ПИТАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ПОСЛОВНО ПРАВО И ПОРЕЗИ

1. Која је основна разлика између предузећа и предузетника?

Привредно друштво (предузеће) је пословни субјект са статусом правног лица који

самостално обавља дјелатност производње и продаје и вршења услуга на тржишту у
циљу стицања добити.
Самостални предузетник је физичко лице које обавља привредну дјелатност и послује у
складу са прописима, односно обртник је физичко лице које обавља привредну
дјелатност у своје име и за свој рачун а при том се може користити и радом других
лица (закон о обрту).

2.Која је разлика између предузећа и установе?

Предузећа се оснивајуса сврхом остварења добити док се установе оснивају
првенствено ради задовољавања заједничких потреба становништва, привредних и
других субјеката и немају за циљ остварење профита.
Установе се углавном финансирају из буџета и јавних фондова, док предузећа највећи
дио прихода остварују продајом робе и пружањем услуга на тржишту.

3.Која су основна обиљежја предузећа?

Основна обиљежја предузећа су:
 предузеће је је уговорна творевина јер настаје уговором,осим кад је оснивач једно
лице
 предузеће настаје удруживањем капитала оснивача,
 предузеће самостално обавља регистровану дјелатност,
 предузеће је профитна организација која обавља дјелатност ради стицања добити,
коју дијеле оснивачи сразмјерно учешћу у капиталу предузећа,
 предузеће је имовинско правно одговорно за своје обавезе настале у правном
промету цјелокупном својом имовином као правно лице

Четири су битна елемента кроз која се испољава правна способност привредног

друштва:
1. Чврста и трајна организација са органима путем којих остварује своје своје
интересе и ступа у пословне односе са трећим лицима,
2. Циљ ради кога је основано предузеће, који није у супротности са правним поретком
3. Самостално наступа у правном промету и стиче обавезе у своје име и за свој рачун
4. Привр.друштво има своју посебну имовину, која је одвојена од чланова друштва.

4. Шта се подразумијева под правним субјективитетом предузећа?

У правној теорији пословног права употребљавбају се различити термини

којима се називају и изучавају привредноправн и субјекти.
У романском праву, за одређивање појма привредноправног субјекта
употребљава се појам "СОЦИЕТЕ" на основу кога настаје друштво, а израз
"ассоцциатион" је удружење грађанскоправног статусабез правне способности
У германском правном систему нема јединственог становишта за назив
привредног друштва.
 Употреба термина предузеће је углавном напуштена јер није компатибилна
упоредним правним системима.Наиме термин предузеће има широко правно значење и
неадекватан је за одређивање појма пословног субјекта. Тачније израз предузеће значи
послони подухват, који је испланиран и организован, а финансира се од пословног
субјекта .Предузеће као пословни подухват нема значење правног лица, као правног
субјекта са правним субјективитетом.У нашем правном систему, појам предузеће се
још једино задржало у јавном секторупод називом Јавно предузеће.

5. Са аспекта права шта чини имовину предузећа?

Сваки привредни субјект мора имати имовину са којом послује и ступа у правни
промет. Имовина је битан материјални еелеменат без кога предузеће неможе бити
основано нити може постојати
уколико за вријеме пословања оствари пословни губитак, који без уношења
додатних улога значи смањење основног капитала испод минимума прописаног
законом. Основни капитал неможе бити мањи од законског минимума, који се утврђује
оснивачким актом и статутом и уписује у регистар привр. друштва. Стога свако
повећање или смањење основног капитала захтијева промјену статута, затим пријаву
промјена износа основног капитала регистарском органу. Основни-оснивачки капитал
друштва је новчана вриједност улога, који чланови (оснивачи) морају уплатити
приликом оснивања, што је законска обавеза оснивача. Основни капитал дд са једним
или више оснивача износи 50000,00 КМ а доо износи 2000,00 КМ. Вриједност
појединачног улога не може бити мања од 100,00 КМ.
Код дд скупштина усваја извјештајо оснивању друштва и потврђује сваки улог,.а
за доо уз захтјев за регистрацију прилаже се процјена вјештака улога у стварима и
правима.
Услуге и рад чланова друштва не могу бити оснивачки улогкод друштва
капитала нити код доо. Правни појам имовине привредног субјекта има шире значење
од појма оснивачког капитала. Имовина друштва (привредног субјекта ) је скуп
имовинских права која припадају једном пословном субјекту ( привр. друштву). О
појму имовине привр.субјекта постоје различита становишта. По некима имовина се
изједначава са правом власништва, по другима као скуп свих права и обавеза привр.
субјекта.У појам имовине привр. субјекта спадају право власништвана покретним и
непокретним стварима, новчана средства, папири од вриједности, обигациона права(све
тражбине имовинског карактера,као ауторска и проналазачка права). У имовину привр.
субјекта улази и захтјев за накнаду штете.

6.Ако се у привредно друштво уложи право својине на некој ствари , да ли

се право својине преноси на предузеће?
Ако се у предузеће уложи право својине на некој ствари, улагач губи право
својине над стварима које улаже у предузеће а те ствари и улози постају својина
предузећа.

7.Који је систем оснивања предузећа доминантан?

У правној теорији позната су три основна система по којима се оснивају привр.
друштва: систем концесије, нормативни систем и систем закона или управног
акта.
Концесиони систем(систем дозволе) подразумијева јак утицај државе на
привредне активности, тако да је дозвољено оснивање друштва само под условима које
држава дозвољхава.

