Академија струковних студија

Косовско метохијска

СЕМИНАРСКИРАД

Предмет: Привредно право

Тема: Ортачко друштво

Ментор: Студент:
Проф. др Милица Петковић Вукићевић Бојана Маниташевић 40/18

Грачаница, 2021. године

 Ортачко друштво

САДРЖАЈ

Увод.................................................................................................................................................2
1. Друштва лица и друштва капитала.......................................................................................3
2. Појам и карактеристике ортачког друштва.........................................................................4
3. Оснивање ортачког друштва.................................................................................................5
4. Правни однос између ортака и ортака са ортачким друштвом..........................................6
5. Правни односи ортачког друштва према трећим лицима..................................................8
6. Пословни резултат ортачког друштва..................................................................................9
7. Престанак рада ортачког друштва......................................................................................10
Закључак.......................................................................................................................................12
Литература....................................................................................................................................13

1
 Ортачко друштво

Увод

Као субјекти пословних активности сматрају се физичка и правна лица која у

привредно-правном промету могу да се појаве као носиоци права и обавеза. Субјекти
привредних активности могу бити организовани у облику друштва капитала, међу којима
се убрајају друштво са ограниченом одговорношћу (Д.О.О.) и акционарско друштво (А.Д.)
и друштва лица која обухватају командитно друштво (К.Д.) и ортачко друштво (О.Д.).
Ортачко друштво или како се још другачије назива, друштво са неограниченом
солидарном одговорношћу, односно ортаклук, представља удружење више физичких или
правних лица која обављају одговарајућу делатност, где ортаци имају неограничену или
солидарну одговорност и одговарају за обавезе целокупном својом имовином.
Законодавство Републике Србије материју из области субјеката привредног
пословања уређује Законом о привредним друштвима. Овај Закон представља један од
најважнијих системских закона у нашој земљи, не само због области коју правно
регулише, већ и због чињенице да су и његове одредбе и конкретна решења створила
правну основу за развој привредног система заснованог на стандардима који се примењују
у земљама са развијеном тржишном привредном и на који се ослањају и многи други
закони у области привредног система.
У наставку рада детаљније ће бити речи о друштвима лица и друштвима капитала,
појму и карактеристикама ортачког друштва, самом оснивању ортачког друштва,
односима између ортака, ортака и ортачког друштва и ортака и трећих лица, остваривању
пословног резултата ортачког друштва, али и самом престанку пословања ортачког
друштва

2
 Ортачко друштво

1. Друштва лица и друштва капитала

У привредном праву се друштва, с обзиром на њихову природу, деле на друштва

лица и друштва капитала. Када су лица која се удружују у одређено друштво дала превагу
личности с којом удружују средства и рад, тада се говори о друштву лица, а када је
предност дата капиталу, онда се говори о друштву капитала.

Закон о предузећима предвиђа да се као оснивачи могу појавити све домаће и

стране особе, односно правна лица под условима узајамности. Овде се ради о друштву са
мешовитим власништвом које се може оснивати у складу са Законом о предузећима у
било којој форми друштва лица или друштва капитала, а у складу са савезним Законом о
страним улагањима.

За постојање трговачког-привредног друштва потребна су четири елемента и то:

уговор о оснивању друштва, улог, учешће у добити и јасна намера члана да се удружи у
друштво. За оснивање предузећа или друштва потребно је да се склопи уговор о оснивању
у писменом облику. Уговором се морају предвидети: фирма друштва, седиште друштва,
износ средстава потребних за рад друштва, начин прибављања средстава, права и обавезе
оснивача, начин утврђивања и распоређивања добити, одговорност уговорних страна из
заједничког пословања, трајање уговора о улагању, начин враћања улога, решавање
спорова и друга питања која су значајна за оснивање друштва.

Оснивачки улог представља одређену имовинску вредност (новац, рад, услуге),

затим лични рад који сваки члан уноси у друштво ради обаљања одређене делатности , као
и непокретне ствари изложене у новцу. Улози чланива друштва постају имовина и чине
основни капитал друштва.

Циљ душтва је да сваки члан учествује у оствареној добити, али у исто време
претпоставља и учешће чланова друштва и у евентуалним губицима. Учешће у добити
чини битну разлику која постоји између друштва и удужења, јер удружења могу имати
неки други циљ, па се могу конституисати и без имовине.1

Још један од елемента сваког друштва је изражена воља и намера сваког

потенцијалног члана друштва да постане члан неког привредног друштва. Потребно је да
воља буде манифестована слободно, без принуде, претње и слично.

