Bankarstvo u poreskim rajevima ima sline elemente kao i evrobankarstvo, ali i

jednu vanu specifinost koja ga razlikuje od njega. Ona je u motivaciji

meunarodnih banaka da otvaraju svoje organizacione jedinice koja se ogleda u
izbegavanju poreza, odnosno potragu za mnogo manjim poreskim optereenjem.

U okviru savremenog biznisa danas se sve vie govori o offshor (of-or) biznisu
kao obliku nerezidentnog poslovanja.10 Of-or je zakonska enklava koja se
razlikuje od on-or (u unutranjosti zemlje) biznisa. Of-or centri posluju, naime,
prvenstveno (ali ne i iskljuivo) sa stranim licima (nerezidentima). Prema objektu
poslovanja of-or kompanije mogu biti: trgovake, banke, osiguravajua drutva,
brodarske kompanije. Danas gotovo da nema meunarodne kompanije koja aktivno
ne koristi of-or mogunosti za svoje poslovanje.11 Objekt poslovanja of-or
kompanija je po pravilu sve osim domaeg trita. Ovo je posledica injenice to ofor kompanije ili plaaju simbolian ili nikakav porez na profit i uivaju druge brojne
poslovne olakice, pa bi njihovo poslovanje na lokalnom tritu neminovno istaklo
njihovu konkurentnost u odnosu na domau (tanije rezidentnu) privredu i
potiskivanje ili ak i bankrotstvo domaih privrednih subjekata suoenih sa ovom
nelojalnom konkurencijom. Biznis u novom veku mora doiveti korenite promene.
Promenama se ne moe 9 Profit koji se ostvaruje trgovinom drogom procenjuje se
na iznos od 300 do 500 milijardi USD godinje, odnosno izmeu 8% i 10% svetske
trgovine. Ovde je uzeta u obzir samo trgovina prirodnim, a ne i sintetikim drogama
(Prema: Sistem i korupcija, IDN, Beograd, 2000, str. 123). 10 Termin offshore u
bukvalnom prevodu sa engleskog znai vanobalan, tj. van one teritorije u kojoj je
takva kompanija registrovana. Ta eksteritorijalnost ogleda se u dva kljuna
elementa: (1) subjektu vlasnik kompanije mora biti strano fiziko ili pravno lice; (2)
objektu ovim kompanijama se dozvoljava samo meusobno poslovanje ili
poslovanje sa kompanijama iz treih zemalja. Iako su of-or jurisdikcije po pravilu
stroge po pitanju spreavanja domaih lica da budu vlasnici, odnosno suvlasnici ofor kompanija, po pitanju rada u ovim kompanijama situacija je suprotna:
zapoljavanje domaih dravljana za rad u of-or kompanijama, pa i najvia zvanja
(direktori, menaderi) u principu se pozdravlja. 11 Kipar je doneo odluku o razvijanju
of-or biznisa 1975. godine. vajcarska je postala of- or bankarski ideal zbog
svoje politike neutralnosti. Malta, kao i mnoge druge bive kolonije, okrenula se po
dobijanju nezavisnosti, of-or biznisu, jer je odlaskom kolonijalnog gospodara
istovremeno otiao i ekonomski staratelj. Najznaajniji of-or centri u svetu su:
Kipar, Gibraltar, Dersi i Derensi (ostrva u kanalu La man), oveije ostrvo,
Lihtentajn, Luksemburg, Madera, Malta, Monako.11 upravljati, kao to kae Draker,
ali im se mora ii u susret. Kao to kae Bil Gejts (Poslovanje brzinom misli)
uspene firme sledee decenije ... bie one koje digitalne alate koriste za
preoblikovanje svoga posla. Te firme e donositi brze odluke, delovae efikasno i
direktno e kontaktirati sa klijentima na mnotvo pozitivnih naina. Prelazak na

