PRAVO OSIGURANjA:

1) Mesto, znaaj i definisanje osiguranja?

Sa pojavom robno-novanih odnosa i klasnog drutva otpoinje se sa obavljanjem delatnosti osiguranja, koje je u svom drugom razvojnom putu imalo mnoge promene, ali je u sutini ostalo ista osnovna funkcija osiguranja, zatite imovine i lica. Osnovne funkcije osiguranja su univerzalne i kao takve od izuzetnog znaaja za svako drutvo, bez obzira na drutveno-politiki sistem. Jedna od osnovnih karakteristika savremenog osiguranja je stalno irenje obuhvata rizika. Rizici i tete zbog kojih se osiguranici tradicionalno osiguravaju, stalno se poveavaju, sto dovodi do proirivanja osiguranja, kako u pogledu nastajanja novih vrsta osiguranja, tako i proirivanja postojeih vrsta osiguranja. U Srbiji je osiguranje u okviru svog razvoja imalo velike promene koje su se kretale od predratnog kapitalistickog i nedovoljno razvijenog, posleratnog administrativno-centralistickog samoupravnog sistema do sadanje trisnog koncepta osiguranja. Donosenjem Zakona o osiguranju iz 2004 stvorene su realne osnove za vrsenje promena u sistemu osiguranja u funkciji uspostavljanja celovitih trzisnih odnosa, Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija jer je svrha osiguranja da objedinjavanjem sredstva osiguranja u okviru odgovarajuceg oblika organizovanja, obezbedi naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu u slucaju nastupanja osigurang slucaja, sto u krajnjem slucaju ima za cilj obnovu unistenih ekonomskih dobara ili obezbedjivanje isplate odredjene svote u slucaju nastupanja osiguranog slucaja kada je u pitanju osiguranje lica. Sa druge strane,osiguranje je I pravni institut. Da bi se realizovale ekonomske funkcije osiguranja,neophodno je zakljuciti ugovor o osiguranju u kojem se ugovarac osiguranja obavezuje da ,plati odredjeni iznos osiguravacu a osiguravac se obavezuje da ,ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj,ispleti osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu,odnosno ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo,a sto proizilazi iz Zakona o obligacionim odnosima. Da bi se obavljala delatnost osiguranja potrebno je da postoje odgovarajuci pravni oblici organizovanja drustva za osiguranje. Oblici organizovanja drustava za osiguranje su razliciti izmedju pojedinih sistema osiguranja u svetu ali su razliciti I kada se uporedi sadasnji pravni polozaj tih drustava u Srbiji sa pravnim polozajem organizacija koje su u ranijim periodima osiguranja postojali. U teoriji se uocava razlika da treba razlikovati pojam osiguranja od pojma ugovora o osiguranju,s obzirom da je svi znatno siri od drugog. Konstatuje se da se ne moze pomocu pojma ugovora o osiguranju dati pojam celokupne delatnosti. Delatnost osiguranja imovine I lica jesu poslovi osiguranja,poslovi saosiguranja I poslovi reosiguranja. Pravo osiguranja cine sve pravne norme koje se odnose na osiguranje. Ove norme mogu biti one koje regulisu pravni polozaj drustva za osiguranje,ukljucujuci I nadzor I kontrolu,I one norme koje regulisu obligaciono-pravne odnose koji se osiguranjem zasnivaju.

2)

Razvoj osiguranja u svetu?

Postanak I razvoj osiguranja u svetu do nastanka kapitalistickog drustva Potreba da se naoknadi nastala steta ,odnosno da se obezbedi sigurnost imovine I lica nastala je sa postankom drustva, ali da se naknada stete obezbedi udruzivanjem sto vise lica, osiguranika medjusobno ili udruzivanjem u organizaciju specijalizovanu za poslove osiguranja,bilo je potrebno da se ljudsko drustvo razvije. Potreba za osiguranjem javila se prvo u obliku samopomoci, odnosno jedne vrste stednje na osnovu koje pojedinac koji je pretrpeo stetu,sam stetu iz sopstvenih sredstava nadoknadjivao. U Hamurabijevom zakoniku iz XVIII veka pre nove ere je bila predvidjena obaveza ucesnika karavana kojeg su napali razbojnici. Znacajniji razvoj osiguranja je za razvoj pomorskog saobracaja u srednjem veku. Vlasnici brodova nisu poznavali jos uvek ugovor o osiguranju,nego su na osnovu drugih instituta (havarija, pomorski zajam), kada nastane steta, umanjivale nastupale stetne posledice. Uobicajeno je da se kasnije pojavljuje ugovora o osiguranju, a samim tim I osiguranja, objasnjava postojanjem institute pomorskog zajma cija je sustina bila da se naplacivanjem velikih kamata nego sto je bilo potrebno, jedan deo sredstava odvajao da bi u slucaju nastanka stete u pomorskom saobracaju bio isplacen ostecenom. Iako ima razlicitih misljenja o vremenu kada se zapocelo sa zakljucivanjem ugovora o osiguranju van pomorskog saobracaja, nesporno je da najstariji sacuvani dokumenti poticu sa teritriji danasnje Italije. U razvijenom srednjem veku osiguranje se obavljalo u okviru 1

tada postojecih staleskih organizacija, cehova I gildi. U kasnijoj fazi osiguravaci su usled nerazvijenog osiguranja poceli da se udruzuju u posebna drustva za osiguranje koja su ponekad imala monopolski polozaj. Klasicno osiguranje povezano je sa razvijanjem kapitalisticke robno-novcane proizvodnje I pronalazenjem statistickomatematickih zakona koji su se mogli neposredno primenjivati u 1 osiguranju. Razvijena kapitalisticka robnonovcana proizvodnja zahtevala je razvijeno osiguranje , na osnovu koje su nadoknadjivane stete I obezbedjivala se sigurnost. Karakteristike osiguranja I drustva za osiguranje u kapitalistickim drzavama Za izuzetno razvijeno osiguranje u kapitalistickom sistemu karaketristicno je stalno prosirivanje delatnosti osiguranja, odnosno formiranja novih grana osiguranja i prosirivanje postojecih, u zavisnosti od povecanja vrste i broja osiguranih slucajeva,odnosno rizika. Pored navedenog, karakteristicno je i uvodjenje obaveznog osiguranja, sto je i kao i stalno razvijanje novih grana osiguranja karakteristicno i za osiguranje u socijalistickim drzavama.. Vladajuci oblik preduzeca osiguranja koji je u svim zemljama predvidjen bilo kao jedini, bilo uz druge forme,je akcinarsko drustvo. Uz akcionarsko drustvo uglavnom postoje i drustva za uzajamno osiguranje. Retko osiguravajuca preduzeca postoje u obliku komanditnih drustva. Fizicka lica ne mogu obavljati delatnost osiguranja, sto je utvrdjeno u zakonima ili u posebnim odlukama drzavnih organa. U pravnoj teoriji se takodje istice da su akcionarska drustva vanredno pogodni oblici koncetracije i centralizacije kapitala, posto se i najmanji iznosi mogu na ovaj nacin udruziti bez veceg rizika za vlasnika kapitala. Rizik ne predstavlja sudbonosno opterecivanje za ulagaca, posto ne predstavlja celokupnu imovinu vlasnika kapitala. Ovaj rizik se moze vanredno isplatiti, posto uspesnim poslovanjem akcionarsko drustvo omogucuje vlasnicima akcija mnogo vece zarade od kamata na ulog dat na stednju. I pored toga sto osiguravajuca akcionarska drustva imaju pored upravnog dbora,skupstinu, kao najvisi organ, koji po pravilu sacinjavaju svi vlasnici akcija. U pravnoj teoriji se istice i dobre strane velikih drustava za osiguranje. Medju tim dobrim stranama narocito se isticu visok stepen tehnicke organizacije osiguranja,koncetracija privrede osiguranja kod mocnih organizacija, postojanje sporazuma koji se zakljucuju izmedju osiguratelja u svrhu zastite njihovih opstih interesa, relativno laka mogucnost intervencije putem specijalnih agenata u citavom svetu u svrhu utvrdjivanja okolnosti stete, njene visine i iznosa naknade. Pored toga sto se velika osiguravajuca preduzeca bave svim vrstama osiguranja,postoji i druga tendencija, da se o.p. specijalizuju za osiguranje samo od jedne vrste rizika ili stete, cime se smanjuju troskovi poslovanja i ostvaruje efikasnija tehnicka organizacija osiguranja. Specijalizacija rada drustava za osiguranje vrsi se na inicijativu vlasnika tih drustava i osiguranika.ali ina osnovu utvrdjenih normi drzavnih organa. Forma drustva za osiguranje zavisi i od sistema osiguranja koji se primenjuje u odredjenoj zemlji.S obzirm da se premijski sistem i sistem uzajamnog osiguranja razlikuju,razlikuju se i oblici organizovanja drustava za osiguranje u zavisnosti od toga u kojem sistemu osiguranja se organizuju. Drustvo sa uzajamnim oblikom ima statut u kojem se odredjuje sediste drustva, naziv, teritorijalna nadleznost, vrste rizika koje pokriva direktno ili preuzima u reosiguranje, iznos rezervi za pokrice, nacin podele viska prihoda,maksimalni iznos za eventualnu doplatu kotizacije, ako je drustvo sa varijabilnom kotizacijom.Da bi se drustvo sa uzajamnim oblikom osnovalo potrebno je da se ispuni uslov o minimalnom broju prisutnih clanova, sto se obicno utvrdjuje u aktu drzavnog organa. Drustvo sa uzajamnim oblikom obavezno ima osnivacki fond sa funkcijom podmirenja troskova na pocetku poslovanja i uopste pokrica obaveza drustva. Drustva sa uzajamnim oblikom mogu da se bave svim poslovima osiguranja,bez teritorijalnog ogranicavanja. Clan drustva sa uzajamnim oblikom ima dvostruka svojstva, istovremeno je i clan drustva i osiguranik. On je istvremeno vlasnik drustva koji je obavezan da se pridrzava statuta i osiguranik,koji je duzan da se pridrzava klauzula ugovora o osiguranju. Drustvo sa uzajamnim oblikom upravlja upravni odbor koga imenuje skupstina. Clanovi upravnog odbora,kojih je 5 ili vise imaju ograniceni mandat ali ako je u statutu drustva odredjeno, mogu biti birani za jos jedan mandat. U razvijenom sistemu pored organizovanih integracija, dolazi do povezivanja koje nije klasicnog institucionalnog karaktera.Kao primer povezivanja,a posebno unapredjivanja komuniciranja, koje nije optereceno klasicnim institucionalnim vezama je postojanje. Rinet-a.Rinet je elektronski servis osiguranja, odnosno mreza osiguranja koja povezuje tri vrste subjekata osiguranja-osiguravajuce kompanije, reosiguravajuce kompanije i brokere u celom svetu sa ciljem da medjusobno elektronskim putem razmenjuju informacije. Istice se da svaki ucesnik ove savremene komunikacije ostvaruje odredjene pogodnosti. Tako je osiguravacima omoguceno da brze i lakse ostvaruju prava na odstetu od reosiguranja, s obzirom da se poboljsava gotovinski promet pomocu standardizacije i elektronske distribucije podataka na trzistu. 2

Reosiguravacima je omoguceno da smanje troskove obavljanja svog osnovnog posla, s obzirom da su integrisani u sistem automatske obrade elektronskih popuna koje dobijaju od osiguraca i brokera. Konacno, istice se kao cilj funkcionisanja Rineta-a i brokeri reosiguranja 2 sticu mogucnost da poboljsaju pruzanje usluga svojim komitentima s obzirom da im je omoguceno da brze i efikasnije komuniciraju na trzistu reosiguranja. 3) Razvoj osiguranja u Srbiji?

Osiguranje u Jugoslaviji do Drugog svetskog rata S obzirom da je imala slabu osnovu koja se pre svega sastojala u nerazvijenosti privrede i nepostojanju propisa, osiguranje u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata bilo je nedovoljno razvijeno. U periodu 1918- 1941.g razlikujemo dva perioda u razvoju osiguranja. Prvi period, koji je trajao do dondosenja Uredbe o nadzoru nad osiguravajucim preduzecima iz 1937 godine, karakteristican je po namestanju drzavnih organa u rad osiguravajucih preduzeca,potpunoj slobodi osiguravajucih preduzeca u obavljanju nedvoljno razvijene delatnosti osiguranja, sto je dovelo do sloma beckog osiguravajuceg drustva "Feniks" koje je pre rata u Jugoslaviji imalo najveci portfelj osiguranja zivota.Donosenjem Uredbe o nadzoru nad osiguravajucim preduzecima iz 1937 uveden je drzavni nadzor,sto je doprinelo razvoju osiguranja ali ne u tolikom obimu da bi se razvio sistem osiguranja na nivou razvijenosti u razvijenim kapitalistickim drzavama. Osiguranje nije uspelo da putem ugovora o osiguranju prikupi veca sredstava,tehnicka organizacija je bila nerazvijena,celokupna delatnost je bila usmerena na ostvarivanje profita,zanemarene su bile funkcije preventive i represije a rasprostranjenost zloupotreba i slaba kadrovska obucenost dovela su do izrazenog nepoverenja u sistem osiguranja. Reosiguranje je takodje bilo nedovljno razvijeno i obavljalo se iskljucivo pasivno u odnosu na inostranstvo. Razvoj osiguranja u periodu od 1945 do 1961 Donosenjem Odlike o spajanju u Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje osiguravajucih preduzeca koja prelaze u drzavnu svojinu iz 1945g sva osiguravajuca preduzeca prelaze u drzavnu svojinu, a shodno odredbama Odluke Predsednistva Antifasistickog veca narodnog oslobodjenja Jugoslavije o prelasku u drzavnu svojinu neprijateljske imovine iz 1945 spajaju se u Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje sa sedistem u Beogradu. Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje osiguravao je imovinu I lica protiv svih vrsta rizika u pogledu kojih se po nacelima tehnike osiguranja moglo vrsiti osiguranje. Sva imovina koja je pripadala Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslavije, narodnim republikama, odnosno autonomnim pokrajinama ili oblastima, drzavnim privrednim preduzecima ili privrednim preduzecima kao I uopste drzavna I ostalo javnopravna imovina morala je biti kod Drzavnog zavoda za osiguranje I reosiguranje osigurana od pozara na iznos stvarne vrednosti.Drzavni osiguravajuci zavod kao osigurac imao je monopol. Iako se preko Drzavnog osiguravajuceg zavoda stitila prvenstveno drzavna imovina,nisu postigli znacajni rezultata u pogledu prosirivanja osiguranja.. Razvoj osiguranja od 1961 do 1967 Donosenjem Zakona o osiguravajucim zavodima I zajednicama osiguranja iz 1961 poceo je novi period u razvoju osiguranja I osiguravajucih organizacija u Jugoslaviji. Osiguravajuci zavodi osnivali su se za podrucje jedne ili vise opstina I poslovali su samo na podrucju za koje su osnovani.Osiguravajuce zavode su osnivali I o njihovom prestanku sa radom su odlucivali su opstinski narodni odbori, dok je Republicko izvrsno vece svojim propisom osnivalo republicku zajednicu osiguranja.Zavodi sa teritorijalne narodne republike, cije je Izvrsno vece osnovalo zajednicu osiguranja,obavezno su se udruzivali u zajednicu osiguranja a one u Jugoslovensku zajednicu osiguranja.Organi upravljanja zavoda su bili skustina, upravni odbor, director, dok su pojedini poslovi upravljanja bili u delokrugu rada saveta radnog kolektiva zavoda. Razvoj osiguranja od 1967 do 1974 Novi period u razvoju osiguranja I organizaciji osiguravajucih organizacija zapoceo je sa donosenjem Osnovnog zakona o osiguranja I osiguravajucim organizacijama iz 1967 g. Jedan od najznacajnijih karakteristika ovog zakona je izjednacavanje pravnog polozaja osiguravajucih organizacija sa statusom drugih privrednih organizacija. Osnovni organizacioni oblici za obavljanje delatnosti osiguranja bili su osiguravajuci zavodi za reosiguranje. Osiguravajuci 3

zakoni I zavodi za reosiguranje poslovali sun a celoj teritoriji Jugoslavije, cime je ukinut princip teritorijalnog osnivanja I poslovanja osiguravajucih zavoda na odredjenom podrucju koji je postojao u prethodnom periodu. Osiguravajuci zavodi mogle su osnovati radne I druge organizacije, drustveno-politicke zajednice I gradjani,cime je prosiren krug subjekata koji su mogli osnovati osiguravajuci zavod,u odnosu na prethodni period,kasa su osiguravajuce zavode mogli osnovati jedino opstinski narodni odbori. Osiguravajucim zavodima upravljali su osiguranici, osnivai zavoda I radna zajednica osiguravajuceg zavoda u skladu sa zakonom I statutom,dok su se odnosi izmedju osnivaca I osiguravajuceg zavoda regulisali statutom I ugovorom.Organi upravljanja osiguravajuceg zavoda su bili skupstina,radnicki savet I director,dok se statutom zavoda moglo predvideti obrazovanje izvrsnog odbora kao organa upravljanja. Kao ogranicenje prevelikog uticaja osiguranika koji su placali velike premije predstavljala je odredba da jedan osiguranik nije mogao u skupstini imati vise od 10% ukupnog broja glasova utvrdjene prema merilima odredjenim statutom.

Osiguranje na osnovama Ustava SFRJ iz 1974 I Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine I lica iz 1976 U Ustavu SFRJ iz 1974 g bili su utvrjeni osnovni principi obavljanja delatnosti osiguranja I organizovanja osiguravajucih drustava. Osnivaci osiguravajucih organizacija su mogli biti samo drustveno-pravna lica, organizacije udruzenog rada, samoupravne interesne zajednice, drustveno-politicke zajednice I druga drustvena pravna lica. Osiguravajuce organizacije osnivale su se samoupravnim sporazumum, radi osiguranja od istovrsnih, odnosno srodnih vrsta rizika tj od steta ili od vise razlicitih vrsta rizika odnosno steta. Time je bila stvorena mogucnost da se osnivaju osiguravajuce organizacije I kao opste I kao specijalizovane. Osiguranici u zajednicama rizika, sporazumno sa drugim osiguranicima u istoj zajednici osiguranja utvrdjivali su pod kojim uslovima sredstva fondova namenjena za izmirivanje obaveza za jednu vrstu stete mogu upotrebljavati za izmirivanje obaveza za druge vrste stete. Osiguravajuce organizacije osnivale su se na nacelima uzajamnosti I solidarnosti. Drustvena pravna lica koja su udruzivala sredstva u zajednici osiguranja tj zajednici rizika trebala su da upravljaju poslovanjem tih zajednica. Medjusobno odnosi drustvenih pravnih lica koja su uzdruzivala sredstva u zajednici osiguranja, upravljanja tom zajednicom I njeno poslovanje uredjivalo se samoupravnim sporazumom o osnivanju zajednice, njenim statutom ili drugim samoupravnim aktom I zakonom.U Ustavu SFRJ iz 1974 utvrdjeno je I nacelo da Federacija preko saveznih organa uredjuje osnove sistema osiguranja imovine I lica, cime je ujedino prepustno da se zakonima socijalistickih republika I socijalistickih autonomnih pokrajna ka I opstim aktima osiguravajucih organizacija utvrdi detaljnije delatnosti osiguranja. Organ upravljanja zajednicom osiguranja tj zajednicom rizika je bila skupstina koja je odredjene izvrsne funkcije mogla poveriti svojim izvrsnim organima. Odredjivanje delokruga rada skupstina I izvrsnih organa zajednice osiguranja, zajednica rizika, slozene zajednice osiguranja I poslovnih jedinica I drugih oblika udruzivanja I organizovanja bilo je odraz odredjivanja pravnog polozaja navedenih oblika organizovanja.Zajednice osiguranja , zajednice rizika I drugi oblici udruzivanja I organizovanja imali su status pravnih lica sa pravima, obavezama I odgovornostima u skladu sa Ustavom, zakonom I samoupravnim sporazumom o osnivanju zajednice osiguranja. Razvoj osiguranja od 1990 do 2003 Donosenjem Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine I lica iz 1990 godine osnovni oblik orga-nizovanja osiguravajucih organizacija prestala je da bude zajednica osiguranja imovine I lica tj. zaje- dnice rizika.Na osnovu Zakona uz 1990 godine,zajednice osiguranja imovine I lica transormisale su se u deonicarska drustva. Kao sto je na osnovu Zakona o preduzecima puni pravni I ekonomski subjektivitet imalo samo preduzece, a ne I deo preduzece, tako I uoblasti osiguranja, svojstvo pravnog lica imala su samo deonicarska drustva za osiguranje. Zakonom iz 1990 godine na sasvim nov nacin je definisan I cilj postojanja osiguravajucih organizacija. Doslo je do velike promene I u unutrasnjoj organizaciji gde umesto brojnih skupstina zajednica osiguranja imovine I lica, zajednica rizika,izvrsnih organa skupstina, poslovodnog organa, organa zajednice, samoupravnih radnickih kontrola kao oblika unutrasnje kontrole od 1990 godine kao organi postoje samo skupstina deonicara, upravni I nadzorni odbor I director. Primereno principu da preduzecu jedino ima status pravnog lica I deonicarsk drustvo je bilo pravno lice a ne I glavne filijale I direkcije. Shodno Zakonu, deonicarskim drustvom su upravljali deonicari, shodno broju I vrsti deonica. 4

Novi Zakon o osiguranju donet je u maju 2004 sa obrazlozenjem da sa njegovim donosenjem uspostavlja moderan I efikasan nadzor u oblasti osiguranja u skladu sa medjunarodnim standardima I principima suspenzije osiguranja, direktivama Evropske unije I preporukama Svetske banke. 4) OSNOVNE FUNKCIJE I VRSTE OSIGURANJA Osnovne funkcije osiguranja?

Osnovna funkcija, zbog koje je I nastao institute osiguranja je zastita pojedinca, njegove licnosti I imovine. Sa razvojem osiguranja razvile su se I druge njegove funkcije koje su od znacaja, kako za same osiguranike tako I za treca lica I za drustvo u celini. U teoriji postoji saglasnost da savremeno osiguranje ima sledece funkcije: zastitunu u smislu pruzanja zastite imovine I lica, akumulacionu funkciju, socijalnu funkciju-funkciju poboljsanja uslova za zivot I medjunarodnu funkciju. Pored navedenih funkcija u teoriji se istice I funkcija osiguranja kao instumenata ekonomsle politike. (6) Funkcije zastite imovine I lica? Neposredna zastita imovine I lica Neposredno cuvanje imovine I lica ostvaruje se pre svega preventivnom I represivnom funkcijom osi- guranja, kao I putem bonifikacije. Preventivne mere predstavljaju najznacajniji vid neposredne zastite imovine I lica. Interes, kako pojedinaca tako I drustva u celini je da se vec nastala steta u kratkom roku nadoknadi odnosno da se njene stetne posledice sto vise imanjuje, ali prvenstveni je interes da se organizuje takav system zastite koji ce omoguciti da stete ili ne nastanu ili da nastanu u sto manjem obimu. Osiguranici placaju premiju u skladu sa zakonskim aktima, izdvajaju I deo za organizaciju I sprovodjenje preventivnih mera. Meu poslove osiguranja imovine I lica, u Zakonu o osiguranju ubrajaju se I poslovi preduzimanja mera za sprecavanje I suzbijanje rizika koji ugrozavaju osiguranu imovinu I lica. Sistem bonifikacije podrazumeva umanjivanje visine premija osiguranicima koji su se u odreenom periodu na savestan nacin odnosili prema imovini koja je predmet osiguranja. Represivne mere ili sistem sankcija koja su utvrdjene u pravu osiguranja doprinose takodje neposrednoj zastiti imovine I lica. Za razliku od bonifikacionih mera koje stimulisu savesne osiguranike, represivnim merama se sankcionisu nesavesni osiguranici. Osiguraniku koji je namerno ili prevarom izazvao osigurani slucaj, drustvo za osiguranje nije duzno da isplati naknadu. Osiguranik je takodje duzan da preuzme propisane, ugovorne I sve ostale mere potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja a ako osigurani slucaj nastupi, duzan je preduzeti sve sto je u njegovoj moci da se ogranicene njegove stetne posledice. Drustva za osiguranje propisuju u svojim aktima obavezu povecanja premije za osiguranike koje su se nesavesno odnosili prema osiguranoj imovini u narednom ugovornom periodu. Drustva za osiguranje nemaju pravo da predvidjaju u odredbama ugovora ili uslova osiguranja kao sankciju gubitak prava na naknadu stete ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slucaja ne izvrsi neku od propisanih ili ugovornih obaveza Posredan nacin zastite imovine I lica Posredan nacin zastite imovine i lica ostavruje se na taj nacin, sto kada nastupi osigurani slucaj, odnosno kada nastupi steta, drustvo za osiguranje u predvidjenom roku isplacuje naknadu ili ugovorenu svotu osiguraniku i na taj nacin ga obestecuje. Uplatom premije, pored sticanja prava na naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu kada nastupi osigurani slucaj, osiguranik se obezbedjuje na siguran nacin od rizika stete. Iako sigurnost nije iskljucivo pravni pojam, medju najznacajnije funkcije osiguranja spada sticanje sigurnosti osiguranika u pogledu zastite njegovog integriteta.Pored zastite pojedinaca i drustva, savremeno osiguranje ima i funkciju zastite trecih lica. Zastita trecih lica je pojava novijeg vremena, jer se tek u savremenim uslovima pocinju organizovano stiti treca lica. Po pravilu, zastita trecih lica se utvrdjuje uvodjenjem obaveznih osiguranja na osnovu zakona. Savremeno osiguranje sa svojim razvojem u sve vecoj meri stiti treca lica, koja su bez svoje krivice pretrpela stetu na svojoj licnosti. Akumulaciona funkcija osiguranja 5

Akumulaciona funkcija predstavlja vaznu funkciju osiguranja, sto potvrdjuje i cinjenica da se toj funkciji poklanja velika paznja i u drzavama sa razvijenom trzisnom privredom kao i u drzavama koje su u tranziciji. Savremena tehnicka organizacija osiguranja a posebno racun verovatnoce i zakon velikih brojeva, na naucnoj osnovi, utvrdjuje verovatan broj nastanka stete i na toj osnovi visinu premija, odnosno velicinu osiguravajuceg fonda. Akumulaciona funkcija koja proizilazi iz sustine osiguranja je opravdana i logicna. Socijalna funkcija Socijalna funkcija ili funkcija podizanja zivotnog standarda stanovnistva proizilazi iz prethodne dve funkcije osiguranja, funkcije zastite imovine i lica i akumulatorke funkcije. U slucaju kada nastupi ste-ta, osiguraniku se vrsi naknada na osnovu ugovora o osiguranju, odnosno na osnovu uplacene premije. Kada nastupi steta za lice koje nije osigurano steta se ne nakonadjuje. Pored neposrednog ocuvanja 5 zivotnog standarda osiguranika, osiguranje svoju socijalnu funkciju ostvaruje i posredno. Osiguranje ostvarujuci svoju socijalnu funkciju vrsi neposrednu zastite imovine i lica. Sistemom bonifikacija i represivnim merama stimulisu se i ili sankcionisu savesni odnosno nesavesni osiguranici sto doprinosi ocuvanje imovine i lica i ostvaruje socijalne funkcije osiguranja. Meunarodna funkcija osiguranja Tehnicka organizacija osiguranja a samim tim i sistem osiguranja je egikasnije organizovan ukoliko postoji povoljna disperzija rizika. Da bi se ispunila osnovna nacela osiguranja a posebno potreba za sto povoljnijom disperzijom, potrebno je da se osiguranje odredjenih rizika plasira i u inostranstvu. Poseban medjunarodni znacaj ima reosiguranje. Prenosenje rizika iz jedne zemlje u drugu, bilo neposrednim osiguranjem ili reosiguranjem, predstavlja savremenu karakteristiku osiguranja. Kod nas je Zakonom odredjeno da se imovina i lica u Srbiji mogu osiguravati, odnosno saosigurati samo kod domacih organizacija za osiguranje. Medjutim domaca i fizicka lica mogu kod inostranog osiguravaca osigurati imovinu i lica od rizika od kojih se u Republici Srbiji ne vrsi osiguranje,kao i imovinu koja je predmet ekonomskih odnosa sa inostranstvom. 5) Vrste osiguranja?

Veliki broj oblika u kojima se osiguranje javlja nametnuo je potrebo za klasifikacijama i sistematizacijama osiguranja. Prema predmetu osiguranja vrsi se podela koja je najcesca u praksi,na: osiguranje imovine, osiguranje lica, osiguranje od odgovornosti. U zavisnosti od toga, da li je osiguranje ili ne razlikujemo: 1.Dobrovoljna osiguranja koja su dominantna,s obzirom da je osiguranje,pre svega,ekonomska kategorija,odnosno delatnost koja se odvija u trzisnim delovima 2.Obavezna osiguranja. Da bi se sistem zastite imovine i lica u jednoj drzavi optimalno funkcionisao, drzavni organi propisuju obavezu da se pojedine vrste osiguranja moraju zakljuciti. U nasem pravnom sistemu obavezna su cetiri vida osiguranja: 1. Obavezno osiguranje putnika u javnom saobracaju od posledice nesrecnog slucaja 2. Osiguranje vlasnika motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete priceinjene trecim licima 3. Osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima 4. Osiguranje depozita gradjana kod banaka i drugih finansijskih organizacija. Pojedine klasifikacije su nastale kao rezultata poslovne prakse drustva za osiguranje. Podela se moze izvrsiti na: osiguranje civila, osiguranje industrije, osiguranje useva I plodova, osiguranje transporta, kredita, motornih vozila, osiguranje od opste odgovornosti iz delatnosti, osiguranje lica od posledica nesretnog slucaja. Postoji I podela prema nacinu organizovanja osiguranja, na premijski sistem I sistem uzajamnog osiguranja. Opste prihvaceno je da se u odnosu na nacin preuzimanja I nosenja rizika osiguranja, odnosno prema nacinu izravnanja rizika vrsi podela na osiguranje, saosiguranje I reosiguranje. U zavisnosti od toga da li je ugovarac pojedinac ili kolektiv na pojedinacno osiguranje. Takodje postoji I podela prema prirodi rizika na kopneno, pomorsko I vazdusno osiguranje. Zakon o osiguranju Republike Srbije delo poslove osiguranja na dve velike grupe I to na poslove zivotnih osiguranja I poslove nezivotnih osiguranja. 6

Podela osiguranja prema odredbama Zakona: osiguranje zivota, rentno osiguranje, dopunsko osiguranje uz osiguranje zivota, dobrovoljno penzijsko osiguranje I druge vrste zivotnog osiguranja. Vrste nezivotnog osiguranja su: 1. Osiguranje od posledice nezgode ukljucujuci I osiguranje od povrede na radu I profesionalnih oboljenja,koje pokriva: a.isplatu ugovorenih osiguranih suma, dela osiguranih suma, odnosno naknadu ugovorenih troskova. b.isplatu zbog posledica povrede Ili ostecenja zdravlja ili zbog smrti putnika 2.Dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje pokriva: a.jednokratnu novcnau nagradu zbog nesposobnosti za rad b.naknadu ugovorenih troskova lecenja c.kombinaciju isplata u skladu sa odredbama podtacaka a I b ove tacke d.poseban oblik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja predstavlja putnicko zdravstveno os. 3.Os motornih vozila,koje pokriva stete na motornim vozilima na sopstveni pogon, osim simskih vozila I na vozilima bez sopstvenog pogona odnosno gubitak tih vozila. 4.Os sinskih vozila,koje pokriva stete na simskim vozilima odnosno gubitak tih vozila 5.Os vazduhoplova koje pokriva stete na vazduhoplovima , odnosno gubitak istih 6.Os plovnih objekata koje pokriva stete I gubitak na istim 7.Os robe u prevozu, koje pokriva stete I gubitak robe bez obzira na vrstu prevoza 8.Os imovine od pozara I drugih opasnosti, koje pokriva stete na imovini nastale usled pozara, eksplozije, oluja I drugih prirodnih nepogoda, atomske energije osim steta koje pokrivaju os iz tacke 3-7 9.Ostala os imovine .koje pokrivaju stete na imovini nastale zbog loma na masini, provalne kradje, loma stakla, grada, mraza osim stete koje pokrivaju os iz tacke 3-7 10.Os od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila,koje pokriva sve vrste odgovornosti ukljucujuci odgovornost prilikom transporta. 11.Os od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova koje pokriva sve vrsta odgovornosti ukljucujuci I onu prilikom transporta 12.Os od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata koje pokriva sve vrste odgovornosti kao I onu prilikom transporta 13Os od odgovornosti za stetu koje pokriva ostale vrste odgovornosti, osim odgovornosti iz tacke 10-12 14.Osiguranje kredita koje pokriva: a.rizik od neplacanja,odnosno kasnjenja u placanju zbog nesolventnosti ili drugih dogadjaja b.izvozne kredite I ostale rizike povezane sa rizikom,trgovinom I ulaganjima na domacem I stranom trzistu c.kredite koji se isplacuju u ratama d.hipotekarne I lombardne kredite e.poljoprivredne kredite f.ostale kredite I zajmove 15.Osiguranje jemstva ,koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza duznika 16.Os finansijskih gubitaka,koje pokriva finansijske gubitaka zbog:gubitka zaposlenja,nedovoljnih prihoda,loseg vremena,izgubljene dobiti,neplaniranih troskova poslovanja,neplaniranih opstih troskova,gubitaka trzisne vrednosti,gubitka zakupnine,neposrlovnih I finansijskih poslovnih gubitaka. 17.Os troskova pravne zastite ,koje pokriva sudske troskove ,troskove advokata I druge troskove 18.Os pomoci na putevima,koje pokriva pomoc licima koja naidju na probleme na putovanju odnosno u drugim slucajevima odsutnosti iz prebivalista ili boravista. 19.Druge vrste nezivotnih os OPSTE KARAKTERISTIKE RAZVOJA SISTEMA UZAJAMNOG OSIGURANJA I PREMIJSKOG OS U razvoju os egzistiraju dva osnovna sistema organizovanja os,sistem premiskog i sistem uzajamnog os. U okviru ova dva sistema su se razvijali mnogi modaliteti. U savremenom os sistem premijskog os je prevladao u odnosu na 7

sistem uzajamnog os. Sa razvojem robno-novcanih odnosa, posebno u razvijenim trzisnim zemljama, delatnoscu os pocinju da se profesionalno bave specijalizovana drustva osiguravaci. Osiguranici placanjem premije osiguravacu sticu pravo na zastitu osnosno naknadu stete koju je osiguravac duzan na osnovu ugovora o os da plati osiguraniku. Prilikom odredjivanja pojma tehnicke organizacije os obicno se istice da je jedan od osnovnih elemenata tehnicke organizacije os uzajamnost. Uzajamnost je elemenat bez kojeg ne samo da ne bi mogla postojati tehnicka organizacija os nego i samo os.Iako princip solidarnosti nalaazi vecu primenu u sistemu uzajamnog os, solidarnost je karakteristicna i za premijski sitstem os. Principi uzajamnosti i solidarnosti su medjusobno uslovljeni i predstavljaju osnovu postojanja sistema os, premijskog i uzajamnog. Da je solidarnost i uzajamnost osnova premisjkog i uzajamnog sistema os znacajno je da postoji mogucnost progresnog tumacenja da je solidarnost i uzajamnost jedino karakteristicna u sistemu uzajamnog os. Ako je drustvo za os organizovano na principu uzajamnosti i solidarnosti, a ne pruza odgovarajucu zastitu imovine i lica, tada se dovodi u pitanje solidarnost i uzajamnost. 7) Sistem uzajamnog osiguranja? Uzajamno os je istorijski prethodilo sistemu premisjkog os. Clanovi drustva za uzajamno os garantuje da ce na nacelima uzajamnsti i solidarnosti pokriti stete koje nastanu ostvarenjem ugovorenih rizika. Svi clanovi 7 drustva za uzajamno os su u pravnoj vezi i placaju doprinos a ne premiju. Sredstva se prikupljaju samo u obimu koje je neophodan radi ispunjenja obaveza prema clanovima i za stvaranje fonodava sigurnosti tako da drustvo za uzajamno os ne posluje radi sticanja dobiti. Opste prihvaceni stav u teoriji je da je postojeci sistem uzajamnog os organizovan na dna nacina: sa promenljivom i nepromenljivom kotizacijom. Posto je sistem potpuno promenljive kotizacije napusten u praksi se primenjuju promenljive kotizacije, ali sa odredjivanjem maksimalne iznosa .Sa obzirom da os predstavlja visoko profesionalnu delatnost koja se moze uspesno obavljati iskljucivo uz obezbedjivanje velikog portfelja, rezerva sigrnosti, postovanje tehnicke organizacije os i opste struke, ocigledno da premijski sistem u danasnjim uslovima ima znacajne prednosti u odnosu na sistem uzajamnog os. 8) Sistem premijskog osiguranja? Pod tim pojmom podrazumeva se os kojim se bave drustva za os kao strucni nosioci rizika,a sirem smislu svi nacini os koji nisu socijalno os. Delatnost os zahteva veliku strucnost i tesko je da slozene poslove os obavljaju sami osiguranici. Karakteristika ovog sisitema je u tome da se osiguranik placanjem premija osigurao da ce mu u slucaju nastupanja osiguranog slucaja biti isplacena naknada stete ili ugovorena svota, bez prava osiguravaca da u slucaju nedostatka sredstava trazi povecanu premiju. U ovom sistemu takodje postoje dve stranke, osiguranik koji se placanjem premije oslobadja stetnih posledica na stupanja rizika i osiguravac koji preuzima rizik, nakon sto osiguranik uplati premiju.U sistemu premijskog os premija je cena rizika i kada je osiguranik plati vise nema obaveze da vrsi naknadne doplate. Sve stetne i korisne posledice na stupanja ili ne nastupanja osiguranog slucaja nakon zakljucenja ugovora o os snosi osiguravac. 9) Izvori prava osiguranja? Osnovna podela izvora prava osiguranja se vrsi na izvore prava statusnog karaktera i izvore prava obligaciono-pravnog karaktera -IZVORI PRAVA OSIGURANjA STATUSNOG KARAKTERA Najvazniji izvor prava je Zakon o osiguranju.Donosenjem ovog Zakona o os treba posmatrati u kontestu ispunjenja obaveze da srpski sistem os bude kompatibilan sa direktivama i preporukama Evropske unije, da se u njemu primene iskustva zemalja gde trzisno os uspesno deluje, a posebno se Zakonom predvide ona finansijska sredstva koja su uslov bez kojeg se ne moze otpoceti posao osiguranja , s tim da se ne obeshrabri inicijativa za osnivanje novih organizacija za os, niti da se podstaknu inicijative za osnivanje patuljastih organizacija bez perspektive, latentno opasnih pougovarace os,osiguranike I privredu u opste. Zakonom o os se regulisu pitanja osnivanja ,poslovanja, upravljanja I prestanka drustava za os I drugih aktera I delatnosti os . U zakonskim odredbama se definise pravni polozaj drustava za os, drustava za posredovanje, za zastupanje i agencija za pruzanje drugih usluga u osiguranju kao i kontrola i nadzor koji se sprovode u delatnosti os. Izvor prava os su i drugi zakoni koji se primenjuju na sve 8

privrdne subjekte. Sve sto nije na poseban nacin regulisano u zakonu o os koji je lex specialis, a tice se pravnog polozaja drustava za os, regulisano je zakonom o privrednim drustvima, koje regulise prevni polozaj svih privrednih subjekata. Medju drugim znacajnim zakonima kao izvorima prava jos neki najvazniji su: Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakom o registraciji privrednih subjekata, Zakon o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za os, Zakon o stecajnom postupku itd. U okviru drustava za os donose se akta koja predstavljaju izvor prava statusnog karaktera. Prvi inicijani akt za osnivanje je ugovor o osnivanju a nakon toga kao obavezan akt donosi se statut. IZVORI OBLIGACIONO-PRAVNOG KARAKTERA Najvazniji izvor je Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon sadrzi detaljne odredbe o ugovoru o os, tako da se istim definisu odredbe za imovinska os i os lica, zakljucivanju ugovora o os , obaveze osiguranika, odnosno ugovaraca os, baveze osiguraca, trajanje os kao i posebo os imovine i os lica. Pored o obligacionim odnosima izvori prava os su: opsti i posebni uslovi os, ugovor o os, uzanse, obicaji. Sudska praksa, kodeks o ponasanju u poslovima osiguranja, pravna nauka. Opsti i posebni uslovi os imaju veliki znacaj u praksi i oni su posle zakona najvazniji izvor prava os. Opsti uslovi imaju opstiji karakter u odnosu na posebne uslove i njima se na uopsteni nacin regulisu sarzaji buducih ugovora o os, a donose se po pravilu za jednu granu osiguranja. Pozicija osiguravaca kao ugovorne strane je jaca u odnosu na ugovaraca os upravo zbog cinjenice da je sacinjavanje opstih i posebnih uslova u nadleznosti osiguravaca i da ugovarac ne moze na njih uticati u postupku donosenja i nejcesce se ovi uslovi primenjuju kao takvi prilikom zakljucenja pojedinih ugovora. Prilikom primene uslova osiguranja prewdnost imaju posebni uslovi nad opstim uslovima. Medju izvore prava u os spadaju i obicaji uzanse kao i sudska praksa apo nekim misljenjima i pravna nauka. Znacaj obicaja kao izvor prava zadrzan je u transportnom i to pre svega u pomorskom s. Opste uzanse za promet robe su izgubile znacaj kao i ostale uzanse sto je slucaj kada postoji zakonska regulativa i razvijeni opsti uslovi poslovanja. 10) Kodeks o ponaanju u poslovima osiguranja? Kodeks o ponasanju u poslovima osiguranja ne predstavlja izvor prava u pravom smislu te reci,ali s obzirom da ima odredjenih elemenata koji upucuju da se radi i o aktu sa odredjenim karakteristikamapravnog akta.Ti elementi su pre svega predvidjene sankcije za povredu pravila iz Kodeksa i utvrdjena nadleznsost Suda casti pri Privrednoj komori Jugoslavije u izricanju mera za povredu Kodeksa. Namera usvajaca Kodeksa bila je da se u njemu utvrde standari tj pravila profesionalnog ponasnja osiguraca i njihovih udruzenja u sistemu trzisnog osiguranja a radi zastite osiguranika i korisnika os. U Kodeksu se definise tri oblika narusavanja konkurencije u poslovima osiguranja: monopolisticko ponasnja, nelojalna konkurencija i spekulacija. Shodno odredbama Kodeksa monopolistickim delovanjem smatraju se svi sporazumi izmedju osiguravaca, odluke i uspostavaljanje prakse koji su usmereni na sprecavanje ogranicavenje ili deformisanje konkurencije na trzistu os a narocito: 1. direktno li indirektno odredjivanje bruto-premije osiguranja ili drugih uslova osiguranja pod kojim ce se poslovati 2. Ogranicavanje ili kontrolisanje slobode pruzanja usluga u os,trzista ,tehnickog razvoja ili plasmana sredstava 3. podela trzista os i osiguranika 4. Primena razlicitih uslova na istvrsna os kod drugih osiguranika 5. Zakljucenje ugovora o os sa prihvatanjem dodotanih prava i obaveza koje po svojoj prirodi ili prema komercaijalnim obicajima nemaju veze sa predmetom takvih ugovora o os. Nelojalna konkurencija se u smislu odredbi Kodeksa smatra radnja drustva za os koja je protivna dobrim poslovinim obicajima i poslovnom morali a kojom se nanosi ili se moze naneti steta drugim ucesnicima u poslovima os. Nelojanom koknurencijom smatra se: 1.Koriscenje u ekonmskoj propagandi netacnih i obmanjujucih podataka o svom poslovanju 2.Iznosenje netacnih podataka o drugom drustvu za os 3.Preduzimanje radnji usmerenih na raskidanje poslovnih odnosa ili sprecavanje tj otezavanje zasnivanja takvih odnosa izmedju drugih ucesnika u poslovima os 4.Zakljucivanje ugovora o os po cenama koje su ispod nivoa premije,potrebne za nosenje rizika 9

