1.

ANALIZA ZAKONSKE REGULATIVE Pravo predstavlja zbir pravnih normi kojima se uredjuju drustveni odnosi, stvara odredjeni poredak prema drzavi I regulisu robno novcani odnosi. Odnosi izmedju ucesnika na finansijskom trzistu se uredjuju odgovarajucim pravilima. Podrucje na kome pravo regulise odnose finansijskog trzista razlikuju se nacionalne I medjunarodne pravne izvore. Nacionalni pravni izvori vaze samo samo na podrucju jedne drzave,tako da obavezuju ucesnike njenog finansijskog trzista.Oni se po pravnoj snazi dele na zakone, podzakonske akte, samostalne poslovno pravne izvore,obicaje I sudsku praksu. Zakonom se uredjuje poslovanje vrednosnim papirima.U svetu postoje tri zakonska sistema.Americki zakon regulise finansijako trziste sa vise posebnih zakona od kojih se svaki odnosi na odredjeno pitanje.U novije doba uglavnom postoje dva zakona -zakon o hartijama od vrednosti koji uredjuje tzv primarno finansijsko trziste -zakon o trgovini hartijama od vrednosti, koje uredjuju tzv sekundamo finasijsko trziste 2. POJAM BANKARSKOG PRAVA Bankarsko pravo je skup pravnih normi koji regulisu status I poslovanje banaka I drugih finansijskih organizacija. Prva grupa su norme koje uredjuju pravni polozaj banaka I drugih finansijskih organizacija (osnivanje, organizacija delovanja, imovinski odnosi, statusne promene I dr). Ova grupa pravnih normi je pretezno imperativna. Druga grupa su norme kojima se uredjuju ugovori I drugi pravni poslovi koje banka I ostale finansijske organizacije u svom poslovanju zakljucuju sa kljijentima, pravnim I fizickim licima. 3. IZVORI BANKARSKOG PRAVA Osnovni izvori bankarskog prava su zakoni u granicama nacionalne regulative, medjunarodno prihvacene konvencije, potpisani medjunarodni ugovori koji su u obavezi postovanja I priznanja u pravnoj regulativi. Zakon o bankama I drugim finansijskim organizacijama je osnovni subjekat bankarskog prava. Zakono obligacionom odnosima regulise ugovone odnose bankarskog prava. Pored zakona I podzakonskih akata I druge norme koje se koriste u bankarskom pravu kao sto su: -bankarski obicaji I uzanse, -opsti uslovi poslovanja -tipski I formulirani ugovori. Bankarski obicaji u bankarskom pravu imaju veliki zracaj a razlikuju se u nacionalnim okvirima. Opsti uslovi u bankarskom pravu imaju veliki znacaj koristeci se nacelom slobode ugovaranja, radi ujednicavanja I standardizovanja svog poslovanja 4. SUBJEKTI BANKARSKOG PRAVA UOPSTE Lica koja ucestvuju u bankarskim poslovima su subjekti bankarskog prava. Ti subjekti su banke I druge finansijske organizacije.Za banke I druge privredne subjekte postoji pretpostavka da poslove kojima se obavljaju uz naknadu. Bancini klijenti cine drugu kategoriju subjekata. To su pravna I fizicka lica koja pored banaka I drugih finansijskih organizacija ucestvuju u bankarskim poslovima I pojavljuju se kao druga strana naspram druge finansijke organizacije. 5. BANKE (POJAM BANKE) Pojam banka vodi poreklo od latinske reci "banca" sto znaci klupa ili "sto za razmenu novca". Banke mogu osnivati domaca I strana pravna I fizicka lica pod uslovom uzajamnosti. Za osnivanje banke potrebno je zakljuciti ugovor o osnivanju, obezbedjenje sredstava u osnivacki kapital, izdavanje dozvole za osnivanje banke od strane Narodne banke. Ugovor o osnivanju sadrzi odredbe o osnivacima, naziv I sediste banke, iznos ukupnog osnivackog kapitala, roku uplate novcanih sredstava u osnivacki kapital banke, pravima, obavezama I odgovomostima osnivaca za obaveze banke,uslove za sticanje I prestanak prava osnivaca, poslove koje banka obavlja,nacin snosenja rizika I pokrica, gubitka Itd.

Banka ima I statut kojim se razradjuju odredbe iz ugovora o osnivanju. Banka ima svojstvo pravnog lica, a stice ga upisom u agenciji za registre privrednih drustava. Banke su danas slozene finansijske institucije koje nude citavu lepezu razlicitih usluga namenjenoj vrlo sirokoj kategoriji ucesnika privrednog I drustvenog zivota. 6. VRSTE I FUNKCIJE BANAKA Zavisno od vrste delatnosti postoje: -emisione -depozitne -zalozne -hipotekame banke. S obzirom na podrucje obavljanja delatnosti postoje I medjunarodne, nacionalne I lokalne banke. Znacajna tendecija u pogledu promena bankarske strukture je da dolazi do koncetracije, odnosno smanjenja broja banaka sa jedne strane ali I povecanja njihove velicine sa druge strane. Zakon o bankama predstavlja jedan od najvaznijih propisa koji regulise rad banaka. Zavisno od delatnosti I mesta u bankarskom sistemu banke se mogu podeliti na centralne I komisione. Centralna banka odredjuje projekciju monetane I kreditne politike, stara se o odrzavanju likvidnosti komercijalnih banaka I drugih finansijskih organizacija, likvidnosti placanja prema inostranstvu I druge poslove koji su joj povereni zakonom. Komercijalne banke za promet svog poslovanja imaju zakljucivanje I izvrsavanje bankarskih ugovora I ostalih bankarskih poslova. Specijalizovane banke mogu da obavljaju sve bankarske poslove a pretezno se bave specijalizovanim vrstama bankarskih poslova. Najvaznija funkcija banke je posredovanje u kreditima gde banka uzima kredite (od centralne banke I drugih poslovnih banaka po osnovu depozita I uloga na stednju od svojih klijenata) I prikupljeni novac plasiraju u obliku kredita svojim klijentima. Banka prima novac od svojih klijenata da ga za svoje ime I za svoj racun uz sopstveni rizik plasira uz kamatu onima kojima je taj novac neophodan. Novac koji banka prikuplja od svojih klijenata koristi ga po svojim odlukama broj klijenata kojima odobrava kredit nije ogranicen. 7. KREDITNO POSREDOVANJE Najvazrija funkcija banke je keditno posredovanje u kreditima. Krediti unapredjuju ekonomsku produktivnost bez kog bi razvoj kompletne industrije bio nezamisliv. Banke aktivu koriste za odobravanje raznih vrsta kredita, investicije u realnu aktivu ali I investicije u razlicite finansijske instrumente. Najveci deo aktive bake su kreditna sredstva koja predstavljaju njihovu poslovnu misiju. Banke odobravaju veci broj razlicitih kredita I to su: 1-krediti za neketnine, 2-kedite finansijskim institucijama I drugim bankama 3-krediti za poljoprivredu, 4-komercijalne I industrijske kredite, 5-potrosacke kedite, 6-finansiranje kupovine na lizing 7-drugi krediti koji se ne mogu navesti pod ove kategorije. Posrednicka funkcija banke u kreditiranju se jasno oslikava u njenim bilansima. Depozitni poslovi po kojima je banka preuzela tudj novac se vrednosno iskazuje u pasivi a krediti u aktivi bancinog bilansa. Razlika u kamatama koje banka daje klijentima od kojih uzima novac I kamate koju banka uzima od klijenta kojima daje kredit se naziva kamatna marza I predstavlja bitan deo prihoda odnosno dobiti banke.

Kod aktivnosti banaka na finansijskom trzistu glavnu ulogu ima menadzment banke, konvergencija (sticanje) u finansijskom sektoru gde banka ulaze u druge sektore I u druge finansijske institucije u oblasti bankarstva. 8. USLUZNA FUNNKCIJA Usluzni poslovi koje banke mogu obavljati zavisno I od nacionalne pravne regulative uglavnom su: 1 -depozitni poslovi 2 - kreditni poslovi 3 - devizni I menjacki poslovi 4 - izdavanje platnih kartica 5 - poslovi sa hartijama od vrednosti 6 - brokersko dilerski poslovi 7 - poslovi zastupanja u osiguranju. Najveci znacaj od ovih usluga su usluge u platnom prometu koje daju najveci efekat. Promet kapitala zahteva mnogobrojna placanja koje se vrse u okviru jedne zemlje ili prema inostranstvu I u razlicitim valutama. Vecina placanja se obavlja preko banaka radi cega se smatra drugom po znacenju funkcijom banaka u modemoj privredi. Usluzna funkcija sa efektima u razvijenim zemljama je veliki deo drustvenog bogatstva izrazen u pravima inkorporisanim u prenosivim hartijama od vrednosti koje imaju karakter potrazivanja ili karakter prava ucesca. Ti poslovi se odnose na cuvanje, upravljanje, davanje saveta klijentima u pogledu kupovine I prodaje na komisionu prodaju I kupovinu tih hartija od vrednosti ili karakter prava ucesca. Za vrsenje ovih poslova banke ostvaruju odgovarajucu provizuju za pruzene usuge. 9. ORGANIZACIONI OBLIK BANKE Najcescu oblik organizovanja banaka su akcionarska drustva kao najtipicniji oblik drustvenog kapitala. Organizacija banke se regulise-utvrdjuje statutom banke. Statutom banke se regulise I ovlascenje koje imaju pojedini delovi banke,organi uprave ili pojedinci na odredjenim pozicijama pri odlucivanju o odredjenim poslovima u svom ovlascenju. Delovi banke sa posebnim ovlascenjima u platnom prometu se upisuju u sudski registar.U registar se upisuje obim I karakter ovlascenja pravnih poslova. 1O. OSNIVANJE BANKE Banka se osniva kao akcionarsko drustvo prema vazecim nacionalnim propisima,ugovorom o osnivanju I obezbedjenjem sredstva u osnivacki kapital banke. Banku mogu osnivati domaca I strana pravna ili fizicka lica. Da bi banka nastala kao pravno lice I mogla otpoceti sa radom mora biti upisana u registar sto joj je moguce tek kad dobije dozvolu Narodne banke I ispuni uslove za upis. Najvazniji pravni akti banke su osnivacki ugovor I statut banke. Ugovorom se uredjuju sva pitanja od znacaja za njeno poslovanje, upravljanje, prava I odnose osnivaca statuta I poslovanja nakon osnivanja. Svaka banka pored ugovora o osnivanju mora da ima statut banke koji utvrdjuje sva znacajna pitanja za poslovanje banke. Statut uredjuje: -organizaciju I nacin poslovanja banke -pitanja o kojima odlucuje skupstina banke -pitanja o kojima odlucuju drugi organi banke -ovlascenja za potpisivanje I zastupanje banke -nacin vrsenja unutrasnje kontrole I unutrasnje revizije banke. Po zakljucenju ugovora o osnivanju osnivaci banke podnose narodnoj banci zahtev za izdavanje preliminamog odobrenja za osnivanje banke. Narodna banka je obavezna da u roku od 90 dana odgovori na uredno podnet zahtev za rad banke. Osnivaci banke su duzni da u roku od 60 dana podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke od dobijanja preliminamog odobrenja od Narodne banke.

O zahtevu za osnivanje banke guvemer Narodne banke donosi resenje o izdavanju dozvole za rad banke kojeje po svom karakteru konacno. 11. OSNIVACKA SKUPSTINA Od momenta dobijanja resenja Narodne banke, dozvole za rad, osnivacka skupstina banke mora se odrzati u roku od 30 dana. Osnivacku skupstinu cine osnivaci banke. Pravo glasa na osnivackoj skupstini osnivaci banke ostvaruju srazmerno visini svog uloga. Na osnivackoj skupstini dvotrecinskom vecinom glasova osnivaca banke donosi se statut banke, bira se predsednik I clanovi upravnog I izvrsnog odbora banke, usvaja program aktivnosti banke za period od tri godine I poslovna politika banke I donosi se odluka o prvom izdavanju akcija. 12. UPIS U REGISTAR Kad banka dobije dozvolu za rad od strane Narodne banke duznaj e da u roku od 30 dana podnese zahtev za upis u registar privrednih drustava. Banka stice svojstvo pravnog lica momentom upisa u Privredni registar privrednih drustava. Osnivaci banke duzni su da Narodnoj banci dostave resenje o upisu u Registar u roku od 5 dana od prijema istog. Ako se utvrdi nistavnost registracije osnivanja banke, akcionari banke postaju solidamo odgovomi za namirenje potrazivanja poverilaca te banke. 13. OSNIVACKI KAPITAL Osnivacki kapital banke osnivaci obezbedjuju unosenjem svojih uloga pri osnivanju banke. Banka je duzna da obezbedi da kapital banke bude u visini koja nije manja od din. protivrednosti 10.000.000 evra prema zvanicnom srednjem kursu. Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos izmedju kapitala I rizicne aktive banke. 14. ODNOS BANKE PREMA NARODNOJ BANCI Banka mora zatraziti saglasnost od Narodne banke na: -ugovor o osnivanju I statut banke, kao I na njihove izmene -osnivanje banke u inostranstvu, otvaranje filijala, poslovnica, predstavnistva u inostranstvu -izmenu naziva I sedista banke -odluku o imenovanju direktora. Akti I radnje koje bi bile donete bez saglasnosti Narodne banke bili bi nistavni. Banka je duzna obavestiti Narodnu banku o povecanju kapitala banke, o novoj emisiji akcija ucesce u kapitalu banaka. 15. ODUZIMANJE DOZVOLE ZA RAD BANKE Narodna banka ima ovlascenje da oduzme dozvolu za rad banci, resenjem guvemera Narodne banke I to kad: -utvrdi da je banka kriticno podkapitalizovana -banka ne omoguci Narodnoj banci da izvrsi kontrolu boniteta I zakonitosti njegovog postojanja -banka obustavi sest meseci neprekidno primanje depozita ili odobravanje kredita. Kad Narodna banka donosi resenje o oduzimanju dozvole odmah donosi resenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stecajnog postupka tj. Resenje o likvidaciji banke, u skladu sa zakonom kojim se uredjuju stecaj I likvidacija banke. Narodna banka blokira sve racune I tim resenjem istovremeno izrice meru zabrane raspolaganja imovine banke od otvaranja postupka stecaja tj. likvidacija. 16. OBAVEZNA OSIGURANJA DEPOZITA GRADJANA Obaveza banke je da osigura depozit gradjana I placa za to premiju osiguranja. Banka moze osigurati depozit kod agencije za osiguranje depozita I sanacije banaka ili kod osiguravajucih organizacija. Osiguravaci depozita su obavezni da sredstva iz premije osiguranja depozita vode posebnu evidenciju. Osiguravaci obavljaju osiguranje depozita gradjana samo ako obezbede sredstva u posebnom fondu osiguranja u iznosu koji ne moze biti manji od 20% od visine depozita koji se osigurava.

Za obaveze iz ugovora o osiguranj u depozita osiguravaci odgovaraju celokupnom svojom imovinom. 17. OBAVEZE REVIZIJE U BANCI Banka angazuje preduzece za reviziju, o imenovanju revizorske kuce banka obavestava Narodnu banku u roku od 15 dana od dana kada imenuje revizora. Banka ne moze imati revizorsku kucu ciji je prihod Iz prethodne godine za reviziju veci od polovine njegovih ukupnih prihoda. Spoljni revizor moze najvise tri godine obavljati godisnji finansijski izvestaj. Ako reviziju izvrsi spoljni revizor koji nije na listi Narodne banke tada narodna banka nece prihvatiti izvestaj o reviziji, svaki akcionar banke ima pravo da o svom trosku angazuje preduzece za reviziju koje bi izvrsilo reviziju racunovodstvenih izvestaja banke nezavisno od revizije izvrsene po osnovu zakonske obaveze banke. 18. BANKARSKA TAJNA Banka I clanovi njenih organa, akcionari zaposleni u banci, kao I spoljni revizori banke I druga lica koja zbog prirode posla koji obavljaju imaju pristup podacima ne mogu te podatke saopstavati trecim licima ni koristiti ih protivno interesu banke I njenih klijenta niti mogu trecim licima omoguciti pristup tim podacima. Banka ima pravo da podatke koji su bankarska tajna saopsti istraznom sudiji, javnom tuziocu I sudovima koji vrse javnopravna ovlascenja iskljucivo radi zastite svojih prava u skladu sa zakonom. 19. AKCIONARI U BANCI Akcionari su lica koji poseduju akcije u banci.Oni su clanovi banke jer poseduju capital banke I oni su clanovi banke sve dok poseduju akcijski kapital, a ako ga prodaju tada prestaju da budu clanovi banke. Lica koja u toku rada banke kupe akcijski kapital banke postaju clanovi banke kao I lica koja imaju osnivacku ulog u banci. Banke su organizovane kao akcionarska drustva. Akcionari banke imaju prava I obaveze utvrdjene zakonom, ugovorom o osnivanju banke, statutom banke I odlukom o emisiji akcija. Akcionari imaju pravo na dividendu koja se sastoji u pravu na ucesce u delu ciste dobiti. Dividenda se odredjuje prema ucescu u akcijskom kapitalu a isplacuju se u novcu. 20. AKCIJE Akcije su udeo u kapitalu I osnov za odredjivanje prava I obaveza akcionara. Akcije predstavljaju clanstvo u banci pa tim regulisu prava I obaveze akcionara. Akcije predstavljaju hartije od vrednosti. Banka ne moze da daje avanse I kredite za sticanje akcijskog kapitala u toj banci gde je svaki pravni posao nistavan. Ucesce u kapitalu banke oznacava kvalifikovano ili znatno I kontrolno ucesce. Kvalifikovano ucesce postoji kada jedno lice ima najmanje 5% glasackih prava u pravnom licu. Znatno ucesce postoji kada jedno lice ima direktno ili indirektno pravo da ostvari najmanje 20% glasackih prava u pravnom licu. Kontrolno ucesce postoji kada jedno lice ima najmanje 50% glasackih prava u pravnom licu. Banka moze sticati sopstvene akcije samo sredstvima iz dobiti I u obavezi je da ih proda u roku od godinu dana. Kod sticanja sopstvenih akcija banka je duzna da nabavi saglasnost Narodne banke. 21. KAPITAL BANKE Osnivacki kapital drustva cini zbir nominalnih vrednosti akcija. Banka pri dobijanju dozvole za rad poseduje odredjeni kapital koji se zove osnivacki kapital. Sopstveni kapital banke cini njen osnovni kapital. Osnivacki kapital se propisuje zakonom o bankama. Osnovni kapital banke predstavlja izvor za bancine aktivne poslove. Osnovni kapital moze se povecati na vise nacina:

1 - izdavanjem akcija narednih emisija, 2 - odlukom skupstine banke da se nerasporedjena dobit koja pripada akcionarima ne deli vec koristi za povecanje osnovnog kapitala, 3 - konverzijom potrazivanja poverilaca u akcijama banke I skladu sa odlukom o emisiji akcija. Narodnu banku treba obavestiti o svakom povezivanju akcionarskog kapitala. Ako nije uplacen kapital iz prethodne emisije I ako nije unet do momenta kada treba banka da poveca osnovni kapital banka ne moze povecavati osnovni kapital. Smanjenje osnovnog kapitala u banci moze doci: 1 - ako je banka ponistila I povukla akcije 2 - ako su akcije banke amortizovane u slucaju da su unistene, a banka nije izvrslia njihovu zamenu. O svakom smanjenju osnovnog kapitala banka je obavezna da obavesti Narodnu banku. 22. REZERVE Funkcija rezervi je da ucvrsti stabilnost koja moze da se ugrozi ako bi komitenti poceli da povlace deponovana sredstva u neogranicenom iznosu sto banka ne moze predvideti pa se angazuju sredstva iz rezervi da se ne ugrozi likvidnost banke. Ovim nacinom se cuva kreditni ugled banke. Pored redovnih rezervi u banci postoje I posebne rezerve koje sluze za obezbedjenje sigumosti poslovanja I eventualnih gubitaka banke 23. LIKVIDNOST BANKE Likvidnost banke je njena sposobnost da izrsava svoje obaveze u rokovima dospeca. Obaveze banke su kreditori I deponenti. Likvidnost banke predstvalja osnov za funkcionisanje depozitnog mehanizma kod svake banke.Obaveze banke su likvidne a to znaci da poverioci mogu da traze novac u vezi sa depozitima ili kreditima. Pozicija likvidnosti banke proistice iz komparativnog odnosa aktive I pasive bilansa banke. Van bilansne pozicije mogu da uticu na Iikvidnost banke. Odrzavanje perfektne likvidnosti banke otezava cinjenicu da su banke finansijske institucije koje u procesima konverzije depozita u kredite vrse rocne transformacije. Deponenti banke teze da drze sredstava kod banaka pod relativno kratkim rokovima, dok korisnici bankarskih kredita teze da koriste sredstava sa duzim rokovima vracanja. Nelikvidnost banke moze da nastane ako je vrednost njene aktive manja od vrednosti njenih obaveza. Odrzavanje likvidnosti dobija nove mogucnosti koje se sastoje u tome da banka koja ima dobar kreditni rejting moze da povuce novcana sredstva sa finansijskog trzista u vidu kratkorocnih ili dugorocnih kredita 24. STRATEGIJE LIKVIDNOSTI BANKE (likvidnost banke) Likvidnost u trzisnim ekonomijama je dominantni koncept kreditne poslovne politike komercijalnih banaka.To je koncept po kojem banke odrzavaju svoju solventnost I likvidnost ukoliko depozitni potencijal plasiraju u obliku katkorocnih kredita privredi. Gornja strategija je u ranijem periodu smatrana optimalnom iz razloga sto je povezivala solventnost I likvidnost banke, smatralo se da banka ne moze da postane nesolventna ukoliko iza njenih depozitnih obaveza stoje kreditni plasmani u obliku robnih kredita pokrivenih menicama. Gonja strategija odrzavanja likvidnosti obezbedivala je visok stepen fleksibilnosti bilansnih struktura banaka ali je predpostavljala da banke svoj kreditni potencijal formiraju u obliku depozita po vidjenju kao I da kreditne plasmane ostvaruju u vidu kratkorocnih robnih kredita. Pored primane rezervne aktive postoje I sekundame rezerve koje se sastoje od drzavnih kratkorocnih vredonosnih papira. Osnov bankarske strategije sastoji se u tome da su banke postale orjentisane da daju srednjorocne I dugorocne zajmove privredi I stanovnistvu na bazi jakog porasta stednih I orocenih depozita. U poslovanju banke veliki zracaj ima njena likvidnost zbog cega je odredjena zakonska obaveza za odrzavanje likvidnosti kao obaveza. Banka za vreme ne likvidnosti ne moze odobravati kredite, davati garancije I vrsiti placnja sa svog racuna. Celokupnom svojom imovinom banka odgovara za sve svoje obaveze.

25. PRIHODI, RASHODI I DOBIT U POSLOVANJU BANKE (Likvidnost banke) Poslovanje banke utvrdjuje se u skladu sa zakonom na kraju godine posle zavrsnog racuna. Banka utvrdjuje svoje prihode, rashode I dobit banke. Kao nerasporedjena dobit banke rasporedjuju se sredstva koja po godisnjem obracunu posle podmirenja svih obaveza preostanu. Dividende akcionarima ne mogu se isplacivati na teret akcionarskog kapitala. Kad su koriscena sredstva za pokrice gubitaka iz prethodnog vremena ne moze se deliti dividenda iz ne rasporedjenih sredstava dok se ne pokriju sredstva u osnivackom kapitalu koji su prethodno korisceni za pokrice gubitaka. 26. GUBITAK BANKE (likvidnost banke) Kada godisnji prihodi banke po godisnjem obracunu nisu dovoljni za pokrice rashoda I ostalih zakonskih obaveza nastaje gubitak banke u poslovanju. Banka godisnji gubitak moze da pokrije iz rezervi banke I ona je duzna da Narodnu banku obavesti o svakoj promeni pa I o nastanku gubitka I na koji nacin pokriva taj gubitak. 27. ORGANI BANKE 27. SKTUPSTINA BANKE Skupstina je najveci organ uprave kog cine svi akcionari. Akcionari ostvaruju svoja prava u skupstini neposredno ili preko svog zastupnika odnosno punomocnika. Moze vise akcionara da da ovlascenje jednom punomocniku da ih zastupa na skupstini banke. Radi svojih upravljackih prava akcionari mogu da se udruzuju.Statutom banke se akcionarima koji imaju jedan procenat glasa ili vise ne moze onemoguciti neposredno vrsenje prava glasa. Skupstina banke: -donosi statut banke -usvaja godisnji racun banke -odredjuje naknadu clanovima upravnog odbora banke -imenuje predsednika I clanove nadzornog odbora -donosi poslovnik u radu banke. Redovno zasedanje skupstine je obavezno jednom godisnje na nacin predvidjen statutom banke. Na zahtev Narodne banke, unutrasnje revizije banke, spoljnog revizora banke, upravni odbor banke moze sazvati vanredno zasedanje skupstine banke. 28. UPRAVNl I IZVRSNI ODBOR BANKE(organi banke) Upravni odbor banke cini najmanje pet clanova ukljucujuci predsednika upravnog Odbora. Clanovi banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju I odgovarajuce kvalifikacije koje propisuje Narodna banka. Najmanje tri clana moraju imati iskustvo iz oblasti finansija. Banka podnosi zahtev Narodnoj banci za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje clana upravnog odbora banke, I clan upravnog odbora ne moze biti clan nadzornog odbora. Upravni odbor banke odgovoran je da poslovanje banke bude u skladu sa zakonom. Poslovi upravnog odbora banke su: -da saziva sednice skupstine banke -da donosi izmedju dve sednice skupstine banke akte kojima se sprovodi poslovna politika banke - da nadzire rad izvrsnog odbora banke -da usvaja program I plan unutrasnje revizije banke -da bira predsednika I clanove izvrsnog odbora banke -da saziva sednicu skupstine banke. Upravni odbor banke odgovoran je za davanje tacnih izvestaja o poslovanju, finansijskom stanju I rezultatima poslovanja banke upucenih akcionarima banke, javnosti I Narodnoj banci. Upravni odbor odrzava sednice najmanje jednom u tri meseca, I duzan je da redovno obavestava Narodnu banku o svim sednicama upravnog odbora. lzvrsni odbor banke cine dva clana ukljucujuci predsednika izvrsnog odbora. Predsednik izvrsnog odbora predstavlja I zastupa banku dok su clanovi izvrsnog odbora banke u redovnom radnom odnosu u banci sa punim radnim vremenom. Na clanove izvrsnog odbora odnose se zakonski propisi kao I na clanove upravnog odbora.

