor proizvodnje i troak.
Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su:
prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija
novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje
drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da
su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja
programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji
ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana,
nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje
njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao
neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog
efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava
blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je
beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na
inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena
celokupna politika efektivne tranje.
U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i
osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj
rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio
domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....
RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA
U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti,
reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni
predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao
je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.
S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s
druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i
stabilnosti.
Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen
pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.
Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od
znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata
pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje
izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces
reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini
instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni
dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i

prometnog sredstva (za transakcione potrebe) I traznje novca kao imovine (tzv.
spekulativna traznja novca),
L=L+LZ
L = ukupna traznja novca
= L() traznja novca kao prometnog sredstva, definisana kao rastuca funkcija Y
L2 =Ld) traznja novca kao imcvine, definisana kao opaoajuca "unkcija kamatne
stope.
Grafkon 2. Linija ravnoteze na robnom trzistu
I=S Ili i(i)=Y-C(Y)
Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom.
Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja
ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa
se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano
trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini
to je faktor proizvodnje i troak.
Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su:
prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija
novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje
drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da
su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja
programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji
ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana,
nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje
njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao
neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog
efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava
blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je
beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na
inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena
celokupna politika efektivne tranje.
U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i
osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj
rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio
domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....
RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA
U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti,
reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni
predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao
je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.
S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s
druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i
stabilnosti.
Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen
pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.
Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od
znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata
pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje
izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces
reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini
instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni
dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i

Grafikon 3. Linija ravnoteze na novcanom trzistu

Pokazuje da postoji bezbroj tacaka ravnoteze pri odgovarajucim kamatnim
stopama I iznosima nacionalnog dohotka.Kamatna stopa I trzisna vrednost
obveznica nalazi se u inverznom odnosu (veca kamatna stopa,manja
trzisna vrednost obveznica 1 obrnuto. Grafikon 4. Uslov ravnoteze na
robnom / novcanom trzistu
Resenje jednacine S=I I L=M, odredjuje sara jednu ravnoteznu tacku na ko :
iznos Y,1,M,L,1,S-odgovaraju ravnoteznom stanju. Odstupanje bilo koje od
navedenih varijabli od nivoa koji odgovara ravnoteznom stanju,izaziva
pomeranja u ostalim varijabama sve dok se ponovo ne uspostavi ravnoteza.
Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom.
Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja
ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa
se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano
trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini
to je faktor proizvodnje i troak.
Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su:
prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija
novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje
drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da
su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja
programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji
ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana,
nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje
njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao
neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog
efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava
blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je
beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na
inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena
celokupna politika efektivne tranje.
U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i
osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj
rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio
domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....
RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA
U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti,
reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni
predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao
je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.
S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s
druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i
stabilnosti.
Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen
pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.
Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od
znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata
pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje
izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces
reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini
instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni
dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i

Druga faza kenzijanskog transmisionog mehanizma novca pretpostavlja da ce

pad kamatne stope prouzorkovati porast traznje za investicionim dobrima
(povecanje investicija).
Uticaj MF na nivo dohotka nastupa u trecoj fazi. znos novih investicija se
ubrizgava u kruzni tok dohotka. Porast investicija ce se odraziti u povecanju
traznje na robnim trzistima. Porast traznje robe ce uticati na porast Y, bib o
realnog iii usled porasta cena.
Ove tri faze transmisionog mehanizma novca se uobicajeno oznacavaju kao
kanal cene kapitala.Kod Neokenzijanaca (J.tobin) stopa prinosa na
obveznice ustupa mesto ravnoteznoj stopi prinosa odkapitala. Prema
Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom.
Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja
ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa
se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano
trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini
to je faktor proizvodnje i troak.
Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su:
prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija
novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje
drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da
su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja
programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji
ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana,
nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje
njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao
neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog
efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava
blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je
beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na
inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena
celokupna politika efektivne tranje.
U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i
osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj
rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio
domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....
RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA
U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti,
reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni
predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao
je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.
S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s
druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i
stabilnosti.
Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen
pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.
Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od
znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata
pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje
izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces
reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini
instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni
dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i

Tobinovom modebu, transmisioni mehanizam ne ide ni preko novca, ni

preko kamatne stope. Proces uskiadjivanja traznje novca sa postojecom
koliconom novca determinisam je odnosom izmedju ravnotezne stope
prinosa ad kapitala 1 marginalne stope produktivnosti kapitala.
Neokenzijanci prave razliku izmedju stvari koje uticu na racun kapitala 1 racun
dohotka. Teorija racuna kapitala se odnosi na determinante srtukture imovine
pojedinih ekonomskih jedinica. Varijable su stanja.
Teorija racuna dohotka razmatra sledeca pitanja:
1.
koja dobra 1 usluge se proizvode I trose 1 koliko
2.
koliko iznosi stednja.
Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom.
Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja
ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa
se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano
trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini
to je faktor proizvodnje i troak.
Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su:
prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija
novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje
drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da
su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja
programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji
ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana,
nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje
njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao
neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog
efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava
blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je
beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na
inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena
celokupna politika efektivne tranje.
U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i
osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj
rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio
domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....
RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA
U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti,
reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni
predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao
je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.
S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s
druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i
stabilnosti.
Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen
pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.
Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od
znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata
pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje
izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces
reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini
instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni
dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i

Varijable su tokovi.
Vrednost pojedinih vrsta iravine zavisi od toga koliko svaka od njih doprinosi
tokovima proizvodnje, raspodele i potrosnje. Racun dohotka upravo obuhvata
pitanja odnosa stanja odredjenih kategorija iravine I iznosa pojedinih tokova.

Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom.

Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja
ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa
se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano
trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini
to je faktor proizvodnje i troak.
Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su:
prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija
novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje
drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da
su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja
programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji
ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana,
nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje
njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao
neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog
efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava
blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je
beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na
inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena
celokupna politika efektivne tranje.
U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i
osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj
rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio
domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....
RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA
U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti,
reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni
predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao
je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.
S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s
druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i
stabilnosti.
Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen
pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.
Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od
znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata
pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje
izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces
reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini
instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni
dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i