2
 Нормативни систем оснивања привр.друштава полази од претпоставке
слободног обављања дјелатности.Због тога по овом систему оснивања привр.друштава
и вршење пословних активности је дозвољено сваком лицу под истим
условима.Суштина овог система је да се само законом утврђују услови оснивања и то:
ко може бити оснивач,које услове мора испунити и поступак оснивања. Зато је овај
систем доминантан не само код нас већ и у упоредним системима.
Систем закона или управног акта примјењује се код оснивања јавних предузећа
од стране државе, кантона, града и општине. Наведени органи одлуком оснивају ЈП.

8.Који су минимални услови за оснивање предузећа? Име предузећа, дјелатност

(предмет пословања), сједиште, Држављанство, оснивачки капитал.

9.Који су по закону основни облици предузећа? Дионичарска друштва (акционарска

друштва), ДОО, Јавна предузећа.

10. Који су заједнички елементи привредних друштава?

11.Шта може чинити улог у привредно друштво.

Улог у привредно друштво могу чинити :новац, ствари, права, рад и услуге.

12. Ко може основати ортачко друштво?

Друштво са неограниченом солидарном одговорношћу (Ортачко друштво) је
типичан облик друштва лица погодан за оснивање малих тзв. породичних предузећа. за
његово оснивање потребно је најмање два оснивача. Оснива се уговором, који је и
оснивачки и највиши општи акт, јер ово друштво не доноси статут.Сви оснивачи морају
се сагласити са уговором и потписати га.Сви чланови друштва имају једнаке улоге који
постају имовина друштва ,равноправно управљају друштвом, друштво се региструје,
добит се дијели на једнаке дијелове.

13.Да ли правна лица могу бити чланови ортачког друштва?

Правна лица не могу бити чланови ортачког друштва.

14. Ко може основати командитно друштво?

Командитно друштво је правно лице које се оснива уговором између најмање два
лицакоја улажу свој капитал (улоге) ради обављања регисторване дјелатности, у циљу
стицања добити, стим да друштво има двије врсте чланова: комплементаре и
командиторе. Комплементари управљају друштвоми одговарају за његове обавезе
неограничено солидарно свом својом имовином, док командитори не одговарају за
обавезе друштва већ само сносе пословни ризик до висине уговореног улога и не
учествују у управљању друштвом. Командитно друштво послује под заједничком
персоналном фирмом јер се у фирму уносе само ими или имена
комплементара.Командитно друштво по нашем праву је правно лице које правни
субјективитет стиче уписом у судски регистар. Командитно друштво је друштво лица и
при оснивању морају бити најмање два лица од којих је једно лице комплементар а
друго командитор.

3
15. Какве су правне посљедице ако се у имену фирме командитног друштва нађе
име командитора?
Командитно друштво се оснива писменим уговором који закључују оснивачи, стим да
се морају одредити чланови који имају статус комплементара и командитора.
Закључени уговор између компементара и командитора конститутивни оснивачки акт
за оснивање друштва. Уговор о оснивању је је једини оснивачки акт јер друштво не
доноси статут. Уговор је формалан. У имену друштва наводе се имена свих чланова или
више њих , односно може једног члана уз обавезну ознаку и остали. Нема правних
посљедица ако се у имену фирме нађе и име командитара.

16. Ко може основати акционарско друштво и шта чини основнми капитал?

Акционарско друштво оснивају правна односно физичка лица ради обављања
дјелатности и чији је основни капитал утврђен и подијељен на акције одређене
номиналне вриједности.

17. Које су основне карактеристике акционарског друштва?

Оно је друштво капитала у коме није битно ко у њему учествује у капиталу, већ је
битан улог дионичара у основном капиталу, чија правна судбина није везана за
личност,која га је у друштво унијела, тако да капитал у друштву остаје и онда када се
дионичари мијањају.ова карактеристика важи за сва дд јер их оно чини отвореним.
ДД мора имати основни капитал чији је минимум прописан законом и износи 50 000,00
Основни капитал ДД подијељен је на дионице-акције чији номинални збир чини
основну главницу ДД.
ДД послује под реалном фирмом везано за дјелатност друштва (напр. банка дд, осигур.
друштво дд, дд бх телецом итд)
ДД је правно лице које правни субјективитет стиче код надлежног судског органа
ДД могу основати једно или више домаћих и страних физичких и правних лица
ДД има посебне органе управљања Скупштина дионичара коју чине дионичари и
надзорни одбор као и управу друштва.
ДД поред оснивачког уговора мора имати и статут.

18. Који су начини оснивања акционарског друштва?

− Симултано оснивање дд подразумијева да самооснивачи откупљују све дионице-
− Сукцесивно оснивање дд (АД)- Када је оснивачким актом омогућено да један дио
дионица откупе оснивачи а за преостали дио дионица се упућује јавни позив трећим
лицима
− Квалификовано оснивање дд може бити предвиђено оснивачкимактом тако да
одређени дионичари умјесто у новцу своје улоге дају у натури уношењем ствари и
правима.

19. На које се начине може извршити повећање основног капитала у АД?

− Емисијом нових дионица-акција
− условно повећање
− Повећање из властитих средстава
− интегрисано повећање

20. На које се начине врши смањење основног капитала АД?