5.Nudjenje i zaklucivanje ugovora o os po tarifi za koju nije pribavljeno pozitivno misljenje ovlascenog 6.Isplata stete tj suma os koje nisu pokrivene osiguranjem 7.Davanje netacnih podataka o sebi ili drugom u pogledu uslova os premije,boniteta 8.Nudjenje i zakljucivanje ugovora o os sa razlicitim uslovima za istovetna os 9.Obecanje ili omugucavanje imovinske koristi ugovaracu os ili njegovom ovlascenom licu kao nagradu za preuzimanje osiguranika 10.Neosnovano odobravanje bonusa ili neopravdano propustanje da se zaracunava malus. Neprofesionalnim ponasanjem u smislu Kodeksa smatraju se postupci koji nisu u skladu sa poslovnim moralom i pravilima poslovne etike a posebno slucajevi kada drustvo za os: 1.u svom poslovanju ne postupa sa paznjom dobrog strucnjaka ili ne postupa u skladu sa nacelima postenja i savesti 2.Ne ucini sve sto je u njenoj moci da u okviru svoje ponude,vazecih uslova i tarifa premije zadovolji zahteve u pogledu osiguranja osiguranika ili korisnika os 3.Propusti da osiguranika ili korisinika os objektivno posavetuje o pokricu ili da mu pruzi potpunu informaciju o svim uslovima os 4.Ne obezbedi da poslovi osiguranja budu pod njegovom dnevnom kontrolom a vrse se za potrebe korisnika os 5.Ne obezbedi da se zaposleni upoznaju sa Kodeksom 6.Ne obavesti osiguranika pre obnove ili izmene ugovora o os,a dodatnim troskovima a zarucana ili naplati preko premije os 7.pribavljene podatke od osiguranika koristi u druge svrhe 8.Kada siguraniku omoguci da sam utvrdjuje osnov,visinu i procenu stete kada se ostvari osigurani slucaj 9.kada daje netacne podatke ili nepotpuna obavestenja osiguraniku o sadrzini ugovora o os ili precuti njegove bitne elemente i time dovede osiguranika u zabludu 10.kada uskrati uputstva i obavestenja ili pruzi netacno obavestenje u pogledu ostvaricanja prava iz os 11.kada ugovaraca os ne uruci uslove os prilikom zakljucenja ugovra Pored osiguravaca i za posrednika se definisu oblici neprofesionalnog ponasanja. To su slucajevi: 1.Kada posrednik ne ucini sve sto je moguce da u okviru svoje ponude os zadovolji moguce interese I zahteve o pokricu 2.Kada posrednik prilikom ispunjavanja zahteva korisnika usluga os nema jednak stav I prema drugim korisnicima 3.Propustanje posrednika os da objektivno I nepristrasno posavetuje svog korisnika o usluzi os,pruzi mu tacne informacije o svom statusu, svojim organizacionim I tehnickim mogucnotima u pogledu pruzanja usluge os 4.Kada posrednik os zadrzava dokumentaciju o ugovoru o os bez opravdanih razloga ili bez obrazlozenja razlozima zadrzavanja 5.Kada posrednik ne informise korisnika os o imenu osiguravaca ili njegovog pravnog sledbenika kod kojeg je zakljucio ugovor o os za korisnika ili mu ne saopsti izmene uslva kod obnove ili promene ugovora o os 6.Kada je posrednik u toku posredovanja izlozen dodatnom trosku I isti zaracuna I naplati kroz premiju os 7.Kada posrednik ima neposlovan odnos prema korisniku usluga os koji je izrazio zelju da raskine ugovor os pre isteka roka za otkaz ugovora U Kodeksu je definisano I sta su spekulacije u poslovima os. Pre svega,odredjuje se da je spekulacija sticanje neosnovane imovinske koristi za drustvo za s izazivanjem poremecaja na trzistu os ili neopravdanim povecanjem premije os. Konkretni oblici spekulacije u poslovima os su: 1.Uslovaljavanje zakljucivanje jedne vrste os zakljucivanjem druge vrste os 2.Otezavanje ili onemogucavanje zakljucenja ugovora o os 3.Na drugi nacin uslovljava zakljucenja os Kodeksom su predvidjene I odredjene mere za njegovu povredu. To su: 1.Javna opomena sa objavljivanjem na Upravnom odboru Privredne komore Jugoslavije 2.Javna oprema sa objavljivanjem u jednom dnevnom listu 3.Javna opomena sa objavljivanjem u vise dnevnih listova. Pored ovih mera mogu se izreci u trajanju do 6 meseci I mere:zabrana ucesca u radu u organima I telima Komore I Udruzenje I zabrane ucesca na sajmovima u zemlji u inostranstvu. 10

OSNOVNI ELEMENTI OSIGURANJA 11) Rizik osiguranja? Samo ako postoji odredjeni rizik,odnosno odredjena opasnost koja preti,nastaje potreba za zastitom koja se realizuje njegovim pokricem putem os. Dakle ,da bi rizik mogao da bude predmet os neophodno je: da ostvarenje rizika bude moguce, da postoji neizvesnst u pogledu mogucnsti njegovog nastupanja I da na nastupanje rizika ne utice volja osiguranika ili nekog treceg lica zainteresovanog za njegovo nastupanje. Pored ovih elemenata definicije rizika podrazumevaju da je rizik buduci dogadjaj I da je nastupanje rizika ekonomski stetno odnosno da izaziva ekonosmke stetne posledice. Po pravilu u svim zakonodavstvima smatra se da je ugovor o os nistav ukoliko se vec desio dogadjaj koji se smatra osiguranim slicajem u momentu njegovorg zakljucenja ili je u tom momentu prestala mogucnost da se on dogodi. Neizvesnost moze da postoji u pogledu nastupanja samog dogadjaja ili u pogledu vremena ili nastupanja ili visine stete Neophodno je da se pravi razlika izmedju rizika I osiguranog slucaja. Rizik predstavlja apstraktnu opasnost koja preti imovini ili licu cija realizacija bi mogla da prozivede odredjen posledice. Osigurani slucaj predstavlja nastupanja dogadjaja odnosno ostvarenje rizika. Pri definisanju prava I obaveze ugovornih strana, u Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjena je obaveza osiguranika , odnosno ugovaraca da prijavi osiguracu sve okolnoti koje su od znacaja za ocenu rizika, a koje sum u poznate ili mu nisu mgle ostati nepoznate. Takodje je utvrdjeno da je osiguranik, odnosno ugovarac os duzan da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika, pri cemu se osiguravacu data odredjena prava, kao sto su prava da predlozi novu stopu premije, odnosno da raskine ugovor ako je povecanje rizika toliko da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u cas njegovog zakljucenja. Za savremeno os u razvijenim trzisnim orijentisanim drzavama karakteristicno je uvodjenje tzv risik management. pored toga sto postoje razlicita shvatanja sta je risk management , moguce je konstatovati da predstavlja upravljanje rizicima u cilju iznalazenja I sprovodjenja odgovarajucih mera radi preventivnog delovanja na rizik. Prema shvatanju u teoriji process risik management sadrzi sledece etape : indetifikaciju rizika, analizu rizika, procenu rizika, delovanje na rizik putem zbegavanja, prevencije, redukcije, samopridrzaja I prenosenje rizika. U praksi se pod upravljanjem rizikom podrazumeva pre svega indetifikacija, procene I kontrola rizika. Iako postoji potreba za upravljanjem sa prakticno svim rizicima ipak je u prvom planu upravljanje rizicima pozara I loma masina, kao osnovnih imovinskih os u praksi. 12) Premija osiguranja? Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovarac os duzan da plati nakon zakljucenog ugovora o os,odnosno nakon sto je potpisao polisu os, tako da premija predstvlja cenu osiguranja. U Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjuje se duznos placanja I primanja premijs,vreme I mesto placanje premije kao I posledice neisplate premije. U Zakonu o os utvrdjena je struktura premije os. Premija os se satoji iz funkcionalne premije I rezijskog dodatka. Funkcionalna premija sastoji iz tehnicke premije a moze da sadrzi I doprins za preventive ako je uracunat u premiju os. Tehnicka premija ,kao osnovni deo premije, sluza za formiranje fondova za placanje steta,ugovorenih suma os I druge namene u skladu sa uslovima os. Drustvo za os je duzno da na kraju obracunskog perioda utvrdi tehnicke reserve za pokrice svojih obaveza nastalih obavljanjem poslova os. Pri tome je drustvo za os koje obavlja poslove jedne ili vise vrste zivotnih os duzno da tehnicke reserve utvrdi za prenosne premije, rezervisane stet, ucesce u dobiti I matematicku rezervu. Prenosne premije obrazuju se izdavanjem iz ukupne premije os na kraju tekuceg obracunskog perioda, odvojenu za svaku vrstu os,srazmerno vremenu trajanja os. Rezervisane stete se obraazuju u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene, a neresene stete I za nastale neprijavljenje stete u tekucem periodu s tim da se za stete koje se pojavljuju u obliku rente rezervisane stete utvrdjuju u kapitalizovanom iznosu svih buducih obaveza. Shodno novom Zakonu o os, reserve za ucesce u dobit obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici umaju pravo po osnovu ucesca u dobiti iz ugovora o os zivota, ako su osiguranici prihvatili da ucestvuju u riziku deponovanja I ulaganja sredstava tehnickih rezervi. Matematicka rezerva je tehnicka rezerva drustva za os namenjena izmirivanju 11

buducih obaveza po osnovu zivotnog os, koja se izracunava posebno za svaki ugovor o os zivota, tako sto se vrednost obaveza iskazuje u vreme izracunavanja matematicke rezerve. Rezerve za izravnavanje rizika obarzuju se na teret rashoda drustva za os, posebno za svaku vrstu nezivotnih os I koriste se vremensko izravnavanje toka stete u pojedinim vrstama os. . Opste prihvaceno je da premija os predstavlja cenu koju ugovarac os treba da plati osiguravacu nakon zakljucenog ugovora o os u zamenu za obecanu prestaciju kako bi im neki drugi predmeti bili osigurani. 13) Bonus, malus i franiza? -Bonus-malus Bonus je popust koji moze da ostvari osiguranik zbog nepostojanja stete uopste ili zbog nepostojanja stete u dodredjenom iznosu. Pravo na bonus ili bonifikaciju je pravo na snizenu premiju u narednom periodu trajanja os, najcesce za narednih godinu dana, koliko je najcesce vremenska vaznost polisa os. Koliki je bonus I kako se stice tj pod kojim uslovima, regulise se posebnim uslovima os koji su razliciti za pojedine grane ali I vrste os. Bonus se obracunava najcesce u odredjenom postotku od obracunate premije I odobrava se unapred za narednu godinu os. Za razliku od bonusa,postoji I pravo osiguraca da za naredni period trajanja os ugovaracu os obracuna uvecanu premiju os u vidu posebnog doplatka-malusa, I ovaj vid obracunavanja uvecanja premije regulise se posebnim uslovima os I razlikuje se u zavisnosti o kojoj grani tj vrsti os radi. Postojanje bonusa I malusa je potpuno opravdano,s obzirom da predstavlja ozbiljnu motivaciju za ugovaraca os da cuva sopstvenu imovinu, preduzima mere da ne dodje do osiguranog slucaja, jer ce na taj nacin steci pravo da za istu sumu osiguanja plati manju premiju. -Fransiza Pod fransizom se podrazumeva ugovoreni iznos ucesca osiguranika u naknadi stete. U uslovima os se definise da ako je ugovoreno da osiguranik sam snosi jedan deo stete tj ako je predvidjen ugovorni samopridrzaj, obracunata naknada ce se umanjiti za dogovreni iznos ili u ugovorenom procentu tako da na osiguranika otpada deo stete u visinu ugovorenog samopridrzaja. Fransiza se ne pretpostavlja, vec se mora ugovoriti jer ona predstavlja odstupanje od nacela obestecenja. U zavisnosti od toga na koji nacin osiguranik ucestvuje u steti , razlikujemo: 1.Integralnu fransizu-osiguranik ucestvuje u steti samo ako je steta niza od odredjenog iznosa,tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija potpunu naknadu 2.odbitna fransiza-osiguranik ucestvuje u steti u odredjenom ugvorenom apsolutnom iznosu I to samo za taj deo.tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija samo deo naknade koji prelaazi visinu fransize. 3.proporcionalna fransiza-osiguranik snosi sam uvek deo stete u dredjenom procentu Tehnicki rezultat Utvrdjeni tehnicki rezultat je bitan I za osiguraca I za osiguranika. Osiguravac ne moze da posluje sa negativnim tehnickim rezultatom ,s obzirom da to znaci da je iznos koji isplacuje po osnovu steta veci os iznosa koji naplacuje po osnovu premije osiguranja. Tehnicki rezultat se prati sa vise aspekata, a najcesce se iskazuje po granama osiguranja,unutar grana po odredjenim vrstama I za svakog pojedinacnog osiguranika. Za osiguranika je takodje vazno da prati ostvareni tehnicki rezultata kako bi,prilikom zakljucenja ugovora o os,izabrao optimalno odgovarajuce pokrice. Pored toga u zavisnosti od postignutog tehnickog rezultata u odredjenim granicama os, za svakog osiguranika se odobravaju bonusi u obliku snizenja premije, odnosno malusi u obliku doplatka na premiju. U praksi postoje dva osnovna oblika tehnickog rezultata-tekuci I merodavni tehnicki rezultat.Tekuci tehnicki rezultat se izracunava tako se se iznos likvidiranih steta u tekucoj godini podeli sa iznosom fakturisane tehnicke premije u tekucoj godini I dobijeni iznos pomnozi sa 100. Pri tome se dobija odgovarajuci procenat kojim se iskazuje postignut tehnicki rezultat. Kod izracunavanja tekuceg tehnickog rezultata ne uzimaju u obzir isplacene, vec samo likvidirane stete I ne uzima se u obzir naplacena vec samo fakturisana premija. Znacajnije je utvrditi visinu merodavnog tehnickog rezultata, koji se dobija kada se iznos merodavnih steta podeli sa iznosom merodavne tehnicke premije I pomnozi sa 100 a sto sve rezultira odgovarajucim procentom. Do iznosa merodavne premije se dolazi tako sto se sabere prenosna premija iz prethodne godine I fakturisana premija u tekucoj godini I od toga iznosa prenosna premija koja se na kraju godine prenosi u narednu godinu. 12

14) Osigurani sluaj? Osigurani slucaj se definise kao buduci, neizvestan I nezavisan od iskljucive volje ugovaraca os, dogadjaj s obzirom na koji se zakljucuje os. Utvrdjuje se da je ugovor o os nistavan ako je u casu njegovog zakljucivanja vec nastao osigurani slucaj,ako je bio u nastupanju ili je izvesno da ce nastupiti ili je vec tada prestala mogucnost da on nastane. Nastupanjem osiguranog slucaja nastaje obaveza za osiguraca da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana. Ukoliko je za utvrdjivanje postojanja obaveze osiguraca potrebno izvesno vreme, ovaj rok pocinje teci od dana kada je utvrdjeno postojanje njegove obaveze I njen iznos. Da bi nastala obaveza za osiguravaca neophodno je da se osigurani slucaj dogodio I da je steta nastala u toku trajanja ugovora o os,odnosno u periodu kada je osiguravac nosio pokrice po ugovoru. Od uticaja je I mesto u kome je nastupio stetni dogadjaj za pojedine vrste os, sto se precizira u uslovima os, tako da se smatra da je osigurani slucaj nastupio samo ako je nastao I mestu koje je ugovorom precizirano. Bitno je I da su stetne posledice nastupile iz uzorka koji su opredeljeni kao rizik I pokriveni os,kao I da postoji uzrocna veza ismdje nastupelog dogadjaja I posledica koje predstavljaju ostvarenje osiguranog rizika. Nastupanje osiguranog slucaja nastaje steta. Prihvaceno je da se pod stetom podrazumeva gubitak, odnosno samnjenje imovine ili povreda licnog dobra, zdravlja, casti I ugleda. Imovinska steta se javlja u dva oblika-ka stvarna steta, kada dolazi do unistenja ili umanjenja imovine I izgubljene dobiti pod kojom se podrazumeva gubitak one imovinske koristi koja ne postoji, ali koja bi nastala u redovnim ,uobicajenim okolnostima I samim tim uvecala imovinu ostecenog da nije doslo do stetnog dogadjaja. Steta na imovini kao predmetu os mogu biti totalne I delimicne. Totalna steta nastaje kada je predmet osiguranja unisten. Shodno vazecim Uslovima u slucaju unistenja osigurane stvari ili kada se osigurane stvari po ugovoru o os smatraju unistenim ili u slucaju unistenja stavri kao izvora opasnosti 12 kod os odgovornosti,ugovor o os prestaje u momenta unistenja stvari. U slucaju nastanka delimicne stete, predmet os je ostecen ali nije unistem, ugovor o os ostaje na snazi. 15) Suma osiguranja? Pod sumom os podrazumeva se iznos definisan u zakonu ili ugovoru o os,odnosno polisi os, koji je gornja granica osiguraca prilikom naknade stete. U Uslovima os suma os se definise ka o iznos koji je stvar, odnosno imovinski interes osiguran. Predstavlja maksimalnu obavezu osiguraca koji ne podleze revalorizaciji osim ako se to izricito ne ugovori. U os lica, u slucaju nastanka osiguranog lica, osiguraniku tj korisniku os se isplacuje osigurana suma koja predstavlja naknadu iz os I nezaobilazni tj bitan element kod zakljucivanja ugovora o os. Osigurana suma se odredjuje ili ugovorom o os na polisi os ili na osnovu zakona kod obaveznih vidova os. Visina osigurane sume je odvojena od stvarno pretrpljene stete koja se u krajnjem slucaju, ne moze precizno ni utvrditi s obzirom da steta nije nastana na imovini nego na licu tj osigurani slucaj se ostvaruje kada dodje do gubitka zivota odnosno zdravlja.Naknada stete u imovinskim os se odredjuje na osnovu suma os,visinu pretrpljene stete I vrednost osigurane stvari. Pri tome , visina naknade stete ne sme da predje iznos pojedinacno ni iznos sume os, ni visinu pretrpljene stete, ni vrednost osigurane stvari. Ukoliko se dovede u pitanje suma os kao limit obaveze osiguravaca, ozbiljno se dovodi u pitanje I citav system os. Suma os, teorijski posmatrano nije bitan element ugovora o os imovine,ali je nesporno veoma vazan. Suma os je jedna od najvaznijih ugovornih odredbi, na kojoj se bazira veliki deo os. Najprimenjeniji vid os-os na ugovorenu vrednost se bazira na cinjenici da osiguranik utvrdjuje vrednost osigurane stvari, koja ne mora da bude jednaka stvarnoj vrednosti osigurane stvari pa se shodno tome utvrdjuje suma os. Sto je veca suma os tj gornja obaveza osiguravaca veca je I premija koju treba da dobije I obrnuto. Opredeljujuci se za manju sumu os nego sto je vrednost osigurane stvari,najcesce da bi platio manju premiju, ugovorac os je morao znato d ace mu u slucaju nastanka osiguranog slucaja, biti isplacen I manji iznos naknade stete nego sto je iznos realno pretrpljene stete. Savesno ugovaranje podosiguranja od strane ugovaraca os postaje sve cesce pojava u uslovima ekonomske recesije. Sa druge strane,osiguravacu nije interes da zakljucuje os na sumu os koja je niza od stvarne vrednosti osigurane stvari, s obzirom da time dobija pravo na manju premiju a u slucaju nastankia osiguranog slucaja isplacuje manje iznosr naknade stete od realno nastale stete sto nije dugorocan interes os kao delatnosti.I dok je ko os lica, nakon sto su se stekli ugovorom definisani uslovi,osiguraniku tj korisnike os ispalcuje osigurana suma,kod os 13

imovine situacija je slozenija. Osigurac je obavezan da ugovaracu osiguranja nadoknadi stetu ali samo do visine definisane sume osiguranja,koja mora biti upisana u polisi osiguranja. To znaci da sa jedne strane ne mora se uvek isplatiti iznos celokupne sume osiguranja, jer je iznos naknade iz os shodno ugovoru cesto manji od utvrdjenog iznosa sume osiguranja dok sa druge strane naknada iz os ne mora odgovarati visini stvarno pretrpljene stete kada je ugovarac os,zakljuci takav ugovor o os, na osnovu koga je visina sume os niza od strane vrednosti osigurane stvari. 16) Funkcije i elementi tehnike organizacije osiguranja? -Funkcije tehnike organizacije osiguranja. Osnovna funkcija osiguranja je da se osiguranicima koji placaju premiju u slucaju nastupanja osiguranog slucaja izvrsi isplate naknade..Ova funkcija se ne bi mogla ostvariti ukoliko ne bi postojala tehnicka organizacija os. Poslovanja drustva za osiguranje pored naplacivanja premije I isplacivanja stete,odnosno naknade iz os,,zahteva I preduzimanje drugih aktivnosti koje doprinose uspesnom poslovanja drustva. Prilikom preuzimanja os vrsi se procena ponudjenih rizika I donosi se odluka da l ice se I pod kakvim uslovima zakljuciti ugovor o siguranju ,odnosno preuzeti rizik. Bitan deo poslovanja predstavlja I odredjivanje visine premije osiguranja-cene osiguranja sto se sprovodi u postupku tarifiranja-formiranja cenovnika pojedinih osiguranja. Zakonom je propisana obaveza formiranje sredstva rezervi drustvama za os I njihovog odrzanja na odredjenom nivou, tako da drustva za os de premije odvajaju za fondove rezervi I vrse investiranje sredstava iz ovih fondova radi ostvarivanja prihoda od plasmana I kapitala. Tehnicka organizacija os sprovode akutari. Akutar je osoba specijalizovana za izracunavanje rizika I verovatnosti nastanka nekog dogadjaja koja svoja znanja upotrebljava u finansijskim I poslovnim problemima, posebno onima koji ukljucuju neizvesno buduce dogadjaja. Kao matematicari akuari analiziraju dogadjaja iz proslosti,procenjuje postojece rizike I na osnovu proracuna koje zasnivaju na osiguravajucoj statistici, a u zivotnim os posebno na aktuarskim tablicima,prave modele onoga sto bi se moglo desiti u budocnsti. Znacaj njihovog angazovanja je u cinjenici da mogu da prognoziraju dugorocne finansijske implikacije poslovnih odluka I u smislu verovatnih ishoda u smislu varijabilnosti tih ishoda. U delatnosti os polozaj akutara je na razlicite nacine regulisan u pojedinim pravnim sistemima I zavisi od nacina organizovanja rada drzavnog nadzornog organa. Uloga akutara u poslovima os moze biti operativno-tehnicka,naucno-kretivna ,savetodavna I kontrolno-nadzorna. Kako se premije os sastoje od funkcionisanj premije I rezijskog dodatka a funkcionalna premija od tehnicke premije I eventualno doprinosa za preventive.tehnicka organizacija os treba da utvrdi I strukturu premije koja se naplacuje ,po delovima od koje se premija sastoji. Razvoj os je neposredno povezan I uslovljen prosirenjem,odnosn smanjenjem broja osiguranih slucajeva. Jedan od zadataka tehnicke organizacije je da se predvidi broj steta ili relevantnih okolnosti I potrbni iznos premija ali ne samo za drustvo za os u celini,vec I prema pojedinim rizicima. Ukoliko bi se utvrdjivale samo ukupne stete I na osnovu njih potrebne premije u okviru jednog drustva za os,doslo bi do fakticke nejednakosti izmedju osiguranika,s obzirom da se ne osiguravaju svi osiguranici od istih rizika.Stoga je neophodno na osnovu tehnicke organizacije,izvrsiti uravnotezenje nastalih steta koje se odnose ili na pojedini rizik ili na grupu rizika , sa iznosom potrebnih premija koje su neophodne da bi se stete u slucaju nastupanja osiguranog slucaja mogle nadoknaditi. Osnovni elementi tehnike organizacije osiguranja. Osnovni elementi tehnicke organizacije su:zajednica rizika,statisticko-matematicki zakoni I selekcija rizika . ZAJEDNICA RIZIKA-Prihvaceno je da je jedan od osnovnih elemenata tehnicke organizacije os zajednica rizika. Zajednice rizika kao elementa tehnicke organizacije podrazumeva zajednicu pojedinca koji imaju cilj da raspodele teret rizika na principu uzajamnosti. Pri tom je vazno da zajednica rizika obuhvati sto veci broj osiguranika,jer se na taj nacin omogucuje najlaksi I najefikasniji nacin naknade stete onim osiguranicima koji su je pretrpeli. Bitno je da zajednica raizika bude organizovana u skladu sa nacelim atehnicke organizacije os sto podrazumeva da mora da ispuni sledece uslove:da postoji samo disperzija rizika, homogenost rizika I ucestalost. 1.Disperzija rizika-za efikasno obavljanje delatnosti os. potrebno je da postoji povoljna srazmera izmedju broja osiguranika u istom drustvu I broja nastalih steta koje se na osnovu nastupelih osiguranih slucajeva moraju nadoknaditi. Da bi zajednica rizika bila optimalno organizovana, potrbno je da postoji povoljan odnos izmedju ta dva elementa-da broj osiguranika bude sto veci,a broj nastalih steta koje reba nadoknaditi sto manji. 14

2.Homogenost rizika-Rizici u okviru drustva za os se sistematizuju po slicnosti,prema njihovoj prirodi,vrednosti ,trajanju I predmetu. Pojedine formirane grupe rizika se po granama os prate,procenosti I shodno uocenim pravilnostima definisu se uslovi I tarife.Statisticki podaci koji se dobijaju koji se dobijaju na osnovu pracenja pojedinih rizika su od znacaja za odredjivanje proporcije izmedju pojedinog rizika I premije koju treba naplatiti za pokrice tog rizika. 3.Ucestalost rizika.Pracenje ucestalosti u zajednicama rizika je u velikoj meri povezano sa primenom statistickomatematickih metoda neohodnih za tehnicku organizaciju os.Upravo je jedna od osnovnih funkcija statistickomatematickih metda da izracuna ucestalost rizika,odnosno odredjenu pravilnost u pojavljivanju tj ucestalost nastalih stata,sto je od uticaja na odredjivanje visine premije. STATISTICKO MATEMATICKI ZAKONI predstavljaju drugi osnovni element tehnicke organizacije os. Moderno os nastaje upravo zahvaljujuci primeni statisticko-matematickih zakona,neophodnih za obavlajanje delatnosti os .Bez neposredne primena ovih zakona os ne bi bilo organizovano na principima tehnicke organizacije os.nego bi se delatnost os izjednacila sa aleatorinim poslovima bez stvarne mgucnosti da se utvrdi potrebna visine premije I utvrdi broj mogucih steta.. Najznacajniji zakoni ove vrste koji se primenjuju u teoriji I praksi os su zakon velikih brojeva I racun verovatnoce. Zakon velikih brojeva se zasniva na posmatranju I izucavanju velikog broja odredjenih dogadjaja sto rezultira iznalazenjem odredjenih pravilnosti. Na osnovu zakona velikih brojeva kao statisticko-matematicki metod primenjuje se racun verovatnoce. Visina premije os treba da odgovara riziku, tako da se racun verovatnoce koristi prilikom izracunavanja premija I tada se pretpostavlja d ace se stete desavati u odredjenom obimu I ucestalsoti kojom su se desavale u proslosti. Racun je verovatnoce je u primeni I prilikom odredjivanja visine rezervi, samopridrzaja, visine ucesca u saosiguranju I drugim izracunima u os. SELEKCIJA RIZIKA se u teoriji navodi kao poseban element tehnicke organizacije koja podrazumeva selekciju, odabir rizika od strane osiguravaca prema sposobnosti za nosenje rizika I prema tezini rizika, pri cemu se vodi racuna da veliki rizici ne poremete ravnotezu izmedju prihoda i rashoda osiguravajuceg fonda. Kod odredjivanja selekcije rizika treba imati u vidu da se na nasa drustva za os opredeljuju kojom ce se vrstom os baviti. Optimalno organizovana tehnicka organizacija zahteva da su svi njeni elementi dobro I istovremeno organizovani, I rizicna zajednica I primena statistick-matematickih zakona I da se vrsi kvalitetna selekcija rizika. -UGOVORNE STRANE KOD UGOVORA O OS I DRUGA LICA U OS 17) Osiguravai? Ugovarac osiguranja obavezuje se da plati odredjeni iznos organizaciji za os,a organizacija se obavezuje da ,ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj,isplati osiguranika ili nekom trecem licu naknadu,tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo.Ugovorne strane su samo osiguravac I ugovarac os ali se mogu pojaviti I druga lica tj osiguranik ,osigurano lice I trece lice koje se naziva korisnikom os.Kod nas delatnost os moze obavljati samo drustvo za os sa sedistem na teritoriji Republike Srbije koje je dobilo dozvolu nadleznog organa za obavljanje tih poslova. Najcesci oblici organizovanje osiguravaca su akcionarsko drustvo za os I drustvo za uzajamno os,s tim da u razvijenim zemljama postoje tzv.pulovi za saosiguranje I reosiguranje. Pri zakljucivanju ugovora o os I reosiguranju pul nastupa u svoje ime ali za racun svojih clanica. Na drustvo za os, na drustvo za posredovanje u os,drustvo za zastupanje u os I agenciju za pruzanje drugih usluga u os,primenjuje se Zakon o os I zakon kojim se redjuje pravni polozaj preduzeca. 18) Akcionarsko drutvo za osiguranje i njegovo osnivanje? -Pravni polozaj akcinarskog drustva za osiguranje Akcionarsko drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnosr os imovine I lica radi sticanja dobiti. Ovo drustvo osnivaju najmanje dva pravna tj fizicka lica.Akcionarsko drustvo za os moze obavljati poslove: samo jedne ili vise vrste os u okviru iste grupe os ili samo reosiguranja. Sto se tice pravnog polozaja akcionarskog drustva za drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnost os imovine I lica. Akcionarsko drustvo posluje kao jedinstvena organizacija I u okviru drustva se mogu formirati organizacioni delovi u obliku direkcije, glavne filijale, poslovnice, ekspoziture I salteri sto se regulise internim aktom. Imovinu drustva za os cine svojina na novcu, 15

nepokretnim I pokretnim stvarima,hartijama od vrednosti kao I druga prava. U praksi je imovina drustva za os najvecim delom sadrzana u nepokretnostima jer u jos uvek nestabilnim uslovima poslovanjima najbolje plasiran capital -Nacin osnivanja akcionarskog drustva Osnivacki capital akcionarskog drustva za os cine ulozeni osnivac, koji mogu biti u novcu I ulozima u stvarima I pravima. Bitna razlika u odnosu na druga akcionarska drustva je da je u obavezni novcani deo osnovnog kapitala znacajno veci za drustva za os I da je propisan Zakonom o os. Za pocetak rada akcionarskog drustva za os osnivaci su u obavezi da obezbede novcani deo osnivackog kapitala za pojedine vrste os prilikom osnovanja, koji ne moze biti manji od dinarske protivvrednosti izrazene u evrima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Osnovni osnivacki akt je ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za s. Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva treba da sadrzi odredbe o firmi I sedistu a I imenu tj firmi osnivaca I njihovom sedistu,poslovima os,nacinu sazivanja osnivacke skupstine, iznosu osnovnog kapitala I drugih sredstava I nacinu uplate akcija,previm I odgovornostima osnivaca prema drustvu I drustva prema osnivacu,uslovima I nacinu rasporedjivanja dobiti I snosenju gubitaka I zastupanje drustva. Osnivaci akcionarskog drustva ili u njihove ime, lice koje oni ovlaste podnose zahtev Narodnoj banci Srbije za izdavanje dozvole za rad akcionarskog drustva za os. Uz zahtev se podnosi 1.Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za os 2.Predlog statute 3.Dokaza da je na privremeni racun kod banke uplacen novacni deo osnovnog kapitala 4.Poslovni plan akcionarskog drustva za os koji sadrzi: a.osnovne poslovne politike b.grupu ili vrstu os za koje se izdaje dozvola c.program reosiguranja d.iznos ocekivane margine solventnosti,utvrdjene u skladu sa odredbama zakona e.planirani iznos troskova osnivanja i nacin pokrica tih troskova f.plan likvidnosti drustva g. elaborat o ocekivanim rezultatima poslovanja sa misljenjem ovlasneog akutara za trogodisnji preiod a narocito ocekivani prihod od premija,ocekivani rashod po osnovu steta i iznos tehnickih rezervi i rezervi utvrdjenih u skladu sa ovim zakonom,ocekivane vrednosti sredstava i njihovih izvora i predracun troskova sprovodjenja os,sa ocenom ekonomske opravdanosti osnivanja u odnosu na velicinu i strukturu trzista. 5.Predlog akata poslovne politike i to: a.opste I posebne uslove os I tarife premija,s misljenjem ovalscenog akutara b.odluku o tehnickim osnovama os c.odliku o kriterijumima,nacinu utvrdjivanja,tabeli maksimalnog samopridrzaja I ukupnom iznosu samopridrzaja d.pravilnik o formiranju I nacinu obracuna matematicke rezerve e.pravilnik o uslovima nacinu deponovanja I ulaganja sredstava drustva f.pravilnik o maksimalnim stopama rezijskog dodatka g.pravilnik o formiranju I nacinu obracunavanja I visini prenosnih premija h.pravilnik o nacinu utvrdjivanja dela tehnicke premije za isplatu nastalih neisplacenih obaveza i.pravilnik o formiranju I koriscenju rezervi za izravnanje rizika j.pravilnik o uslovima I nacinu saosiguranja I reosiguranja k.pravilnik o uslovima I nacinu ostvarivanja regresa. 6.Spisak akcionara poi menu,prezimenu,adresi,odr,firmi,sedistu sa ukupnim nominalnim iznosom akcija I procentom ucesca u osnovnom kapitalu akcionarskog drustva za os 7.Za akcionare pravna lica koja su kvalifikovani imaoci: a.resenje o upisu u registar b.prepis akcionara iz knjige akcionara tj dokaz c.finansijski izvestaji sa misljenjem ovlascenog revizora za poslednje tri godine 16

d.dokaz nadleznog organa uprave o izmirenju poreza ne stariji od sest meseci e.overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju I naplati poreza za tekucu tj prethodnu godinu. 8.za akcionare-fizicka lica ,koji su kvalifikovani nosioci: a.dokaz da t lice u poslednje tri godine nije bilo clan uprave,nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlascenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije tj stecaja b.dokaz da to lice nije bezuslovno osudjivano za krivicna dela protiv privrede,imovine sluzbene duznosti I korpucije, na kaznu zatvora duze od tri meseca c.dokaza nedleznog organa uprave o izmirenju poreza,ne stariji od sest meseci d.overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju I napalti poreza za tekucu tj prethodnu godinu 9.spisak lica koja su povezana kavlifikacionim imaocima sa dokazom o nacinu povezanosti 10.za fizicka lica koja su predlozena za clanove uprave I nadzornog odbora: a.dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu skolske spreme b,dokaaz da to lice u poslednje tri godine nije bio clan uprave,nazornog odbora ili nosilac posebnih ovlascenje u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidavije tj stecaja 11.ime I prezime lica koje ce obavljati poslove ovalscenog akutara 12,dokaza o propisanoj organizacionoj,kadrovskoj I tehnickoj osposobljenosti akcionarskog drustva za os za obavljanje poslova iz ugovora o osnivanju I akata poslovne politike. 19) Organi akcionarskog drutva za osiguranje? Akcionarsko drustvo za os mora imati skupstinu, upravni odbor, direktora I nadzorni odbor. Upravni odbor I director akcionarskog drustva za os cine upravu drustva Skupstina akcionarskog drustva za os Nadleznost I rad skupstine akcionarskog drustva za os se regulise statutom drustva a saglasno odredbama Zakona o privrednim drustvima.Skupstina je kao I svakom drugom akcionarskom drustvu orgazn vlasnika tako da je okvir njenih nadleznosti statusnog,izbornog I imovinskog karaktera Posebna pravila, duznosti I odgovornosti clanova uprave drustva Drustvo za os podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije za dobijanje saglasnosti na predlog odluke o izboru clanova uprave. Ako se clan uprave izabere bez saglasnosti Narodne banke Srbije,takav izbor je nistav. Uz zahtev za davanje saglasnosti za clana uprave,drustvo za os mora podneti I dokaze da to lice u poslednje tri godine nije bilo clan uprave , nadzorng odbora ili bilo nosilac psebnih ovlascenja u pravnom licu nad kojim je otvoren stecaj ili proveden postupak likvidacije. O zahtevu za davanje saglasnosti Narodna banka Srbije ce odluciti u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Narodna banka Srbije moze povuci saglasnost za clana uprave ako je saglasnot doneta na osnovu laznih podataka,ako u toku rad aprestane da ispunjava uslove za davanje saglasnosti,kao I u slucaju da clan uprave ne ispunjava obaveze u skladu sa zakonom. Za clana uprave drustva ne moze biti izabrano lice koje je povezano sa pravnim licem u kojem akcionarsko drustvo za os ima vise od 5 procenta ucesca u kapitalu ili u pravu glasa. Clanoci drustva za os su duzni da obezbede: 1.poslovanje drustva u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom propisanim zakonom 2.pracenje rizika I preduzimanje odgovarajucih mera za upravljanje rizikom 3.vodjenje poslovnih I drugih knjiga I poslovne dokumentacije,kao I finansijskih racunovodstvenih I drugih izvestaja u skladu sa zakonom 4.sastavljanje izvestaja u skladu sa zakonom 5.obavljanje interne revizije u skladu sa zakonom Nadzorni odbor akcionarskog drustva za os: 1.vrsi nadzor nad radom uprave i izvrsnog odbrora drustva 2.pregleda periodicne I godisnji obracun I utvrdjuje da li su sacinjeni u skladu sa zakonom 3.utvrdjuje da li poslovne knjige I drugi dokumenti akcionarskog drustva za os vode uredno I u skladu sa propisima a moze ih dati na vestacenje 4.pregleda izvestaje o poslovanju,bilansima I poslovnoj politici drustva koje se podnose skupstini 5.pregleda predloge za raspodelu dobiti 17

6.donosi poslovnik o svom radu 7.obavlja I druge poslove utvrdjene zakonom,osnivackim aktom I satutom. Zakon o os propisuje o=I druge obaveze nadzornog odbora drustva za os a to su:pracenja rada interne revizije drustva, razmatra nalaze Narodne banke Srbije o poslovanju drustva.razmatra izvestaj o sprovodjenju politike reosiguranja I saosiguranja,daje komentar izvestaja o obavljenoj reviziji skupstine stanara I razmatra izvestaje uprave drustva I o svom stavu obavestava Nardonu banku Srbije. 20) Drutvo za uzajamno osiguranje? Drustvo za uzajamno os je drugi oblik organizacije drustva za os.Ovo drustvo je kao I akcionarsko drustvo ,pravno lice koje obavlja delatnst os imovine I lica u interesu svojih clanova-osiguranika a na principima uzajamnosti I solidarnosti. Drustvo za uzajamno os ne moze obavljati poslove reosiguranje, njega mogu osnovati pravna I fizicka lica I osniva se kao drustvo s neogranicenim doprinosom ili drustvo s ogranicenim doprinosom. Drustvo za uzajamno os s neogranicenim doprinosom moze od svakog clana zahtevati upaltu dodatnog doprinosa potrebnog za namirenje nepokrivenih steta I ostalih rashoda bez ogranicenja dok drustvo za uzajamno os s ogranicenim doprinosom moze od svakog clana zahtevati uplatu dodatnog doprinosa koji nije veci od predhodno uplacenog doprinosa u celini iz iste poslovne godine, ako su stete I ostali rashodi veci od prethodno uplacenog doprinosa. Osnivacki capital drustva za uzajamno os cine ulozi osnivaca, koji mogu biti u novcu I ulozima u stvarima I pravima, s tim da je visina obaveznog novacnog dela osnovnog kapitala propisana Zakonom o os. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova os podnose osnivaci drustva za uzajamno os ili u njihovo ime,lice koje oni ovlaste. Uz zahtev podnosi se jos I ugovor o osnivanju, predlog statute, dokaz da je na privremeni racun kod banke uplacen novcani deo osnovnog kapitala propisan zakonom I predlog akata poslovne politike sa misljenjima ovlascenog akutara, dokaz o uplati doprinosa clanova sa spiskom tih clanova, dokaz da osnivaci ispunjavaju uslove predvidjene zakonom I poslovni plan drustva. Osnovni akt drustva za uzajamno os je ugovor o osnivanju drustva koji sadrzi odredbe o: 1.firmi I sedistu 2.imenu I adresi,odnosno firmi I sedistu osnivaca 3.poslovima os tj vrstama os I broju istih rizika 4.iznosu novcanog dela osnovnog kapitala I drugih sredstava 5.broju osnivaca I visini uloga svakog osnivaca 6.uslovima,rokovima I nacinu vracanja uplacenih uloga osnivaca .s kamatom iz viska prihoda nad rashodima 7.posledice promene statute,opstih uslova os I odluke o prrestanku drustva na zakljucene ugovore o os 8.posledica propustanja uplate duga,minimalnog doprinosa,medjusobnim odnosima u slucaju neispunjenja propisanih uslova u pogledu minimalnog broja clanova. Statut drustva za uzajamno os sadrzi odredbe o: 1.firmi I sedistu 2.poslovima os za koje je drustvo dobilo dozvolu za rad tj za prosirenje ili suzenje delatnosti,sa vrstama saosiguranja kojima ce se drustvo baviti 3.iznos novcanog dela osnovnog kapitala I drugih sredstava I uplati doprinosa clanva 4.broju I visini osnivackih uloga pojedinih clanova 5.nacinu utvrdjivanja doprinosa clanova I uslovima I rokovima uplate doprinosa 6.pravu clanova na naknadu stete 7.ogranicenom tj neogranicenom doprinosu 8.obavezi uplate dodatnog doprinosa za pokrice manjka ili mogucnost da se manjak drustva pokrije srazmernim umanjenjem naknade svim clanovima 9.pocetku I prestanku clanstav u drustvu 10.pravima I obavezama clanova koji istupe iz drustva 11.nacinu potpisivanja firme I zastupanja drustva 12.organima drustva I njihovom sastavu ,izboru,opozivu I nacinu rada I odlucivanja 13.fondovima I rezervama 18