digitalno postavie nas na vrh talasa promena koji e razbiti stari nain poslovanja.
Digitalni nervni sistem omoguie vam poslovanje brzinom misli to je klju
uspenosti u 21. veku. Ili kao to kae Riard Mek Gin (predsednik i izvrni direktor
kompanije "Lucent Technologies"): Morate biti bri ili ete nestati. To je upravo
suprotno uzreici brzina ubija. Da bi se postigla nuna brzina u savremenom
biznisu modernom ekonomisti stoji na raspolaganju informatika tehnologija.
Navedene promene koje se deavaju u 21. veku, na alost, zloupotrebljavaju se. Ofor centri su potencijalne mete za perae novca. Potencijalno sumnjive
transakcije su mogue kod of-or drava, a posebno kod nenadgledanih ili slabo
nadgledanih banaka (naroito na sledeim lokacijama: Kukova ostrva, Dominikanska
Republika, Maralska ostrva, itd.). Of-or investicioni centri (off-shore investment
centres) su mesta na kojima posedovanje imovine ima posebne prednosti. I to zbog
niskih ili nepostojeih poreza na prihod i bogatstvo. Tu su i zakoni koji se odnose na
trustove, iz kojih preduzea, posebno finansijska preduzea, mogu da posluju uz
poreske olakice.12 Od 60-ih godina prolog veka na ovamo veliki broj investicionih
fondova, od kojih su mnogima upravljale finansijske institucije iz V. Britanije i slinih
zemalja, osnovani su u ovim zemljama, dok je znaajan broj investicionih poslova,
koji ukljuuju uvanje i upravljanje sredstvima privatnih lica, voen uz ostvarivanje
poreskih olakica. Neke od of-or zemalja su neto vee od zemalja na papiru i u
njima su of-or institucije registrovane i poseduju akta o poslovanju. Druge su
operativni centri, u kojima, pored pomenutog investicionog poslovanja, postoji
znaajan obim meunarodnog bankarskog poslovanja, i one imaju vanu ulogu na
tritu evro valuta. Ovo je posebno dolo do izraaja, u negativnom smislu, uoi i
tokom savremene svetske finansijske krize (od 2008. godine). Of-or poslovi su
bankarski poslovi koji se realizuju: (1) u podrunicama koje su svesno (namerno)
osnovane u zemljama iji pravni, poreski i nadzorni sistemi nisu strogi kao u
matinoj zemlji;13 (2) u podrunicama koje se nalaze na teritoriji matine drave, ali
u povlaenim zonama, koje su izuzete iz opteg regulacionog okvira drave.14
Poetkom 90-ih godina prolog veka oko polovine svetskih zaliha novca i njegovih
tokova deponovano je ili je prolazilo pomenutim tokovima.15 Propisivanje poslova
12 Najpoznatija takva mesta su ostrva u Lamanu (Channel Isles), neke karipske
zemlje (Caribbean states) i Luksemburg (Luxembourg). 13 Re je o ostrvskim
zemljama u kojima su ti poslovi razvijeni (na Bahamima, Barbadosu, Bermudima,
Britanskim Devianskim Ostrvima, Kipru, Jamajki, itd.), no toj grupi pripadaju i male
evropske kopnene drave: Andora, Lihtentajn, Luksemburg, Monako i vajcarska).
Nazivaju ih poreskim rajevima. 14 Takvi poslovi su se najbre razvili u Njujorku
(SAD) i Dablinu (Irska). 15 Depozit i u "of-or" bankama u isto vreme su iznosili oko
1000 mlrd. USD, a jo je toliko kapitala bilo plasirano u zajednike fondove kojima
upravljaju "of-or" banke. 12 kojima se banke smeju baviti, smanjilo je njihovu
sposobnost da u matinim dravama odgovore izazovima konkurencije. Stoga su
banke postepeno selile svoje poslove u tzv. regulatorne oaze. U izvetaju evropske
Komisije upuenom Savetu i Evropskom parlamentu navodi se da je u of-or
zemljama neoporezovano i neprijavljeno na desetine milijardi evra iz EU. Naime,
graani i firme iz EU su 35% depozita plasirali u of-or zemlje. Kajmanska ostrva i

