SEMINARSKI RAD

Predmet: Ekonomske integracije

Tema:Regionalne integracije CEFTA

Mentor: Student:
Prof.dr Milan Bjelić Dejana Škorić
 Beograd, maj 2019
Sadržaj

 Uvod.....................................................................................................................3
 Osnivanje CEFTA, organi, Sporazum I ekonomsko-integracione karakteristike
članice…………………………………………………………………………...4
 Osnivanje CEFTA sporazuma..............................................................................7
 Ekonomsko-integracione karakteristike članica CEFTA......................................8
 Osnovni principi I elementi CEFTA……………………………………………12
 Rezultati i problemi u primeni CEFTA sporazuma.............................................15
 CEFTA I EU…………………………………………………………………….21
 Problemi u primeni CEFTA…………………………………………………….23
 Srbija I CEFTA…………………………………………………………………23
 Pozitivni i negativni efekti CEFTA sporazuma...................................................24
 Zona slobodne trgovine u jugoistočnoj evropi cefta 2006..................................26
 Zaključak.............................................................................................................31
 Literatura.............................................................................................................32

Uvod
U sferi globalizacije svetske privrede, sve se više nameće potreba za uključivanje u svetske

2
privredne tokove svih zemalja koje su tržišno orijentisane. Posebno je prisutna potreba za
intenzivnom razmenom robe, usluga, rada i kapitala. Za sve zemlje jugo-istočne evrope, pa tako i
za Srbiju, glavni izazov predstavlja priključivanje Evropskoj uniji. Izazovi su prvenstveno u
usklađivanju carinskih i drugih politika, institucija, kao i prilagođavanja ekonomija ovih, pretežno
zemalja u tranziciji na princip liberalnog tržišnog poslovanja. Liberalizacija tržišta donosi mnoge
olakšice za trgovinu, kao što su ukidanje uvoznih i izvoznih carina, slobodan protok robe i kapitala,
ukidanje monopola i veća konkurencija donosi niže cene i podizanje kvaliteta proizvoda i usluga za
krajnje kupce. Sa druge strane, javljaju se i neki negativni efekti, poput gubljenja mehanizama
zaštite domaće proizvodnje, poput subvencija, kvota i visokih carina. Takođe ulazak stranih,
konkurentnijih preduzeća dovodi do propadanja domaće proizvodnje, otpuštanja radnika i
snižavanja njihovog standarda. Međutim, jedinstveno je mišljenje da liberalizacija ipak donosi više
koristi nego štete, jer dovodi do efikasnije alokacije i korišćenja resursa 1, zbog prilagođavanja
pravilima svetskog tržišta, kao i lakšem pristupu modernoj tehnologiji.

Osnivanje CEFTA, organi, Sporazum i ekonomsko-integracione

karakteristike članica
1 Grandov, Z., Međunarodna ekonomija i globalizacija, Beogradsko trgovačko društvo, Beogad, 2009, str191

3
Nakon pada najveće Istočnoevropske ekonomske integracije Saveta za Ekonomsku Pomoć (rus.
Совет экономической взаимопомощи СЕВ, engl. The Council for Mutual Economic Assistance –
CMEA) 1991. godine brojne manje ekonomske integracije su se pojavile u regionu Centralne i
Istočne Evrope.
Sazrevanje ideje o potrebi jačanja ekonomske saradnje između zemalja u razvoju došao je u
uslovima započetih procesa privrednog razvoja zemalja u razvoju i njihovog oslobdađanja od svake
političke i ekonomske zavisnosti što je stvorilo uslove za njihovu međusobnu ekonomsku saradnju.
Razlozi za prihvatanje regionalne ekonomske saradnje su sledeći. Potreba približavanju drugim
evropskim integracijama tj. prvenstveno Evropskoj Uniji, upućenost malih tržišta jedni na druge
zbog ograničenosti tih tržišta, niskog nivoa ekonomskih snaga, potrebe za razvojem infrastrukture,
potrebe smanjenje ekonomskih i socijalnih problema, potrebe za korišćenjem zajedničkih resursa,...
CEFTA je osnovana u Višegradu (Mađarska) od strane najviše tržišno orijentisanih država u okviru
bivšeg SEV-a, Poljske, Mađarske i Čehoslovačke (nakon „plišane revolucije“ 1992. godine
zasebnih država Češke i Slovačke). Dana 15.01.1991. usvojena je „deklaracija o saradnji između
Poljske, Čehoslovačke i Mađarske na putu ka evropskoj integraciji“. Ciljevi „stare“ CEFTE bili su:
jačanje saradnje između tih država, konsolidacija demokratije i uvođenje tržišne privrede. Slovenija,
Rumunija, Bugarska i Hrvatska pristupaju CEFTA sporazumu u periodu od 1996. do 2000-te
godine.
Regionalna saradnja u Jugoistočnoj Evoropi 90ih godina odvijala se pod pokroviteljstvom Evropske
Unije. 1999. godine uspostavljen je Pakt o stabilnosti Jugoistočne Evrope koji je predstavljao okvir
za ekonomski razvoj i stabilizaciju zemalja tog dela Evrope. Njme je predviđeno stvaranje
jedinstvenog ekonomskog prostora koji bi se realizovao u tri faze: uvođenje slobodne trgovine bez
carinskih i vancarinskih opterećenja, stvaranje carinske unije i uključivanje u jedinstveno evropsko
tržište. Kao posledica odluka donetih u okviru ovog Pakta 2001. je usledilo potpisivanje
Memoranduma o razumevanju o trgovinskoj liberalizaciji i olakšicama kojim je predviđeno
stvaranje slobodne trgovine u regionu. Zemlje potpisnice bile su: SR Jugoslavija, Albanija,
Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Moldavija i Makedonija a glavne tačke tog sporazuma bile su:
zaključivanje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini sa svim zemljama potpisnicama do kraja
2002. godine, liberalizacija najmanje 90% međusobne trgovine do kraja 2008. godine, transparentne
i nediskriminatorne mere koje se odnose na javne procedure, državnu pomoć i državni monopol,
predviđanje dinamike liberalizacije trgovine uslugama, harmonizacija različitih nacionalnih zakona
o preduzećima, računovodstvu i bankarstvu sa važećom regulativom Evropske Unije, zaštita

4
intelektualne svojine prema standardima STO. Osnovna odlika tog memoranduma je što se ona
bazirala samo na bilateralnim sporazumima. Memorandum nije ispunio sva očekivanja,
spoljnotrgovinska razmena zemalja potpisnica je rasla ali ne u očekivanoj meri. Da bi se to
eliminisalo i da bi se nastavile ekonomske integracije zemalja Jugoistočne Evrope Evropska
komisija je 2006. godine predložila sklapanje multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u
regionu.
Posle usvajanja deklaracije o proširenju u najnovijem sporazumu koji je stupio na snagu maja 2007.
godine članice CEFTA ugovora (CEFTA 2006) postale su: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina,
Crna Gora, Makedonija, Albanija i Moldavija. Za srpsku pokrajinu Kosovo potpisnik Ugovora je
UNMIK. Osnovni ciljevi novog CEFTA sporazuma su konsolidacija postojećeg nivoa trgovinske
liberalizacije, da se poboljšaju uslovi za dalje unapređenje ulaganja i stranih direktnih investicija, da
se proširi trgovina robom i uslugama i podstakne ulaganje putem određenih pravila, da se otklone
prepreke i nepravilnosti u trgovini i olakša kretanje roba i usluga između teritorija strana u ovom
sporazumu, da se obezbede podjednaki uslovi konkurencije koji utiču na spoljnu trgovinu i
investicije i da se postepeno otvore tržišta za javne nabavke u ovom sporazumu, da se obezbede
podjednaki uslovi konkurencije koji utiču na spoljnu trgovinu i investicije i da se postepeno otvore
tržišta za javne nabavke strana u sporazumu, da se obezbedi odgovarajuća zaštita prava
intelektualne svojine u skladu sa međunarodnim standardima, da se obezbede delotvorne procedure
za sprovođenje ovog sporazuma i da se time doprinese skladnom razvoju i širenju trgovine.