Skupstinu drustva cine osnivaci I clanovi-osiguranici,oni upravljaju drustvom srazmerno ulozima I doprinosima. Osnivaci odlucuju I upravljaju drustvom do povracaja uplacenih uloga. 21) Imovina i poslovanje drutva za osiguranje Imovinu drustva za os cine novcana sredstva,svojina nepokretnih I pokretnih stvari,hartija od vrednosti I druga imovinska prava. Osnovni capital drustva za os cine ulozi osnivaca,koji moraju u odredjenom iznosu biti u novcanom obliku. Nenovcani ulozi osnivaca I akcionara izrazavaju se novcano. Sredstva kojima organizacija za os posluje su sredstva osnovnog kapitala, premije os, sredstva tehnickih rezervi, sredstva garantne rezerve I druga sredstva. Drustvo za os je duzno da na karju obracunskog perioda utvrdi tehnicke rezerve za pokrice baveze iz obavljanja poslova os.Drustvo za os koje obavlja poslove jedne ili vise vrste zivotnih os utvrdjuje tehnicke rezerve za: prenosne premije, rezervisane stete, ucesce u dobiti I matematicku rezervu. Drustvo za os koje obavlja jedne ili vise vrsta nezivotnih os utvrdjuje tehnicke rezerve za: prenosne premije rezervisane stete I izravnanje rizika. Tehnicke rezerve obrazuje se koriscenjem nacela akutarske matematike, pravila structure os I odgovarajucih statistickih podataka. Prenosne premije obrazuju se izdvajanjem iz ukupne premije os na kraju tekuceg obracunskog perida, odvojeno za svaku vrstu os ,srazmerno vremenu trajanja os. Prenosne premije su deo premije koji se koristi za pokrice obaveza iz os koje nastaju u narednom obracunskom periodu. Rezervisane stete obrazuju se u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene, a neresene stete I za nastale neprijavljene stete u tekucem periodu. Rezerve za ucesce u dobiti obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici imaju pravno na osnovu ucesca u dobiti iz ugovora o os zivota, ako su osiguranici prihvatili da ucestvuju u riziku deponovanja I ulaganja sredstava tehnickih rezervi. Matematicka rezerva je tehnicka rezerva drustva za os namenjena izmirivanju buducih obaveza po osnovu zivotnog os . Rezerve za izravananje rizika obrazuju se na teret rashod drustva za os, posebno za svaku vrstu nezivotnih os I koristi se za vremensko izravnanje toka steta u pojedinim vrstama za os. Radi obezbedjenja trajnog izvrsavanja obaveza, drustvo za os mora imati garantnu rezervu I nju cine: osnovni capital, rezerve Iz dobiti I rezerve utvrdjene aktima drustva, nerasporedjena dobit iz ranijih godina do 50%,deo nerasporedjene dobiti tekuce godine do 50 %pod uslovom da utvrdjeni iznos ne prelazi prosecnu vrednost neto dobiti ostvarene u poslednje tri godine I da ne prelaze 25 %od garantne rezerve I revalorizacione rezerve Prihodi I rashodi Prihode drustva za os cine premije os,premije aktivnih poslova saosiguranja I reosiguranja,drugi prihodi od poslova os,prihodi od finansiranja,neposlovni prihodi I vanredni prihodi. Rashodi drustva za os su: rashodi za ispaltu steta I ugovorenih suma os,rashodi za stete po osnovu aktivnih poslova saosiguranja I reosiguranja,rashodi za premije po osnovu pasivnih poslova reosiguranja,drugi rashodi od poslova os, rashodi za obavaljanje delatnosti os I reosiguranja, rashodi finansiranja, neposlovni gubici I vanredni rashodi. Rashodi organizacija za os mogu biti i: 1.rezervisanja za stete iz os,saosiguranja I reosiguranja 2.izdvajanje iz premije os zivota za matematicku rezervu 3.izdvajanja na ime ucesca osiguranika za povecanje sume os I slicna davanja kod os zivota u skladu sa uslovima os zivota 4.izdvajanje za rezerve za izravnanje rizika Drustvo za os nerasporedjenu dobit,odnosno visak iz prethodne godine rasporedjuje za pokrice gubitaka iz prethodne godine,za izdvajanje u rezerve sigurnosti I za druge namene utvrdjene statutom drustva Odrzanje likvidnosti Drustvo za os je duzno da sredstva deponuje uz obezbedjenje sigurnosti njihovog ulaganja,odrzanje njihove vrednosti I odrzanje likvidnosti. Drustvo za os je duzno da sredstva os ulaze I deponuje u Republici Srbiji. Drustvo za os moze slobodna sredstva deponovati I ulagati,uz uslov odrzavanja stalne likvidnosti drustva I blagovremene ispalte stete I drugih obaveza drustva. Slobodna sredstva tehnickih rezervi utvrdjuje se tako sto se ukupna sredstva 19

tehnickih rezervi na dan utvrdjivanja umanje za dospele obaveze iz tih sredstava. Drustvo za os je duzno da tromesecno obavestava Narodnu banku Srbije o deponovanju I ulaganju sredstava. Narodna banka Srbije propisuje nacin utvrdjivanja I pracenja likvidnosti drustva. Sredstva tehnickih rezervi mogu se deponovati I ulagati u: 1.hartije od vrednsti izdate od strane drzave,centralne banke ,medjunarodnih finansijskih organizacija,odnosno u hartije od vrednosti za koje garantuje neki od navedenih subjekata 2.obveznice tj druge duznicke hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti u zemlji. 3.obveznice tj druge duznicke hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti, ciji je izdavalac pravno lice sa sedistem u zemlji 4.akcije kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti u zemlji 5.akcije kojima se ne trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti,ako je njihov izdavalac domace pravno lice I ako su izdate kao hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se utvrdjuje trziste hartije od vrednosti 6.deponvanja I ulaganja kod banaka sa sedistem u zemlji. 7.nepokretnosti I druga stvarna prava na nepokretnostima ako su upisane u zemljiste tj druge javne knjige, ako donose doprinos tj ako je u vezi s anjimamoguce ocekivati prinos I ako je njihova kupovina cena odredjena na osnovu procena ovlascenog procenjivaca. Sredstva tehnickih rezervi mogu se drzati u gotovini I u blagajni na racunima kod banke 22) Statusne promene, promene oblika organizovanja, prenos portfelja i prestanak drustva za osiguranje Statusne promene,promene oblika organizovanja-Na pitanja statusnih promena ,promena oblika organizovanja primenjuje se odredbe Zakona o os ali I odredbe Zakona o privrednim drustvima a shodno principu da se na organizacije za os I agencije za pruzanje drugih usluga u os primenjuje Zakon o privrednim drustvima kojim se uredjuje pravni polozaj preduzeca, ako Zakonom o os za pojedina pitanja nije drukcije odredjeno. U Zakonu je odredjeno da se organizacija za os moze spojiti sa drugom organizacijom za os,podeliti na dve ili vise organizacija za os I promeniti oblik. Sve promene se mogu izvrsiti samo uz saglasnost Narodne banke Srbije.Preduzece se moze spojiti sa drugim preduzecima, podeliti na dva ili vise preduzeca I odvojiti. Saglasno odredbama Zakona o os statusna promena,odnosno promena oblika organizovanja bice punovazna samo ako se ispune uslovi za osnivanje nove organizacije za osiguranje. Prenos portfelja-U Zakonu se definise da je u slucaju prenosenja portfelja os. drustvo za os. Koje prenosi portfelj os. duzno da pribavi saglasnost Narodne banke Srbije kao i da je pri tome uz zahtev za dobijanje takve saglasnosti duzno da dostavi i obrazlozenje. Odredjeno je takodje da je i organizacija za osiguranje na koju se prenosi portfelj duzna da podnese zahtev za prihvatanje portfelja. Narodna banka Srbije moze odbiti davanje saglasnosti za prenosenje portfelja osiguranja ako proceni da bi tim prenosom bila ugrozena sposobnost drustava za osiguranje koje preuzima portfelj osiguranja da ispuni obaveze iz ugovora o osiguranju koji su predmet prenosa portfelja ili ako bi time bila ugrozena likvidnost i solventnost drustva koje prenosi portfelj osiguranja. Prenos portfelja se vrsi i kada se pokrene postupak stecaja ili likvidacije drustva za osiguranje. Agencija za osiguranje depozita je u obavezi da u roku od 20 dana od dana pokretanja stecaja odnosno postupka likvidacije, putem javnog tendera oglasi prenos celog ili dela portfelja osiguranja. NBS daje saglasnost na izbor najboljeg ponudjaca-preuzimaoca portfelja. Prenos portfelja osiguranja se u teoriji definise kao ustupanje od strane jednog drustva za osiguranje-drustvo ustupioca,drugom drustvu za osiguranje-drustvo prijemnik portfelja,na osnovu sporazuma tih drustava i odobrenja za prenos nadleznog drzavnog organa svih ili dela ugovora o osiguranju sa svim pravima i obavezama na dan ustupanja. Prestanak drustva za osiguranje -Drustvo za osiguranje moze prestati sa radom usled likvidacije ili stecaja. Na postupak likvidacije ili stecaja drustva za osiguranje primenjuju se odredbe Zakona o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za osiguranje i delimicno odredbe Zakona o stecaju i Zakona o privrednim drustvima.Likvidacija moze biti dobrovoljna i prinudna. 20

Postupak dobrovoljne likvidacije se sprovodi kada skupstina donese odluku o prestanku rada drustva za osiguranje uz saglasnost NBS i uz njen stalni nadzor. Prinudna likvidacija se sprovodi u situaciji kada NBS nakon resenja o oduzimanju dozvole za rad donese resenje o likvidaciji drustva za osiguranje. Kada NBS oduzme dozvolu za rad drustvu za osiguranje koje je bilo nelikvidno 15 dana neprekidno,odnosno cije su obaveze vece od njegove imovine,odmah donosi i resenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stecajnog postupka. Ovo resenje je konacno i protiv istog se moze pokrenuti upravni spor. Nadlezni sud je duzan da najkasnije narednog dana od dana prijema resenja NBS donese resenje o pokretanju stecajnog postupka nad drustvom za osiguranje. Organi stecajnog postupka su stecajno vece, stecajni upravnik i odbor poverilaca. Iz stecajne mase izmiruju se potrazivanja poverilaca i to po sledecem redu 1.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju zivota do visine obaveza iskazanih u sredstvima matematicke rezerve u skladu sa zakonom kojim se uredjuje osiguranje, 2.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgoda, 3.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju svih ostalih vrsta osiguranja, 4.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o reosiguranju svih ostalih vrsta osiguranja, 5.potrazivanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre pokretanja stecajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, 6.potrazivanje ostalih poverilaca, 7.potrazivanje akcionara drustva za osiguranje, odnosno clanova drustva za uzajamno osiguranje. U slucaju stecaja ugovaraca osiguranja,osiguranje se nastavlja, ali svaka strana ima pravo da raskine ugovor o osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja stecaja i u tom slucaju stecajnoj masi ugovaraca pripada deo placene premije koji odgovara preostalom vremenu osiguranja. U slucaju stecaja osiguravaca,ugovor o osiguranju prestaje po isteku trideset dana od otvaranja stecaja. 23) Ugovara osiguranja, osiguranik, korisnik osiguranja Ugovarac osiguranja je ugovorna strana koja zakljucuje ugovor o osiguranju kojim se obavezuje da plati premiju osiguranja osiguravacu.U praksi najcesce odredjeno lice zakljucuje ugovor o osiguranju u sopstveno ime i sa sopstveni racun,tako da se u istom licu sticu i ugovarac osiguranja i osiguranik. Ugovarac osiguranja ne mora biti uvek i osiguranik. Saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima moze se zakljuciti osiguranje i za tudj racun ili za racun koga se tice. U slucaju osiguranja za tudji racun ili za racun koga se tice, obavezu placanja premije i ostale obaveze iz ugovora duzan je da ispuni ugovarac osiguranja, ali on ne moze vrsiti prava iz osiguranja, cak i kad drzi polisu, bez pristanka lica ciji je interes osiguran i kome ona pripadaju. Po Opstim uslovima za osiguranje imovine ugovarac os se definise kao lice koje je sa osiguravacem zakljucio ugovor o os. Po istim Uslovima osiguranik se odredjuje kao lice cija je stvar, odnosno imovinski interes osiguran i kome pripadaju prava iz osiguranja. U os se pojavljuje i lice koje se naziva korisnik osiguranja. To je lice koje nije ugovorna strana ,ali koji je iz same sustine zakljucenog ugovora o os steklo pravo da mu se u slucaju nastanka osiguranog slucaja,isplati naknada ili ucini nesto drugo. Kod ugovora o os osnovna razlika izmedju osiguranika i korisnika je u tome sto je osiguranik stranka u ugovoru, zakljucuje ugovor u svoje ime, dok je korisnik van ugovora u momentu njegovog zakljucenja, odnosno ne pojavljuje se ni licno ni preko zastupnika.Korisnik os javlja se i kod imovinskog i kod licnog os. - POSREDNICI I ZASTUPNICI AGENZIJA ZA POSLOVE PRUZANJA DRUGIH USLUGA U OS 24) Posrednici i zastupnici Posrednik os je lice koje strucno posreduje izmedju buducih ugovornih strana. Posrednik po pravilu posreduje za osiguranika, a samostalna je u odnosu na nalogodavca i nije vezan ni za jednog osiguravaca. Posrednik jemci naplatu premije osiguravacu i prati kasniji tok realizacije ugovora. Posrednik ima pravo na posrednicku proviziju po zakljucenju ugovora izmedju ugovornih strana, Zastupnik os je lice koje je osiguravac ovlastio za zakljucenje ugovora o os. Osiguravac moze dati ovlascenje za zakljucenje svih vrsta os ili za samo neke vrste os. Ako je dato ovlascenje za zakljucenje samo nekih os,u ovlascenju se izricito navodi za koje je vrste os zastupnik ovlascen. 21

Poslovi posredovanja u os su poslovi koji se odnose na dovodjenje u vezu osiguranika, odnosno ugovaraca os sa drustvom za os radi pregovaranja o zakljucenju ugovora o os, na osnovu naloga drustva za os osnovanog u skladu sa odredbama ovog zakona ili naloga osiguranika tj ugovoraca os. Poslove posredovanja u os kao jedinu delatnost, obavlja drustvo za posredovanje u os koje dobilo dozvolu Nraodne banke Srbije za obavljanje tih poslova. Uz poslove posredovanja u os, drustvo za posredovanje u os moze obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi steta i proceni rizika i stete. Drustvo za posredovanje u os ne moze obavljati poslove zastupanja u os,osim izuzetno, ako za to ima dozvolu Narodne banke Sbije, s tim sto u istom prevnom poslu ne moze bit zastupnik za jednu a posrdnik za drugu ugovornu stranu. Firma drustva za psredovanje u os moze sadrzati i oznaku delatnosti posredpvanje u os. Drustvo za posredovanje u os osniva se kao akcionasrko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, na osnovu zakona kojim se uredjuje preavni polozaj preduzeca/ Poslove zastupanja u os obavlja pravno ili fizicko lice na osnovu ugovora o zastupanju, u ime i za racun drustva za os. Poslove zastupanja u os, kao jedinu delatnost, obavlja drustvo za zastupanje u os i fizicko licepreduzetnik koji se naziva zastupnikom u os,kojisu dobili dozvolu za obavljanje poslova zastupanja u os u skladu sa ovim zakonom. Uz poslove zastupanja u os drustvo za zastupanje tj zastupnik mogu obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi i proceni steta i rizika. Drustvo za osiguranje vodi evidenciju drustva za zastupanje u os i zastupnika u os koji za to drustvo obavlja poslove zastupanja i on je duzan da u svojim poslovnim prostorijama ima na vidnom mestu istaknut naziv drustva za os koje zastupa. Zastupnik u os moze obavljati poslove zastupanja samo za jedno drustvo mada moza da zastupa vise drustava za os,uz njihovu pismenu saglasnost .Posrednici i zastupnici u poslovima os ,sve se cesce nazivaju brokerima. Pojam brokera vezuje se za anglosaksonsko pravo, pri cemu brokeri nisu specifixnost samo delatnosti os, vec za citave delatnosti posredovanja pri kupoprodajnim odnosima,vezanim za robu i hartije od vrednosti. Posebno su znacajni berzanski brokeri,dok se prvi brokeri u os vezuju za najstariju granu os,a to je pomorsko os.U savremenim uslovima,brokeri su posrednici u svim grana os. U razvijenim zemljama trzisne privrede brokeri su institucije preko kojih se obavlja veliki deo poslova zakljucivanja ugovora o os,sto kod nas nije slucaj.

25) Agencija za poslove pruzanja drugih usluga u osiguranju Agencija za pruzanje drugih usluga u os je pravno lice koja obavlja poslove utvrdjivanja i procene rizika i stete,posredovanja radi prodaje i prodaju ostataka osiguranih ostecenih stvari i poslove pruzanja intelektualnih i tehnickih usluga u vezi sa poslovima os. Ova agencija ne moze obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju. Agencija se moze osnovati u formi akcionarskog drustva ili drustva sa ogarnicenom odgovornoscu. Ulozi osnivaca agencije mogu biti u gotovom novcu ili u stvarima i pravima izrazenim u novcanim vrednostima. Ako se agencija osniva kao akcionarsko drustvo simulativnim osnivanjem, novcani deo osnovackog kapitala ne moze biti manji od 25000 eura u dinasrkoj protivrednosti. Ako se agencija osniva kao drustvo sa ogranicenom odgovornoscu,tada se predvidja da novcani deo osnivackog kapitala ne moze biti manji od 12500 eura. Uz zahtev za izdavanje dozvole, koji se podnosi Narodnoj banci Srbije, podnosi se jos:osnivacki akt, predlog statuta, dokaz da je na privremeni racun kod banke uplacen novcani deo osnovnog kapitala,poslovni plan agencije, spisak akcionara, dokaz da fizicka lica koja su predlozena za clanove uprave i nadzornog odbora agencije ispunjavaju zakonske uslove,dokaz o tehnickoj i kadrovskoj osposobljenosti agencije,dokaz da se drustvima za os,drustvima za posredovanje ili drustvima za zastupanje u os ne cini povezano u skladu sa zakonom. Poslovima pruzanja drugih usluga u os mgu se baviti preduzeca i druga pravna lica ciji je pravi polozaj uredjen zakonom, pod uslovom da imaju posebno organizovan deo za obavljanje tih poslova koji je kadrovski i tehnicki osposobljen za obavljanje poslova pruzanja drugih usluga u os,i da na posebnom racunu uplate i vode iznos od 12500 eura . 26) Udruenje osiguravajuih organizacija Srbije 22

Udruzenje osiguravajucih organizacije Srbije Udruzenje osiguravajucih organizacija Jugoslavije osnovano je 1968 godine i tokom proteklih 30 godina dozivljavalo je promene u svom statusu koje su nastajale i to kada i promene pravnog polozaja osiguravajucih organizacija.Na osnovu Zakona,Udruzenje vrsi sledeca javna ovlascenja:propisuje i stampa obrasce i vrsi kontrolu upotrebe medjunarodne karte za os motornih vozila od odgovornosti za stete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji i inostranstvu, kao i obradu odstetnih zahteva u vezi sa tim osiguranjem, predstavlja organizacije za os pred drzavnim i drugim nadleznim organima u zemlji i medjunarodnim organizacijama za os, utvrdjuje visinu doprinosa organizacije za os za obrazovanje sredstava Garantnog fonda,upravlja i koristi sredstava Garantnog fonda,priprema i vrsi procenu odstetnih zahteva i ostvaruje regresne zahteve u vezi sa koriscenjem sredstava Garantnog fonda, donosi kodeks ponasanja u poslovima os,prikuplja statisticke i druge podatke od organizacije za os i vrsi njihovu obradu po grupama i vrstama os radi izrade tehnickh osnova tarifa premije i obavljanja drugih akutarskih poslova. Na osnovu Statuta Udruzanja definisano je da Udruzenjem upravljaju clanovi a to su osiguravajuce organizacije koje su podnele zahtev za prijem u clanstvo i koje su se u pismenoj formi saglasne sa Statutom i drugim opstim aktima Udruzanja. Organi Udruzanja su:Skupstina,Upravni i Nadzorni odbor, Generalni sekretar. U delokrugu rada Udruzanja, postoje dve vrste poslova:prvi, koji cini vrsenje javnih ovlascenja i drugi koji sacinjavaju svi ostali poslovi. 27) Garantni fond Garantni fond sacinjavaju sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za os,a radi ekonomske zastite putnika i trecih ostecenih lica. Pri tome je odredjeno da se sredstva garantnog fonda koriste za naknadu stete: 1.prouzrokovanim upotrbom motornog vozila tj vazdyhoplova za koji nije bio zakljucen ugovor o obaveznom os. 2.zbog smrti,povrede tela ili narusavanja zdravlja prozurokovanim upotrbom nepoznatog vozila ili vazduhoplova 3.prouzrokovanih upotrbom motrnog vozila tj vazduhoplova za koji je zakljucen ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojom je otvore stecajni postupak. Sredstva garantnog fonda koriste se za izmirenje obaveze nastalih iz sva tri zakonom utvrdjena obavezna osiguranja,dakle kod os vlasnika tj korisnika motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima,os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricenje trecim licima i obaveznog os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja.cetvrti vid obevzenog ososiguranje depozita gradjana kod bamaka i drugih finansijskih organizacija ,koje jos nije naslo svoju primenu u praksi,nije zastupljeno u garantnom fondu.Procenu i likvidacija steta obavljaju osiguravajuceg organizacije, clanice Udruzanja i to saglasno posebnim ugovorima koje treba da zakljuce Udruzenja i osiguravajuce organizacije. Sredstva garantnog fonda za podmirivan je obaveza koje su zakonom regulisane i za pokrivanje troskova poslovanja fonda,organizacije za os obrazuju izdvajanjem iz premije obaveznih os i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu zakljucila ugovor o obaveznom osiguranu. Stete nastale usled smrti,povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova nadoknadjuju se do iznosa na koji je Zakonom ogranicena obaveza organizacija za os za stete prourokovane upotrebom putnickih vozila,odnosno vazduhoplova. Pri tome, ako se posle isplate naknade stete ustanovi da he odredjeno motorno vozilo tj vazduhoplov prouzrokovao stetu,regresivni zahtev se ostvaruje prema organizaciji za os sa kojom je bio zakljucen ugovor o obaveznom os ,takodje za isplaceni iznos naknade stete, kamate i troskove. Iz sredstva Garantnog fonda nadoknadjuje se i stete prourokovana upotrebom motrnog vozila,osnosno vazduhoplova kada je zaskljucen ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojoj je otvoren stecajni postupak. 28) Kontrola poslovanja drutva za osiguranje U delatnosti os se danas vrsi nadzor i kontrola poslovanja u okviru samog drustva i od strana subjekata van drustva. Uobicajeno je da se zakonima propisuje oblici kontrole i nadzora poslovanja drustva za os koji se ostvaruje preko nadzora od strane drzavnog organa, ovalscenih akutara i ravizora a u poslednje vreme i kroz unutrasnju kontrolu i internu reviziju,Spoljni nadzor je upravni nadzor i vrsi ga drzavni organi je zakonom povereno da vrse spoljni strucni nadzor nad subjektima nadzora-ucesnicima na trzista os, u pogledu provere postupaka i ponasanja nadziranih 23

subjekata u odnosu na zakonom i drugim aktima propisana pravila ponasanja. Kontrole poslovanja subjekata nadzora u delatnosti os se vrsi na osnovu zakonskih odredbi i utvrdjenih medjunarodnih standarda,od strane akutara i reviziora,U okviru drustva za os i drugih nadziranih subjekata, javljaju se i drugi oblici kontrole koji se manifestuju kroz aktivnosti nadzornog odbora, interne kontrole i interne revizije. 29) Nadzor od strane dravnog organa Danas je uobicajeno da osiguravajuce kompanije budu podvrgnutog nadzora od strane drzave koji deluju od njihovog osnivanja do likvidacije stalnog upreavnog nadzora.U postupku nadzora u delatnosti os vrsi se : 1.nadzor nad zakonitoscu rada-drzavni organ utvrdjuje da li su akta nadzornog subjekta i njegovog ponasanja u skladu sa propisanim normama koje ga regulisu i ukoliko se utvrdi nesaglasnost sa tim normama,izrice ili predlaze izricanje zakonom propisanih sankcija. 2.nadzor nad zakonitoscu akata-nadzorni organ je ovlascen da zauzme stav o odredjnom aktu subjekta nadzora,primena radi misljenja ovlascenog akutara ili revizora,i da donese konacno resenje vezano za konkretni akt. 3.inspekcijski nadzor-omogucava da se izvrsi pravovremena intervencija koja ima za cilj da zaustavi protivprano ponasanje. Sprovodi se na osnovu zakonom propisane procedure i ovlascenja tako sto se na licu mesta vrsi provera poslovanja subjekata naadzora,i tom prilikom se vrsi ocena njegovog ponasnja,,kao i postupanje prema osiguranicima. U toku poslovanja drustva za os nadlezni drzavni organ moze da izvrsi nadzor nad statusom osiguravajucih kompanija ili strukturna superviziju,nadzor nad kvalitetom finansijskog poslovanja kompanija ili prudencijalnu supreviziju kao i nadzor nad zakonitoscu rada kompanija. Pod strukturalnim nadzorom poslovanjem drsutva za os podrazumeva se nadzor nad statusom drustva za os koji imaju pristu trzistu os. U zemljama clanicima Evropske unije se dugi niz godina vrsilo usaglasavanje nacionalnih zakonodavstava sa dredbama direktiva,tako da je to dovelo do toga da su ses u svim zemljama poostrili i prosirili regulativni sistemi. Nakon donosenja direktive trece generacije i izvrsenog uskladjivanja sa njima postignuta je prilicna ujednacenbost u regilativi zamalja clanica. Tako da prilikom osnivanja osrganizacije za os moraju biti ispunjeni minimalni standardni uslovi predvidjeni direktivama koji podrazumevaju: 1.preduslov za obavljanje delatnosti os je dobijanje dozvole za rad od strane organa nadzora u zemlji u kojoj je sediste drustva. 2.delatnost os mogu obavljati kao jedinu delatnost specijalizovane organizacije koje se osnivaju u zakonom propisanom obliku 3.dozvola za rad se moze dobiti za jednu ili vrse vrsta os,s tim da nijedno drustvo ne moze dobiti dozvola za istovremeno obavljanje zivotnog i nezivotnog os. Osnivaci moraju ispuniti odredjen uslove da bi dobili dozvoli za rad i to: 1.obezbediti minimalni iznos osnivackog kapitala 2.obezbediti kadrove koji ce obavljati poslove os koji poseduju odgovarajuce profesionalne kvalifikacije i iskustvo a posebno sa lica koja se predlazu za clanove uprave moraju odlikovati casnoscu, strucnoscu I profesionalnim iskustvom 3.dostaviti dokumenatciju kojom ce se dokazati bonitet osnivaca koji moraju biti lica od ugleda i posebnog povrenja,posebno ako imaju kvalifikovano ucesce i dokumentaciju o poveznostima i bliskim vezama buduce organizacije za os sa drugim pravnim ili fizickim licima 4.dostaviti poslovni plan-program aktivnosti za prve tri godine poslovanja iz koga ce se na nesumljiv nacin videti da ce drustvo moci da obezbedi raspolaganje minimalnom granicom solvetnosti 5.dostaviti dokaz da je administracija osiguravajuceg drustva na teritoriji drzave clanice gde se nalazi statutarno sediste. Nadzor u delatnosti osiguranja u Republici Srbiji Prema Zakonu o os iz 2004.godine,nadzor nad obavljanjem delatnosti os vrsi Narodna banka Srbije u cilju zastite osiguranika i drugih korisnika os.Opredeljenje zakonodavca da u Narodnoj banci Srbije poveri vrsenje poslova nadzora delatnosti os je dozivelo kritiku u nasoj strucnoj javnosti.Pored poslova nadzora, Nardodna banka Srbije 24

izdaje dozvolu za obavljanje poslova os,reosiguranja,posredovanja u zastupanja u os i poslove neposredno povezanih sa poslovima os,daje saglasnost na akte i radnje propisane Zakonom, donosi akte propisane Zakonom, obradjuje statisticke i druge podatke, vodi registre i razmatra prigovore osiguranika, korisnika os i trecih ostecenih lica.Narodna banka Srbije posreduje i u resavanju odstetnog zahteva radi sprecavanja nastanka spora iz osnova os,razmatra prigovore osiguranika, korisnika os i trecih ostecenih lica i stiti pravo i interese tih lica. Narodna banka Srbije jednom godisnje izdaje detaljan izvestaj o stanju na trzistu os a vodi i registar podataka o drustvima za os kojima je izdala dozvola za rad, vrsi nadzor nad poslovanjem drustva za os,kao i drustva za posredovanje i zastupanje u os. U vrsenju nadzora Nardona banka Srbije saradjuje sa nadzorom i drugim nadleznim organima u zemlji i inostranstvu i medjunarodni organizacijama. Nadzor Narodne banke Srbije nad poslovanjem drustva za os obuhvata: 1.obavljanje delatnosti os u skladu sa izdatom dozvolom 2.uskladjenost opstih akata i akata poslovne politike sa zakonom i drugim propisima 3.nadzot nad zakonitoscu rada drustva 4.likvidnost i sloventnost u obavljanju delatnosti os 5.nacin utvrdjivanja tehnickih rezervi 6.izvrsavanje preuzetih obaveza po osnovu ugovora o os 7.deponovanje i ulaganje sredstava os u skladu sa zakonom 8.sastavljenje knjigovodstvene i druge dokumentacije,vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvestaja u skladu sa zakonom,drugim propisima,opstim aktima i aktima poslovne politike drustva 9. sprovodjenje mere koje je nalozila Narodna banka Srbije 10. nacin obavljanje interne revizije 11. ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom za osnivace drustva i kvalifikovane imaoce i za lica koja obavljaju funkcije clana uprave i nadzornog odbora drustva 12.kadrovsku i tehnicku osposobljenost drustva 13.troskove provizije za posredovanje i zastupanje u os 14.troskove uprave i nadzornog odbora 15.nenaplacene premije I druga potrazivanja drustva 16.sprovodjenje politike saosiguranja I reosiguranja 17.druga pitanja propisana zakonom Nadzor nad poslovanjem drustva za osiguranje vri se: 1. posrednom kontrolom,odnosno prikupljenjem ,pracenjem i proveravanjem izvestaja i obavestenja drustva za os koje je u skladu sa odredbama zakona drustvo duzno da dostavlja Narodnoj banci Srbije 2. neposrednom kontrolom nad poslovanjem drustva za os Nadzor nad poslovanjem drustva za os vrsi ovlasceno lice Narodne banke Srbije-inspektor os i on moze biti lice koje, pored opstih uslova propisanih zakonom ispunjava i sledece uslove: ima visoku skolsku spremu ekonomskog ili pravnog fakulteta, da je strucnjak iz oblasti os, ima radno iskustvo na finansijako racuvodstvenim, akutarskim ili drugim odgovarajucim poslovima u os od najmanje tri godine, nije bezuslovno osudjena na kaznu zatvora duzu od 6 meseci, protiv njega se ne vodi krivicni postupak. U vrsenj nadzora nad poslovanjem drustva za os inspektor os ima pravo da: 1. ostvari uvid u opsta akta,akta poslovne politike i poslovne knjige drustva i sva druga akta,dokumentaciju i podatke koje se odnose na poslovanje drustva u Republici i inostranstvu. 2. zahteva od clanova uprave, nadzornog odbora, internog revizora, ovlascenog akutara i lica sa posebnim ovlascenjem drustva, da pruze informaciju i objasnjenja uokviru svog delokruga koja se odnose na poslovanja drustva. 3. privremeno oduzme isprave i predmete ako utvrdi da su oni upotrebljeni tj namenjeni za izvrsenje krivicnog dela, privremenog prestupa ili prekrsaja. Drustvo za os duno je da inspektoru os, na njegov zahtev: 1. omoguci kontrolu poslovanja u sedistu drustva i drugim prostorijama u kojima drustvo,odnosno drugo lice po njegovom ovlascenju obavlja delatnost i poslove nad kojima N.B.S vrsi nadzor 25

2. omogoci kontrolu poslovne i druge komunikacije, azurnosti i ispravnosti poslovanja i drugih knjiga i drugih evidencija, ispravnosti i tacnosti sastavljanja finansijskih izvestaja i godisnjih izvestaja o poslovanju drustva kao i izvestaja i obavestenje koja su dostavljena N.B.S. 3. stavi na uvid racunovodstvenu i drugu dokumenatciju,poslovne knjige ili pojedine delove poslovnih knjiga i drugu evidenciju 4. obezbedi izvod podataka na mediju koju inspektor os odredi,kao i da omoguci potpumi uvid u elektronski sistem medija racunovodstvenih podataka Zakon o os propisuje obavezu drsutva za os da redovno izvestavaju N. B.S. svom poslovanju.Obaveza izvestavanja postoji kao godisnja,tromesecna ili izvestavanje na zahtev N.B.S. Mere nadzora: 1. mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti 2. mere zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom 3. prenos portfelja os 4. preuzimanje kontrole nad poslovanjem drustva za os 5. oduzimanje dozvole 6. privremene mere 7. mere prema clanovima uprave,nadzornog odbora i licima sa posebnim ovlascenjima i kvalifikovanim imaocima. 30) Aktuarstvo i revizija Obicno se zakonom regulise postupak imenovanja akutara, njegova ovlascenja i zadaci u postupku pracenja poslovanja drustva. Standard je da se od akutara zahteva da poseduje sertifikat za rad koji mu izdaje nadlezni organ, da se profesionalno usavrsava i dokazuje, a kvalitet njegovog rada se prati od strane nadzornog organa i strukovanog udruzenja uz sistem kaznjavanja za uocene propuste i nepravilnosti u radu. Uloga akutara je posebno znacajna u postupku pracenja i odrzavanja solventnosti osiguravajuceg drustva i zdravog finansijskog poslovanja. Akutarske poslove kod nas obavljaju ovlsceni akutari. Ovlascen akutar je lice koje je dobilo ovlascenje N.B.S. i on daje misljenje o : 1.nacinu uzracunavanja tarifa opremije 2.tome da li su tehnicke rezerve obrazovane u skladu sa ovim zakonom 3.aktima poslovne politike u postupku njihovog donosenja,odnosno u postupku izmene i dopuna i primeni akata poslovne politike 4.finansijskim izvestajima i gdisnjem izvestaju o poslovanju drustva 5.izvestaju o sprovodjenju politike os i reosiguranja 6.tome da li je matematicka rezera izracunata,u skladu sa zakonm 7.prenos portfelja os. Nadlezni organ drustva za os duni su da u postupku donosenja, odnosno utvrdjivanja akata razmotre misljenje ovlascenog akutara. Misljenja ovlascenog akutara dostavlja se i internoj reviziji i nadzornom odboru drustva. Sadrzinu misljenja ovlascenog akutara blize propisuje N.B.S. Kad ovlasceni akutar uoci nepravilnost u poslovanju drustva za os, duzan je da upravii nadzornom odboru drustva predlozi mere za otklanjanje uocenih nepravilnosti. Drustvo za os duzno je da obezbedi ovlascenom alutaru stalni i nesmetani pristup podacima o poslovanju koji su mu neophodni i koje ovlasceni akutar zatrazi. Nadzor nad radom ovlascenih akutara vrsi N.B.S. Ako ovlasceni akutar, prilikom vrsenja poslova iz svoje nadleznosti, ne pridrzava obaveze propisanih zakonom, N.B.S. moze izreci upozorenje i oduzimanje ovlascenja. Ako posle imenovanja ovlascenog akutara N.B.S. imenovanom licu oduzme ovlascenje, direktor drustva za os duzan je da imenuje novog ovlascenog akutara, u roku od 30 dana od dana dostavljanja resenja o osuzimanju ovlascenja za obavljanje poslova akutara. Ako nadlezni organ drustva za os ne prihvati misljenje ovlascenog akutara, drustvo za os duzno je da u roku od 15 dana o tome obavesti N.B.S. i da navede razloge zbog kojih je taj organ nije prihvatio misljenje ovlascenog akutara. Revizija Ovlascena revizija predstavlja posredan nadzor nad subjektima koji su podvrgnuti reviziji, mada se u mnogim zemljama smatra delatnoscu od javnog interesa. Revizija moze biti ekstremna ili inerna, moze se vrsiti revizija 26

finansijskih izvestaja i revizija celokupnog poslovanja privrednog drustva, moze biti komercijalna ili drzavna-javna revizija. Revizija finansijskih izvestaja drustva za os kod nas vrsi se u skladu sa zakonom kojim se uredjuje revizija finansijskih izvestaja, ako zakonom nije drugacije uredjeno. Sadrzinu izvestaja o obavljenoj reviziji finansijskih izvestaja drustva za os blize propisuje N.B.S. Drustvo za os obavestava Narodnu banku Srbije o izboru revizora u roku od sedam dana od dana izbora i banka daje saglasnost na izbor revizora u roku od sedam dana od dana prijema obavestenja. Narodna banka Srbije moze da trazi od revizora i dodatna objasnjenja u vezi sa obavljenom revizijom i moze u toku vrsenja nadzora da zahteva proveru izvestaja revizije od strane ovlascenog revizora ako postoje razlozi za sumnju. Troskove postupka snosi prvobitno ovlasceni revizor,osima ko misljenje ovlascenog revizora odredi N.B.S. ne potvrdi razloge zbog kojih je N.B.S ispitivala ispravnost prvobitnog misljenja, u kom slucaju troskove snosi banka. O ustanovljenim propustima i nepravilnostima u izvestaju o obavljenoj reviziji i u radu ovlascenog revizora, prilikom obavljanja revizije u drustvu za os,Narodna banka Srbija obavestava organ nadlezan za nadzor nad radom preduzeca za reviziju. Drustvo za os dostavlja Narodnoj banci Srbije finansijski izvestaj na koji je misljenje dala ovlascena revizija. Uz izvestaj,drustvo za os dostavlja i skraceni finansijski izvestaj, koji obavljuje Nardona banka Srbije. Pored klasicne revizije,ustanovljena je obaveza drustva za os da organizuje i internu reviziju koja je samostalna i nezavisna u obavljanju svojih poslova. Internu reviziju obavlja poseban organizacioni deo u drustvu za os. Zadaci interne revizije sadrzani su u stalnoj i sveobuhvatnoj kontroli svih aktivnosti iz poslovanja drustva a posebno u kontinuiranom pracenju, proveri i unapredjenju sistema rada u drustvu,indetifikaciji rizika kojima je drustvo izlozeno ili se moze ocekivati da bude izlozeno: oceni i vrednovanju uspostavljenog sistema interne kontrole, izdavanju odgovarajucih preporuka za otklanjanje uocenih nepravilnosti i nedostataka, kao i za unapredjenje primljenih postupaka i sistema rada. Interna revizija, takodje kontrolise i procenjuje adekvatnost i primenu propisanih politika i proceduru kontrole rizika, racunovodstvene postupke i organizaciju obavljanja racunovodstvenih poslova, pouzdanost i azurnost finansijskih i upravljackih informacija. Lica koja obavljaju internu reviziju nazivaju se interni revizori i ne mogu unutar drustva obavljati druge poslove. -POLISA OS I DRUGI DOKUMENTI U OSIGURANjU 31) Polisa osiguranja Najvazniji dokument u delatnosti os je polisa os. U polisi moraju biti navedeni:ugovorne strane, osigurana stvar tj osigurano lice, rizik obuhvacen osiguranjem, trajanje os i period pokrica, svota os ili izjava da je os neograniceno, premija ili doprinos, datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana. Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa,u polisi os zivota moraju biti sadrzani:ime i prezime lica na ciji se zivot odnosi os, datum njegovog rodjenja i dogadjal ili od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote. U Zakonu o obligacionim odnosima definise da prema sporazumu ugovaraca, polisa moze glasiti na odredjeno lice, po naredbi ili na donosioca, dok se za polisu os zivota odredjuje da moze da glasi na odredjeno lice ili po naredbi ali ne moze na donosioca. Uobicajeno je da polisa ima dva dela. Prvi, koji se moze nazvati zakonski jer sadrzi elemente koji su definisani u Zakonu a drugi deo je operativno-tehnicki i ima pomocno-prateci karakter uz prethodno navedeni zakonski ili osnovni deo polise. U pomenuti operativno-tehnicki deo spadaju bitni podaci o predmetu os, dopunske opasnosti pod uslovom da su ugovorene, razni doplatzi,popusti i napomene koji mogu biti vrlo znacajne. 32) List pokria i drugi dokumenti u osiguranju? Polisa os moze biti privremeno zamenjena listom pokrica u koji se unose bitni sastojci ugovora. List pokrica se izdaje po pravilu, nakon zakljuenog ugovora o os, a pre izdavanja polise, s obzirom da ne postoje poznti i relevantni podaci da bi se sacinila polisa. List pokrica se izdaje esto i u situaciji kada jedano osiguranik menja osiguravaa. Tada novi osigurava, izdajuci list pokria, odmah preuzima novog osiguranika u svoj portfelj uz klauzulu da e nositi rizik u visini i obimu prema nacinu zakljucenog os sa prethodnim osiguravaem, a pri tome osiguranik ima kontinuitet u os. Pored polise os i lista pokrica u os se pojavljuju i drugi dokumenti kao sto je certifikat os,"slip" i "cover note"..Certifikat os nema veci znacaj u nasem osiguranju.Izraz certifikat najcesce se vezuje za ugovor o kontroli robe,gde predstavlja ispravu sa nalazima o izvrsenoj kontroli.Certifikat os u pravnom pogledu,nije polisa os nego samo potvrda da je odredjeno os sklopljeno,ali se u praksi,certifikat prima kao i sama polisa,narocito ako je u pitanju certifikat os koji je ispostavilo drustvo za os. "Slip" je dokument koji se koristi u anglosaksnonskom pravu.Po svom karakteru 27

predstavlja dokumet koji ima elemente i ponude za zakljucenje ugovora i lista pokrica.Slip sastavlja posrednik u osiguranikovo ime i u njemu se nalaze svi bitni podaci o riziku koji se zeli osigurati.Dok se ne potpise slip ima karakter ponude za osiguranje,a nakon sklopljenog sporazuma posrednik jedan primerak zadrzava za sebe a drugi daje osiguravacu."Cover note" je dokument koji,na osnovu elementa "Slipa" posrenici u os ispostavljaju.Predstavlja belesku o pokricu na osnovu koje oni obavestavaju osiguranika da je pod delimicnim uslovima zakljuceno os,odnosno reosiguranje,kao i o udelu oijedinih osiguravaca u njemu.Cover note je dokument kojim se u praksi potvrdjuje da je osiguravac tj reosiguravac prihvatio uslove iz slipa i daje saglasnost za pokrice tog rizika. 33) Ugovor o osiguranju? - ZAKLjUENJE UGOVORA O OSIGURANjU Ugovor o os je jedan od znacajnih ugovora naseg pravnog prometa i regulisan he veoma detaljno odredbama Zakona o obligacionim osnosima s tim da se te norme ne odnose na plovidbena os za koje vazi poseban Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi iz 1977 i na os potrazivanja-kredita i na reosiguranje.Po svojoj pravnoj prirodi to je dvostrano-teretni ugovor,aleatoran u principu formalan,adhezioni,sukcesivni i ugovor medjunarodnog poverenja.U Zakonu o obligacionim odnosima se definse ugovor o os kao ugovor koji se obavezuje ugovarac os da plati odredjeni iznos organizaciji za os a osiguravaca se obavezuje da ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj,isplati osiguraniku ili nekom treceme licu naknadu tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo. Kad je ugovor zakljucen Ugovor o os se smatra zakljucenim kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica.Moguce je i neformalno zakljucenje ugovora o os u situaciji kada osiguravac prihvati pismenu ponudu ponudioca,odnosno kad istu izricito ne odbijr u predvidjenom roku.Znacajno je da ponuda mora biti ucinjena pismeno jer usmena ponuda ne obavezuje.Pismena ponuda za zakljucenje ugovora o os ucinjena osiguravacu vezuje ponudioca za vreme od osam dana od dana kada je ponuda prispela osiguravacu,ako nije odredjen kraci rok,a ako je potreban lekarski pregled onda za vreme od 15 dana.Osnovno je pravilo da zaklljucenje ugovora o os prati i potpisivanje i izdavanje polise.U Zakonu se daje mogucnost da se moze zakljuciti ugocor o os a da se pri tome ne izda polisa os,pri cemu se ne odustaje da se mora platiti premija osiguranja.Pojavom Interneta omoguceno je da se ugovor o os zakljuceju koriscenjem ovog medija.Tako je najvece kinesko osiguravajuce drustvo ponusio preko interneta zakljucenje vise jednostavnih osiguranja od nezgoda.Zainteresovani treba da ispune obrazaca na njenoj strani i da poslaju potvrdu SMS-om i ugovor je zakljucen.Preko Interneta se vrsi i brza i efikasna likvidacija steta. Zakljucivanje ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenja Pravilo je da ko zakljuci ugocor o os u ime drugog lica,a bez njegovog ovlascenja ,odgovara osiguravacu za obaveze iz ugovora sve dok da onaj u cije ime ugovor zakljucen ne odobri.Pri tome zainteresovani moze odobriti ugovor i posto se dogodio osigurani slucaj.Ukoliko je odobrenje odbijeno,ugovoraca os duguje premiju i to za period os u kome je osiguravac obavesten o odbijanju odobrenja.Moze se konstatovati da se kod zakljucivanja ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenje,u stvari radi o primeni instituta opsteg ugovornog prava o tzv.poslovodstvu bez usluga. Osiguranje za tudji racun ili za racun koga se tice U slucaju os za tudji racun ili za racun koga se tice ,obaveze placanja premije I ostale obaveze iz ugovora duzan je da izvrsava ugovarac os.Bitno je da om ne moze vrsiti pravo iz os,cak I u slucaju kada drzi polisu,bez prestanka lica ciji je interes osiguran I kome ona pripada .Pri tome,ugovarac os nije duzan da preda polisu zainteresovanom licu dok mu ne bude nadoknadjen iznos koji je platio na ime premije osiguravacu,kao I iznos na ime troskova ugovora.Ugovarac os ima pravo prvenstvene naplati tih potrazivanja iz dugujuce naknade,kao I pravo da zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravaca,U slucaju zakljucenja os za tudj racun koga se tice, postoje tri razlicita lica.Osiguravac ciji se status ne menja 28

zato sto je zakljuceno os za tudji racun ili za racun koga se tice.Status mu se ne menja,jer njegova osnovna obaveza I dalje stoji da u slucaju nastupanja osiguranog slucaja isplti naknadu stete,a zadrzava svoje osnovno pravo na premiju. 34) Obaveze osiguranika iz ugovora o osiguranju? Obaveze u momentu zakljucenja ugovora Prilikom zakljucenja ugovora ugovarac o je u obavezu da prijavi sve okolnosti koje sum u poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate a od znacaja su za ocenu rizika.To su one okolnosti od kojih zavisi da l ice biti zakljucen ugovor o os I pod kakvim uslovima bi se zakljucio jer su iste od uticaja na obim pokrica I visinu premije.Osiguranik je u obavezi da tacno odgovori na pitanja iz upitnika,ukoliko mu takav upitnik osiguravac dostavi I da pruzi druga dodatna obavestenja koja sum u poznata a o kojima nema pitanja u upitniku,Takodje je u obavezi da omoguci osiguravacu da se uveri da li su tacno prijavljene sve okolnosti koje su od uticaja za ocenu rizika I ukoliko osiguravac iskoristi ovo pravo moze se smatrati da je bio upoznat sa okolnostima koje se mogu utvrditi normalnim pregledom Obaveza placanja premije Osnovna I najvaznija obaveza ugovaraca os iz ugovora o os je obaveza placanja premije.Placanje premije os je obaveza ugovaraca os a ne osiguranika s obzirom da ta dva subjekta ne moraju uvek biti ista lica.Premiju moze platiti ugovarac I on je duzan u pogledu placanja premije ali je osiguravac duzan da primi isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da premija bude placena a to moze biti I osiguranik-korisnik os ili pribavilac osigurane stvari.Ugovorne strane slobodnom voljom ugovaraju dospelost placanja premije saglasno odredbama ZOO.Moze se ugovoriti da se premija placa odjednom I tada vazi pravilo da se placa prilikom zakljucenja ugovoa,osim ako se ugovori da se placanje izvrsi u nekom kasnijem roku.Ugovorne strane se mogu opredeliti da se premija placa u ratama odnosno odredjenim rokovima.Kod visegodisnjih ugovora o os obicno se ugovara dan na koji svake godine dospeva obaveza placanja premije a kod os zivota redovno se unosi klauzula da se ugovoreni iznos premije placanja svakog meseca.Ugovorne strane mogu propustiti da u polisi opredele dospelost premije I u tom slucaju vazi pravilo da je ugovarac os duzan da plati premiju odjednom I to prilikom zakljucenja ugovora,Bitno je da u polisiugovoru u os premija bude navedena ,odnosno vrednosno odredjena ili odredjena tako da se prema podacima koji su navedeni u samoj polisi moze sasvim precizno ista odrediti.Pod mestom placanja premije podrazumeva se da je to mesto u kome ugovarac os ima svoje sediste tj prebivaliste,ako ugovorom nije odredjeno neko drugo mesto.Bez obzira na to za koji model placanja premije se osiguravac I ugovarac os opredela,nacin placanja premije treba konstatovati na samoj polisi os ili u posebnom sporazumu koji regulise nacin tj dinamiku placanja premije.Placanje premije predstavlja odlozan uslov za nastupanje dejstvapunovazno zakljucenog ugovora o os kada je ugovarac os preuzeo obavezu da premiju plati prilikom zakljucenja ugovora,a osiguravajuce pokrice nastupa narednog dana po placanju premije tako da na sam dan placanja premije osiguranik ne uziva osiguravajuce pokrice.Obaveza osiguravaca pocinje narednog dana od dana uplate premije ukoliko je ugovoreno da se premija placa prilikom zakljucenja ugovora a ako se placa kasnije,osiguravajuce pokrice pocinje od dana odredjenog u ugovoru koa dana pocetka os.Ukoliko ugovarac os ne plati premiju koja je dospela posle zakljucenja ugovora niti to ucini drugo zainteresovano lice,ugovor o os prestaje,po samom zakonu ,po isteku roka od 30 dana od dana kada je ugovaracu os upuceno preporuceno pismo osiguravaca sa obavestenjem o dospelosti premije,ali s tim da taj rok ne moze isteci pre nego sto protekne 30 dana od dospelosti premije.Kada ugovarac jasni sa ispunjenjem svoje obaveze osiguravacu pripada I pravo na zateznu kamatu I to za period dana dospelosti placanja premije pa sve do njene isplate.I osiguravac I ugovarac os koji se pojavljuju u svojstvu poverilaca I duznika mogu biti subjekti cesije ali I postupka promene duznika.Promena duznika se u nasem pravnom sistemu javlja u tri vida,kao:preuzimanje duga,pristupanje dugu,preuzimanje ispunjenja.Preuzimanje duga vrsi se ugovorom izmedju duznika I preuzimaoca na koje je pristao poverilac.Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto predjasnjeg duznika a ovaj se oslobadja obaveze.Pristupanje dugu nastaje ugovorom izmedju poverioca I treceg lica kojim se ovaj obavezuje poveriocu d ace ispuniti njegovo potrazivanje od duznika a trece lice stupa u obavezu pored duznika.Preuzimanje ispunjena se vrsi ugovorom izmedju duznika I nekog treceg 29