vajcarska dre 20% svetskih depozita, ija je ukupna vrednost 1.400 milijardi
dolara. U izvetaju se, takoe, navodi da su Kajmanska ostrva, inae britanska
teritorija, meu najbre rastuim centrima za privlaenje novca (Privredna komora
Srbije, 2013). Pored Kajmanskih ostrva u carstvo of-or biznisa spadaju i
Devianska ostrva.16

Rajski telohranitelji
Banke se u ovim analizama kvalifikuju kao jedna od najvanijih karika za of-or
klijente, posebno velike banke koje imaju filijale irom sveta. U jednom od
objavljenih dokumenata, vajcarski bankarski div Crdit Suisse je opisan kao Sveti
gral meunarodne mree utaje novca. Za njim mnogo ne zaostaju ni druge, u
javnosti ugledne finansijske institucije, poput amerikog JP Morgan-a, vajcarskih
UBS i Clariden, francuskih Banque National de Paris i Paribas ili holandskih IMG i
Amro. Istraivai tvrde da je zatitu najbogatijih posebno proirila Deutsche Bank.
Ona je osnovala vie od 300 fondova i finansijskih firmi kroz svoju filijalu u
Singapuru. Iznos tako zatiene imovine bogatijih klijenata ova banka je poveala
sa 180 milijardi dolara u 2005. godini na 367 milijarda u 2010. godini.

Finansijska kriza, i zahtevi da se stane na put finansijskim malverzacijama koje su je

i izazvale, nimalo nisu naruili rajsku of-or idlilu. Naprotiv. MKIN tvrdi da su od
2005. do 2010. depoziti u 50 najveih svetskih banaka udvostrueni, odnosno sa 5,4
dosegli basnoslovnu svotu od 12 biliona dolara. Osim banaka, u dokumentima se
pominju i mnogi drugi posrednici svojevrsni telohranitelji za fizika i pravna lica
koja upadnu u komplikovane lavirinte of-ora. Meu njima su pravne kancelarije,
investicioni fondovi, kompanije-podstavljai itd. U skrivanju identiteta, poslovnih
interesa i podrci oko pranja novca, uestvuje bukvalno cela armija knjigovoa. .

Povodom navedenih podataka, meu prvima je reagovala Evropska komisija,

najavivi jo intenzivniju borbu protv poreskih prestupnika. U saoptenju za javnost,
Komisija je podsetila da je 6. decembra 2012. predloila 30 mera za spreavanje
utaje poreza, zbog kojih EU, kako se procenjuje, gubi najmanje bilion evra godinje.

Evropska komisija bi trebalo da predloi i nove pravne instrumente, kako bi

onemoguila multinacionalne kompanije da prebacivanjem dobiti izbegnu plaanje
poreza. Meutim, da bi se planovi realizovali, potrebno je prethodno omekati
rigidne stavove Austrije i Luksemburga. Ministar finansija Luksemburga je izjavio da
je spreman da sarauje sa drugim zemljama iz EU u vezi sa razmenom informacija o
klijentima banaka koji izbegavaju plaanje poreza. To znai da je glavni bankarski
of-or indirektno nagovestio da je spreman da zajedno sa vajcarskom zapone
demontau institucije bankarske tajne.

