PRAVO

1.Sta je pravo i kako se djeli?

Pravo je skup normi koje sankcioniše država radi ostvarivanja svoje funkcije određene preovlađujućim
društvenim I pravnim interesima I vrednostima. Pravo se deli prema nekoliko kriterijuma:
1. PREMA NJEGOVOJ PRIRODI:
•    PRIRODNO i
•    POZITIVNO (Privredno pravo spada u pozitivno pravo);

2. PREMA NAČINU NASTANKA I OBELEŽJIMA:

•    DRŽAVNO,
•    DRUŠTVENO I
•    MEŠOVITO

3. PREMA OBLASTIMA REGULISANJA:

•    MEĐUNARODNO I UNUTRAŠNJE (postoji međunarodno privredno i privredno pravo),
•    JAVNO I PRIVATNO

2.Pojam privrednog prava

Skup pravnih normi koje uredjuju pravni polozaj I status privrednih subjekata, njihov odnos prema
drzavi, njihove medjusobne pravne poslove koje zakljucuju u vezi sa prometom roba, usluga, novca I
hartija od vrednosti, predstavlja posebnu granu prava koju nazivamo poslovno ili privredno pravo.
U praksi srecemo termine privredno pravo, poslovno pravo, trgovinsko pravo I trgovacko pravo, koji u
stvari oznacavaju istu granu prava u teorijskom smislu. Medjutim teoreticari stalno isticu razliku I kazu
da privredno pravo obradjuje privredna drustva I sve njihove aktivnosti u izvrsavanju njihovih delatnosti,
trgovinsko da obradjuje oblast uskog shvatanja koja se odnosi na trgovinu, trgovacko upucuje na oblast
koja se odnosi na trgovce I njihove poslove, a poslovno se najcesce koristi I poistovecuje sa privrednim.

3.Predmet privrednog prava

Na osnovu analize privrednog prava moze se zakljuciti da je njegov predmet, kao grane pozitivnog prava,
uredjenje statusa I pravnog polozaja privrednih subjekata, pravnih odnosa ovih subjekata sa drzavom I
njihovih medjusobnih poslovnih odnosa.Najsire posmatrano predmet privrednog prava je proucavanje
pravnih normi kojima se uredjuje pravni polozaj privrednih subjekata kao I medjusobni poslovni odnosi
koji se realizuju izmedju istih.

4.Izvori privrednog prava

Postoji vise izvora privrednog prava I njihova podela je izvrsena na osnovu razlicitih kriterijuma:
imperativne ili dispozitivne, pisane ili nepisane, direktne ili indirektne. U formalno pravnom smislu izvori
 privrednog prava su zakon, sudska I arbitrazna praksai autonomni izvori privrednog prava I pravna
pravila gradjanskog prava.

ZAKON- najvisi, najvazniji I osnovni izvor privrednog prava I to u uzem I sirem smislu. Zakon u uzem
smislu obuhvata sve one pravne akte koji se upravo nazivaju zakonima, a to je npr. , Zakon o
privrednim drustvima. Zakon u sirem smislu podrazumeva podzakonske akte gde spadaju uredbe,
pravilnici, odluke, resenja, naredbe, zakljucci itd. Podzakonski akti imaju manju pravnu snagu u
odnosu na zakone, ali to ne znaci da njihovo postovanje gubi na znacaju.

5.Subjekti privrednog prava

To su sva pravna ili fizicka lica koja obavljaju delatnost proizvodnje I prometa I vrsenja usluga na trzistu
radi sticanja dobiti, ako je registrovano u nadleznom sudskom registru. Privredne subjekte karakterisu 3
bitna svojstva:

1. da obavljaju poslove proizvodnje, prometa ili vrsenja usluga na jedinstvenom

privrednom podrucju, 2. Da organizovanje I funkcionisanje privrednih subjekata imi krajnji cilj,
sticanje dobiti. 3. Da privredni subjekti moraju biti registrovani u posebnom sudskom registru. 
2. Privredni subjekti mogu se klasifikovati na razne nacine u zavisnosti od kriterijuma.