− Повлачењем властитих дионица
− Смањењем номиналне вриједности дионица на минимални износ од 10 КМ
− откупом и повлачењемосталих дионица од дионичара
− Одустајањем од емисије дионица које нису у цјелости плаћене

4
21.Које врсте акција се могу емитовати од стране акционарског друштва?
Од стране АД (ДД9 се могу емитовати Обичне и приоритетне дионице-акције.

22.Ко доноси одлуку о распореду и исплати добити у АД_ДД?

Одлуку о распореду и исплати добити доноси Скупштина дионичара-акционара

23. Шта се подразумијева под имовинским правима дионичара ?

Имовинска права дионичара су:
 право учешћа дионичара у добити дд,наплати дивидеденде,или стицањем нових
дионица, сразмјерно учешћу номиналне вриједности дионица у оснивачком
капиталу дд
 право учешћа у подјели преостале имовине из стечајне и ликвидационе масе у
случају стечаја и ликвидације друштва
 право пече куповине постојећих дионица приликом емисије нових,
 право пријеноса дионица на друге дионичареили трећа лица

24. Шта обухвата лична права дионичара?

Дионичар има право без ограничења располагати својим дионицама, укључујући и
продају давање у закуп или поклонити без ичије сагласности.

25.Која су обиљежја друштва са огр. одговорношћу (ДОО) ?

o ДОО је привредно друштво које се сврстава по домаћем и упоредним правима у
друштво капитала чији је минимални износ оснивачког капитала прописан
законом. Минимални износ оснивачког капитала износи 2000,00 КМ, са једним
или више оснивача стим да најмањи улог не може бити мањи од 100,00 КМ.
o ДОО има основни капитал који чини збир улога чланова друштва
o ДОО има статус правног лица, који стиче уписом у регистар надлежног органа
који води регистар друштва
o ДОО има своју имовину одвојену од имовине чланова руштва, којом обавља
регистровану дјелатност
o За обавезе друштва са оо одговара друштво са цјелокупном својом имовином, а
чланови друштва не одговарају за обавезе друштва
o ДОО поред уговора односно одлуке као оснивачког акта има и статут који је
организационо правниакт. Статут доносе оснивачи у законски прописаном року.
o ДОО се може основати за обављање било које привредне дјелатности, па и у
области јавног сектора ( Јавна предузећа).

26.Који је максимални број чланова друштва? Није ограничено

27. Шта је то фирма предузећа? Фирма доо поред дјелатности мора садржавати и и
облик друштва (доо) и јединствени идент.број.

28. Које правно релевантне чињенице које се уписују у судски регистар када су у
питању предузећа, било то друштва капитала , друштва лица или ЈП?
Правно релевантне чињенице које се уписују у судски регистар су:
1. Пуни и скраћени назив и сједиште фирме
2. Подаци о облику организовањапривредног друштва ( доо. дд;)
3. Дјелатност друштва
4. Регистрацијом подружнице: фирма подружнице, сједиште, дјелатност подружнице,
5. У регистар се уписују подацио лицима са функцијама и адресама овлаштених лица
за заступање

5
6. Уписују се подаци и о члановима и њиховим улозима
29. Шта се подразумијева под појмом потпуне одговорности предузећа за преузете
обавезе ?
Потпуна одговорност предузећа за преузету обавезу обухвата сву његову имовину,
оснивачки капитал и осталу имовину као и средства која је друштво уложило у друга
привр.друштва али је на њима задржало право власништва.Основно правило пословног
права је да привредни субјекти одговарају за обавезе својом цјелокупном имовином.

30. Која одговорност за имовинске обавезе другог лица може бити?

Одговорност за другог подразумијева одговорност за све будуће обавезе главног
дужника а не за конкретно одређену обавезу и обухвата све обавезе главног дужника
према повјериоцима.

31. Шта чини групацију предузећа?

Групацију предузећа чини више повезаних правно самосталних привредних друштава
која су подвргнута јединственом економском циљу.Конзорцијум је удружење
(групација)више пословних субјеката који и даље задржавају свој правни и пословни
субјективитет.Уговором о конзорцијуму се ствара посебна групација више пословних
субјеката због остварења великих инвастицијских субјеката (изградња аутопутева,
нафтовода, итд.)

32. На који начин се може остварити однос доминације и зависности код

груписаних предузећа?

33. Какве су разлике између фузија и подјела предузећа са економског аспекта?

Фузијом се врши спајање два или више предузећа у једно преузеће. Фузијом се
имовина и обавезе свих предузећа преносе на новоосновано предузеће. Фузијом
престају правно постојати предузећа која се се спојила. Подјелом једног предузећа се
стварају два или више самосталних нових предузећа. Подјелом се имовина и обавезе
предузећа које се дијели преноси путем Диобеног биланса на новоформирана
предузећа. Подјелом предузеће које се подијелило може дијелом задржати имовину и
своје обавезе и наставити даље пословати
34. Са аспекта права шта је то престанак предузећа?
У теорији пословног права престанак привредног субјекта може бити у економском и
правном смислу. Економски (пословни) престанак привредног субјекта значи
немогућност(престанак)обављања дотадашње регистроване дјелатноти ради стицања
добити.У правном смислу престанак привредног субјекта подразумијева губитак
правног субјективитета брисањем из јавног регистра друштва.

35. Из којих разлога предузеће може да оконча постојање?

1. Када то одлуче власници или поступањем неке чињенице везане за личност
оснивача, као што су смрт или губитак пословне способности , а ради се о
предузећу у форми друштва лица.