Nasuprot ovakvoj odluci, austrijska vlada je reila da pliva uzvodno. Zvanini Be

je umirio klijente austrijskih banaka, poruivi da nema nameru da ih izda
poreskim organima drugih zemalja. Stvar je u tome to je regulativa vezana za
bankarsku tajnu sadrana u najviem pravnom dokumentu austrijskom Ustavu i
moe se promeniti jedino uz dvotreinsku podrku u parlamentu. A kako se u toj
zemlji blie izbori, takav scenario je teko zamisliv. tavie, austrijska ministarka
finansija Marija Fekter, posluila se taktikom napad je najbolja odbrana, rekavi
austrijskom Kuriru da bi bilo poeljno da se EU vie pozabavi Velikom Britanijom
koja je, po njenim reima, raj za pranje novca. Meutim, vrlo brzo nakon tog
intervjua, Raiffeisen bank International je ostala bez glavnog oveka, Herberta
Stepia, koji se proziva u izvetaju da je preko dve of-or firme u Hong Kongu kupio
tri stana u Singapuru, o emu nije obavestio nadzorni odbor Banke i austrijsku
regulatornu agenciju. Mada je Stepi tvrdio da su te transakcije legalne, krajem
maja podneo je ostavku na funkciju predsednika Upravnog odbora Raiffeisen bank
International.

Rajevi u ratu?
Poreske slube i pravosudni organi Nemake, Francuske, Velike Britanije, Belgije,
Indije i Grke najavili su da e razmotriti mogunost da krenu u proveru podataka
kojima se u izvetaju optuuju njihovi dravljani. Nadleni organi na Bermudima i u
nizu drugih britanskih prekomorskih teritorija su po objavljivanju MKIN izvetaja
potpisali sporazume o razmeni poreskih podataka, a sline ugovore nedavno su
sklopili i sa ostrvima Dersi, Gernzi i Man, kako bi uli u trag utajivaima koji novac
skrivaju van Velike Britanije.

U Nemakoj je buknula polemika oko zahteva da se uvedu otrije kazne za

finansijske institucije koje su uestvovale u ovim prevarama. Nemaki ministar
finansija Volfgang ojble je zatraio uvid u dokumenta da bi se ustanovilo ko je iz te
zemlje izneo u poreske rajeve oko 400 milijardi evra. Prema pisanju magazina
Fokus, oko 100.000 nemakih graana koristi poreske oaze preko kojih je
obavljeno 260 miliona finansijskih transakcija. Naravno, Deutsche Bank odbija da
prizna bilo ta, iako su se na njenoj internet stranici donedavno veoma napadno
reklamirale njihove of-or usluge. Reklame su posebno preporuivale Mauricijus, kao
mesto koje e pruiti poreski neutralnu sredinu. Da trgovina na Mauricijusu ide
dobro, govori i broj zaposlenih u lokalnoj filijali Deutsche Bank, koji je u poslednjih
nekoliko godina porastao sa pet na vie od 200 zaposlenih.

Sa druge strane, uporedo sa sukcesivnim objavljivanjem delova izvetaja, u javnosti

se pojavljuju i pitanja ta je ustvari bio cilj MKIN? U analizama na tu temu, autori ne
spore ocene da of-or kompanije sve vie slue za globalnu pljaku, zbog koje su
dravni budeti na teti stotine milijardi dolara samo u SAD oko 345 milijardi
dolara godinje, a u EU ve pomenutih 1 bilion evra. Meutim, ono to kritiari
zameraju ovom izvetaju je njegova jednostranost. Naime, kompletna
dokumentacija se odnosi na Britanska devianska ostrva i povezane filijale u
drugim poreskim rajevima, koji se pominju jedino u vezi pomenutog of-ora. S
obzirom da je u pitanju jedan od najpopularnijih poreskih rajeva u svetu, kritiari
postavljaju pitanje da li je on, u stvari, bio meta, dok je pravi cilj bio da se novac
mnogobrojnih bogatih klijenata prebaci na neko drugo, poreski neutralno mesto?
Oni svoju skepsu potkrepljuju i injenicom da i pored toga to MKIN, preko njegovog
osnivaa, Centra za javni integitet, podravaju mnoge poznate fondacije (na primer,
Dord Soro je dao milion dolara donacije), podaci o njegovom funkcionisanju su
veoma oskudni, a lan se moe postati jedino po pozivu.

Vladimir Adonov
Finansije Top 2012/13