Izvrsni odbor banke izvrsava: -odluke skupstine banke I upravnog odbora -obezbedjuje zakonitost rada banke -primenjuje poslovnu strategiju banke -informise upravni odbor banke o svim postupanjima -bez odlaganja informise upravni odbor banke I Narodne banke o svakom pogorsanju finansijskog stanja banke. Clanovi upravnog I izvrsnog odbora banke duzni su da u roku od mesec dana od dana stupanja na duznost, upravnom odboru banke dostave pismenu izjavu koja sadrzi podatke o: -pravnom licu u kome lica koja daju izjavu ili clanovi njihovih porodica ucestvuju u organima upravljanja ili imaju ucesce u tom pravnom licu -imovinskim pravima tih lica I clanova njihovih porodica cija trzisna vrednost prelazi 10.000 evra prema zvanicnom srednjem kursu na dan procene vrednosti. 29. NADZORNl ODBOR BANKE (organi banke) Nadzomi odbor banke vrsi nadzor poslovanja banke u zakonskim okvirima, I njega bira skupstina banke koja je duzna po predlogu clanova I predsednika nadzomog odbora da dostavi predlog sa neophodnom dokumentacijom. Nadzoni odbor banke nadlezan je da: -prati I kontrolise rad upravnog odbora, direktora I zaposlenih u banci -razmatra izvestaje o reviziji -obavestava skupstinu banke o rezultatima kontrole. -ucestvuje u radu skupstine banke. Nadzomi odbor prilikom vrsenja nadzora poslovanja banke duzan je da preuzme sledece mere: -obavesti Narodnu banku o utvrdjenim nepravilnostima -zakaze vanrednu sednicu radi otklanjanja nepravilnosti I sprecavanja posledica -predlaze organima banke da otklone nepravilnosti. 30. DRUGI ODBORI BANKE (organi banke) Odbor za pracenje poslovanja banke cine tri clana od kojih su najmanje dva clana upravnog odbora banke koji imaju odgovarajuce iskustvo iz oblasti finansije Ovaj odbor pomaze upravnom odboru banke u nadzoru nad radom izvrsnog odbora I zaposlenih u banci. Odbor za pracenje poslovanja banke duzan je da: -analizira godisnje izvestaje -analizira I usvaja predloge politike I procedura banke -analizira I nadzire procedure za upravljanje rizicima I sprovodjenje sistema unutrasnjih kontrola -donosi poslovnik o svom radu. Odbor za pracenje poslovanja banke kada oceni da banka posluje suprotno zakonu, predlaze upravnom odboru banke da ukloni uocene nepravilnosti. Ovaj odbor se sastaje jednom mesecno a najmanje jednom u tri meseca I sastanci se odrzavaju u sedistu banke. Kreditni odbor odlucuje o kreditnim zahtevima u okviru utvrdjenim aktima banke. Odbor za upravljanje aktivom I pasivom prati izlozenost banke rizicima iz strukture njenih bilansnih obaveza I potrazivanjem stavki, predlaze mere za upravljanje kamatnim rizikom I rizikom likvidnosti. Organizaciona jedinica u cijem je delokrugu kontrola uskladjenosti poslovanja banke duzna je da najmanje jednom godisnje proceni glavne rizike I predlozi planove upravljanjem tim rizicima o cemu sastavlja izvestaj koji dostavlja izvrsnom odboru i odboru za pracenje poslovanja banke. 31. FUNKCIJA UNUTRASNJE REVIZIJE (organi banke) Unutrasnja revizija duzna je da: -obezbedi da se rizici indentifikuju I kontrolisu -utvrdjuje slabost u poslovanju I njenih zaposlenih -odrzava sastanke sa upravnim odborom kao odborom za pracenje poslovanja banke. Clanovi unutrasnje revizije imaju pravo kontrole nad svim poslovima banke, nemaju ogranicenja pristupu svih poslovnih jedinica I ucestvuju na sednici upravnog odbora. Banka je duzna da Narodnoj banci dostavi godisnji izvestaj o adekvatnosti upravljanja rizicima I unutrasnje kontrole banke.

32. FILIJALE I PREDSTAVNISTVA BANKE (organi banke) Zaknska obaveza banke je da obavesti Narodnu banku o svakoj nameri za otvaranje filijale ili druge organizacione jedinice na teritoriji republike najkasnije u roku od osam dana od dana njihovog otvaranja. Kod otvaranja organizacione jedinice u inostranstvu banka mora traziti saglasnost Narodne banke. Predstavnistva stranih banaka se registruju u skladu sa zakonom kojim se uredjuje registracija privrednih drustava. Uz prijavu za upis u registar privrednih drustava strana banka podnosi zahtev za saglasnost Narodnoj banci. 33. BANKARSKI POSLOVI Kod proucavanja bankarskih poslova neophodno je voditi racuna o drustveno ekonomskom cilju I vrsti tih bankarskih poslova jer se upravo u tom pogledu pojavljuju velike razlike. Bankarski poslovi spadaju u grupu poslova pravnog prometa. Bankarski poslovi mogu se podeliti na dve osnovne grupe: -bankarski poslovi -hartije od vrednosti. Bankarski poslovi su posebna vrsta pravnih poslova u robno novcanom prometu gde se opsta nacela I principi robno novcanog prometa primenjuju I kada su u pitanju bankarski poslovi ako za te poslove nisu predvidjena posebna pravila. Sloboda ugovaranja kod bankarskih poslova je znatno suzena I uglavnom se svodi na odlucivanje da li pristupiti ili ne pojedinom tipu ugovora ili opstih uslova poslovanja bankarskih organizacija. Bankarskim poslovima se smatraju svi poslovi izmedju bankarskih organizacija kod kojih su oba subjekta bankarske organizacije. Bankarski poslovi su I oni poslovi kod kojih je samo jedan subjekat bankarska organizacija a drugi subjekat u poslu domace ili strano fizicko ili pravno lice. Poseban vid odgovomosti bankarske organizacije je vezan za obavezu cuvanja bankarske tajne tj.za obavezu cuvanja tajne o poslovanju bancinih klijenata. 34. VRSTE BANKARSKIH POSLOVA Bankarski poslovi mogu se utvrditi prema teritorijalnom principu odnosno na podrucju na kome obavljaju poslove. Treba razlikovati domace I medjunarodne poslove. Neophodno je razlikovati poslove sa fizickim I pravnim licima. Kad banka obavlja poslove u cilju prikupljanja sredstava banka se pojavljuje u polozaju duznika, a ako radi bankarske poslove plasmana prikupljenih novcanih sredstava bankarska organizacijaje u poslovnom polozaju poverioca. Bankarske poslove mozemo svrstati u tri osnovne grupe bankarskih poslova: 1 -bankarski poslovi u kojima se bankarska organizacija pojavljuje kao poverilac, 2 - poslovi u kojima se banka pojavljuje kao duznik, 3 - neutralni poslovi u kojima se regulisu pojedine bankarske usluge. Bankarski poslovi gde se banka pojavljuju u ulozi poverioca a klijenti u ulozi duznika su aktivni bancini poslovi. Finansijske institucije obavljaju svoju funkciju, sto prikupljaju akumulaciju putem sopstvenih kreditinih I finansijskih instrumenata I vrse njeno usmeravanje kreditiranjem I kupovinom finansijskih instrumenata zajmodavcima. Funkcija finansijskog posredovanja ima sledece prednosti: 1-smanjenja transankcionih troskova u finansijskom trzistu, kroz koriscenja ekonomije obima I razrovrsnosti. Ekonomija obima podrazumeva veci broj transakcija. Ekonomija raznovrsnosti pretpostavlja: 1- smanjenje troskova rizika 2-efikasnije koriscenja informacija vezanih za poslovanje korisnika finansijskih sredstava, 2-omogucavanje divizilibiteta I fleksibilnosti finansijskih instrumenata 3-diverzifikacija rizika za ulagace, 4-rocna transakcija sredstava, 5-ekspertiza.

35. NOVCANI DEPOZIT Ugovor o novcanom depozitu je bankarski posao u kome se deponent obavezuje da polozi kod banke odredjeni iznos kojim banka moze raspolagati uz obavezu povracaja prema uslovima zakljucenog ugovora. U bankarske novcane depozite se ubrajaju ugovor o novcanom depozitu I ugovor o ulogu na stednju. Vrste novcanog depozita su: 1 -depozit po vidjenju 2 -oroceni depozit 3 -namenski depozit 4 -nenamenski. Sustinu ugovora o novcanom depozitu cini zajam odnosno kredit koji deponent daje banci. Kod ugovora o novcanom depozitu banka po pravilu placa kamatu, kako to redovno cini zajmoprimac kod ugovora u privredi odnosno korisnik kredita. Ugovor o novcanom depozitu je ugovor depozitnog karaktera. Kod ugovora o novcanom depozitu koji se srece u savremenoj bankarskoj praksi radi se o takozvanom nepravom iregulatomom depozitu. Novac je genericka potrosacka stvar pa je narocito pogodan da bude predmet nepravog depozita. 36.ULOG NA STEDNJU Ulog na stednju je bankarski posao na osnovu koga banka ima pravo da raspolaze novcanim sredstvima koja je deponent kod nje ulozio, s tim sto je banka duzna da ih vrati deponentu na njegov zahtev. Ulog na stednju predstavlja vrstu bankarskog novcanog depozita s tom razlikom sto se kod uloga na stednju izdaje stedna knjizica, sto se kao deponent moze pojaviti samo fizicko lice, kao depoziter banka I druge finansijske organizacije. Ugovor o ulogu na stednju je neformalan. Ulozi na stednju mogu biti po vidjenju ili oroceni sa otkazrim rokom ili bez otkaznog roka. Stedna knjizica je pismena isprava I sluzi kao dokaz o deponovanim sredstvima kod banke. Stedna knjizica predstavlja pismenu ispravu u koju se unose sve uplate I podizanje novca po osnovu Ugovora o ulogu na stednju. Podaci o stednim ulozima su poslovna tajna banke. Ove podatke banka moze saopstiti samo nadleznom organu I to na njegov pismeni zahtev. Ugovor o ulogu na stednju spada u kategoriju jednostrano obavezujucih ugovora zbog cega obaveze iz ugovora nastaju samo za banku. Banka je duzna da plati kamatu na deponovana sredstva, zavisno od vrste uloga. 37. POJAM UGOVORA o bankarskom tekucem racunu Ugovor o bankarskom tekucem racunu predstavlja bankarski posao kojim se banka obavezuje da zainteresovanom licu otvori poseban racun I da preko tog racuna prima uplate I vrsi isplate u granicama sredstava na racunu. Bankarski tekuci racun nastao je iz bankarskog depozitnog posla. Svrha tekuceg racuna je da se na njemu skupljaju novcana sredstva kako bi banka za korisnika racuna obavila odredjene poslove u vezi sa placanjem. Korisnik tekuceg racuna moze sredstvima sa svog racuna da raspolaze I izdavanjem ceka. Ugovor o tekucem racunu mora biti zakljucen u pismenoj formi. Ugovor o bankarskom tekucem racunu je dvostrano obavezujuci. 38. ZIRO RACUN Posebnu vrstu tekuceg racuna predstavlja ziro racun. On omogucava lakse odvijanje platnog prometa bez upotrebe gotovog novca. Saldo na ziro racunu je uvek na teret banke sto znaci da banka nece postupiti po nalogu korisnika ziro racuna ako na racunu ne postoje dovoljno sredstava. Jedno lice moze imati samo jedan ziro racun. 39. OBAVEZE BANKE (bankarski tekuci racun)

10

Na osnovu ugovora o tekucem racunu banka preduzima obavezu primanja uplata, vrsenja isplata obracuna salda, dostavljanja izvoda korisniku racuna. Uplate se mogu vrsiti u gotovom novcu ili bez upotrebe gotovog novca. Banka je duzna da po nalozima korisnika racuna ili lica koje je ovlastio korisnik vrsi placanje sa racuna i to u granicama raspolozivih sredstava.Obaveza banke za isplatu dospeva cim primi nalog. Banka je duzna da izvrsi obracun uplata I isplata I da utvrdi saldo racuna. Saldo predstavlja novcano potrazivanje, sa kojim korisnik tekuceg racuna moze da raspolaze u svakom trenutku ako je saldo pozitivan. Podaci o izvrsenim uplatama I isplatama odnosno o saldu tekuceg racuna predstavljaju poslovnu tajnu I banka je duzna daje cuva. Navedene podatke banka moze dati samo na pismeni zahtev nadleznih organa. Korisnik racuna je duzan da banci plati proviziju za izvrsene usluge koje su obuhvacene ugovorom o tekucem racunu, kao I naknade za posebne troskove u vezi sa tim uslugama. Na iznos negativnog salda korisnik racuna placa banci ugovorenu kamatu. Za slucaj da kamata nije ugovorena banka ima pravo samo na zateznu kamalu. 4O. UGOVORI O BANKARSKOM NENOVCANOM DEPOZITU Ugovorom o bankarskom nenovcanom depozitu deponent predaje banci na cuvanje odredjene pokretne stvari, I preuzima obavezu da za to cuvanje plati banci odredjenu naknadu. Banka preuzima obavezu da primljene stvari cuva I da Ih vrati deponentu na njegov zahtev. Banka je duzna da primi na cuvanje deponovane stvari ako ovakav posao spada u redovnu delatnost banke I ako deponent ispuni uslove propisane od strane banke. Predmet depozita mogu da budu razni predmeti, dragocenosti, umetnicki predmeti, hartije od vrednosti. Razlikuju se otvoreni I zatvoreni depozit. Otvoreni depoziti su oni kod kojih deponent predaje banci na cuvanje stvari banci koje nisu zapecacene. Deponent u zatvorenom I zapecacenom omotu predaje banci stvar koju treba sacuvati. Kod zatvorenog depozita banka je duzna samo da se stara o nepovredivosti omota u kojem se cuva deponovana stvar. Banka ne odgovara za sadrzaj omota niti za stanje stvari koja se nalazi u omotu. Banka je obavezna da deponentu vrati deponovane stvari. Izdavanje stvari vrsi se uz povracaj ostavnice kojuje banka izdala deponentu prilikom zakljucenja ugovora. 41. DEPONOVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da ce uz naknadu preuzeti hartije od vrednosti od deponenta radi cuvanja I vrsenja prava I obaveza koje se u vezi sa tim zahtevaju. Ugovor o deponovanju hartija od vrednosti je vrsta ugovora o nenovcanom depozitu. Pri rukovanju sa deponovanim hartijama banka istupa kao punomocnik deponenta. Zato je potrebno da imalac deponovane hartije na odgovarajuci nacin prenese svoja prava iz hartije na banku. Iz ovakvog ugovora za banku nastaju sledece obaveze: -da obezbedi cuvanje hartija od vrednosti -da za racun deponenta preduzima sve radnje radi ocuvanja I ostvarenja njegovih prava iz deponovanih hartija -da stavi na raspolaganje deponentu iznose koje je naplatila na osnovu deponovanih hartija -da deponentu na njegov zahtev vrati deponovane hartije -da obavesti deponenta o svakom zahtevu treceg lica koje istakne u pogledu deponovanih hartija. Za deponenta na osnovu ovog ugovora nastaje obaveza da banci plati ugovorenu nakandu za cuvanje hartija od vrednosti I za vrsenje prava iz hartije. 42. UGOVOR O SEFU Ugovor o sefu je takav bankarski posao gde se banka obavezuje da stavi sef na upotrebu korisniku a korisnik se obavezuje da za to plati banci. Bitni elementi ugovora su: -odredjenje sefa po broju, -odredjeno vreme trajanja ugovora I naknada.

11

Ugovor o sefu je imenovani ugovor. On sadrzi elemente ugovora o zakupu. Za njegovo zakljucenje se ne zahteva pismena forma. Pristup sefu dozvoljen je samo korisniku sefa ili njegovom punomocniku. Kljuc od sefa nalazi se samo kod korisnika sefa, banka nema duplikat kljuca. Korisnik sefa je duzan da plati naknadu za koriscenje sefa koja zavisi od velicine sefa I od vremena koriscenja sefa. Ugovor o sefu prestaje istekom vremena na koji je zakljucen ili usled neplacanja naknade. Banka ima zakonsko zalozno pravo na stvarima koje se nalaze u sefu radi obezbedjenja svog prava na naknadu. 43. KREDITNI POSLOVI - OPSTE KARAKTERISTIKE Ugovor o kreditu je bankarski posao kojim banka obezbedjuje korisniku sredstva na raspolaganje, odredjeni novcani izros, na odredjeno vreme, gde se korisnik obavezuje da banci placa ugovorenu kamatu I da dobijeni izros novca vrati u vreme I na nacin kako je utvrdjeno ugovorom. Vazni elementi ugovora su: 1-novcani izros koji se klijentu stavlja na raspolaganje 2-uslovi davanja kredita 3-koriscenje kredita I vracanje kredita. Pored novca predmet ugovra mogu da budu I druge vrednosti gde se radi o robnom kreditu. 44. KARAKTERISTIKE UGOVORA (kreditni poslovi) Ugovor o kreditu je formalan I zakljucuje se obavezno u pismenom obliku. Ugovor o kreditu je teretan jer korisnik kredita uvek placa banci kamatu. Kamata se odredjuje ugovorom. Ugovoro kreditu je konsensualan a ne realan. Banka stavlja novac na raspolaganje korisniku u postupku ispunjenja ugovora. Kod ugovora o kreditu zajmodavac je uvek banka. Kredit se daje uvek u novcu. Ugovor o kreditu je strogo formalni pravni posao. 45. KREDTI PREMA NAMENI Krediti se dele na namenske I nenamenske kredite. Namenski krediti se uobicajno koriste u praksi I imaju veci privredni znacaj. U namenske kredite spadaju investicioni kredit, kredit za mobilizaciju kratkorocnih potrazivanja, konsignacioni, kredit za finansiranje izvozrih poslova. Vanprivredni krediti su krediti su krediti po kreditnoj karti I potrosacki krediti. Banke izdaju kreditne kartice licima koja kod njih imaju svoja sredstva na tekucim I deviznim racunima. Da bi kreditna karta bila izdata banke cesto zahtevaju da korisnik pribavi odgovarajuce obezbedjenje I polozeni depozit odredjene visine. Korisnik kupuje robu na osnovu kreditne karte u okviru odredjenog kreditnog limita. Ako se radi o revolving kreditnoj kartici, korisnik kartice na kraju obracunskog perioda placa samo deo dospelog duga, dok se ostatak prebacuje, revolvira naredni period. Odnos izdavaoca kartice I preduzeca koje prodaje robu ili vrsi usluge zasniva se ugovorom, kojim se izdavalac obavezuje da ce drugoj ugovomoj strani isplatiti racune koje je potpisao imalac kartice I na kojima je naznacen broj kartice I indetitet posle davaoca. Imalac kartice preuzima obavezu prema izdavaocu da mu u odredjenim vremenskim razmacima naknadi iznose koji su placeni preduzecima kod kojh je imalac koristio karticu. Prema preduzecu koje prodaje robu ili vrsi usluge imalac kartice je duzan da prilikom kupovine robe ili koriscenja usluga pokaze karticu, kao I da potpise racun na nacin kako je potpisao karticu. Kreditne karte glase na ime odredjenog lica I ne mogu se prenositi na drugo lice. Potrosacki krediti namenjeni su kupcima trajnih potrosnih dobara. Davalac kredita moze biti banka, proizvodjac ili trgovac. Kao korisnik kredita pojavljuje se fizicko lice ali to moze da bude I preduzece, drugo pravno lice ili preduzetnik. Ugovor potrosackog kredtita obavezno sadrzi: -opis I cenu proizvoda ili usluge kojaje predmet ugovora -ukupan iznos, rok otplate, katnu stopu, nacin obezbedjivanja placanja kredita -godisnju kamatnu stopu I uslove pod kojima se ona moze promeniti. Efektivna kamatna stopa mora da bude istaknuta, pregledno I vidljivo u prostorijama banke kao I prilikom oglasavanja u medijima. U obracun efektivne kamatne stope na kredite koji se odobravaju uz polaganje depozita ukljucuju se I novcana sredstva tog depozita. Otplata potrosackog kredita vrsi se odbijanjem od licnih

12

primanja korisnika kredita.Korisnik kredita ovlascuje organizaciju koja mu isplacuje zaradu, da na njegova primanja stavi zabranu. 46. KREDITI PREMA NACINU PUSTANJA U TECAJ (vrste kredita) Kreditor moze staviti na raspolaganje korisniku kredita odobrena sredstava na sledeci nacln: -u gotovom novcu -propisivanjem odobrenih sredstava na korisnikovom tekucem racunu -u delovima, odobrava se u skladu sa dospecem obaveza korisnika kredita iz osnovnog posla -izdavanje kreditnog pisma -akceptiranjem menica, to je kredit kod kog banka akceptira menicu svom klijentu I time postaje glavni menicni duznik. 47. KREDITI PREMA NACINU OBEZBEDJENJA Zavisno od toga da li se banci daje obezbedjenje u pogledu otplate kredita krediti se dele na pokrivene I nepokrivene. Nepokriveni krediti se odobravaju bez ikakvog obezbedjenja na osnovn poverenja koje banka ima u korisnika kredita, a pokriveni na osnovu obezbedjenja koje korisnik kredita daje banci. Kod pokrivenih kredita kao sredstava obezbedjenja da ce korisnik kredita uredno otplatiti kredit moze koristiti I menicu, zalog na pokretnim stvarima ili hipoteka na nepokretnostima, garancija neke druge banke za korisnika kredita. 48. PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA Obaveze banke, banka je obavezna da korisniku kredita stavi na raspolaganje ugovorom odredjeni izros novca na nacin I u vreme kako je to odredjeno ugovorom. Kad banka ne izvrsi ovu obavezu o dospelosti pada u docnju sto znaci da ce biti obavezna da korisnik kredita naknadi stetu. Obaveza korisnika kredita. Korisnik kredita je obavezan da kredit koristi namenski, da banci plati kamatu, da vrati novac koji mu je banka stavila na raspolaganje u vreme I na nacin kako je to ugovoreno. Kamata predstavlja naknadu koju je korisnik kredita duzan da placa banci zbog toga sto mu je banka stavila novac na raspolaganje. Visina kamte izrazava se u obliku kamatne stope odnosno u vidu procenta od glavnice za odredjeni vremenski period. Kamatna stopa moze da bude ugovorena kao fiksna I kao promenljiva. Kamatne stope rastu ako je vrednost novca u padu I obnuto. Uz kamatu korisnik kredita je duzan da banci nakandi stvane troskove koji su nastali iz kredtinog odnosa. 49. POSEBAN NACIN PRESTANKA UGOVORA O KREDITU Banka moze otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka ako korisnik kredita novac ne koristi u skladu sa ugovorenom namenom, u slucaju insolventnosti korisnika, prestanka pravnog lica ili neuredne otplate kredita. Banka moze otkazati ugovor o kreditu samo ako je usled prestanka ili smrti korisnika dosla u bitno nepovoljniji polozaj. Ako banka otkaze ugovor o kreditu korisnik kredita je duzan da vrati banci ceo neotplaceni iznos kredita. Korisnik kredita ima pravo da otkaze ugovor pre nego sto pocne da ga koristi ili da ga vrati pre roka odredjenog za vracanje. 5O. UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI Ugovorom o kreditu na osnovu zaloga hartije od vrednosti banka odobrava kredit u odredjenom iznosu uz obezbedjenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku kredita ili trecem licu koje na to pristane. Krediti na osnovu zaloga hartije od vrednosti spada u grupu kratkorocnih bankarskih kredita. Zalagati se mogu sve hartije od vrednosti. Ugovor je mesoviti jer u sebi sadrzi I sastojke ugovora o kreditu I sasojke ugovora o zalozi. Ovaj ugovor spada u formalne pravne poslove. Po osnovu zakljucenog ugovora banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odredjeni izros novca kao I da vrati zalozene hartije kad kredit bude otplacen. Korisnik kredita se obavezuje da banci preda hartiju na koju se odnosi ugovor, da placa kamatu I troskove procene cuvanja I naplate iz hartija.