6
2. Због наступања неких објективних околности, као што су економске тешкоће у
пословању или непостојање природних услова за рад ( напр. Исцрпити рудник) али
и у случају неиспуњавања услова за обављане регистроване дјелатности и слично.
3. Истеком времена за које је друштво основано
4. Статусном промјеном(спајањем,припајањем,и подјелом)
5. Окончањем стечајног поступка и поступка редовне ликвидације.престанак на
основу одлуке суда

36.Како се дефинише појам стечаја?

То је институт колективног намирења повјерилаца генералним (општим )извршењем на
имовини стечајног дужника , чиме он престаје да постоји, као правни субјект.

37.Који су основни разлози за покретање стечајног поступка?

Основни разлози за покретање стечајног поступка су: Платежна неспособност стечајног
дужника која траје дуже од тридесет дана.

38. Који су органи стечајног поступка?

Органи стечајног поступка ,премановим ентитетским законима су: Стечајни
суд,стечајни судија, привремени стечајни поступак, стечајни управник,скупштина
повјерилаца,привремени одбор повјерилаца,одбор повјерилаца.

39.Ко именује стечајног управника?

Стечајни управник је орган стечајног поступка кога именује стечајни судија, рјешењем
о отварању стечајног поступка.

40. Које су посљедице отварања стечајног поступка са становишта књиговодства

и пословних евиденција?
Отварањем стечајног поступка сву пословну документацију докуиментацију изузима
стечајни управник чак и када се налази код трећих лица и води пословне књиге.

41. Који је рок за састављање завршног рачуна по отварању стечајног поступка?

Уколико се стечај не заврши у једној календарској години, завршни рачун се саставља у
законом предвиђеним терминима ( 28. фебруар) а уколико се заврши стечај прије краја
календарске године, саставља се по окончању стечаја.

42.Шта чини стечајну масу?

Стечајну масу чини цјелокупна имовина која припада стечајном дужнику у вријеме
отварања стечајног поступка .Она се састоји од свих покретних и непокретних ствари,
имовинских права стечајног дужника и његових тражбина које могу бити новчане и
неновчане.
43. Који су исплатни редови намирења повјерилаца из слободне стечајне масе?
Исплата повјерилаца из слободних средстава стечајне масе врши се по сљедећем
редослиједу:
1. Први исплатни ред обухвата:
o Измирење тражбина које је за вријеме привремене управе засновао привремени
стечајни управник
o Измирење цјелокупних потраживања радника из радног односа али само до
висине најниже плаће по закону , као и доприносе и то за раднике у радном односу
након стечаја.
o Потраживања из трајних облигационих односа?

7
 2. Стечајни повјериоци из општег исплатног реда у који спадају стечајни
повјериоци који имају основан имовински захтјев према стечајном дужнику у вријеме
отварања стечајног поступка.

3. трећи исплатни ред: камате, новчане казне, враћање зајма

44. Када ће се стечајни поступак обуставити?

Стечајни поступак се обуставља када се измире све обавезе стечајног дужника .

45. Шта може обухватити реорганизација?

Законом о стечају умјести института принудног поравнања, уводи се институт
реорганизације стечајног дужника и тиме његове санације и пословања под надзором.
Реорганизација може обухватити:
o Да се остави стечајном дужнику сва или дио имовине ради настављања пословања;
o да се пренесе дио или сва имовина стечајног дужника на један или више пословних
субјеката;
o да стечајни дужник статусном промјеном спајања или припајања једном или више
привр. Субјеката престане постојати;
o Да се прода сва или дио имовине стечајног дужника,
o Да се расподијели сва или дио имовине стечајног дужника између повјерилаца;
o да се одреди начин исплате( намирења стечајних повјерилаца);
o да се смање или одгоде исплате стечајног дужника;
o да се обавезе стечајног дужника претворе у кредит
o да ће неко узети јемство или дати друго обезбјеђење за испуњење обавеза стечајног
дужника емитовати нове дионице

46. Ко одобрава план реорганизације?

О плану реорганизације се изјашњавају сви повјериоци и стечајни дужник,а по
прихватању стечајног плана од повјерилаца и дужника, стечајни суд доноси одлуку да
ли прихвата план о чему доноси рјешење и доставља га повјериоцима и дужнику.

47. Која је разлика између стечаја и ликвидације ?

Стечајем се не намирују сва потраживања повјерилаца, док се у ликвидационом
поступку врши потпуно намирење.

48. Које су врсте ликвидације?

До ликвидације може доћи добровољно, на основу одлуке надлежног органа правног
лица, и ликвидација коју спроводи надлежни ликвидациони суд.

49. Ко проводи поступак ликвидације?

Ликвидациони судија и ликвидациони управник.

50. По окончању поступка ликвидације коме припада простала вриједност

имовине предузећа?
Преостала имовина , након подмирења оних који по закону имају права првенствене
наплате ( трошкова ликвидационог поступка , трошкова управе и повјерилаца) дијели
се члановима друштва правног лица, прво до уплаћеног износа улога при оснивању, а
остатак на једнаке дијелове.

8
51. Шта регулише стварно право?
Стварно право је скуп правних правила којима се уређују они друштвени односи који
настају међу људима гледе непосредог господарског искориштавања ствари, или краће
скуп правних правила којима се уређују односи међу људима поводом ствари.

52. Која права над својином има власник?

Над својином власник има сљедећа права: право власништва,право служности, заложно
право,право стварног терета, право грађења

53. У којим видовима се приватна својина може јавити?