Slika 1. Mapa Evrope (Evrposke integracije) u 2012.

5
 EU
EFTA
članice EU, bivše članice prvobitnog Sporazuma
članice CEFTA 2006 (Hrvatska 2013. postaje članica EU)

Tržište CEFTA regiona je respektabilno i obuhvata šest država sa preko 28 miliona stanovnika.
Novonastalo tržište je veće od tržišta mnogih evropskih zemalja. Teritorijalno i po broju stanovnika
najveća država je Srbija. CEFTA tržište je 4 puta veće od tržišta Srbije i 6 do 7 puta veće od tržišta
Hrvatske, Moldavije ili Bosne i Hercegovine. Postoje određene sličnosti sa tržištem bivše SFRJ.
Sam socijalistički model privređivanja nije bio orijentisan ka izvozu tako da su republike bivše
SFRJ bile okrenute jedna prema drugoj tako da se trgovina u tom periodu može upoređivati sa intra-
CEFTA trgovinom.

Osnivanje CEFTA sporazuma

6
CEFTA, ili Central European Free Trading Agreement, predstavlja sporazum zemalja srednje
evrope o slobodnoj trgovini. Njegova osnovna uloga jeste priprema zemalja potpisnica za
pristupanje Evropskoj uniji. Sporazum je nastao 1992. godine, potpisivanjem 21.12.1992 u
Krakovu, Poljska. Zemlje potpisnice su bile takozvane zemlje Višegradske grupe, Poljska,
Mađarska i Čehoslovačka, koja se kasnije podelila na Češku i Slovačku. Višegradska grupa
predstavlja grupu zemalja srednje evrope i osnovana je sa ciljem da se olakšaju i ubrzaju evropske
integracije zemalja potpisnica. Ova grupa zemalja čini, posle Slovenije, grupu najrazvijenijih post-
komunističkih zemalja, koje još uvek zaostaju za zapadnim zemljama. Njihova karakteristika je
relativno dobro razvijeni principi slobodnog tržišta i stabilan ekonomski rast. Zbog toga je potpisan
CEFTA sporazum, kao dalji korak i mobilizacija napora za integracije u zapadno evropske
institucije. Sporazum je stupio na snagu 1994 godine, a kasnije je dopunjavan 11.09.1995 u Brnu i
04.07.2003 u Bledu. Ovom sporazumu su se kasnije prudružile Slovenija (1996), Rumunija (1997),
Bugarska (1999), Hrvatska (2003) i Makedonija (2006). Uslovi za pristupanje ovom sporazumu su
bili:
 članstvo u STO ili poštovanje propisa STO
 potpisan Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji ili neki drugi dokument o pristupanju
 sporazum o slobodnoj trgovini sa ostalim članicama CEFTA sporazuma
Pošto su prve zemlje potpisnice, nakon pristupanja Evropskoj uniji, napustile CEFTA sporazum,
06.04.2006 je donešena odluka o proširivanju CEFTA sporazuma i priključivanju zemalja jugo-
istočne evrope ovom sporazumu. Ovoj odluci je prethodilo osnivanje Pakta za stabilnost
jugoistočne evrope, koji je osnovan 1999 godine. Pod pokroviteljstvom Pakta, uspostavljena je zona
slobodne trgovine u regionu jugoistočne evrope. Ova zona je zasnovana na Memorandumu i
olakšicama u trgovini iz 2001. godine, i omogućila je potpisivanje bilateralnih ugovora o slobodnoj
trgovni između zemalja članica, zasnovanih na principima STO. S obzirom da je sprovođenje
odredaba ovih ugovora bilo komplikovano, jer ih je bilo čak 32, doneta je odluka o potpisivanju
gore navedenog Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj
Evropi CEFTA 2006 u Bukureštu 19.12.2006. Potpisnice ovog sporazuma su Srbija, Albanija, Bosna
i hercegovina, Hrvatska, Crna gora, Bugarska, Rumunija, Makedonija, Moldavija i UNMIK u ime
Kosova. Bugarska i Rumunija su, poput prvih članica CEFTA sporazuma, nakon pristupanja
Evropskoj uniji napustile ovaj sporazum.

Ekonomsko-integracione karakteristike članica CEFTA

7
Najznačajniji cilj Sporazuma, svih članica CEFTA, je približavanje i članstvo u drugim većim,
Evropskim i svetskim ekonomskim integracijama. Posebno je bitno što se Sporazumom predviđa da
se međusobni trgovinski odnosi članica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO (Svetske
Trgovinske Organizacije) i Evropske Unije. Prilagođavanje pravilima STO i EU dovodi do
zaključka da je CEFTA određeni „trening“ za Evropsku Uniju. Takođe, gledajući statističke podatke
o izvozu i uvozu robe i usluga Srbije i ostalih članica CEFTA, može se zaključiti da je Evropska
Unija najvažniji trgovinski partner ovih država.
Na slici 2 dat je hronološki pregled događaja u vezi sa osnivanjem i promenama CEFTA
Sporazuma.

Slika 2. Hronološki pregled počev od osnivanja CEFTA ugovora

1992 potpisivanje prvog CEFTA ugovora

21.decembar 1992. Krakov (Poljska)
Poljska Mađarska Čehoslovačka

1994 stupio na snagu jula 1994. godine

1995 izmene Ugovora potpisane u

Brnu 11. septembra 1995. godine (Češka)

1996 pristupa Slovenija

1997 pristupa Rumunija

1999 pristupa Bugarska

2000 pristupa Hrvatska

izmene Ugovora 04. jula 2003. na Bledu (Slovenija)

2004 Ugovor napuštaju (zbog ulaska u EU)

Poljska Češka Slovačka
Mađarska Slovenija

19. decembra 2006. godine u Briselu potpisan novi Ugovor

2006 pristupaju Makedonija Albanija
Bosna i Her. Srbija
Crna Gora
napuštaju Bugarska i Rumunija

2007 26. jula Ugovor stupa na snagu

U tabeli broj 1. prikazan je bruto domaći proizvod država koje su danas članice EU a prethodno su
bile članice CEFTA, evidentan je porast bruto domaćeg proizvoda koji je rezultat mnogih faktora ali

8
i početka primene direktne kumulacije u okviru CEFTA. Sve navedene države su 2004. ili 2006.
godine postale članice Evropske Unije. BDP Mađarske od potpisivanja CEFTA sporazuma 1991.
godine do danas, osim u prvoj godini, konstantno je beležio rast a najveći rast je u periodu od 1998.
do 2006. kada je BDP dupliran. Poljska je takođe ostvarivala konstantan rast BDP od 1991. do 2012
ali se uočavaju tri perioda i to od 1991. do 1995. (ispod 100 mlrd.$), od 1995. do 2004. (do 200
mlrd.$) i od 2004. do 2012. kada su iznosi petostruko veći od godina posle potpisivanja sporazuma
1991. Najveći porast u BDP u odnosu na prve godine u posmatranom periodu ima Češka. BDP u
2008. godini deset puta je veći od BDP u 1991.
Tabela 1. BDP bivših članica CEFTA, 1992., 2000. i 2010. godina, u mlrd.$

1992. 2000. 2010.