lica kojim se ovaj obavezuje prema duzniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu Obaveze u toku trajanja os Ugovarac os je u obavezi da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika.Ugovarac os je duzan da bez odlaganja obavesti osiguravaca I povecanju rizika,ako je rizik povecan nekim njegovim postupkom,a ako se povecanje rizika dogodilo bez njegovog ucesca,duzan je da ga obavesti u roku od 14 dana od trenutka kada je za to saznao.Ako je povecanje rizika takvo da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u momentu zakljucenja ugovora,on moze raskinuti 28 ugovor,Ukoliko je povecanje rizika takvo da bi osiguravac preuzeo isti ali uz vecu premiju,on moze ugovaraca da predlozi novu stopu premije,a ako ovaj to ne prihvati u roku od 14 dana od prijema predloga nove stope ugovor prestaje po samom zakonu.Ugovor o os ostaje na snazi I osiguravac se vise ne moze koristiti ovlascenjima da predlozi ugovaracu os novu stopu premije ili da rskine ugovor,ako ta ovlascenja ne iskoristi u roku od mesec dana od kada je ma na koji nacin doznao za povecanje rizika,ili ako jos pre isteka roka na neki nacin polaze da pristaje na produzenje ugovora.Moguce je da si osigurani slucaj dogodi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika.Pravilo je da ako se osigurani slucaj desi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika ili posto je obavesten o povecanju rizika ,ali pre nego sto je ugovor raskinuo ili postiga sporazum sa ugovaracem os o povecanju premije,dolazi do smanjenja naknade ,u srazmeri izmedju placenih premija I premija koje bi trebalo platiti u odnosu na povecani rizik.Osiguranik je u obavezi da u cilju zastite osigurane imovine preduzima odredjene zastitne mere I da se kao dobar privrednik stara o svojoj imovini bez obzira da le je to duzan da cini u smislu uslova os ili u smislu propisanih mera zastite.Ukoliko se ne ponasa na taj nacin osiguranik moze da izgubi pravo na naknadu iz os potupno ili delimicno. Obaveze kad nastupi osigurani slucaj Kada nastupi osigurani slucaj osiguranik je u obavezi da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se steta sto je moguce vise smanji,a osiguravac je u obavezi da osiguraniku naknadi troskove nastale u preduzimanju ovih aktivnosti cak I onda kada su nastojanja osiguranika ostala bez ispeha.Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu bez opravdanja,obaveza osiguravaca se smanjuje za onoliko za koliko je nastala veca steta zbog nepreduzimanja mere sprecavanja,s tim da je na osiguravacu teret dokazivanja uzrocne veze izmedju nepreduzimanja aktivnosti osiguranika I nastupanja vece stete.Osiguranik je u obavezi da obavesti osiguravaca o nastupanju osiguranog slucaja u roku od tri dana od dana kada je saznao da je osigurani slucaj nastupio.U slucaju da osiguranik propusti da prijavi osigurani slucaj u roku,ne gubi pravi na naknadu,odnosno ugovorenu svotu,ali ima obavezu da osiguravacu naknadi stetu koja je u uzrocnoj vezi sa takvim propustanjem I koju osiguravac mora dokazati.Uslovima os moze biti predvidjneo da osiguranik ima obavezu da pored osiguravaca obavesti I nadlezni organ o nastupanju siguranog slucaja I ukoliko ne ispostuje ovu obavezu duzan je da osiguravacu naknadi stetu koja zbog tog propustanja nastupi. 35) Obaveze osiguravaa iz ugovora o osiguranju? Obaveze u momentu zakljucenja ugovora Prilikom zakljucenja ugovora o os osiguravac je u obavezi da osiguranika upozna sa opsti I posebnim uslovima os I da mu ih uruci.U slucaju da su na polisi odstampani uslovi smatra se da je obaveza izvrsena predajom kopije polise.Posledica neispunjenja ove obaveze osiguravac je nemogucnost pozivanja na odredbe uslova u pogledu iskljucenja obaveze osiguravaca u odredjenim situacijama zbog nepostovanja odredbi uslova od strane osiguranika jer se uslovi tada ne smatraju sastavnim delovima ugovora o os.Prilikom zakljucenja ugovora I izrade polise osiguravac mora voditi racuna da usaglasi sadrzaj polise sa uslovima os,a ukoliko zeli u konkretnoj situaciji da u nekom delu odstupi od uslova os tada u polisi moze to predvideti.Osiguravaca vezuju uslovi os koji su sastavni deo ugovora o os I uo bavezi je da ih ispostuje jer sadrzinu ugovra o os opredeljuju opsti I psebni uslovi os.Osiguravac je u obavezi da osiguraniku preda polisu os.Polisa os predstavlja pismeno o ugovoru o os koje u vidu formalnog ugovora osiguravac daje na potpis ugovaracu os.Ako je ugovor zakljucen na nedredjeno vreme,ugovaraci ne moraju svake godine da potpisati novu polisu. 30

Obaveze u toku trajanja osiguranja Osiguravajuca drustva su u obavezi da formiraju fondove koji su namenjeni za isplatu steta osiguranicima I da ove rezerve os odrzavaju na odredjenom nivou izdvajanjem sredstava za njihovu popunu I adekvatnim plasiranjem sredstava.Putem saosiguranja I reosiguranja rizika koji su veci od samopridrzaja osiguravac pruza izvesnost ugovaraca os da ce moci u slucaju potrebe da izvrsi svoju obavezu.Osiguravac ima pravo da vrsi kontrolu preduzimanja preventivnih mera koje je u obavezi da preduzima osiguranik.Ukoliko osiguranik izgubi polisu os osiguravac je u obavezi dam u na njegov zahtev izda kopiju polise Obaveze kad nastupi osigurani slucaj Osnovna obaveza osiguravaca sastoji se u isplati naknade stete ili ugovorene svote.Po pravilu osiguranika da je nastupio slucaj osiguravac je u obavezi da izvrsi uvidjaj radi utvredjenja stete I procenu stete.Na 29 osnovu izvrsene prijave stete I procene osiguravacu je u obavezu da u zakonom ili ugovorom odredjenom roku isplati osiguraniku naknadu.ZOO je predvideo da osigurac ovu obavezu mora da izvrsi u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana I koji se racuna od dana kada je osiguravac dobio obavestenje da se dogodio osigurani slucaj.Obaveza osiguranika tj korisnika os ,ne samo da prijavi nastupanje osiguranog slucaja nego I da pruzi dokaze da je on zaista nastupio I da je obuhvacen osiguranjem ,kao I da pruzi dokaze za utvrdjivanje visine nastale stete.Kada osiguravac padne u docnju zbog neisplate stete,ukoliko je ugovoreno da osiguravac placa naknadu a ne ugovorenu svotu,I ako je steta koju je poverila-osiguranik pretrpeo veca od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate,poverilac ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade stete.Stete se moze ogledati u gubitku vrednosti odredjene stvari koju poverilac nije mogao usled docnje duznika da pribavi ili u kakvom drugom gubitku.Osiguranik moze da odbije dam u osiguravac isplati nakandu iz os jer nije zadovoljan visinom ponudjene nagrade I ako se u sporu utvrdi da osiguranik nije bio u pravu,osiguravac nije u obavezi da plati naknadu za stetu koju je osiguranik pretrpeo zato sto mu naknada nije odmah isplacena,jer osiguravac nije kriv za zadocnjnje u isplati stete.Osiguravac ne moze odbiti da isplati stetu pozivajuci se na uslove os prema kojima on ne mora da placa stetu koju je prouzrokovao njegov siguranik vozeci vozilo u alkoholisanom stanju,jer pravila os regulisu samo odnose izmedju ugovarac os ,tako da je osiguravac duzan da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom ostecenom licu u ugovorenom roku kada se dogodi osigurani slucaj.Ako je ugovarac os,osiguranik ili korisnik izazvao osigurani slucaj namerno ili prevarom,pravilo je da osiguravac nije obavezan ni na kakva davanja,a suptona ugovorna obaveza nema pravna dejstva. 36) Trajanje i prestanak dejstva osiguranja? Ugovor o os je u nacelu zakljucen kada ugovorne strane potpisu polisu ili list pokrica odnosno kada na drugi neformalan nacin zakljuce ugovor.Pocetak dejstva ugovora o os opredeljuju stranke u ugovoru-na polisi.Uobicajeno je da se u uslovima os predvidi izmedju ostalog .pocetak delovanja ugovora o os.Prema duzini trajanja ugovor se moze zakljuciti na odredjeno I neodredjeno vreme trajanja.Ugovor o os se moze zakljuciti kao kratkorocni,visegodisnji I dugorocni.Kratkorocni ugovor o os je onaj koji se zakljucuje na period od jedne godine.Visegodisnji ugovor o os je ugovor koji je zakljucen na odredjeni tok sa vaznoscu za perid preko jedne ili za vise godina.Dugorocni ugovori o os sa neodredjenim rokom trajanja su oni ugovori kod kojih se samo odredjuje datum pocetka dejstva ugovora.Kada se zakljuci ugovor o os sa odredjenim rokom trajanja moguce je da nakon isteka toka trajanja dodje do precutnog produzanja dejstva ugovora ukoliko ugovorne strane nastave da se ponasaju kao da je ugovor na snazi,ugovarac placa premiju a osiguravac nosi osiguravajuce pokrice I prima premiju os.Ugovor o os prestaje najcesce istekom toka na koji je zakljucen ili ispunjenjem.Smatra se da su redovni nacini prestanka ugovora o os,pored navedenih I otkaz ugovora na ugovoreni nacin,nastupanje osiguranog slucajjampropast stvari,promena vlasnika stvari,smrt osiguranog lica pre isteka ugovora.Kao neredovni nacin prestanka ugovora smatraje se nistavost ugovora,raskig,stecaj osiguravaca I sl.Propisano je da se ugovorom o os,odnosno uslovima os ne moze iskljuciti pravo svake ugovorne strane da raskine ugovor na naci na koji je zakonom propisano da se ugovor moze raskinuti.Ugovor o os prestaje I u slucaju da dodje do propasti predmeta osiguranja.Kada nastupi osigurani slucaj I predmet os prestane da postoji usled realizacije rizika na njemu ugovor o os 31

prestaje.Ukoliko dodje do propasti predmeta os u celini usled dejstva dogadjaja,odnosno realizacije rizika koji nije pokriven osiguranjem,ugovor o os prestaje da prozivodi dejstvo momentum propasti stvari.Moguce je da dodje do ponistenja ugovora o od u situaciji kada je u momentu zakljucenja ugovora bio prisutan uzrok bez prestanka.Ugovor moze biti apsolutno nistav ili relativno nistav I moze biti nistav ceo ugovor ili samo neki delovi ugovora.Do raskida ugovora o os moze doci iz uzroka koji su nastali nakon zakljucenja ugovora iz razloga predvidjenih zakonom ili ugovorom.Nije moguce da do raskida dodje jednostranom izjavom ugovorne strane pre isteka roka vaznosti ukoliko to nije predvidjeno samim ugovorom.Ukoliko dodje do stecaja ugovaraca os,os se nastavlja,ali svaka ugovorna strana ima pravo da rskine ugovor o os u roku od tri meseca od otvaranja stecaja.U tom slucaju stecajnoj masi ugovaraca os pripada deo placene premije koji odgovara preostalom vremenu os.U slucaju stecaja osiguravac,ugovor o os prestaje po isteku 30 dana od otvaranja stecaja. 37) Zastarelost kod ugovora o osiguranju? U Zakonu o obligacionim odnosima zastarelost se definise uopsteno.sto znaci da se ta univerzalna pravila primenjuju I na ugovor o os ali rokovi zastarelosti za ovaj ugovor su utvrdjeni posebno.Zastareloscu prestaje pravo da se zahteva ispunjenj obaveze I da on o nastupakada protekne zakonom odrdjeno vreme u kome je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze.Potrazivanja ugovaraca os tj treceg lica iz ugovora o os zivotu zastarevaju za 5 godinaa iz ostalih ugovra o os za tri godine,racunajuci od prvog dana posle protekle kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo.Ako zainteresovano lice dokaze da do dana odredjenog na prethodno navedeni nacin nioje znalo da se osigurani slucaj dogodio,zastarevanje pocinje od dana kada je za to saznalo,s tim da u svakom slucaju potrazivanje zastareva ko od zivota za 10 a kod ostalih za 5 godina odd nana odredjenog na prethodno navedeni nacin.Osnovno pravilo je da zastarelost pocinje da tece prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenj obaveza,ako zakonom za pojedinacne slucajeve nije nesto drugo propisano.Medjutim,kog ugovora o os zastarelost pocinje da tece racunajuci od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo,tj ako zainteresovano lice dokaze da do dana odredjenog na prethodni nacin nije znalo da se osigurani slucaj dogodio,tada zastarevanje pocinje da tece od dana kada je za t saznalo.U slucaju o sod odgovornosti treceg,osteceno lice zahteva naknadu od osiguranika,ili je dobije od njega,zastarevanje osiguranikobog z\ahteva prema osiguracu pocinje od dana kada je osteceno lice trazilo sudskim putem naknadu od osiguranika tj kada ga je osiguranik obestetio.Neposredan zahtev treceg ostecenog lica prema osiguravacu zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za stetu.Zastarevanje potrazivanje koje pripada osiguravacu prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog lsucaja pocinje da tece kada I zastarevajnje potrazivanja osiguranika prema tom licu I navrsava se u istom roku. - UGOVOR O OS I DRUGI UGOVORI ROBNOG PROMETA,ODNOSNO UGOVORI U PRIVREDI 38) Mesto ugovora o osiguranju u privrednom pravu? Ugovor o os spada u ugovore robnog prometa tj ugovore u privredi.Zakon o obligacionim odnosima ugovor o os,kao I uostalom I brojni drugi ugovori kao sto je ugovor o prodaji,spediciji itd ne odredjuju se kao ugovori robnog prometa,ali je uglavnom opsteprihvaceno u teoriji,da se navedeni ugovori blize nazivaju ugovori robnog prometa, tj ugovori u prirodi.Ugovor o os je nesumljivo samostalan ugovor,mada sus se u teoriji pojavljivala I misljenja da zbog velike razlicitosti pojedinih vrsta ugovora o os,ne bi trebalo govoriti o jedinstvenom ugovoru o os,nego o vise razlicitih ugovora o os su jedinstveni,tako da se radi o jedinstvenom ugovoru kojih naravno ima vise vrsta I koji imaju svoje posebnosti.Najznacsjniji ugovor robnog prometa je ugovor o prodaji koji se u Zakonu o obligacionim odnosima definise tako sto se odredjuje da se ugovorom o prdaji obavezuje prodavac da stvar koju prodaje preda kupcu tako da kupac stekne pravo raspolaganja ,odnosno pravo svojine ,a da se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu,Ako je predmet ugovora o prodaji osiguran a ponekad je to I uslo iz ugovora o prodaji,koji moze biti obaveza I prodavca I kupca,tada vaze I pravila koja proisticu iz zakljucenog ugovora o os.Ugovor o posredovanju se u Zakonu definise tako da se njim posrednik obavezuje d ace nastojati da nadje I dovede u vezu sa 32

nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljucivanju odredjenog ugovora a nalogodavac se obavezuje dam u isplati odredjenu naknadu ako taj ugovor bude zakljucen.Drustva za os zakljucuju ugovor o posredovanju sa registrovanim agencijama koje posreduju pri zakljucivanju ugovora o os,pri cemu ugovore zakljucuju osiguravaci I ugovoraci os,a posrednici samo olaksavju zakljucivanje ugovora,dovodjenjem u vezi buducih ugovornih strana.Ugovorom o trgovinskom zastupanju zastupnik se obavezuje da se stalno stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem I da u tom smislu posreduje izmedju njih I nalogodavca,kao I dap o dobijenom ovlascenju zakljucuje ugovore sa trecim licima u ime I za racun nalogodavca,koji mu se obavezuje dam u za svaki zakljuceni ugovor isplati odredjenu naknadu..Sustina tzv brokerskog ugovora je zakljucenje ugovora o os u ime I za racun svog nalogodavca tj drustva za os I da za to broker ima pravo na naknadu tj proviziju.Po Zakonu ,ugovorom o spediciji ili otpremanje otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjene stvari zakljuci u svoje ime I za racun nalogodavca ugovor o prevozu I druge ugovore potrebe za izvrsenje prevoza,kao I da obavi ostale uobicajene poslove I radnje,a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.Celokupno transportno os je prakticno nedvojivo od spedicije.Ugovorom o uskladistenju skladistar se obavezuje da primi I cuva odredjenu robu I da preduzme potrebne ili ugovorene mere radi njegovog ocuvanja u odredjenom stanju I dalje preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlascenog lica,a ostavodavac se obavezuje dam u za to plati odredjenu naknadu na cuvanje samo ako je to ugovoreno -SAOSIGURANJE I REOSIGURANJE 39) Saosiguranje? Saosiguranje je definisano u Zakonu o obligacionim odnosima,Zakonu o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi,Zakonu o os.U Zakonu o obligacionim odnosima je odredjeno da kada je ugovor o os zakljucen sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju I raspodeli rizika,svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.Iz navedene definicije saosiguranja proizilazi nekoliko bitnih cinjenica: 1.da bi postojalo saosiguranje neophodno je postojanje najmanje dva osiguravaca,uz mogucnost postojanja I vise osiguravaca 2.neophodan je Sporazum izmedju osiguravaca o zajednickom snosenju I raspodeli rizika.Iako u Zakonu nije utvrdjena obavez ada se taj Sporazum zakljuci u pismenoj formi ,jasno je da se to mora uciniti,s obzirom da ni ugovora o os nema bez potpisane polise os 3.neophodno je da se potpise jedinstvena polisa os u kojoj se moraju iamdju ostalog,naznaciti ko su osiguravaci a ko je ugovarac os. 4.saosiguranje podrazumeva uspostavljanje dve vrste odnosa.Prvi odnos nastaje izmedju dva ili vise osiguravaca,koji postaju saosiguraci I ugovaraci os I drugi odnos izmedju osiguravaca tj saosiguravaca I tice se nacina zajednickog nosenja I rapspodele rizika. 5.svaki saosiguravac odgovara osiguraniku za potpunu naknadu stete,bez obzira sto u medjusobnom odnosu o zajednickom nosenju I raspodeli rizika preuzima nosenje samo jednog dela rizika. Za razliku od Zakona o obligacionim odnosima gde je utvrdjena solidarna odgovornost saosiguraca,u Zakonu o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi nije utvrdjena solidarna odgovornost,vec svaki saosiguraca samostalno I nezavisno od drugih sadosiguraca odgvara samo za preuzeti deo rizika.I u Zakonu o os definisani su poslovi saosiguranja pri cemu zapazamo da se govori o poslovima saosiguranja,a ne o ugovoru o saosiguranju.Poslovi saosiguranja imovine I lica su definisani kao poslovi zakljucenja I izvrsenja ugovora o os sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju I raspodeli rizika,tako da svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu/U praksi se cesto desva da vise osiguraca osigurava imovinu,imovinske interese I zaposlene jednog ugovaraca os a da se radi o samostalnim ugovorima os a ne o saosiguranju.U takvim slucajevima ugovarac os je sacionio vise samostalnih ugovora o os sa vise razlicitih osiguravaca,pri cemu je odvojio osigurane stvari tj izvrsio raspodelu rizika.U tom slucaju radi se o potpuno odvojenim ugovorima o os,gde osiguravaci nemaju nikakav medjusobni ugovorni odnos,pa nema ni pravnog odnosa medju njima,solidarne odgovornosti a samim tim ni odnosa saosiguranja. 33

40) Reosiguranje? Reosiguranje je osiguranje osiguravaca Pojam,uliga I znacaj Reosiguranje se moze definisati kao ponovno os rizika od direktnog osiguravaca.Osiguravac deo svojih obaveza iz ugovora o os prenosi u reosiguranje,odnosno u pokrice kod drugog osiguravaca,na osnovu ugovora o reosiguranju,kojim jedna strana,reosiguravac,preuzima obavezu da drugoj strani,osiguravacu,plati deo iznosa ili cak I citav iznos koji je platio ili treba da plati osiguraniku ili osiguranicima a osiguravac prima obavezu da osiguravacu plati odredjenu premiju.Osnovni preduslov za postojanje reosiguranja jeste zakljucen ugovor o os.Kada osiguravac oceni da je rizik prevelik,on odredjuje koliki deo rizika moze podneti,odnosno isplatiti u slucaju nastanka stete a a da se ne ugroze vlastiti fondovi.Rizik preuzet u os osiguravac moze podeliti izmedju vise osiguravaca.Tada govorimo o saosiguranju I ovde osiguranik placa premiju svakom osiguravacu,a isto tako naplacuje stetu od svakog osiguravaca.Retrocesija je osiguranje reosiguravaca,kojim reosiguravac prenosi na druge reosiguravace deo rizika koje je preuzeo u pokrice od osiguravaca ili drugih reosiguravaca.Ekonomska svrha reosiguranja je potreba drustva za os za pokricem njihovih obaveza koje proizilaze iz ugovora o os koje ne mogu sami izvrsiti putem sopstvenih raspolozivih sredstava. Istorijski razvoj reosiguranja 32 Prvi ugovor koji je imao obelezja reosiguranja sklopljen je u Djenovi 1370 godine.Sklopljen je izmedju dvojice trgovca kao reosiguravaca I treceg trgovca osiguravaca kojim su se prva dva obavezala d ace osiguravacu naknaditi iznos stete koju bi ovaj bio duzan isplatiti osiguraniku ako nastupi osigurani slucaj za vreme polovidbe izmedju Djenove I Slujsa,posto se ovaj deo puta smatrao najopasniji za plovidbu.Prvi pisani propis u kome je pomenuto reosiguranje,donet je u 16 veku.Radilo se o zbirci propisa iz pomorskog osiguranja koja je sacinjena za potrebe suda u Rimu.Pravi razvoj reosiguranje dstize u 19 veku I kasnije,kada su se I pojavile velike reosiguravajuce kompanije u Svajcarskoj I Nemackoj.Poslovi reosiguranja su medjunarodnog karaktera I zahtevaju posebne metode analize rizika I utvrdjivanja tehnickih rezervi I samim tim posebne metode nadzora.U Evropskoj Uniji je radjeno na usaglasavanju nacionalnih propisa u domenu reosiguranja,sto je rezultiralo usvajanjem Direktive Skupstine I Saveta Evrope o reosiguranju.Direktiva se odnosi na profesionalna drustva za osiguranje ali ne I na pulove I drzavne reosiguravaceciji je garant drzava.Na osnovu odredbi Direktive omogucava se nadzor nad poslovanjem ,odnosno kontrolu finansijske poslovanja I solventnosti reosiguravaca,kao I postojanje adekvatnih tehnickih rezervi I rezervi za izravnanje rizika vrsi nadzoni organ domicilne drzave reosiguravaca.Propisuje se obaveza za reosiguravajuca drustva za posedovanje adekvatnog kapitala za pokrice tehnickih rezervi I rezervi za izravnanje rizika,obaveza za adekvatnu disperziju investicija I raznovrsnost istih kao I odredjena ogranicenja pri investiranju. Osnovna nacela na kojima bazira reosiguranje Ugovor o osiguranju je pretostavka za zakljucenje ugovora o reosiguranju.Sve promene iz ugovora o os se reflektuju I na ugovor o reosiguranju.Osiguranje I reosiguranje su dva nezavisna pravna odnosa.Osiguranik ne mora da zna za ugovor o reosiguranju osiguravaca,niti moze crpeti nikakva prava iz ugovora o reosiguranju.Onsvoja prava I obaveze ostvaruje iskljucivo iz ugovora o os,pa se tako,ukoliko nastupi osigurani slucaj ,sa zahtevom za naknadu iz osiguranja moze obratiti iskljucivo osiguravacu.U reosiguranju je opste prihvaceno da isplatom naknade iz reosiguranje na reosiguravaca ne prelaze preko osiguravaca prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog slucaja.Jedino se osiguravac moze obratiti trecem odgovornom licu za iznos isplacen osiguraniku pa I za deo koji je primio od reosiguravaca. Specificnosti reosiguranja zivota Premijske stope se zasnivaju na tablicama smrtnosti.Rizik osiguranika ,koji umire u toku godine,povecava se sa njegovom staroscu.To znaci da se premija da se pokrije taj rizik povecava iz godine u godinu.Reosiguranje zivota je potrebno osiguravacu u cilju zastite svoje rezerve od nepovoljnog iskustva smrtnosti.Kod malog osiguravaca mortalitetno iskustvo ce biti veoma promenljivo I osiguravac ce zbog 34

toga ograniciti svoj samoppridrzaj,po svakom pojedniacnom osiguraniku na razuman nivo.Visinu samopridrzaja odredjuje akutar,prema obimu rezervi,vrstama ugovora distribucije starosti I drugo.Veci osiguravac ce da ostvari smrtnost koja je mnogo bliza statistici I kod njega je glavni rizik smrtnosti onaj koji nastaje po velikim polisama.Trosak osiguravaca zivota od odstetnog zahteva koji nasataje usled smrti osiguranika je osigurana suma,manje rezerve upotrebive po polisi.Razlike izmedju stvarnih I ocekivanih odstetnih zahteva mogu nastati usled: 1.promene u generalnom nivou smrtnosti 2.u slucaju rata,pozara ,poplava I drugih prirodnih nepogoda 3.cinjenica da se ukupni portfelj moze sastojati od malog broja osiguranika sa ishodom d ace iskustvo podlegati slucajnim fluktuacijama. Reosiguranje zivota ima svoje specificnosti koje se bitno razlikuju od reosiguravajuceg posla kod nezivoitnih reosiguranja.Razlike se ogledaju: 1.Dok je reosiguranje zivota dugorocan posal,kod nezivotnih osiguranja radi se o kratkorocnom poslu 2.Osigurane sume su uglavnom male,dok sukod nezivotnih reosiguranja u pitanju velike osigurane sume 3.Posao reosiguranja zivota sadrzi podatke o individualnim rizicima a kod nezivotnih reosiguranja samo nekoliko podataka o individualnim rizicima 4.Vecinu aranzmana stoprocentno cine okvirniugovori,dok to nije slucaj kod nezivotnih reosiguranja,gde su generalni okvirni ugovori podeljeni izmedju mnogih reosiguraca 33 5.Kod zivotnih reosiguranja ne postoji datum otkaza okvirnog ugovora,kao ni mogucnost promene stope za posao na snazu,dok se kod nezivotnih reosiguranja ugovori obnavljaju godisnje,a moguca su I godisnja revidiranja 6.Uglavnom ekscedentni,proporcionalni ugovori a tek povremeno kvotni,karakteristicni su za zivotna,a proporcionalni I neproporcionalni za nezivotna reosiguranja 7Katastrofalni ugovori kod reosiguranja zivota se obavlja retko preko brokera,zbog bliskog odnosa sa cedirajucim osiguravacima,dok to nije slucaj kod nezivotnih reosiguranja 8.U poslu reosiguravaca zivota u pavilu je ogranicen broj reosiguravaca,jer se radi o profesionalnim reosiguravacima dok posao nezivotnih reosiguranja obavljaju mnogi reosiguravaci 9.Kada je u pitanju posao reosiguranja zivota,uvek se radi o totalnim stetama a kod nezivotnih reosiguranja uglavnom su u pitanju delimicne stete Oblici reosiguranja Oblici reosiguranja mogu biti:fakultativno ili pojedinacno,ugovorno ili obavezno,fakultativno-ugovorno I pul za reosiguranje. Fakultativno reosiguranje je takav oblik reosiguranja kod koga se svaki rizik pojedinacno predaje u reosiguranje,nakon zakljucenog ugovora o os a reosiguravac oslucuje koji ce rizik prihvatiti a koji nece.Ugovorno reosiguranje he obavezujece za osiguravaca I reosiguravaca na osnovu ugovora o reosiguranju.Fakultativno-ugovorno osiguranje predstavlja kombinaciju fakultativnog I ugovornog reosiguranja.Pul za reosiguranje predstavlja udruzenje osiguravaca u kojim se prema unapred utvrdjenom kljucu,rasporedjuju rizici na svakog clana pula S obzirom na broj predmeta u reosiguranje razlikuju se tri osnovna tipa ugovora: Pojedinacni ugovor o reosiguranju koji se zakljucuje za pokrice odredjenog rizika u odredjenom poslu os I kod kojeg reosiguravac ,nakon sto se upozna sa svim elementima rizika,odlucuje da l ice preuzeti taj rizik u pokrice ili nece Opsti ugovor o reosiguranju predstavlja takav ugovor kod koga se osiguravac I reosiguravac unapred dogovaraju d ace reosiguravac primiti u reosiguranje udeo u odredjenoj vrsti ili portfelju osiguravaca pod odredjenim uslovima Otvoreno pokrice pojedinacnih rizika predstavljaju kombinaciju obaveznog I pojedinacnog reosiguranja. Prema nacinu na koji su odredjene obaveze reosiguravaca u odnosu na obaveze osiguravaca prema osiguranicima,ugovori o reosiguranju se dele na: Kvotno osiguranje ili reosiguranje srazmernog dela rizika kod koga osiguravac predaje reosiguranje u 35

pokrice odredjeni deo(kvotu od svih poslova koje je zakljucio u pogledu rizika na koje se reosiguranje odnosi, a reosiguravac se obavezuje da osiguravacu u odredjenom procentu isplati naknadu koju ovaj duguje osiguraniku. Ekcedentno reosiguranje ili reosiguranje viska rizika,kod koga se reosiguranje ne odnosi na sve ugovore odredjenog rizika,nego samo na one kod kojih osigurana suma ili vrednost osiguranog predmeta prelazi samopridrzaj osiguravaca. Excess loss ili reosiguranje viska stete,kod koga do odredjene visine teret snosi osiguravac,a preko toga stetu preuzima reosiguravac.Reosiguranje viska stete se javlja u dva oblika I to: 1.reosiguranje drugog rizika,gde se utvrdjuje odredjena granica stete koja moze nastati ako se ostvari osigurani slucaj u jednom odredjenom ugovoru o osiguranju,a ako ova granica bude orekoracena visak snosi reosiguravac 2.cisto reosiguranje viska stete,koje se razlikuje od prethodnog po tome sto reosiguravac preuzima sve stete koje prelaze odredjeni iznos iz vise osiguranja pod uslovom da su nastale ostvarenjem istog dogadjaja. Stop loss ili reosiguranje viska gubitaka je takvo reosiguranje kod koga reosiguravac uzima obavezu da naknadi gubitak u jednoj vrsti osiguranja za jedan period vremena,najcesce godinu dana Reosiguranje rente I grupnog osiguranja zivota Reosiguranje rente se sprovodi relativno na maloj skali.Uglavnom je potraznja za ova reosiguranja ogranicena na nekoliko velikih ugovora o renti.Dok se normalno,fakultativno reosiguranje neodlozne dozivotne rente,dotle se odgodjene dozivotne licne rente veoma retko reosiguravaju. 41) Ugovori o reosiguranju? - Definicija i pravna priroda U pravnoj teoriji se istice da je ugovor o reosiguranju ugovor o osiguranju drustva za osiguranje kojim isto zadovoljava svoju potrebu za zastitom od rizika sopstvene aktivnosti.Reosiguranje se moze definisati I kao instrument transfera rizika sa osiguravaca na reosiguravaca,kome je osnovna ekonomska funkcija savladjivanje buducih ekonomskih potreba osiguravaca.Ugovor o reosiguranju bi mogli definisati kao ugovor u kome se jedna strana,reosiguravac,obavezuje da drugoj strani,osiguravacu isplati deo iznosa ili ceo iznos koji je osiguravac isplatio ili treba da plati osiguraniku,a osiguravac preuzima obavezu placanja odredjene premije.Radi se o dvostrano obaveznom ugovoru ,jer njegovim nastankom nastaje obaveza za obe ugovorne strane-za osiguravaca da plati premiju a za reosiguravaca da plati naknadu ako se ostvar ugovorom predvidjeni rizik.Ovaj ugovor je aleatoran,posto je obaveza reosiguraca podvrgnuta ostvarenju ugovorom o reosiguranju predvidjenog rizika.On je sukcesivan s trajnim izvrsenjem prestacija,jer se prava I obaveze ugovornih strana ne izvrsavaju odjednom,vec sukcesivno kroz odredjeno vremensko razdoblje.Ugovor o reosiguranje je konsenzualan,posto je za njegovu valjanost potrebna saglasnost volje obe ugovorne strane,a takodje spada u red neformalnih ugovora,posto za njegovo zakljucenje nije predvidjena posebna forma Ponuda za zakljucenje ugovora Ponuda za zakljucenje ugovora sadrzi elemente:oznacenje osiguravaca,vrsta ugovora broj I naziv,pocetak dejstva I trajanje ugovora,odredjivanje poslova direktnog osiguranja na koje treba da se proteze dejstvo ugovora,samopridrzaj osiguravaca.maksimalnu obavezu reosiguravaca,premiju reosiguranja,proviziju I ucesce osiguravaca u pozitivnom saldu iz poslova na koje se proteze dejstvo reosiguranja,depoziti,spiskovi,stete koje se naplacuju odmah ,posrednikova provizija. Posebna oblik ponude je slip ponuda,u kojoj se tekst ugovora daje u sumarnom obliku,ali uz pruzanje podataka o tome kako ce se pojedini elementi ugovora regulisati. Causa i predmet ugovora Pravna causa ugovora o reosiguranje se manifestuje u kontinuiranom transferu rizika sa osiguravaca na reosiguravaca,gde je sam rizik razlicit od rizika koji se preuzima ugovorom o osiguranju.Predmet ugovora o reosiguranje proizilazi iz potrebe osiguravca za zastitom svoje imovine od rizikavlastitog poslovanja,odnosno interesa za njegovim transferom na reosiguravaca uz odgovarajucu naknadu,a interes se kvalifikuje kroz vrednost imovine koja se ugovorm o reosiguranju zeli zastiti. 36

Prava i obaveze ugovornih strana Obaveze reosiguranika Obaveze su sledece:placanje premije reosiguranja,izvestavanje reosiguravca o promenama rizika,sprecavanje ili ogranicavanje stetnih posledica reosiguranog slucaja I obavestavanje reosiguravaca o nastupanje reosiguranog slucaja Obaveze reosiguravaca Glavna obaveza je isplata naknade iz reosiguranja.Ova obaveza se utvrdjuje u trenutku prema kome ja nastala obaveza osiguravaca.Ako je poravnanje zakljuceno na manji iznos od onoga koji bi trebalo platiti,to povlaci I smanjenje obaveze reosiguravaca.Obrnuto,ako je poravnanje zakljuceno na veci iznos a osiguravac pri tome postupao savesno,povecava se I obaveza I reosiguravaca.Ako nijedrugacije ugovoreno,reosiguravac je u obavezi platiti naknadu iz reosiguranja neovisno o tome da li je placena naknada iz direktnog osiguranja ili ne. Sadrzaj ugovora i ugovorne klauzule Ugovor o reosiguranje mora sadrzati sledece bitne elemente:ugovorne strane sa nazivima I adresom ugovornih strana ,predmet reosiguranja,rizike koji se pokrivaju reosiguranjem,reosiguranu svotu,premiju reosiguranja,pocetak I trajanje reosiguranja,uslove reosiguranja I ugovorne klauzule.Takve klauzule su: 1. right to business management prema kojij reosiguranik ima pravo na direktno ugovaranje I provodjenje osiguranja,ukljucujuci I likvidaciju stete,bez ikakve intervencije reosiguravaca 2.follow the fortune,prema kojoj je reosiguravac duzan slediti sudbinu reosiguranika,odnosno da je reosiguravac vezan obavezom reosiguranika prema svom osiguraniku samo u onim slucajevima I u onoj meri u kojoj je to predvidjeno ugovorom o reosiguranju 35 3.follow the action ,prema kojoj je reosiguravac obavezan slediti akcije reosiguranika,odnosno reosiguravac je vezan poslovnim odlukama reosiguranika 4.direct insurers renention prema kojoj je reosiguranik obavezan zadrzati odredjenu kvotu rizika,osnosno da odredi deo osigurane svote ili stete kod pojedinih vrsta osiguranja,koji nece pokriti dodatnim reosigrateljnim pokricem Trajanje i prestanak ugovora Trajanje ugovora o reosiguranje nije striktno vezano uz odredjeni vremenski rok,vec se isto u pravilu odredjuje prema trajanju rizika koji se zeli reosigurati.Deluje sve do isteka roka na koji je reosiguranje zakljuceno.To moze biti tacno odredjeni dan,ali se u praksi najveci broj ugovora o reosiguranju zakljuceno.To moze biti tacno odredjeni dan,ali se u praksi najveci broj ugovora o reosiguranju zakljucuje na neodredjeno vreme,odnosno do raskida.Raskid ugovora se daje u pismenoj formi u skladu sa ugovorenim raskidnim rokom.Do raskida moze doci I bez otkaznog roka -NEIVOTNA OSIGURANjA 42) Osnovne odlike osiguranja imovine? Osnovne karakteristike osiguranja imovine su: 1.Predmet osiguranja moze biti imvina nekog lica koja ima materijalnu vrednost,koja je procenjiva u novcu i na kojoj se moze realizovati rizik koji je obuhvacen osiguranjem 2.Svrha osiguranja je naknada stete prouzrokovane ostvarenjem osiguranog rizika i ne moze biti izvor bogacenja 3.Pravo da naplati naknadu iz osiguranja ima samo lice koje u momentu nastanka stete ima materijalni interes da se steta ne dogodi. Nacelo obestecenja Osnvno nacelo osigaranje imovine koje je prihvaceno u nasem pravu je nacelo obestecenja koje je prihvaceno u cilju zastite javnog poretka.Naknada iz osiguranja ne moze da bude veca od stete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog slucaja..Prilikom isplate naknade kod ugovora o osiguranju lica ovo nacelo se ne primenjuje jer se ne procenjuje visina nastale stete.Nije dozvoljeno da osiguranje postane izvor bogacenja,odnosno ne moze se zakljucenjem ugovora o osiguranju ostvariti zarada.Kljucni 37

principi koji proizilaze iz Zakona o obligacionim odnosima kod nadoknade stete u imovinskim osiguranjima pri tome su: 1.da iznos naknade ne moze biti veci od stete koju je osiguranik prtrpeo nastupanjem osiguranog slucaja 2.da su punovazne odredbe ugovora kojima se iznos naknade ogranicava na manji iznos od iznosa stete 3.da se pri utvrdjivanju iznosa stete uzima u obzir izmakla dobit samo ako je to ugovoreno 4.da se naknada iz osiguranja,ukoliko se u toku istog perioda osiguranja dogodi vise osiguranih slucajeva jedan za drugim,odredjuje i isplacuje u potpinosti za svaki od njih,s obzirom na celu svotu osiguranja,bez njegovog umanjenja za iznos ranije isplacenih naknada u tom periodu. 5.da se naknada u slucaju da je ugovorom o os vrednost osigurane stvari sporazumno utvrdjena odredjuje prema toj vrednosti,izuzev ako osiguravac dokaze da je ugovorena vrednost znatno veca od stvarne vrednosti za tu razliku ne postoji opravdan razlog. Moguce ja da dodje do odstupanja od nacela obestecenja u praksi osiguranja kada je zakonom dopusteno i ako ga stranke posebno ugovore. Interes osiguranja Sa nacelom obestecenja interes kao sastvani deo ugovora imovinskog osiguranja predstavlja bitan uslov za punovaznost ugovora u meri u kojoj odredjuje svojstvo osiguranika. Osiguranje imovine moze zakljuciti samo lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slucaj, posto bi inace pretrpelo neki materijalni gubitak.Pravo iz osiguranja mogu imati lica koja su u casu nastanka stete imala materijalni interes da se osigurani slucaj ne dogodi..Pravo na naknadu iz osiguranja ima samo osiguranik,odnosno lice u ciju korist ugovor zakljucen,a ne ugovarac osiguranja u slucaju da su to razlicita lica.Interes uosiguranju sastoji se u potrebi da se obezbedi ekonomska zastita od odredjenog rizika putem naknade iz osiguranja.Interes se ogleda u tome da se ne dogodi steta kojom se tri ekonomski gubitak kao i da se u slucaju nastanka gubitak naknadi i time uspostavi ravnoteza u imovini putem osiguranja.Najcesce je subjekt interesa sopstvene osigurane stvari,ali to moze biti i nosilac drugog prava na osiguranoj stvari,kao sto su hipotekarni poverilac,zalogoprimac,zakupac,poverilac koji osigurava napaltu svog potrazivanja,izvodjac radova idr. Naknada iz osiguranja Prilikom procene kolika ce biti naknada iz os u obzir se uzima visina prouzrkovane stete,visina osigurane sume i vrednost osigurane stvari tako da svaki od ova tri elementa moze da se pojavi kao gornja granica obaveze osiguravaca.Naknada iz osiguranja moze biti manja od ova tri iznosa jer se ona odredjuje u zavisnosti od odnosa ova tri elementa. Ukoliko je vrednost osigutane stvari veca od sume osiguranja osiguranik ce dobiti naknadu iz os koja ce biti manja od visine stete ukoliko ugovorom nije iskljucena primena podosiguranja.Sudska praksa je pak zauzela stanovista da je i kod ugovora o os merodavan za utvrdjivanje visine naknade momenat kada se vrsi obestecenja tako da se visina naknade stete odredjuje prema cenama u vreme donosenja prvostepene presude,izuzev kad zakon naredjuje nesto drugo.Za odredjivanje visine naknade iz osiguranja od znacaja je mesto u kome se odredjuje vrednost osigurane stvari kao i nacin na koji se vrednost odredjuje.Uslvima osiguranja se odredjuje mesto procenjivanja stete tako da zavisno od vrste osiguranja to moze biti mesto gde se objekat nalazi,mesto nastanka stete,mesto polaska robe,mesto boravka osiguranika ili mesto u kome se stvar moze kupiti ili izraditi.Sudska praksa je prihvatila da se kao merodavno mesto za odredjivanje vrednosti smatra mesto koje je odredjeno u uslovima osiguranja koji su sastavni deo ugovora.U praksi se srecemo i sa osiguranjem na taksiranu vrednost koja podrazumeva mogucnost odstupanja od nacela obestecanja.Kod ovog nacina os vrednost opredeljuju zajednicki osiguranik i osiguravac tako sto je izricito ugovaraju,narocito kada su predmet osiguranja umetnicke slike i drugi predmeti,dragocenosti i slicni predmeti koji imaju za osiguranika subjektivnu vrednost.Moguce je i da se ugovori osiguranje na novu vrednost koje omogucava osiguraniku da naknadom iz osiguranja obezbedi potpunu obnovu stvari koja je unistena.Kod ovog nacina osiguranja suma os se odredjuje saglasno iznosu koji je potreban za obnovu stvari tako da se ne vrsi odbijanje procenta amortizacije zbog upotrebe odnosa starosti stvari.Visina naknade iz osiguranja zavisi od visine prouzrokovane stete kao i od tipa stete jer nije svaka steta pokrivena osiguranje,Pri odredjivanju visine stete znacajno je na koji nacin je ugovorena vrednost osigurane stvari,da li je ugovorena fransiza,kao i da li je u pitanju delimicna ili totalna steta.Ukliko se posebno ugovori,uz 38