13

Ako korisnik ne vrati kredit o dospelosti, banka moze da proda zalozene hartije. 51. ESKONTNI POSAO Eskont je bankarski posao kod kog banka kupuje hartiju od vrednosti pre njene dospelosti. Kupovinom ove hartije od vrednosti banka postaje njen vlasnik, odnosno stice sva prava I obaveze kao njen vlasnik. Hartije koje se steknu eskontom mogu se dalje prodati drugoj banci, u kom slucaju se govori o "reeskontu". Reeskont se obicno vrsi kod emisione banke koja na taj nacin moze povecavati ili smanjivati ukupnu kolicinu novca I uticati na visinu kamate na kredit. Reeskont je bankarski posao kod koga banka prodaje drugoj banci eskontovanu hartiju od vrednosti pre njenog dospeca 52. UGOVOR O FAKTORINGU Ugovor o faktoringu je prodaja potrazivanja banci od privrednog drustva gde prodavac posle prodaje potrazivanja nema nikakvih ovlascenja u vezi sa prodatim potrazivanjima. Ovim ugovorom se prenose sadasnja I buduca pojedinacna I grupna potrazivanja. Aranzmani faktoringa sprovode se sporazumom izmedju faktora I klijenta. Sporazum se obicno zakljucuje na godinu dana a produzenje automatski povlaci proviziju za obnovu sporazuma. Za servisiranje potrazivanja I preduzeti rizik faktor dobija naknadu. Uobicejno je da ta naknada iznosi oko 1% od nominalne vrednosti potrazivanja a to zavisi od velicine pojedinacnih potrazivanja I kvaliteta potrazivanja. Faktoring oslobadja preduzece cekova sa naplatom zatim troskova obrade potrazivanja I troskova naplate. Prednost faktoringa je u tom sto moze obaviti posao uz manje troskove, narocito kod masovnog postojanja. Sto se tice odnosa izmedju faktora I duznika po potrazivanju, vaze pravila o cesiji. Znaci da faktor ima pravo zahtevati ispunjenje ali duznik prema njemu moze isticati sve prigovore koje je imao prema prvom poveriocu. Na diplomatskoj konferenciji zainteresovanih drzava I medjunarodnih organizacija koja je odrzana 1988 godine u Otavi doneta je Konvencija o medjunarodnom faktoringu. Ugovorom o faktoringu prema konvenciji mogu se prenositi postojeca I buduca potrazivanja. 53. UGOVOR O FORFETINGU Ugovor o forfetiranju se smatra posebnom vrstom eskonta gde se potrazivanja prenose uz pausalnu cenu sa dotadasnjeg imaoca, na banku uz odricanja prava banci na povratni zahtev prema ranijem imaocu potrazivanja u slucaju da potrazivanje o dospelosti ne bude naplaceno. Prenosilac potrazivanja se oslobadja svakog rizika a odgovoran je samo za pravno postojanje potrazivanja. Najcesce se forfetni ugovor susrece u medjunarodnom prometu. Forfetiranje nije posebno pravno regulisano u medjunarodnom privrednom pravu pa najveci znacaj za ovaj posao imaju opsti uslovi poslovanja banaka I medjunarodni bankarski obicaji. Forfetiranje je medjunarodni posao kreditnog karaktera I za njega vazi pravni rezim koji za kreditne poslove sa inostranstvom propisuje Zakon o kreditnim odnosima sa inostranstvom. 54. RAMBURSNI UGOVOR Rambursni kredit je akcepni kredit koji banka odobrava uvozniku robe za placanje vrednosti robe na osnovu pokrica u robnim dokumentima. Ovaj kredit se cesto koristi u medjunarodnom prometu, gde uvoznik daje banci da mu direktno ili preko korespodenta banke u trecoj zemlji odobri rambursni kredit na nacin sto ce receptirati uvoznikovu menicu za nju. Pre dospelosti akceptirane menice uvoznik dostavlja rambursnoj banci pokrice za isplatu menicne sume, a banka prenosi na njega primljena dokumenta. Rambursni posao je dosta pravno slozen I sadrzi elemente akceptnog kredita robnog akreditiva I robne zaloge. 55. AVALNI LOMBARDNI KREDIT Avalni kredit je kratkorocni kredit slican akceptnom sto se razlikuje sto banka avalira menicu koju je izdao njen klijent. Ova vrsta kredita se cesto naziva garantnim kreditom sto je netacno jer banka

14

avaliranjem ne preuzima samostalno garantnu obavezu vec akcesomu obavezu u skladu sa prirodom avala kao menicnog jemca. Lombardni kredit. Ovaj kredit je kredit kog banka odobrava u odredjenom iznosu uz obezbedjenje zaloga pokretnih stvari (hartija od vrednosti). Ako klijent ne vrati ugovoreni izros uz kamatu u ugovorenom vremenu banka moze iz razloga da namiri potrazivanja. Ako su u zalogu nepokretnosti radi se o hipotekamom kreditu. 56. REVOLVING KREDIT Revolving kredit je formalna obaveza banke da ce pozajmiti odredjenu sumu novca nekoj privrednoj organizaciji kroz odredjeni vremenski period. Revolving kedit je zakonska obaveza banke da produzi kredit do maksimalnog iznosa. Dok je obaveza na snazi banka mora produziti kredit kad to korisnik kredita zatrazi ali ukupno zaduzenje ne sme preci maksimalni odobreni iznos. Ugovorna strana moze pozajmiti novac od banke da bi zavrsila jedan posao. Kad iskoristi placanje za izvrsen posao kredit se vraca. Ovaj se kredit naziva transakcioni zajam. 57. VINKULACIONI KREDIT Vinkulacioni kredit je kredit koji banka odobrava prodavcu na osnovu robe koja sluzi kao sredstvo obezbedjenja. Po zakljucenom ugovoru o vinkulacionom kreditu banka stavlja na raspolaganje korisniku kredita odredjeni iznos novca koji je manji od iznosa vrednosti robe koja je garant za kredit. U tovamom listu je vinkulaciona banka oznacena kao posiljaoc robe a kao primalac je oznacen korespodent banka ili spediter u zemlji uvoznika. Vinkulaciona banka ima pravo na proviziju I naknadu troskova za izvrsene usluge. 58. BANKARSKI EMISIONI POSAO Karakteristike emisionih poslova spadaju u bankarske poslove jer se na njega primenjuju norme bankarskog ugovomog prava. U smislu bankarskog emisiong posla pod emisijom hartija od vrednosti podrazumeva se izdavanje veceg broja efekata od strane njihovog izdavaoca I plasiranje na trzistu efekata uz ucesce banke. U emisionom poslu banke povezuju eminenta I sticaoca efekata. Kod bankarskog emisionog posla javljaju se faze posla za realizaciju emisije. Prvo je izdavanje odgovarajucih hartija od vrednosti uz upisivanje obaveza eminenta na hartiji. Drugo je prenosenje preuzimanje hartije od vrednosti od strane prvog preuzimaoca sto je kod bankarskog emisionog posla banka a kod samostalne emisije druga zainteresovana lica. U trecoj fazi banka preuzete hartije plasira na trziste. Banka emisioni posao zapocinje obracanjem eminenta banci zahtevom da se emisija efekata ostvari preko nje. Banka moze imati obavezu cvrstog preuzimanja emisije, obavezu da efekte sama otkupi I da ih za svoje ime I za svoj racun plasira na trzste. Druga mogucnost, banka preuzima obaveze plasmana efekata u svoje ime I za racun eminenta. Bancino cvrsto preuzimanje emisije efekata najvise odgovara emitentu jer banka snosi rizik plasmana efekata. U slucaju cvrstog preuzimanja emisija akcija kao I kod obveznica preuzima potpun rizik plasmana akcija jer banka ne moze neprodate akcije vratiti akcionarskom drustvu. Banka preuzima akcije u svoje ime I za svoj racun. Kad banka se ne obaveze za cvrsto preuzimanje emisije vec ucestvuje u realizaciji emisionog posla kao agenta rziik plasmana snosi emitent. U praksi komisiono preuzimanje emisije obveznica I drugih fiksno ukamacenih hartija od vrednosti je pravilo, a agencijsko preuzimanje je retkost. U slucaju komisionog preuzimanja emisija akcija banka prodaje akcije trecim licima u svoje ime i za racun akcionarskog drustva u pogledu plasmana efekta iz preuzete emisije razlikuju se cetiri modaliteta: -slobodna prodaja -prodaja na osnovu javnog poziva na upis I kupovinu efekta -prodaja na osnovu poziva na koriscenje prava prece kupovine - prodaja na osnovu licitacije. Slobodna prodaja je prodaja efekata na berzi ako banka uspe da preuzete efekte uvede u promet na berzi. Kod prodaje javnog poziva na upis I kupovinu efekta banka upucuje opste oroceni poziv zainteresovanim licima da stave svoje ponude za kupovinu hartije od vrednosti I prihvatanjem ovih ponuda zakljucuje ugovore sa njima. Banka kao I svaki drugi upisnik akcija izjavom o

15

preuzimanju se obavezuje na preuzimanje akcije dok se emitent obavezuje na prodaju akcija po njihovom emitovanju. Kad se banka ugovorom obaveze da ce preuzete akcije ponuditi na prodaju starim akcionarima koji su to pravo imali u trenutku nove emisije, radi koriscenja njihovog prava prvenstvenog sticanja akcija. Ugovor o cvrstom preuzimanju emisije akcije po svojoj pravnoj prirodi je ugovor o pristupanju korporacije samo ako je druga strana emitent. Ako banka stice akcije od trecih lica u pitanju je prodajni ugovor. Kad banke obrazuju konzorcijum za preuzimanje I plasman emisije hartije od vrednosti odnosi iznedju ucesnika u konzorcijumu zavise od karaktera I prava koje je utvrdjeno u ugovoru. Pod bankarskim komisionim poslom podrazumeva se celokupnost pravnih odnosa koji nastaju pri izdavanju I trzisnom plasiranju efekata uz pomoc banke ili bankarskog konzorcijuma. Obaveze preuzimanja emisije, odnosno preuzimanja svih hartija od vrednosti, koje se emitujuje glavna obaveza banke kod svih ugovora o bankarskom emisionom poslu. Cena preuzimanja emisije se oznacava kako bi se razlikovala od cene prodajne, odnosno po ceni po kojoj ce se preuzete hartije od vrednosti dalje prodavati trecim licima. Bankarski emisioni posao se zakljucuje s ciljem da se emitovanje hartije od vrednosti uz pomoc banke plasira trecim licima na trzistu. Kljucna obaveza banke je plasiranje emisije jer se banka obavezala da deluje kao komisionar ili kao agent emitenta. Kod emisije akcija pri povecanju osnovnog kapitala banka uvek ima obavezu da plasira emisije a vlasnici imaju pravo prece kupovine novih akcija. Banka mora prvo ponuditi postojecim akcionarima kupovinu akcija na koje ima pravo. Pravo prece kupovine akcija predvidjeno je zakonom. Kad banka izvrsi svoju obavezu plasiranja akcija, a akcionari ne iskoriste pravo prece kupovine, ili ga iskoriste delimicno, banka moze sve preostale akcije da plasira na isti nacin, kao I obveznice I ostale ukamacene hartije od vrednosti. Bancino osnovno pravo je preuzimanje emisije koje joj omogucava da izvrsava svoje obaveze. Ovo pravo se odredjuje ugovorom o emisionom uslovima. Takodje u osnovna prava spada I pravo na naknadu banke. Kod komisionog I agencijskog preuzimanja emisije ovo pravo se iskazuje u obliku provizije. Visina nagrade zavisi od ugovorenih strana. Pored nagrade za pruzanje usluga banka ima pravo da od emitenta trazi nagradu nuzrih korisnika troskova kojeje imala kod izvrsenja emisionog posla. Kad su ugovorom predvidjene obaveze banke, da efekte otudji u odredjenom roku, pa ona to ne ucini, emitent po isteku roka ima pravo da zahteva prestanak vrsenja tih prava od strane banke. 59. BANKARSKA DOZNAKA Sustina doznake je sto banka po nalogu komitenta neposredno ili preko korespodentne banke isplacuje nekom pravnom ili fizickom licu odredjenu sumu novca. Bankarska doznaka sadrzi nekoliko pravnih odnosa. Prvi nastaje izmedju banke I klijenta. Pismeni nalog klijenta banci mora da sadrzi sve elemente za normalno izdavanje naloga kao sto su: -visina doznake I valuta placanja -ime korisnika sredstava, svrha dozrake itd. Postoji vise vrsta bankarskih doznaka u platnom prometu. Kad nalogodavac nije postavio nikakve uslove radi se o bezuslovnoj doznaci u protivnom ona je uslovna. Sredstva za isplatu u inostranstvu ili domacoj za isplatu u zemlji imamo nostro I lor oznaku. Ako placanje za osnov ima robnu transakciju, radi se o robnoj doznaci a suprtono doznaka je nerobna. Medjunarodne doznake mogu biti slobodne I klirinske. Slobodne se izvrsavaju u konvertibilnoj valuti a klirinskom doznakom se placa u sistemu kliringa. 6O. DOKTUMENTARNI INKASO Zavisno od isprava kojima se dokazuje postojanje potrazivanja koje se na ovaj nacin naplacuje, razlikujemo cisti I dokumentami inkaso. Zavisno od mesta izvrsenja ove radnje I ucesnika u poslu, postoji nostro I loro dokumentami inkaso. Nostro je gde domaca banka preko strane banke u zemlji placanja naplacuje od strane duznika domaca potrazivanja. Loro je kad strana banka preko domace banke u zemlji placanja naplacuje od domaceg duznika strano potrazivanje. U okviru dokumentarnog inkaso posla razlikujemo nekoliko pravnih odnosa I to: -pravni odnos izmedju nalogodavca I kupca koji se zasniva na njihovom pravnom poslu I izvan je dokumentamog inkaso posla

16

-pravni odnos izmedju dostavne I inkaso banke. 61. PLATNI PROMET Pod platnim prometom podrazumevaju se sva placanja koja se vrse preko neke banke ili slicne finansijske organizacije. U platnom prometu na strani nalogodavca pojavljuju se sva pravna I fizicka lica. Grupa bankarskih poslova je: 1-prenos sredstava sa jednog na drugi racun, 2-uplata isplata sa racuna ili naplata iz sredstava na racunu. Poslovi platnog prometa se uredjuju Zakonom o platnom prometu. 62. SUBJEKTI PLATNOG PROMETA (Bankarski usluzni poslovi) Ucesnici I nosioci platnog prometa su korisnici usluga koje daju nosioci platnog prometa. To moze da bude bilo koje fizicko ili pravno lice koje preko neke banke ili slicne organizacije vrsi odredjeno placanje ili prima novac. Nosioci platnog prometa su: Narodna banka Srbije, banke, preduzeca PTT saobracaja. Narodna banka vodi ziro, obracunske I druge racune banaka, vrsi medjubankarski kliring I obracun, prati likvidnost banaka vrsi medjubankarski obracun cekova po tekucim racunima gradjana I obracun platnih kartica, vrsi kontrolu platnog prometa kod banaka. Banke vode racune pravnih I fizickih lica koja obavljaju delatnost, vode racune fizickih lica koja ne obavljaju delatnost, utvrdjuju za svakog klijenta dnevni promet I o tome ih obavestavaju, primaju uplate u korist racuna fizickih lica koji se vode u toj banci. Preduzeca PTT saobracaja primaju uplate fizickih lica u korist racuna koji se vode kod banke I vrse isplate tim licima. 63. VRSTE PLATNOG PROMETA (bankarski usluzni poslovi) Razlikujemo unutrasnji platni promet I platni promet sa inostranstvom. Zavisno kako se obavlja platni promet se deli na gotovinski I obracunski. Gotovinski platni promet cine sve uplate gotovog novca na racun I isplate gotovog novca sa racuna kod organizacije koja obavlja platni promet. Bezgotovinski platni promet sastoji se u prenosenju novca sa racuna jednog na racun drugog lica. Obracunski platni promet vrsi se putem kliringa na osnovu dospelih hartija od vrednosti. Bezgotovinsko placanje omogucava da se postigne veci stepen sigumosti I kontrole raspolaganja novcanim sredstvima od strane ucesnika platnog prometa. 64. RACUNI ZA OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA (bankarski usluzni poslovi) Na osnovu ugovora pravna lica I preduzetnici otvaraju tekuci racun kod nosioca platnog prometa, vode sredstva na tom racunu I vrse placanje preko tog racuna u dinarima. Fizicka lica mogu imati kod banke racune za placanje u dinarima. Pravna I fizicka lica koja obavljaju delatnost duzna su da dinare primljene u gotovom, po bilo kom osnovu, uplate na svoj racun kod banke istog dana a najkasnije sledeceg radnog dana. 65. NALOZI ZA PLACANJE I NJIHOVO IZVRSENJE (bankarski usluzni poslovi) Nalog za placanje moze biti u pismenoj formi ili elektronski. Usmeni nalog za placanje banka I klijent moraju prethodno predvideti ugovorom o otvaranju I vodjenju racuna. Naloge za placanje koje ispostavljaju vlasnici racuna potpisuju lica ciji su potpisi deponovani kod nosioca platnog prometa kod kojeg se vodi racun ucesnika platnog prometa. Ako banka u toku bankarskog dana primi vise od jednog naloga za placanje ili druge instrukcije za povlacenje sredstva sa nekog racuna nalozi za placanje se izvrsavaju prema datumu dospeca I redosledu prijema. Nosilac platnog prometa kad ne izvrsi nalog ucesnika u platnom prometu, duzan je da ucesniku u platnom prometu plati ugovorenu kamatu, zateznu kamatu I naknadu stete. Ako se vrsi prinudna naplata sa racuna klijenta, placanje se moze izvrsiti I bez njegovog naloga. To ce biti slucaj kada se placanje vrsi na osnovu izvrsnih poreskih, carinskih ili sudskih resenja. 66. INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA (bankarski usluzni poslovi) To je: nalog za uplatu I nalog za isplatu, nalog za prenos I nalog za naplatu. Cek, platna kartica I akreditiv su instrumenti placanja, odnosno raspolaganja sredstvima sa racuna na osnovu kojih se ispostavljaju napred navedeni instrumenti.

17

Za uplatu se koristi uplata u gotovom novcu u korist racuna a nalog za isplatu za podizanje sredstava u gotovom sa vlastitog racuna ili radi isplate sredstava u gotovom na teret vlastitog racuna odredjenom primaocu. Prenos naloga koristi se kada duzrik nalaze banci da na teret njegovog racuna prenese sredstva u korist racuna poverioca . Naplata naloga koristi se kada poverilac u skladu sa ovlascenjem dobijenim od duznika, inicira da se izvrsi naplata sredstava s racuna duznika. Platna kartica se koristi za bezgotovinsko placanje I za podizanje novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. 67. AKREDITIV Akreditiv je instrument placanja kojim se banka obavezuje da po nalogu nalogodavca na osnovu dogovorenih dokumenta podnesenih u skladu sa ugovorenim uslovima obavi placanje ili ovlasti banku da obavi placanje trecem licu ili po njegovom nalogu. Podjednako su zasticeni interesi I poverioca I duznika iz osnovnog posla povodom koga je akreditiv izdat. Odnos iz akreditiva nastaje izjavom volje banke. Banku prema korisniku akreditiva obavezuje samo ono sto je naznacila u izjavi o otvaranju akreditiva. Akeditivni posao je jedna vrsta upucivanja. Kod upucivanja jedno lice-uputilac ovlascuje drugo lice-upucenika da za njegov racun izvrsi nesto trecem licu-primaocu, a ovoga ovlascuje da to izvrsenje primi u svoje ime. Banka otvaranjem akreditiva nalogodavcu cini odredjenu uslugu u pogledu placanja pa zbog toga ovaj posao spada u kategoriju bankarskih usluzrih poslova. 68. NACELA AKREDITIVA (Akreditiv) Nacelo nezavisnosti -znaci da je akreditiv samostalan, u odnosu na ugovor o prodaji ili drugi pravni posao povodom koga je akreditiv otvoren, kao I od odnosa koji se postavlja izmedju akreditivne banke I nalogodavca, odnosno akreditivne I korespodentne banke.U procesno pravnom smislu, nacelo nezavisnosti znaci da banka ne moze prema korisniku da istice prigovore da osnovni posao nije izvrsen, kao ni prigovore koji poticu iz ugovora o otvaranju akreditiva I odnosa koji postoje izmedju banaka. Nacelo formalnosti -sastoji se u tome sto se akreditiv izdaje u pismenoj formi. Bez pismene forme nema akreditiva jer je forma uslov njegove pravne valjanosti. Pismena forma omogucava da se jasno definise obaveza banke prema korisniku akreditiva. Nalog se daje na bancinom formularu I ima karakter ponude za zakljucenje ugovora o otvaranju akreditiva. Nacelo poslovanja -dokumentima a ne robom koje dolazi do izrazaja kod dokumentamog akreditiva, znaci da banka u akreditivnom poslu svoju obavezu ispunjava iskljucivo na osnovu dokumenta. Ako su dokumenti predati banka ispituje samo njih, a ne I robe na koje se odnose. Prema jednobraznim pravilima za dokumentane akreditive, banka je duzna da dokumente koje prezentira korisnik ispita u razumnom roku, koji ne moze biti duzi od sedam dana racunato od prijema dokumenta; da ispita da li su dokumenti po svom izgledu saobrazni uslovima I odredbama akreditiva I da li su medjusobno saglasni. Odgovarace banka za stetu nalogodavcu ako dokumenti na osnovu kojih izvrseno placanje nisu u skladu sa akreditivom. Banka ne odgovara za formu, tacnost, falsifikat ili pravnu snagu bilo kog dokumenta. 69. PRAVNI ODNOSI AKREDITIVNOG POSLA (akreditiv) Prvi odnos je odnos izmedju nalogodavca I korisnika akreditiva. Ovaj odnos se temelji na ugovoru kojim je odredjeno da ce jedna strana svoju obavezu placanja izvrsiti otvaranjem akreditiva u korist druge ugovorene strane. Drugi odnos je odnos izmedju nalogodavca I banke. Taj odnos nastaje kada duznik novcane obaveze iz jednog ugovora sa akreditivnom klauzulom da banci nalog da otvori akreditiv odredjene sadrzine, a banka taj nalog prihvati. Prihvatice banka nalog za otvaranje akreditiva ako nalogodavac obezbedi pokrice koje je predvidjeno akreditivnim nalogom. Treci odnos je odnos izmedju akreditivne banke I korespodentne banke. Na osnovu zakljucenog ugovora korespodentna banka ima obavezu da isplati akreditivni iznos u ime I za racun akreditivne banke ili da to ucini u svoje ime, a za racun akreditivne banke.