Poljska 76 167 468
Mađarska 33 48 128
Bugarska 10 13 48
Slovenija 13 22 49
Slovačka 13 30 87
Češka 26 60 190

Ove srednjoevropske zemlje suočile su se sa makroekonomskom stabilizacijom i uspostavljanjem

tržišnih uslova poslovanja. Rezultat toga je prevazišao očekivanja. One su stvorile konkurentnu
ekonomiju koja je sposobna da se ravnopravno bori sa mnogo razvijenijim tržištima Zapadne
Evrope. Uspele su da privuku strani kapital, prilagode se novim tehničkim zahtevima, uspele su da
u prvi plan stave i razviju privredne sektore koji su bili u opadanju, novim, konkurentnijim. Posle
veoma kratkog perioda prilagođavanja od momenta pristupanja CEFTA sporazumu, nakon 1991.
godine, uspostavile su osnovu za dalji privredni razvoj koji je evidentan po svim ekonomskim
pokazateljima. Mali broj ekonomista je verovao da će ove zemlje prevazići prosek Evropske Unije
u ekonomskom rastu, u periodu od 1993. do 1997. godine. Tržište ovih zemalja brzo se razvijalo a
posebno intraCEFTA trgovina. Udeo u izvozu ka zemljama Evropske Unije je od 1992. do 1995.
godine porastao od 2% na 6%. Pozitivni rezultati su doveli do toga da su tri CEFTA zemlje postale
članice OECD 1995. godine (Češka, Mađarska i Poljska). Najznačajniji rezultat koji je postavljen
kao cilj prvobitnog CEFTA sporazuma se ogleda u veoma brzoj liberalizaciji trgovine. Do kraja
90ih godina 90% trgovine industrijskim proizvodima bio je oslobođen carina između zemalja
CEFTA. Što se tiče poljoprivrednih proizvoda liberalizacije je dostigla 80%. Postojale su tri vrste
poljoprivrednih proizvoda, onih bez carine, sa preferencijalnom carinom i oni čija je carina
regulisana bilateralnim ugovorima.
Drugo poglavlje u istoriji CEFTA počinje napuštanjem centralnoevropskih zemalja CEFTA

9
sporazuma i priključenjem Evropskoj Uniji 2004. godine i osnivanjem novog CEFTA 2006
sporazuma. Na samitu CEFTA u Brnu, septembra 1995. godine, usvojeni su kriterijumi za
eventualno širenje CEFTA na zemlje centralne i istočne Evrope koje nisu članice Višegradske
grupe. U toj integraciji članstvo su uzele zemlje Jugoistočne Evrope Hrvatska, Srbija, Bosna i
Hercegovina, Moldavija, Makedonija, Albanija i Crna Gora. Pomenute zemlje su nakon
otpočinjanja procesa tranzicije pristupile reformama privrednog i šireg društvenog razvoja. Kao i
zemlje centralne Evrope posle pristupanja CEFTA sporazumu pokazale su veoma dinamičan
privredni rast veći od proseka Evropske Unije. To je otvorilo put većim stranim investicijama,
pristupanju država regiona drugim regionalnim i svetskim ekonomskim integracijama i
institucijama..
Hrvatska je članica UN, Saveta Evrope, Svetske Trgovinske Organizacije i CEFTA. Hrvatska
postaje postaje punopravan član Evropske Unije 01. jula 2013. godine. Ona je najveći izvoznik robe
na Zapadnom Balkanu i u okviru članica CEFTA, što se tiče izvoza usluga razlika između Hrvatske
i pomenutih zemalja još je veća. Hrvatska je i najveći investitor u zemlje članice CEFTA.
Ključni partner Srbije u ekonomskim odnosima sa inostranstvom je Evropska Unija. Prioritet
spoljne politike Srbije su integracije, regionalne kao i Evropske. Srbije je 2012. dobila status
kandidata za članstvo u EU. Izvestan je pristup Srbije Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji. Članica je
Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, OSCE, Organizacije crnomorske ekonomske kooperacije BSEC
i članica CEFTA sporazuma. Najveći je izvoznik poljoprivrednih proizvoda u zemlje CEFTE i EU.
Bosna i Hercegovina je potencijalni član Svetske Trgovinske organizacije. Potpisnik je sporazuma o
stabilizaciji i priduživanju EU i članica je CEFTA.
Moldavija je članica Ujedninjenih Nacija, Saveta Evrope, Svetske Trgovinske Organizacije, OSCE,
Organizacije za demokratiju i ekonomski razvoj (sve članice su bivše države SSSR), Zajednice
Nezavisnih Država i Organizacije za crnomorsku ekonomsku integraciju BSEC.
BJR Makedonija je sa Evropskom Unijom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju,
članica je UN, Saveta Evrope, Svetske Trgovinske Organizacije i CEFTA.
Crna Gora je član Ujedinjenih Nacija, Saveta Evrope, Mediteranske Unije, CEFTA. Status
kandidata za članstvo u Evrposkoj Uniji dobila je krajem 2010. godine.
Albanija je članica UN, Saveta Evrope, Svetske Trgovinske Organizacije, Mediteranske Unije,
kandidat je za pristupanje Evropskoj Uniji od 2003. godine.

Sledeća slika prikazuju udeo bruto domaćeg proizvoda članica CEFTA u ukupnom bruto domaćem
proizvodu CEFTA regiona. Iz ove slike kao i iz tabele 2. uočljivo je da su lideri u regionu Hrvatska i
Srbija. One su i teritorijalno i po broju stanovnika vodeće države CEFTA regiona. Tabela 2. pored

10
toga upoređuje BDP u 2007. godini, prvoj godini od stupanja na snagu sporazuma CEFTA 2006 i u
2010. godini, gde je uočljiv porast koji se kreće od 50 do 100%. Očigledno je napredovanje kao
posledica pogodnosti pristupa tržištu CEFTA.

Slika 3. Udeo u bruto domaćem proizvodu sadašnjih članica CEFTA

Učešće u zbirnom BDP svih zemalja članica CEFTA

29%
1%
11%

6%

41% 4%
8%

Albanija Hrvatska Srbija Crna Gora

Bosna i Hercegovina BJR Makedonija Moldavija

Tabela 2. BDP sadašnjih članica CEFTA, 2007. i 2010. godine u mlrd.$

2007. 2010.
Hrvatska 37 60
Srbija 19 38
Bosna i Hercegovina 9 17
Albanija 9 12
Makedonija 6 9
Moldavija 3 6
Crna Gora 2 4

11
 Osnovni principi i elementi CEFTA

Cefta kao organ ima nekoliko zvaničnih tela, kao što su:
 Zajednički komitet, kojim predsedava jedna od članica na osnovu rotacije, 2010
predsedava Srbija
 Potkomitet za poljoprivredu i sanitarna i fitosanitarna pitanja
 Potkomitet za carine i pravila o poreklu
 Potkomitet za tehničke barijere u trgovini i netarifne barijere
 CEFTA sekretarijat
Svaki od ovih potkomiteta može osnivati sopstvena tela po potrebi, takođe se održavaju i redovni
sastanci odgovarajućih ministara zemalja članica.
S obzirom da je za Srbiju najvažniji sporazum CEFTA 2006, pogledaćemo detaljnije koji su to
elementi ovog sporazuma:
 Veća harmonizacija trgovinskih odnosa u regionu imajući u vidu da je mreža bilateralnih
sporazuma zbog različitih šema značajno komplikovala međusobne trgovinske odnose, a
samim tim i snalaženje poslovnih ljudi u njima.