doplatak na premiju osiguranja,osiguranik moze da posle nastupanja osiguranog slucaja prepusti osiguravacu ostecenu stvar i da dobije isplatu pune svote osiguranja.Ukoliko je doslo do delimicne stete visina stete se moze odrediti sporazumom prema predracunu troskova popravke ,odnosno obarcunava se u visini troskova potrebnih za popravku ostecene stvari,s tim da se procenat amortizacije i vrednosti spasenih delova odbija od visine stete.Ukoliko dodje do poboljsanja ostecene stvari nakon njene popravke povecani troskovi padaju na teret osiguranika,ako takvo poboljsanje prelazi okvire normalnog poboljsanja.Naknada izgubljene dobiti se mora posebno ugovoriti ,odnosno obuhvacena je osiguranjem kada je to zakonom propisano sto je slucaj kod obaveznih osiguranmja.Moguce je da se ugovori samo stvarno izgubljena dobit i moraju biti ugovorena merila kojima se moze sa sigurnoscu proceniti izgubljena dobit,kao sto je trzisna cena,dohodak iz prethodne poslovne godine.Vrednost osigurane stvari se odredjuje u momentu zakljucenja ugovora o osiguranje kada predstavlja osnov za odrdjivanje premije osiguranja,a potom i u momentu nastanka osiguranog slucaja kada zaosiguravaca predstavlja osnov za pbracun visine naknade. 43) Nadosiguranje, viestruko i dvostruko osiguranje? - Nadosiguranje Nadosiguranje postoji kada je suma osiguranja veca od vrednosti osigurane stvari.Moguce je da nadosiguranje postoji vec u momentu zakljucenja ugovora ili da pak nastane u toku trajanja ugovora usled smanjenja vrednosti osigurane stvari.Kod nadosiguranja ugovorac osiguranja placa vecu premiju od premije koju bi inace platio da je suma osiguranja odredjena prema stvarnoj vredosti osigurane stvari.Posledice nadosiguranja zavise od toga da li je isto zakljuceno nesavesno ili savesno.Propisano je da u slucaju da se pri zakljucenju ugovora jedna sytana posluxi prevarom i tako ugovori svotu osiguranja vecu od strane vrednosti osigurane stvari,druga strana moze treziti ponistenje ugovora.Ugovor je nevazan od samog pocetka i osiguranik je u obavezi da vrati naknade iz osiguranja ako ih je primio,dok osiguravac ima pravo da zadrzi primljene premije.Ukoliko je ugovorena svota os veca od vrednosti osigurane stvari a pri tome ni jedna strana nije postupila nesavesno,ugovor ostaje na snazi,pri cemu se premija srazmerno smanjuje. Visetruko i dvostruko osiguranje Za postojanje vistestrukog osiguranja potrebno je da su ispunjene sledece pretostavke: 1.mora postojati najmanje dva ili vise ugovora o osiguranju zakljucenih kod razlicitih osiguravaca 2.ugovori o osiguranju se moraju odnositi na isti vremenski period koji se ne mora apsolutno poklopiti 3.predmet svih zakljucenja ugovora o os treba da je ista stvar ,odnosno imovina ili pravo 4.ugovori o osiguranju moraju da pokrivaju isti rizik 5.da je interes svih lica koja su zakljucila ugovor o osiguranju istovetan Visestruko osiguranje je punovazno ukoliko sume osiguranja iz svih ugovora o osiguranju koji su zakljuceni ne prelaze vrednost osiguranog predmeta.Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vise osiguravaca od istog rizika,za isti nteres i za isto vreme,tako da zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari,tada se radi o tzv,dvostrukom osiguranja.Kada je ugovarac osiguranja zakljucio ugovor o osiguranje kojim je nastalo dvostruko os,ne znajuci za ranije zakljuceno os moze,bez obzira na to da li je ranija os zakljucio on ili neko drugi,u roku od mesec dana od dana kada je saznao za to osiguranje,da zahteva odgovarajuce snizenje svote osiguranja i premije docnijeg osiguranja,pri cemu osiguravac zadzava premije i ima pravo na premiju za tekuci period. 44) Podosiguranje? Podosiguranje postoji kada je suma osiguranja niza od stvarne vrednosti stavri koja je predmet osiguranja u momentu zakljucenja ugvora o os.Moze se dogoditi da podosiguranje nastupi zato sto osiguranik namerno zakljuci ugovor o osiguranju na manju sumu osiguranja od vrednosti osigurane stvari da bi platio manju premiju.Moguce je i da se u momentu zxakljucenja ugovora stvar osigura na adekvatnu vrednost a da u toku trajanja ugovora o osiguranju dodje do povecanja vrednosti stvari i da nastupi podosiguranje.U slucaju podosiguranja iznos naknade koju duguje osiguravac se smanjuje srazmerno,izuzev ako nije drugacije ugovoreno.Kada dodje do podosiguranja nema opasnosti da osiguranik dobije vecu naknadu iz osiguranja od iznosa pretrpljene stete,tako da ne moze doci do povrede nacela obestecenja.Zbog toga zakonodavac 39

predvidja da ce se u slucaju podosiguranja primeniti nacelo proporcije ukoliko nije drugacije dogovoreno.U praksi se os ugovara najcesce tako da se iskljucuje nacelo proporcije u slucaju podosiguranja ugovaranjem posebnih klauzula.Zakon propisuje da je osiguravac duzan da da potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja ako je ugovoreno da odnos izmedju vrednosti stvari i svote osiguranja nema znacaj za dredjivanje iznosa naknade..Kada se zakljuci osiguranje na prvi rizik ugovorom je iskljucena primena nacela proporcije i osiguravac se obavezuje da ce kada nastupi osigurani slucaj isplatiti iznos celokupne stete alo najvise do visine sume osiguranja.Kao posebni oblik osiguranja na prvi rizik u praksi se ugovora osiguranje na ugovorenu vrednost.Ovaj nacin ugovaranje se primenjuje kod osiguranja od rizika od pozara i nekih drugih opasnosti i osiguranja masina od loma.Kao osnov za obracun pre4mije osiguranja uzima se knjigovodstvena nabavna revalorizovana vrednost stvari na dan 31.12 prethodne godine,a moze se suma osiguranja povecati kada je knjigovostvena vrednost manja od stvarne vrednosti.Ukoliko se u toku trajanja ugovora o osiguranju znatno menja kolicina i vrednost stvari,najcesce proizvoda,poluprozivoda,zaliha i slicno,ove stvari se osiguravaju na njihovu stvarnu vrednosti u svakom trenutku a visina premije se izracunava na osnovu prosecne mesecne vrednosti ovih stvari u knjigovodstvenoj evidenciji.Uslov za ovako flontano osiguranje je da osiguranik vodi uredno knjigovodstvo o stanju zaliha. Sprecavanje osiguranog slucaja i spasavanje stvari koja je predmet osiguranja Osiguranik je duzan da preduzme propisane,ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja,a ako osigurani slucaj vec nastupi ,duznost mu je da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se ogranice njegove stetne posledice.Pre nastupanja osiguranog slucaja osiguranik ima strozu obavezu jer mora preduzeti sve potrebne mere da spreci nastupanje osiguranog lucaja.Zakon je propisao obavezu za osiguravaca da nadoknadi troskove,gubitka kao i druge stete prouzrokovane razumnim pokusajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slucaja,kao i pokusajem da se ogranici njegove stvarne posledice.Takva obaveza osiguravac postoji cak i u slucaju da se pokusaji otklanjanja neposredne opasnosti nastupanja osiguranog slucaja polazu kao neuspesni.Osiguravaci u uslovima osiguranja ogranicavaju pravo na naknadu ovih troskova od lica koja profesionalno pruzaju pomoc u slucaju nastupanja osiguranog slucaja,kao sto su vatogasci.Obaveza je osiguravaca da isplati ovu naknadu,cak i ako ona zajedno sa naknadom stete od osiguranog slucaja prelazi svotu osiguranja.Osiguravac moze da dokazuje da mere koje su preduzete nisu bile opravdane i razumne ili da nisu bile saglasne mogucnostima osiguranika i da trazi smanjenje svoje obaveze.Ukoliko osiguranik ne ispuni svoju obavezu sprecavanja osiguranog slucaja ili obavezu spasavanja a za to nema opravdanje,obaveza osiguravaca smanjuje se za onoliko za koliko je nastala veca steta zbog tog neispunjenja. Propas stvari usled dogadjaja koji nije predvidjen u polisi osiguranja U slucaju da osigurana stvar propadne pre pocetka dejsutva ugovora o os osiguravac je u obavezi da vrati ceo iznos naplacene premije.Ako je do propasti doslo u toku trajanja ugovora osiguravac je u obavezi da vrati srazmerni deo premije od momenta prestanka dejstva ugovora jer bi se u suprotnom slucaju obogatio.Srazmeran deo premije za period do raskida ugovora osiguravac imapravo da zadrzi jer je u tom periodu nosio rizik.Kada jedna od vise stvari obuhvacenih jednim ugovorom propadne usled nekog dogadjaja koji nije predvidjen u polisi,osiguranje i dalje ostaje na snazi u pogledu ostalih stvari,uz potrebne izmene zbog smanjenja predmeta osiguranja,Ako je stvar samo ostecena ne primenjuje se princip deljivosti premije,ali ako je unistena neophodna je izmena ugovora o osiguranju Ogranicenje osiguranih rizika S obzirom da predmet osiguranja moze biti izlozen raznim rizicima mora se jasno odrediti koji rizici mogu biti pokriveni osiguranjem a koji ne,kao i odrediti granice rizika koji se prihvataju u osiguranje.Pravilo je da dogadjaj u vezi sa kojim se zakljucuje osiguranje mora biti buduci,neizvestan i nezavistan od iskljucive volje ugovoraca,kao i da je ugovor o osiguranje nistavan ako je u casu njegovog zaklucivanja vec nastao osigurani slucaj,ili je bio u nastupanju ili je bio izvesno da ce nastupiti ili ako je vec tada bila prestala mogucnost da on nastane.Pored definisanja relevantnosti osiguranog slucaja postoji i pravilo koje se stete mogu,odnosno ne mogu nadoknadjivati.Uobicajeno je u uporednom zakonodavstvu da se iskljucuju iz osiguranja namreno prouzrokovana steta od strane osiguranika,steta prouzrokovana nedostacima osigurane 40

stvari,stete prouzrokovane ratnim dogadjajima.Prema odredbama Zakona o obligaicoim odnosima,osiguravac je duzan da nadoknadi stete nastale slucajno ili krivicom ugovraca osiguranja,osiguranika ili korisnika os,izuzev ako je u pogledu odredjene stete ova njegova obaveza izricito iskljucena ugovorom o os.Osiguravac ne odgovara za stetu koju su zainteresovana lica prouzrokovala namerno,pa je nistava odredba u polisi koja bi predvidela njegovu odgovornost i u tom slucaju.Osiguravac takodje nije duzan da nadoknadi stete prouzrokovane ratnim operacijama ,izuzev ako nije drukcije ugovoreno.Pri tome je ustanovljena zakonska pretostavka da stete nije nastala usled ratnih operacija ili pobuna. 45) Subrogacija? Prelaz ugovora i isplata naknade iz osiguranja drugom licu Do prenosa ugovora o os moze doci i u slucaju statusnih promena pravnog lica osiguranika,smrti osiguranika i slicno.Moguce je i da dodje do promene osiguravaca sto se najcesce desava kada dodje do statusne promene osiguravac ili prenosa portfelja zbog prekida rada odredjene vrste osiguranja ili u postupku likvidacije ili stecaja.Ugovor o os se prenosi u celini sa svim pravima i obavezama na pribavioca osigurane stvari od momenta prenosa vlasnistva.Obaveza placanja premije osiguranja do dana prenosa je na prenosiocu a od dana prenosa na pribavioca.Ukoliko osiguravac ne obavesti osiguravaca da je osigurana stvar otudjena,ostaje i dalje u obavezi da placa premije koje dospevaju i posle dana otudjenja.Ugovor o osiguranju se ne moze raskinuti ako je polisa os izdata na donosioca ili po naredbi.Smatra se da ke osiguravac pristao na prenos ugovora o osiguranju cima je zakljucio polisu na donosioca ili po naredbi. Prelaz osiguranikovih prava prema odgovornom licu na osiguravaca-subrogacija Nastupanjem stetnog dogadjaj u odnosu na stvar koja je predmet osiguranja,za osiguranika,odnosno korisnika os nastaje situacija iz koje moze da zahteva naknadu stete po dva pravna osnova: 1.po osnovu prouzrokovanja stete,kada se cinom nastupanja stetnog dogadjaja uz ispunjenje ostalih uslova uspostavlja obligacioni odnos izmedju ostecenog i stetnika 2.po osnovu zakljucenog ugovora o osiguranju Osnovno pravilo kod imovinskih osiguranja je da osteceni ne moze po oba osnova da ostavri pravo na naknadu stete,jer bi se u tom slucaju mogao da po oba pravna osnova dobije iznos veci nego sto je iznos stvrano nastale stete cime bi bilo povredjeno nacelo obestecenja,Dozvoljeno je da osteceni po oba osnova zahteva i dobije naknadu stete ali samo do iznosa stvarno nastale stete.U cilju nacela obestecenja,odnosno da se spreci kulminiranje osiguranikovih pravamu uporednom pravu u imovinskom osiguranju je prihvacen princio prelaza osiguranikovih orava prema odgovornom licu na osiguravaca,nakon sto je osiguravac isplatio stetu osiguraniku.Osnovni uslov za subrogaciju je da je osiguravac isplatio ostecenom licu odnosno osiguraniku naknadu iz os i da postoji odstetni zahtev prema odgovornom licu.Na osiguravaca ne mogu da predju prava koja nisu bila pokrivena ugovorom o os,kao npr izgubljena dobit ako nije pokrivena osiguranjem.Osiguravac se oslobadja u odgovarajucoj meri svoje obaveze prema osiguraniku ukoliko je krivicom osiguranika onemogucen u potpunosti ili delimicno ovaj prelaz prava na osiguravac,Moguce he da se osiguranik odrekne naknade ili se poravna sa stetniko,dopusti da nastupi zastarelost potrazivanja.Izuzeci od pravila o subrogaciji kada na osiguravace ne prelaze prava iz osiguranja postoje ukoliko je stetu prouzrokovalo lice u srodstvu u prvoj linijji sa osiguranikom ili lice za cije postupke osiguranik odgovara ili koji zivi sa njim u istom domacinstvu ili lice koje je radnik osiguranika,osim ako ta lica stetu nisu prouzrokovala namerno. 46) Osiguranje od odgovornosti? Saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje se primenjuje na pojedine vidove osiguranja od odgovronosti,osiguravac odgovara za stetu nastalu osiguranim slucajem samo ako osteceno lice zahteva njenu naknadu.Osiguravac snosi,u granicama svote osiguranja,troskove spora koji se vodi povodom utvrdjenja osiguranikove odgovornosti.Razlog zbog koga se os od odgovornosti svrstava u nezivotnaimovinska osiguranja su njegova osnovna obelezja koja se ogledaju u sledecem: 1.obaveze osiguravaca sastoji se u nakandi pretrpljene stete sa primenom nacela obestecenja 41

2.korisnik os moze da bude samo lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slucaj 3.ne moze se kumulirati naknada iz osiguranja i naknada stete,tako da nakon sto plati naknadu iz osiguranja osiguravac stupa u prava korisnika osiguranja,odnosno osiguranika,prema trecem odgovornom lcu ili u prava korisnika osiguranja prema osiguraniku ukoliko je izgubio osiguravajuce pokrice. Kod ove vrste osiguranja pojavljuju se tri lica:osiguravac,osiguranik tj ugovarac osiguranja i osteceni,tako da ovaj vid osiguranja pruza dvostruku zastitu sa jedne strane osiguraniku a sa druge strane i ostecenom licu.Osiguranjem od odgovornosti se pokriva steta koja moze da nastane imovini osiguranika,tako da je predmet osiguranja imovina kao celina.Kod obaveznih osiguranja od odgovornosti se najcesce zakonom utvrdjuje minimum osiguravajuceg pokrica.Obaveza osiguravaca po osnovu osiguranja od odgovornosti nastaje samo u slucaju da je osiguranik prema pravilima o gradjanskoj odgovornosti u obavezi da ostecenom trecem licu naknadi stetu,Najcesce se u sudskom postupku ceni da li postoji odgovornost osiguranika da naknadi nastalu stetu kao i da li postoje razlozi za iskljucenje odgovornosti ili za prihvatanje prigovora zastarelosti potrazivanja.

NEZIVOTNA OSIGURANJA KOJA SPADAJU U OSIGURANJE IMOVINE 47) Kasko osiguranje motornih vozila? Predmet ovog osiguranja su pre svega sve vrste motornih vozila standardne izvedbe,sve vrste prikljucnih, radnih i inskih vozila i njihovi sastavni delovi. Pri tome se pod sastavnim delovima podrazumevaju alat, pribor I rezervni delovi standardno isporuceni za tip vozila:radio apart koji je ugradje u vozilo od strane proizvodjaca vozila,uredjaj za obezbedjenje od kradje,aparat za gasenje pozara kao I ostali prikljucni uredjaji.U zavisnosti od toga da li je zakljuceno potupno ili deliicno kasko osiguranje postoje razlike I u obuhvacenim osiguranim opasnostima.Kod potpunog kasko os,osiguravac je obavezan da nadoknadi stetu koja je osigurani predmet unisten ili ostecen,kao posledica iznenadnih I od volje osiguravaca os ili vozaca nezavisnih dogadjaja I saobracajne nesrece,pada ili udara nekog predmeta,pozara,iznenadnog termickog ili hemijskog delovanja spolja,udara groma,eksplozije,oluje,grada,snezne lavine Itd.Kradja kao rizik se mora posebno ugovoriti I shodno tome platiti dodatna premija.Smatra se da je rizik kradje ostvaren,ako se vozilo ne pronadje u roku od 30 dana od dana prijave nadleznom organu.Delimicno kasko osiguranje obuhvata rizike pozara,udara groma ,eksplozije,zemljotresa,pada letilice,loma I ostecenja stakla itd.Kasko osiguranje motornih vozila spada u onu grupu osiguranja gde se posebno insistira na nepromenljivosti osiguranika kao uslovu za punovaznost ugovora.Uslovima je predvidjeno da promenom nosioca prava svojine na osiguranom vozilu ugovor o osiguranju prestaje da vazi u 24,00 casa onoga dana kada je novi vlasnik preuzeo vozilo.Po vazecim pravilima,ponasanje ugovaraca osiguranja I lica kojima je osiguranik prepustio upravljanje smatra se kao znanje I ponasanje osiguranika.Osiguravac nije u obavezi da nadoknadi stetu I troskove nastale usled-kvara za vreme pogona vozila,zbog snizavanja tecnosti u hladnjaku ili bloka motora,stete na motoru nastale zbog gubitka ulja ili tecnosti iz hladnjaka,gubitkom pogonskog materijala usled ostvarenog osiguranog slucaja,gubitkom ulja iz motora,diferencijala I menjaca I tecnosti za hladjenje.Postoje I slucajevi gubitka prava iz osiguranja I to za vreme dok vozilom upravlja lice bez odgovarajuce dozvole,za vreme dok vozilom upravlja lice pod dejstvom alkohola ili narkotika.ako je steta prouzrokovana namerno ili prevarom od strane ugovaraca osiguranja,osiguranika ili clanova njihove uze porodice koji sa njim zivi u zajednickom domacinstvu.Osnovno pravilo je da se osiguranje auto-kaska zakljucuje na sumu osiguranja koju sam osiguranik odredjuje.Osiguranik se moze opredeliti-a.da u momentu zakljucenja ugovora,ugovori mesecnu korekciju sume osiguranja I placanja mesecne premije I to za koeficijent rasta cena industrijskih proizvoda koji objavljuje Savezni zavod za statistiku,-b. da u momentu zakljucenja ugovora ugovori mesecnu valorizaciju sume osiguranja uz placanje odgovarajuceg doplatka na godisnju premiju osiguranja,-c. da u momentu zakljucenja ugovora odredi fiksni iznos sume osiguranja koje se moze u toku trajanja osiguranja menjati samo ako se do promene sume osiguranja nije desio osigurani slucaj..Sva vozila za koja se moze zakljuciti kasko osiguranje razvrstana su u sledece grupe premija-putnicki automobili,teretna 42

vozila,autobusi,vucna vozila,specijalna motorna vozila,motorbicikli,prikljucna vozila,motorna vozila inostrane registracije,vozila na popravci,radna vozila, sinska vozila. 48) Osiguranje robe u prevozu? Pod od robe u prevozu tzv transportnim osiguranjem podrazumeva se osiguranje stvari koje se prevoze,os stvari u skladistu dok pripremljene za prevoz cekaju na otpremu I osiguranje prevoznih sredstva kojima se prevoze stvari I putnici ili sluze kao tehnicka sredstva za obnavljanje radove.Najznacajnije specificnosti su:da za sklapanje ugovora o os nije potrebna forma ili pismeni oblik,da se polisa izdaje na zahtev ugovoraca os odnosno da moze imati vise originala,da se u nju obicno ne unosi iznos premije os,ali da sadrzi klauzulu da premija os je placena,da u plovidbenom os postoje specificni institute kao sto je zajednicka havarija,spasavanje,ogranicena odgovornost brodara,transportna osiguranja su vrlo fleksibilna.Imajuci u vidu predmet os transportna os se mogu podeliti na : 1.os stvari koje se transportuju 2.os prevoznog sredstva koja obavlja transport. U zavisnosti od toga cime se obvalja transport,odnosno kojim transportnim sredstvom,os transporta semoze podeliti na:pomorsko transportno,transportno os unutrasnje plovidbe,kopneno transportno os,vazdusno transportno os,PTT osiguranje. U zavisnosti od toga da li se transport obavlja unutar Srbije i Crne Gore ili i van njihovih granica,transportna osiguranja se dele na:domace I medjunarodno transportno osiguranje.Generalna ili tzv opsta polisa ispostavlja se u slucajevima kada soiguravac i osiguranik imaju permanentan poslovni interes.Generalna polisa predstvalja zakljucenje generalno ugovora i os na neodredjene kolicine posiljki u nekoliko prevoza u odredjenom vremenskom periodu.Za razliku od generalne polise ,cije se pokrice odnosi na vise posiljki,zasnovano na opstemugovoru o osiguranju,pojedinacan polisa se odnosi na osiguranje odredjene posiljke. Osiguranje robe u transportu kopnom,rekom,jezerom i postom Osiguranje robe u transportu kopnom,rekom,jezerom i postom obuhvata sledece osnovne rizike:gubitak ili ostecenje stvari koje se osigurane koji se razumno moze priistai pozaru ili eksploziji,saobracajnoj ili plovidbenoj nezgodi prevoznog sredstva,zemljotresu,vulkanskoj erupciji,poplavi,lavi ,odronu,gromu ili oluji .Ovim osiguranjem obuhvacen je rizik gubitka ili ostecenja osiguranog predmeta nastao kradjom ili neisporukom celog koleta,prodorom jezerske ili recne vode u vozilo kontejner ili mesto uskladistenja,Prednosti transportnog osiguranja ogledaju se i u pogledu naknade stete.Da bi dobio naknaduosiguranik u trenutku nastanka osiguranog slucaja mora imati opravdani materijalni interes u odnosu na osigurani predmet.Posebnost transportnog osiguranja je cesto koriscenje tzv klauzule osiguranja koje predstavljaju standardizovana pravila,u kojima se dodatno regulise prava,obaveze i odgovornost osiguravaca i ugovoaraca os na uobicajeni nacin.primena klauzule se ne pretpostvalja vec se mora posebno ugovoriti.Ukoliko se to ucini ,klauzula predstavlja dodatak uz poslisu,s tim sto je njihova sadrzina standardizovana. 49) Osiguranje imovine od poara i drugih opasnosti? Pozarni rizik se smatra osnovnim rizikom, ne samo u imovinskim osiguranjima vec I u osiguranju uopste. Zakljucivanje mnogih drugih vrsta osiguranja uslovljeno je time da se prethodno zakljuci osiguranje od opasnosti pozara kao osnovno osiguranje. Predmet osiguranja se odredjuje na sledeci nacin: 1. kod os gradjevinskih objekata I drugih nepokretnih stvari osigurani su svi delovi gradjevinskog objekta, temelji I podrumski zidov,sve ugradjene instalacije,sva ugradjena oprema,a kada je u pitanja osiguranje zgrade u gradnji osiguran je I gradjevinski materijal na gradilistu.Pri tome se ne mogu odvojeno od celog objekta osigutari krov ili izgoreli delovi gradjevinskog objekta. 2. u pogledu os pokretnih stvari vazi pravilo da su osigurane stvari sve stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I to I one koje su posojale u trenutku zaklucenja ugovora I stvari koje naknado nabavljene ali pod 43

uslovom da osiguranik vodi odgovarajucu evidenciju,Pri tome su osigurane smao one stvari koje su svojina osiguranika I lica koja sa njim zive u zajednickom domacinstvu. Kod ove vrste osiguranja koje se inace smatra bazicnim,osnovnim s obzirom da je rizik od pozara jedan od najvecih I najcesce izrazenih rizika,veoma je znacajno utvrditi vrednost stvari.Vrednost osiguranih stvari,pod uslovom da drugacije nije ugovoreno je :za gradjevinske objekte-gradjevinska cena objekta prema cenama u mestu gde se objekti nalaze,umanjena za iznos procenjenog rabacenja,za zalihe robe,materijala I sirovine-nabavna cena,a ako je trzisna cena niza od nabavne tada je to trzisna cena uvecana za zavisne troskove,za zalihe gotovih prozivoda I nedovrsenje proizvode kod prizvodjaca.Sto se tice mesta os,princip je da osiguranje vazi za vreme dok se osigurane stvari nalaze na mestu oznacenom u polisi,mada os vazi I kada se sveosigurane stvari prenesu sa mesta oznacenog u polisi na neko mesto u okviru sedista osiguranika,odnosno mesto stanovanja na teritoriji Srbije I Crne Gore.Ovom vrstom osiguranja pored nepokretnih mogu biti obuhvacene I pokretne stvari.Ako su predmet osiguranja pokretne stvari,tada su osigurane pokretne stvari koje se nalaze u mestu osiguranja,pri cemu su osiguranjem obuhvacene one koje su postojale u momentu zaljucenja ugovora ali I one koje su posle nabavljene ,pod uslov da osiguranik vodi o njima odgovarajucu evidenciju .Kod ove vrste osiguranja,tarifiranje se vrsi tako sto se uzima u obzir:gradjevinska kategorija,klasa zastitnih mera,klasa opasnosti robe.Kod osiguranja industrijskih,zanatskih I usluznih organizacija od opasnosti pozara i nekih drugih opasnosti,osnov za tarifiranje ini: klasa opasnosti, klasa zastitnih mera, irina pokria i druge okolnosti koje povecavaju ili smanjuju opasnost. Pri tome se u polisi moraju uneti svi podaci potrebni za odredjivanje visine premije.Klase opasnosti se odredjuju prema osetljivosti izlozenih sirovina,poluprozivoda I finalnih proizvoda pojedinim rizicima od kojih se osiguravaju,kao I prema izvorima rizika koji proizilaze iz tehnoloskog procesa glavne prozivodnje. 50) Osiguranje od opasnosti provalne kradje i razbojnitva? Predmet ovog osiguranja mogu biti samo pokretne stvari.I ovde postoji ogranicenje da ovim os ne mogu biti obuhvacene stvari izlozene na sajmovima I vasarima,kao ni motorno suvozemno vozilo,plovna vozila,prikolice,samohodne masine I letilice.Pokretne stvari pravnih lica su osigurane stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I stvari koje su postojale u trenutku zakljucenja ugovora,ali I one koje su naknadno nabavljene ali pod uslovom da se onjima vodi knjigovodstvena evidencija.Kada su u pitanju pokretne stvari gradjana,tada su osigurane samo one stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I koje su postojale u momentu zakljucenja ugovora I pod uslovom da s epojedinacno naveduu polisi ili na posebnom spisku.Osigurane opasnosti,po ovim Uslovima,su izvrsenje ili pokusaj provalne kradje ili razbojnistva I obest u toku izvrsenja provalne kradje.Pri tome se osiguravajuca zastita pruza I za stete nasale odnosenjem,unistavanjem ili ostecenjem osiguranih stvari kao I stete prouzrokovane ostecenjem gradjevinskih delova prostorija,instalacija I opreme u kojima se nalaze osigurane stvari prilikom izvrsenja ili pokusaja izvrsenja provalne kradje,odnosno razbojnistva I to u visini troskove opravke.Na osnovu ove vrste osiguranje nece biti nadoknadjene stete nastale provalnom kradjom ili razbojnistvom,a koje su izvrsene uz sudelovanje clanova porodice koje zive u zajednickom domacinstvu sa osiguranikom,stete koje su nastale prevarom,proneverom,obicnom kradjom,stete u vidu gubitaka zarade,dangube .Provalnom kradjom smatra se pre svega ona kradja kod koje njen izvrsilac provali u prostorije u kojima se nalaze osigurane stvari razbijanjem ili obijanjem vrata I prozora,provaljivanjem tavanice,zidova I podova ili otvaranjem mesta os laznim kljucem,pravim kljucem ili njegovim duplikatom do kojeg je doslo na nelegalan nacin.Pri tome su od rizika provalne kradje stvari osigurane samo za vreme dok se nalaze u zatvorenim I zakljucanim prostorijama,dok su novac ,hartije od vrednosti,stedne knjizice,nakit,zlatni predmeti I kolekcije osigurani samo ako su smesteni u posebnom zakljucanommestu kao sto je gvozdena blagajna ,trzor ili sl.Pod razbojnistvom se podrazumeva oduzimanje osigurane stvari primenom pretnju d ace ugroziti zivot ili zdravlje osiguranika.Vrednost zaliha robe,materijala I sirovine odredjuje se prema nabavnoj ceni,uzimajuci u obzir rabacenja ili prema trzisnoj ceni,pod uslovom da je niza od nabavne.Kada osiguranik na bilo koji nacin sazna gde se nalaze ukradene stvari.U tom slucaju je duzan da odmah ,preko nadleznih organa preduzima sve potrebne mere,da se utvrdi identtitet ovih stvari I dam u se one vrate.O svemu sto je preduzeo duzan je da odmah obavesti osiguravaca. 44

54) Osiguranje stakla od loma? Kod ove vrste osiguranja mogu biti sve vrste stakla,svetleci natpisi I reklama,slike,natpisi I ukrasi izradjeni na osiguranim staklima,ploce meremerne,porculanski umivaonici,ulicna ogledala I sl.Pri tome su osigurane stvari samo one stvari koje su oznacene u polisi,pri cemu se mora za svaki objekat izvrsiti posebno ugovoranje I saciniti specifikacija osiguranih stvari.Ovim os su obuhvaceni rizici unistenja ili ostecenja osigurane stvari ali nece biti nadoknadjene stete nastale prilikom namestanja osiguranih stvari u prostorijama koje nisu oznacene u ugovoru,ogrebotine I slicna ostecenja.Vrednost osigurane stvari je njena nabavna cena tj cena izrade.Prilikom utvrdjivanja naknade iz os ,pravilo je da se steta obracuna prema visini troskova za namestanje novog stakla,odnosno druge stvari iste vrste ikvaliteta umesto polomljene,odnosno u visine troskove za izradu nove slike,natpisa,ukrasa ili slova na staklu 51) Osiguranje maine od loma i nekih drugih opasnosti? Predmet os mogu biti masine,masinski uredjaji,elektricni uredaji,aparati I instalacije,zajedno sa postoljem,lezistem I temeljom,ukoliko je njiohova vrednosti sadrzanau ukupnoj vrednosti masine.Ako se postepeno ugovori predmet osiguranja mogu biti I dalekovodi,kablovski vodovi,cevovod,gasovod,naftovod,toplovodi, itd.Masine mogu biti osigurane ili grupni ili pojedinacno uz vaznu napomenu da su osigurane samo one masine koje su naznacene u polisi.Rizici obuhvaceni ovim osiguranjem su pre svega ,razna ostecenja ili unistecenja osigurane stvari usled nezgode u pogonu pod kojim se podrazumevaju dogadjaji koji nastaju nepredvidjeno I iznenada u vezi sa koriscenjem osigurane stvari ,kao I usled nespretnsti,nehata ili zle namere radnika.Vrednost osigurane stvari,ukoliko nije drukcije ugovoreno,jeste vrednost nove stvari umanjene za iznos procenjenog tehnickog I ekonomskog rabacenja.Osnovno pravilo koje proizilazi iz Tarife premije je da se premije osiguranja masine od loma I nekig drugih opasnmosti odredjuje tako sto se ima u vidu:tezina rizika,obim pokrica,vrsta predmeta osiguranja,suma osiguranja,trajanje osiguranja.Pri tome se u polisi moraju upisati elementi za odredjivanje visine premije.Kod os masina od loma znacajno je utvrdjivanje bonusa I malusa u odnosu na premiju koji osiguranik treba da plati.Bonus u obliku snizenja premije I malusa u obliku doplatka na premiju se utvrdjuju pojedinacno za svakog osiguranika na osnovu tzv tehnickog rezultata ostvarenog u poslednje tri godine a obracunavaju se unapred za naredni period trajanja osiguranja. 52) Osiguranje objekta u izgradnji i montai? - Osiguranje objekata u izgradnji Predmet po ovoj vrsti os mogu biti: gradjevinski objekti u izgradnji, pod kojima se podrazumevaju novogradnja I rekonstrukcija:gradjevinski,zanatski,inastalacioni materijal I sva oprema koja je namenjena iskljucivo za ugradnju u osiguranom objektu u izgradnji,gradjevinska oprema I pomocni objekti koji su obuhvaceni u predracunskoj vrednosti objekta u izgradnji I sluze za izgradnju gradjevinskog objekta.Ako se posebno ugovori I ako je obracunata posebna premija,ovim osiguranjem se mogu obuhvatiti I vec postojeci objekti na kojima se obavljaju rekonstrukcije,deo objekta u izgradnji,odnosno pojedini gradjevinski I zanatski radovi koje je preuzeo izvodjac radova,pomocni gradjevinski materijal I alat u upotrebi,gradjevinska oprema I pomocni objekti koji sluze za izgradnju gradjevinskog objekta .Osigurane osnovne opasnosti,odnosno rizici obuhvaceni ovim osiguranjem su unistenja,ostecenja ili nestanak osigurane stvari do kojih je doslo usled pozara I udara groma,eksplozije ,oluje,grada,mraza,snega,kise.Ukoliko se posebno ugovori I plati dodatna premija ovim osiguranjem su obuhvaceni I rizici dopunskih opasnosti I to poplave,bujice,visoke vode,podzemne vode.Osiguranje objekata u izgradnji moze da zakljuci investitor,I to za onaj deo za koji ima imovinski interes ili ugovorenu obavezu da sprovede os od ugovorom predvidjenih opasnosti.Pod mesto osiguranja smatra se podrucja gardilista s prirucnim skladistima na radilistu ,koje sluzi iskljucivo osiguranom objektu.Osiguranik se pored naknade iz osiguranja priznaje I naknada na ime troskova rasciscavanja I rusenja u vezi s nastalim osiguranim slucajem.Ti troskovi su limitirani odredjenom procentom.Obaveza osiguravaca pocinje od trenutka kad osigurane stvari budu istovarene na prostoru odredjenom za izvodjenje radova,odnosno 45

stovaristima na gradilistu a zavrsava se istekom 24 casa dana koji je u polisi oznacen kao da isteka osiguranja.Za ovaj vid osiguranja je karakteristicno da se premija u pocetku osiguranja obracunava primenjujuci premijsku stopu na predracunske vrednosti objekta iz ugovora o gradnji,a u vreme zakljucivanja ugovora o osiguranju. Osiguranje objekta u montai Predmet osiguranja objekta u montazi cine metalne konstrukcije sa masinskim I elektro-opremom ili bez nje,masine ,masinska I elektro-oprema,instalacije I aparati,kao I postolja I temelji ,ako je njihova vrednost sadrzana u vrednosti objekata u montazi,montazna oprema I pomocni objekti koji su obuhvaceni u predracunskoj vrednosti objekata u monatzi I sluze za montazu osim stvari koje cine osnovna sredstva izvodjaca radova,odnosno osiguranika.I kod ove vrste os,kao I kod os objekata u izgradnji,ako se posebno ugovori I obracunska dodatna premija,ukljucene su I dodatne opasnosti kao sto su poplave I bujice,visoke I podzemne vode,odgovornosti iz delatnosti izvodjaca montaznih radova,ugovorna odgovornostizvodjaca montaznih radova u garantno roku,montaze koje se izvode pod vodom.Kod os objekata u izgradnji I kod os objekata u monatzi ,ugovor moze zakljuciti I investitor I izvodjac montaznih radova,I to svaki posebno za onaj deo za koji ima imovinski interes ili ugovorenu obavezu da sprovede os od odgovarajucih opasnosti predvidjenih ugovorm.Mesto osiguranja se odredjuje kao podrucje gde se obavlja montaza s prirucnim skladistima na tom mestu koje sluzi iskljucivo za izvodjenje osiguranog objekata u monatzi.Pored naknade iz os,osiguraniku se priznaju troskovi za rasciscavanje I rusenje u vezi sa nastalim osiguranim slucajem,koji su limitirani u odnosu na vrednost osigurane stvari.Pocetak obaveze osiguravaca se vezuje se za trenutak kad osigurane stvari budu istovarene na mestu montaze,dok os prestaje istekom 24 sata koji je u polisi oznacen kao da isteka os.Premija se u pocetku os prvo obracunava premautvrdjenoj premijskoj stopi na predracunsku vrednost objekta iz ugovora o montazi u vreme zakljucenje ugovora o os. 53) Osiguranje useva i plodova? Predmet u ovoj grani osiguranja mogu biti svi usevi,ukljucujuci pouseve,medjuuseve,visegodisnji zasadi,ukrasno bile,trska ,topola.Navedeni usevi I plodovi koji su vec bili osteceni od rizika od kojih se vrsi osiguranje ne mogu biti osigurani.Ukoliko se posle zakljucenja ugovora utvrdi da je osigurani usev,odnosno plod pre zakljucenja ugovora bio ostecen od rizika koji je obuhvacen ovim osiguranjem,osiguravac ima pravo da zahteva ponistenje ugovora.U grani osiguranja useva I plodova postoje osnovne I dopunske opasnosti.Osnovne opasnosti su grad,pozar I grom a dopunske opasnosti su kod svih useva I plodova oluja,poplava I prolecni mraz,dok je kod semenskog kukuraza jesenji mraz.Osiguranje od dounskih opasnosti moze zakljuciti za useve I plodove drustvenog sektora,a ako se zakljuci tzv.kolektivno osiguranje onda mogu biti obuhvaceni I usevi I plodovi indiviualnih poljoprivrednih proizvodjaca.Pri tome se pod pojmom kolektivnog podrazumeva osiguranje kojim je obuhvaceno najmanje 50 posto povrsina pod odredjenom kulturom ili najmanje 30 domacinsta sa svim povrsinama pod odredjenom kulturom na tertoriji jednog naseljenog mesta.U ovoj grani osiguranja cesto dolazi do procene stete vestacenjem,pri cemu je pravilo da svaka strana pismeno imenuje svog vestaka u roku od pet dana od dana izvrsene procene a u slucaju kada osiguranik ili njegov zastupnik nije prisustvovao proceni,u toku od tri dana od dana saopstenja procene.Kod os useva I plodova je afirmisan princip nedeljivosti premije,koji se manifestuje u pravilo da ukoliko je usev ili plod istovremeno osiguran od vise rizika a tokom trajanja os dodje do ostvarenja nekog od osiguranog rizika,osiguravac zadrzava celokupno premiju za sve rizike.Kod os useva I plodova je takodje predvidjeno da osiguravac nadoknadi troskove os koji su prouzrokovani pokusajem osiguranika da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slucaja,kao I pokusajem da se ogranice njegove stetne posledice.Tarifiranje u ovoj grani se vrsi prema klasama osteljivosti kultura.Tako se sve culture razvrstavaju s obzirom na osetljivost prema riziku,u razlicite klase.Razvrstavanje teritorijalnih jedinica u klase opasnosti vrse se na osnovu njihove izlozenosti pojedinim rizicima,odnosnu na osnivu tzv tehnickih rezultata ostvarenih u osiguranju useva I plodova od pojedinih rizika.U premijskim stopama ugradjena je tzv integralna fransiza od 5 posto .Odbitna fransiza se odredjuje u procentima u odnosu na iznos stete,tako sto se premija os umanjuje za onoliko procenata koliko procenata iznosi ugovorena fransiza.Medjutim 46

odbitna fransiza se moze ugovoriti I u odredjenom procentu od sume osiguranja ostecenog useva. 55) Osiguranje ivotinja? Osiguranje zivotinja regulisano je uglvanom ,Opstim I Posebnim uslovima.Shodno Opstim uslovima predmet ovog osiguranja mogu biti zdrave domace zvotinje I tokopitari-goveda I bikovi,ovce,svinje pod uslovima da ispunjavaju propisane uslove za starost.Pri tome predmet osiguranja ne mogu biti obolele zivotinje ili zivotinje za koje se sumanja da su bolesne,iscrpljene,slepe I zivotinje u losoj kondiciji,zivotinje koje se drze pod losim hogijenskim uslovma klao I druge vrste zivotinja,izuzev za koje je predvidjeno os pod posebnim uslovima.Osiguranik je obavezan da isplati naknadu stete koje su rezultata uginuca zivotinja koja je osigurana ili nesrecnog slucaja,prinudnog klanja zbog bolesti ili nesrecnog slucaja,prinudnog klanja iz ekonomskih razloga.Pri tome,osiguravac nije u obavezi da nadoknadi stetu nastalu prinudnim klanjem iz ekonomskih razloga ukoliko su oboljenja nastala zbog dugotrajnog,preteranog I nerazumnog iskoriscavanja zivotinja ili zbog toga sto zivotinje nisu na vreme ili uopste lecene.Troskovi rizika lecenja mogu biti obuhvaceni os ,pod uslovima da su posebno ugovoreni,a sto mora biti konstatovano u polisi ili u posebnom dopunskom ugovoru.Kod os zivotinja koristi se I institute karence pod kojim se podrazumeva period u okviru kojeg ne poswtoji obaveza osiguravaca da nadoknadi stetu I pored toga sto je zakljucen ugovor o osiguranje.Mesto osiguranja je bitno,s obzirom da se osiguravajuce pokrice daje dok se osigurane zivotinje nalaze u mestu koje je oznaceno na polisi.Medjutim,zivotinje su osigurane I za vreme dok sun a zemljisnom posedu osiguranika,na obliznjim sajmovima,kao I za vreme teranja ili prevoza na to mesto I sa njih.Os prestaje da vazi ,nakon sto se izvrsi otudjenje osigurane zivotinje,I to su u trenutku u kome osiguranik prestaje da drzi zivotinju.I uovoj grani os osiguranik je duzan da preduzme propisane,ugovorene I sve druge mere da bi sprecio nastupanje osiguranog slucaja,odnosno kad osigurani slucaj nastupi,duzan je da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se ogranice njegove stetne posledice.Suma osiguranja moze biti najvisa stvarna vrednost koju ce postici do kraja tova,odnosno do kraja trajanja os.Pri tome se utvrdjuje da je stvarna vrednost zivotinje proizvod njene tezine I trzisne cene na dan zaklucenja ugovora,odnosno na dan obracuna stete.I kod ove vrste os ustanovljeno je pravo osiguraca da izvrsi kontrolu osiguranih zivotinja,nastalih stete I svih drugih relevantnih cinjenica,sto se podvodi pod tzv.pravo na reviziju rizika.U ovoj grani os tehnicki rezultat se iskazuje kumulativno I to za period od poslednjih pet godina os.Tehnicki rezultat se utvrdjuje po vrstama I kategorijama zivotinja I to:za pojedine osiguranike koji u osiguranju imaju veci broj zivotinja,za pojedina podrucja I za pojedine sektore.Tako se na bazi dobijenog tehnickog rezultata odredjuje snizenje ili povecanje premije za naredni period os I to primeno tzv korektivnog faktora na osnove premijske stope.Opste pravilo u ovoj grani os je da se premijska stope,doplaci I popusti odredjuju za period o sod godinu dana,pri cemu se premija obracunava u odredjenom procentu u odnosu na sumu os.Ova os se mogu zakljuciti na period manji od godinu dana,ali se tada za odredjeni vremenski period obracunava odredjeni postupak u odnosu na godisnju premiju. Osiguranje elektronskih racunara,procesora I slicnih uredjaja Predmet ovog os su elektronski racunari I slicni uredjaji I instalacije sa opremom,pomocnim aparatima,klimom I energetskim uredjajima,racunara kao I procesni elektronski racunari.Po ovim Uslovima osigurane opasnosti cine sva ona ostecenja ili unistenja osiguranih stvari koja su nastala usled pozara I udara groma,eksplozije,oluje,vode I pare,pada letilice,klizanja tla,provalne kradje itd.Medjutim,osiguravac nije duzan da nadokadi stete,kao sto je gubitak zarade,stete koje su nastale u garantnom roku,koji je duzan da nadoknadi proizvodjac ili prodavac,stete nastale usled ogrebotina na nosiocima podataka koje nastanu pri radu racunara,stete koje su nastale na podacima zbog nemara.Osigurane se samo stvari navedene u polisi ,koje sun a podrucju pogona osiguranika na istom mestu I za vreme kada su montirane I spremne za rad,kada se nalaze u pogonu,kada se demontiraju I montiraju zbog remonta I za vreme popravke u radionici osiguranika,kada se prevoze zbog ciscenja I popravke ili premestaju na drugo mesto ali najvise 15 km od mesta rada,I za vreme kada su date u zakup ili zajam,ukoliko rade u uslovima I sluze nameni za koje su projektovane .I kod ovog os je takodje uvedena fakultativnost u isplati,ukoliko je osiguranik zakljucio I neko drugo os za stvari koje se osiguraju po osnovu os elektronskih racunara,procesora I slicnih uredjaja.Steta ce tada biti isplacena na osnovu tih drugih zakljucenih os,a po osnovu os elektronskih 47