6.Pojam I definicija preduzetnika

Preduzetnik je osoba koja kombinuje različite ekonomske elemente, donosi odluke i preuzima
rizik, a rezultat je dobit (profit, zarada) i predstavlja osobu koja obavlja privrednu delatnost s
ciljem postizanja dobiti. U najširem shvatanju, preduzetnik je vlasnik, menadžer, osnivač,
pokretač novih projekata, nosilac rizika i šansi, vizionar…
Kada posmatramo koncept preduzetništva možemo reći da je srž preduzetništva i
preduzetničkog načina ponašanja i razmišljanja – ideja. Preduzetnik je osoba koja ima ideju i radi
na njenom sprovodjenju. Preduzetnik, osim ideje, mora imati i potrebna znanja, veštine i
osobine koje će mu pomoći da se ideja ostvari. On treba da poseduje odgovarajuća znanje o
tržištu, kupcima, troškovima, tehnologiji koja se koristi itd.
. Ni samo znanje nije dovoljno. Ono mora biti podržano adekvatnim osobinama preduzetnika
koje će doprineti da znanje bude na pravi način iskorišćeno i usmereno. Postoji niz osobina koje
trebaju da „krase“ uspešnog preduzetnika: upornost, kreativnost, predanost, istrajnost, učenje
na greškama, fleksibilnost, organizovanost, komunikativnost itd.

Postoje brojne definicije preduzetnika , a neke od njih su sl.:

 Preduzetnik je osoba koja organizuje i upravlja biznis poduhvatom, preuzimajući rizik u cilju
ostvarivanja profita.
 Preduzetnik je osoba koja pokušava da profitira rizikom i inicijativom.
 Preduzetnik je inovator koji donosi nove kombinacije u cilju uvođenja novih dobara ili
unapređenja postojećeg proizvoda, razvoja novih metoda proizvodnje, otvaranja novih tržišta i
pronalaženja novih resursa, ili kreiranja novih formi organizacije poslovanja.
 7.Koje vrste akcija izdaje akcionarsko društvo?
- 2 vrste akcija:

1.obične akcije

2.prefercijalne akcije

Obične akcije

 Obične akcije daju:

 Pravo upravljanja (1 akcija 1 glas)
 Pravo na isplatu dividendi (posle isplate dividendi na preferencijalne akcije)
 Pravo na učešće u raspodeli likvidacionog viška
 Pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i raspolaganjama akcija

Preferencijalne akcije

 Preferencijalne akcije mogu biti podeljene u dve ili više klasa

 Svaka klasa akcija daje akcionarima različita prava - različite stope dividendi, različita prava
participacije u raspodeli dividendi, različita prava kumuliranja potraživanja prema društvu

 U odnosu na obične akcije, preferencijalne akcije daju pravo prvenstva:

 U isplati dividendi (kumulativno, participativno)
 U naplati iz ostatka likvidacione ili stečajne mase društva

8.Koje vrste akcionarskog društva postoje?

2 vrste drustva:

Zatvoreno i otvoreno.

 Zatvoreno akcionarsko društvo nastaje primenom simultanog načina osnovanja, kada osnivači
otkupe sve akcije
 Otvoreno akcionarsko društvo nastaje primenom sukcesivnog načina osnivanja kada osnivači
otkupe jedan deo akcija, a za ostatak se upućuje javni poziv za upis akcija

9.Šta sve treba da sadrži osnivački akt društva doo?

 Osniva ga jedno ili više lica (pravnih, fizičkih)
 Nastaje sa osnovnim kapitalom, koji je podeljen na akcije
 Imovinska osnova potpune odgovornosti je osnovni kapital, čija je visina (minimalni iznos)
određena zakonom
 Članovi društva - akcionari su ograničeno odgovorni
 10.Minimalni osnovni kapital doo?
 Najmanji iznos sredstava potreban za osnivanje društva određen je Zakonom (o privrednim
društvima) i iznosi 100 din.

11.Jednodovno i dvodovno doo?