 Poboljšan je  mehanizam za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene

Sporazuma što je značajno novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije trgovine u
regionu.

 Otvorena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini između

zemalja u regionu i regiona sa EU) što će snažno podstaći izvozni i investicioni kapacitet
regiona, rast njegove tehnološke opremljenosti i konkurentnosti a time i potreban nivo
sposobnosti proizvoda za plasman na tržištu EU kao i globalnim okvirima.

 Sporazumom CEFTA 2006 su otvorene i nove oblasti razvoja međusobnih ekonomskih

odnosa u pogledu liberalizacije trgovine uslugama, pitanja investicija, javnih nabavki,
intelektualne svojine.

 Za Srbiju je posebno značajno što Sporazum predviđa da se međusobni trgovinski odnosi

članica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO i EU. To praktično znači da i pre članstva
u STO i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, privredno sistemski ambijent
Srbije ulazi u zonu prilagođavanja sa njihovim pravilima što predstavlja snažan faktor
predvidljivosti i transparentnosti za strane partnere, za strane ulagače ali i za same
privrednike, posebno kada se radi o malim i srednjim preduzećima koja su najosetljivija na

12
 deficite u sistemskom okviru i slabosti institucija.

 Osnovna ili bazna carina na koju će se primenjivati postepena smanjenja carina je ona
carinska stopa koja koja važi na dan pre stupanja Sporazuma na snagu.

 U carinskoj klasifikaciji roba koje su predmet Sporazuma CEFTA će se koristi

Kombinovana carinska nomenklatura.
 Na dan stupanja na snagu Sporazuma ukinuće se sva količinska ograničenja izvoza i uvoza i
neće se uvoditi nova.
 Od dana stupanja Sporazuma na snagu ukinuće se sve izvozne carine, takse dejstva jednakog
carinama i izvozne takse fiskalne prirode i neće se uvoditi nove.
 Neće se uvoditi nove uvozne carine, takse jednakog dejstva i uvozne takse fiskalne prirode
niti će se povećavati u odnosu na one koje se primenjuju od dana koji prethodi danu
potpisivanja Sporazuma.
 Svi oni industrijski proizvodi čiji uvoz nije bio liberalizovan na dan stupanja na snagu ovog
Sporazuma, biće predmet postepenog smanjenja carina do 31 decembra 2008 (tranzitivni
period)³.
 Srbija je ukinula carine na sve industrijske proizvode u razmeni sa Albanijom, Bosnom i
Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom kao i carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda
iz Albanije i Makedonije.
 Liste proizvoda na režimu carina i uvoznih kvota su iste one koje su bile sastavni deo
bilateralnih sporazuma i u tom smislu zaključivanje CEFTA ne znači dodatnu liberalizaciju
trgovine poljoprivrednim proizvodima ali je to intencija u toku daljeg razvoja ovog
Sporazuma.
 Prava i obaveze potpisnica CEFTA u pogledu primene sanitarnih i fitosanitarnih mera će biti
regulisane odredbama Sporazuma STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera. Ono što je
posebno značajno je da se strane potpisnice ohrabruju da stupe u pregovore koji bi vodili
zaključivanju sporazuma o harmonizaciji ili međusobnom priznavanju ovih mera u skladu sa
relevantnim odredbama Sporazuma STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera kao i
drugih relevantnih međunarodnih sporazuma.
 Takođe, Sporazum predviđa da strane potpisnice stupe u pregovore za zaključivanje
sporazuma o harmonizaciji njihovih tehničkih propisa i standarda, i međusobnog
priznavanja procedura ocenjivanja usklađenosti u skladu sa relevantnim odredbama
Sporazuma STO o tehničkim barijerama u trgovini i drugim međunarodnim sporazumima
pre 31. decembra 2010. godine.

13
 Pravila o poreklu zasnivaju se na Panevropskim pravilima o poreklu. Pravila za dokazivanje
porekla su uglavnom ista kao i kod bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Suštinska
novina je što je  data  mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini
između zemalja u regionu. Takođe je predviđeno da će se, u kasnijoj fazi, kada svaka zemlja
ponaosob ispuni odgovarajuće uslove prema EU i stekne pravo bilateralne kumulacije
porekla sa EU, moći da vrši kumulacija porekla zemalja regiona sa EU. Pojedine zemlje iz
regiona – Hrvatska i Makedonija koje imaju zaključene Sporazume o stabilizaciji i
pridruživanju EU, su samim tim i ispunile uslov EU da mogu sa njom da kumuliraju
poreklo. Za Srbiju se takva mogućnost otvara onda kada potpiše Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU.
 Sporazumom su precizno regulisani rokovi za usaglašavanje tehničkih prepreka kod
trgovine,konkurencije, javnih nabavki i zaštite intelektualne svojine.
 U pogledu oblasti konkurencije rok za primenu principa konkurencije za sva preduzeća
regiona je 1 maj 2010, za usaglašavanje tehničkih prepreka trgovini u skladu sa
Sporazumom STO o tehničkim preprekama je 31 decembar 2010., a rok u kome sve
potpisnice moraju da obezbede nediskriminaciju u pogledu javnih nabavki je 1 maj 2010.
 Kada se radi o merama zaštite, zajednička izjava svih zemalja je ona kojom se utvrđuju
pravila da neće primenjivati anti-damping, kompezatorne ili zaštitne mere dok ne donesu
detaljne interne propise i procedure i odrede tehnička pitanja vezana za primenu takvih
mera.
 Međutim, bez obzira na pravila STO i zajedničku izjavu, u Sporazumu je predviđeno da
ukoliko se bilo koji proizvod uvozi iz potpisnice ovog Sporazuma u tako povećanim
količinama i pod takvim uslovima da prouzrokuje ili preti da prourokuje ozbiljnu štete
domaćim proizvođačima sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda strana uvoznica može
preduzeti odgovarajuće bilateralne zaštitne mere prema strani izvoznici pod uslovima i u
skladu sa relevantnim procedurama utvrđenim u članu 24 Sporazuma.
 Bilateralne zaštitne mere će biti u formi uvećane carine s tim da njihov nivo neće prelaziti
nivo MFN carinske stope (njen nivo će biti niži od nivoa uobičajene carine) koja se
primenjuje i koja je na snazi u trenutku kada je aktivnost preduzeta, ili je na snazi na dan
koji neposredno prethodi danu stupanja na snagu ovog Sporazuma.
 Takođe, isti instrument će moći da se primeni ukoliko neka od strana potpisnica ima ozbiljne
teškoće sa platnim bilansom, u skladu sa STO odredbama - ograničenog trajanja i neće
prelaziti ono što je neophodno za poboljšanje stanja platnog bilansa, postepeno će se