1
Бацеј, Ј., Савремени привредни системи, Економски факултет, Београд, 2004. год., стр. 25.

3
 Ортачко друштво

У друштва лица спадају ортачко и командитно друштво. Карактеристика ових

друштва је та што чланови приликом формирања друштва имају у виду пре свега личност
чланова друштва. Смрт или пословна неспособност неког члана друштва захтева
изјашњавање свих осталих чланова о наставку постојања друштва. Непостојање јавних
ортака-комплементара код комантитног друштва (због смрти или напуштања друштва)
захтева примање нових комплементара или статусну промену друштва у ново, на пример,
у друштво са ограниченом одговорношћу.

Друштва лица карактерише то да се она оснивају искључиво путем уговора чланова

друштва и немају статут, да се код њих не помиње и не постоји основни капитал друштва,
да постоји контрола о уласку и изласку чланова друштва, да се у фирми мора навести име
бар једног члада друштва, да чланови друштва управљају пословима друштва, мада то
могу поверити и неком другом, да постоји одговорност чланова друштва за обавезе
друштва чиме се отклања ограничење у сношењу ризика пословања, и друго.

Код друштва капитала је битно удруживање капитала. Ова друштва настају на

основу уговора, али то није једини основни акт, него ова друштва морају донети и статут.
После доношења статута уговор губи важност, сем кад садржи одређене одредбе којим
чланови друштва преузимају неке обавезе у вези са односима у друштву.

За друштва капитала је карактеристично да: имају основни капитал и с тим у вези

се прописују најмања средства са којима се друштво оснива, при оснивању се не траже
више лица, него се друштво може основати и са једним лицем, чланови друштва не
одговарају на његове обавезе него друштво одговара читавом имовином, чланови друштва
сносе ограничени ризик за пословање друштва и то средствима која су уложили, друштво
мора имати статут, контрола уласка и изласта из друштва није битна карактеристина,
друштво има одређене органе у којима не морају бити сви чланови друштва, удели
друштва су лако преносиви, и тако даље.

2. Појам и карактеристике ортачког друштва

Ортачко друштво представља тип предузећа које оснивају два или више правних
или физичких лица ради обављања одређене делатности под заједничким пословним
именом и чији је заједнички циљ стицање профита. Ортачка друштва су сва привредна
друштва у којима чланови имају неограничену солидарну одговорност за обавезе друштва,
а оно што је карактеристично за ова предузећа јесте да заправо не постоји минимални улог

4
 Ортачко друштво

капитала. Ортаклуци се обично основају у областима као што су, на пример, услужне
делатности, занатство, трговина на велико и мало и друго.2

Ортачко друштво се углавном оснива када се ради о мањем привредном субјекту, а

лица која га чине су ортаци. Оно има неколико основних карактеристика, које произилазе
из његовог појма утврђеног законском одредбом. Ово друштво карактерише начин
његовог настанка, а друштво настаје на основу уговора који потписују сви његови
чланови. За своје обавезе ортачко друштво одговара целокупном својом имовином.
Ортаци одговарају солидарно целокупном својом имовином, осим ако са
повериоцем није другачије предвиђено.3

Улог ортака у ортачко друштво може бити у новцу, стварима и правима, као и у
раду или услугама који су извршени или треба да буду извршени и њихови улози су
једнаке вредности. Ортачко друштво има своју имовину, која је на почетку оснивања
једнака улозима ортака и ортаци њом одговарају за своје обавезе. Треба напоменути да
је имовина ортачког друштва потпуно одвојена од имовине ортака. Изузетак чине ствари
које су дате на коришћење дртуштву али уз задржано право ортака на својину.

Основни циљ оснивања овог друштва јесте стицање добити. Овај облик друштва
може обављати и више делатности, а о томе одлучују сами ортаци међусобним
договорима. Веома битна ставка везана за ортачко друштво јесте то да оно одговара за
своје обавезе целокупном својом имовином, а ортаци су одговорни солидарно за све
обавезе друштва целокупном својом имовином.

3. Оснивање ортачког друштва

Оснивачки акт представља основу настајања и оснивања свког ортаклука и он

заправо представља уговор о осниваљу друштва. Оснивачки акт мора бити састављен у
облику писмене форме и мора бити потписан од стране свих оснивача. Такође, он мора
имати одговарајућу садржину. Обавезна садржина оснивачког акта утврђена је Законом о
привредним друштвима. Оснивачки акт ортачког друштва има обавезне и необавезне
елементе. Оснивачи ортачког друштва могу бити физичка и правна лица. Минимални број
оснивача је два. Ограничења у максималном броју лица која оснивају ортачко друштво не
постоји .Обично овакав тип друштва оснива мањи број лица.