18

Cetvrti odnos je odnos izmedju banke I korisnika akreditiva. Ovaj odnos nastaje onog dana kada banka obavesti korisnika da mu je otvorila akreditiv. Smatra se da je tog dana duznik ispunio obavezu otvaranja akreditiva. 70. OBAVEZE BANKE (akreditiv) Ugovorom o otvaranju akreditiva I izdatog akreditiva banka se obavezuje da se pridrzava naloga o otvaranju akreditiva kao I kasnijih naloga koji su u skladu sa osnovnim nalogom o otvaranju akreditiva; da korisnika blagovremeno obavesti o otvaranju akreditiva; da ispita formalnu ispravnost prezentiranih dokumenata I da uturdi da li su u skladu sa sadrzajem akeditiva da na nacin kako je predvidjeno akreditivom isplati akreditivni iznos novca. Oslobadja se banka obaveze placanja ako je zbog vise sile doslo do prekida njenog poslovanja I nelikvidnosti. 71. VRSTE AKREDITIVA (akreditiv) Bezuslovni je akreditiv kod kojeg se od korisnika ne zahteva da ispuni neki uslov da bi od banke mogao da zahteva isplatu akreditivnog iznosa. Kod uslovnog akreditiva banka isplacuje korisniku odredjeni iznos novca samo ako on dokaze da je ispunio uslove navedene u ispravi o akreditivu. Ako banka nadje da dokumenti ne odgovaraju uslovima akreditiva ili da su neispravni ona ce odbiti da izvrsi isplatu. Korisnik dokumenata koja podnosi banci da je banka izvrsila isplatu odredjuje se u obavestenju o otvaranju akreditiva, u skladu sa nalogom za otvaranje akreditiva. Opozivi akreditiv je takav akreditiv koji ne vezuje banku prema korisniku. Banka moze takav akreditiv u svakom trenutku izmeniti ili opozvati, na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi. Neopozivi akreditiv banka ne moze izmeniti niti opozvati za vreme njegovog vazenja, osim ako se o tome saglase sve zainteresovane strane. Nepotvrdjeni akreditiv postoji onda kada korespodentna banka preuzima prema korisniku nikakvu samostalnu obavezu.Ona obavestava korisnika da je otvoren akeditiv, preuzima dokumenta od korisnika I prosledjuje ih akreditivnoj banci. Potvrdjen akreditiv postoji kada korespodentna banka preuzima prema korisniku samostalnu I neposrednu obavezu. Ona se pojavljuje kao duznik u odnosu prema korisniku akreditiva. Kod prenosivog akreditiva korisnik ima pravo da izda nalog banci da izvrsi placanje nekom trecem licu. Akreditiv je prenosiv samo ako je tako u akreditivnoj ispravi predvidjeno. Prenos se moze izvrsiti samo jedanput, ako drukcije nije naznaceno u akreditivnoj ispravi. Kada korisnik mora pravo iz akreditiva da iskoristi odjednom radi se o nedeljivom akreditivu. Deljivi akreditiv postoji kada korisnik pravo iz akreditiva ostvaruje sukcesivno, sve dok se ne isplati izros na koji glasi akreditiv.Odlazeci akreditiv je onaj kod kojeg je nalogodavac domace preduzece a korisnik strano lice. Kod dolzaeceg akeditiva nalogodavac je strano lice a korisnik nase preduzece.Gotovinski predstavlja akreditiv kod koga se isplata akreditivne svote vrsi prilikom prezentacije dokumenata. Kod akceptnog akreditiva korisnik akreditiva ne dobija gotov novac po prezentaciji dokumenta vec jedino akceptiranu menicu. Garancijski akreditiv je vrsta akreditiva kojim se banka obavezuje korisniku da mu isplati akreditivni izros ako korisnik pre isteka odredjenog roka obavesti da nalogodavac nije o dospelosti izvrsio ugovomu obavezu koju ima prema korisniku, I preda joj dokumente koji to dokazuju. Rotativnim akreditivom vrsi se automatsko obnavljanje akreditivnog iznosa, sve dok se ne dostigne odredjeni maksimum. 72. RAZGRANICENJE DOKUMENTARNOG AKREDITIVA U ODNOSU NA DOKUMENTARNI INKAS (akreditiv) Bankarski posao je dokumentami inkaso kod koga se banka po nalogu svog klijenta obavezuje da naplati njegovo potrazivanje prema trecem licu uz predaju dokumenata na osnovu kojih ono moze raspolagati robom. Po svojoj prirodi ugovor o dokumentamom inkasu, kao I ugovor o otvaranju akreditiva predstavlja jednu vrstu ugovora o nalogu. U oba posla ucestvuje najmanje tri lica. Razlike izmedju ova dva posla se vide u sledecem: -akreditiv je sredstvo placanja, a inkaso sredstvo naplate potrazivanja. -kod akreditiva bancin klijent je duznik koji placa dug preko odredjene banke a kod inkasa klijent ima polozaj poverioca koji vrsi naplatu potrazivanja posredstvom banke. 73. PRAVNA PRIRODA GARANCIJE

19

Bankarska garancija predstavlja pismenu ispravu kojom se banka obavezuje prema primaocu garancije da ce mu za slucaj da mu trece lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obaveze ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Odnos iz bankarske garancije nastaje jednostranom izjavom volje banke. Banka koja je izdala garanciju svojom jednostranom izjavom volje obavezala se prema korisniku garancije. Banka svojom voljom odredjuje sadrzinu bankarske garancije, a obaveza prema korisniku garancije nastaje njenim izdavanjem. Bankarska garancija kao jednostrani posao predstavlja osnov a ne isntrument obezbedjenja placanja. Garancija sluzi kao sredstvo obezbedjenja ispunjenja ugovomih obaveza 74. NACELA BANKARSKE GARANCIJE (bankarska garancija) Nacelo pismenosti. Nacelo pismenosti bankarske garancije je u tome sto garancija mora da bude izdata u pismenoj formi. Garancija mora da sadrzi sve bitne elemente o kojima je postignut sporazum prilikom zakljucenja osnovnog ugovora, kao I elemente koji proizilaze iz same prirode bankarske garancije. Banku ne obavezuje sto nije izrazeno u pismenoj formi. Nacelo fiksne garancijske obaveze -vidi se u tome sto banka odredjuje iznos koji predstavlja gonju granicu njene obaveze. Ona moze biti izrazena odredjenim brojem novcanih jedinica ili u odredjenom procentu od vrednosti posla cije se ispujenje obezbedjuje putem bankarske garancije. Nacelo samostalnosti bankarske garancije -sastoji se u tome sto je odvojena od osnovnog posla povodom koga je izdata kao I od pravnog odnosa koji se uspostavlja izrnedju banke garanta I nalogodavca. 75. ODNOSI NASTALI IZ BANKARSKE GARANCIJE Prvi odnos je odnos izmedju nalogodavca I korisnika garancije.Taj odnos se zasniva na ugovoru kojim se duznik obavezuje da ce pribaviti bankarsku garanciju, koju ce poverilac imati pravo da se naplati ako duznik obezbedjenu obavezu ne bude uredno izvrsio. Putem finansijske klauzule koju unosi u ugovor, regulise se niz pitanja u vezi sa garancijom. Ova klauzula predstavlja osnovni element ugovora. Drugi odnos je odnos iznedju nalogodavca I banke. Ovaj pravni odnos nastaje kad banka prihvati nalog duznika iz osnovnog posla da izda odredjenu garanciju. Zato ugovor izmedju nalogodavca I banke o izdavanju garancije je jedna vrsta ugovora o nalogu pa su pravila koja vaze za ovaj ugovor merodavna za raspravljanje njihovog odnosa. Treci odnos je odnos izmedju banke I korisnika garancije. Ovaj pravni odnos se uspostavlja davanjem garancije banke korisniku garancije. Banka izdaje garanciju u obliku pisma koju upucuje korisniku garancije kojim preuzima obavezu da korisniku isplati garantovani iznos novca. 76. OBAVEZE BANKE GARANTA (bankarske garancije) Obaveza banke garanta iz ugovora o izdavanju bankarske garancije je da izda garanciju trecem licu prema uslovima koji su odredjeni nalogom I upustvom koje je dobila od nalogodavca. Kad banka neopravdano ispuni svoju obavezu bice duzna da naknadi stetu koju usled toga ima nalogodavac. Za banku nastaje obaveza izdavanjem garancije da korisniku garancije isplati odredjenu sumu novca pod uslovima koji su navedeni u garantnom pismu. U slucaju kada su u bankarsku garanciju unete neprecizne I pravno protivrecne klauzule, bankarsku garanciju treba tumaciti u korist korisnika garancije. Kad je banka, postupajuci u skladu sa osnovanim zahtevom korisnika garancije, isplatila odredjeni iznos novca nalogodavac je duzan da joj taj iznos nadoknadi sa kamatom. Banka za izdatu bankarsku garanciju ima pravo na proviziju. 77. OSTVARENJE PRAVA IZ GARANCIJE Korisnik garancije da bi mogao da ostvaruje svoja prava iz garancije neophodno je da zahtev za isplatu podnese u odredjenom roku I, kada se radi o bezuslovnoj garanciji, da se ponasa u skladu sa nacelom savesnosti. Uobicajno je da se rok vazenja fiksira za odredjeni datum ili za protok odredjenog vremena koje se racuna od dana dospelosti za ispunjenje obaveze iz osnovnog ugovora.

20

Rok vazenja garancije se ne produzava ako su strane u pravnom poslu za koji je data garancija bez saglasnosti banke garanta postigle sporazum o odlaganju placanja. Banka moze da odbije isplatu bezuslovne garancije kad je zahtev za placanje ocigledno neosnovan ili je protivan nacelu savesnosti postenja. 78. VRSTE GARANCIJA Bezuslovne I uslovne garancije. Ako korisnik mora da ispuni neki uslov tad zahteva od banke da izvrsi neku obavezu iz garancije radi se o uslovnim garancijama. Kod bezuslovnih garancija dovoljno je da poverilac iz osnovnog posla podnese zahtev banci za isplatu iznosa iz garancije I izjavi da duznik nije izvrsio svoju obavezu, I obaveza za banku nestaje. Garancije za placanje I cinidbene garancije. Garancije za placanje izdaju se u onim slucajevima kad se obaveza duznika iz osnovnog posla, radi cijeg je obezbedjenja izdata garancija sastoji se u placanju odredjenog izrosa novca. Cinidbene garancije izdaju se u onim slucajevima kada se obaveza duznika iz osnovnog posla sastoji u izvrsenju neke ne novcane cinidbe. Licitacione garancije se koriste prilikom zakljucenja ugovora o javnom nadmetanju umesto kaucije. Avansne garancije se koriste u slucajevima kada jedna ugovoma strana placa drugoj strani neki iznos novca pre nego sto je druga strana pristupila izvrsenju svoje ugovome obaveze. Garancijom za uredno izvrsenje posla banka se obavezuje da ce korisniku garancije isplatiti iznos iz garancije ako nalogodavac ne bude uredno I na vreme izvrsio svoju obavezu iz posla na koji se odnosi garancija. Direktne I indirektne garancije. Ako banka garant po nalogu svog klijenta neposredno izda garanciju korisniku tadaje rec o direktnoj garanciji. Kada banka po zahtevu nalogodavca daje garanciju preko neke druge banke tada je indirektna garancija. SolidarneI supsidijane garancije. Ako je u pitanju solidama garancija korisnik garancije moze odmah da se obrati banci sa zahtevom da ona izvrsi obavezu iz garancrje. Kod supsidijamih garancija banka je duzna isplatiti garantovani iznos tek ako se korisnik garancije prethodno obratio duzniku sa zahtevom da izvrsi svoju ugovomu obavezu. Supergarancije I kontragarancije. Ako se druga banka obavezuje korisniku da ce ona isplatiti iznos na koji glasi garancija koju je izdala banka garant radi se o supergaranciji. Kod kontra garancije jedna banka pruza obezbedjenje drugoj banci za slucaj da ta druga banka koja je izdala odredjenu garanciju morala da izvrsi obavezu izgarancije. Pokrivene I nepokrivene garancije. Pokrivene bankarske garancije su kada nalogodavac za izdatu garanciju polaze odgovarajuce novcano pokrice iz koga banka izmiruje obaveze koje proisticu iz garancije. Kada banka isplacuje garantni iznos iz sopstvenih sredstava I za isplaceni iznos se regresira od nalogodavca radi se o ne pokrivenoj garanciji. Bankarsko jemstvo. Bankarska jemstva uglavnom zadovoljavaju iste privedne potrebe kao I bankarske garancije jer se kod ovog oblika obezbedjenja banaka obezbedjuje suma novca poverilaca za slucaj da duznik svoju obavezu ne isplati. Bankarsko jemstvo moze da pokrije samo rizik platezne sposobnosti duznika pa je slabije sredstvo obezbedjenja od bankarske garancije. 79. DRUGE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE 79. POJAM I VRSTE FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA Druge finansijske organizacije su one koje nemaju karakter banke. Sve finansijske organizacije imaju svojstvo pravnog lica. U nasem pravu u druge finansijske organizacije spadaju: -stedionice -stedno kreditivne organizacije -stedno kreditivne zadruge. 80. STEDIONICE

21

Stedionice su po svojoj prirodi slicne stednim I kreditnim asocijacijama. Stedionice imaju veliku moc iako su malobrojne u odnosu na stednokreditivne asocijacije. Plasmani stedionice su uglavnom u hipotekame kredite I drzavne I hipotekame hartije od vrednosti. Osnivaci stedionice mogu biti Republika, opstina, pravna I fizicka lica. Stedionice mogu imati filijale, ekspoziture I druge organizacione delove koji ne mogu imati svojstvo pravnog lica. Delatnost stedionice je vezana za poslove sa fizickim licima. stedionica moze da I pravnim licima daje kredite za potrebe unapredjenja stambene izgradnje.Ovakve kredite stedionica ne moze davati neposredno vec samo preko banaka. 81.STEDNO KREDITNA ORGANIZACIJA Ova organizacija obavlja finansijske poslove za svoje osnivace. Ona je pravno lice koje vrsi delatnost usluga za svoje clanove. Stedno kreditne organizacije obavljaju sledece poslove: -prikuplja sredstva za finansiranje prometa odredjenih roba I usluga u okviru delatnosti njenih osnivaca -prikuplja dinarskih stednih uloga radnika zaposlenih u pravnim licima koja su je osnovala -daje I uzima kredit za potrebe njenih osnivaca -platnipromet u skladu sa zakonom. 82. STEDNO KREDITNA ZADRUGA Stedno kreditna zadruga je finansijska organizacija koju osnivaju zemljoradnicke, zanatske, stambene I druge zadruge kao pravna I fizicka lica tih zadruga. Ovakve organizacjie obavljaju sledece poslove: -pokupljaju dinarske namenske stedne uloge I depozite fizickih lica -daju I uzimaju kredite u okviru delatnosti njenih osnivaca -platnipromet u skladu sa Zakonom. 83.SVETSKA BANKA I MMF FUNKCIJA SVETSKE BANKE Svetska banka osnovanaje 1944.godine a sastoji se iz pet usko povezanih institucija: -svetska banka za obnovu I razvoj -svetska razvojna institucija -svetska finansijska korporacija -Agencija za garantovanje multilateralnih investicija -intemacionalni centar za resavanje investicionih sporova. Banka pozajmljuje novac zemljama u razvoju koji one vracaju. Postoje dve vrste zajmova Svetske banke. Novac za ove zajmove dolazi od investitora sirom celog sveta tako sto oni kupuju obveznice koje izdaje Svetska banka. 84. ORGANIZACIONA STRUKTURA SVETSKE BANKE Svetska banka je organizovana kao svetsko akconarsko drustvo u kome osnivaci imaju svoj akcijski kapital. Velicina jedne zemlje odredjena je velicinom ekonomije te u poredjenju sa svetskom ekonomijom zemlje clanice, predstavlja Izvrsni odbor koji ima sediste u Vasingtonu. Izvrsni odbor odgovara Odboru guvemera kojije sastavljen od ministra finansija zemalja clanica I glavnih ljudi iz centralnih banaka. Odbor se sastaje jednom godisnje. Banka moze da pozajmi novac samo vladi jedne zemlje clanice ili pod garancijom vlade zemlje clanice. Davanje zajmova je osnovni posao Svetske banke, ali se bavi I drugim stvarima. 85. OPSTA PRAVILA O HARTIJAMA OD VREDNOSTI Uslovi savremenog poslovanja potrebe da se prenos prava obavlja brze, sa manje troskova dovele su do toga da odstupi od tradicionalnog koncepta prema kome je za postojanje I prenos odredjenih prava potrebno da postoji nosac, hartija uz pomoc koje se pravo materijalizuje. Donosenjem ZOT u nas pravni zivot uveden je inostrani izraz finansijski instrument. Ovaj izraz je usvojen jer omogucava da se pod njega podvedu hartije od vrednosti koje se ne stampaju. Njime su obuhvaceni svi instrumenti koje Komisija za hartije od vrednosti utvrdi kao hartije od vrednosti odnosno finansijski instrument sa kojima se moze trgovati na organizovanom trzistu, instrumenti koji se izdaju u seriji I koji imaocima daju indeticna prava. Van pojma finansijski instrumenti ostaju

22

hartije od vrednosti koje se pojedinacno izdaju sto se odnosi na neko pravo imovinskopravne prirode gde se promet obavlja van berzanskog trzista koje sluzi ispunjavanju obaveza iz tekucih poslova. 86. STA JE HARTIJA OD VREDNOSTI Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom njen izdavalac se obavezuje da ce ispuniti obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Za vrsenje prava neophodna je pismena isprava, sto znaci da pravo ne moze ni nastati bez hartije. Kako se pravo na koje se odnosi izdata hartija od vrednosti ne moze vrsiti ni prenositi bez te hartije ona u pravnom prometu dobija vrednost koju ima to pravo.Otuda I naziv "hartije od vrednosti". 87. OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI Formalnost hartija od vrednosti Bez odredjenog pismena ne moze da postoji hartija od vrednosti. Da bi se mogla smatrati da jedna pismena isprava predstavlja hartiju od vrednosti potrebno je da sadrzi odredjene bitne sastojke. Isprava koja ne sadrzi bilo koji od bitnih sastojaka ne vazi kao hartija od vrednosti ali se moze koristiti kao neka druga isprava. Nacelo formalnosti ogleda se u tome sto za odredjene elemente zakon propisuje tacno mesto I formu njihovog unosenja u pismenu izjavu. Imovinsko pravo Hartije od vrednosti se odnose na neko pravo imovinskopravne prirode, obligaciono ili stvamo. Inkorporacija Nacelo inkorporacije je narocito izrazeno kod hartije od vrednosti na donosioca: ako imalac izgubi hartiju on je izgubio I pravo na koje se odnosi hartija. Prezentacija Pravo na koje se odnosi na hartiju je inkorporisano u hartiji, to pravo moze da vrsi samo ono lice koje je u mogucnosti da hartiju podnese njenom izdavaocu ili drugom duzniku. Hartije od vrednosti su "prezentacione isprave". Trazljivost obaveza Obaveze upisane u hartijama od vrednsoti su trazljive s obzirom da obaveza duznika nastupa tek kada mu hartija bude prezentirana.Treba poverilac da zatrazi od duznika da izvrsi svoju obavezu iz hartije. Prenosivost Hartije od vrednosti su prenosive. Isprave koje sadrze imovinska I licna prava koja nisu prenosiva kao npr.diploma ne mogu se smatrati hartijama od vrednosti. Pravo na hartiju I pravo iz hartije prenose se sa jednog na druga lica I to u medjusobnoj zavisnosti. Ako se prenosi pravo na hartiju nastupa I prenos prava iz hartije I obmuto. Redosled prenosa ovih prava zavisi od vrste hartija od vrednosti. Najveci intezitet prenosivosti imaju hartije na donosioca jer se za njihov prenos ne zahteva nikakva forma. 88. LIGITIMACIONE ISPRAVE VRSTE LEGITIMACIONIH ISPRAVA Legitimacione isprave su legitimacioni papiri I legitimacioni znaci. Legitimacioni papiri su pismene isprave na koje se primenjuju odgovarajuce odredbe o hartijama od vrednosti. Na odnose u vezi sa legitimacionim papirima moze se primeniti pravila koja vaze za hartije koje su izdate I koje glase na donosioca. Legitimacioni znaci su garderobni ili slicni znaci koji se sastoje iz komada hartije ili drugog materijala na kojima je utisnut neki broj ili naveden broj predatih predmeta koji obicno ne sadrze nesto odredjeno o obavezi njihovog izdavaoca l sluze samo da pokazu koje poverilac. Legitimacione isprave sluze za legitimisanje poverioca u jednom pravnom odnosu. 89. RAZGRANICENJE HARTIJA U ODNOSU NA LEGITIMACIONE PAPlRE Legitimacioni papiri razlikuju se od hartija od vrednosti u sledecem: -titular legitimacionog papira moze da ostvari svoje pravo I bez prezentacije legitimacione isprave -oni ne sadrze sve one sastojke koje moraju da sadrze hartije od vrednosti, Iz njih se jedino mora videti koje izdavaoc I kakva je priroda obaveze izdavaoca. -svrha legitimacionog papira sluzi za lakse legitimisanje poverioca.

23

9O. RAZGRANICENJE HARTIJA U ODNOSU NA LEGITIMACIONE ZNAKE U odnosu na hartije od vrednosti legitimacioni znaci se razlikuju u sledecem: -legitimacioni znaci ne moraju da sadrze sastojke koje moraju da sadrze hartije od vrednsoti. Iz njih se ne mora videti ni sadrzina obaveze izdavaoca -kao kod legitimacionih papira poverilac moze zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak. -predaja legitimacionih znakova drugom licu ne znaci da takvo lice postaje titular odredjenog prava. -tereti dokazivanja svojstva poverioca je na strani imaoca legitimnog znaka. 91. ULOGA I ZNACAJ HARTIJA OD VREDNOSTI Hartije od vrednosti mogu se koristiti kao sredstvo robnog prometa I u tu svrhu koriste se teretnica, prenosni tovami list I skladisnica.Takodje mogu se koristiti kao sredstvo placanja umesto gotovog novca I kao kreditno sredstvo. Neke hartije mogu da se koriste kao sredstvo obezbedjenja potrazivanja. Hartije mogu da se koriste kao sredstvo za prikupljanje slobodnih novcanih sredstava, I kao sredstvo za ostvarenje prava ucesca u upravljanju preduzecem. Upotrebom hartija od vrednosti obezbedjuje se pravno I poslovna sigumost u robnom I novcanom prometu I za poverioca I za duznika. Hartija od vrednosti omogucuju poveriocu da se lakse legitimise kao lice koje ima pravo da zahteva od duznika ispunjenje neke odredjene obaveze. Poverilac ne mora da dokazuje osnov svog potrazivanja jer je osnov njegovog prava sama hartija. Hartija od vrednosti omogucava poveriocu da na lak nacin raspolaze svojim pravom I da poverilac lakse ostvaruje svoja prava nego poverilac koji ne poseduje hartiju od vrednosti. Pozicija duznika koji je izdao hartiju od vrednosti je sigunija jer on ne mora da izvrsi svoju obavezu dok mu zakoniti imalac ne prezentira hartiju I na taj nacin se legitimise kao poverilac. 92. PRAVNA PRIRODA ODNOSA U VEZI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI Odnos izmedju duznika I poverioca iz hartije od vrednosti nastaje jednostranom izjavom volje duznika. Ovde spadaju teorije emisije I teorija kreacije. Odnos izmedju duznika I poverioca iz hartije od vrednosti nastaje na osnovu zakljucenog ugovora I ovde spadaju ugovona teorija I teorija pravnog privida. Obaveza duznika nastaje u trenutku kada stavi svoj potpis na hartiju bez obzira sto je jos nije predao korisniku. Postoje razlozi koji govore protiv ove teorije I to su: -dok se hartija nalazi kod izdavaoca poverilac je ne moze prezentirati I zahtevati izvrsenje obaveze od duznika -izdavalac je duzan da ispuni obavezu I prema nesavesnom sticaocu hartije. U pozitivnim propisima koji regulisu izdavanje prenosnih tovamih listova cini se da je povodm pravne prirode hartija od vrednosti usvojena ugovorna teorija. Teorija pravnog privida polazi od stava da je pravni posao osnov za nastanak hartije od vrednosti. 93. HARTIJE OD VREDNSOTI (legitimacione isprave) U pojedinacne hartije od vrednosti spadaju sledece pismene isprave: 1-menica 2 -cek 3-skladisnica 4-prenosivi tovami list 5-teretnica. Izdavalac hartije od vrednsoti ima slobodu da odluci da li ce hartiju da izda kao hartiju na ime ili neku drugu vrstu hartije. Hartije po naredbi gde je ime korisnika upisano u hartiji, s tim sto on ima mogucnost da svojom naredbom odredi neko drugo lice kao korisnika hartije. Izdavalac hartije po naredbi preuzima obavezu iz hartije prema licu koje je sam oznacio u hartiji ali i prema svakom drugom licu na koje ona bude preneta od strane pravog imaoca hartije. Na hartiji na donosioca, ime korisnika nije naznaceno na hartiji. Izdavalac ce izvrsiti obavezu iz hartije bilo kom licu koje mu prezentira hartiju o dospelosti. Hartije se dele prema priprodi inkorporiranog prava na stvanopravne I obligacionopravne. Ako se osnovni posao, radi koga je hartija izdata, vidi iz same isprave ondaje rec o kauzalnoj hartiji od vrednosti. Ako se iz hartije ne vidi osnovni posao radi koga je izdata onda