45 racunara,procesora I slicnih uredjaja naknada ce se isplatiti samo u slucaju kada pokrice po tim drugim osiguranjima nije dovoljno I to samo do sume nepokrivenog dela stete. Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila,vazduhoplova I plovnih objekata 56) Obavezna osiguranja? Osnovno pravilo je da je zakljucivanje ugovora o os dobrovoljno.Medjutim u svim razvijenim zemljama postoje os koja se moraju zakljuciti sa drustvo za os,s obzirom da se samo na taj nacin moze uspostaviti potpuna zastita odredjenih dobara I odredjenih kategorija lica.Kod nas se na osnovu Zakona kao obavezna os moraju zakljuciti: 1.Obavezno os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja.Putnici se smatraju lica koja se radi putovanja nalaze u prevoznom sredstvu I to bez obzira da li su kupili voznu kartu ili imaju pravi na besplatnu voznju,kao I lica koja se nalaze u krugu stanice,pristanista,luke,aerodrome ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva pre ukrcavanja odnosno posle iskrcavanja,lica koja su imala nameru da putuju odredjenim prevoznim sredstvom ili su u njime putovala,izuzev lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu. 2.Os vlasnika motornih I prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima 3.os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima.Vlasnici jugoslovenskog vazduhoplova su takodje duzni da se osiguraju od odgovornosti za stete koje nastanu iz osnova posedovanja ili upotrebe vazduhoplov.Vazduhoplov koji nije jugoslovenski a ulazi u vazdusni proctor SR Jugosalavije,mora biti osigurana od odgovornosti za stete pricinjene trecim,ukoliko nije oruzeno drugo obezbedjenje za naknadu stete ili ako medjunarodnim ugovorom nije drukcije odredjeno.Ustanovljen je Garantni fond radi ekonomske zastite putnika I trecih lica koji treba da cine sredstva koja se obrazuju doprinosom osiguravajucih organizacija.Predvidjeno je da sredstva garantnog fonda mogu koristiti: 1.ako je steta prouzrokovana upotrebom vozila odnosno vazduhoplova,a nije bio zakljucen ugovor o obaveznom os 2.ako je steta zbog smrti,povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovana upotrbom nepoznatog vozila ili vazduhoplova. 3.ako je steta prouzrokovana upotrebom vozila odnosno vazduhoplova,a prethodno je zakljucen ugovor o obaveznom osiguranju sa osiguravajucom organizacijom nad kojom je otvoren 57) Osiguranje od auto-odgovornosti? Saglasno zakonskim odredbama vlasnik,odnosno korisnik motornog I prikljucnog vozila je duzan da zakljuci ugovor o o sod odgovornosti za stetu koju upotrebom motornog vozila pricini trecim licima usled smrti,povrede tela,narusavanja zdravlja,unistenja ili ostecenja stvari,osim za stetu na stvarima koje je primio na prevoza.Na osnovu Zakona,Savezna vlada je donela Uredbu o premijskim stopama I o sod autoodgovornosti u kojoj su uredjeni prakticno svi kljucni odnosi-struktura premijskih stopa,pravila za izracunavanje premijskih stopa klasifikovanih prema grupama definisanim I obelezenim jednakim faktorima rizika,uslovi za uvodjenje novih ili smanjenja postojecih premijskih stopa,uslovi za odstupanje premijskih stopa os pojedinih vrsta ili grupa motornih vozila,uzlovi za izracunavanje viskova premije radi smanjenja premijskih stopa,iznosi maksimalnih naknada,odnosno provizija koja se mogu placati za obavljanje poslova posredovanja I zastupanja u poslovima o sod auto-odgovornosti prema vrsti I obimu izvrsenih usluga.Vlasnici prevoznih sredstva na koje se odnose odredbe Zakona o obaveznom os imaju obavezu da zakljuce ugovor o obaveznom os sa nekom od registrovanih drustva za os.Osiguravac je u obavezi da naknadi stetu koja je nastala upotrebom motornog vozila a za koju se utvrdi da je odgovoran sopstvenik ,odnosno lice koje je upravljalo motornim vozilom.Neophodno je da trece osteceno lice dokaze da postoji uzrocna veza izmedju nastale stete I upotrebe konkretnog vozila.Na osnovu ovog ugovora o os osiguravac naknadjuje stete na stvarima I stete na licima,odnosno sve oblike stete za koje postoji odgovornost osiguranika-stetnika.Oblici imovinske stete koja se nadoknadjuje usled smrti,povrede tela izi zdravlja nekog lica su:troskovi lecenja povredjenog lica,izgubljena zarada za vreme lecenja,izdaci za tudju 48

pomoc I negu u vreme oporavka,izdaci za tudju pomoc u kucnim poslovima I dr.Pravo na naknadu stete,po osnovu os autoodgovornosti nemaju vlasnik,odnosno korisnik ,suvlasnik I drugi imalac motornog vozila cijom je upotrebom pricinjena steta koji je odgovoran za stetu,lice koje je ucestvovoalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila cijom je upotrebom prouzrokovana steta.Osiguranjem auto-odgovornosti su obuhvacene I stete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo,odnosno kojim je upravljalo lice koje za to nije imalo ovlascenje.Kod ove vrste osiguranja posebnu primenu nalaze pravila o bonusu tj umanjivanju visine premije onim osiguranicima koji u odredjenom vremenskom periodu nisu imali stete.Iako je odredjivanje visine bonusa jedno od trzisnih komponenti na osnovu kojeg drustvo za os medjusobno konkurisu jedno drugom,uobicajeno je da se maksimalni bonusi krecu od 30-60% od visine premije.Pravilo je da stetu prouzrokovanu upotrebom vozila inostrane registracije koje je osigurano kod domaceg drustva za os nadoknadjuje to drustvo ,I to odredbama zakona koji vazi za vozila jugoslovenske registracije.Steta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inostrane registracije ciji se vlasnik noje osigurao od auto-odgovornopsti nadoknadjuje se iz garantnog fonda. 58) Osiguranje od odgovornosti prevoznika opasnih materija prilikom transporta? Po odredbama Uslova osigurava se naknada za slucaj odgovornosti vlasnika odnosno nosioca prava koriscenja opasnih materija za stete pricinjene trecim licima,ukoliko su izazvane iznenadnim I neocekivanim dogadjajem za vreme prevoza OM u drumskom,zeleznickom I vazdusnom saobracaju I saobracaju na unutrasnjim vodama koje se prevoze na rizik osiguranika,ukoliko za posledicu imaju smrt ,povredu tela ili zdravlje trecih lica ili gubitak,nestanak,unistenja ili ostecenja imovine trecih lica ili zagadjenje zivotne sredine.Osiguravajuce pokrice u smislu ovih Uslova pocinje da tece od pocetka utovara OM na prevozno sredstvo I traje do zavrsetka istovara,s tim da se osiguranje skladistenja OM posebno ugovora.Osigurava je obavezan da nadokandi: 1.sve stete koje pretrpe treca lica,u skladu sa odredbama Uslova 2.troskove sudskih sporova i preduzetih pravnih mera u vezi sa stetama iz taacke 1 u cilju odbrane od neosnovanih ili preteranih zahteva trecih lica ali pod uslovom da se osiguravac prethodno saglasio sa predlogom osiguranika za vodjenje sporova,odnosno pruzanje odbrane 3.sve troskove razumno ucinjene radi sprecavanje nastanka stete,odnosno smanjenje stete koja je vec nastala 4.troskove eventualnog istovara,pretovara ili utovara na drugo prevozno sredstvo ako je prvobitno prevozno sredstvo pretrpelo saobracajni udes,a u cilju sprecavanja stetnog delovanja ili smanjenja vec nastalog stetnog delovanja OM 5.Troskove utklanjanja i prevoza ostataka OM u cilju raskrcavanja i cicenja puta po naredbi nadleznih drzavnih organa Osiguravac nije u obavezi da osiguraniku nadoknadi: 1.troskove ponovnog utovara na isto ili drugo prevozno sredstvo,osim ako je to posledica saobracajnog udesa prevoznog sredstva 2.troskove pretovara na drugo prevozno sredstvo.osim ako je pretovar posledica saobracajnog udesa prevoznog sredstva 3.troskove prevoza drugim prevoznim sredstvima Ugovor o os se zakljucuje na fiksnu sumu os koju odredi ugovorac os u skladu sa Tarifom premija,kojom se razvrstavaju opasne materije u klase opasnosti.Isprava o os mora da sadrzi sva merodavna obelezja potrebna za odredjivanje visine premije.Osiguranik je duzan da pre eventualnog priznavanja svoje obaveze na naknadu stete i njene isplate osteceniku zatrazi saglasnost od osiguravaca kao i da se pridrzava upustva koja u vezi s tim dobije od osiguravaca 59) Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti? Ovim os obuhvacena je odgovornost za prouzrokovanu stetu,ako je nastala iz delatnosti osiguranika,ili iz posedovanja stvari,ili iz pravog odnosa ili iz odredjenog svojstva kao izvora opasnosti koji su oznaceni u 49

polisi osiguranj odnosno ponudi.Takodje je ovim osiguranjem obuhvacena odgovornost za prouzrokovanu stetu iz povecanja opasnosti ili prosirenja izvora opasnosti koji je oznacen u polisi u toku trajanja os,novog izvora opasnosti koji se kod osiguranika pojavi posle zakljucenog ugovora os.Ovim os nije obuhvacena odgovornost osiguranika za namerno prouzrokovanu stetu,izuzev ukoliko je tu stetu namerno prouzrokovao radnik osiguranika,pri cemu tada osiguravac stupa u pravo osiguranika prema radniku kao osiguranom licu,odgovornost za stete koje su u neposrednoj vezi sa koriscenjem radiaktivnih materija,odgovornost za stete nastale upotrebom motornog vozila,vaazduhoplova,odgovornost osiguranika na osnivu ugovornog prosirenja njegove odgovornosti i na slucajeve za koje inace ne odgovara.Sto se tice prostornog vazenja ovog os isticemo da su obuhvaceni samo oni osigurani slucajevi koji su nastali na teritoriji Srbije a na teritoriji drugih drzava samo ako se to posebno ugovori ili ao je to predvidjeno dopunskim uslovima.U pogledu vremenskog vazenja ovog os osiguravac je duzan da nadokandi stetu samo ako osigurani slucaj nastane u periodu vazenja os/Po nastanku osiguranog slucaja osiguravac je u obavezi da zajedno sa osiguranikom preduzme odbranu od neosnovanih ili preteranih zahteva za naknadu stete,da udovolji osnovnim zahtevima za naknadu iz os,kao i da nadoknadi troskove sudskog postupka.Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti moze se zakljuciti na jednu od sledecih kombinacija suma osiguranja:kombinovano za lica i stvari,zajednicka suma za lica i stvari,suma za lice,suma za stvari.Pri tome su za ovu vrstu os odredjene i minimalne sume os(npr za lica 25 prosecno ostvarenih neto plata,za stavri 15 prosecno ostvarenih neto plata,za zajednicku sumu od 25 prosecnih neto plata) Osiguranje odgovornosti za greske na stvarima Po Uslovima koje obrazlazemo stvari koje mogu biti osigurae su masine,masinski uredjaji ,aparati,gvozdene konstrukcije sa ili bez mehanickog ili masinskog uredjaja kao i razni alati,kaisevi,uzad ,trake,lanci itd.Za razlku od klasicnih imovinskih os kod kojih je osiguravac u obavezi da nadokandi stetu na osiguranoj stvari,nastaloj usled ostecenja,unistenja ili odnosenja prouzrokovanih pozarom ili nekom drugo opasnoscu,kod garancijskog ososiguravac je obavezan da nadokandi stetu prouzrokovanu unistenjem ili ostecenjem osigurane stvari ali usled greske u konstrukciji,greske u livenju,greske u tehnicko-racunskoj kalkulaciji,greske ucinjene u radionici ili pri monatzi,a pod uslovom da je tu stetu duzan da nadoknadi ugovorac os na osnovu ugovora o prodaji i isporuci.Ne nadoknadjuju se troskovi koji su nacinjeni prilikom otklanjanja same greske.Osiguravac .takodje nije duzan da nadoknadi stetu ukoliko je osigurana stvar prevremeno istrosena a pokaze se da je pravilno izvrsena tehnicko-racunska kalkulacija i konstrukcija,ukoliko je osigurana stvar ostecena korozijom,erozijom,usled nedovoljne nege,nestrucnog rukovanja,usled gresaka u materijalu i konstrukciji koje su ugovoarac os bile poznate pre nastupanje stetnog dogadjaja 60) Osiguranje od odgovornosti lekara? Predmet osiguranja prema Uslovima je zakonska odgovornost osiguranika za stete nastale usled smrti,povrede tela ili zdravlja trecih liva,koje su nastale kao posledica profesionalne greske lekara i/ili drugog medicinskog osoblja.Osiguranje po ovim Uslovima zakljucuje se na rok trajanja od jedne ili vise godina.Osiguranim slucajem u smislu odredbi ovih Uslova smatra se profesionalna greska,nesavestan ili nestrucan postupak ili propust lekara i/ili drugog medicinskog osoblja,akoji je u suprotnosti sa aktuelnim propisima i standardima medicinske struke i kao takav za direktnu posledicu ima nepovoljan ishod lecenja.Suma osiguranja je gornja granica obaveze osiguravac na ime odstete i svih troskova po jednom osiguranom slucaju cak i za stetu odgovara vise lica koja se moze ugovoriti je ogranicena u normalnom iznosu i ista je fiksna i ne menja se u toku trajanja os,ukoliko se drugacije ne ugovori.Pored osnovne sume os ugovara se i ukupna suma os koja je gornja granica obaveze osigiravaca u vezi svih osiguranih slucajeva koji se dogode u toku jedne godine os.Ukupna suma os se ugovora u odnosu na osnovnu sumu os i iznosi od 5 do 10 osnovnih suma os zavisno od toga ko je osiguranik.Osiguranik je duzan da obavesti osiguravaca o nastanku osiguranog slucaja kao i o podnetom zahtevu za nakandu stete najkasnije u toku od tri dana po saznanju.Osiguranik je duzan da obavesti osiguravaca i o svim drugim aktivnostima kojima se zahtev za makamdu stete protiv njega istice i to ako bude istaknut preko suda,kada bude stavljen u pritvor,kada bude poveden postupak za obezbedjenje dokaaza,ako je pokrenuta istraga,podvrgnuta optuznica ili je doneta 50

odluka o krivicnom postupku a takodje je duzan da dostavi nalaz nadleznog organa u vezi sa nastalim stetnim dogadjajem.Osiguranik nije ovlascen da se bez prethodne saglasnosti osiguravac izjasnjava o zahtevu za naknadu stete,a narocito da zahtev prizna potpuno ili delimicno,niti da se o zahtevu za naknadu stete poravna,niti da izvrsi isplatu,osim ako se prema cinjenicnom stanju nije moglo odbiti priznanje,poravnanje,odnosno isplata,a da se time ne ucini ocigledna nepravda.U vezi sa podnesenim zahtevom za nakandu stete od strane ostecenog lica,osiguravac je u obavezi:da zajedno sa osiguranikom preduzme odbranu od neosnovanih ili preteranih zahteva za naknadu stete pravna zastita,da udovolji osnovanim zahtevima za naknadu iz os i da naknadi troskove sudkog postupka. Obaveza osiguravacana pruzanje pravne zastite obuhvata ispitivanje odgovornosti osiguranika za nastalu stetu,vodjenja spora u ime osiguranika ako osteceni ostvaruje pravo na naknadu stete u parnicnom postupku,davanje svih izjava u ime osiguranika koje smatra celishodno za zadovoljenje ili odbranu od neosnovanog ili preteranog zahteva za nakandu stete.Osiguravac isplacuje naknadu iz os na osnovu priznanja koje je dao ili odobrio,poravnanja koje je zakljucio ili odobrio i sudske odluke.Obracunska naknada iz os se u svakom osiguranom slucaju umanjuje za 10 posto na ime ucesca osiguranika u steti,ukoliko se druugacije ne ugovori.Osiguravac nadoknaadjuje sve troskove parnickog postupka ukoliko je sam vodio spor ili je dao saglasnost osiguraniku za vodjenje spora,pa i onda kada zahtev za naknadu stete nije bio osnovan. 61) Osiguranje od odgovornosti advokata? U zemljama calnicama Evropske unije je uvedena obaveza da se advokati,odnosno advokatske kancelatije,biroi i partneri moraju osigurati.Najcesce advokatske greske su kod nas propustanje roka za zalbu ili tuzbu,napustanje glavnog pretresa i sl.Odgovornost advokata se utvrdjuje pred sudom a odgovornost advokata proizilazi iz opstih pravnih principa jer nije kodifikovana ni putem zakona ni putem drugih propisa.Ovaj vid obaveznog osiguranja stiti klijente advokata i samog advokata od gubitaka koji bi mogao da ugrozi njegovu egzistenciju.Predmet osiguranja mogu da budu samo stvarne pretrpljene imovinske stete koje klijent zahteva od advokata.Moguce je da se posebno ugovori,uz placanje vece sume osiguranja i pokrivenost rizika koji nisu obuhvaceni obaveznim osiguranjem.Predmet osiguranja u smislu ovih uslova je zakonska odgovornost advokata za stetu koju prozurokuje trecim licima obavljanjem advokatske delatnosti.Osiguranjem po ovim uslovima nisu obuhvacene stete od odgvornosti za propuste ili pogreske u obavljanju delatnosti koje su bile poznate u vreme zakljucenja ugovora o os ili nisu mogle ostati nepoznate.Smatra se da propust ili pogreska nisu mogli ostati nepoznati kada ih osiguranik sam utvrdi ili za njih dozna a da nije jos postavljen ili najavljen odstetni zahtev treceg lica.Ugovarac os duzan je da prijavi stetu u roku od tri dana od dana nastanka osigurang slucaja odnosn od dana kada je za stetu doznao i mogao je prijaviti.Ugovarac osiguranja duzan je da nezavisno od roka u kome je podneo prijavu stete,predstavniku osiguravaca pruziti sve podatke i druge dokaze koji su potrebi za utvrdjivanje uzroka obima i visine stete,a osiguravac moze zahtevati da osiguraniku pribavi i druge dokaze ako je to potrebno i opravdano.Osiguranik nije ovlascen da se bez prethodne saglasnosti osiguravaca izjasnjava o zahtevu za naknadu stete,a posebo da ga prizna potpuino ili delimicno,da se o zahteva za naknadu stete nagodi,kao ni da izvrsi isplatu,osima koa se prema cinjenicnom stanju nije moglo odbiti priznanje i nagodba odnosno isplata ,a da se time ne ucine ocigledna nepravda.Osiguravac isplacuje naknadu iz osna osnovu priznanja koje je dao ili odobrio ili poravnanja koju je zakljucio ili odobrio ili sudske odluke.Ako se osiguravac protivi predlogu osiguranika da se o zahtevu za naknade stete nagodi,duzan je platiti naknadu,kamate ,troskove i onda kada prelaze sumu os.Osiguravac ucestvuje u deponovanju radi os naknade stete sto bi osiguranik bio duzan da ucini na osnovu zakonskih propisa ili sydske odluke i to najvise do iznosa njegove obaveze na naknadu stete.Kada se ispostavi da je advokat pricionio stetu trecem licu namerno ili ig rube nepanje,osiguravac ima pravo regresa prema advokatu ili advokatskom pripravniku.Smatra se da je advokat odnosno advokatski pripravnik ucionio stetu namerno,ako je kod obavljanja delatnosti stetnu radnju ucinio s voljom i znanjem,s tim da se znanje i volja moraju odnositi podjednako na uzrok i posledicu stetne ranje. 62) Osiguranje kredita? 51

Kreditno osiguranje Kreditno osiguranje ili osguranje kredita je posebna grupa os u kojoj ugovorac os tj davalac stice pravo da,u slucaju ostvarenja rizika,a to je nenaplata potrazivanja od korisnika kredita,koje je nastalo na osnovu prethodno zakljucenog ugovora o kreditu ,naplati svoje potrazivanje od osiguravaca.Uobicajena je podela na dejkredere os kredita,kaucijsko os kredita i os poverenja.Delkredere os kredita predstavlja os rizika nenaplate novacnih potrazivanja koje sa osiguravacem zakljucuje poverilac,koji placa premiju os i ima status osiguranika i pravo da se u slucaju nastanka osiguranog slucaja podnese osiguravacu ostetni zahtev.Pri tome,duznik u nacelu,i ne zna da je poverilac osigurao svoje potrazivanje od njega.Kaucijsko os kredita je takvo os gde duznik sklapa sa osiguravacem ugovor,koji poveriocu jemci da ce njegovo potrazivanje biti placeno tj,ako ga ne plati duznik poveiocu,platice ga osiguravac.Os protiv zloupotrebe poverenja predstavlja poseodavcevo obezbedjenje os steta koje poslodavac moze pretrpeti usled krivicnih radnji svojih sluzbenika.Uobicajena je takodje podela na medjunarodna i domaca kreditna os.Predmet os su krediti koje banka i druga drustveno-pravna lica odobravaju gradjanima u funkciji resavanja stambenih pitanja.Kod ovog os,ugovarac o sje banka,odnosno drustveno-pravno lice tj davalac kredita.Osigurani rizik je rizik nenaplate dospelih rata koje osiguranik tj davalac kredita nije mogao da naplati sudskim putem,ni u izvrsnom postupku od korisnika kredita ili ziranata.Da bi osigurani slucaj nastupio nije dovoljno da bankane moze da naplati svoje potrazivanje u sudskom vec ni u izvrsnom.Osigurani slucaj nije nastupio ako se od korisinika kredita ne moze naplatiti potrazivanje u sudskom i izvrsnom postupku a postoji mogucnost naplate od ziranata.Osigurana vrednost kod ovog tipa os je glavnica odobrenog kredita uvecana za iznos ugovorene redovne kamate. Osiguranje finansijskih gubitaka Osiguranje od opasnosti prekida rada usled pozara i nekih drugih opasnosti Ova vrsta os u teorji i praksi je poznata pod nazivom somazno osiguranje.Prekid delatnosti neizbezno dovodi do prestanka obavljanja poslova u nekom duzem ili kracem vremenu u kom odredjeni troskovi,kao sto su zarade,komunalni troskovi,telefonski,kamate i sl i dalje postoje.Ova vrsta os omogucava da se u odredjenom periodu pronadje resenje koje ce omoguciti da se delatnost nastavi i da se izadje iz teskoca.Predmet ovo s cini poslovni dobitak i odredjenitroskovi poslovanja.Osiguranim opasnostima smatra se smanjivanje privredne aktivnosti tj prekid rada zbog unistenja,ostecenja i nestanka osigurane stvari nastalih usled pozara i udara grma,eksplozije,oluje,grada,udara sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne masine u osigurani gradjevinski objekat,pada letilice,manifestacija i demonstracija.Ovu vrstu os moze da zakljuci svako pravno lice koje obavlja odredjenu privrednu delatnost a na bazi koja ostvaruje ukupan prihod,odnosno utvrdjuje rezultate u skladu sa zakonim.Pri tome je ugovarac is duzan da zakljuci ovo os za sve organizovane jedinice na istoj lokaciji,bez obzira da li se nalazi u odvojenom ili jedinstvenom riziku.Krakateristicno za ovaj vid os je da je osiguranik duzan,ukoliko nastupi neposredna opasnost ili se vec pocela ostvarivati,da o tome istog dana obavesti osiguravac usmeno.Ukoliko se to ne ucini usmeno i pismeno narednog dana osiguravac moze utvrditi finansijskih efekat neispunjenja te obaveze i srazmerno tom uticaju umanjiti iznos naknade.Osiguranik je duzan da u slucaju prekida rada preduzme potrebne mere zaotklanjanje ili smanjenje stete od prekida rada,a narocito da preduzima mere koje ce smanjiti vreme trajanja prekida,i da se u tom pogledu pridrzava upustva,koje osiguravac daje,da u cilju smanjenja stete preduzima mere u okviru mogucnoati da se radnici koji su ostali bez posla zbog prekida rada zaposle u drugom pogonu ili drugoj organizacijimda osiguravacu njegovim predstavnicima i strucnjacima dozvoli istrazivanje i utvrdjivanje visine stete i obima obaveze naknade stete kao i da na zahtev osiguravac pruzi sva pismena obavestenja kao i dokumenta koja mogu tome posluziti Osiguranje priredbi Predmet ove vrste os cini bruto-prihod koji se ocekuje od priredbe ili iznos troskova koji nastanu u vezi sa priredbom.Rizik obuhvacen ovim os su atmosferske padavine i to kisa,sneg,grad a usled cijeg padanja dolzai do stete u vidu smanjenja prihoda.Pri tome je osiguravac obavezan da nadoknadi stetu samo ako visina vodenog taloga dostigne ili premasi visinu oznacenu u polisi.Predmet os je ocekivani bruto prihod od priredbe da osigurani slucaj nije nastao,odnosno iznoa troskova koje je osiguranik ucinio za priredbu.Naknada stete se vrsi tako sto se isplacuje bruto prihod u iznosu koji osiguranik nije moga postici 52

usled nastanka osiguranog slucaja a ako su u pitanju osigurani troskovi-iznos stvarno ucinjenih ,a nepokrivenih troskova iz prihoda od priredbe. 63) Osiguranje trokova pravne zatite? - Osiguranje pravne zatite. Osiguranje pravne zastite je kod nas uvedeno kao poseban vid nezivotnog os odredbama Zakona o os.Do donosenja ovog zakona kod nas je ovo os bilo prisutno samo delimicno u osiguranju od odgovornosti.U drugim zemljama sprovodi u okviru drugih kombinovanih os i to sve vise preko specijalizovanih osiguravajucih drustva.U Nemackoj i Svarcaskoj osiguranjem pravne zastite se bave samo specijalizovana osiguravajuca drustva ,pri cemu samo u Nemackoj postoji 33 takva drustva,dok se u drugim zemljama Evropske unije ovim osiguranjem bave i osiguravajuca drustva koja sprovode druge vrste osiguranja.U zemljama clanica Evropske unije os pravne zastite je posebna vrsta os,koja predstavlja znacajan instrumen za ostvarivanje prava gradjana na sudsku zastitu.U oblasti os pravne zastite izvrsena je materijalno pravna harmonizacija donosenjem posebne Direktive 1987 godine,koja se odnosi na ugovaranje os pravne zastite.Osiguranje pravne zastite ,na osnovu placene premije,obezbedjuje naknadu troskove sudskog postupka i drugih usluga koje proizilaze iz osiguravajuceg pokrica a narocito u vezi-ostvarivanje prava na naknadu stete koju je pretrpeo osiguranik u vansudskom ili sudskom postupku,parnicnom ili krivicnom postupku,-odbrane ili zastupanje osiguranika u parnicnom,krivicnom,upravnom ili drugom postupku,kao i u vezi nekog vansudskog zahteva.Nastanak osiguranog slucaja je po pravilu zavistan od volje osiguranika u situaciji kada sam osiguranik pokrece odredjene postupke smatrajuci da su isti neophodni u cilju zastite njegovih interesa,Osiguravac se tada opredeljuje da li ce placati troskove postupka ili ne,obicno zavisno od toga kakva je procena uspesnosti postupka.Ukoliko osiguravac,proceni da postupak nece biti uspesan i odbije da snosi troskove ,osiguranik ima pravo da trazi misljenje advokata o tome ili nekog drugog pravnog strucnjaka ili pak putem tuzbe utvrdi uspesnost buduceg postupka,sto se u praksi nije dogadjalo.Ako sam pokrene postupak i uspe u njemu osiguranik imapravo da zahteva od osiguravaca da mu pokrije te troskove.Veoma je bitno za ocenu da li je nastupio osigurani slucaj kada je nastao stetan dogadjaj zbog koga je podnesen odstetni zahtev,posebno kada je uzrok nastanka osiguranog slucaja nastao pre zakljucenja ugovora o os.Po pravilu se smtra da osiguravac nema obavezu da pokrije posledice osiguranog slucaja koji je vezan za dogadjaj koji je nastao vise od godinu dana pre zakljucenja ugovora. Osiguranje od rizika nezaposlenosti. Ova vrsta os ne odnosi se na one nezaposlene koji nikada nisu na zasnovali radni odnos.Drugi znacajna posebnost je da se u momentu nastupanja osiguranog slucaja,a to nastaje prestankom radnog odnosa,ne isplacuje naknada iz os osiguranicima tj radnika koji je postao nezaposlen,nego drustvo za os preuzima na sebe osiguranikove rate za os,ugovore o stednji I hipotekarne zajmove.Preuzimaju se obaveze placanja osiguranika koje bi osiguranik trebalo da nastavi da izmiruje bez obzira sto je dobio status nezaposlenog .Osiguraniku se ne isplacuje naknada,nego se nastavlja sa izmirenjem njegovih obaveza prema odredjenom tipu poverioca.Osiguranik tj nezaposleni ne dobija novac,koji mu se inace isplacuje u slucajunezaposlenosti,ali po drugom osnovu koji nema veze sa ovom vrsto osiguranja.Osigurani slucaj nastupa samo u slucaju nastupanja nezaposlenosti koji nije nastao voljom osiguranika.Dvanje otkaza od strane nezaposlenog poslodavcu ne predstavlja nastupanje osiguranog slucaja.Osigurani slucaj ne nastupa,takodje u slucaju kada osiguranik ostane bez posla tako sto dobije otkaz a u momentu zakljucenja os je znao da ce ostati bez posla. Osiguranje od rizika zagadjivanja ivotne sredine. Osiguranje od zagadjenja zivotne sredine spada u grupu os opste odgovornosti.U okviru Komisije za os opste odgovornosti Evropskog komiteta za os,postoji posebna radna grupa za o sod zagadjivanje zivotne sredine.U vecini zemalja ova vrsta os spada u dobrovoljno osiguranje,ali je u nekim drzavama predvidjeno obavezno o sod zagadjivanje zivotne sredine. Osiguranje bankarske garancije. Osiguranje bankarske garancije pojavljuje se u finkciji sredstava koje smanjuju rizik kome je izvoznik izlozen obezbedjujuci smostalnu garanciju u korist izvoznika.Kod ove vrste os su posebno zanimljivi 53

pokriveni rizicki na koje se takodje,uakzuje u istom teorijskom stavu.U istom teorijskom stavu se istice da su pokrivene stete koje su nastale nepostenim pozivanjem na naplatu garancije,neispunjenjem obaveze os strane izvoznika iskljucivo zbog okolnosti izvan njegove kontrole kao sto su rat,priorodne nesrece,izvoznouvozni embargo itd kao I usled drugih opasnosti kao sto su raskidanje osnovnog ugovora od strane izvoznika,kada izvoznik propusti da postupi po sudskoj ili arbitraznoj odluci koja je doneta u koorist izvoznika Osiguranje poslovodstva u privrednim drutvima. U slucaju pogresne procene,odnosno donsenja odluka ili propusta kojima se naonosi steta drustvu poslovodstvo je u obavezi,saglasno zakonskim odredbama,da tu stetu drustvu nadokadi.Osiguranje odgovornosti poslovodstva pokriva uglavno samo zakonsku odgovornost za imovinsku stetu za koju poslovodstvo odgovara.Osiguranje pokriva svu stetu I troskove postupka u koje su ukljuceni sudski troskovi,troskovi advokata,vestacenje I sl/Uslovima os se taksativno nabrajaju iskljucenja iz os I to sup o pravilu zahtevi koji su usmereni protiv poslovodstva zbog radnji koje su ucinili u vezi sa osnivanjem drustva,za radnje ucinjene u toku likvidacionog postuka od strane zakonskih propisa,za sve zahteve zaplacanje kazni,za sve zahteve koji imaju karakter kaznene sankcije,ugovorne kazne,zahtevi za stet koje su posledica krsenja poslovne tajne.Ugovorac os ,odnosno osiguranik je u obavezi da u najkracem mogucem roku obavesti osiguravac da su osteceni podneli zahtev za naknadu stete.Ugovarac os moze biti privredno drustvo a clan poslovodstva osiguranik ili sam clan poslovodstva moze biti I ugovorac osguranja I osiguranik Osiguranje od odgovornosti za stetu od ivotinja Vlasnici pasa,a I drugih domacih zivotinja snose odgovornost za sve ono sto njihov ljubimac cini,odnosno duzni su da naknade svaku stetu koja nastane kao posledica aktivnosti ljubimca.Steta moze biti skromnih razmera ali I takva da ugrozi egzistenciju samog vlasnika I njegove porodice.Prema analizama koje su sacinjene psi u Nemackoj naprave u toku godine stotine hiljada steta,a steta moze nekad da dostigne I stotine hiljada evra.U pojedinim drzavama je propisano da vlasnici borbenih pasa moraju obavezno da poseduju o sod odgovornosti za svoje pse OSIGURANJE LICA 64) Razlike izmedju osiguranja lica i osiguranja imovine? U pravnoj teoriji se istice da os zivota stiti osiguranike od dva osnovna rizika:preranog rizika I dugovecnosti.Kod os lica rizik obuhvacen osiguranjem ostvaruje se na licnosti osiguranog lice.Njegova licnost se ne moze izraziti kroz materijalnu vrednost u novcu.Samim tim ni stata koja se ostvari na osiguranom licu,koja se moze sastojati u povredi,invaliditeti,ostecenju zdravlja I slicno ne moze se izraziti u novcu.Cilj os nije naknada stete prouzrokovane osiguranim slucajem,vec isplata osigurane sume,koja je unapred utvrdjena.Uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja nije materijalni interes posto bi postojanje ovog nacelakod osiguranja lica bilo nemoralno.Pravila na kojima se zasnivaju pravni odnosi u ovoj oblasti52 1.osigurana suma je bitan element ugovora jer se jedino tako moze odrediti visina premije.Osigurana suma se utvrdjuje I isplacuje ma koliki je iznos stete,2.osiguranik stice pravo na isplatu nastupanjem osiguranog slucaja I nije obavezan da dokazuje stetu.Osigurana suma se isplacuje ma koliki je iznos stete,3.kod osiguranja lica nema nadosiguranja ni podosiguranja jer nema osigurane vrednosti,4.ugovor se moze zakljuciti I za slucaj smrti ili nezgode nekog treceg lica,5.korisnik osiguranja moze kumulirati I zahtev iz osiguranja I zahtev po osnovu naknade stete. 65) Osiguranje lica od posledica nesrenog sluaja? Pojam I pravna priroda -to je takvo osiguranje kod kojeg osiguravac preuzima obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku ako za vreme trajanja osiguranja predvidjeni nesrecni slucaj prouzrokuje smrt ili invaliditet kao I da naknadi stetu nastalu usled troskova lecenja I izgubljene zarade ili uslucaju narusenja zdravlja ili prolazne nesposobnosti za rad.Posebna pravila u osiguranu nezgode su-osigurana suma se 54

naplacuje I utvrdjuje nezavisno od iznosa stete,ne primenjuju se pravila o nadosiguranju I podosiguranju,korisnik osiguranja ima pravo da kumulira osiguranu sumu I naknadu od strane odgovornog lica I ugovor se moze zakljuciti I za slucaj smrti ili povrede treceg lica. -Zaklucenje ugovora-forma ugovora-prema odredbi clana 901.stav 1. ZOO,ugovor je sklopljen kada saugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica.Ovakva resenja ZOO nam ukazuju na to da je taj ugovor formalan ugovor. Ugovorne strane-ugovor se zakljucuje na osnovu pismene ili usmene ponude ponudjaca osiguraniku I u zakljucenju ucestvuju najmanje dva lica-osiguravac I ugovarac osiguranja.Ugovarac moze biti svako pravno ili fizicko lice registrovano za ovakav vid osiguranja.Osiguranik moze biti svako lice izmedju 14 I 75 godina zivota a oni koji ne spadaju u ovu kategoriju mogu biti osigurani po posebnim uslovima.Lica potpuno lisena poslovne sposobnosti se ne mogu osigurati sem ako zakon ne nalaze drugacije..Korisniku osiguranja se isplacuje osigurana suma. -Trajanje osiguranja-Ugovor o os se zakljucuje za period koji sledi nakon njegovog zakljucka,to znaci za ubuduce.Ukoliko drugacije nije ugovoreni]o,osiguranje pocinje u 24.00 casa dana koji je u polisi oznacen kao pocetak osiguranja I prestaje u 24.oo casa dana kada je u polisi oznacen kao dan prestanka osiguranja.Ako je u polisi obradjen samo dan pocetka osiguranja,ono se produzava iz godine u godinu sve dok ga jedna od ugovornih strana ne otkaze.Osiguranje prestaje za svakog pojedinog osiguranika u 24.00 casa bez obzira da li je I koliko ugovoreno trajanje dana kada: 1.nastupi smrt osiguranika ili bude ustanovljen invaliditet od 100 posto 2.osiguranik postane poslovno nesposoban 3.istakne godina osiguranja u kojoj je osiguranik navrsio 75 godina zivota 4.kada ugovor o os postane nistav 5.kada jedna od strana otkaze ugovor i 6.kada osiguranik ne plati premiju do ugovorenog roka U pogledu duzine trajanja os ,ugovor se moze zakljuciti kao: 1.Kratkorocni-sa rokom trajanja od 1 godine 2.dugorocni,sa rokom trajanja koji nije odredjen,vec se produzava svake godine 3.visegodisnje os,ukoliko je odredjen rok trajanja duzi od 1 godine -Pojam nesrecnog slucaja-Pod nesrecnim slucajem se podrazumeva svaki iznenadni I od volje osigurnika nezavisni dogadjaj koji,delujuci uglavnom spollja u naglo na telo osiguranika,ima za posledicu njegovu smrt,potpuni ili delimicni invaliditet,prolaznu nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc.Da bi se neki dogadjaj smatrao nesrecnim slucajem on mora da ispunjava sledece uslove:da je iznenadan I nagao,da je nezavistan od volje osiguranika,da dolazi spolja u odnosu na osiguranika,da postoji uzrocna veza izmedju spoljne rednje I posledice po telo ili zdravlje osiguranika.Posledice po telo se moraju manifestovati kao smrt,trajni ili delimicni invaliditet,privremena nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc. -Osigurani slucajevi-za slucaj smrti usled nezgode I usled bolesti,trajnog gubitka opste radne sposobnosti I prolazne nesposobnosti za rad,narusenja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc,odgovornosti ugovaraca prema licima osiguranim od posledica nesrecnog slucaja I njihovim stvarima,za gubitak zarade,za troskove spasavanja kod os clanova planinarskog saveza. -Invaliditet-se definise kao delimican ili potpuni gubitak organa ili njegovih funkcija ili pojedinih delova organa nakon lecenja,Odredjuje ga vestak-lekar na osnovu tablica invalidnosti. -Obaveze osiguravaca-obim-kada nastane osigurani slucaj osiguravac isplacuje-osiguranu sumu za slucaj smrti ili invaliditeta,procenat koji odgovara procentu invaliditeta,dnevnu naknadu I naknadu troskova lecenja.-Ogranicenje I iskljucenje obaveze osiguravaca-ugovorene osigurane sume smanjuju se srazmerno premiji ako slucaj nastane-pri upravljanju I voznji avionom ili drugim vazduhoplovom,pri sportskim skokovima sa padobranom,pri treningu I ucescu u javnom sportskom takmicenju,usled ratnih dogadjaja u kojima se nadje izvan granica zemlje a da u njima nije ucestvovao,kod lica koja predstavljaju anormalni rizik zbog toga sto su prelezala neku tezu bolest ili imaju neku urodjenu ili stecenu manu.Iskljucuju se sve obaveze osiguravaca-usled zemljotresa,ratnih aktivnosti,pri upravljanju svih vrsta vozila bez vozacke 55

dozvole,usled pokusaja ili izvrsenja samoubistva,usled delovanja narkotika ili alkohola,namernog prouzrokovanja I pri pripremanju,pokusaju ili izvrsenju umisljenog krivicnog dela.Ugovor je nistavan ako je u casu njegovog zakljucenja vec nastao osigurani slucaj ili je bio u nastupanju ili je bilo izvesno da ce nastupiti a uplacena premija se vraca ugovaracu. -Isplata osigurane sume-isplacuje se u roku od 14 dana od dana kada je osiguravac utvrdio svoju obavezu I njenu visinu u protivnim mora biti isplacena zatezna kamata.Procenat invaliditeta odredjuje se prema tabeli I to kada lekar ne ocekuje nikakva poboljsanja ili pogorsanja stanja.Osiguravac nece isplatiti akontaciju pre nego sto je utvrdjena njegova obaveza.Ako osiguranik umre pre isteka godine dana od nastanka nesrecnog slucaja a prethodno je izvrsena isplata na ime invaliditeta isplacuje se razlika do sume ugovorene u slucaju smrti.Ukoliko dodje do prolazne nesposobnosti a u ugovoru je predvidjena isplata dnevne naknade ova suma ce biti isplacena najvise do 200 dana. Obaveze osiguranika-placanje premije osiguranja-ona se isplacuje unapred I odjednom za svaku godinu osiguranja ili polugodisnje,tromesecno ili mesecno ako je tako dogovoreno.Ako ugovarac ne isplati premiju do ugovorenog roka,ugovor prestaje po isteku 30 dana a za svaki dan prekoracenja placa zateznu kamatu. -Obaveza prijave promene opasnosti u roku trajanja osiguranja-osiguranik je duzan da prijavi promenu uslova I radnih zadataka koje obavlja a do kojih dodje u roku trajanja osiguranja.Osiguravac moze predloziti povecanje ili umanjenje osigurane sume I premije. -Prijava nesrecnog slucaja-osigranik je duzan-da se odmah javi lekaru,da se pridrzava lekarskih saveta u pogledu lecenja,da o nesrecnom slucaju pismeno obavesti osiguravaca I pri tom mu pruzi podatke o mestu I vremenu nastanka nesrecnog slucaja,opis dogadjaja,ime lekara I nalaze.Osiguravac ima pravo da od osiguranika trazi dodatna obavestenja kao I da ga o svom trosku uputi kod svojih lekara.Prijava nesrecnog slucaja je obaveza osiguranika I bez nje osiguravac ne moze uredno da izvrsi svoje obaveze. -Utvrdjivanje prava korisnika osiguranja-ukoliko je usled nesrecnog slucaja osiguranik umro korisnik je duzan da pdnese dokaz o osiguranju kao I dokaz da je smrt nastupila kao posledica nesrecnog slucaja. Sto je slucaj I za nastanak invaliditeta.Procenat trajnog invaliditeta odredjuje osiguravac kao I kod povreda pojedinih udova,kicme ili organa.U slucaju gubitka vise udova ili organa procenat invaliditeta se sabira za svaki pojedini ud ili organ.Ako je opsta radna sposobnost osiguranika bila trajno umanjena pre nesrecnog slucaja obaveza osiguravaca se odredjuje prema novom invaliditetu osim u sledecim slucajevima-ako je prijavljeni nesrecni slucaj prouzrokovao povecanje invaliditeta za procenat visi od utvrdjenog za posledice prethodnog slucaja I ako osiguranik prilikom nesrecnog slucaja izgubi ili povredi vec ranije povredjeni ud ili organ obaveza osiguravaca -utvrdjuje se samo prema povecanom invaliditetu. -Odredjivanje korisnika osiguranja-korisnik u slucaju smrti osiguranika se odredjuje u polisi.Ako u polisi to nije predvidjeno korisnicima se smatraju-deca I bracni drug u momentu smrti na jednake delove, a ako deca nisu u zivotu njihovi potomci,ako nema dece ni njihovih potomaka bracni drug I roditelji po jednu polovinu,ako nema bracnog druga,samo roditelji.ako nema gore navedenih lica korisnici su zakonski nasledici.Ako je osiguranik maloletno lice isplata se vrsi njegovim roditeljima ili staratelju. 54 -Vidovi osiguranja nezgode-prema nacinu nastanka odnosa osiguranja delimo ga na dobrovoljno I obavezno.Dobrovoljno nastaje na osnovu ugovora I ono je pravilo a obavezno na osnovu ugovora kao I zakona I ono je izuzetak.Obavezno osiguranje putnoka u javnom saobracaju spada u osiguranje lica a obaveza zakljucivanja ugovora je na vlasniku tj. korisniku vozila a ako ugovor nije zakljucen, putnik stice pravo na isplatu osigurane sume iz Garantnog fonda. -Kumulacija osigurane sume-ovo pravo pripada osiguraniku -Zastara potrazivanja-potrazivanja iz ugovora zastarevaju u rokovima predvidjenim clanom 380 Zakona o obligacionim odnosima I to u roku od tri godine.U slucaju da korisnik do tog roka nije znao da se osigurani slucaj dogodio zastarevanje nastupa za pet godina. 66) Dopunsko zdravstveno osiguranje? -Dopunsko zdravstveno osiguranje-je novi oblik dobrovoljnog,kolektivnog osiguranja I moze se ugovoriti nezavisno od obaveznog.Moze biti za sve zaposlene ili po spisku osiguranih lica.Ovo osiguranje se moze 56