2
Костадиновић, Д., Основе привредног права, Београд, 2006. год., стр. 145.
3
Срдић, М., Јовановић, М., правни положај привредних субјеката, Привредна академија, Нови Сад, 2006.
год., стр. 26.

5
 Ортачко друштво

Сам оснивачки акт мора садржати елементе као што су:4

 Пуно име и презиме, као и пребивалиште свих физичких лица -

ортака,
 Пословно име и седиште друштва,
 Делатност ортаклука и
 Делатност, означење врсте и вредности улога ораклука.

Поред ових елемената, оснивачки акт може да садржи и неке друге, додатне
елементе, а саме измене и допуне оснивачког акта ортачког друштва, могу се вршити
једино уз потпуну сагласност свих ортака друштва.

Оснивачки акт треба да садржи и одредбе о заступању предузећа, али и

начин располагања добити, као и сношење ризика. Да би друштво било регистровано
поред пријаве за регистрацију као и уговора о основињу неопходан је и документ о
уплаћеним улозима чланова друштва. Необавезне елементе оснивачког акта ортачког
друштва, који су од значаја за друштво и ортаке, утврђују оснивачи самостално,
према њиховим потребама. Измене и допуне оснивачког акта ортачког друштва врши се уз
сагласност свих ортака друштва, ако тим актом није друкчије предвиђено. Ово правило је
диспозитивног карактера.5

Поред самог оснивачког акта, ортачко друштво може да има и уговор ортака којим
се уређује нарочито пословање друштва и управљање. Он се сачињава у писаном облику и
потписују га сви ортаци. Уговор ортака ортачког друштва се не прилаже уз пријаву за
регистрацију ортачког друштва. У случају да не постоји усклађеност између основачког
акта и уговора ортака, примењује се осноивачки акт друштва.

4. Правни однос између ортака и ортака са ортачким друштвом

Оснивачка средства друштва могу бити у виду новца, ствари или права коју су
исказана у новцу и они улажу улоге једнаке вредности. Ортаци морају споразумно да се
договоре о вредности новчаних улога, а уколико се то не постигне имају две могућности.
Прва је да процену повере овлашћеном процењивачу, а друга да поднесу захтев да то
уради суд у ванпарничном поступку. Уколико ортак ортачког друштва не унесе свој улог у
складу са оснивачким актом друштва, односно, ако новац примљен за друштво не преда у

4
Костадиновић, Д., Основе привредног права, Београд, 2006. год., стр. 146.
5
Бабић, В., Јанићијевић Н., Костић, Ж., Петковић, М., Стефановић, Ж., Организација предузећа,
Економски факултет, Београд, 2009. год., стр. 101.

6
 Ортачко друштво

одређеном року друштву или који за себе узме новац или другу имовину друштва без
икаквог овлашћења, дужан је да то надокнади уз одговарајућу камату. Обавеза ортака је да
уплати свој улог у договореној висини, и зато је он дужан да повећа свој улог изнад износа
који је одређен оснивачким актом, али није дужан да повећа свој улог ради прикривања
губитака друштва. Ортаци свој удео у ортачком друштву могу пренети да другог ортака са
којим се то договоре. Оваквим преносом се не угрожавају интереси друштва нити њених
поверилаца.6

Када је у питању само одлучивање, оно је регулисано Законом о привредним

друштвима. Одлуке у ортачком друштву углавном доносе сами ортаци, а постоје две
категотије олдлука и то:

 Прва категодија која се односи на одлуке у вези са редовном

делатношћу ортачког друштва и
 Друга категорија која се односи на питања изван редовне делатности
друштва.

Кворум за доношење прве категорије одлука је већина од укупног броја гласова

ортака, а на другу категорију се примењује принцип једногласности ортака. Све одлуке
ортаци доносе на седницама. Уколико се нека одлука односи на неког од ортака, тај ортак
не може учествовати у доношењу дате одлуке.