14
 ublažavati kako se budu poboljšavali uslovi platnog bilansa i biće  ukinute kada uslovi više
ne budu opravdavali njihovo održavanje. Strana će odmah informisati druge Strane o
njihovom uvođenju i  kad god je to izvodljivo, o vremenskom rasporedu za njihovo
ukidanje.
 Trgovina usluga je definisana u skladu sa odredbama Opšteg sporazuma o trgovini uslugama
GATS i ova oblast će u narednom periodu biti u fokusu dalje liberalizacije u regionu.
 Posebno je naglašena obaveza potpisnica CEFTA ka stvaranju i održavanju stabilnih,
povoljnih i transparentnih uslova za strane investitore kao i međusoban nediskriminatoran
tretman i punu zaštitu.
 Nova oblast saradnje – zaštita intelektualne svojine je regulisana u skladu sa relevantnim
međunarodnim sporazumima kao i sa pravilima Sporazuma STO o trgovinskim aspektima
prava intelektualnog vlasništva. 2

Rezultati i problemi u primeni CEFTA sporazuma

Različita su mišljenja u vezi ekonomskih integracija i slobodne trgovine oko njihovih

kratkoročnih i dugoročnih efekata. Problemi sa kojima članice CEFTA mogu da se suoče u periodu
prilagođavanja tj posle pristupanja je npr rast nezaposlenosti, dok su dobici kratkoročno gledano
povećanje obima trgovine i bruto domaćeg proizvoda a u dužem periodu strukturne promene u
privredi, izmena kvalifikacione strukture radne snage i sl.
Osnovni ciljevi i potencijalni dobici primenom Sporazuma su:
 Uklanjanje barijera u trgovini, smanjenje troškova i podsticanje izvoza
 Siguran pristup tržištima članica CEFTA
 Povećanje investicionih mogućnosti
 Iskorišćavanje ekonomije obima koje integrisano tržište omogućava
 Jačanje trgovine uslugama

CEFTA je značajna za domaće i strane investitore kao i one u CEFTA zoni jer je omogućen
povlašćen pristup tržištu od oko 30 miliona potrošača. U okviru CEFTE primenjuju se pravila i
standardi Evropske Unije i Svetske Trgovinske Organizacije. Zato CEFTA ima dvostruki značaj za
zemlje u ovoj zoni slobodne trgovine.

2 http://www.pks.rs/Default.aspx?alias=www.pks.rs/cefta, 31.05.2010

15
 CEFTA je od osnivanja imala dve faze. Do 1997. godine postojala je tzv „faza entuzijazma“ u
kojoj je pažnja usmerena na slobodno kretanje kapitala, slobodnu trgovinu uslugama i slobodno
kretanje radne snage. Druga faza od 1997. godine je suočavanje sa problemima u vidu necarinskih
barijera i nalaženje načina da se utiče na njihovo smanjivanje putem određenih državnih mera.

Slika 4. Neto priliv kapitala u odabranim bivšim i sadašnjim članicama CEFTA u 2003. i
2006. u milionima eura

6922
7000
6000
5000
4000
3000 2400 2800
2000 1725 2003
1656
1000 1088 2006
280 240
0 2006
142
77
Rumunija

Bugarska

2003
Srbija

Albanija

Makedonija

Liberalizacija trgovine kao rezultat primene CEFTA

Liberalizacije u trgovini zemalja istočne Evrope počela je posle sloma centralno-planskog

upravljanja privredom. Posle pada Gvozdene zavese i sloma SFRJ zemlje centralne i istočne
Evrope su počela da traže nova tržišta. U potrazi za veoma unosnim tržištima Zapadne Evrope
prvi logičan korak bilo je uklanjanje barijera u trgovini pomoću regionalne integracije kakva je
CEFTA. Liberalizacija u ostalim tržavama Jugoistočne Evrope dostigla je visok nivo u
industrijskim i poljoprivrednim proizvodima od momenta kada je potpisan Memorandum o
liberalizaciji i okalšicama u trgovini 2001. godine u Briselu. Memorandum je donet na sednici
Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.
Međutim, liberalizacija je proces koji traje, odvija se u fazama i koji nije istog obima u svim
državama. CEFTA je postavila pravni okvir za proširenje trgovine i još viši nivo liberalizacije u
zemljama centralne i istočne Evrope. Veoma veliki broj malih i srednjih preduzeća dobilo je

16
liberalizacijom nove tržišne mogućnosti, stvoreni su temelji za razmenu znanja i iskustava,
poslovno grupisanje, veću konkurentnost.
Opšte obaveze koje se tiču liberalizacije odnosa između zemlaja CEFTA i koje se odnose na
trgovinu svih vrsta roba uključuju:
- Formiranje kombinovanih nomenklatura robe koje će se primenjivati na klasifikaciju robe u
trgovini između ugovornih strana;
- Osnovna ili bazna carina na koju se primenjuju mere postepenog smanjenja carina je ona
carinska stopa koja važi na dan stupanja Sporazuma na snagu. Ako se nakon potpisivanja
sporazuma bilo koje smanjenje carine primeni na bazne carine takvo smanjenje carina će
zameniti baznu carinu;
- Sva količinska ograničenja uvoza i izvoza, mere tog dejstva biće ukinute u trgovini između
ugovornih strana danom potpisivanja sporazuma
- Strane će ukinuti sve carine na izvoz, mere istog dejstva i izvozne dažbine fiskalne prirode u
trgovini između strana koje se istovremeno obavezuju da neće uvoditi nove carinske dažbine na
izvoz;
- Strane neće uvoditi nove carine na uvoz, mere istog dejstva, niti uvozne dažbine fiskalne
prirode;
- Carine koje su već primenjene neće se povećavati u trgovini između ugovornih strana;

Trgovina između članica CEFTA (intra-regionalna trgovina) konstantno je rasla i višestruko

povećala u skoro svim članicama od osnivanja 1992. godine ali i kod zemalja Balkana od
stupanja na snagu novog Sporazuma 2007. godine, što je prikazano na slici 5. Rast izvoza u
liderima Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj je više nego utrostručen u tom periodu.

Slika 5. Rast uvoza i izvoza u okviru intra-CEFTA trgovni u zemljama CEFTA 1993-2001.

17
 Slovenija 53%
84%

Slovačka 429%
334%

Rumunija 184%
175%
449% Uvoz
Poljska 363% Izvoz
Mađarska 307%
496%

Češka 425%
359%

Bugarska 100%
19%

0% 100% 200% 300% 400% 500% 600%

Kada se pogledaju parametri o udelu spoljnotrgovinske razmene sadašnjih članica CEFTA

primetno je povećanje intra-regionalne trgovine od 2004. godine do 2009. dok su promene u
udelu trgovine sa Evropskom Unijom i ostatkom sveta neznatne (slika 6 levo). Porast izvoza u
zemlje regiona je veći od porasta izvoza u EU ili u ostatak sveta, što pokazuju indeksi na slici 6.
desno.

Slika 6. Promene u odnosu udela trgovine članica CEFTA od 2004-2009. godine. 2004=100) i
izvoz CEFTA zemalja od 2006 do 2009. godine (2006=100)

Statistički podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni za zemljama CEFTA pokazuju da su one visoko

intraregionalno zavisne. Za pojedine zemlje pristupanje CEFTA čini se kao logičan sled
spoljnotrgovinske razmene kao npr. za Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu dok drugima CEFTA
daje priliku za njeno povećanje, primer Moldavije. Lideri regiona Hrvatska i Srbija imaju velike
koristi od ovog vida regionalne saradnje a ostvaruje se lakši pristup tržištu Evropske Unije.
Slika 7. upravo pokazuje da ukupna spoljnotrgovinska razmena Crne Gore i Bosne i
Hercegovine sa zemljama CEFTA prelazi 70% njihove ukupne spoljnotrgovinske razmene,
slede Makedonija i Srbija sa 40 – 50%. Po ovim pokazateljima Hrvatska, Albanija i Moldavija

18
su najmanje zavisne od intra-CEFTA trgovinske razmene. Međutim, razlozi za to su totalno
različiti, upoređujući Hrvatsku i Moldaviju. Veći deo Hrvatskog uvoza i izvoza zavisi od
Evropske Unije, njen uvoz iz CEFTA regiona bio je veći, dalje, Hrvatska se okreće Evropskoj
Uniji čija će punopravna članica postati 2013. godine. Za razliku od uvoza izvoz Hrvatske u
ostale zemlje CEFTA je daleko obimniji. Moldavija se teritorijalno ne graniči ni sa jednom
državom CEFTA regiona, izvoz Moldavije je usmeren ka državama Carinske Unije, takođe ona
nije u dobroj meri iskoristila povoljnosti dijagonalne kumulacije porekla robe.