ugovoriti-za slucaj hirurske intervencije I ono pokriva operacije predvidjene uslovima osiguranja I za slucaj tezih bolesti I posledica bolesti.Premija zavisi od visine osigurane sume koju odredjuje osiguranik a ona odredjuje visinu naknade.Za ostvarivanje prava iz ovog osiguranja nije vazno gde je izvrsena operacija,da li je troskove snosio sam osiguranik ili ih nije ni imao.Ako postoji vise zakljucenih ugovora korisnici imaju pravo na naknadu po svim polisama. 67) Osiguranje za vreme puta i boravka u inostranstvu? Osiguranje za vreme puta I boravka u inostranstvu-osiguravac pruza pokrice za sledece usluge: 1.zdravstvena asistencija potrebna usled iznenadne bolesti ili njenih posledica I usluge hitne medicinske evakuacije,2.usluge putne asistencije u slucaju gubitka prtljaga,kradje ili gubitka dokumenata ili nezgode na putu,3.usluge pravne asistencije I usluge pozajmice u slucaju razbojnistva,placanja honorara advokata ili kaucije.Uslovima osiguranja su predvidjena ogranicenja I iskljucenja obaveza osiguravaca,medju kojima su-1.u slucaju kada je osiguranik znao da postoji mogucnost nastanka osiguranog slucaja ili ga je mogao predvideti,2.kada se slucaj desio van predvidjene teritorije,3.kao steta neimovinske prirode,4.kao trosak koji bi bio placen da se slucaj nije ni dogodio,5.kada je slucaj nastao kao posledica-namerne radnje,usled delovanja alkohola ili narkotika,bavljenja rizicnim aktivnostima I sportovima,rata,invazije,prirodne katastrofe,jonizujuceg zracenja ili kontaminacije radioaktivnoscu. 68) Osnovne odlike ivotnog osiguranja? Funkcija I privredni znacaj osiguranj zivota Osiguranje zivota predstvalja oblik zastite osiguranika ili njemu bliskog lica za slucaj nesrece koja ga moze zadesiti.Na ovaj nacin covek se na vreme obezbedjuje od rizika smrti,odnosno gubitka ili smanjenje sposobnosti prividjenja.Zibotno os otklanja stetne posledice od rizika.Zivotno os sluzi prosirenju socilajnog osiguranja.U razvijenim drustvima kroz privatno zivotno I penzijsko os vrsi se korekcija sistema penzijskog osiguranja zasnovanog na nacelu generacijske solidarnosti,posto penzioni fondovi sve teze podnose opterecenje velikog broja penzionera.Sa stanovista drzave placanjhe premije zivotnog osiguranja kumulira sredstva koja imaju znacaj stednje,koja je dugorocna,unapred odredjena I namenska.Sa stanovista pojedinca,polisa zivotnog os moze se upotrebiti I kao garancija za kredit,sto osiguraniku moze obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih potreba. Tehnicke osnove osiguranja zivota Osiguranje zivota se bazira na nacelima zakona velikih brojeva a to je osnovni zakon u teoriji verovatnoce I statistici.Sustina ovog zakona je u tome da se,ukoliko se posmatra veliki broj slucajeva ,mogu uociti odredjene pravilnosti u nastupanju jednog dogadjaja.Sto je broj posmatranih slucajeva veci,pravilnost u nastupanju jednog dogadjaja je veca a odsutpuanja su manja.Ako se odredjeni dogadjaj posmatra pojedinacno,on predstavlja slucaj,dok u velikom broju posmatranja postaje zakonitost.Stoga se zakonitost ispoljava samo u masi slucajeva,ona nije vidljiva kod pojedinacnih jedinica od kojih je masa sastaljena ,niti deluje kod nekih grupa tih jedinica.Sto je broj osiguranih predmeta veci I zahvata sire podrucje I sto je trajnije osiguranje duze,ostvarivanje odredjenog slucaja je ravnomernije I blize ocekivanom.Racunske 55 osnove obracuna tarifa u osiguranju lica cine :tablice smtrnosti,obracunska kamatna stopa I troskovi provodjenja osiguranja Tablice smrtnosti Tablice smrtnosti sadrze niz pokaziteloja od kojih su osnovni izravnata verovatnoca smrtnosti na osnovu kojih se izracunavaju sve ostale biometrijske finkcije:verovatnoca dozivljenja,kretanje broja zivih I broja umrlih u okviru odredjenog skupa,izracunatog na osnivu verovatnoce smrti.Pomocu ovako dobijenih vrednosti broja zivih I broja umrlih lica I odgvarajuce kamatne stope,izracunavaju se komutativni brojevi koji sluze za obracun neto premija u osiguranju zivota.Osnovni faktori koji uticu na smrtnost su :dob,pol,zanimanje,nacin zivota,klima I sl. Obracunska kamatna stopa Osiguranje zivota je uglavnom dugorocno,jer se ugovori sklapaju na period od 10 do 30 godina,ali se 57

premija osiguranja ne menja.Za obracunsku kamatnu stopu ne moze se uzeti aktuelna kamatna stopa jer se ona,u skladu sa trzisnim uslovima menja na vise ili na nize. Troskovi provodjenja osiguranja Prilikom kalkulisanja tarifa kod zivotnog osiguranja vodi se racuna o tri vrste troskova,to su: 1.akvicizioni troskovi,koji obuhvataju troskove pribavljanja osiguranja,troskove provizije za agente os,troskove izdavanja polise I sl. 2.inkaso troskovi,koji obuhvataju sve troskove koji nastaju prilikom naplate premija osiguranja 3.troskovi obrade I vodjenja portfelja Matematicka rezerva Matematicka rezerva osiguranja zivota obrazuje se u osiguranje zivota po nacelu akutarske matematike I cine ih razlika izmedju osigurane sume I premije osiguranja,Pod osiguranom sumom podrazumeva se sadasnja vrednost buducih obaveza ugovaraca osiguranja.Svrha formiranja matematicke rezerve je rezervisanje sredstava tejucih premija kako bi osiguravac bio u mogucnosti da odgovori svojim obavezama u buducnosti.Sredstva matematicke rezerve se u poslovanju osiguravaca iskazuju kao pasiva,a zove se matematicka,jer se izracunava matematickom metodom na osnoovu tablica smrtnosti I kamatne stope 69) Ugovor o osiguranju ivota? Odlike Ugovor o osiguranju zivota je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima u odeljku osiguranja lica.Ugovor o osiguranju zivota je ugovor kojim se osiguravac obavezuje da osiguraniku ili licu koga on odredi,isplati odredjenu sumu ili rentu u slucaju smrti osiguranika ili osiguranog lica ,ili u slucaju dozivljavanja odredjenog vremena a osiguranik se obavezuje da plati premiju osiguranja.U ugovoru o os zivota razlikujemo sledece pojmove: Ugovarac osiguranja.Ugovarac osiguranja je lice koje sklapa ugovor o osiguranju zivota.On placa premiju I njemu pripadaju sva prava iz ugovora o osiguranju,ukljucujuci I pravo promene korisnika osiguranja,sve do nastupanja osiguranog slucaja Osiguravac je akcionarsko drustvo za osiguranje koje preuzima pokrice osiguranog slucaja na osnovu ugovora o osiguranju Osiguranik je lice na koji se odnosi osigurani slucaj na osnovu koga zavisi isplata naknade korisniku osiguranja. Korisnik osiguranja je lice kome pripadaju prava iz ugovora o osiguranju. Premija osiguranja je novcani iznos koji ugovarac osiguranja placa osiguravacu na osnovu ugovora o osiguranju Osigurana suma predstavlja iznos koji je osiguravac obavezan isplatiti korisniku osiguranja kada nastupi osigurani slucaj Osigurani slucaj je dogadjaj o kome zavisi isplata naknada po ugovoru o osiguranju Dobit je novcani iznos koji se godisnje pripisuje suma osiguranja.Nije zajemcen ugovorom o osiguranju I zavisi od uspesnosti poslovanja osiguravaca Polisa osiguranja predstavlja pismenu ispravu o zakljucenom ugovorm o osiguranju I ona je sinonim za ugovor o osiguranju Vrste U zavisnosti od prihvacenog kriterijuma za vrsenje podele,ugovori o zivotnom osiguranje se mogu podeliti prema: 1.nacinu zakljucenja ugovora na ugovor o osiguranju zivota sa lekarskim pregledom I bez lekarskog pregleda 2.broju lica obuhvacenih ugovorom na individualna I kolektivna osiguranja 3.riziku obuhvacenom os na ugovor o os za slucaj smrti,za slucaj dozivljenja,mesovito osiguranje I osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate 4.nacinu isplate osigurane sume na osiguranje kapitala I os rente 5.tome koga obezbedjuje osiguranik na licno osiguranje I osiguranje u korist treceg lica. 58

Osiguranje sa ili bez lekarskog pregleda Prema nacinu zakljucenja ugovora osiguranje zivota se moze izvrsiti sa lekarskim pregledom i bez lekarskog pregleda,Ovo je nuzno zbog procene rizika ali i zbog obaveze osiguravaca.Ukoliko je izvrsen lekarski pregled,osigurana suma se isplacuje u celosti ,bez obzira na to koliko je dugo trajalo osiguranje Individualno i kolektivno osiguranje Individualno osiguranje zivota je ono kod koga se za svakog pojedinog osiguranika zakljucuje poseban ugovor.Kolektivno osiguranje se praktikuje kod onih ugovora gde,recimo poslodavac osigurava zivote svojih radnika ili gde se osigurava zivot clanova nekog udruzenja,kulturno-umetnickog ili sportskog udruzenja Osiguranje za slucaj smrti,dozivljenja,mesovito ili sa utvrdjenim rokom isplate Prema riziku koji je obuhvacen kod osiguranja zivota,ono se deli na:osiguranje za slucaj smrti,osiguranje za slucaj dozivljenja,mesovito osiguranje,osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate Osiguranje za slucaj smrti.Ovaj ugovor se u praksi javlja u dve varijante,u zavisnosti od toga da li se osigurani slucaj ostvaruje za svo vreme trajanja zivota osiguranika ili se ostvaruje u jednom odredjenom periodu.U prvom slucaju radi se o dozivotnom osiguranju za slucaj smrti,a u drugom o osiguranju za slucaj smrti sa odredjenim rokom trajanja.Osiguranje za slucaj smrti s odredjenim rokom trajanja je takva vrsta osiguranja kod koga se osigurana suma isplacuje samo u slucaju ako osiguranik umre u ugovorenom vremenskom periodu.Ukoliko prezivi ,upacena premija ostaje osiguravacu.Svrha ovog osiguranja je iskljucivo zastita onih za koje je sklopljeno poravnanje npr za zastitu hipoteke,za pokrice potrazivanja poverioca i sl Osiguranje za slucaj dozivljenja .Osiguranje za slucaj dozivljenja jetakva vrsta osiguranja kod koga osigurani slucaj kada osigurano lice dozivi odredjeni broj godina.U tom slucaju osiguravac je duzan da isplati osiguranu sumu.Cilj zakljucenja ovog ugovora je obezbedjenje osiguranika u starosti. Mesovito osiguranje ili osiguranje za smrti I za slucaj dozivljenja je osiguranje kod koga osiguravac placa osiguranu sumu ukoliko osiguranik umre za vreme trajanja osiguranja,ali I u slucaju ako osiguranik dozivi I kraj perioda osiguranja.Ovo osiguranje osim rizika sadrzi I elemente stednje.Njegova osnovna obelezja su:trajanje osiguranja je na odredjeno vreme,za slucaj ranije smrti korisniku se ispalcuje osigurana suma,za slucaj dozivljenja ugovorenog roka osiguranike se isplacuje osigurana suma,uslovi osiguranja se ne mogu menjati u toku trajanja os,ps se moze otkupiti a moze se dobiti i zajam na polisu oli predujam,polisa os se moze dati u zalog. Osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate je ono osiguranje kod koga se osiguravac obavezuje da osiguraniku ili korisnicima osiguranja isplati osiguranu sumu po istku roka koji je utvrdjen ugovorom.Ukoliko osigurano lice umre pre tog roka ,osiguravac ce isplatiti osiguranu sumu naslednicima a time prestaje obaveza placanja premije Osiguranje kapitala i osiguranje rente Prema nacinu isplate osigurane sume oma moze biti placena u jednokratnom iznosu ili u obliku rente u jednom odredjenom periodu.Prvi oblikse u praksi naziva osiguranje kapitala a drugi osiguranje rente.Osiguranje kapitala moze biti za slucaj dozivljenja ili za slucaj smrti a os rente se javlja kao osiguranje licne rente,ili rente u korist trecih lica.U zavisnosti od vremena trajanja ,renta moze biti dozivotna ili privremena a prema vremenu pocetka neposredna ili odlozena 70) Lino osiguranje i os u korist trecih lica? Prema tome koga obezbedjuje osiguranik,ugovor o osiguranju zivota se deli na ugovore o licnom osiguranju i ugovore o os u korist trecih lica. Lino osiguranje zivota je takav vid os po kome osiguranik prilikom nastupanja osiguranog slucaja lino prima osiguranu sumu. Kod osiguranja u korist trecih lica osiguranik eli u slucaju svoje smrti ili u slucaju gubitka radne sposobnosti, da obezbedi lanove svoje porodice ili neka druga lica koja ugovaraca os unapred oznacio kao korisinika osiguranja. Zakljucenje I elementi ugovora Ugovor o zivotnom osiguranje je zakljucen kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja ili listu pokrica.Osiguravaci imaju obrazac ponude koji sadrze sve potrebne podatke da bi osiguravac bio upoznat sa 59

cinjenicama I okolnostima koje su za njega vazne prilikom procene rizika.Dokument o ozakljucenom ugovoru o osiguranju zivota je polisa osiguranja I polosa os mora pored sastojaka propisanih clanom imati I :ime I prezime lica na ciji se zibot odnosi osiguranje,datum njegovog rodjenja,dogadjaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane sume.Za punovaznost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadrzi ime korisnika,datum indosiranja I potpis indosanta.Posle zakljucenja ugovora o os ,osiguravac je duzan da ugovaracu osiguranja da polisu,koja kao document,sadrzi sve podatke o sadrzaju ugovora kao I dam u preda uslove osiguranja koji se odnose na osiguranje koje je zakljuceno. Prijava okolnosti od znacaja za ocenu rizika Pored precizno odredjenih obaveza osiguranika,odnosno ugovaraca osiguranja,kod ugovora o os zivota posebnog je znacaja prijava tacnih podataka o godinama zivota osiguranika.Ukoliko je u ugovoru o osiguranju zivota data netacna prijava godina zivota,vaze sledeca pravila: 1.ugovor o os zivota je nistav I osiguravac je duzan da u svakom slucaju vrati sve pribavljene premije,ako su prilikom njegovog zakljucenja netacno prijavljene godine zivota osiguranika ,a njegove stvarne godine zivota prelaze granicu do koje osiguravac po svojim uslovima I taifom vrsi osiguranja zivota 2.ako je natacno prijavljen da osiguranik ima manje godina,a njegove stvarne godine zivota ne prelaze granicu do koje osiguravac vrsi osiguranje zivota,ugovor je punovazan,a osigurana suma se smanjuje u srazmeri ugovorene premije I premije predvidjene za os zivota lica osiguranikovih godina 3.kad osiguranik ima manje godina nego sto je prijavljeno prilikom zakljucenja ugovora,premija se smanjuje na odgovarajuci iznos ,z osiguravac je duzan da vratii razliku izmedju primljenih premija I premija na koje ima pravo. Ukoliko osiguranik precuti ozvesnu okolnost znacajnu za ocenu rizika,ili je ne prijavi,to obicno vodi ka niostvosti ugovora o os pod uslovom da je postupao zlonamerno.Ukoliko osiguranik nije imao nameru da prevari osiguravac moze doci do promene iznosa premije. Posledice neplacanja premije Ako osiguravac osiguranja zivota ne plati neku premiju o doselosti,osiguravac nema pravo da njenu isplatu trazi sudskim pute.Obaveza osiguravaca os zivota je da pismeno pozove osiguranika da u roku od mesec dana plati premije. Ukoliko osiguranik ili drugo zainteresovano lice ne plati premiju,pravo osiguravaca je: 1.Raskine ugvor o os zivota ako premija nije placena u prve tri godine ugovora 2.Obavesti ugovaraca os da smanjuje osiguranu sumu na iznos otkupne vrednosti os,ukoliko su placene bar tri godisnje premije. 70) Osiguranje treeg lica? Osiguranje zivota se moze odnositi na zivot ugovaraca os,a moze se odnositi I na zivot nekog treceg.Ako se os odnosi na slucaj smrti nekog treceg,za punovaznost ugovora potrebna je njegova pismena saglasnost data u polisi ili u odvojenom pismenu,prilikom potpisivanja polise sa naznacenjem osigurane sume. Kumuliranje naknade I osigurane sume Razlika izmedju osiguranja imovine I lica ke I u tome sto osiguranik u zivotnom osiguranje moze istaci prema osiguravacu zahtev za isplatu osigurane sume,a prema odgovornom licu zahtev za naknadu stete po osnovu gradjanske odgovornosti.Oba ova zahteva osiguranik moze da ostvariti u punom iznosu.Zakon o obligacionim odnosima predvidja da je pravo na naknadu od treceg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slucaja pripada osiguraniku,odnosno korisniku ,nezavisno od njegovog prava na osiguranu sumu.Odstupanje od pravila o dopustenosti kumuliranja regulisano je odredbom clana 948.stav 3.ZOO.U slucaju kada je osiguranje od posledice nesrecnog slucaja ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti zakon iskljucuje vazenje odredbe clana 948.U pravnoj teoriji ovakvo stanoviste je podvrgnuto kritici pa se istice: 1.zabrana kumuliranja je suprotne pravnoj prirodi osiguranja lica,jer ono nema za svrhu naknadu stete,te se stoga ne treba dovoditi u vezu sa osiguranjem od osgovornosti 2.radnici koje zadesi nesrecni slucaj u nejednakom su polozaju s obzirom da to ko je odgovorno lice-ako je odgovorna ona organizacija koja je zakljucila kolektivno os,oni su u nepovoljnijem polozaju nego kada ja za stetu odgovorno neko trece lice 3.smisao osiguranja je suprotan-on je u obezbedjenju radnika koji na ovaj nacin treba da dobiju dodatno 60

pokrice,to jest bar za onoliku zastitu koje imaneko drugo lice odgovorno za stetu 4.odgovornost organizacije se moze posebno osigurati,pored osiguranja radnika od nesecnog slucaja-u tom slucaju osiguravac je po dva odvojena osnova primio premije I ne moze se ispunjavati obaveze samo po jednom osnovu 5.treba dozvoliti kumulaciju naknade kada se odgovornost osiguravaca zasina na ugovoru o obaveznom osiguranju od odgovornosti za stetu pricinjenu motornim vozilom I na ugovoru o kolektivnom os radnika,koje je zakljucila organizacija kao sopstvenik vozila ,jer je ekonomski intees rukovodio I osiguravaca da maplacuje premije po dva osnova,I ugovarac osiguranja-preduzece da njegovi vozaci I putnici pored potpunog namirenja po osnovu obaveznog osiguranja,dobiju josi I osiguranu sumu po osnovu dobrovoljnog osiguranja 6.polazi od karaktera tj pripadnosti sredstava iz kojih je placena prmija nije opravdano,jer se u krajnjoj liniji to uvek sredstava samih osiguranika-kod obaveznog osiguranja putnici je placaju kroz prevoznu cenu,a kod kolektivnog os radnika rec je o ostvarenom dohotku samih tih radnika,tj o sredstvima koja su oni stvorili I kojima upravljaju. 71) Rizici iskljueni iz osiguranja ivota? Prema Zakonu o obligacionim odnosima kod os zivota iskljuceni su sledeci rizici:samoubistvo osiguranika,namerno ubistvo osiguranika,ratne operacije I drugi rizici ako je to ugovorom ugovoreno Samoubistvo osiguranika Iskljucenje rizika samoubistva is os predvidjeno je clanom 949 ZOO gde je odredjeno da ugovorom o os za slucaj smrti nije obuhvacen rizik samoubistva osiguranika,ako se desilo u prvoj godini osiguranja.U slucaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zakljucenja ugovora ,osiguravac nije duzan da isplati korisniku osiguranu sumu,nego samo matematicku rezervu iz ugovora Namerno ubistvo osiguranika Osiguravac se oslobadja obaveze da korisniku isplati osiguranu sumu ako je ovaj namerno izazvao smrt osiguranika.Osiguravac je duzan,ukoliko su do dana ubistva uplacene bar tri godisnje premije,isplatiti matematicku rezervu ugovoracu iz os,a ako je on osiguranik,njegovim naslednicima.Uslovi iskljucenja su:da je korisnika osiguranja izazvao smrt osiguranika,da je korisnik to ucinio namerno.Kada je ugovorac osiguranja istovremeno I osigurano lice,onda korisnik koji je prouzrokovao njegovu smrt biva lisen sva prava iz osiguranja u potpunosti Smrt osiguranika usled ratnih operacija Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim operacijama,osiguravac nije duzan korisniku isplatiti osiguranu sumu ako nije sto drugo ugovoreno.Medjutim,duzan je isplatiti korisniku matematicku rezervu iz ugovora.Osiguravac se oslobadja obaveze iz ugovora o os od nesrcecnog slucaja,ako je nesrecan slucaj prouzrokovan ratnim operacijama.Razlog za iskljucenje rizika ratnih dogadjaja je u tome sto se radi o velikom riziku koji se ne moze podvrci zakonima statistike,a pored toga radi se o dogadjajima koji redovno prouzrokuju smrt velikog broja lica. Drugi rizici Opsti uslovi za os zivota koje primenjuju nasi osiguravaci,pored slucajeva predvidjenih zakonom,predvidjaju I iskljucenje rizika I u slucaju kada je osiguranikova smrt nastupila izvrsenjem smrtne kazne ili ako osguranik pogine u pokusaju ili pripremi pokusaja ili izvrsenju umisljajnog krivicnog dela.Takodje,iskljuceni su I neki rizici prirodnih katastrofa,recimo ako je nesretan slucaj nastao usled zemljotresa. Otkup osiguranja Ako je ugovarac osiguranja zakljucenog za ceo zivot uplatio premiju za bar tri godisnje premije,na njegov zahtev,osiguravac mu mora islatiti otkupnu vrednost polise.U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovarac moze zahtevati usplatu njene otkupne vrednosti,kao I nacin na koji se ta vrednost izracunava u skladu sa uslovima osiguranja.Pravo otkupa ne mogu zahtevati poverioci ugovaraca osiguanja,kao ni korisnik osiguranja.Ipak ,otkupna vrednost ce biti isplacena korisniku na njegov zahtev,ako je odredjivanje korisnika neopozivo.Izuzetno,otkup polise moze zahtevati poverilac kome je polisa predate u zalogu,ako 61

potrazivanje radi cijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti/U sudskoj praksi je zauzet stav da otkupna vrednost osiguranja predstavlja minimum ispod kojeg se ne moze smanjiti osigurana svota u slucaju neplavenje premija.Ugovarac osiguranja ima pravo da na otkup osiguranja samo u slucaju dozivotnog osiguranja a ne I kod ugovora o os zivota zakljucenih na odredjeno vreme Predujam Na zahtev ugovaraca osiguranja zivota zakljucenog za ceo zivot osiguranika ,osiguravac moze isplatiti unapred deo osigurane sume do visine otkupne vrednosti polise,koju ugovarac os moze vratiti docnije.Na primljeni predujam ugovarac osiguranja duzan je placati odredjenu kamatu.Ako ugovarac osiguranja zadocni sa placanjem dospele kamate,postupice se kao da je podneo zahtev za otkup Zalaganje polise Polisa osiguranja zivota moze biti data u zalogu.Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguravacu samo ako je pismeno obavesten da je polisa zalozena odredjenom poveriocu.Kad polisa glasi po naredbi ,zalaganje se vrsi indosamentomUkoliko polisa ne glasi po naredbi,moguce je napraviti ugovor o zalozi izmedju poverioca I duznika o cemu se mora obavestiti osiguravac.Polisa os se moze zaloziti I cesijom,tako da prava I obaveze iz ugovora prelaze na poverioca I on postaje duznik prema osiguravacu I ima obavezu placanja premije. Zastarelost potrazivanja Za zastarelost kod ovih ugovora vaze opsta pravila o zastarelosti,tako da se odredbe clana 380.ZOO pojavljuju kao posebna pravila koja derogiraju opsta pravila lex specialis derogate legi generali.Potrazivanja ugovaraca osiguranja,odnosno treceg lica iz ugovora o os zivota zastarelosti za pet,a iz ostalih ugovora o os za tri godine,racunajuci od prvog dana posle proteka roka kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nestalo.Potrazivanje iz osnova osiguranja zivota zastarevaju znatno duze od ostalih potrazivanja iz ugovora o osiguranja.Razlog tome je sto kod osiguranja zivota korisnik osiguranja tj lice koje se pojavljuje kao naslednik u slucaju smrti osiguranika,cesto I ne zna da poseduje to svojstvo ili znatno kasnije sazna sa njega,dok kod ostalih osiguranja korisnik po pravilu saznaje za stetu vec u momentu njegovog nastupanja Rizik I osiguranju zivota Osnovni rizik koji se pokriva zivotnim osiguranjem je smrt osiguranika.Za zivotna osiguranja karakteristicno je da je premija fiksna kroz celo trajanje osiguranja,s ti stom rizik sa staroscu osiguranika raste.Kmatna stopa se odredjuje na pocetku trajanja osiguranja I ona je konstantna I fiksna.Rizici sa kojim se susrecu osiguravaci zvota u pravnoj literature se sistematizuju na sl.nacin:rizik imovine,rizik odredjivanja premije,rizik uskladjivanja imovine I obaveze I nepredvidivi rizik Rizik imovine se ogleda u tome sto u toku trajanja osiguranja plasmanima osiguravaca moze pasti vrednost,iz raznih razloga.Rizik odredjivanja premije sastoji se u mogucnosti da jedan od elemenata za odredjivanje premije bude lose odredjen,tako da se moze dogoditi da je kamatna sopa previsoka,ili da smrtnost premasi ocekivanja,ili da su troskovi osiguravaca podcenjeni,tako da prevazilaze planirane.Rizik uskladjivanja imovine I obaveza odnosi se prvenstveno na njihovu rocnost.Nepredvidivi rizik se veze za neke dogadjaja koji se mogu desiti u buducnosti ,kao sto su moguce promene poreskih zakona Strana iskustva u oblasti osiguranja zivota Sjedinjene Americke Drzave Prvo drustvo za osiguranje zivota u SAD osnovano je 1759 godine,samo sedam godina nakon osnivanja Filadelfijskog udruzenja za osiguranje stambenih objekata od stete prouzrokovane pozarom.Americko osiguranje se danas moze klasifikovati u tri osnovne kategorije:zivotno osiguranje,o sod nezgoda I zdravstveno osiguranje,osiguranje imovine I o sod odgovornosti.Prema vrsi osiguranja kojom se bave,osiguravajuca drustva se dele na:drustva za osiguranje zivota,drustva za os imovine I odgovornosti I drustva zdravstvenog osiguranja I osiguranja od nezgoda.U praksi se svi ugovori osiguranja zivota mogu podeliti na dve vrste:one koji pruzaju samo os zivota I one koje ukljucuju element stednje ili investicija,koji nazivamo gotovinske polise.Na osnovu ovog sistema podele,proizvodi osiguranja zivota se dele na:osiguranje na odredjeni rok,dozivotno osiguranje,darovno osiguranje,univerzalno osiguranje,prilagodljivo os zivota,promenljivo os zivota.Dozivotno osiguranje se pojavljuje u dva oblika,kao stvarno dozivotno os I dozivotno os uz ograniceno placanje.Stvarno dozivotno os se odnosi na 62

ugovore u kojima se premije placaju dozivotno.Dozivotno os uz gograniceno placanje se razlikuje od stvarno dozivotnog samo u nacinu placanja premije.Ovde se premije placa u kracem vremenskom periodu ,recimo 20 godina,ali osiguranik uziva zastiu na nominalnu polisu z\a ostatak zivota I nakon sto prestne sa placanjem.Univerzalno os zivota je uvela osiguravajuca kuca Hutton Life 1979 godine .Razlika u odnosu na tradicionalno dozivotno os je u tome sto se premija,gotovinska vrednost I nivo zastite mogu menjati I prilagoditi na gore I na dole u toku trajanja ugovora,u skladu sa potrebama vlasnika polise.Promenljivo os zivota je takva vrsta ugovora u kome osiguranik ima pravo investiranja gotovinske vrednosti polise I snosi investicioni rizik te prima naknadu za slucaj smrti.Prilagodljivo osiguranja zivota uvedeno je 1971 godine.Prva ga je primenila osiguravajuce kompanija Minnesota Mutual.Ovu polisu os zivota nametnula je potreba pojedinca da u toku os menja visinu premije,u skladu sa svojim mogucnostima.U skladu sa ovim uplatama,vrednost polise se povecava ili samnjuje.Darovno os zivota je takvo os koje se zakljucuje na period od 10 ili 20 godina,kojim se obavezuje osiguravajuca kompanija da plati nominalu polise I u slucaju dozivljenja I u slucaju smrti osiguranika, u toku trajanja osiguranja.Polise osiguranja u SAD imaju povoljniji poreski tretman na dva nacina.Kao prvo,iznos obaveze prema korisniku prilikom smrti osiguranika u nacelu se ne ukljucuje u oporezivi dohotak.Isto tako,ugovaracu se ne oporezuje ostvareni dohodak koji je ostvaren naplatom zivotnog osiguranja. Japan Osiguranje zivota u Japanu pocetkom Xxi veka prolazi kroz period znacajane transformacije zbog izmena zakona o os,ozbiljnih promene u ekonomiji I rastuce konkurencije ulaskom stranih osiguravajucih kompanija.Osiguranje zivota u Japanu se moze danas podeliti u tri grupe:tradicionalno domace os,novije domace osiguranje I ucesce stranih osiguravajucih kompanija.Tradicionalno domace os su nudili vrlo slican spektar usluga kroz glomazno organizovanu mrezu prodavca.Premije su bile fiksne u svim kopmanijama na priblizno istom nivou.Polise su obezbedjivale garantovane kamatne stope I cinilo se da ne predstavljaju veliki teret za osiguravace u odredjenom trenutku.Novije osiguravajuce kompanije su,poucene losim iskustvom,pocele da razmatraju nacine kreiranja drugacijih polisa I mehanizme zastite od trzisnih flutuacija.Kompanija kao sto su Sonyi I Prudental US su angazovale eksperte u cilju kreiranja novih strategija.Neoptereceni problemima koje su imale domace kopmanije,strani osiguavaci su zauzeli znacajan deo japanskog trzista ,bilo da je rec o konsolidaciji ili o preuzimanju drugih kopmanija.Tokom perioda ekonomskog rasta finansijski system u Japanu su karakterisala: 1.ogranicenja novih ulazaka na podrucje finansijskog poslovanja, 2.ogranicenja u pogledu obima operacije na svega nekoliko podrucja finansijskih trzista 3.ogranicenje konkurencije banaka,osigravajucih kopmanija I kompanija koje si se bavile hartijama od vrednosti Ove pgranicavajuce odredbe su bile korisne za stabilizaciju kreditnog I finansijskog sistema imajuci u vidu opasnost od bankrota.Praksa je pokazala da takav system ne funkcionise I da je potrebno liberalizovati finansijsko trziste.Mere deregulacije su dovele do lakseg ilaza na finansijsko trziste,formiranje holding kompanija,novih kanala prodaje itd.Restrektivne mere su ostale na snazi u smislu: 1.odrzavanja snage u poslovanju osiguravajucih kopmanija 2.obezbedjivanje margine solvetnosti u smislu uspostavljanja sistema za rano upozoravanje I sistema garancije placanja stete 3.realizovanje postenih uslova konkurencije u oblasti marketinga sistema 4.zabrana monoploa I neprikladnih ogranicenja prilikom prodaje osiguranja, Nemacka Osiguranje zivota je u Nemackoj vec godinama najpopulatniji instrument obezbedjenja penzijske zastite I pored toga sto je u ovoj zemlji drzavni system socijalnog os dobar I obezbedjuje sigurnost svojim gradjanima u trecem zivotnom dobu.Obavezno penzijsko osiguranje cini osnovu drzavnog sistema socijalnog os u Nemackoj,Ono postoji os 1889 I zasniva se na sistemu generacijske solidarnosti.Na trzistu os zivota u Nemackoj najvazniji proizvod je mesovito osiguranje zivota.Ovi ugovori se zakljucuju na vremenski period os 25 do 30 godina.Osiguraniku ce kod ugovora o mesovitom osiguranju zivota u slucaju msrti ili za slucaj dozivljenja isteka roka o os biti isplacena ugovorena osigurana suma I ucesce u 63

dobiti.Druga vazna vrsta os zivota je rentno os.Kroz ovaj oblik osiguranja osiguranik prima redovno penziju do kraja zivota,koja je zajamcena.Ovo os postoji u obliku odgodjenog renrno og,za koje se mesecno uplacuje kroz radni vek ,a penzija se pocinjeisplacivati u trenutku penzionisanja.Posebno interesantni oblik zivotnog os je osiguranje zivota vezno za vrednost udela u investicionim fondovima.Ovaj oblik osiguranja zivota dozivelo je bum,pa je u 2000 godini bio najbolje prodavani proizvod zivotnog osiguranja u Nemackoj,ispred mesovitog os ili osiguranja rente.Vazno dopunsko os koje se redovno prodaje uz osiguranje zivota je tzv,dodatno os od nesposobnosti za rad,pri cemu se profesinalna invalidnost od najmanje 50 posto smatra osiguranim slucajem.Kontrolu nad radom osiguravajucih kompanija vrsi Nadzorni organ ,u skladu sa Zakonom o nadzoru u osiguranju.Ovaj zakon predvidja veoma tsroge odredbe koje se ticu proracuna cenovnika,tehnicjke rezerve I ulaganjima sredstava prikupljenih prodajom zivotnog osiguranja..Osiguranje zivota vezano za berzani indeks je proizvod koji se temelji na dvanaestogodisnjem trajanju ugovora,a najmanje 60 posto premije namenjeno je pokricu rizika smrti pa se stoga dobici kod ovog os po pravilu neoporezivi.Poreska oslobadjanja se gube u slucaju prevremenog raskida ili kapitalizacije zbog prestanka placanja premije Francuska Francuzi sa ponosom istuci da je njihov sunarodnik Blaise Pascal tvorac matematicke teorije verovatnoce,na kojoj se zasniva osiguranje zivota.Zaista,istrisje cinjenice potvrdjuju da je on u prepisci sa Pierre Fermat-om 1654 godine,razmatrajuci neki problem vezan za kockanje,postavio osnovu racuna verovatnoce koji je tek 1714 godine afirmisan zakonom velikih brojeva.Tradiciju zivotnog os u Francuskoj zapoceo je Lorezo Tontino jos u XVII veku.Po njemu se I danas jedan system uzajamnog osiguranja zivota ziva tontine.Po njegovim uputstvima drzava je prodala odredjeni broj os dozivotne rente sa jednakom cenom 300 livi po glavi.Rentu umrlih nasledjivali su preziveli.Poslednju rentu je primila neka gospodja sa dozivljenjem 96 godina u iznosu 73500 livri,dok je glavnica uplacene premije ostala drzavi.Prvu osiguravajucu kompaniju koja je imala veliki broj zakljucenih ugovora o os zivota osnovano je u Francuskoj Etenne Claviere 27 jula 1788.godine.Danas Francuzi preferiraju klasiccne vrste individualnog osiguranja zivota,mada su najvise zastupljene:dobrovoljno penzijsko I zdravstveno os koje su veoma dobro razvijeme.Klasicna individualana os zivota koja su najcesce zastupljena su:mesovito os kapitala,term fix osiguranje kapitala.os odlozene licne dozivotne rente I os odlozene licme privremene rente.Mesovito os zivota obavezuje osiguravajucu kompaniju da isplati ugovorenu sumu neposredno ako osiguranik umre u toku trajanja zakljucenog os ili sa datumom istaka perioda os za slucaj dozivljenja.Klasicno osiguranje odlozene ili privremene licne rente uglavnom zakljucuje osobe koje bave tzv slobodnim zanimanjima jer se u praksi mnogo cesce javlja os ciju premiju delimicno ili u potpunosti placa poslodavac za sve zaposlene,prema razlicitim semama dobrovoljnog penzijskog os.Veoma je popularno osiguranje kapitala za vencanje,narocito u seoskim podrucjima.Uglavnom postoje dve vrste polise za ovo osiguranje: 1.bez redukovanja osigurane sume u slucaju da ugovarac os umre I zbog toga ne budu uplacene sve ugovorene rate premije 2.sa redukovanjem osigurane sume,ukoliko zbog smrti ugovaraca ne bdu uplacene sve rate premije Kod osiguranja rente za skolovanje najcesce se premija ne ugovara sa jednokratkim placanjem,vec u ratama.Slicno kao I kod osiguranja za vencanje mogu biti ugovoreni slucajevi: 1.bez redukovanja osigurane sume u slucaju da ugovarac osiguranja umre I zbog toga ne budu uplacena sve ugovorene rate premije 2.sa redukovanjem osigurane sume,ukoliko zbog smri ugovaraca ne budu uplacene sve rate premije. Osnovni oblici zakljucenja osiguranja zivota dva lica jesi ugovori o os zajednickog kapitala I ugovori o os zajednicke rente.Kod os zajednickog kapitala osiguravajuca kompanija je u obavezi daisplati osiguranu sumu u slucaju smrti jednog od osiguranih lica I sa tom isplatom prestaje vaaznost polise Finska Osiguranje u Finskoj ima dugu tradiciju,posto je prva osigurvajuca kompanija osnovana pre 130 godina.Osiguranje u Finskoj se sprovodi uz veliku disperziju rizika I sigurne prihode od premija tako da se finansijska stabilnost osiguravajucih kompanija ne dovodi u pitanje.Najrazvijenija os u Finskoj su imovinska os ,ali zadnjih godina raste udeo os zivota u ukupnom portfelju osiguranja.U proslosti os zivota 64

je bilo nerazvijeno.Bio je obicaj da Finci svoju ustedjivenu stavljaju na stednju ili kupuju drzavne obaveznice.Imajuci u vidu da je finska ekonomija bila stabilna,gradjani nisu morali da brinu za starost,ili za sigurnost svoje porodice.Danas je osiguranje zivota u gunkciji smanjenja davanja iz fondova socijalnog os,pa je ovo os pocelo da ugrozava primat imovinskih os.Os zivota je postalo konkuretan instrument ulaganja narocito posle promene u oporezivanju orocenog depozita.Kada su uvedeni porezi nadepozite,usledio je znacajam porast os zivota.Poras ove vrste os se ogleda I u cinjenici da se polisom os zivota moci obezbediti kupovina nepokretnosti,vinkuliranjem polise na davaoca kredita. Harmonizacija prava osiguranja zivota u okviru Evropske unije Ujednacavanjem ili tzv harmonizacijom nacionalnih prava os na osnovu direktiva komunitarnog prava postize se jedan od proklamovanih ciljeva vezanih za ostvarivanje pune slobode I jednakog polozaja privrednih subjekata u obavljanju finansijskih usluga na jedinstvenom trzistu os zivota-clanica Evropske unije, Dopunsko os od posledica nesrecnog slucaja Pojam Osiguranje od posledice nesrecnog slucaja uz os zivota spada u red dobrovoljnog os lica.Ovo os se vrsi prema Posebnim uslovima za o sod posledica nesrecnog slucaja uz os zivota,koji cine sastvani deo ugovora o os zivota,koji ugovarac os zakljuci sa drustvom za os.Posebnim uslovima se regulisu odnosi izmedju ugovaraca,osiguranika I osigravaca prema ugovorenim oblicima osiguranja za slucaj:smrti usled nesrecnog slucaja,trajnog gubitka opste radne sposobnosti,osiguanikovog boravka u bolnici na lecenju usled nesrecnog slucaja.Ugovor o o sod posledica nesrecnog slucaja zakljucuje se zajedno sa ugovorom o os zivota orema ovim posebnim uslovima I opstim uslovima za os zivota.Ako se o sod posledice nesrecnog slucaja ne zakljucuje zajedno sa os zivota tj sa istom polisom,vec naknadno sa drugom polisom u toj drugoj polisi treba obavezno navesti da je zakljuceno os zivota I navesti broj polise os zivota.Dopunsko os od posledice nesrecnog slucaja iz os zivota je takva vrsta o sod nezgode koja se moze prodavati iskljucivo uz os zivota.Po svojim osobinama predstavlja u potpunosti nezivotno os,ali se statisticki I finansijski prati u zivotnim os Sposobnosti za os Lica cija je opsta radna sposobnost umanjena usled neke teze bolesti,tezih telesnih mana ili nedostataka,osiguravaju se uz naplatu povecane premije u smislu Posebnih uslova za os uvecanih rizika,koji cine sastavni deo igovora o os.Lica potpuno lisena poslovne sposobnosti,kao I dusevno bolesna lica u svakom slucaju su iskljucena iz os.Osiguranje moze da traje najduze do navrsene 75 godine starosti osiguranika. Pojam nesrecnog slucaja Nesrecnim slucajem se smatra iznenadni I od volje osiguranika nezavisni dogadjaj,koji delujuci uglavnom spolja I naglo na telo osiguranika,ima za posledicu njegovu smret,potpuni ili delimicni invaliditet,prolaznu nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja sto je uslovilo njegov boravak u bolnici.Nesrecnim slucajem smatraju se :gazenje,sudar,udar kakvim predmetom ili o kakav predmet,udar elektricne struje ili groma,pad itf Trajanje osiguranja Ako je os nezgode zakljuceno istom polisom za osiguranje zivota,onda je trajanje osiguranja odredjeno Opstim uslovima za os zivota.Kada je os nezgode zakljuceno posebno polisom,tada se tom polisom odredjuje trajanje os Obaveze osiguravaca Pocetak I prestanak Obaveza osiguravac da isplati ugovorenu sumu tj naknadu,ukoliko je ovo os zakljuceno ili obnovljeno istovremeno sa os zivta pocinje 00.00 casova onog dana koji je u polisi oznacen kao pocetak os,ako je do toga dana placena prva ugovorena premija.Smatra se da je prvo ugovorena premija placena I onda ako je ugovarac tj osiguranik dao pismenu izjavu na osnovu koje ce se naplata premije vrsiti putem obustave njegove zarade.Obaveza osiguravaca prestaje u 00.00 casova onog dana koji je u polisi ili dodatku oznacen kao istek ugovora o os,kao I kada prestane os zivota iz bilo kog uzroka predvidjenim Opstim uslovima za os 65