Када је у питању вођење послова у ортачком друштву, то углавном обављају сви

његови чланови јер угланом ортачко друштво садржи мали број чланова. Међутим,
постоје изузеци када се вођење послова повери једном од ортака или једном броју ортака.
Ако се овај случај догоди, остали ортаци немају апсолутно никакво право на вођење
послова. Управљање ортачког друштва подразумева обављање послова и других радњи у
име и за рачун друштва од стране ортака којима је то поверено. Када вођење пословања
обављају овлашћени ортаци они могу да обављају послове само ако поступају заједно.
Сваки ортак је дужан да о начину вођења послова обавести остале ортаке овлашћене за
пословођење. У циљу заштите интереса ортака који нису овлашћени на пословођење,
Законом о привредним друштвима је прописано да пословођење обухвата само овлашћење
за обављање правних послова и других радњи које се редовно врше при обављању
делатности друштва.

Под правним пословима и другим радњама се подразумевају послови и радње који

су уобичајени, односно које ортачко друштво редовно обавља. Ортаци који су овлашћени
за обављање пословођења могу вршити радње које су предвиђене самим радом друштва, а
ако неки посао прелази одређени оквир, неопходно је да се сви ортаци усагласе у вези

6
Срдић, М., Јовановић, М., правни положај привредних субјеката, Привредна академија, Нови Сад, 2006.
год., стр. 28.

7
 Ортачко друштво

обављања таквог посла. Вођење и управљање пословима може обављати једино члан
друштва који је за то одређен, односно пословођење се не може пренети на треће лице.
Уколико се деси случај да је неопходно да се пренесе на неко треће лице, тада се сви
ортаци морају сложити. Лице на које се преноси овлашћење стиче сва права за извршење.
У том случају, ортак који је пренео овлашћење трећем лицу одговара за рад поменутог
лица. Право на вођење послова престаје отказивањем вршења овог права од стране ортака
којем је то поверено и то при следећим условима: да буде учињено у отказном року који је
за то предвиђен или да за отказивање постоји оправдани разлог. Ортак који престаје са
обављањем ове дужности мора благовремено да обавести друге ортаке и то искључиво
писменим путем. Уколико не испоштује законска правила дужан је да друштву надокнади
штету коју је тим путем проузроковао. Такође, ортаци могу одузети право на руковођење
и то у случају да се ортак који је предвиђен за пословање није способан за обављање ове
функције или да чини тежу повреду дужности пословања. Ова одлука се доноси по тужби
ортачког друштва.

5. Правни односи ортачког друштва према трећим

лицима

Правни односи ортачког друштва и ортака према трећим лицима се утврђују

Законом о привредним друштвима. Односи се на питања као што су: право на заступање
друштва, приговоре које ортак и ортачко друштво могу истаћи према трећим лицима,
компензацију потраживања и одговорности новог ортака.7

1. Право на застуање друштва. Заступници ортачког друштва могу

бити: сви ортаци, група ортака или само један ортак. Законска претпоставка је да
право на заступање имају сви ортаци, осим ако је оснивачким актом другачије
предвиђено. Могуће је да друштво заступају ортаци заједно са прокуристом што се
одређује оснивачким актом. Отказивање овлашћења за заступање може се
одредити у отказном року који је предвиђен оснивачким актом или ако за то
постоји оправдан разлог, који цене остали ортаци. Уколико постоји оправдан
разлог за одустајање одзаступања , ортак овлашћен за заступање је дужан да
остале ортаке обавести благовремено и писменим путем. Ортак који се одрекне
овлашћења за заступање супротно наведеним правилима дужан је друштву
надокнади штету насталу том приликом. Овлашћење за заступање се може
7
Бабић, В., Јанићијевић Н., Костић, Ж., Петковић, М., Стефановић, Ж., Организација предузећа,
Економски факултет, Београд, 2009. год., стр. 108.

8
 Ортачко друштво

одузети одлуком суда по тужби друштва и то у случају да се утврди да ортак

није способан за заступање или да је теже повредио дужност заступања друштва.

2. Приговор против захтева поверилаца. Уколико поверилац поднесе

приговор против ортака за обавезе друштва , ортак може поднети две врсте
приговора. Прва врста приговора су лични приговори које ортак може истаћи
према трећем лицу, док у другу врсту спадају приговори које може истаћи
само ортачко друштво. На подношење ових приговора примењују се
облигациони прописи.

3. Одговорност новог ортака. Када нови ортак накнадно приступи

друштву,због заштите права трећих лица, он,као и сви остали ортаци,
одговара солидарно целокупном својом имовином.