Slika 7. Učešće regiona CEFTA u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni u 2008. god.

90
80
70
60
50
40
30 Uvoz
20 Iz voz
10
0

n ija IH or
a k a i ja v i ja i ja
B ts n b
ba G
va do da Sr
A
l
rn
a r e ol
C H ak M
M

Dijagonalna kumulacija

Najvažnija novina koja je stupila na snagu primenom CEFTA sporazuma a koja nije bila
predviđena bilateralnim sporazumima sadašnjih članica je dijagonalna kumulacija porekla robe
a označava kumuliranje (sabiranje) porekla robe većeg broja zemalja. Ta roba ima status
domaćeg proizvoda prilikom izvoza bez obzira da li je samo delimično ili potpuno proizvedena
u toj zemlji. U praksi to znači da određena roba može imati status domaćeg proizvoda iako su
korišćeni poluproizvodi ili delovi proizvoda iz drugih zemalja članica CEFTA, EU, EFTA ili iz
Turske. Finalni proizvod se može uz sniženu stopu carine ili bez naplate carine, zavisno od
proizvoda, plasirati na tržištu CEFTA, EU, EFTA ili u Turskoj.
Kumuliranje označava „sabiranje dodate vrednosti porekla proizvoda“ kod plasiranja na ta
tržišta. Proizvod ima poreklo zemlje gde je dodata vrednost veća od vrednosti korišćenih
materijala poreklom iz zemalja CEFTA ili drugih zemalja ugovornica. Ukoliko to nije slučaj
proizvod ima poreklo zemlje čiji materijal s poreklom učestvuje sa najvećom vrednošću .

19
 Da bi se primenila kumulacija porekla neophodno je da budu ispunjena 3 uslova:
• Da svaka zemlja sa svim ostalima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini
• Da ovi sporazumi sadrže Panevropska pravila o poreklu
• Da takva mogućnost bude objavljena u službenim listovima svih zemalja partnera

Glavni oblik dijagonalne kumulacije donet je od strane EU i poznat pod nazivom pan-evropski
sistem dijagonalne kumulacije. Stupio je na snagu 1997. godine i predviđao je sporazum o
kumulaciji porekla robe između EU, EFTA, CEFTA i Turske (od 1999. godine).

Da bi se ispitalo dejstvo dijagonalne kumulacije koja je stupila na snagu 1997. godine, u

sledećoj tabeli su dati indeksi trgovine CEFTA zemalja: Poljske, Slovenije i Češke, sa tri tržišta:
Evropska Unija, pan-Evropske integracije (CEFTA, EFTA) i ostatak sveta u odnosu na trgovinu
u 1997. godini i to vezano za trgovinu poluproizvoda i finalnih proizvoda. Evidentan je porast
trgovinske razmene od početka primene Sporazuma o dijagonalnoj kumulaciji 1997. Naravno,
postoje i brojni drugi faktori koji su uticali na porast trgovinske razmene.
Tabela 3. Uticaj panevropskog sistema dijagonalne kumulacije na trgovinu zemalja CEFTA

Država Sektor Tržište Godina

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000
Poljska Polupr. EU 0,55 0,75 0,93 1,00 1,08 1,06 1,09
Pan-EU 0,54 0,82 0,91 1,00 1,09 1,11 1,27
Ost.sv. 0,59 0,79 0,98 1,00 0,95 0,88 1,34
Finalni EU 0,65 0,74 0,86 1,00 1,17 1,11 1,08
proizvod Pan-EU 0,49 0,59 0,84 1,00 1,04 1,07 0,98
Ost.sv. 0,59 0,73 0,88 1,00 1,08 0,91 0,98
Slovenija Polupr. EU 0,80 1,00 0,99 1,00 1,08 1,09 1,16
Pan-EU 0,80 1,07 0.98 1,00 1,09 1,06 1,21
Ost.sv. 0,72 0,94 0,99 1,00 0,85 0,83 0,94
Finalni EU 0,65 0,81 1,05 1,00 1,04 0,96 0,91
proizvod Pan-EU 0,58 0,82 0,96 1,00 0,89 1,00 0,93
Ost.sv. 0,89 1,02 1,02 1,00 1,06 1,00 0,93
Češka Polupr. EU 0,45 0,90 0,94 1,00 1,19 1,13 1,24
Pan-EU 0,75 1,09 1,18 1,00 1,04 0,95 1,16
Ost.sv. 0,60 0,91 1,03 1,00 0,95 0,82 1,20
Finalni EU 0,60 1,03 1,05 1,00 1,07 1,00 0,95
proizvod Pan-EU 0,78 1,01 1,24 1,00 1,01 1,05 1,05
Ost.sv. 0,52 0,74 0,85 1,00 1,00 1,07 0,93

Institut dijagonalne kumulacije u Srbiji porekla sadrži Protokol o poreklu robe kao deo CEFTA,
prelazni trgovinski sporazum sa EU, Sporazum sa Turskom i sporazum sa državama EFTA.
Protokol o poreklu robe je sastavni deo CEFTA sporazuma. Svaka od zemalja članica CEFTA je
imala obavezu da carinarnicama dostavi i obaveštenje o primeni tog protokola. Tako je u Srbiji
Ministarstvo Finansija Uprava Carina izdalo „obaveštenje o primeni dijagonalne kumulacije porekla
robe Srbija-CEFTA-Evropska Unija“ februara 2010. godine.Sva roba koja se fakturiše u

20
Ugovornice CEFTE moći će da bude kumulirana u postupku dobijanja finalnog proizvoda u Srbiji
radi preferencijalnog izvoza u navedene zemlje ili teritorije.
Pored toga što je u okviru CEFTA regiona dozvoljena kumulacija porekla sa materijalima I
proizvodima preferencijalnog porekla svih zemalja CEFTA kod preferencijalnog izvoza u CEFTA
zemlje dozvoljena je i kumulacija sa materijalima i proizvodima poreklom iz Evropske Unije i
obrnuto. Sporazumom između zemalja CEFTA i Turske omogućena je kumulacija porekla sa
materijalima i proizvodima poreklom iz EU i CEFTA. Obrnuto, omogućena je kumulacije porekla
materijala i proizvoda iz Turske sa većinom zemalja CEFTA. EFTA primenjuje kumulaciju robe iz
regiona CEFTA pri čemu i dalje nije omogućena kumulacije porekla robe sa EU i Turskom.
EU je 31. decembra 2009. godine, u svom službenom glasniku, objavila napomenu o zemljama koje
su uključene u mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe. Ovom napomenom je kao
datum početka primene dijagonalne kumulacije porekla robe u odnosu na članice CEFTA naveden
8.12.2009. godine.
Tabela 4. Kumulacija u okviru sporazuma CEFTA i EFTA (datumi početka primene
protokola o poreklu koji predviđaju dijagonalnu kumulaciju)