Приватна својина се може појавити у сљедећим облицима: својина на властитој
ствари,својина на туђој ствари- право служности,својина на објектима у изградњи,

54. Шта је суштина облигационог односа?

Право повјериоца да тражи од дужника извшење радње и обавезе дужника да ту радњу
извши.

55. Који је основни садржај облигационог односа? Права и обавезе субјеката

облигације чине њен садржај.

56.Које су уговорне облигације?

Најчешћи облик облигације је уговор.Уговор је сагласна изјава воље најмање двије
уговорне стране којом оне желе постићи одређено правно дејство.

57.Које су вануговорне облигације?

Вануговорне облигације настају на темељу радњи , својстава или стања. Вануговорне
облигације су.проузроковање штете,неосновано богаћење на рачун других
лица,вршење другог-туђег посла

58. Који су основни услови закључења облигационог уговора ?

Да би једномуговору било признато својство облигационог уговора он мора
испуњавати сљедеће услове:
o да уговорне стране посједују пословну способност
o да постоји сагласна изјава воља уговорних страна
o да постоји предмет уговора
o да постоји ваљан основ уговора
o форма уговора
o да би се закључио уговорморају постојати најмање двије стране

59. Који облигациони уговори се морају закључити у писаном облику?

Уговор о промету некретнина мора битизакључен у писаној форми, а потписи
уговарача морају бити овјерени у надлежном суду у новије вријеме код нотара.

60. Који су основни облици једностране олигације? Јавно обећање награде и

издавање вриједносних папира.

61. Који су основни облици двостраних облигационих уговора?

9
Под формом једног уговора подразумијева се начин, односно облик постизања
сагласности изјављених вољауговорних страна. Када говоримо о форми, потребно је
разликовати законску од уговорне форме. Закључење уговора може бити условљено
испуњавањем посебне форме зато што то закон захтијева.

62. Кад облигација престаје?

Кад се испуне циљеви због којих је предузета, облигација престаје. Реализацијом
обавезе престаје и право које одговара тој обавези. Начини престанка облигације су:
испуњење, доцња, компензација, отпуст дуга, новација, сједињење, немогућност
испуњења,проток времена,отказ, смрт, застарјелост.

63. Које су обавезе продавца?

Продавац је обавезан прдати ствар купцу у вријеме и на мјесту предвиђеним уговором.
Продавац је дужан предати ствар купцу у исправном стању. Корист од ствари
припадају купцу од дана када је продавалац био дужан да му их преда. Кад дату није
одређен, продавац је дужан извршити предају у разумном року, након склапања
уговора.

64. Која су права купца?

Купац који је праводобно и уредно обавијестио продавца о недостатку може:
Захтијевати одпродавца да недостатак уклони или да му преда другу ствар без
недостатака, захтијевати снижење цијене; изјавити да рскида уговор; Има право и на
накнаду штете.

65. Које су обавезе купца?

- Купац је дужан платити цијену у вријеме и на мјестуодређеном уговором
- Ако је ствар предата на кредит , купац дугује камату
- У случају узастопних испорука купац је дужан шлатитицијену за сваку испоруку
у часу преузимања

66. Код уговора о превозу које су обавезе превозника?

Уговором о пријевозу обавезује се пријевозник да превезе на одређено мјесто неку
особу или ствар, а путник односно пошиљалац да му зато исплати одређену накнаду.

67. Који се разлози могу истаћи код једностраног раскида облигационог уговора?
Код уговора о купопродаји дата је клаузула према којој је продавац имао право
раскинути уговор, ако му купац на вријеме не исплати цијену. Најчешћи разлог за
једнострани раскид уговора је неиспуњење уговорних обавеза.

68. Који је општи рок застаре по купопродајним уговорима?

Општи рок застаре износи пет година, ако то законом о облигационим односима није
друкчије одређено.

69. Које су врсте мјеница?

70. Како се зову мјенице кој се преносе на новог власника?
71. Као хартија од вриједности коју функцију има чек?
72. Које лице може издати коносман? (Закон о вриједносним папирима)

10
73. Које су основне карактеристике складишнице?
Складишница се састоји из признанице и заложнице. Признаница и заложница садрже
податке: назив односно име и занимање оставодавца,његово сједиште – прбивалиште,
назив и сједиште складиштара,датум и број складишнице, мјесто гдје се складиште
налази,врсту природу и количину робе. Признаница и заложница се позивају једна на
другу.

74. Шта је буџет државе кантона дистрикта или локалне заједнице?

Буџет је финансијски инструмент државе и законски акт којим се у форми предрачуна
планирају приходи и расходи државе ( и нижих друштвено политичких заједница) за
период од једне године. Или, буџет је систематски преглед планираних прихода и
расхода за једну годину.

75. Које тијело доноси буџет државе,кантона дистрикта, лок. заједнице?

Буџет односно ребаланс буџета државе доноси парламентарна скупштина БиХ, а за
кантоне, дистрикт и лок. Заједнице скупшине односно представничка тијела тих
заједница.

76. Ко сноси одговорност за извршење буџета? Влада (предлагач буџета)

77. Шта је буџетска резерва?

Буџетска резерва је нераспоређени износ буџетских средстава, који се може
распоредити и додијелити за буџетску потрошњу одређене намјене у току извршења
буџета..

78. Да ли су доприноси приходи буџета?