24

se radi o apstraktnim hartijama od vrednosti. Ako je pravo na koje se odnosi hartija nastalo tek izdavanjem hartije to su konstitutivne hartije. Kad je u hartiji sadrzano pravo koje je postojalo I pre izdavanja hartije radi se o nekonstitutivnim hartijama. Hartije koje se odnose na neko novcano potrazivanje spadaju u novcane hartije. Hartije ciji je rok dospeca kraci od godinu dana spadaju u kratkorocne hartije. Ako je rok dospeca duzi od godinu dana od dana izdanja radi se o dugorocnim hartijama. 94. PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI Od nacina prenosa hartija zavisi koje ce prigovore moci da istakne izdavalac prema zakonitom imaocu hartije, kada on zatrazi ispunjenje obaveze koja je upisana u hartiju. Prostom predajom iz ruke u ruku prenose se prava iz hartije koja glase na donosioca. U tom slucaju na hartiju se ne stavlja nikakva izjava o prenosu. Mogucnost isticanja prigovora kod takvih hartija je ogranicena. Mogu se isticati prigovori koji proisticu iz same isprave. Mogu se takodje I istaci I prigovori koji proisticu iz licnog odnosa sa donosiocem hartije. Da bi se uskladila razlicita resenja EU je donela Direktivu o koordiniranju uslova za sastavljanje, kontrolu I objavljivanje prospekta za hartije od vrednosti. Lice koje namerava da izda hartije od vrednosti duzno je da o tome pripremi prospekt za izdavanje hartija od vrednosti I komisiji podnese sve potrebne dokumente. Na osnovu dobijenog resenja o odobrenju prospekta emitent upucuje javni poziv za upis I isplatu hartija od vrednosti. Po isteku roka za upis I uplatu hartija a na osnovu podnetog zakona Komisija donosi resenje o odobrenju izdavanja hartija pod uslovom da su one izdate u skladu sajavnim pozivom I prospektom za distribuciju. 95. TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI Hartijama od vrednosti se moze trgovati samo na organizovanom trzistu berzanskom I vanberzanskom trzistu. Izdavalac je duzan da u roku od tri dana upisa hartija u Centralni registar podnese zahtev za prijem na berzansko ili vanberzansko trziste. Kada izdavalac podnese zahtev berza je duzna u roku od pet dana da hartije primi na listing ako su ispunjeni uslovi propisani pravilnikom o listingu o kotaciji. Duznickim hartijama moze da se trguje van berze kada se ponuda za kupovinu odnosno prodaju vrsi bez javnog glasanja. Akcijama ili drugim hartijama od vrednosti moze se trgovati van organizovanog trzista u postupku ponude za preuzimanja. Princip centralizacije omogucava da se podstakne razvoj trzista hartija od vrednosti kao I da se na potpuniji nacin ostvari zastita investitora. Mane principa centralizacije ogledaju se u tome sto je berzanski promet skuplji za investitore ,sto je slozeno I skupo za emitente. Nadzor nad prometom serijskih hartija u nasem pravu vrsi komisija za hartije,koja ima normativna inspekcija, istrazna I nadzoma ovlascenja. Prema vrsti nadzora koje obavlja komisija razlikuju se nadzor nad emisijom hartija I nadzor nad prometom hartija. Komisija proverava da li su ispunjeni uslovi za emisiju, da lije izvrsena u skladu sa javnim pozivom I prospektom za izdavanje. Nadzor nad prometom hartija od vrednosti spada u kategoriju naknadnog nadzora koji Komisija obavlja posto je dopustila emisiju u fazi preprodaje hartije od vrednosti .Kad komisija u obavljanju nadzora utvrdi nezakonitost ili nepravilnost u poslovanju sa hartijama od vrednosti,ovlascena je da privremeno obustavi trgovinu odredjenih hartija od vrednosti da ih iskljuci sa listinga I da oduzme dozvolu. 96. MENICE, POJAM Menica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac bezuslovo obavezuje da ce on sam ili po njegovom nalogu odredjeno trece lice isplatiti u njoj navedenom poveriocu ili po nlegovoj naredbi, iznos novca koji je u menici oznacen I to u odredjeno vreme I na odredjenom mestu. Menica ne moze biti izdata tako da glasi na donosioca. Menica spada u red obligacionopravnih hartija od vrednosti jer su potrazivanja koja su u njoj inkorporisana obligacionopravne prirode. Ta potrazivanja su uvek novcana. Obzirom da ne spada u red dematerijalizovanih hartija, menica je strogo formalna I prezentaciona hartija od vrednosti. 97. ULOGA MENICE (novcane hartije od vrednosti) U razvoju, menica je pocela da se koristi kao sredstvo trgovackog kliringa (obracuna trgovca) posebno na sajmovima. Umesto da placanje vrse u gotovom novcu, trgovci su to cinili izdavanjem menice. Menica je koriscenja kao kredito sredstvo, kao sredstvo obezbedjenja kredita I kao

25

sredstvo placanja. Dugo vremena menica je imala strogo trgovacki karakter I mogli su je izdati samo trgovci I bankari. U savremenom pravnom saobracaju menica se kao kreditno sredstvo upotrebljava kao sredstvo obezbedjenja potrazvanja I kao sredstvo placanja. 98. lZVORI PRAVA (novcane hartije od vrednosti) Osnovni izvor naseg menicnog prava je Zakon o menici. Na medjunarodnoj konferenciji za unifikaciju menicnog prava u Zenevi 1930 godine donete su tri konvencije: -konvencija o jednoobraznom zakonu o trasiranoj I sopstvenoj menici, -konvencija o sukobu zakona u materiji menicnog prava, -konvencija o pitanju takse u materji menice Sve tri konvencije potpisalo je I ratifikovalo dvadesetak evropskih drzava kao I neke druge drzave van Evrope. Osnovne razlike izmedju zemalja koje su prihvatile zenevske konvencije I "common law' sastoji se u tome sto je u evropskim sistemima menica apstraktna hartija dok je u angloamerickom pravu dozvoljeno pozivanje na menicu na osnovni posao. Kao izraz napora da se eliminisu razlike izmedju zenevskog I anglosaksonskog 1988 godine usvojena je Konvencija o medjunarodnim trasiranim menicama I medjunarodnim sopstvenim menlcama. 99. VRSTE MENICA (novcane hartije od vrednosti) Zavisno od toga koje su radnje u vezi sa menicom izvrsene postoje protestovane I ne protestovane, akceptirane I ne akceptirane, unmozene I ne umnozene itd. Zavisno od forme postoje potuna I blanko menica. Zavisno od osnovnog posla radi kojeg je menica izdata moguce je razlikovati robne I finansijake menice. Podela koja se vrsi s obzirom na broj lica razlikujemo trasiranu I sopstvenu menicu. Trasirana menica izdavalac daje nalog drugom licu da trecem licu isplati iznos koji je oznacen u menici. Kod trasirane menice u menicnom odnosu se pojavljuju tri lica: -trasant, lice koje izdaje nalog, -trasat, lice koje treba da isplati menicnu svotu, -remitent, lice kome treba da bude isplacena menicna svota. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi je menica kod koje trasant daje nalog trasatu da njemu ili po njegovoj naredbi a ne nekom trecem licu isplati menicnu svotu. Kod trasirane sopstvene menice trasant oznacava samog sebe kao trasata. Trasant sam sebi daje nalog da plati remitentu menicnu svotu. Za sopstvenu menicu upotrebljava se I naziv "solo menica". 100. PRAVNA PRIRODA MENICA (novcane hartije od vrednosti) Kod menice postoje tri ugovoma odnosa: -osnovni ugovor izmedju trasanta I reminteta, koji sluzi kao osnov za izdavanje menice, -ugovor o mandatu izmedju trasanta I trasata, -ugovor o cesiji potrazivanja izmedju indosanta I indosatara. Prema teoriji delegacije prilikom izdavanja menice trasant delegira remintetu svog duznika. Teorija stipulacije u korist treceg lica polazi od toga da trasant obecava remintetu da ce on isplatiti menicnu svotu ako to ne ucini trasant. Teorija kombinacije ugovora I jednostranog akta polazi od toga da je menica mesoviti akt. Teorijaj jednostranog akta po kojoj menicni odnosi nastaju jednostranom izjavom volje njenog izdavaoca. Kod sopstvene menice jasno je da se radi o jednostranoj izjavi volje, jer se izdavalac obavezuje da ce on sam o dospelosti isplatiti menicnu svotu. Kod trasirane menice trasant daje nalog trasatu da isplati menicnu svotu. Kad trasat prihvati nalog za isplatu menicne svote on se jednostranom izjavom svoje menicno volje obavezao. 1O1. NACELO FORMALNOSTI Menica moze postojati samo u pismenom obliku. Isto tako sve menicne radnje moraju da se preduzmu u pismenoj formi I to na menicnoj ispravi. Za izdavanje menice najcesce se koriste odstampani menicni blanketi, sa leve strane nalazi se natpis Republika-srbija , odstampan grb Republike Srbije, serija I njena oznaka. Sa desne strane menicnog blanketa u gomjem desnom uglu I na sredini nalazi se odstampana linijska podloga za upisivanje menicnog duga brojevima I slovima. Narodna banka Srbije odredjuje prodajnu cenu jedinstvenog menicnog blanketa I uredjuje

26

pustanje u prodaju. Menica se moze izdati I na obicnom papiru. Od nacela formalizma odstupa se u dva slucaja: -primenom teorije propustanja, moguce je da se izda blanko menica -lica koja su nesposobna za davanje pismenih izjava mogu da potvrde usmeno preuzete obavaze stavljanjem rukoznaka na menicu I uz sudsku overu. 102. NACELO INKORPORACIJE (nacela menicnog prava) Menicni poverilac ne moze ostvariti svoja prava iz menice dok ne podnese duzniku menicno pismeno. Pravo se ne moze prenositi ni vrsiti bez posedovanja menice. Na osnovu amortizacione isprave moze se ostvariti pravo iz menice I bez posedovanja menice. Pravo iz menice se moze ostvariti samo prema akceptantu, kao I prema trasantu neakceptirane menice. I menice cije je akceptiranje trasant zabranio, pod uslovom da je blagovremeno podignut amortizacioni protest. 1O3. NACELO MENICNE STROGOSTI (nacela menicnog prava) Ovo nacelo ima dva aspekta: formalnopravni I materijalnopriavni. Forrnalnopravni aspekt menlcne strogosti ogleda se u tome sto je menica stroga kako prema duzniku tako I prema poveriocu. Menicni poverilac ima stroge obaveze u pogledu izvrsenja menicnih radnji na vreme. Poverilac koji zahteva isplatu menicne svote putem suda treba samo da se pozove na menicu. Nakon toga duznik treba da dokazuje da obaveza nije nastala. Kada jedno lice potpise menicu ono jednostranom izjavom svoje volje preuzima menicnu obavezu tako da je mogucnost isticanja prigovora po menici prilicno ogranrcena. Apstraktnost menicne obaveze dolazi u potpunosii do izrazaja u odnosima menicnog duznika I treceg savesnog imaoca menice. Prigovore iz osnovnog posla moze da istice duznik I prema trecem nesavesnom imaocu menice koji je stekao menicu. 104. NACELO FIKSNE MENICNE OBAVEZE (nacela menicnog prava) Nacelo fiksne menicne obaveze deluje ne samo prema duzniku vec I prema poveriocu. Poverilac u sudskom postupku ne moze da dokazuje da duznik duguje vise od onoga stoje oznaceno u menici. Duznik ce biti duzan da ispuni svoju obavezu u celosti ali ce se pitanje isplate razlike, do punog iznosa duga raspraviti prema pravilima koj vaze za osnovni posao. Odstupa se od nacela menicne obaveze u dva slucaja: - menicni duzrnk moze da osporava visinu menicne svote prema drugoj ugovomoj strani iz osnovnog posla. I prema nesavesnom sticaocu menice isticanjem prigovora iz osnovnog posla. - u regresnom postupku odstupa se od ovog nacela s obzirom da regresni zahtev moze da bude veci od oznacene menicne svote ili manji. 105. NACELO SOLIDARNOSTI (nacela menicnog prava) Poverilac prvo mora da pozove gravnog duznika da izvrsi menicnu obavezu. Ako glavni duznik ne izvrsi isplatu I to se konstatuje putem protesta, poverilac moze da zahteva isplatu od ostalih duznika. Tada oni postaju solidarni duznici. Kada menicnu obavezu izvrsi glavni menicni duznik, ona se gasi I za sve ostale menicne duzrike. 106. NACELO NEPOSREDNOSTI (nacela menicnog prava) Izmedju menicnog duznika I imaoca menice uspostavlja se neposredni pravni odnos, a sadrzina tog odnosa opredeljena je iskljucivo sadrzinom menicne isprave. Menicni duznik moze prema svakom poveriocu da istice samo objektivne prigovore I subjektivne prigovore koji proizilaze iz njegovog neposrednog odnosa sa odredjenim poveriocem.Dejstvo nacela neposrednosti moze se neutralisati unosenjem u menicu rekta klauzule.Takva menica se dalje moze prenositi samo cesijom. 1O7. NACELO SAMOSTALNOSTI (nacela menicnog prava) Potpis na menici stvara samostalnu obavezu, koja je nezavisna od obaveze ostalih potpisnika menice. Obaveza jednog potpisnika menice moze da bude punovazna mada obaveza nekog

27

drugog potpisnika menice nije punovazna. Ukoliko obaveza izdavaoca menice nije punovazna obaveze ostalih potpisnika menice su punovazne. 108. MENICNI SASTOJCI 108. BITNI MENICNI SASTOJCI Na osnovu Zakona o menici trasirana menica mora da sadrzi sredece bitne menicne elemente: -oznacenje isprave kao menice, -uput da se uplati odredjena svota novca, -ime onoga koji treba da plati, -oznacenje o dospelosti, -mesto gde placanje treba da se izvrsi, -ime onoga kome se ili po cijoj se naredbi mora platiti, -oznacenje dana I mesta izdanja menice, -potpis onoga ko je menicu izdao. Sopstvena menica sadrzi iste elemente kao traslrana menica, osim oznacenja imena lica koje treba da plati menicnu svotu. 109. OPSTI MENICNI ELEMENTI (menicni sastojci) Svaka menica mora da sadrzi rec "menica". Oznacenje da se radi o menici mora da bude napisano na jeziku na kome je ona sastavljena. Unosenje sastojaka u menicni slog predvidjeno je radi pravne sigumosti. 11O. BEZUSLOVNI NALOG ZA ISPLATU MENICNE SVOTE (menicni sastojci) U menici mora biti sadrzan nalog da se plati menicna svota, odnosno obecanje da ce se menicna svota platiti. Menicni iznos moze biti napisan brojevima I slovima a ako se ova dva izrosa ne slazu vazi iznos napisan slovima. Kad je menicna svota napisana vise puta merodavna je najmanja svota. Nije dozvoljeno altenativno izrazavanle menicne svote u dinarima ili nekoj stranoj valuti. Menicna svota se moze povecati dodavanjem kamate, ali samo kod menica koje dospevaju po vidjenju I menici na odredjeno vreme po vidjenju. Kod menica koje dospevaju na odredjeni dan od dana izdanja kamata ne sme biti odredjena, jer se s obzirom na preciziost roka dospelosti, iznos moze uracunati u menicnu svotu. Pravo na odredjivanje kamate ima samo trasant onosno izdavalac sopstvene menice. 111. PERSONALNI MENICNI ELEMENTI (menicni sastojci) U vucenoj menici mora se jasno naznaciti kome se upucuje nalog za placanje menicne svote. Pored imena trasata stavlja se njegovo prebivaliste uz tacnu adresu.Time se omogucuje imaocu menice da lakse utvrdi kome treba da podnese menicu na akcept I isplatu.Trasat moze da bude bilo koje fizicko ili pravno lice. Teorijski je prihvacen stav da i vise lica mogu biti kumulativno oznaceni u menici kao trasati. 112. OZNACENJE REMITENTA (menicni sastojci) Remitent moze da bude bilo koje fizicko ili pravno lice. Pored imena remitenta ne moraju da se nalaze podaci kojima se on blize odredjuje. Menica se moze izdati tako da glasi na vlse remrtenata, I to kumulativno ili alternativno. Kumulativno odredjeni, prava iz menace ostvaruju zajedno, a altemativno odredjeni, menicni duznik se oslobadja obaveze ako menicnu svotu isplati remitentu koji mu prezentira menicu. 113. POTPIS TRASANTA (menicni sastojci) Potpis se stavlja u donjem desnom uglu formulara. Stavljanjem potpisa trasant ulazi u menicno pravni odnos.Trasant mora menicu svojerucno da potpise. Nije dozvoljeno da se menica potpise faksimilom ili putem pisace masine. Prema jednobraznom zakonu o trasiranoj I sopstvenoj menici, svaka ugovoma strana je ovlascena da za menicne obaveze, koje se preuzimaju na njenoj teritoriji, odredi da se potpis moze zameniti autenticnom izjavom na menici kojom se konstatuje volja onoga koji je trebalo da na menici stavi potpis. Umesto trasanta menicu moze da popise punomocnik. Vise lica mogu potpisati menicu kao kumulativni trasanti, ali ne I altemativno.

28

114. GEOGRAFSKI MENICNI ELEMENTI (menicni sastojci) Oznacenje mesta izdanja menice se unosi u prvi red menicnog sloga. Mesto izdanja menice je znacajno za menice koje cirkulisu u medjunarodnom prometu . Oznacenje mesta placanja menicne svote unosi se u poslednji red menicnog formulara. Mesto placanja je od znacaja za imaoca menice, jer on na osnovu njega saznaje gde treba da prezentira menicu u vreme dospelosti.U medjunarodnom prometu na osonovu mesta placanja, odredjuje se valuta u kojoj se ima isplatiti menicni iznos. U menici ne moze da bude naznaceno vise mesta placanja, ni kumulativno ni altemativno. 115. KALENDARSKI MENICNI ELEMENTI (menicni sastojci) Datum izdanja menice unosi se u prvi red menicnog formulara. Od datuma izdavanja racuna se rok dospeca kod menice plative na odredjeno vreme od dana izdanja, rok za podnosenje na isplatu menice po vidjenju, rok za podnosenje na akceptiranje menice trasirane na odredjeno vreme po vidjenju. Dan izdanja na menici mora da bude precizno odredjen. Vreme dospelosti unosi se u drugi red menicnog formulara. Njime se odredjuje kada poverilac stice pravo da zahteva od duznika da mu isplati menicnu svotu. Dospelost menice se ne moze odrediti na neki drugi nacin, niti se rok dospelosti moze odrediti kumulativno ili altemativno. Menica po vidjenju je plativa odmah kada bude podneta radi isplate. Krajnji rok dospelosti ove menice je godinu dana od dana izdanja. Menica koja dospeva na odredjeno vreme po vidjenju mora biti prvo pdneta trasatu da se izjasni da li prihvata nalog za isplatu menicne svote. Menice koje dospevaju na odredjeni dan moraju biti prezentirane na isplatu tacno odredjenog dana. 116. PRETPOSTAVIJENI MENICNI SASTOJCI (menicni sastojci) Pojedini bitni elementi ne moraju biti uneti u menicu ako se mogu pretpostaviti na osnovu zakona. U grupu pretpostavljenih menicnih sastojaka spadaju: -dospelost menice -mesto izdanja I placanja menice. Kad u trasiranoj menici nije oznacena dospelost, smatrace se da se radi o menici po vidjenju. Kad u trasiranoj menici nije oznaceno mesto izdanja, smatra se da je takva menica izdata u mestu koje je oznaceno pored trasantovog potpisa. Kad u trasiranoj menici nije odredjeno mesto placanja smatra se da se placanje menicne svote ima izvrsiti u mestu koje je naznaceno pored trasatovog imena. Kod sopstvene menice ako nije oznacena dospelost smatra se da se radi o menici po vidjenju. 117. NEBITNI MENICNI SASTOJCI (menicni sastojci) Pod nebitnim menicnim sastojcima podrazumevaju se klauzule koje mogu biti unete u menicu s tim sto je menica punovazna I ako se takve klauzule u njoj ne nalaze. Pored fakultativnih klauzula moguce je da se na menici nalaze I potpisi odnosno imena fakultativnih lica. Klauzula o prezentaciji moze se uneti samo u trasiranu menicu I to u drugi red menicnog sloga. Klauzula o prezentaciji menice na akcept moze biti negativna ili pozitivna. Negativna klauzula postoji kada trasant zabranjuje imaocu menice da je podnese trasatu na akcept. Pozitivna klauzula postoji kada trasant nalaze imaocu menice da je podnese trasatu na akcept, pri cemu se cesto odredjuje rok do kojeg se ova radnja mora obaviti. Klauzula o broju menicnih primeraka se ogleda u tome sto se njome oznacava da je menica izdata u vise primeraka. Menicni duznik je duzan da isplati menicnu svotu samo jedanput. Sopstvena menica ne moze da sadrzi duplikatnu klauzulu. Unosenjem rekta klauzule u menicu vrsi se njena konverzija od hartije od vrednosti po naredbi u hartiju na ime cime se zabranjuje prenosenje prava iz menice indosamentom. Klauzulom efikasnosti se odredjuje vrsta novca u kome se mora isplatiti menicna svota. Ovakva klauzula znacajna samo za menice koje cirkulisu u medjunarodnom saobracaju. Klauzulu "bez protesta" moze u menicu da unese trasant sa ciljem oslobodjenja imaoca menice obaveze podizanja protesta u slucaju neakceptiranja ili neisplate menice, cime se izbegavaju protestni troskovi. Klauzula o adresi po potrebi je takva klauzula kojom

29

menicni duznik odredjuje neko drugo lice kome imalac menice mora da se obrati u slucaju neakceptiranja ili neisplate menice. Klauzulu o platistu u menici unosi trasat prilikom akceptiranja menice. Njome trasat odredjuje adresu gde ce izvrsiti isplatu menice o dospelosti. Valutna klauzula unosi se u peti red formulara iza reci "vrednost primljena". Njome se objasnjava poslovni odnos izmedju trasanta I remitenta koji je prethodio izdavanju menice. Klauzulom o kamati se trasatu nalaze da remitentu plati ne samo menicnu svotu nego I kamatu. 118. MENICNE RADNJE Menicne radnje su pisane I potpisane izjave date na menici ili njenom dodatku, alonzu kojima se zasnivaju pravni odnosi izmedju izdavaoca, imaoca I drugih menicnih potpisnika. Menicne radnje podrazumevaju: -izdavanje, umnozavanje I prepis, prepis, avaliranje, intervencija, protest, regres. -izdavanje, prenos, akceptiranje I placanje menice. 119. IZDAVANJE MENICE (menicne radnje) Pod izdavanjem menice podrazumeva se jednostrana izjava trasanta vucene menice odnosno izdavaoca sopstvene menice kojom on preuzima menicnu obavezu. Volja se izrazava stavljanjem potpisa na menicu I predajom menicom remitentu. Obaveza trasanta postoji sve dok menicni iznos ne bude u celosti izmiren. Pravni polozaj izdavaoca menice razlikuje se u zavisnosti od toga da li se radi o sopstvenoj ili trasiranoj menici. Kod sopstvene menice izdavalac menice je glavni menicni duznik a kod trasirane menice izdavalac je regresni menicni duznik. Menicu moze da izda svako poslovno sposobno lice I da na taj nacin preuzme menicnu obavezu. Trasant moze preuzeti menicnu obavezu I preko punomocnika. 120. BLANKO MENICE (menicne radnje) Blanko menica u trenutku izdavanja ne sadrzi sve bitne menicne sastojke, a koja je predata menicnom poveriocu sa ovlascenjem da je kasnije popuni sa izdavaocem. Menica mora da se popuni najkasnije u trenutku podnosenja jer duznik treba da zna kome, kada I koliki iznos treba da plati, a kada izvrsi isplatu menica mu ostaie kao dokaz o izvrsenoj isplati. Imalac menice je duzan da dospelost u blanko menici oznaci u skladu sa dospeloscu potrazivanja iz osnovnog posla. Posto je menca kreditna hartija ona ne zahteva da postoji pokrice u momentu izdavanja menice, pokrice treba da postoji u momentu dospelosti menice. Kao pokrice menice moze da posluzi: -potrazivanje koje trasant ima prema trasatu -kredit koji je trasat odobrio odobrio trasantu -hartije od vrednosti -novac. Ako trasat akceptira menicu tada se pretpostavlja da je on primio pokrice, on moze zahtevati od trasata da vrati menicno pokrice ako trasat odbije da akceptira menicu ili ako menica se ne podnese na akcept. Sticanjem menice remitent ne stice nikakva prava na pokricu cak I ako ono postoji kod trasata. 121. UMNOZAVANJE I PREPIS MENICA (menicne radnje) Menica se umnozava radi bolje zastite I ostvarenja interesa imaoca menica, sa vise primeraka iste menice mogu da se obavljaju istovremeno razlicite menicne radnje. Umnozavanje menice podrzumeva izdavanje vise primeraka iste menice, pri cemu na svakom primerku mora da se nalazi originalni potpisi menicnih duznika. Sopstvena menica se ne moze umnozavati, a ni menica koja sadrzi tz.solo kaluzulu. Primerci umnozene menice moraju da budu indenticne sa prvim primerkom. Jedino akceptant potpisuje samo jedan primerak menice. Umnozeni primerci razlikuju se po svom broju I taj broj se unosi u klauzulu o broju menicnih primeraka. Ako imalac menice jedan umnozeni primerak posalje na akceptiranje, na svim ostalim umnozenim primercima mora biti naznaceno ime lica kod kog se taj primerak nalazi. Za razliku od duplikata koje moze da izda trasant, prepis moze da sacini svaki imalac menice. Pri tome moze se izvrsiti prepis I trasirane I sopstvene menice. Pepis mora biti vema slika originala menice, na prepis se ne stavljaju potpisi I putem prepisa stiti se original menica