Srbija Hrvatska Maked. Albanija BiH C. Gora Švaj./Liht. Norveška Island

Srb. 24.10.07. 24.10.07. 24.01.07. 22.11.07. 24.10.07. 01.06.11. 01.06.11. 01.01.12.
Hrv. 24.10.07. 22.08.07. 22.08.07. 22.11.07. 22.08.07. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12.
Mak. 24.10.07. 22.08.07. 26.07.07. 22.11.07. 26.07.07. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12.
Alb. 24.10.07. 22.08.07. 26.07.07. 22.11.07. 26.07.07. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12.
BiH 22.11.07. 22.11.07. 22.11.07. 22.11.07. 22.11.07.
CG 24.10.07 22.08.07. 26.07.07. 26.07.07. 22.11.07.
Šv/Li 01.06.11. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12. 01.08.05. 01.08.05.
Norv. 01.06.11. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12. 01.08.05. 01.08.05.
Isl. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12. 01.08.05. 01.08.05.

Efekti dijagonalne kumulacije porekla se ogledaju u povećaju spoljnotrgovinske razmene sa

zemljama CEFTA, EFTA, EU i sa Turskom. Dijagonalna kumulacija je faktor investicione
atraktivnosti regiona. Međutim, konkretni rezultati od rasta aktivnosti na polju trgovine robama i
uslugama ne mogu se očekivati odjednom. O značaju dijagonalne kumulacije robe govori podatak
o mnogo manjem izvozu u države CEFTA i EU pre primene dijagonalne kumulacije porekla.

CEFTA i EU

Zajedničko tržište zemalja CEFTA služi kao određeni poligon za testiranje spremnosti da se uđe u
otvorenu tržišnu utakmicu koja vlada na tržištu EU. Evropska Unija kao prioritet ekonomske
saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana smatra odnos sa CEFTA. U Sporazumu o stabilizaciji i

21
pridruživanju EU slobodna trgovina u regionu predstavlja se kao jedan od uslova za njegovo
potpisivanje. Sa druge strane, Sporazum CEFTA u svom tekstu direktno se vezuje za primenu
pravila EU.
Glavni uticaj Evropske Unije na spoljnu trgovinu CEFTA je da je ona preusmerava prema sebi.
Sve članice CEFTA su u prvim godinama članstva u toj regionalnoj integraciji intenzivirale
trgovinu sa Evropskom Unijom ali je povećanje deficita u odnosu sa EU bio neizbežno (osim u
poljoprivredi). Na slici 8. je prikazan trgovinski balans zemalja članica CEFTA sa Evropskom
Unijom od početka primene CEFTA sporazuma. Uočljivo je da je veći suficit sa Evropskom
Unijom imala jedino Mađarska zbog izvoza poljoprivrednih proizvoda. Većina bivših država
CEFTA do ulaska u Evropsku Uniju imala je konstantan deficit.
Slika 8. Trgovinski bilans CEFTA zemalja sa EU od 1993. godine

Trgovina država sadašnjih članica CEFTA je i pre potpisivanja Sporazuma bila strogo orijentisana
prema Evropskoj Uniji. Trend povećanja intraregionalne trgovine nije u tolikoj meri smanjio značaj
EU kao glavnog partnera CEFTA. Slika 9. prikazuje udeo u izvozu zemalja CEFTA u 2006.godini,
gde se uočava dominacija Evropske Unije kao spoljnotrgovinskog partnera zemalja CEFTA.
Slika 9. Izvoz iz zemalja CEFTA, 2006. godine
Slika 9. Izvoz iz zemalja CEFTA, 2006. godine

22
Problemi u primeni CEFTA

Same privredne karakteristike zemalja u CEFTA regionu pokazuju da je ovaj sporazum bio veliki
izazov. Za razliku od zemalja osnivača prvog CEFTA sporazuma i onih koje su se kasnije
priključile njemu pa napustile i postale članice EU, sadašnje privrede su po veličini veoma male,
ostvaruju veoma mali obim međusobne robne razmene, ne postoji dovoljna usklađenost sa
evropskim i međunarodnim standardima i normama, konkurentnost je na niskom nivou, izvozna
struktura je nepovoljna, u svim zemljama postoji veliki deficit spoljnotrgovinskog bilansa, visoko je
učešće sive ekonomije i sl.

Srbija i CEFTA

CEFTA – Najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije

CEFTA igra značajnu ulogu kao spoljnotrgovinski partner Srbije. Ona je po plasmanu robe drugi
spoljnotrgovinski partner Srbije, posle Evropske Unije. CEFTA tržište međutim igra najvažniju
ulogu iz perspektive Srbije jer ona na njemu ostvaruje konstantan suficit. Imajući u vidu da
Hrvatska 2013. godine postaje članice Evropske Unije i prestaje da bude članice CEFTA, obzirom
da je jedino sa Hrvatskom Srbija ostvarivala deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, jasno je da Srbija
potencijalni lider u CEFTA regionu kao i to da će se trend ostvarivanja suficita nastaviti. Za Srbiju
pristupanje CEFTA sporazumu kao i za većinu drugih zemalja regiona znači mnogo. Pored ukidanja
carina, lakšu prekograničnu proizvodnju, lakši pristup tržištu od preko 25 miliona stanovnika
omogućena je i dalja modernizacija proizvodnje zbog priliva stranih investicija, primenu novih
tehnologija, osavremenjavanje marketinga i menadžmenta, povećanje kvaliteta proizvoda i usluga i
sl.
U tabeli 6. dati su podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa sadašnjim zemljama CEFTA u
periodu koji prethodi potpisivanju CEFTA sporazuma tj. od 1997. godine do 2009. godine.
Primetne su oscilacije u bilansu spoljnotrgovinske razmene zbog nemogućnosti plasmana robe na
regionalna tržišta, slabog priliva stranih investicija a sve zbog nepostojanja regionalne ekonomske

23
 integracije i neekonomskih faktora u Srbiji krajem 90-ih godina koji su ostavili uticaj na
spoljnotrgovinsku razmenu narednih godina.

Tabela 6. Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa zemljama CEFTA u periodu pre

potpisivanja Sporazuma i posle (period od 1997-2009.godine) u milionima $

1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
IZVOZ 812,9 906,6 512,3 502,4 507,9 664,5 977,2 1233,3 1447,7 2287,7 2845,7 3636,7 2634,0
UVOZ 780,3 637,7 534,3 763,6 646,9 588,3 697,5 1028,7 1207,1 1950,6 1514,3 1818,9 1262,7
BILANS 32.6 268.9 -22 - -139 76.2 279.7 204.6 240.6 337.1 1331.4 1817.8 1371.3
261.2

Do zaključivanja sporazuma Srbija je u tri godine ostvarila spoljnotrgovinski deficit sa zemljama

regiona i to u 1999., 2000. i 2001. godini. Period nakon toga karakteriše neznatni rast u suficitu koji
do 2007. godine nije prešao pola milijarde dolara. Za razliku od toga, podaci koji se odnose na
poslednje tri godine date u tabeli pokazuju da je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni višestruko
povećan od stupanja na snagu sporazuma. Suficit je u 2009. godini iznosi više od 1,3 milijardi, u
2010. iznosio 1,36 milijardi dok on u 2011. iznosi 1,5 milijardi dolara. Srbija je s pravom stekla
jednu od liderskih pozicija u regionu. U 2006. godini najveći suficit sa zemljama CEFTA regiona
Srbija je ostvarila sa Bosnom i Hercegovinom, 38% ukupnog suficita, Crnom Gorom oko 43% i
Makedonijom 9%.
Udeo u trgovini sa zemljama CEFTA neznatno je promenjen potpisivanjem sporazuma (slika 14).
Udeo na tržištu CEFTA, Srbija je popravila za 5%, od 29% u 2004. do 34% koliko je iznosio u
2007. godini. Hrvatska je tržišni udeo smanjila sa 41% na 33%. Albanija, Bosna i Hercegovina,
Crna Gora i Makedonija su neznatno promenile učešće na tržištu CEFTA.