Доприноси нису приходи буџета, они су приходи ванбуџетских фондова (фонд ПИО,
фонд здр. осиг). Приходи буџета су: порески приходи по закону,непорески приходи као
што су добит од државних и ЈП, приход од ткса,новч. казни, домаће и иностране
помоћи

79. Шта се сврстава у буџетске расходе?

Услуге опште државе:
- Опште јавне услуге ( извршни и законодавни органи државе, вањски послови)
- Послови и услуге везани за одбрану и, јавни ред и сигурност.

Услуге у заједници и друштву:

− образовање здравство, соц.сигурност и соц брига,
− стамбени и комунални послови
− рекреацијска културна и вјерска дјелатност
− превоз и комуникације
− пољопривреда, шумарство,енергија, рударство
− плате, накнаде,робе и услуге

80. Како настаје и шта се подразумијева по појмом буџетског дефицита?

Ако су приходи мањи од расхода настаје буџетски дефицит

11
81. Који утицај може имати уређење централне монетарне власти по систем
«валутног одбора» на буџетски дефицит?

82. Која институцуја врши контролу намјенског трошења буџетских прихода у

органима институцијама и другим објектима који се финансирају из буџета?
-Трезор( а контролу свих буџета врши уред за ревизију ФБиХ)

83. Који су најиздашнији извори прихода буџета БиХ и Ентитета? Приходи од

индиректних пореза.

84.Који су критеријуми за пренос средстава са јединственог рачуна УИО на рачун

заједничких институција?
Законом о индирекном опорезивању регулисан је начин расподјеле прихода по основу
индиректних пореза.УИО осигурава да стање на јединственом рачуну садржи минимум
потребан да јој омогући измиривање свих обавеза које се односе на индиректне порезе.
Критеријуми су сљедећи:
-Да се узнос који се преноси државном прорачунузаснива на износу у државном
прорачуну уза текућу годину;износ који се сваки дан дозначава у прорачун Државе за
финансирање институција БиХ, израчунава се као износ који јеутврђен у прорачуну
државе за текућу годину помножен с коефицијентом који се добије када се (један)
подијели са бројем радних дана УИО у текућој години.
Обрачуни дијелова прихода за финансирање институција БиХ, врше се на темељу
прорачуна за претходну годину ако прорачун БиХ није на вријеме усвојен за текућу
годину.

85.Који приходи се прикупљају на јединственом рачуну којег води УИО?

Под појмом индиректни порези се подразумијевају се увозне и извозне дажбине,
акцизе, порез на додану вриједност, приходи од складиштења,лежарине,новчане казне
и приходи од продаје робе упућене Управи, приходи од царинског праћења, таксе,
новчане казне, итд.

86. На основу чега се врши расподјела прихода од индиректних пореза у корист

буџета ентитетаи дистрикта Брчко? На основу одлуке Управног одбора УИО врши
се расподјела средстава са јединственог рачуна Управе Ентитетима и дистрикту и то по
утврђеним коефицијентима који за наредна четири мјесеца износе: за федерацију
64,58%, за РС 31,87%,а за дистрикт Брчко 3,55%.

87. Како се финансира спољни дуг БиХ? У Буџету БиХ су предвиђена средства за
сервисирање спољног дуга, те се финансиурање врши из Буџета заједничких
институција.

88.Када се доноси одлука о привременом финансирању државни и ентитетских

институција, дистрикта Брчко и локалне самоуправе.?
Тачно је одређено вријеме до када се у наредној години за буџетску годину мора
донијети буџет.До тога рока , а почевши од 1.јануарадоноси се тзв. Привремени буџет
( код нас тзв. Одлука о привременом финансирању).Оносно, ако се буџет не донесе до

12
31. децембра текуће буџетске године за наредну годину, доноси се одлука о
привременом финансирању.
89. У којем се обиму може одобрити привремено финансирање ?
Привремено финансирање се може одобрити на темељу и у обиму прорачуна за
претходну годину, ако буџет није усвојен до краја претходне фискалне године.

90.Који је основни пропис за одређивање царине код увоза добара?

Царина је јавни приход који се наплаћује примјеном царинске стопе која је одређена
Законом о царинској тарифи.

91.Како се назива службени образац за пријаву царињења робе и производа?

Царинска пријава.

92. Која је висина царинских стопа у БиХ? Царинске стопе зависе од врсте робе која
се увози.

93. Који тре тман по царинским прописима имају производи који се увозе са
сврхом прераде у аранжману по систему «лохн» послова? На те производе се не
плаћа царина.

94. У којем постотку се обрачунава и наплаћје накнада за царинско

евидентирање? Зависи о врсти робе која се царини.

95. Који производи се опрезују акцизом? Акцизом се опорезују:деривати нафте,

духанске прерађевине, безалкохолна пића, алкохол и алкохолна пића,, пиво и вино,
кахва(сирова,пржена, мљевена)

96. У ком случају се акциза утврђује у постотку од пореске основице? На промет

духанских прерађевина акциза се плаћа по стопи од 49% на основицу утврђену у складу
са овим законом.

97. Када настаје пореска обавеза код опорезивања акцизом дуванских

прерађевина? За духанске прерађевине порезна обавеза настаје подношењем захтјева
за штампање порезних маркица.

98. За која алкохолна пићаје обавезно обиљежавање паковања намијењеног

крајњој потрошњи контролним маркицама? За алкохолна пића која садрже више од
5% алкохола и вино обавезно је означавање контролним маркицама.