zivota,a istom polisom je obuhvaceno I os od posledica nesrecnog slucaja Obim obaveze osiguravaca Kada nastane nesrecni slucaj osiguravac isplacuje osiguraniku iznose predvidjene u ugovoru o os I to: 1.osiguranu sumu za slucaj smrti,ako je usled nesrecnog slucaja nastupila smrt osiguranika 2.ako su polisi navedene dve osigurane smrti I to:osigurana suma za slucak smrti I osigurana suma za slucaj smrti usled nezgode ,osiguravac ce isplatiti osiguranu sumu za slucaj smrti usled nezgode ako smrt osiguranika nastupi kao posledica nesrecnog slucaja 3.osiguranu sumu za slucaj invaliditteta ako je usled nesrecnog slucaja nastupio 100 posto invaliditet 4.postotak od osigurane sume za invaliditet ako je usled nesrecnog slucaja nastupio delimicni invaliditet prema tabeli za odredjivanje procenta trajnog gubitka opste radne sposobnosti 5.osiguranu sumu,dnevnu naknadu,ako je osiguranik usled nesrecnog slucaja boravio na lecenju u bolnici. Ogranicenje obaveze osiguravaca Ako nije posebno ugovoreno ,odnosno nije placena odgovarajuca uvecana premija,ugovorena osigurana suma smanjuje se srazmerno premiji koju je osiguranik trebalo da plati u odnosu na stvarno placenoj premiji,ako nesrecni slucaj nastane: 1.pri upravljanju u voznji avionom I drugom vrstom vazduhoplova 2.pri upravljanju I voznji plovnim objektima na linijama recnog I pomorskog saobracaja,osim u svojstvu putnika 3.ucescem na trenzima I javnim takmicenjima predvidjenim Opstim uslovima osiguranja zivota 4.kao posledica ratnih dogadjaja I ratu slicnih dogadjaja u slucaju da se osiguranik nadje izvan granica nase zemlje,pod uslovom da ne ucestvuje u tim dogadjajima 5.kod lica koja predstavljaju anormalni rizik usled toga sto su prebolela neku tezu bolest ili su u casu zakljucenja ugovora bila teze bolesna ili su opterecena urodjenim ili stecnim telesnim manama I nedostacima Iskljucenje obaveze osiguravaca Obaveze osiguravaca su iskljucene u slucajevima kada je nesrecni slucaj po osiguraniku nastao: 1.kao posledica prirodne katastrofe 2.kao posledica upravljanja motornim vozilima bez propisane sluzbene isprave 3.usled pokusaja ili izvrsenja samoubistva iz bilo kog razloga 4.usled toga sto je ugovarac,osiguranik ili korisnik namerno prouzrokovao nesrecan slucaj 5.usled toga sto je korisnik namerno prouzrokovao smrt osiguranika,a ako ima vise korisnika ,iskljucen je samo onaj kojim je namerno prozurokovao smrt osiguranika 6.kao posledica ratinh dogadjaja,ustanaka,pobuna,nemira ili bereda u nasoj zemlji ili aktivnog ucesca u takvim dogadjajima u inostranstvu 7.pri pripremanju,pokusaju ili izvrsenju umisljenog krivicnog dela kao I pri begu posle takve radnje 8.usled uzrocne veze izmedju delovanja narkotickih sredstava I alkoholisanog stanja osiguranika I nastanka nesrecnog slucaja 9.kao posledioca ucesca osiguranika u vazodhoplovnim,automobilskim,motociklistickim,nautickim I drugim takmicenjia,osim ako to nije posebno ugovoreno 1.kao posledica bavljenja svim vidova visokorizicnih sportovamskokova iz visine,sportive I aktivnosti koje zahtevaju primenu specijalne operme osima ko to nije posebno ugogovreno Placanje premije Placanje premije reguilsano je opstim uslovima za os zivota I u potpuno istom smislu odnosi se na o sod dopunske nezgode.U slucaju da je osiguranje prestalo pre ugovorenog isteka usled isplate osigurane sume za slucaj smrti usled nezgode ili potupnog invaliditeta,ugovorena premija za celu tekucu godinu pripada osiguravacu Obaveze osiguranika,odnosno korisinika osiguranja Osiguranik koji usled nesrecnog slucaja je povredjen ,duzan je: 1.da se odmah ,ukoliko je u mogocnosti,prijavi lekaru,odnosno pozove lekaru radi pregleda I pruzanja potrebne pomoci I da odmah preduzme sve mere radi lecenja,kao I da se pridrzava lekarskih saveta I upita 66

u pogledu nacina lecenja 2.da o nesrecnom slucaju u pisanoj formi obavesti osiguravaca u najkracem roku,kada mu ti prema njegovom zdravstvenom stanju bude mogocue 3.da prijavom o nesrecnom slucaju pruzi osiguravacu sva potrebna obavestenja I podatke:o mestu I vremenu kada je nesrecni slucaj nastao,detaljan opis dogadjaja,ime lekara koji ga je pregledao,ili koji ga leci,nalaz lekara o vrsti telesne povrede,o nnastalim eventualnim posledicama,kao I podatke o telesnim manama,nedostacima I bolestima koje eventualno osiguranik imao pre nastanka nesrecnog slucaja Ako je nesrecni slucaj imao za posledicu smrt osiguravaca,korisnik osiguranja duzan je da o tome,takodje u pismenoj formi,obavesti osiguravaca I da o tome pribavi potrebnu dokumenatciju.Osiguravac ima pravo da od osiguranika,ugovaraca korisnika ili bilo kojeg drugog pravnog ili fizickog lica trazi dopunsko objasnjenje kao I da na svoj trosak preduzima mere u svrhu pregleda osiguranika preko svojih lekara,lekarskih komisija I zdravstvenih ustanoba da bi utvrdili vazne okolnosti u vezi sa prijavljenim nesrecnim slicajem Uslovi realizacije ugovora Prijava osiguranog slucaja Kada je predmet prijave smrtni slucaj,korisnik je duzan da uz pismeni zahtev podnese odstampani obrazac prijave I sledece dokumente:polisu osiguranja zivota,dokaz o datumu rodjenja osiguranika,izvod iz maticne knjige umrlih,dokaz o uplacenim premijama,nalaz lekara koji je poslednji lecio umrlog a ako nije bio lecen onda potvrdu lekara koji je konstatovao smrt,zdravstveni karton osiguranika,overena fotokopija licne karte korisnika os za slucaj smrti,svu ostalu dokumenatciju koja se odnosi na nastali osigurani slucaj Kada je do nesrcenog slucaja nastupila invalidnost,osiguranik je duzan da podnese sledece dokumenta:polisu osiguranja zivota,fotokopiju licne karte,izvod iz matecne knjige rodjenih,potvrde o uplacenim premijama,opsiran nalaz lekara koji je primio povredjenog osiguranika 6.rezultate specijalistickih I dijagnostickih pregleda osiguranika u vezi sa nastalim nesrecnim slucajem 7.dokumentaciju koja se odnosi na obavljanje laboratorijska ispitivanja I analize u vezi s nastalim osiguranim slucajem 8.otpusnu listu sa epikrizom 9.svu ostalu dokumenatciju koja se odnosi za nastali slucaj Isplata osigurane sume 1.Po dobijanju zahteva sa dokumenatcijom na osnovu koje se moze utvrditi postojanje obaveze I njenog iznosa,osiguravac je u skladu sa ugovorom o os duzan,da u roku od 14 dana isplati osiguranu sumu 2.Ako je za utvrdjivanje postojanja obaveze osiguravaca,ili njenog iznosa,potrebno izvesno vreme,taj rok pocinje da tece od dana kada je utvrdjeno postojanje njegove obaveze I njenog iznosa 3.nacin isplate osigurane sume je isti kao kod os zivota 4.Osiguravac je duzan da isplati ugovorenu osiguranu sumu,odnosno naknadu,samo ako je nesrecni slucaj nastao za vreme trajanje osiguranja I ako posledice nesrecnog slucaja predstavljaju osigurani slucaj u smislu ovih uslova,a nastupile su u tokugodine dana od dana nastanka nesretnog slucaja,osim kod povrede kicmenog stupa I povrede glave,prema posebnim odredbama uz Tabelu invaliditeta 5.Konacni procenat invaliditeta odredjuje se prema Tabeli invaliditeta posle zavrstka lecenja u vreme kada je kod osiguranika nastupilo stanje ustaljenosti tj kada se prema lekarskom predvidjanju ne moze ocekivati da ce se stanje poboljsati Ili pogorsati 6.Postotak invaliditeta odredjuje se najmanje po isteku tri meseca od nastanka nesrecnog slucaja,osim u slucajevima predvidjenim posebnim odredbama uz Tabelu invaliditeta 7.Ako stanje ustaneljonosti ne ustupi nip o isteku tri godine od dana nastanka nesrecnog slucaja,kao konacno se uzima stanje po isteku ovog roka I prema njemu se odredjuje postotak invalidnosti 8.Osiguravac je duzan da na zahtev osiguranika o ovome isplati ako osnov nije sporran,iznos koji nesporno odgovara postotku invaliditeta ali najvise 50 posto od ugovorene sume 9.Ako osiguranik umre pre isteka godine dana od dana nastanka nesrecnog slucaja,od posledice istog nesrecnog slucaja a konacni prcenat invaliditeta vec je bio utvrdjen,osiguravac isplacuje iznos koji je ugovoren za slucaj smrti usled nezgode 67

Sastavni deo Posebnih uslova za osiguranje od posledice nesrecnog slucaja uz os zivota je I Tabela za odrdjivanje procenta trajnog gubitka opste radne sposobnosti.Tabelom se precizira u kojim ce se slucajevima smatrati da je nastupio potpuni trajni gubitak ili delimican trajni gubitak opste radne sposobnosti.Pored toga,posebnim odredbama Tabele se konstatuje da: 1.da se konacna procena trajnog gubitka opsteradne sposobnosti osiguranika po pravilu obavljaju po zavrsenom lecenju,ali se u pojedinim slucajevima procena invaliditeta moze odrediti naranije od povrede godinu dana,odnosno 10 meseci tj 6 meseci tj 2 godine 3.kada je osiguranje od posledice nesrecnog slucaja zakljuceno za os za slucaj smrti ,osiguravac ima obavezu samo za invaliditet koji mora biti jednak ili veci od 50p posto,u skladu sa Tabelom invaliditeta 4.kada je osiguranje od psledice nesrecnog slucaja zakljuceno uz osiguranje za slucaj smrti I dozivljenje ,osiguravac ima obavezu za invaliditet od 1 do 100% ,u skladu sa Tabelom invaliditeta Zastara potrazivanja Kod ovog ugovora duzina roka zastare iznosi 3 godine.Dakle,ovaj rok je kraci nego kod ugovora o os zivota,gde iznosi 5 godina.U uporednom pravu ovi rokovi su kraci.Opste pravilo zastarelosti potrazivanja naknade stete koja je prouzrokovana krivicnim delom primenjuje se I u ovom slucaju,Ovo pravilo predvidja zastarelost potrazovanja naknade stete prema odgovornom licu u roku koji je predvidjen za zastarelost krivicnog gonjenja-ako je tak rok duzi 72) Osiguranje licne rente? Pojam I vrste rente Osiguranjem rente smatramo ona os kod kojih se osiguranike obezbedjuje periodicni prihod tokom odredjenog vremenskog razdoblja ili dozivotno.Cini je sledece vrste osiguranja:osiguranje dozivotne rente,osiguranje licne rente sa odredjinim trajanjem,ostala renta osiguranja.Osiguranjem dozivotne licne rente pokrivaju se isplate odredjenig ugovornih iznosa osiguranika do kraja zivota. Ova vrste rente se moze podeliti prema pocetu isplate rente na: 1.neposrednu ili neodgodjenu rentu,kod koje isplata pocinje odmah nakon potpune uplate premij 2.odredjenu rentu kod koje se pocetak isplate rente odgadja do nekog ugovorenog roka nakon potpune uplate premije.Ukoliko se dogodi da osiguranik umre pre pocetka isplate rente osiguravac ce naslednicima isplatiti matematicku rezervu po dobitku troskova. U pravnoj teoriji se navodi I pojam vecite rente,koja nema karakter licne rente i koja se isplacuje iz fondacije i slicno.Kod ovih renti nema ogranicenja trajanja jer traju vecno,a isplate rente se krecu do visine ugovorenih kamata Zakljucenje igovora o osiguranje rente Nacin zakljucenja ugovora Ugovor o os rente moze nastati na dva nacina: 1.kao nastavak ugovora o os zivota za slucaj dozivljenja koji istice na zahtev osiguranika,ali pre isplate osigurane sume uvecane za dobit,dam u se ista isplacuje u vidu rente 2.zakljucenjem ugovora o osiguranju licne rente po jednom oblika koji postoje/ Sposobnost za zakljucenje ugovora Prema odrdbama ovih uslova mogu se osigurati sva lica od navrsenih 40 godina do navrsene 80 godine zivota.Po ovim uslovima ,ugovarac je fizicko lice koje zakljucuje za sebe ili neko drugo lice za koje ima interes da bude osigurano ili pravno lice koje ugovor o os licne rente zakljucuje za svoje zaposlene ili druga lica za koje ima interes da budu osigurana.Osiguranik je lice kome se isplacuje licna renta I od cijeg zivota zavisi isplata licne rente.korisnik je lice kome se isplacuje ugovoreni iznos za slucaj smrti osiguranika a u periodu odlozenosti,ukoliko je takvo pokrice ugovoreno.Osigurani slucaj je buduci dogadjaj ili datum na koji se zakljucuje ugovor o os licne rente Ponuda Ponuda predstavlja predlog za zakljucenje ugovora o os licne rente.Nju podnosi ponudjac koji moze biti ugovarac osiguranja ili osiguranik.Ponuda mora biti u pisanoj formi na odstampanom obrascu osiguravaca,koji treba da bude popunjen odgovarajucim podacima 68

Podaci o ugovaracu osiguranja su:prezime I ime,maticni broj,mesto I adresa boravka,ulica I broj,broj telefona,datum rodjenja,mesto I drzava,priroda odnosa sa osiguranikom,zanimanje,obrazovanje,zvanje Podaci o osiguraniku se popunjavaju po istim stavkama kao I za ugovaraca uz dopunske podatke o polu,bracnom stanju I drzavljanstvu Ugovorni elementi osiguranja se odnose na: 1.vrse osiguranja,taifu,pristupnu starost ugovaraca I pristupna starost osiguranka 2.podatke o premiji:p[ocetak I prestanak placanja ,period lecenja 3.o ratama placanja I iznos rate premije 4.nacin placanja I kada premija dospeva :na podatke o licnoj rentu:pocetak ispalte rente,prestanak isplate rente,podaci I kada se isplacuje licna renta I iznos licne rente. Podaci o korisnicima za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti:prezime I ime I srodstvo I maticni broj.Na kraju ponude nalazi se prazan proctor za stavljanje potpisa ugovaraca I osiguranika kao I ovlascenog ;ica osiguravaca Polisa Polisa os licne rente je isprava o zakljucenom ugovoru o os.Nju izdaje osiguravac u jdenom primerku na osnovu podataka iz ponude.Sastavni deo ugovora o os licne rente,pored uslova os cini Tabela smanjenja rente bez daljeg placanja premije I Tabela otkupne vrednosti.U polisi moraju biti navedeni relevantni podaci anarocito podaci o :Osiguravacu,ugovaracu,osiguranike,pocetku ,trajanju I isteku placanja premije,pocetku,trajanju I isteku obaveze osiguavaca da isplacuje licnu rentu,vremenskim razmacima placanja rente I vremenskim razmacima isplate rente,visine premije I rente,fodinama zivota osiguranika,korisnika,datumu izdavanja polise I potpies osiguravac. Trajanje osiguranja Licna renta je ugovoreni novcani iznos koji osiguravac isplacuje osiguraniku u ugovorenim vremenskim razmacima,pocev od ugovorenog roka a.U zavisnosti od pocetka ugovora licna renta moze biti :neposredna I odlozena.Kod neposredne licne rente pocetak obaveze osiguravaca da isplacuje rentu nastupa istovremenu sa pocetkom ugovora o os,odnoso u 00.00 casova prvog dana umesecu koji sledi mesecu u kojem je izvrsena uplata cele ugovorne premije.Odlozena licna renta je ona renta kod koje obaveza osiguravaca da isplacuje rentu pocinje u 00.00 casova prvog dana u mesecu posle isteka perioda odlozenosti,ako je da tada placena cela ugovorena premija b.U zavisnoti od zavrsteka perioda isplate,renta moze biti dozivotna I privremena.Dozivotna je kada isplata rente traje ddo kraja osiguranikovog zivota,dok privremena traje do roka predvidjenog ugovorom,odnosno do smrti osiguranika ako nastupi pre isteka ugovorenog roka. Koliko ce trajati ugovor o os zavisiod toga koji oblik rente je ugovoren I unet u polisi osiguranja.Period odlozenosti je vremenski period oz zakljucenja ugovora o os licne rente do pocetka ispalte rente.Period ispalte rente je onaj period koji od ugovorenog datuma pocetka isplate rente do kraja zivota osiuranika,odnosno do ugovorenog datuma prestanka isplate rente Obaveze ugovaraca,odnosno osiguranika Ugovarac osiguranja je duzan da prilikom zakljucenja ugovora o osiguranju prijavi sve okolnosti koje su od znacaja za ocenu rizika a koje sum u bile poznate ili mu nisu mogle biti nepoznate. Obaveza obavestavanja o promeni mesta boravka Ugovarac os je duzan da ,ukoliko promeni mesto boravka,obavesti osiguravac o tome.U slucaju da se ugovarac preseli u neku drugu zemlju,duzan je da obavesti osiguravaca I da imenuje opunomocenog zastupnika u nasoj zemlji,a sve u cilju da osiguravac sva obavestenja koja se odnose na ugovor salje na pravu adresu Obaveze placanje premije Premija os je novacni iznos koji je ugovoraca os duzan da plati osiguravacu po zakljucenom ugovorom o os licne rente.Visinu premije kao I visinu rente,sporazumno utvrdjuju ugovarac os I osiguravac na osnovu tarife,godine zivota osiguranika u ugovorenog trajanja perioda odlozenosti I perioda isplate rente.Ugovarac je u obavezi da placa premiju os licne rente na niacin predvidjen ugovorom I to: -kod neposrdne rente-jednikratnu premiju unapred za ceo perio osiguranja rente 69

-kod odlozene rente-jednokratnu premiju za ceo period osiguranja rente,odnosno u ratama koje mogu biti:godisnje,polugoddisnje,kvartalne ili mesecne Rata dospeva uvek na pocetku ugovorenog perioda Obaveza prijave smrtnog slucaja Ukoliko je ugovreno pokrice za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti,lice koje trazi ugovorni iznos za sluca smrti duzno je da,cim nastupi smrtni slucaj osiguranik podnese zahtev osiguravacu uz dokumentaciju:polisu osiguranje licne rente,izvod iz knjige umrlih I dokaz o uplacenoj premiji Posledice netacne prijave godina zivota osiguranika U slucaju da je prilikom zakljucenja ugovora osiguranika netacno prijavio godine zivota te da njegove stvarne godine zivota prelaze granicu utvrdjenu uslovima I tarifama po kojima osiguravac vrsi osiguranja,ugovor o os je nistavan.U tom slucaju I osiguravac je duzan da vrati primljene premije,umanjene za troskove os. Posledica neplacanja premija Ako ugovorac os ne plati ratu premije koja je dospela u roku od tri uzostopna meseca od dospeca,osiguravac ce ga preporucenim pismom podsetiti da nije izmirio ugovornu obavezu placanja premije.Ako ugovarac ne plati premiju u roku od trideset dama od urucenja preporucenog pisam osiguravaca sa obavestenjem o dopselosti premije niti to ucii drugo zainteresovano lice,do tada uplacena premija se ne vraca ugovaracu osiguranja a ugovor se raskida ako do tada nisu placene najmanje dve godisnje premije.Os rente koje je raskinuto odnosno pretvoreno u os sa smanjenim iznosom rente bez daljeg placanje premije,moze se obnoviti na pismeni zahtev ugovaraca u roku od godinu dana od raskida ugovora o os licne rente,odnosno bilo kada u toku perioda odlozenosti ,kod smanjenja uznosa rente daljeg placanja Prava ugovaraca ,odnosno osiguranika U prava ugovarac osiguranja odnosno osiguranika iz ugovora o os rente spada pravo na :otkup osiguranja,akontaciju I zajam,ucesce u dobiti,raspolaganje pravima iz osiguranja,isplatu licne rente I odrdjivanje korisnika za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti Otkup osiguranja Ugovarac os ima pravo na otkup os u periodu odlozenosti,u zavisnosti od vrste osiguranja licne rente.Sa mogucnoscu otkupa osiguranja ugovarac jeupoznat prilikom zakljucenja osiguranja.Mogucnost otkupa regulise se posebnim odredbama za odnosnu vrstu os licne rente Akontacija,zajam I ucesce u dobiti Poslovnom politikom osiguravaca utvrdjuje se mogucnost za odobravanje akontacije dela ukupno uplacenih premija ili zajmova po osnovu polise os licne rente,Odlukom nadleznog organa osiguravaca utvrdjuje se uslovi po kojima se daju akontacije odnosno odobravaju zajmovi.Visinu I nacin raspodele dobiti odredjuje odlukom nadlezni organ osiguravaca.Isplata pripadajuceg dela dobiti vrsi se zajedno sa isplatom rente Raspolaganje pravima iz os Sva prava koja proizilaze iz ugovora o os licne rente pripadaju ugovaracu os I on sa njima iskljucivo raspolaze sve do pocetka isplate rente.Ako je medjutim,osiguranje licne rente,ugovoreno za neko trece lice,onda je za raspolaganje pravima potrebnai njegova pismena saglasnost.Sve izjave I zahtevi ugovaraca dati u pismenoj formi,obavezuju osiguravaca pod uslovom da sum u dostavljeni pre pocetka isplate rente.Ukoliko osiguranik I ugovarac nisu isto lice,a ugovarac iz bilo kog razloga prestane sa placanjem premije u periodu odlozenosti,osiguranik moze nastaviti dalje placanje premije tj izvrsiti smanjenje rente u skladu sa uslovima osiguravaca Odredjivanje korisnika rente Korisnik rente je uvek osiguranika I njemu pripadaju sva prava od pocetka perioda isplate rente,pa sve do njegove smrti,odnosno roka odredjenog u ugovoru kao prestanak isplate rente.Korisnik rente se moze promeniti Odrejivanje korisnika za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti.Ugovarac os licne rente moze u ugovoru,kao I nekim kasnijim pravnim poslom pa I j testamenotm da odredi korisnika za slucaj smrti 68 osiguranika u periodu odlozenosti,ukoliko je taksvo pokrice ugovoreno.Ako ugovarac I osiguranik nisu isto 70

lice za odrdjivanje korisnika za slucaj msrti potrebna je saglasnost osiguranika u pismenoj formi.Ako je odredjeno vise korisnika po imenu,a bez preciziranja njihovih pojedinacnih udela,ugovoreni iznos za slucaj smrti bice podeljen korisnicima na jednake delove.Kad su za korisnike odredjena lica ili potomci koji nisu odredjeni poi menu,naknad pripada I onima koji su rodjeni posle zakljjucenja ugovora o os licne rente a naknada namenjena supruzniku pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u casu njegove smrti.Kad su za korisnika odredjena deca,potomci I uopste naslednici ,ugovarac nije odredio kako ce se izvrsiti podela naknade izmedju njih ,podela ce se izvrsiti srazmerno njihobim naslednickim delovima,utvrdjenim u ostavinskom postupku.Pravo na ugovoreni iznos za slucaj smrti ima samo korisnik I to do samog zakljucenja ugovora o os ,bez obzira na to kako je I kada odredjen za korisnika,I bez obzira da le je izjavio svoje prihvatanje pre ili posle smrti osiguranika,te se moze obratiti neposredno osiguravacu sa zahtevom da mu se ispalti ugovreni iznos Obaveze osiguravaca Isplagta rente Obaveza osiguravac se razlikuje vec I prema tome o kojoj vrsti rente je rec Kod neposredne dozivotne licne rente isplata rente pocinje prvog u narednom mesecu od meseca uplate jednokratne premije I traje sve dok je osiguranik u zivotu ,s tim sto poslednju rentu isplacuje za mesec u kome je nastupila smrt osiguranika.Kod neposredne privremene licne rente isplata rente pocinje prvog u narednom mesecu od meseca uplate jednokratne premije I traje do ugovorom predvidjenog datuma prestanka ispalte rente.Kod odlozene dozivotne rente isplata rente pocinje istekom perioda odlozenosti I izvrsenim uplatama svih premija od strane ugovaraca I traje dok god je osiguranik u zivotu,s tim sto osiguravac poslednju rentu isplacuje za mesec u kome je nastupila smrt osiguranika.Kod odlozene privreme licne rente isplata rente pocinje istekom perioda odlozenosti I izvrsenim uplatama svih premija od strane ugovaraca I traje ugovorom predvidjenog datuma prestanka ispalte rente Izdavanje duplikata polise Ukoliko je osiguranik izgubio polisu ,ili mu na bilo koji drugi nacin nestane,osiguravac je duzab dam u izda duplikat polise.Osiguravac ce osiguranike izdati duplikat polise kada mu osiguranik podnese dokaz o oglasavnju nestale polise nevazecom Zastita licnih podataka Licni podaci dobijeni u vezi sa ugovorom o osiguranje bice drzani u diskreciji I tajnosti I koristice se od strane osigravaca samo u svrhu pripreme I realizacije ugovora o osiguranju licne rente Zastarelost potrazivanja rente Zastara potrazivanja licne rente iz ugovora o os zastareva u roki od pet godina 73) Dobrovoljno penzijsko osiguranje? U Zakonu o osnovama penzijskog I invalidskog osiguranja definsane su osnove tzv prvog stuba tj obaveznog,drzavnog penzijskog osiguranja.Osnovna prava koja se mogu ostvariti na osnovu ovog Zakona su:pravo na starosnu prenziju-za slucaj starosti,pravo na invalidsku penziju-za slucaj invalidnosti,pravo na porodicnu penzije-za slucaj smrti.Osnovna nacela koja definisu pomenuti zakon su da su prava iz penzijskog I invalidskog os licna prava I da se ne mogu prenositi na druga lica ,da prva iz penzijskog I invalidskog os ne mogu zatareti,osim prava na potrazivanje dospleih,a neisplacenih iznosa po osnovu penzijskog I invalidskog os,da se sredstva obezbedjuju is doprinosa koji placaju osiguranici I poslodavci,da se sredstva za povecanje obaveza koje nastaju usled sticanja I ostvarivanje prava pod posebnim uslovima obezbedjuje ,odnosno ostvaruju preko fondova za penzijsko I invalidsko os.Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima I penzijskim planovima,uredjuje se organizovanje I upravljanje dobrovoljnim penzijskom fondovima;osnivanje;delatnost I poslovanje drustva za upravljnjae dobrovoljnim penzijskim fondovima;poslovi I duznosti kastodi banke I nadleznosti Narodne banke Srbije u vrsenju nadzora nad obavljanjem delatnosti drustva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.Osnovna nacela na kojim se zasnivaju dobrovoljni penzijski fondovi su:dobrovoljnost clansta,raspodele rizika ulaganja,ravnopravnost clanstva,javnost rada ,skumulacija sredstava 71

74) Drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom? Ovo drustvo je privredno drusto koje organizuje I upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima,u sakldu sa zakonom.Osniva se iskljucivo kao zatvoreno akcionasrko drustvo.Osnivac drustva za upravljanje mogu biti domaca I strana fizicka I pravna lica uz ogranicenje da mogu biti akcionari samo je dnom drustvu za upravljanje.U poslovnom imenu drustva za upravljanje moraju biti sadrzane reci drustvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.Visina novacnog dela osnovnog kapitala drustva za upravlajnje je 1.000.000 eura u dinaskoj protivvrednosti I drustvo za upravljanje je duzno da u svom poslovanju obezbedi da capital drustva uvek bude najmanje u navednoj visine.Kao iskljucivu delatnost drustvo za upravljanje obavlja poslove upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom,donosi investicione odluke,vrsi programirane isplate,obavlja administartivne poslove .Drustvo za upravljanje moze organizovati I upravljanje sa vise dobrovoljnih penzijskih fondovaU zakonu je predvidjeno da je drustvo za upravljanje duzno da angazuje najmanje jednog portfolio menadzera I ovlascenog revizora koji su zaposleni na neodredjeno vreme.Lice koje namerava da osnije drustvo za upravljanje je duzno da podnese Narodnoj banci zahteb za izdavanje dozvole za organizovanje I upravljanje Fondom jer su to dva odvojena postupka.Za direktoira I clana uprave drustva za upravljanje ne moze biti izabrano lice koje je pravosnazno osudjivano za krivicna dela protiv radnih odnosa,privrede,imovine,pravosudja,javnog reda,sluzbene duznosti,mita,korpucije,kao I za krivicna dela I privredne prestupe utvrdjenim zakonima kojima se utvrdjuje trziste hartija od vrednosti,privatizacija.Direktor I clan uprave drustva za upravljanje ne moze biti lice koje je :clan uprave ili zaposleni drugog drustva za upravljane;clan uprave ili zaposleni kastodi banke sa kojom je drustvo za upravljanje zakljucilo ugovor;funkcioner,postavljeno,odnosno imenovano lice ili drzavni sluzbenik;povezno lice sa licima prethodno navedenim. Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predlozenih clanova uprave I direktora drustva za upravljanje kada utvrdi da su usunjeni uslovi predvidjeni Zakonom I kada procene da predlozeni clanovi uprabe I director poseduju poslovni ugled koji upucuje na zakljucak d ace valjano obavljati poslove u drustvu za upravljanje,te da im je finansijski polozaj takva da se moze pretpostaviti da nece imati negativan uticaj na poslovanje drustva za upravljanje kao I d ace njihovim izborom biti obezbedjena adekvtana zastitia interesa clanova.Drustvo je odgovorno clanovima dobrovoljnog penzijskog fonda za stetu nastalu zbog neispunjenja,zadocnjenja ili delimicnog ispunjenja svojih obaveza koje se odnose na upravljanje fondom,osim ako neispunjenje,zadocenjenje ili delimicno ispunjenje ne proizilazi iz uzroka koje drustvo za upravljanje nije moglo da predvidi ni da izbegne.Drustvo za upravljanje odmah prestaje da upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom u slucaju:odusimanje dozvole za rad od strabe Narodne banke Srbije,pokretanja postupka stecaja I likvidacije nad drustvom za upravljanje,donosenja odluke organa drustva za upravljanje da prestane sa radm.Danom prestanka upravljanja od styrabe drustva za upravljanje,Narodna banka Srbije upucuje javni poziv postojecim drustvima za upravljanje da u roku od 15 dana.podnesu ponudu za upravljanje,odnosno pripajanje penzijskog fonda,ako na javni poziv nijedno drustvo za upravljanje ne podnese ponudu,Narodna banka Srbije obavestava clanove I dostavlja ovlascenje kastodi banci da unovci imovinu fonda I da prenese racune fonda u frugi dobrovoljni penzijski fond. 75) Dobrovoljni penzijski fond? Ovaj fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja I ulaze penzijski doprinos u razlicite vrste imovine sa ciljem ostvarivanje prihoda I smanjenja rizika ulaganja.Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda u svojini je clanova fonda,srazmeno njihovom udelu u imovini fonda I obavezno se vodi racuna kod kastodi banke.Ova imovina je dvojena od imovine drustva za upravljanje ,sto cini osnovu citavog sistema dobrovoljnog penzijskog os.Imovina fonda ne moze biti predmet prinudne naplate,zalige ,hipoteke,ne moze se iskluciti u likvidacionu ili stecajnu masu drustva za upravljanje,kastodi banke ili drugih lica,niti koristiti za izmirivanje obaveze clana dobrovoljnog penzijskog fonda I drugih lica prema trecim licima.Pravo glasas na osnovu akcija koje cine imovine dobrovolnog penzijskog fonda ostvaruje drustvo za upravljanje koje organizuje I upravlja tim fondom.Dobrovoljni penzijski fon ima pospekt I skraceni prospek.U Zakonu se definise obavezni elementi koje prospect treba da sadrzi.U Zakonu je navedeno da prospect mora sadrzati inforamcije na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steci jasnu 72

predstavu o fondu I doneti razboritu odluku.Drustvo za upravljanje ima obavzeu da pruzi na uvid prospect svakom zainteresovanom licu na njegov zahte,Obveznik uplate penzijskog doprinosa moze biti:fizicko lice ili drugo lice za racun fizickog lica,organizator u svoje ime I za racun zaposlenog odnosno clana 70 sindikata,poslodavac ,u ime I za racun zaposlenog u skladu sa ugovorom o clanstvu izmedju clana dobrovoljnog penzijskog fonda I drustva za upravljanje.Domace I strano fizicko lice moze biti clan jednog ili vise dobrovoljnih penzijskih fondova.Prilikom pristupanja fondu,lice potpisuje izjavu kojom potvrdjuje da u potpunosti razume prospect I naknade koje se naplacuju.Kada je to isto lice clan vise fondova,duzan je da zakljuci poseban ugovor o clanstvo za svaki fond.Ugovor o clanstvu predstavlja osnovni ugovor u sistemu dobrovoljnog penzijskog fonda..Obavestenje clanova penzijskog fonda predstavlja izuzteno znacajan segment sistema penzijskog os,te zbog toga predstavlja I predmet zakonske regulative.Na osnovu Zakona drustvo za upravlajnje je duzno da jednom godisnje,a najkasnije do 31 marta tekuce godine za prethodnu godinu,dostavi svakom clanu fonda,sa stanjem na poslednji dan prethodne godine obavestenje o:datumu I iznosu uplata penzijskog doprinosa,broju investicionih jedinica u vlasnistvu clana I njihovoj pojedinacnoj vrednosti u momentu uplate penzijskog doprinosa,naknadama za usluge isplacenim sa racuna clana fonda,vrednosti imovine penzijskog fonda. Penzijski planovi I povlacenje raspolaganja akumuliranim sredstvima Zakonom je regulisano da poslodavac ,udruzenje poslodavaca ,profesinalno udruzenja I sindikat mogu organizovati penzijski plan I zakljuciti ugovor sa drustvom za upravljanje kojim se organizator obavezuje da vrsi uplate penzijskog doprinosa za racun zaposlenih,odnosno clanova sindikata I da placa naknadu za usluge drustvo za upravljanje a drustvo za upravljanje se obavezuje da ulaze prikupljena novcana sredstva I moguci povlacenje I raspolganje akumularnim sredstvima calnovima plana.Na osnovu Zakona ugovor o penzijskom planu zakljucuje se u pisanoj formi I propisan je minimum koji mora da sadrzi.Poslodavac je duzan da drustvu za upravljanje dostavi obavestenje o prestanku radnog odnosa clana penzijskog plana.Clan penzijskog plana kome prestane radni odnos kod poslodavca moze da ostane clan istog dobrovoljnog penzijskog fonda Ili da izvrsi prenos racuna.U Zakonu je definisano pravo clana gonad ,odnosno penzijskog plana na povlacenje I raspolaganje akumukiranim sredstvima koje se stice sa navrsene 53 godine zivota.Izuzetno pravo na povlacenje I raspolaganje akumuliranih sredstava moze se ostavriti I pre navrsene 53 godine zivota u slucaju vanrednih troskoba lecenja ili trajne nesposobnosti za rad.Povlacenje I rasplaganje sredstvima clan fonda mora zapoceti najkasnije sa navrsenih 70 godina zivota,Akumulirana sredstva mogu se povuci jednokratkom isplato ili kombinacijom.U Zakonu se definise da se anuitet moze pojaviti u tri oblika I to kao: 1.dozivotni,koji predstavlja periodicne isplate do smrti imaoca anuitete 2.penzijski odredjen anuitet koji predstavlja periodicne isplate u dredjenom vremenskom periodu 3.zajednicki anuitet koji predstavlja periodicne isplate koje se posle smrti imaoca anuiteta protezu do smrti naznacenog lica tj zakonskog naslednika Funkcija Narodne banke Srbije Narodna banka Srbije vrsi nadzor posrednom kontrolom odnosno prilkupljanjem, pracenjem, proverevanjem izvetaja i obavetenja koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije kao i neposrednom kontrolom. Na osnovu izvrenog nadzora, NBS izrie mere nadzora i podnosi prijave nadlenim organima u slucaju osnovane sumnje da utvrdjene nezkonitosti i nepravilnosti sadre obelezja krivicnog dela, privrednog prestupa ili prekrsaja. Na osnovu Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima NBS: izdaje dozovlu za rad drutvu za upravlajnje i dozvolu za organizovanje i upravljanje fondom i istovremeno odobrava imenovanje uprave drustva; odobrava pravila poslovanja drustva, prospekt i drugi marketinki materijal; vodi registar dobrovoljnih penzijskih fondova; vrsi nadzor nad obavljanjem delatnosti upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima; prima dnevne izvestaje kastodi banke o vrednosti imovine I investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda; prima godisnje, polugodisnje, mesecne izvstaje drustva za upravljanje. Odlukom o oglasavanju dobrovoljnih penzijskih fondova I standardizovanom tekstu prilikom oglasavanja blize se uredjuje oglasavanje dobrovoljnih penzijskih fondova koje vrsi drustvo za upravljanje fondom,kao I standardizovani tekst oglasa,odnosno javnog poziva za zakljucenje igovora o clanstvu u 73

fondu.Tekst za oglasavanje fonda ne sme sadrzati nestine podatke,zatim podatke kojima se stvara lazan ili pgresan utisak o fondu.Buduci prinosi mogu biti visi ili nizi od ranijih.Pri oglasavnju se navode:nakanda pri uplati penzijskih doprinosa;nakanda za upravljanje fondom I naknada za prenos racuna clana fonda.O odluci o vrstama finansijskih institucija koje mogu biti posrednici za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom I uslovima za izdavanje fizickim licima dozovole za obavljanje poslova informisanja o tom fondu utvrdjuje se vrste finansijskih institucija koje mogu biti posrednici drustva za upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom I uslovi za izdavanja dozove NBS fizickim licima za obavlajnje poslova informisanja o calnstvu u fondu I o poslovanju tog fonda,kao I za podelu prospekta.Posrednik,moze biti samo banka koja ima dozovolu za rad NBS I koja je upisana u registar privrednih subjekata.Dozovla se izdaje resenjem,koje donosi guverner ili lice koje on ovlasti.Dozvola se ukida resenjem lica za koje se utvrdi da je pri obavljanju poslova za koje mu je dozovla izdata postuilp suprotno propusima.U Odluci o otvaranju,vodjenju,prenosu individualnih racuna clanova penzijskog fonda blize se uredjuju postupak otvaranja I vodjenja individualnih racuna clanova fonda,nacin davanja izvoda s tih racuna,vodjenja evidencije o investicionim jedinicama cllanova fonda I davanje podataka iz tih evodencija,kao I prenos ovih racuna iz jednog dobrovoljno fonda u drugi fond.Osnovno pravili je da drustvo za upravljanje fondom otvara individualni racu za clana fonda na osnovu zakljucenog ugovora o clanstvu u fondu,odnosno ugovoru o penzijskom planu 76) Postupak procene i likvidacija teta? Znaca procene I likvidacije steta Postupak procene i likvidacije sastoji se iz sledeih faza: prijave tete, evidentiranja i formiranja predmeta tete, organizacije izvianja i procene. likvidacija, kontrole tete u toku likvidacije, naknada kontrola, postupak po prigovoru osiguranika, rezervacija teta, utvrdjivanje osnova za regers, postupak za tete po osnovu zakljuenih ugovora o reosiguranju i saosiguranju. Prijavljivanje stete Citav postupak pocinje prijavljivanjem stete od strane osiguranika ili lica koje on ovlasti. Za osiguravaca je relevantni momenat prijavljivanje stete, s obzirom da objektivno nije u mogucnosti da sazna za nastanak stete, posto je osigurani predmet u posedu osiguranika. Stete se moraju prijaviti popunjavanjem odgovarajuceg obrasca koji se smtra zvanicnim samo ako je dosatvljen postom ili neposrednom ovalscenom radniku. Prijava stete mora da bude odgovarajuca, kako bi se na osnovu nje mogao formirati predmet I nastaviti utvrdjena procedura. Prijava stete se smatra odgovarajucom ako sadrzi osnovne podatke o osiguraniku, ostecenom ili ugovaracu os, sa naznakom polise, uz navodjenje uzorka I priblizne visine stete. Prijava stete telegramom I teleksom se takodje smtraju zvanicnim. U slucaju masovnih steta kao I steta vecih obima, prijava stete se smatra zvanicnom ako se izvrsi telefonom, pri cemu se pismena prijava obezbedjuje naknadno. Evidentiranje stete Evidentiranje stete vrsi se u knjigama steta.Prijavljene stete zavode se u knjige steta hronoloski, po redu prispeca. Radi preglednosti, knjige steta se vode po vrstama os I sektorima vlasnistva. Knjiga stete treba da ima odgovarajuce uslove za obavezan unos svih potrebnih elemenata iz kojih se mogu videti faze postupka prijave, izvidjaja I procene, likvidacije stete I njene isplate. Elementi koje treba da sadrzi knjiga stete su-redni broj, broj stete, broj polise, datum stete, datum prijave, naziv osiguranika odnosno ostecenog, mesto stete, predmet ostecenja, uzrok stete, visina naknade, datum isplate I drugi elementi bitni za pojedine vrste osiguranja. Formiranje predmeta Primljene I zavedene prijave steta uluza se shodno Opstim uslovima koje obrazlazemo u posebne omote koji se zovu korice steta- a u koje se unose obavezni podaci. U korice steta se unosi kopija polise osiguranja koja pokriva datum I predmet ostecenja. Nakon sto se formira predmet stete, vrsi se upucivanje pismenih zahteva odgovarajucim institucijama radi pribavljanja dokazne dokumentacije koja se trazi po sluzbenoj duznosti, ukoliko to nije prilozeno od strane osiguranika. 74

Izvidjaj i procena Nakon sto je formiran predmet, pristupa se izvidjaju I proceni stete sto podrazumeva strucno utvrdjivanje uzroka, obima I visiine stete. Izvidjaj treba da se obavi odmah a najkasnije u roku od 3 dana od dana prijave stete osim kod masovnih steta gde je za procenu potrebno vise vremena. Svaku stetu treba izvideti I proceniti pa I u slucaju kada nema osnova po uslovima osiguranja, radi mogucnosti da se vodi sudski spor. Procenu steta vrsi proceniteljpojedinac ili komisija koju formira osiguravac a u zavisnosti od ostalih okolnosti procena treba da se obavi u prisustvu predstavnika osiguranika pri tome je potrebno sastaviti zapisnik na propisanom obrascu. Likvidacija teta Likvidacija teta definse se kao postupak koji obuhvata sve radnje u cilju obezbeenja, provere,ocene i usaglasavanja svih dokaznih dokumenata odstetnog zahteva sa zakljucenim ugovorom o osiguranju, radi ocene osnovanosti isplate tete. Celokupni postupak likvidacije vri strucno lice-likvidator, a kada su u pitanju slozene ili po iznosima visoke stete, postupak likvidacije moze vrsiti komisija. Postupak likvidacije sastoji se od: a-pribavljanja dokazne dokumentacije za utvrivanje osnova i visine tete, b-utvrdjivanje osnovanosti odstetnog zahteva, c-utvrdjivanje naknade po osnovu osiguranja, d-izdavanja naloga za isplatu konacne ili delimicne stete ili odoravanje akontacija, e-obavestavanja osiguranika o rezultatu sprovedenog postupka, f-vodjenja potrebne dokumentacije. Nezaobilazni deo postupka je I utvrdjivanje da li je i na koji nain osiguranik izmirio svoju osnovnu obavezu plaanja premije. Interna usluzna procena I likvidacija Osiguranik moze da prijavi stetu ne samu u glavnoj filijali nego I u bilokojem organizacionom delu jedinstvenog osiguravajuceg drustva. U slucajevima kada se steta prijavi u delu osiguravajuceg drustva koje nije zakljucilo osiguranje predvidja se da taj organizacioni deo primi odsetni zahtev, izvrsi procenu, likvidaciju I isplatu stete. Pre isplate stete proverava se da li je osiguranik platio premiju I potrebno je rezervisati broj stete. Posle isplate stete predmet se dostavlja organizacionom delu gde je osiguranje zavrseno. Kontrola steta u toku likvidacije Posle konacne obrade predmeta I datog predloga za isplatu svaki predmet mora biti pregledan, proveren I potpisan od lica ovlascenog da vrsi kontrolu steta. Kontrolom treba da je obuhvacen predmet u celini I izvrsena sustinska kontrola odnosno kontrola ispravnosti osnova za naknadu stete I racunska kontrola provera ispravnosti obracuna naknade stete. Cesto je slucaj da osteceni zahteva da se ivrse popravke koje ne treba da budu obuhvacene naknadom iz osiguranja.Smatra se da je predmet uredno likvidiran kada postoje potpisi ovlascenih lica-likvidatora odnosno komisije, strucnog saradnika koji vrsi poslove sustinske kontrole I lica odgovornog za odobrenje isplate. Naknadna kontrola Posle izvrsene procene likvidacije I isplate sluzba za kontrolu vrsi naknadnu proveru svih faza procene I likvidacije steta.Postojanje ove naknadne kontrole se opravdava cestim velikim stetama I po obimu I po slozenosti. Postupak po prigovoru osiguranika Jedno od najbitnijih pitanja u okviru citavog postupka je mogucnost osiguranika da prigovor na nacin kako je procenjena, likvidirana I isplacena steta.Prigovor razmatra strucna sluzba osiguravajuceg drustva. Prigovor mogu staviti I ugovaras I osiguranik ali I osteceno lice koje nije ugovorna strana ali ima interes za naknadu stete.Nakon sto se uputi prigovor, strucna sluzba kao drugostepeni ogan,duzno je da prigovor razmotri I o tome pismeno obavesti ulagaca prigovora.U istu svrhu moze se obrazovati komisija koja je takodje drugostepen organ. Stav strucne sluzbe ili komisije smatra se konacnim jer je obezbedjena drugostepenost u odlucivanju. Rezervacija stete Krajem svakog obracunskog perioda i po zavrsnom racunu vrsi se rezervacija svih onih teta koje nisu likvidirane u tekucem periodu. Pri tome,prilikom rezervacije neresenih steta likvidatori su duzni da pripreme predmete steta, da se 75

upoznaju sa njihovom osnovanoscu i da zajedno sa proceniteljima predloze komisiji za rezervaciju teta iznos za rezervaciju steta. Posebna evidencija se vodi za nastale a ne prijavljene stete. Osnov za regres Steta po ugovorima reosiguranja i saosiguranja Pravilo je da se nakon sto se izvrsi isplata I razvodjenje steta na predmetu stete konstatuje pravo po osnovu reosiguranja ili saosiguranja, iziuzev kod steta koje su samo kvotno reosigurane I kod kojih se obaveze reosiguravaca vrse prema knjigovodstvenim podatcim. Citav postupak procene ili likvidacije steta okoncava se arhiviranjem predmeta steta.

76