Upravljanje društvom može biti organizovano kao:
 Jednodomno- skupština i direktor(i)
 Dvodomno- skupština, direktor(i) i nadzorni odbor

Društvo sa ograničenom odgovornošću(jednodomno): Skupština je najviši organ upravljanja

 Skupštinu čine svi članovi društva

 U delokrugu Skupštine su odluke o:
 Finansijskim pitanjima
 Izboru i razrešenju
 Statusnim promenama
 Normativnim pitanjima
 Godišnja skupština – saziva se po završetku poslovne godine radi usvajanja finansijskih izveštaja
 Vanredna skupština- po potrebi
 Sednice skupštine saziva direktor(jednodomno upravljanje) ili nadzorni odbor(dvodomno
upravljanje) ili na zahtev članova društva koji zajedno imaju 20% glasačnih prava

Direktor

 DOO ima jednog ili više direktora(njihov broj se određuje osnivačkim aktom)
 Direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje dvodomno
 Društvo sa ograničenom odgovornošću:Direktor
 Nadležnosti direktora su:

 Zastupanje društva i vođenje poslova

 Obavljanje ostalih poslova koji nisu u nadležnosti skupštine(jednodomno) ili skupštine i
nadzornog odbora(dvodomno)

Društvo sa ograničenom odgovornošću(dvodomno):Nadzorni odbor

 Ako je upravljanje društva dvodomno, društvo ima i nadzorni odbor (ima najmanje 3 člana)
 Nadležnosti nadzornog odbora su: (određivanje poslovne strategije društva, izbor i razrešenje
direktora, nadziranje rada direktora, nadziranje poslovanja društva i zakonitosti tog poslovanja,
predlaganje izbora revizora itd.)
 12.Berze

Берзе су организациона тржишта на којима се обавља трговина на велико. То су акционарска

друштва која у унаред одређено време и по унапред утврђеним правилима организују састанке на
којима се окупљају берзански посредници ради куповине и продаје робе, новца или хартије од
вредности.

Врсте берзи

1. Финансијске оснивају их домаће банке, држава осигуравајућа друштва, а могу и стане

банке под условом узајамности;

2. Робне оснивају их правна лица која су регистована за производњу и промет робе, а могу и
стана лица под условом узајамности.

Берзански посредници

1. Брокери раде у туђе име и за туђ рачун уз брокерску провизију;

2. Дилери раде у своје име и за свој рачун, уз остваривање разлике у цени.

На поједним страним берзама постоји још једна врста берзанских посредника, а то је

КОМИСИОНАР, и он ради у своје име, а за рачун својих комитената.

Органи берзе су: скупштина,управни одбор, надзорни одбор и директор.

13.Zadruga
Је привредно друштво са својствима правног лица која обавља одређену делатност, али за
разлику од других друштва не остварује добит, већ помаже својим задругарима. Оснива се
оснивачким актом и оснивачи су искључиво физичка лица. Оснивачки капитал може бити новчани,
неновчани и рад. Задруга послује за своје задругаре, на свој рачун и у своје име.

Постоји више задруга: земљорадничке, потрошачке,стамбене, омладинске.

Њом управљају управни надзорни одбор, директор и скупштина.

14.Privredne komore
...су организације ( асоцијације) пр.субјеката, које су настале на оснву Закона о привредним
коморама, које имају заједнички пословни интерс, и заступају своје интересе, односно интересе
својих чланова пред државом.

Пр.коморе имају обавезу да раде сл.послове:

1. Да пред државним органима предс. заједничке интересе чланова у области провредног

система,економске и развојне политике;
 2. Усклађивање и повезивање активности чланова ради што ефикаснијег пословања;

3. Подстичу и координирају истраживања и техничко технолошка достигнућа између чланова

коморе;

4. Коморе раде на неговању добрих пословних обичаја и пословног морала у привредним

односима.

Привредне коморе имају слдеће органе управљања: скупштина, управни и надзорни одбор и
директор (председник коморе).

При прив.комори се образују: суд части, стални изабрани суд и спољно трговинска арбитража.

15.Javno preduzece
Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса , а које оснива држава
(оснивачки акт, закон), односно јединица локалне самоуправе ( оснивачки акт, одлука).

Државни капитал је подељен на акције и уделе.

Државни капитал могу бири новчана средства и право коришћења на стварима и правима која су у
државној својини.

Делатности од општег интереса су: воде, путеви, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач,
рударство, енергетика, саобраћај, издавање службених гласила РС, издавање уџбеника,
нуклеарних објеката, наоружања.

У управљању ЈП државни органи учествују сразмерно државном капиталу који је уложен у ЈП.
Надлежни државни органи именују чланове управног одбора ЈП.

Идеја за постојање и циљ ЈП није само остваривање добити већ и задовољавање потреба грађана
и привреде на територији на којој ЈП постоји.

Обавезни органи ЈП су управни и надзорни одбор и директор.