30

od ostecenja prilikom prenosenja. Prepis menice se moze samo indosirati I avalirati. Na osnovu njega ne moze se zahtevati isplata menicne svote, na njemu mora biti oznaceno kod koga se nalazi origrnalni primerak menice. 122. PRENOS MENICE (menicne radnje) Na menicu se stavlja indosament ili na produzetak menice, ako je poledjina popunjena. Indosament ne moze glasiti na donosioca a ako glasi na donosioca takav indosament vredi kao blanko indosament. Indosament ne mora da bude datiran a indosiranje menice se vrsi pre njene dospelosti. Dok se ne dokaze suprotno, smatra se da je nedatirani indosament ucinjen pre proteka roka odredjenog za podizanje protesta. Menicno potrazivanje moze da se prenese ustupanjem potrazivanja. Menice koje je imalac stekao blanko indosamentom ili indosamentom na donosioca, mogu se dalje prenositi prostom predajom iz ruke u ruku. 123. AVALIRANJE MENICE (menicne radnje) Menicna radnja je aval kojom jedno lice preuzima jemstvo za uredno ispunjene menicne obaveze. Osoba koja daje aval naziva se avalista, a lice za koje se avalira naziva se honorat. Obicno se aval izrazava recima "kao jemac", "kao garant". Menicni aval moze se pojaviti u nekoliko razlicitih oblika. Razlikuju se puni I blanko aval. Puni aval postoji kad je u menicnu ispravu uneta klauzula o preuzimanju menicnog jemstva, lice za koje se daje aval I potpis avaliste. Balnko aval postoji kada avalista stavlja samo svoj potpis na menicu s tim sto se on moze uciniti samo na licu menice. Razlikuje se potpuni I delimicni aval. Potpunim avalom, za razliku od delimicnog, garantuje se isplata celokupne menicne svote. Korisnik kredita potpisuje menicu kao akceptant, a lice koje za njega jamci ne potpisuje menicu kao avalista vec kao trasant I ujedino kao prvi indosant. Drugi indosant potpisuje menicu kao drugi indosant. Kad kredit ne bude otplacen, menicni poverilac ce zahtevati isplatu menicne svote od drugog indosanta. Drugi indosant posto plati menicnu svotu, zahteva regres od prvog indosanta a ovaj od akceptanta. Avalista odgovara solidamo, neposredno I samostalno. 124. AKCEPTIRANJE MENICE (menicne radnje) Akceptiranje menace je menicna radnja kojom trasat prihvata nalog trasanta da isplati menicnu svotu. Tim nacinom trasat postaje akceptant I glavni menicni duzrik iz dva razloga. Prvi razlog je da prema njemu ostali menicni duznici mogu da imaju pravo na regres, ukljucujuci I trasanta. Drugi razlog je da imalac menice prvo njemu podnosi menicu na isplatu. Izjava o akceptiranju menice ne moze se dati ni pod kakvim uslovima. Akceptiranje je radnja koja se pojavljuje samo kod trasirane menice, a ne I kod sopstvene menice. Na akcept se obavezno podnosi menica koja dospeva na odredjeno vreme po vidjenju, I to u roku od godinu dana od dana izdanja. Rok dospelosti pocinje da tece tek kada se trasant izjasni da prihvata nalog za isplatu menicne svote. Obzirom na formu razlikuju se puni I blanko akcept. Puni akcept sadrzi klauzulu o prihvatanju naloga I potpis akceptanta. Blanko akcept sadrzi samo potpis akceptanta. Prema obmu akcept moze da bude potpuni I delimicni. Potpuni akcept postoji kada akceptant prihvata da u celosti isplati menicnu svotu. Delimican akcept je dozvoljen jer se njime olaksava polozaj regresnih duznika, cuva se ugled trasanta a poveriocu omogucava da barem delimicno naplati svoje potrazivanje. Na akcept menicu podnosi njen imalac. Trasantu se podnosi na akcept menica u mestu njegovog prebivalista a u okviru radnog vremena. Klauzula o akceptu se stavlja na licu menice popreko u odnosu na menicni slog, u levi deo formulara. Akcept se izazava recima: "priznajem", "primam". Klauzula o akceptu ne mora sadrzati datum kada je trasat prihvati nalog trasanta. Menice koje dospevaju na odredjeno vreme moraju sadrzati datum kada su akceptirane. 125. PLACANJE MENICNE SVOTE (menicne radnje) U momentu dospelosti menice za isplatu poverilac prezentira menicu, odnosno poziva glavnog menicnog duznika da isplati menicnu svotu. Isplata menicne svote se ne moze zahtevati ako se menica o dospelosti ne prezentira glavnom menicnom duzniku. Menica koja dospeva po vidjenju

31

plativa je odmah cim se podnese s tim sto se mora podneti na isplatu u roku odjedne godine od dana izdanja, ako trasant nije drukcije odredio. Posedavalac menice je duzan da izvrsi blagovremeno prezentaciju. Prezentacija se vrsi u mestu koje je ozraceno kao mesto placanja menice, u poslovnim prostorijama u toku radnog vremena. Isplata menicne svote dovodi do prestanka menicnog odnosa. Ovakvo dejstvo isplata proizvodi samo kada je izvrseno od strane glavnog menicnog duznika. Glavni menicni duznik placa menicnu svotu u celosti I tada dolazi do gasenja menicnog odnosa.On moze da izvrsi I delimicnu isplatu. Kao priznanica moze da sluzi kopija menice sa klauzulom o delimicnoj isplati. Original menice ostaje kod poverioca kako bi mogao da zahteva placanje preostale svote od regresnih duznika. Ako duznik isplati menicnu svotu, imalac menice je duzan da mu preda menicu. Ako glavni menicni duznik odbije da isplati menicnu svotu, imalac menice ce podici protes zbog neisplate. On moze da podigne tuzbu I da preko suda zahteva naplatu menicne svote. 126. INTERVENCIJA KOD MENICE (menicne radnje) Intervencija je menicna radnja kojom jedno lice umesto trasata akceptira vucenu menicu ili umesto akceptanta placa menicnu svotu, da bi se na taj nacin izbegao zahtev imaoca menice prema regresnim menicnim duznicima. Itervenijent moze biti svako lice izvan menice, kao I menicni duznici, osim akceptanta je rje nelogicno da on intervenise kad duguje svima kao glavni duznik. Menicni duznici se ne mogu pojaviti kao intervenijenti za lica prema kojima se pojavljuju kao menicni duznici. Na menici moze da bude naznaceno vise intervenijenata. Intervenijenta mogu da odrede trasant, inosant ili avalista. Glavni menicni duznik ne moze ga odrediti. lntervenijent moze da intervenise za bilo kog menicnog d uznika protiv koga moze se vrsiti regres. Razlikuje se pozitivna I spontana intervencija, I razlikuje se intervencija zbog neakceptiranja I intervencija zbog neisplate. Kada je u menicu uneta klauzula o adresi "po potrebi" u pitanju je pozivna Intervencija. Najsire dejstvo ima pozivna intervencija kod koje je intervenijenta odredio trasant. Ako intervenijent akceptira menicu ne moze se pre dospelosti istaci regresni zahtev prema regresnim menicnim duzlicima. Ako menici nije naznaceno za koga se intervenise pretpostavlja se da se intervenise za trasanta. Lntervenijent je duzan da obavesti o svojoj intervenciji lice za koje je intervenisao u roku od dva dana, inace odgovara do visine menicne svote za stetu koja nastane usled tog propustanja. Moguce je da neko lice, koje nije naznaceno u menici kao intervenijent spontano intervenise radi akceptiranja ili isplate menice. Akceptiranje intervencijom moze se vrsiti kad god je pre dospelosti menice njen imalac ovlascen na vrsenje regresa po menici koja se moze podneti na akceptiranje. Isplata intervencije vrsi se kad glavni menicni duznik odbije da izvrsi isplatu. Zadnji rok do kojeg intervenijent moze isplatiti menicu je sutradan posle poslednjeg dana u kojem se moze podici protest zbog neisplate. 127. PROTEST KOD MENICE (menicne radnje) Menicna radnja je protest na osnovu kog imalac menice dobija ispravu kojom se potvrdjuje da je ostao bezuspesan njegov pokusaj izvrsenja odredjene menicne radnje. Osooba koja protestuje menicu naziva se protestant a lice protiv koga se protestuje menica protestat. Protest je uslov, kad je obaveza, za ostvarenje prava lmaoca menice prema regresnim menicnim duznicima. U nekim slucajevima imalac menice zadrzava menicna prava prema regresnim duzricima bez podizanja protesta. Razlikuju se zakonski I menicni slucajevi oslobodjenja od obaveze podizanja protesta. Zakon ne zahteva podizanje protesta zbog neisplative menice, ako je prethodno podignut protest zbog ne akceptiranja. Menicno oslobeodjenje od obaveze podizanja protesta postoji kada se u menicu unese klauzula "bez protesta". Protest se moze uz pristanak imaoca menica zameniti pismenom izjavom na menici onog lica od koga je zahtevano cinjenje. Ovakva izjava mora da bude potpisana I uneta u registar protesta u roku koji je predvidjen za podizanje protesta. Protest podize se kod nadlezrog opstinskog suda prema sedistu lica protiv kog se podize protest. Lice koje podize protest podnosi menicu sudu sa zahtevom da se izvrsi odredjena menicna radnja. Obzirom na radnje zbog cijeg propustanja se podize protest razlikuju se :

32

-protest zbog neakceptiranja, podize se trasat kad odbije da akceptira menicu ili je delimicno akceptira -protes zbog nedatiranja akcepta. Podize ga imalac menice koje dospeva u odredjeno vreme po vidjenju ako akcept nije datiran -protest zbog neisplate. Podize se ako akceptant odbije da izvrsi isplatu menicne svote I to najkasnije dva dana nakon dopselosti menice za isplatu. -protes perkvizicioni. Podize se kada je menica umnozena a drzalac akceptiranog primerka menice odbije da ga preda menicnom poveriocu. -protes zbog neisplate protestnih troskova. Podize se u slucaju da se u toku protestnog postupka plati menicna svota ali ne I protestni troskovi. -intervencijski protes, podize se u slucaju da menica bude akceptirana intervencijom, a intervenijent odbije da izvrsi isplatu menicne svote. -protest amortizacioni. Podize ga predlagac amortizacije da bi odrzao svoja regresna prava protiv trasanta neakceptirane menice ili menice u kojoj je zabranjeno podnosenje na akcept. 128. NOTIFIKACIJA KOD MENICE (menicne nadnje) Notifikacija je menicna radnja kojom imalac menica obavestava o podignutom protestu svog indosanta I trasanta. Imalac menice je duzan da o izvrsenom protestu obavesti svog indosanta I trasanta u roku od cetiri dana od dana podizanja protesta. Kad menica nije indosirana remitent obavestava samo trasanta o podignutom protestu. Za notifikaciju se ne zahteva posebna forma. Radi lakseg dokazivanja, ona se najcesce cini preporucenlm pismom, cilj notifikacije je da raegresni menicni duznici budu obavesteni da su ispunjeni uslovi za regres I da im se tako omoguci da izvrse svoju obavezu I bez sudskog postupka. Sama notifikacija ne obavezuje regresnog duznika I ona je fakultataivna menicna radnja. 129. REGRES KOD MENICE (menicne radnie) Menicna radnja je regres kojom imalac menice zahtea isplatu menicne svote od svojih prethodnika po menici, ako nije uspeo da dobije akcept ili isplatu menice od trasata, odnosno glavnog menicnog duznika. Osoba koja istice regresni zahtev naziva se regredijent a osoba protiv koje se istice regresni zahtev naziva se regresat. Kad jedan od regresnih duznika isplati menicnu svotu on postaje regredijent. Zavisno od vremena kada se vrsi regres, razlikuje se regres pre I posle dospelosti menice. Pravilo je da se regres vrsi posle doipelosti menice, zato sto menicna svota nije placena u celosti ili ielimicno. Regres se moze vrsiti I pre dospelosti menice za naplatu I to: -kad je trasat odbio da receptira menicu -ako je izrnsenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspesno. S obzirom na razlog sto se vrsi regres, razlikuje se regres zbog neakceptiranja I zbog neisplate menica. Do regresa zbog neakceptiranja menice moze doci samo pod uslovom da je menica blagovremeno prezentirana na akcept. Regres zbog neisplate moze se vrsiti samo ako je menica blagovremeno podneta na isplatu. Regresni duzrik koji isplati menicnu svotu ovlascen je da zahteva predaju menice zajedno sa protestom I racunom na kojem je potvrdjena isplata. Nakon toga regresni duznik, kao regredijent stice pravo regresa prema svojim prethodnicima po menici. 13O. MENICNE TUZBE I MENICNl PRIGOVORI Postupak po menicnoj tuzbi je jednostavniji I brzi za dokazivanje uprosceno. Menicna tuzba je mandatna tuzba na osnovu koje predsednik veca izdaje platni nalog, automatski bez odrzavanja rocista. Uz regresnu menicnu tuzbu mora priloziti protest. Kad je u pitanju tuzba jednog regresnog duznika protiv drugog regresnog duznika uz tuzbu mora biti prilozena priznanica kojom se dokazuje koji je iznos isplatio regredijent. Duznik moze na izdati platni nalog u roku od tri dana uloziti prigovor, cime se otvara menicni spor po pravilima pamicnog postupka. Prigovori kojima se tuzeni moze braniti mogu biti objektivni I subjektivni. Objektivni prigovori su oni prigovori koji se zasnivaju na samom menicnom pismenu I vidljivi su iz njega. Prvu grupu cine oni prigovori koje moze da istakne svaki menicni duznik prema svakom imaocu menice. Drugu grupu cine prigovoi koje moze izricati samo

33

odredjeni menicni duznici prema bilo kom imaocu menice. U trecu grupu spadaju prigovori koje moze da istakne svaki menicni duzrik prema odredlenom imaocu menice. Subjektivni prigovori su oni prigovori koje moze isticati samo odredjeni duznik prema odredjenom menicnom poveriocu. Rok za zalbu je u menicnim sporovima osam dana. 131. PRESTANAK MENICNIH PRAVA Menicna prava I obaveze najcesce prestaju ispunjenjem. Da bi isplata dovela do prestanka menicnih prava potrebno je da je menicna svota isplacena u celosti I da ju je izvrsio glavni menicni duznik. Pored isplate, do prestanka menicnih prava I obaveza moze doci usled ponistenja menice, oprastanjem duga, kompezacijom, prejudiciranjem menice, usled zastarelosti menicnih potrazivanja. Prava I obaveze prestaju ako dodje do sjedinjavanja menicnog poverioca I nekog od menicnih duzrika u jednoj licnosti. Dejstvo konfuzije je apsolutno, gase se prava I obaveze, ako dodje do spajanja u jednoj licnosti poverioca I glavnog menicnog duznika. Rokovi zastarelosti menicnih potrazivanja su uglavnom znatno kraci nego kod ugovora u privredi. Razlikuju se tri roka zastarelosti: -potrazivanje imaoca menice prema glavnom menicnom duzriku zastarevaju za tri godine od dana dospelosti. -zahtevi imaoca menice protiv indosanata I protiv trasanta kao I protiv njihovih avalista zastarevaju za godinu dana od dana podignutog protesta -medjusobna potrazivanja regresnih duznika zastarevaju za sest meseci, racunajuci od dana kada je regresni duznik menicu iskupio. Prekida se zastarelost podnosenjem tuzbe sudu. Obustavlja se zastarelost ako imalac menice nije u mogucnosti da ostvaruje svoja prava u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti usled vojne sluzbe ili vise sile Ili ako je menicni poverilac pamicno nesposobno lice ili kad menicno potrazivanje cini deo zaostavstine. 132. NEOSNOVANO OBOGACENJE U VEZI SA MENICOM Trasant, akceptant I indosant cije su se menicne obaveze ugasile usled zastarelosti ili usled toga sto su propustena cinjenja propisana radi odrzavanja menicnih prava, odgovaraju imaocu menice ako su se na njegovu stetu neopravdano obogatili. Zahtev radi neopravdanog bogacenja zastareva za tri godine, racunajuci od dana kada je imalac prava stekao pravo na isticanje tog zahteva. Tuzba iz neosnovanog bogacenja ne moze se podici protiv avaliste I intervenijenta jer se ta lica s obzirom na pravni polozaj ne mogu neosnovano bogatiti. Neosnovano bogacenje se ne pretpostavlja, pa tuzilac mora da dokazuje postojanje neosnovanog bogacenja. 133. POJAM CEKA Cekom se regulise duznicko-poverilacki odnos. Umesto da ide kod trasata svog duzrika da od njega naplati svoje potrazivanje I iz ovog regulise svoj dug prema remltentu, svom poveriocu, trasant izdaje cek koji daje remitentu. Remitent primljeni cek naplacuje od trasata I time namiruje svoje potrazivanje od izdavaoca. U nasoj teoriji uglavnom se susrecu dva oblika definisanja ceka. Kraci oblik prema kojem je cek hartija od vrednosti, kojom njen izdavalac daje nalog drugom licu da remitentu isplati odredjenu svotu novca iz trasatovog pokrica kod trasata. Cek je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac daje bezuslovni nalog trasatu da u ceku oznacenom korisniku ili donosiocu ceka isplati odredjenu svotu novca iz njegovog pokrica kod trasata. Karakteristike ceka su: 1-obaveza iz ceka je bezuslovna 2-cek dospeva po vidjenju 3-isplata se vrsi iz trasatovog pokrica koje on drzi kod trasata. 134. PRAVNA PRIRODA CEKA Teorije o ugovomoj prirodi ceka nastoje da objasne pravnu prirodu ceka svrstavajuci ga u odredjenu vrstu ugovora. Postoje pet vrsta ugovora o pravnoj prirodi: -teorija ugovora o punomocstvu, po kojoj trasant ovlascuje trasata da isplati cek remitentu.

34

-teorija cesije potrazivanja izdanjem I predajom ceka trasant cedira svoje pravo potrazivanja prema trasatu na remitenta. -teorija delegacije trasant delegira remitentu svog duznika trasata. -teorija ugovora u korist treceg lica, trasant I trasat zakljucuju ugovor u korist remitenta u cilju gasenja obaveze trasanta prema remitentu ako se on sa tim usaglasi, -teorija jednostrane izjave volje objasnjava pravnu prirodu ceka jednostranim aktom trasanta. 135. ZNACAJ I MANE CEKA Vaznost ceka se temelji na cinjenici da on predstavlja podesno sredstvo placanja. Ovakvu ulogu ceka omogucujeusledeca pravila: -Trasat kod ceka moze da bude samo bankarska organizacija. -Dospelost ceka po vidjenju, -postojanje pokrica u momentu izdavanja ceka. Zahvaljujuci svojoj funkciji plateznog sredstva cek omogucuje lakse odvijanje platnog prometa uz otklanjanje rizika koji prate placanja koja se vrse gotovim novcem. Mane ceka se ogledaju u tome sto placanje moze izvrsiti ukradenim cekom. Cek se cesto koristi kao kreditno sredstvo na nedozvoljeni nacin cime funkcija ceka kao plateznog sredstva znatno slabi. 136. SLICNOSTI I RAZLIKE MENICE I CEKA Cek u mnogome podseca na vucenu menicu. lzmedju menice I ceka postoji dosta razlika.meclju kojima su najvaznije: -menica je prvenstveno sredstvo kreditiranja a cek sredstvo placanja -menica moze glasiti samo na ime ili po naredbi a cek I na donosioca -kod menice trasat moze da bude svako lice, dok se cek moze trasirati samo na banku ili na neku drugu organizaciju. -kod menice je vazno da pokrice postoji u trenutku dospelosti, a kod ceka u trenutku izdavanja ceka -kod ceka za razliku od vucene menice ne vrsi se akceptiranja, cek se ne moze umnozavati za razliku od vucene menice, osim ako je izdat u nasoj zemlji a plativ u inostranstvu, i ako ne glasi na donosioca -menica se za razliku od ceka ne moze opozvati -za razliku od menice ne moze se izdati blanko cek, -kod ceka nema zaloznog indosamenta, -prilikom placanja ceka ne placa se taksa. 137. IZVORI PRAVA Cekovni odnosi u Srbiji regulisani su Zakonom o ceku. Na medjunarodnom planu Izvrsena je unifikacija cekovnog prava donosenjem tri konvencije: -Konvencija o jednoobrazrom zakonu o ceku, -Konvencija o resavanju izvesnih pitanja sukoba zakona u materiji ceka, -Konvencija o cekovnim taksama. Postoje tri cekovnopravna sistema: -Prvi cine zemlje koje su ratifikovale zenevske konvencije I shodno tome modifikovale unutrasnje zakonodavstvo. -Drugi sistem obuhvata one zemlje koje nisu izricito pristupile zenevskim konvencijama, ali su donele nacionalne zakone koji su inspirisani tim Konvencijama. Nasa zemlja pripada ovde. -Treci je anglosaksonski cekovni sistem. 138. PODELA CEKA 138. PODEL PREMA NACINU ODREDJIVANJA IMAOCA PRAVA Na osnovu ovog kriterijuma cekovi se dele na: -cek na ime se izdaje da bi se ogranicila njegova cirkulacija. -Kod ceka po naredbi unesena klauzula "po naredbi" I ime remitenta -Altimativni cek je cek koji sadrzi ime remitenta ali pored toga I klauzulu "na donosioca".