99. Да ли обавези обрачуна акцизе подлијежу алкохолна пића која правно лице
или предузетник набаве од физичких? Правно лице или подузетник који набави
алкохолна пића и вино непосредно од грађанина- произвођача,сматра се порезним
обвезником у смислу овог закона.

100. Који је износ путарине која се плаћа из увоза (производње) моторних бензина,
дизел горива и лож уља? На промет деривата нафте плаћа се путарина по литру у
износу од = 0,15 КМ.

101. Како се још назива систем опорезивања порезом на додану вриједност какав
је уведен у БиХ, али и цијелој Европи? Због тога што се у систему ПДВ-а опорезују
све фазе промета ПДВ се назива још и »свефазни порез на промет«.

13
102. Шта се опорезује нултом стопом ПДВ-а? Нултом стопом ПДВ-а се опорезује
ИЗВОЗ.

103. Када настаје законска обавеза регистрације код УИО за лица која обављају
промет опорезив ПДВ-ом? Када им промет пређе праг од = 50 000,00 КМ (педесет
хиљада КМ).

104.Које су могућности признавања улазног ПДВ-аза лица која обављају

дјелатности ослобођене ПДВ-а? Пореско ослобађање са правом на одбитак улазног
пореза односи се на извоз добара и услуге везане за извоз.

105.Која је основица за обрачун ПДВ-а код увоза добара у БиХ?

Порезна основица код увоза добара у БиХ је вриједност тих добара утврђена у складу
са царинским прописима .На тако утврђену вриједност добара додаје се акциза, царина,
таксе,и друге увозне дажбине.

106. Која је висина прерачунате стопе ПДВ-а? 14,53%.

107. Ко примјењује и утврђује сразмјерни одбитак Улазног пореза? ПДВ –

обвезници.

108. Када се врши исправка улазног пореза код опреме и некретнина?

Обвезник који је остварио право на одбитак улазног пореза при набавци опреме и
објеката за вршење своје пословне дјелатности ,дужан је извршити исправку одбитка
улазног пореза ако престане испуњавати услове за остварење овог права, и то у року од
пет година од календарске, од када се почела користити опрема, а у случају непокретне
имовине у року од десет година од момента употребе објекта.

109. Који се услови морају испунити да би се успоставила посебна шема у

грађевинарству? Посебна шема односи се на на грађевинске радове на изградњи
нових зграда,као и радове на реновирању , проширењу и одржавању постојећих зграда
а чија укупна вриједност премашује износ од =25 000,00 КМ.

110. Када се може признати ПДВ исказан на благајничком рачуну?

Само ако износ рачуна, укључујући и ПДВ не прелази 100 (стотину) КМ.

111. Како и у којем износу лица обављају дјелатност и улазе у систем ПДВ-а, могу
остварити право на улазни ПДВ?
Обвезници ПДВ-а имају право на одбитак улазног ПДВ-а, који није ограничен износом.
Потребно је да су испуњени услови за признавање одбитка улазног ПДВ-а, а главни
услов је да су набавке производа и услуга извршене у пословне сврхе.

112.Који је основни услов за признавање улазног ПДВ-а? Да порезни обвезник

набављена добра и примљене услуге, користи за пословне сврхе.

113. Како се могу водити пореске евиденције КУФ и КИФ? Електронски и ручно.

114. Ко исплаћује паушалну накнаду?

14
Паушалну накнаду исплаћују откупљивачи ПДВ обвезници, пољопривредницима
приликом откупа њихових пољопривредних производа.

115. Плаћањем пореза на доходак, као директног пореза, шта се умањује?

116. Којег су типа пореске стопе пореза на доходак на простору БиХ?

На простору БиХ имамо јединствену пореску стопу пореза на доходак која износи 10%,
она је увијек иста,тј. не мијења се без обзира на промјену пореске основице.

117.Када се обрачунава и плаћа порез на ауторска права?

Порез на ауторска права се обрачунава и плаћа код уговарања послова са особама који
су умјетници, стручњаци из разних области, и сл. Порез обрачунава и плаћа исплатилац
из уговорене бруто накнаде, док нето износ накнаде се уплаћује аутору на његов рачун.

118. Којем начелу опорезивања се обично удовољава увођењем пореза на

имовину? Порез на имовину заснива се на начелу плаћања пореза према економској
снази која произилази из имовине власника- порезног обвезника.

119. Која лица обрачунавају и плаћају порез на добит предузећа( корпорација)?

Сва правна лица која су регистрирана за обављање пословне дјелатности на тржишту.

120. Шта се подразумијева под трансферним цијенама?

Трансферном цијеном сматра се цијена настала у вези са трансакцијама
средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима. Повезаним лицем са
обвезником сматра се оно физичко лице или правно лице у чијим се односима са
обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке.
Посједовање више од половине или појединачно највећег дијела дионица или удјела
сматра се омогућеном контролом. Значајнијим утицајем сматра се узајамно велики
обим купопродаје, технолошка зависност или на други начин стечена контрола над
управљањем.
Повезаним лицем са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код
обвезника иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у
управљању, контроли или капиталу.
Обвезник је дужан да наведене трансакције посебно прикаже у свом порезном билансу.
Обвезник је дужан да, заједно са тим трансакцијама у порезном билансу посебно
прикаже вриједности истих трансакција по цијенама које би се оствариле на тржишту
таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип "ван
дохвата руке").
Разлика између цијене утврђене примјеном принципа "ван дохвата руке" и
трансферне цијене укључује се у порезну основицу и опорезује се. Код утврђивања
цијене трансакције по принципу "ван дохвата руке" користе се упоредиве цијене на
тржишту, а када то није могуће, метода коштања увећана за уобичајену зараду.
Код кредита које обвезник узима од повјериоца са статусом повезаног лица,
камата и припадајући трошкови који се признају у расходе у порезном билансу не могу

15
бити већи од оних по којима је на тржишту било могуће узети такав кредит у
обрачунском периоду. Разлика између тржишне камате и камате по кредиту између
повезаних лица, има статус дивиденде.
121. Којим се поступком избјегава двоструко опорезивање порезом на добит?