4. Пренос удела трећим лицима. Са преносом удела ортака на

трећа лица преносе се и чланска права у ортачком друштву. Сви остали ортаци
морају дати своју сагласност на пренос ортачког удела трећим лицима. С тим да се
тај део мора прво понудити члановима друштва. Одговорност код преноса
удела на треће лице је веома строга, јер су њоме обухваћени и стицалац и
преносилац удела. Ако се ортаци не споразумеју другачије, стицалац и преносилац
удела одговарају солидарно према ортачком друштву за све обавезе које је
преносилац удела имао у тренутку преноса удела.

6. Пословни резултат ортачког друштва

На крају сваке пословне године ортаци усвајају финансијски извештај. Овим

извештајем утврђује се добит и губитак ортачког друштва. Учешће ортака у добити и
губитку ортачког друштва је у зависности од резултата његовог пословања. Одлука о
усвајању финансијског извештаја треба да садржи одлуку о расподели добити, односно
учешћу у губитку сваког ортака. Добит ортачког друштва расподељује се орацима на
једнаке делове, сходно њиховим улозима који су једнаке вредности. И губитак ортачког
друштва расподељује се на ортаке друштва на једнаке делове. Део добити који на основу
пословног резултата ортачког друштва припада ортаку, исплаћује му се најкасније три
месеца од дана усвајања финансијског извештаја.8

8
Бацеј, Ј., Савремени привредни системи, Економски факултет, Београд, 2004. год., стр. 29.

9
 Ортачко друштво

Ортак не може учествовати само у добити или само у губитку ортачког друштва. У
случају да оснивачки акт ортачког друштва садржи одредбу којом се одређује само удео у
добити или само удео у губитку, сматра се да се она односи и на добитак и на губитак.
Међутим, одредбе о учешћу у добити и губитку ортачког друштва су диспозитивне
природе, јер основачким актом друштва или уговора ортака може бити одређено другачије
решење.9

7. Престанак рада ортачког друштва

Ортачко друштво може престати са радом, пре свега, истеком времена на које је
основано или испуњењем циља оснивања. Уколико протеком времена, односно
испуњењем циља оснивања, друштво настави да послује, сматра се да је прећутно добило
сагласност свих ортака и да је основано на неодређено време. Ортачко друштво престаје
са радом одлуком ортака о престанку рада, стечајем, уколико друштво не обавља послове
непрекидно у периоду од две године, наступањем догађаја одређеног оснивачким актом
или уговором ортака који има за последицу престанак рада друштва, као и судском
одлуком о престанку. Суд одлуку о престанку рада друштва може донети и по тужби
неког од ортака друштва, под условом да за то постоји оправдани ратлог, као на пример,
када ортак са намером или грубом непажњом повреди своју дужност која је од утицаја на
пословање друштва, када је испуњење дужности ортака фактички немогуће, када није
могуће да друштво настави пословање у складу са законом, оснивачким актом или
уговором ортака друштва. Ортаку се право на подношење тужбе не може ограничити или
украсти.

Поред основа за престанак рада ортачког друштва, законом су одређени основи за

престанак својства ортака у ортачком друштву и то: у случају смрти ортака, отварања
стечаја над неким од ортака, услед отказа неког ортака, доношењем одлуке ортака у
складу са оснивачким актом, уговором ортака или законом. Оснвачким актом ортачког
друштва или уговором ортака могу бити одређени и други случајеви као основ престанка
својства пртака.10

Право ортака на отказ и повлачење се не може ничим ограничити. Ортак може да

се повуче добровољно из друштва, при чему мора поднети доказ о повлачењу у писаној
форми и то најмање шест месеци пре истека пословне године. Оснивачким актом,
међутим, може се рок другачије одредити. Добровољно повлачење ортака из душтва има
9
Бабић, В., Јанићијевић Н., Костић, Ж., Петковић, М., Стефановић, Ж., Организација предузећа,
Економски факултет, Београд, 2009. год., стр. 113.
10
Срдић, М., Јовановић, М., правни положај привредних субјеката, Привредна академија, Нови Сад,
2006. год., стр. 31.

10
 Ортачко друштво

одређене последице. Једна од њих се односи на удео ортака који се повлачи из друштва.
Његов удео расподељује се осталим ортацима на једнаке делове, уз обавезу ортака који
остају у друштву да ортаку који иступа исплате у новцу оно што би он примио на основу
обрачуна који би био сачињен да је у време иступања друштво престало да постоји. При
сачињавању оваквог обрачуна не узимају се у обзир текући незавршени послови. Може се,
међутим, догодити и ситуација када вредност имовине ортачког друштва у моменту
иступања ортака није довољна да се покрију обавезе друштва. У овом случају ортак који
иступа из друштва је обавезан да друштву плати део непокривеног износа сразмерно свом
учешћу у губитку друштва. И ове одредбе су диспозитивног карактера, тако да се
оснивачким актом или уговором ортака могу на другачији начин дефинисати обавезе и
друштва и ортака који из њега иступа.11

Ортак који иступа из ортачког друштва има право учешћа у добитку и губитку
друштва из послова који у време иступања још нису били завршени. Учешће у добити,
односно губитку друштва обрачунава се са стањем на дан истушања ортака, осим ако
оснивачким актом или уговором ортака није другачије одређено.