35

-Trasanti cek moze izdati cek na sopstveno ime ili po sopstvenoj naredbi, u tom slucaju dolazi dolazi do konfuzije trasanta I remitenta. -sopstveni trasirani cek je cek kod koga je trasant I trasat jedno isto lice, ovakvi cekovi se koriste u bankama koje u svom sastavu imaju organizacione jedinice. 139. PODELA PREMA NAMENI CEKA S obzirom na namenu postoje: 1.Isplatni cek -to je cek gde se isplata cekovne svote vrsi korisniku u gotovom novcu. 2.Obracunski cek -ovaj cek podrazumeva takvu vrstu ceka kod koje se isplata ne vrsi u gotovom novcu,nego prenosenjem sredstva sa trasatovog racuna na racun remitenta. Ovaj cek treba razlikovati od virmanskog naloga koji se takodje koristi kod prebacivanja sredstava s jednog na drugi racun. Obracunski cek koristi se posebno u medjusobnim placanjima privrednih subjekata. 3.Barirani cek -je cek koji je nastao u Engleskoj.Osnovne karakteristike su to sto su na njegovom licu povucene dve paralelne crte I to dijagonalno u odnosu na cekovnu isprau. Imalac ceka moze ga naplatiti samo preko banke koja istupa kao njegov punomocnik. Barirani cek je slican obracunskom ceku po tome sto se cekovna svota ne isplacuje neposredno u gotovom novcu. Barirani cekovi se koriste kod namenskih kredita kada trasat zeli da ostvari uvid u to u koje svrhe remitent koristi cekovnu svotu. Ovi cekovi pruzaju vecu pravnu sigumost zakonitom imaocu ceka. 4.Cirkularni cek -ovaj cek izdaje banka I predaje ga svom klijentu kojim kod nje ima pokrice na racunu. Ovi cekovi omogucavaju licima koja imaju novacna sredstva kod banke da lakse raspolazu tim sredstvima. Posto je cek izdala banka stvorena je mogucnost da korisnik cirkularnog ceka naplati cekovnu svotu kod drugih bankarskih organizacija kod kojih nema pokrice. 5.Putnicki cek -ovaj cek predstavlja jednu vrstu cirkulamog ceka I izdaje se na formularima koje stampa banka koja se u cekovnom odnosu pojavljuje kao trasat. Putnicki cekovi postaju sve univerzalnije sredstvo placanja. 6.Certificirani cekovi -ovi cekovi sadrze posebnu klauzulu kojom banka potvrdjuje da ima pokrice za isplatu ceka l obavezuje se da pokrice blokira do isteka roka za prezentaciju ceka na isplatu. 7.Akreditivni cek -ovaj cek banka kao trasat daje svom klijentu koji ga koristi za kupovinu odredjene vrste proizvoda ili za placanje odredjene vrste usluga. Postoje jos I limitirani, komisioni I postanski cekovi. 140. ELEMENTI CEKA 14O. BITNI ELEMENTI CEKA Cek je kao menica strogo formalna isprava koja mora da sadrzi sastojke koje je odredio zakon. Sasojci ceka se mogu podeliti: -opsti sastojci, -geografski sastojci, -personalni sastojci, -kalendarski sastojci. Cek mora da sadrzi cekovnu klauzulu koja se unosi u sam slog isprave, a na jeziku na kojem je cek izdat. U suprotnom on se nece smatrati cekom. Cek mora da sadrzi bezuslovan nalog trasanta trasatu da isplati odredjenu svotu novca. U ceku mora biti oznaceno lice kome se upucuje nalog da isplati cekovnu svotu. Cek koji je plativ u zemlji moze se trasirati samo na banku ili na drugu organizaciju koja je ovlascena da vrsi platni promet. Bitan pretpostavljeni element je mesto placanja. Prema mestu placanja odredjuje se gde se treba

36

izvrsiti platni promet. U ceku mora biti oznacen tacan datum izdanja. Znacaj datuma izdanja ceka ogleda se u tome sto se prema njemu odredjuje rok za prezentaciju ceka na isplatu. Datum izdanja je od znacaja I za utvrdjivanje sposobnosti za bavezivanje cekom. Kada mesto izdanja nije navedeno smatra se da je cek izdat u mestu koje je oznaceno pored imena trasanta. Potpis trasanta je jedini potpis koji je neophodan za punovaznost ceka. 141. NEBITNI ELEMENTI Cek moze imati I nebitne elemente I tu spadaju: -naznacenja remitenta, -klauzula o prezentaciji, -klauzula o izvestaju. 142. NEDOPUSTENI ELEMENTI CEKA Trasant je po samom zakonu odgovoran za isplatu ceka. Odredba kojom bi se on oslobadjao odgovomosti za isplatu smatra se da nije ni napisana. Izjava o akceptu, ako bi se stavila na cek, ne bi imala cekovno pravno dejstvo. Unosenje klauzule o kamati u cek ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo a cek ostaje punovazan. Cek se placa po vidjenju. Kao cek ne vredi isprava u kojoj bi dospelost bila drugacije naznacena. 143. CEKOVNE RADNJE 143. IZDAVANJE CEKA Izdavanje ceka je uvek prva cekovna radnja. Zahtev strogosti kod izdavanje ceka jos je naglaseniji nego kod menice, posebno u pogledu forme. Ne moze se izdati blanko cek. U trenutku izdavanja ceka moraju da budu popunjeni svi bitni cekovni elementi. Cek se ne moze izdai bez pokrica. Cek se sme trasirati samo na ono lice kod koga trasat ima pokrice kojim moze raspolagati putem ceka na osnovu soprazuma s tim licem.Trasant koji izda nepokriveni cek bice duzan da imaocu ceka sam isplati iznos na koji cek glasi sa zateznom kamatom. Izdavanje ceka bez pokrica predstavlja krivicno delo. Ovo krivicno delo moze da postoji I kad je poverilac znao da ne postoji pokrice. Cekovno pokrice karakterisu sledece osobine: -kod ceka kao pokrice moze da posluzi iskljucivo novac, -cekovno pokrice mora biti dovoljno za isplatu ceka. Izdavalac ne moze da pusti u promet cek ako trasant ne raspolaze potrebnim pokricem za njegovu isplatu. -cekovno pokrice mora biti likvidno. U skladu sa Zakonom kao pokrice za isplatu cekovne svote moze da posluzi kredit koji je banka odobrila trasantu. Cekovno pokrice treba da postoji I u trenutku prezentacije ceka na isplatu. Moze se zakljuciti da se pod pokricem smatra raspoloziva I dovoljna suma novca, kojom trasant raspolaze kod trasata u momentu podnosenja ceka na isplatu, a iz koje se ima obaviti isplata ceka prema izricitom ili precutnom izmedju ova dva lica. 143. UIMNOZAVANJE CEKA Umnozavanje ceka vrsi se izuzetno .Cekovi koiji cirkulisu u unutrasnjem prometu ne mogu se umnozavati. Umnozavanje je dopusteno ako je cek izdat u nasoj zemlji a plativ u inostranstvu, pod uslovom da ne glasi na donosioca. Svaki umnozeni primerak ceka mora imati tekuci broj. Kopija ceka ne proizvodi nikakvo cekovno pravno dejstvo vec se smatra gradjanskopravnom ispravom. 144. PRENOS CEKA Cek se prenosi indosamentom, cesijom ili prostom tradicijom. Redovni nacin prenosa ceka je indosament. Na taj nacin prenose se cekovi koji glase na ime ili po naredbi. Kod ceka koji glasi na donosioca ne postoji blanko indosament. Kod ceka nije moguc zalozni indosament zato sto je cek platezno sredstvo a ne sredstvo kredita. Indosament na trasanta nema dejstvo indosamenta vec se tretira kao priznanica o isplati. Cek se moze indosirati samo do dospelosti, s obzirom da dospeva po vidjenju. Cesijom se prenose cekovi u koje je uneta klauzula, a prostom predajom cekovi koji glase na donosioca. Altenativni cekovi smatraju se kao cekovi na donosioca pa se prenose prostom tradicijom.

37

145. AVAL KOD CEKA Ulogu avaliste moze imati svako lice koje poseduje pasivnu cekovnu sposobnost, sa izuzetkom trasata jer bi davanja jemstva od strane trasata u sustini znacilo akceptiranje ceka, a akcept kod ceka u nasem pravu nije dopusten. Aval se ne moze dati za trasata iz istih razloga zbog kojih kod ceka nije dozvoljen akcept. Aval dat za trasata nema cekovno pravno dejstvo. U cekovno pismeno treba da bude uneta izjava o avalu I potpis avaliste. Ako cek glasi na donosioca dovljno je da se stavi samo potpis avaliste na poledjini ceka. 146. INTERVENCIJA KOD CEKA U nasem cekovnom pravu nije poznata ustanova intervencije. Smatra se da bi mogla da se uvede intervencija u slucaju da izdavalac ceka ima vise tekucih racuna kod raznih banaka pod uslovom da se kao inteventijent pojavi banka. 147. PREZENTACIJA CEKA NA ISPLATU Prezentacija se vrsi samo jednom I to na isplatu. Cek treba da bude prezentiran trasatu na isplatu u mestu placanja, u trasatovoj poslovnoj prostoriji, radnim danom, u redovnom radnom vremenu. Zakonom su odredjeni rokovi u kojima se prezentacija mora zavrsiti: -ako je cek izdat I plativ u istom mestu u nasoj zemlji, rok je osam dana od dana izdanja -ako je izdat u nekoj evropskoj zemlji a plativ u nasoj zemlji rok je 20 dana od dana izdanja -ako je izdat u nekoj vanevropskoj zemlji rokje 40 ili 70 dana od dana izdanja -ako je izdat u jednom mestu a plativ na nekom drugom, rok je 15 dana, -cirkulami cek se podnosi na isplatu u roku od 6 meseci od dana izdanja. Ako posedovalac ceka ne prezentira cek na isplatu u navedenim rokovim, takav cek posteje prejudiciran. U tom slucaju imalac ceka ne moze da ostvaruje svoja regresna prava prema regresnim duznicima. 148. ISPLATA CEKA Trasat vrsi isplatu ceka I kod ceka na ime I po naredbi trasat je duzan da proveri da li se kao imalac ceka pojavljuje lice cije je ime oznaceno u ceku, ili lice koje je postalo zakonski imalac ceka neprekinutim nizom indosamenta. Kada se radi o cekovima na donosioca formalna legitimacija imaoca ceka se pretpostavlja. Trasat nema obavezu provere materijalne legitimacije imaoca ceka, a odgovarace samo ako je znao ili morao znati da to lice do ceka nije dosao na zakonit nacin. Cesto se desava da trasat vrsi isplatu neregulamog ceka I povodom toga mogu se razlikovati dve situacije. Moze se desiti da je cek neregularan vec od samog momenta izdanja tada trasat odgovara ako postupi po ispravi koja nema kvalitet ceka. Takodje je moguce da ako je cek regulamo izdat pa se zatim falsifikovao, trasat je slobodan da izvrsi isplatu. Smatra se da postoji greska trasata ako je mogao lako da utvrdi da je potpis trasanta falsifikovan ili da uoci neregulamosti indosamenta. Isplata ceka moze da se izvrsi u celosti ili delimicno. Do delimicne isplate dolazi kad pokrice trasanta nije dovoljno da pokrije celu cekovnu svotu. Na ceku treba oznaciti da je izvrsena delimicna isplata. Kada je cek isplacen u celosti, imalac predaje cek trasatu uz mogucu potvrdu da je cek isplacen. U slucaju delimicne isplate, imalac ceka moze da odbije da primi delimicnu isplatu. Imaocu ceka koji bi odbio delimicnu isplatu terbalo bi uskratiti pravo na cekovni regres prema trasantu za iznos koji je trasat ponudio. Nacin isplate ceka zavisi od toga koja je vrsta ceka u pitanju. Kod gotovinskog ceka isplata se vrsi u gotovom novcu, a kod obracunskog ili bariranog ceka isplata se obavlja prebacivanjem novca sa racuna trasanta na racun imaoca ceka. 149. OPOZIV CEKA Opoziv ceka je cekovna radnja kojom se cek stavlja van snage, zabranjuje se isplata vec izdatog ceka. Opoziv ceka moze da izvrsi samo trasant. lzjava o opozivu treba da bude ucinjena u pismenoj formi I to preporucenim pismom. Pravilo je da opoziv ceka moze da bude samo kad je istekao rok za prezentaciju ceka na isplatu. Do opoziva ceka moze da dodje pre isteka ovog roka ali samo kad se radi o cekovima koji glase na ime ili po naredbi, a koje je sam trasant poslao trasatu na isplatu. Cek na donosioca se moze opozvati tek po isteku roka za prezentaciju. Opozivom ceka imalac gubi cekovna prava kako prema trasatu tako I prema ostalim potpisnicima ceka. Ako bi trasat isplatio opozvani cek, takva isplata bi isla na njegov teret.

38

150. PROTEST CEKA Protest je preduslov za vrsenje regesnih prava. Kad protest nije blagovremeno podignut,imalac ceka nece moci zahtevati isplatu ceka ni od trasanta. Protest moze da izostane ako je imalac ceka izjavom na samom ceku oslobodjen obaveze da radi vrsenja regresa podigne protest zbog neplacanja cekovne sume. Cinjenica da nije cek isplacen utvrdjuje se javnom ispravom potpisanom izjavom trasata na ceku kojom odbija isplatu. Protest zbog neisplate mora se podici pre nego sto protekne rok za podnosenje na isplatu. Kod ceka ne postoji protest zbog neakceptiranja kao ni protest zbog nedatiranja ceka. Imalac ceka moze podici jedan od sledecih protesta: -protest zbog neisplate, -protest zbog neisplate protesnih obaveza, -amortizacionpir otest... 151. NOTIFIKACIJA CEKA U pogledu notifikacije kod ceka primenjuju se propisi o menici. Razlika je jedino sto kod ceka ne postoji notifikacija zbog ne akceptiranja ceka jer se cek ne akceptira. 152. REGRES KOD CEKA Posedovalac ceka moze vrsiti regres ako trasat odbije isplatiti cek pod uslovom da je cek prezentiran na isplatu u zakonom odredjenom roku I da je blagovremeno podignut odgovarajuci protest. S obzirom da cek dospeva po vidjenju, regres se vrsi po dospelosti, po isplatiu I to zbog neisplate ceka od strane trasata. Posedovalac ceka moze od duznika u regresnom postupku zahtevati samo zakonsku kamatu zbog zadocnjenja sa isplatom ceka, obzirom da ugovaranje kamate kod ceka nije dozvoljeno. Kad u regresnom postupku trasant iskpi cek, cekovni odnosi se gasi. Ako cek iskupi indosant ili avalkista, nastupa prevaljivanje cekovne obaveze slicno kod menice. 153.OSTALA PRAVILA KOD CEKA 153. CEKOVNE TUZBE Kod ceka postoji samo jedna cekovna tuzba koja se naziva regresna tuzba. Regresnu tuzbu imalac ceka koristi u slucaju kada u regresnom postupku duznici ne iskupe cek mirnim putem. Ako cekovna svota nije placena imalac ceka moze da podigne tuzbu iz osnovnog posla radi ostvarenja potrazivanja koje je proisteklo iz pravnog odnosa u vezi sa kojim je cek izdat. Za podizanje ove tuzbe zakonom su propisani odredjeni uslovi. Posedovalac ceka moze tuzbu iz osnovnog posla podici ne samo zbog neisplate ceka,vec u slucaju kada je cek prejudiciran ili kada su njegova cekovna potrazivanja zastarela. Tuzba zbog neosnovanog bogacenja podize se ako vise ne postoje uslovi za podizanje tuzbe iz osnovnog posla. Rok za podizanje ove tuzbe izrosi tri godine od zastarelosti cekovnog potrazivanja. 154. CEKOVNI PRIGOVORI Cekovni porigovori mogu biti objektivni I subjektivni. Kao objektivni prigovori smatraju se: -prigovor nedostatka zakonske forme ceka -prigovor nedostatka pasivne cekovne sposobnosti, -prigovor da je cek prejudiciran, -prigovor nedostatka formalne legitimacije poverioca, -prigovor da je nastupala zastarelost cekovnih potrazivanja. Kao subjektivni prigovori smatraju se : -prigovor da je cek ukraden, -prigovor da je osnovni posao raskinut, -prigovor nevaznosti osnovnog posla, -prigovor kompenzaciji -prigovor konfuzije poverioca. 155. AMORTIZACIJA CEKA

39

Obzirom da je amortizacija hartije od vrednosti koje glase na donosioca iskljucena, to se namece zakljucak da se ne moze amortizovati ni cek koji glasi na donosioca. 156. PRESTANAK CEKOVNIH PRAVA I OBAVEZA Prestanak cekovnih prava I obaveza dolazi pod istim uslovima I na iste nacine kao I kod menice. Izuzetak postoji samo povodom rokova zastarelosti cekovnih potrazivanja. Rokovi zastarelosti su kraci nego u menicnom pravu. 1 157. KARAKTERISTIKE AKCIJA Akcije predstavljaju hartije od vrednosti kojima se potvrdjuje da je njihov imalac uneo odgovarajuci ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog drustva kao I da odredjena prava ima u tom drustvu. Akcije izdaju akcionarska drustva. Akcionarsko drustvo upisuje izdate akcije I identitet akcionara kod Centralnog registra za hartije od vrednosti. Svaka akcija predstavlja deo kapitala drustva,odnosno ulog koji je imalac akcije uneo u osnovnu glavnicu drustva. Akcije daju akcionaru odredjena prava. Akcionari uvek imaju pravo na dividendu I imaju pravo da ucestvuju u upravljanju akcionarskim drustvom. Akcija je nedeljiva. Prava koja proizilaze iz akcije, akcionar ne moze podeliti na dva ili vise lica. Dugorocne hartije od vrednosti su akcije. Treba da imaocu osiguraju trajan prihod u vidu dividende. Akcije pripadaju grupi hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom za razliku od hartija sa stalnim prihodom I hartija bez prihoda. 158. VRSTE AKCIJA Akcije koje se izdaju da se obezbedi osnovna glavnica potrebna za osnivanje akcionarskog drustva nazivaju se osnivackim akcijama. Kod povecanja osnovnog kapitala akcije se mogu izdavati putem zatvorene I otvorene emisije. Zatvorena emisija akcija namenjena je postojecim akcionarima. Otvorena emisija je namenjena licima koja nemaju pravo precg upisa akcija. Imalac osnivacke akcije moze imati pravo imenovanja prvih clanova uprava ili pravo na prioritetne akcije. Akcionarsko drustvo moze da ima I odobrene akcije. To su akcije koje su pustene u promet a nisu izdate vec drustvo zadrzava pravo da ih izda. Velicina odobrenih akcija akcionarskog drustva ne sme da bude veci od 50% od broja izdatih obicnih akcija ciji je broj odredjen osnivackim aktom drustva. Na osnovu odobrenih akcija moze se vrsiti povecanje osnovnog kapitala novim ulozima. Obzirom na obim I vrstu prava koja su sadrzana u akcijama se rodovi akcija. Rod cini skup akcija istih vrsta. Rod akcija odredjuju se osnivackim aktom drustva. Drustvo moze da izda vise klasa akcija. Obicne akcije imaocu daju pravo pristupa aktima I informacijama drustva; pravo ucesca u upravljanju drustvom; pravo na dividendu; pravo na deo likvidacione odnosno stecajne mase. Prefercionalne akcije daju pravo prvenstva naplate dividende, naplate iz ostatka likvidacione ili stecajne mase kao I druga prava utvrdjena zakonom ili osnivackim aktom. Akcionari sa preferencijalnim akcijama nemaju pravo glasa u skupstini akcionara kao akcionari koji imaju obicne akcije. Preferencijalne akcije mogu biti kumulativne, participativne I zamenljive. Kumulativna akcija daje pravo na isplatu svih jos neisplacenih dividendi pre nego sto se imaocima obicnih akcija u skladu sa odlukom o izdavanju isplate bilo kakve dividende. Participativne akcije daju pravo, pored utvrdjene prioritetne dividende, I pravo na isplatu dividende koje pripadaju imaocima obicnih akcija u skladu sa odlukom o izdavanju. Zamenljive akcije daju pravo akcionaru da moze da konvertuje svoje povlascene akcije u obicne akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija. 159.VREDNOST AKCIJA Najniza nominalna vrednost akcija ne moze biti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od pet evra zaokruzi do najviseg broja deljivog sa 10 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnosenja prijave za upis osnivanja akcionarskog drustva. Od nominalne vrednosti treba razlikovati:

40

-emisionu vrednost koja moze da bude ista ili veca od nominalne vrednosti akcije. Emisiona vrednost ne moze ispod nominalne vrednosti, osim kada se akcije izdaju pod povlascenim uslovima u skladu sa zakonom. -pravu vrednost koja se dobija kada se cista aktiva podeli sa brojem akcija. Kad drustvo posluje sa gubitkom nominalna vrednost ce biti veca od matematicke vrednosti akcija. -berzansku vrednost, koju mogu imati samo akcije koje se kotiraju na berzi. Berzanska vrednsot se formira na osnovu izrazene ponude I traznje. -likvidacionu vrednost, do koje se dolazi kada iz aktive drustva namire poveriocu I naknade troskovi likvidacije. 16O. PRAVA IMAOCA AKCIJE Neimovinska prava cine pravo clanstva u akcionarskom drustvu, pravo ucesca u upravljanju drustvom I pravo na obavestavanje. Pravo clanstva u akcionarskom drustvu stice se kupovinom jedne ili vise akcija a ne izdavanjem akcija. Akcionar to pravo zadrzava sve dok je vlasnik akcije. Akcionar moze biti iskljucen iz drustva: -u slucaju neblagovremene uplate naloga -kada akcionar ne podnese akcije radi spajanja ili promene nominalne vrednosti. Clanstvo u drustvo stice se izvomo I izvedeno. Izvorno clanstvo se stice preuzimanjem akcija prilikom osnivanaja drusta ili povecanja osnovnog kapitala. Izvedeno clanstvo se stice preuzimanjem akcija od dotadasnjeg akcionara. Prenosom akcije prenose se I clanska prava u drustvu. Nedeljivost clanstva znci da se imovinska I neimovinska prava ne mogu da se odvoje I da se samostalno prenose. Takva mogucnost nastaje tek kada nadlezni organ drustva donese odluku na osnovu koje se imovinsko pravo iz clanskog odnosa preobrazava u konkretno obligaciono potrazivanje akcionara prema akcionarskom drustvu. Akcionar ne moze da trazi povracaj uloga koji je uplatio u drustuo. Pravo u upravljanju drustvom obuhvata pravo ucesca u radu skupstine drustva i pravo ucesca u raspravi na sednici skupstine. Akcionari glasaju srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju, pri cemu svaka izdata obicna akcija daje pravo jednog glasa o svim pitanjima o kojima se glasa na skupstini akcionara. Akcionari imaju pravo da dobiju izvestaj o poslovanju I finansijskom stanju drustva da uz poziv za sednicu skupstine odnosno putem intemeta dobiju finansijski izvestaj, izvestaj nadzomog odbora, izvestqj upravnog odbora o poslovanju drustvom. U slucaju uskracivanja prava na informacije, akcionar ima pravo da stavi prigovor skupstini. U grupu imovinskih prava ulaze: -pravo na dividendu -pravo na deo imovine akcionarskog drustva za slucaj njegovog prestanka -pravo raspolaganja akcrjama. Odluku o placanju dividende donosi skupstina, odnosno upravni odbor ako je tako odredjeno osnivackim aktom drustva ili ako ga za to ovlasti skupstina akcionara u skladu sa osnivackim aktom. Dividenda se isplacuje, po proteku odredjenog vremena posle usvajanja finansijskog izvestaja, za prethodnu poslovnu godinu. Moze se dividenda isplacivati u novc, akcijama ili drugim hartijama od vrednosti akcionarskog drustva ili akcijama tog drustva. Akcionari imaju pravo na deo likvidacione mase, tzv.likvidacioni visak u slucaju prestanka drustva u postupku likvidacije kao I na naplatu iz ostatka deobne mase u slucaju stecaja drustva. Pravo preceg upisa novih emisija akcija imaju akcionari obicnih akcija, imaoci varanata I zamenljivih obveznica. Rok u kome se mogu ostvariti pravo preceg upisa ne moze da bude kraci od 30 dana od dana slanja pismenog obavestenja. Pravo preceg upisa moze da se ogranici ili ukine osnivackim aktom, statutom drustva ili odlukom skupstine akcionara na predlog upravnog odbora. 161. OBVEZNICE Obveznica je hartija od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da ce titularu obveznice u roku dospeca isplatiti odredjeni izros novca sa pripadajucom kamatom,na nacin odredjen u njoj. Obveznica je duznicka hartija od vrednosti. Ona glasi na odredjenu svotu novca koju je izdavalac duzan da isplati odredejnog dana koji je u njoj naveden. Obveznice predstavljaju znacajno sredstvo za prikupljanje slobodnihg novcanih sredstava za odredjene namene s tim sto se mogu koristiti kao sredstvo za placanje njihovim zalogom.