Обвезнику-резиденту умањује се обрачунати и плаћени порез на добит који је

његова нерезидентна пословна јединица платила на добит изван територије Федерације,
а у Босни и Херцеговини, а која је укључена у добит обвезника. Обвезник је дужан
надлежној јединици Порезне управе Федерације Босне и Херцеговине поднијети доказе
о висини добити и плаћеном порезу нерезидентне пословне јединице.
Умањење обавезе пореза на добит у Федерацији се врши само под условом да је
добит тих нерезидентних пословних јединица укључена у биланс успјеха и порезни
биланс обвезника у Федерацији за ту годину.
Умањење се признаје на основу биланса успјеха и порезног биланса које су те
пословне јединице за ту годину поднијеле надлежном порезном органу Републике
Српске, односно Брчко Дистрикта БиХ, које је овјерио тај надлежни порезни орган.
Порезни кредит за порез плаћен ван Босне и Херцеговине
Ако је обвезник остварио приход или добит пословањем ван територије Босне и
Херцеговине (директно или путем пословне јединице) и на њих платио порез на добит,
плаћени порез у иностранству урачунат ће му се у плаћени порез највише до износа
пореза на добит који би за тако остварени приход или на тако остварену добит платио у
Федерацији.
За признавање плаћеног пореза у иностранству, обвезник је дужан надлежној
Порезној управи доставити доказ о плаћеном порезу у иностранству. Ратифицирани
уговори (споразуми, конвенције) о избјегавању двоструког опорезивања које је
потписала Босна и Херцеговина примјењују се код опорезивања добити нерезидента, и
имају приоритет у односу на одредбе Закона о порезу на добит.
Матичном привредном друштву - резиденту Федерације може се умањити
обрачунати порез на добит за износ који одговара порезу који је његова нерезидентна
филијала платила изван територије Босне и Херцеговине на добит која је укључена у
приходе матичног привредног друштва. Матичним привредним друштвом сматра се
правно лице које посједује дионице или удјеле других правних лица. Филијалом се
сматра правно лице у чијем капиталу матичног привредног друштва учествује под
прописаним увјетима.
Право на порезни кредит има матично привредно друштво које је у периоду од
најмање годину дана, који претходи подношењу биланса успјеха, држало 25% или више
дионица, односно удјела нерезидентне филијале.
Порез на добит који је плаћен ван територије Босне и Херцеговине, као и порез
по одбитку који је одбијен и плаћен ван територије Босне и Херцеговине, у валути
државе у којој је плаћен, признаје се обвезнику у Федерацији као умањење обавезе
пореза на добит у Федерацији према средњем курсу Централне банке Босне и
Херцеговине на дан признавања тог порезног кредита, а највише до висине пореза који
би на ту добит или приход био плаћен примјеном стопе која је прописана у Федерацији
тј. до 10%.
Порезни кредит који у износу који се признаје, није искориштен по порезном
билансу за ту годину, преноси се и одбија од порезне обавезе у наредним годинама, а
најкасније у року од пет година.
Ради умањења обавезе пореза на добит у Федерацији, обвезник је уз порезну
пријаву и порезни биланс дужан приложити и:

16
 •за порез на добит: биланс успјеха, порезни биланс или други вјеродостојни
доказ о обрачунатој и плаћеној обавези пореза на добит ван територије Босне и
Херцеговине;
•за порез по одбитку: овјерен образац од надлежног порезног органа о
обрачунатом и плаћеном порезу ван територије Босне и Херцеговине.

122. Које врсте такса постоје у пореском систему БиХ?

 Комунална такса коју плаћају сва правна и физичка лица која се баве пословном
дјелатношћу.
 Судске таксе (код судских процеса, огласа, регистрације предузећа, ликвидације...)
 Административне таксе.

123. Који органи имају надлежности да уводе и одређују висину таксе? Судска и
законодавна власт.

124. Када се дивиденде појављују као приход Буџета?

Када је држава власник (сувласник) у неком привредном друштву (јавном предузећу).

125. Када се казне као дио прихода буџета признају?

126. Коме припадају уплате обавезних доприноса социјалног осигурања у БиХ?

Заводима здравственог осигурања (у Федерацији КЗЗО у РС-у Републички ЗЗО).

127. Ко има обавезу да уплати и доприносе? Послодавац, исплатилац плаће или

накнаде по основу ауторских хонорара и уговора о дјелу.

128. Гдје је пореска евазија најприсутнија?

Код плаћања ПДВ-а, пореза на доходак и пореза на добит.

129. Које су посљедице значајне пореске евазије?

Посљедице значајне утаје пореза су:
- Мањи укупни јавни приходи
- Неравноправан однос фирмни које плаћају и које не плаћају порез
- Слабљење пореске дисциплине и пореског система

17