Ортак може бити искључен из друштва. Одлуку о искључењу доносе остали

ортаци, на начин одрешен оснивачким актом или уговором ортака. Основ искључења мора
бити субјективне природе, што зчани да мора бити у непосредној вези са његовим
радњама (на пример, немогућност извршења обавеза из уговора услед осуде на одређену
казну, нанета штета друштву, повредна оснивачког акта или уговора ортака и слично).12

У случају да ортак умре, друштво наставља са радом са наследницима преминулог

ортака уколико је то предвиђено оснивачким актом и уз сагласност наследника.
Наследници ово своје право могу остварити од дана сазнања за наслеђивање или од дана
именовања заступника наследнику који нема пословну способност, зависно од околности
случаја.

Ортачко друштво може да престане са радом и ликвидацијом. У случају када у

ортачком друштву остане, из било ког разлога, један ортак, он има обавезу да преузме све
неопходне мере у циљу усклађивања пословања друштва са условима прописаним
законом. Уколико ортак ову своју обавезу не испуни у року од три месеца од дана када је
остао као једини ортак друштва, ортачко друштво престаје ликвидацијом.

Престанак ортачког друштва мора бити пријављен у циљу регистрације и

објављивања ове чињенице. Уколико престанак ортачког друштва наступи на основу
судске одлуке, суд по службеној дужности пријављује регистру престанак рада друштва.

11
Мићовић, М., Привредно право, Економски факултет, Крагујевац, 2010. год., стр. 87.
12
Царић, С., Витез, М., Веселиновић, Ј., Привредно право, Привредна академина, Нови Сад, 2010. год.,
стр. 116.

11
 Ортачко друштво

У осталим случајевима престанак пријављују преостали ортаци који су овлашћени за

заступање ортачког друштва.

Закључак

Ортачко друштво је један од постојећа четири облика привредних друштава у

привредном систему Србије. Оно заправо представља врсту предузећа у форми
привредног друштва у коме чланови друштва (ортаци, партнери, другари) одговарају за
обавезе друштва неограничено и солидарно целокупном својом имовином. Ортак је реч
која води порекло из турског језика и означава другара, компањона, партнера.

У нашем закону о привредним друштвима, ортачком друштву, као правном облику

привредног друштва, признаје се статус правног лица. Законодавац га дефинише ка
„привредно друштво које оснивају два или више физичких и/или правних лица у својству
ортака друштва ради обављања одређене делатности под заједничким пословним
именом“. Из законске дефиниције, дакле, произилазе две чињенице – прво, да је
минимални број оснивача, односно ортака два (а ако такво друштво из било ког разлога
падне на једног члана оно не може опстати као такво) и друго да оснивач, односно ортак,
може бити и птавно лице. Међутим, због признавања ортачком друштву статус равног
лица, Закон је ставио пред ортаке посебан захтев, а то је постојање посебне имовине
друштва, дакле без обзира на то што чланови одговарају солидарно и неограничено
целокупном својом (личном) имовином.

Закон захтева да постоји посебна имовина друштва која је одвојена од имовине

чланова. Та имовина треба да служи као гаранција наплате потраживања поверилаца
друштва. Поред тога, ова имовина (имовина друштва) је правно организована – њом се
управља на посебан начин.

12
 Ортачко друштво

Литература

1. Бабић, В., Јанићијевић Н., Костић, Ж., Петковић, М., Стефановић, Ж.,
Организација предузећа, Економски факултет, Београд, 2009. године

2. Бацеј, Ј., Савремени привредни системи, Економски факултет, Београд, 2004.

године

3. Костадиновић, Д., Основе привредног права, Београд, 2006. године

4. Мићовић, М., Привредно право, Економски факултет, Крагујевац, 2010. године

5. Срдић, М., Јовановић, М., правни положај привредних субјеката, Привредна

академија, Нови Сад, 2006. године

6. Царић, С., Витез, М., Веселиновић, Ј., Привредно право, Привредна академина,
Нови Сад, 2010. године

13