41

Moze posluziti kao instrument kreditno monetame politike jer se izdavanjem odnosno kupovinom obvezica Narodne banke Srbije regulise kolicina novca u opticaju. 163. SLICNOSTI I RAZLIKE IZMEDJU OBVEZNICA I AKCIJA Emisiona vrednost obveznica moze da bude ispod nominalne vrednosti a zbog potrebe ocuvanja osnovnog kapitala drusrva emisiona vrednost akcija ne moze da bude ispod njihove nominalne vrednosti. Imalac obveznice je poverilac njenog izdavoca, dok je akcionar clan izdavaoca. Imalac obaveznice nema upravljacka prava u drustvu izdavaoca dok akcionar ta prava ima. Potrazvanje imaoca prema izdavaocu je fiksno, dok je prihod akcionara varijabilan sto zavisi od uspesnosti poslovanja akcionarskog drustva. Akcionar snosi rizik za poslovanje izdavaoca do iznosa svog uloga, dok imalac obveznice koja je obezbedjenja garancijom ne snosi nikakav rizik. Potrazivanje imaoca obveznice je dug izdavaoca dok je ulog akcionara imovina izdavaoca kojom posluje do pretsnka. Potrazivanje imaoca obveznice moze biti obezbedjeno garancijom dok je ulog akcionara rizicni kapital. 164. VRSTE OBVEZNICA Obveznice se mogu podeliti na : -one koje izdaje drustveno politicka zajednica I obveznice koje izdaju privredna drustva, neke finansijske organizacije ili pravna lica, -drugi izdavaoci obveznica mogu da ih izdaju samo u svoje ime I za svoj racun. Imalac obveznice koju je izdala drustveno politicka zajednica ima pravo samo na kamatu I poreske olaksice dok imalac obveznice koju je izdalo preduzece moze imati pravo ucesca u dobiti izdavaoca. Obveznice se dele na garantovane I negarantovane. Garantovane obveznice se najcesce javljaju kada je rec o ne bankarskim izdavaocima kojima je potrebno bankarsko garantovanje da bi njihova emisija obveznica uspela. Vlasnici takvih obveznica imaju pravo na aktivu, koja se koristi kao osiguranje, ili na prihod od nje,u slucaju da duznik ne izvrsi svoje obaveze po osnovu duga. Na osnovu emisione vrednosti razlikuju se : -obveznice koje se emituju po nominalnoj vrednosti, -iznad nominalne vrednosti, -ispod nominalne vrednosti. S obirom na prava imaoca obveznice, razlikuju se obveznice koje imaocu daju pravo na kamatu I one koje mu, pored kamate daju I pravo na ucesce u dobiti izdavaoca obveznice.. Prema prinosu razlikuju se obveznice sa fiksnom I varijabalnom kamatom. Obveznice se po pravilu izdaju sa fiksnom kamatom. Kamatna stopa kod ovog tipa obveznica se obicno menja na svakih 6 meseci. Obveznice takodje mogu biti zamenljive I nezamenljive. Zamenljive obveznice su obveznice koje daju pravo na pretvaranje u akcije ili pravo prece kupovine. lmalac ce izvrsiti konverziju ako drustvo dobro posluje. Konvertovanjem obveznica menja se status imaoca. On prestaje da bude poverilac I postaje clan akcionarskog drustva. Takodje obveznice mogu da budu: -kratkorocne, -dugorocne, -jednokratne... 165. DEPOZITNE POTVRDE Ove hartije od vrednosti predstavljaju refleksiju hartija koje su izdale u inostranstvu, po pravilu velike I poznate kompanije. U podlozi ovih hartija nalaze se akcije ili obveznice, s tim sto u svetu postoje I depozitne potvrde koje glase na druge vrste berzanskog materijala. Javna ponuda inostranih hartija od vrednosti moze se vrsiti u obliku depozitinih potvrda ako su ispunjeni neophodni uslovi. Objektivni uslovi su: -prospekt, koji je pripremio remitent, -ugovor kojije emitent zakljucio sa izdavaocem inostranih hartija od vrednosti, -dokumentacija koja se podnosi na zahtev za odobrenje prospekata za distribuciju hartija od vrednosti,s a periodicnim izvestajem ne starijim od 6 meseci. Subjektivni uslovi su: -emisiona banka mora da se prethodno saglasi sa izdavanjem depozitnih potvrda,

42

-potrebno je da inostrani organ koji vrsi nadzor nad trzistem hartija od vrednosti drzave u kojoj su hartije izdate, odobrio prospekt za izdavanje hartije na osnovu kojih se izdaju depozitne potvrde. Komisija za hartije od vrednosti mora da donese resenje o odobrenju prospekata. 166. CERTIFIKAT O DEPOZITU Certifikat je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da ce imaocu certifikata isplatiti deponovana sredstva sa pripadajucom kamatom u utvrdjenom roku. Certifikat je kauzulna hartija od vrednosti jer se izdaje na osnovu zakljucenog ugovora o novcanom depozitu I nakon deponovanja odredjene sume novca. Emisiju depozitnog certifikata vrsi poslovna banka ili druga finansijska organizacija. Kupci certifikata mogu da budu sva pravna I fizicka lica koja imaju interes za njegovim posedovanjem. Certifikat o depozitu posmatrano sa aspekta imaoca sredstava se u depozitne hartije od vrednosti jer se njima deponuju slobodna novcana sredstva kod emitenta. Certifikati se mogu podeliti na vise grupa: -prema rocnosti I tu spadaju, kratkorocni I dugorocni, -prema nacinu ugovaranja -prema prinosu razlikuju se certifikati s fiksnom I s varijabilnom kamatom. 167. BLAGAJNICKI ZAPIS Blagajnicki zapis je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da ce imaocu u roku dospeca platiti nominalnu vrednost naznacenu na njemu. On predstavlja kratkorocnu hartiju od vrednosti. Izdaje se kada izdavalac ima potrebe za kratkorocnim sredstvima, radi obezbedjenja svoje likvidnosti. Kao izdavalac blagajnickog zapisa mogu da se pojave Narodna banka Srbije I druge finansijske organizacije. Blagajnicki zapis se izdaje na osnovu odluke izdavaoca. Njome se utvrdjuje ukupan izros I nominalna vrednost na koji se emituje zapis, namena I nacin emitovanja itd.. .Zapis se emituje po nominalnoj vrednosti a kupuje se po diskontnoj vrednosti. Moze se koristiti kao sredstvo placanja, obezbedjenja kredita ili kao sredstvo kaucije. 167. KOMERCIJALNI ZAPIS Komercijalni zapis je hartija od vrednosti cijom prodajom se prikupljaju kratkorocna novcana sredstva. On predstavlja kao I blagajnicki zapis, certifikat I obveznice, kreditno sredstvo. To je kratkorocno kreditno sredstvo I izdaje se sa rokom do jedne godine. Komercijalni zapsi mogu da izdaju privredna drustva zadruge I drugi oblik udruzivanja sa statusom pravnog lica. Komercijalni zapis predstavlja vrstu kratkorocne obveznice bez kupona. Komercijalni zapisi spadaju u red hartija od vrednosti koje nisu garantovane ili osigurane. Da bi komercijalni zapis bio privlacan za kupce emitent moze da ga izda uz garanciju poslovne banke. Izdavalac zapisa da bi privuka sto vise kupaca moze da se obaveze da ce svoje proizvode imaocu komercijalnog zapisa prodati uz popust. 168. DRZAVNI ZAPIS Drzavni zapis je kratkorocna hartija od vrednosti koja se emituje radi prikupljanja novcanih sredstava potrebnih za finansiranje budzetskog deficita, s rokom dospeca za naplatu do kraja budzetske godine. Kao emitenti drzavnog zapisa moze da se pojavi Republika Srbija. Drzavne zapise mogu da kupe sva pravna I fizicka lica preko clanova Centralnog registra. lzdavanje zapisa sprovodi se na osnovu odluke koju donosi nadlezni organ I javnog poziva koji sadrzi: -serije hartija od vrednosti, -obim I datum emisije, -nominalnu vrednost I datum dospeca hartija od vrednosti, -nacin dostavljanja ponude, -dan,sat I mesto odrzavanja aukcije. Postupak aukcije koji se obavlja na vanberzanskom trzistu koji se obavlja putem prikupljanja ponuda kao I nacin prodaje, uredjuje uredbom o blizim uslovima I nacinu prodaje hartije od vrednosti RS. Drzavni zapisi se prodaju po diskontnoj ceni oznacenoj u ponudi, koja ne moze biti niza od one koje odredi ovlasceno lice. 169. POJAM HARTIJA OD VREDNOSTI

43

U cilju ozivljavanja trzista kapitala, zadovoljavanja potrebe privrede za finansijskim sredstvima, stvorene su pravno uoblicene dve vrste hartija od vrednosti sa pravom sticanja drugih hartija. Jednu vrstu predstvaljaju tzv zamenljive obveznice cijim se imaocima garantuje pravo na pretvaranje u akcije ili pravo prece kupovine akcija. Zamenljive obveznice omogucavaju imaocu da iskoristi uspesno poslovanje akcionarskog drustua I da postane akcionar. Drugu vrstu hartija predstavljaju varanti koji titularu daju pravo ali ne I obavezu da kupi akcije ili obvezrice izdavaoca varanata po ceni koja je po pravilu malo niza od prepostavljene trzisne cene akcija. Varanti I zamenljive obveznice predstavljaju vid opcije tj instrument koji vlasniku daje da stekne akcije emitenta tokom odredjenog vremenskog razdoblja. 170. KARAKTERISTIKE HARTIJA SA PRAVOM STICANJA Ove hartije imaju sledece osobine: 1-izdavanje slozenih hartija sa pravom sticanja drugih hartija koje ce biti emitovane, rezervisano je za akcionarsko drustvo. Javnopravni emitenti mogu da izdaju obligacione hartije na osnovu kojih bi imaoci stekli pravo na precu kupovinu buducih hratija u odnosu na treca lica 2-zamenljive hartije daju imaocu pravo odloznog pristupa kapitalu drustva koje ih je izdalo, 3-titulari zamenljivih hartija imaju I kao akcionari pravo na informisanje, pravo uvoda u poslovne knjige, 4-titular slozenih obveznica raspolaze pravom sticanja hartija bilo putem prava preceg upisa hartija koje ce biti emitovane ili zamenom svojih hartija za drugu vrstu hartija, 171. VRSTE SLOZENIH OBVEZNICA Slozene obveznice daju imaocu mgucnost da ostvari dodatne pogodnosti tako sto ce se odreci svojstva poverioca I posati akcionar akcionankog drustva, ili tako sto ce steci pravo preceg upisa akcija. Nase pravo poznaje zamenljive obveznice koje daju pravo preceg upisa. Za razliku zamenljivih obveznica, obveznice sa obavezom zamene istekom odredjenog vremena automatski se pretvaraju u akcije. Akcije na osnovu kojih se vrsi zamena, do okoncanja postupka izdaju se tako da glase na ime I ne mogu se otudjiti, niti prenositi. Ugovorm se regulise pod kojim uslovima ce drustvo da preuzme ostatak akcija koje nisu zamenjene za obveznice. U praksi nisu prihvacene ove obveznice. Ove obveznice daju imaocu pravo da kupovinu akcija ostvari pre drugih zainteresovanih lica, gde se u odnosu na obveznice ne menja njegov status prema akcionarskom drustvu. Za razliku od zamenljivih obveznica ili obveznica sa pravom razmene za akcije, imaoci ovih obaveza nemaju obavezu da se opredeljuju da li ce zadrzati postojeci polozaj ili ce postati akcionari. 172. VARANTI Varanti su hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti I drugih finansijskih instrumenata u odredjenbom vremenu, po unapred odredjenoj ceni. Varant moze da se stavi na berzanski listing I sa njim moze da se trguje na nacin kako se to cini sa drugim berzanskim materijalima. Kupovinom varanta stice se mogucnost da se ostvari zarada na osnovu cene aktive koja ce se formirati u buducnosti. Varant ovlascenje za kupovinu hartija I drugih instrumenata posao je bezvredan ako cena akcije padne ispod one koja je utvrdjena odlukom o emisiji varanta. 173. SLOZENE HARTIJE OD VREDNOSTI Da bi hartije sa pravom sticanja mogle da se izdaju potrebno je da se ispune sledeci uslovi: -emisiju hartija mora da odobri skupstina akcionara. Odlukom o izdavanju odredjuje se broj, vreme, cena sticanja I drugi uslovi, -akcionarsko drustvo moze povuci ili ponisti varante I zamenljive obveznice u odredejnom periodu, u celini ili delom, ako raspolaze odgovarajucim rezervama koje se mogu uptrebiti za te namene.

44

Emisiona vrednost zamneljivih obveznica ne moze biti manja od nominalne vrednosti akcija koje ce imalac dobiti ako se odluci da iskoristi svoje pravo , -akcionari akcionarskog drustva imaju pravo preceg upisa slozenih hartija shodno pravu prece kupovine akcionara na nove akcije. Obim prava na kupovinu slozenih hartija srazmeran je nominalnom iznosu akcija. Za ostvarenje prava vaze sledeca pravila: -Imaoci hartija sa pravom sticanja raspolazu sa individualnim pravom da na osnovi izicito iskazane volje steknu akcije u skladu sa uslovima, -u odnosu na akcionare akcionarskog drustva, titulari slozenih hartijha imaju pravo preceg upisa akcija koje ce biti emitovane. Izdavanjem hartija sa pravom sticanja nastaju sledece posledice: -od dana donosenja odluke o emisiji hartijha a u cilju zastite interesa titulara, akcionarsko drustvo ograniceno je u pogledu mogucnosti donosenja odredjenih odluka -za uslovno povecanje kapitala je karakteristicno da se moze izvrsiti bez odobrenja od Komisije za hartije od vrednosti, -odluka o uslovnom povecanju kapitala upisuje se u regrstar, -emisija akcija po osnovu hartrja sa pravom sticanja vrsi se bez javnog oglasavanja. 174. SKLADISNICA Skladisnica je hartija od vrednosti koju izdaje skladistar za robu koju je primio na skladistenje. Skladrsnica sluzi kao dokaz o predatoj robi na cuvanje I kao dokaz o zakljucenom ugovoru o uskladistenju. Skladisnica je stvanopravna hartija od vrednosti. Prenosom skladisnice na drugo lice simbolicki se prenosi svojina odnosno zalog na uskladistenoj robi. Skaldisnica ima privredni znacaj. Prenosom skladisnice tj jednog njenog dela roba moze biti zalozena u cilju dobijanja kredita potrebnog za obavljanjhe drugih poslova. 175. IZDAVANJE SKLADISNICE Skladisnicu izdaje skladisatar deponentu robe kao dokaz da je dao robu na cuvanje I rukovanje. Skladisnica se izdaje samo na zahtev ostavodavca I to posle prijema robe u skladiste. Izdaje se skladisnica samo u jednom primerku tako da se ne radi umnozavanje. Moze se l saciniti kopija skladisnice ali se ona tretira kao obicna gradjanskopravna isprava. Jednom skladisnicom ne mora da bude obuhvacena sva roba koju je ostavodavac poverio na cuvanje skladistaru. Ostavodavac moze zahtevati da mu skladistar izda skladisnicu samo za jedan deo zamenljive robe koju je ostavio kod njega. 176. SADRZAJ SKALADISNICE Po zakonu o obligacionim odnosima Srbije skladisnica mora da sadrzi sledece podatke: -naziv,tj ime I zanimanje ostavodavca, njegovo sediste, -naziv I sediste skladistara, -mesto gde se skladiste nalazi, -datum I broj skladisnice, -priprodu I kolicinu robe, -navod o tome do kog je iznosa roba osigurana -ostale podatke potrebne o robi. Ove podatke mora da sadrzi priznanica I zaloznica. S obzirom da skladisnicu izdaje skladistar, on treba da odgovara za tacnost podataka koje je uneo u skladisnicu. Skladistar odgovara prema pravilima Zakona o obligacionim odnosima Srbije koji regulisu pitanje sto se tice odgovonosti skladistara za stetu na robi I njegove obaveze da upozori ostavodavca na mane robe I ambalaze. 177. VRSTE SKLADISNICA Jednodelna skladisnica se izdaje kao jedinstvena isprava. Pomocu nje moze da se prenosi ne samo pravo svojine na robi vec se na deponovanoj robi moze konstituisati I pravo zaloga. Dvodelna skladisnica koju poznaje nase pravo, sastoji se iz dva dela:

45

-priznanice, -zaloznice. Moguce je razlikovati skladisnice na ime, po naredbi I na donosioca. U Srbiji se skladisnica smatna hartijom od vrednosti po naredbi posto se prenosi indosamentom. Zakon o obligacionim odnosima je iskljucivo izdavanje skladisnica na donosioca s obzirom da u njoj mora biti oznaceno ime titulara skladisnice. 178. PRENOS SKLADISNICE Prenosom skladisnice, sticalac stice pravo da zahteva od skladistara da mu preda stvar koja je oznacena u skladisnici. Ako se skladisnica prenosi u celini nije potrebno da se izjava o prenosu unese I na priznanicu I na zaloznicu. Dovoljno je da se stavi samo na priznanicu. Prenosom priznanice sticalac stice pravo svojine na robi s tim sto je ono u znatnoj meri ograniceno pravima imaoca zaloznice. Imalac priznanice moze podici robu iz skladista tek posto prethodno deponuje kod skladistara iznos novca za koji je roba zalozena. Imalac piznanice bez zaloznice moze zahtevati da se roba proda ako se postignutom cenom moze isplatiti iznos na koji ima pravo imalac zaloznice. Obzirom da se prenosom zaloznice konstituise zalozno pravo na robi, prvi prenos zaloznice ne moze se izvrsiti blanko indosamentom. Na zaloznici moraju biti ubelezeni naziv, ime I zanimanje poverioca, njegovo poslovno sediste. Indosament mora da sadrzi I potpies indisanta. Prvi primalac zaloznice duzan je da bez odlaganja prijavi skladistaru da je na njega izvrsen prenos zaloznice. 179. ISPLATA I REGRES SKLADISNICOM Kad duznik isplati dug obezbedjen zaloznicom o roku dospelosti, uskladistena roba se oslobadja zaloge. Isplata se konstatuje na zaloznici. Rok dospelosti potrazivanja je utvrdjen u interesu duznika. Zato duznik moze da izvrsi svoju obavezu u bilo kom momentu u okviru tog roka. Ako duznik ne izvnsi svoju obavezu, imalac zaloznice mora da podigne protest zbog neisplate zaloznice. Protest se mora podici u odredjenom roku koji izrosi dva dana od dospelost i potrazivanja. Kada skladistar proda robu, on ce iz prodajne cene podmiriti troskove prodaje I svoja potrazivanja a visak ce da preda imaocu zaloznice. Ako potrazivanje imaoca zaloznice nije moga biti namiren u celosti iz prodajne cene, u zaloznicu ce skladistar upisati koji je iznos isplacen, a za ostatak ce imalac zaloznice imati pravo na regres od prenosilaca zaloznice. 180. KONOSMAN Konosman je isprava koju na zahtev krcatelja izdaje brodar, na osnovu ugovora o prevozu robe morem ili unutrasnjim vodenim putevima potvrdujuci da je primio na prevoz robu koja je u njoj oznacena radi prevoza na odredjenoj relaciji I predaje u luci istovara njenom zakonitom imaocu. Osobine konosmana kao hartije od vrednosti su : 1-uvek predstavlja hartiju od vrednosti,bez obzira na to sto moze da sluzi I kao dokaz o zakljucenom ugovoru o prevozu robe brodom, 2-u odnosima izmedju brodara I krcatelja teretnica je klauzulna hartija od vrednosti jer se iz same isprave vidi veza sa osnovnim poslom, 3-konosman je stvamopravna hartija od vrednosti, ona na simbolican nacin predstavlja robu, 4-konosman je prezentaciona hartija od vrednosti jer primalac robe mora prezentirati ispravu brodaru da bi mogao od brodara da zahteva izdavanje robe koja je u konosomanu oznacena. . 181. SADRZAJ KONOSMANA Konosman sadrzi: -firmu I sediste tj ime brodara I njegovo prebivaliste, -podatke o indetitetu broad -firmu I sediste krcatelja I primaoca -luku odredista I vreme tj mesto kada ce se I gde luka odrediti, -kolicinu tereta prema broju komandi,tezini itd, -stanje tereta ili omota po spoljnom izgledu,

46

-odredbe o vozarini, -mesto I datum izdavanja teretnice. Konosman koji se izdaje u pomorskom prevozu trebalo bi obavezro da ima oznaku da se radi o teretnici. Konosman ce biti validan I ako neki od navedenih elemenata nedostaju. 182. IZDAVANJE KONOSMANA Konosaman izdaje brodar na osnovu podataka koji mu je dao krcitelj. Osim brodara konosman moze izdati I narucilac broda.Takav konosman obavezuje brodara, kao da ju je sam izdao. Konosman se redovno izdaje kod pomorskog vozarskog ugovora gde sluzi kao dokaz o zakljucenom ugovoru o prevozu. Po pravilu se konosman izdaje na odstampanom formularu. Konosman se moze izdati i na obicnoj hartiji pod uslovom da sadrzi sve bitne elemente. 183. UMOZAVANJE KONOSMANA U prevozu u pomorskoj plovidbi brodar je duzan izdati krcatelju, vise primeraka Konosmana naznacujuci na svakom primerku broj izdatih primeraka. Prvi primerak se najbrzim putem dostavlja primaocu, drugi primerak se redovnim putem dostavlja primaocu, treci primerak se stavlja u koverat I predaje se zapovedniku broda. Iz sigumosnih razloga krcatelj moze da posalje primaocu konosmana na razne nacine. U unutrasnjoj plovidbi zabranjeno je umnozavanje konosmana. Osnovna razlika izmedju prepisa I originala je u tome sto prepis nije hartija od vrednosti. U slucaju gubitka originala konosmana prepis sluzi za utvrdivanje njenog sadrzaja a identicnost prepisa sa originalom utvrdjuje sud po slobodnoj proceni. 184. PRENOS KONOSMANA Konosman moze da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca. Konosman na ime prenosi se ustupuanjem, po naredbi indosamentom, a teretnica na donosioca predajom. U praksi se najcesce izdaje teretnica koja glasi po naredbi, a prenosi se indosamentom. Ako u konosmanu po naredbi nije oznaceno ima primaoca robe takav konosman se prenosi naredbom kcatelja. 185. PRAVNO DEJSTVO KONOSMANA Za odnose izmedju brodara I krcatelja merodovan je sadrzaj ugovora koji su zakljucili, a ne sadrzaj konosmana kao pismene potvrde tog ugovora. U tom odnosu konosman sluzi kao dokazno sredssto o tome da je zakljucen ugovor o prevozu stvari brodom I da je brodar primio stvari na prevoz. Za odnose izmedju brodara I primaoca tereta od znacaja je pre svega konosman a ne ugovor o prevozu. Za primaoca konosman predstavlja jednostranu izjavu volje brodara kojom se on obavezuje da ce mu predati teret u onom stanju I u onoj kolicini kako je to oznaceno u njoj. Brodar odgovara prema primaocu u svemu prema sadrzini konosmana. Kada postoji opravdana sumnja da podaci koje je naveo krcatelj o vrsti tereta, oznakama koje se nalaze, kolicini tereta brodar moze u teretnicu da unese primedbe. Ako brodar nije uneo primedbe o stanju tereta smatra se za odmose izmedju njega I treceg zakonitog I savesnog imaoca konosmana da je brodar preuzeo teret onako kako je naznaceno u teretnici. Ako brodar u teretnicu unese primedbe kojima se po zakonu priznaje ucinak, pretpostavlja se da je teret preuzeo onako kako ga je predao primaocu dok zakoniti imalac teretnice ne dokaze suprotno. Pismeni uslovi ugovora o prevozu I opsti uslovi brodara obavezuju ovlascenog imaoca konosmana koji nije narucilac niti krcatelj samo ako se konosman izricito poziva na te uslove. 186.VRSTE KONOSMANA Konosman "ukrcano" brodar izdaje posle zavrsenog ukrcaja a ako je robu primio ranije pre ukrcaja, krcatelj moze da zahteva da mu brodar izda potvrdu o preuzimanju tereta ili komosman "primljeno za ukcaj". Konosman "za ukrcaj" ne sadrzi podatke o brodu, danu I mestu ukrcavanja tereta. Konosman "primljeno za ukrcaj" pruza krcatelju slabiju pravnu sigumost nego konosman koji potvrdjuje da je teret ukrcan na brod. 'Cist" I "necist " konosman. Kad teretnrica ne sadrzi nikave primedbe u pogledu robe, takva teretnica se naziva "cista" teretnica. Kada brodar u konosman unese primedebe koje se ticu tereta tada se radi o "necistom"

47

konosmanu. Za privrednopravni saobracaj cist konosman ima veci znacajv nego necist konosman. Brodar izdaje na zahtev kcatelja tzv "grupni" konosman. Ova vrsta teretnice moze da bude zamenjena za vise konosmana po delovima robe. Deoni konosman moze glasiti na ime, po naredbi ili na donosioca. Pored ovih postoji I direktni I lucki konosman. 187. TOVARNI LIST Tovami list je isprava koju izdaje prevozilac I kojom se potvrdjuje da je primio na prevoz odredjenu robu uz obavezu da robu preveze u mesto opredeljenja I da je preda primaocu. Tovami list sadrzi dvostruku izjavu prevozioca: -da je roba primljena na prevoz I obecanje da ce roba biti po zavrsetku putovanja predata primaocu. Postojanje I punovaznost ugovora nezavisni su od postojanja tovamog lista I njegove tacnosti. Kao hartija od vrednosti, prenosivi tovami list predstavlja stvamo-pravnu hartiju od vrednosti. Imalac tovamog lista moze tokom prevoza da raspolaze robom I da je proda ili zalozi. Prenosivi tovami list je kauzalna hartija od vrednosti. Tovami list izdaje prevozilac. Pre potpisivanja tovarnog lista prevozilac je duzan da stavi primedbe ako smatra da navodi u tovamom listu, u pogledu robe I ambalaze nisu tacni. Primerak tovamog lista koji se predaje posiljaocu mora biti izricito naznaceno da je prenosivi tovami list, a na ostalim primercima da je izdat prenosivi tovami list. Prenosivi tovami list ima karakter dvostranog pravnog posla. Tovami list sadrzi: 1-mesto I datum izdavanja 2 -ime I adresu posiljaoca I prevozioca, 3-ime I adresu primaoca 4-vrstu posiljke, 5-potpise ugovornih strana iz ugovora o prevozu. Prenosivi tovami list moze glasiti po naredbi I na donosioca. Ako glasi na donosioca prenosi se tradicijom. Ako u tovamom listu po naredbi nije naznacen primalac robe, takav tovami list prenosi se naredbom posiljaoca. Ovlasceni imalac prenosivog tovamog lista, koji nije posiljalac, ostvaruje pravo prema prevoziocu po osnovu tovamog lista, a ne na osnovu ugovora o prevozu. Prevozilac prema imaocu tovamog lista odgovara u skladu sa sadrzajem tovamog lista. Odnos izmedju prevozioca I posiljaoca merodovan je sadrzaj ugovora koji su zakljucili, a ne sadrzaj tovanog lista. 188. BERZA Berza je mesto gde se kupuje I prodaje. Na razvijenim berzama zbog razrolikosti ne moze se trgovati finalnim proizvodima. Odredjene robe su selekcijom I posebnom obradom dostigle dovoljan stepen standardizacije da se njima moze trgovati na berzana. Berza je mesto na kome se trguje odredjena roba na odredjenom mestu. Da bi se omogucilo sto bolje poslovanje svojim clanovima, berze se povezuju kompijuterskim vezama tako da svako moze da trguje sa svakog mesta na drugom gde se berza nalazi u mrezi.

48