Pozitivni i negativni efekti CEFTA sporazuma

Kao i svaki sporazum, tako i CEFTA nosi sa sobom određene pozitivne stvari, ali i moguće
negativne efekte po zemlje potpisnice. Prednosti CEFTA sporazume jesu:
 Povećanje obima trgovine unutar zone; Ovo se dešava zbog uklanjanja carina, količinskih
ograničenja i ujednačavanja propisa. Sa jedne strane potrošači imaju bolju ponudu proizvoda
i niže cene zbog konkurencije, dok sa druge strane proizvođačima je olakšan izlaz na strana
tržišta.
 Privlačenje stranih direktnih (posebno greenfield) investicija; ovo se dešava zbog

24
 jedinstvene politike propisa, slanja signala o stabilnosti, kao i pristupu mnogo većem tržištu
( oko 30 miliona potrošača), nego da se radi o pojedinačnim tržištima zemalja. Ovo je
naročito važno malim zemljama poput Srbije.
 Privikavanje privrede na liberalizaciju trgovine; podstiče uvođenje modernih i stabilnih
uslova regulisanja trgovine3 u regionu. Ona predviđa striktno poštovanje propisa STO, kao i
podršku ulaska u STO zemalja koje još nisu članice ove organizacije. Pošto su članice na
istom nivou razvoja, nema pretnje za privrede zemalja članica.
 Trening za buduće članstvo u STO i EU; sporazum podstiče proces integracija u EU,
usklađivanjem principa, odredaba i propisa koji se primenju u EU i STO, kao i izgradnjom
institucija koje su potrebne za pristupanje EU i STO.

Postoji i nekoliko mogućih negativnih efekata ovog sporazuma. Mogu se javiti:

 Nagli rast uvoza i njegov uticaj na nekonkurente proizvode. Ovo može imati veliki uticaj
na trgovinu zemlje, kao i na pogoršanje platnog bilansa iste.
 Smanjenje carinskih prihoda; ovo se uvek dešava i država mora unapred da ukalkuliše
ovo u svoj platni bilans.
 Pojačana konkurencija u pojedinim sektorima; iako se ovo čini kao pozitivna stvar za
privredu, može se desiti da se, liberalizacijom tržišta, konkurencijom uništi domaća
proizvodnja koja nije bila spremna za otvorenu tržišnu utakmicu.
Da bi se izbegli preveliki negativni efekti primene sporazuma, zemlje potpisnice mogu koristiti
određene mere za zaštitu domaće privrede, koji se sprovode u skladu sa merama STO i Zakona o
spoljnotrgovinskom poslovanju. Koriste se u slučaju:
 dampinga i subvencionisanja proizvoda čiji uvoz nanosi ozbiljnu štetu domaćoj
proizvodnji
 prekomernog rasta uvoza koji ugrožava proizvodnju, zaposlenost i domaću prodaju
 izuzetne situacije i porasta uvoza poljoprivrednih proizvoda, ukoliko on izaziva
ozbiljan poremećaj na tržištu

Zona slobodne trgovine u jugoistočnoj evropi cefta 2006

Region Jugoistočne Evrope, zbog ratova i nestabilnosti tokom raspada SFRJ devedesetih godina
XX veka, bio je jedan od retkih regiona sveta koji nije imao svoju regionalnu ekonomsku
integraciju. Nespremne da ekonomski sarađuju, države Jugoistočne Evrope (Balkana) koje su bile

3 Vapa-Tankosić, J., Predavanja za studente FIMEK-a, Novi sad, 2010, 22.04.2010

25
politički zavađene, a politički i ekonomski nespremne za članstvo u EU, su 2000. godine odlučile da
krenu u regionalno trgovinsko integrisanje. Na inicijativu Evropske unije, a u okviru Pakta za
stabilnost u Jugoistočnoj Evropi1 , 2001. godine je potpisan Memorandum o liberalizaciji I
olakšanju spoljnotrgovinskih tokova od strane sedam balkanskih država: SRJ, BiH, Hrvatske,
Makedonije, Albanije, Bugarske i Rumunije. Memorandumom je bilo predviđeno uspostavljanje
mreže bilateralnih trgovinskih sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu. Sporazumi su se odnosili
na 90% proizvoda u razmeni, kroz eliminaciju 90% carinskih stopa i svih kvantitativnih
ograničenja. Predviđeno je da se liberalizacija trgovine „osetljivim“ proizvodima vrši postupno, u
roku od 6 godina, a vremenom bi se liberalizacija proširila i na usluge. Pored ovoga, sporazumima
se predvidela i eliminacija necarinskih barijera u kratkom roku. Sa ciljem stimulisanja regionalne
integracije i razvoja zemalja Balkana, Evropska unija je balkanskim zemljama 2000. godine pružila
unilateralno asimetrične trgovinske koncesije, takozvane Autonomne trgovinske mere, koje su se
odnosile na 95% proizvoda u razmeni. Predviđeno je da mere važe do potpisivanja sporazuma o
pridruženju zemalja Balkana EU, a najkasnije do 2005. godine, ali je njihova važnost produžena do
2010. godine. Sporazumi o pridruživanju koje zemlje Balkana zaključuju sa EU nazivaju se
Sporazumi o stabilizaciji i pridruženju. Ovi sporazumi se zaključuju u okviru procesa stabilizacije i
pridruženja zemalja Jugoistočne Evrope Evropskoj uniji i predviđaju uspostavljanje zone slobodne
trgovine između zemalja potpisnica sa jedne strane i EU sa druge strane. Procesu liberalizacije
trgovine u regionu JIE pridružila se Moldavija (2002) i u ime Kosova UNMIK, tako da je do 2004.
godine kompletirana mreža od 32 bilateralna trgovinska sporazuma kojima je liberalizovana
trgovina u okviru regiona Jugoistočne Evrope. Usled problema u primeni ovih sporazuma od strane
carinskih organa zemalja u regionu (bilo je problematično administrirati tako veliki broj sporazuma;
nepoštovanje sporazuma od strane nekih zemalja i slično), došlo se na ideju da se mreža bilateralnih
trgovinskih sporazuma zameni jedinstvenim Sporazumom o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj
Evropi. Hrvatska je predložila da se ovaj sporazum podvede pod već postojeći Centralnoevropski
sporazum o slobodnoj trgovini – CEFTA. Međutim, pošto većina zemalja Jugoistočne Evrope nije
ispunjavala uslove propisane Deklaracijom iz Poznana za prijem u CEFTA-u, u Zagrebu je 2005.
godine usvojena nova Deklaracija za uslove prijema u CEFTA-u – Zagrebačka deklaracija, koja
redefiniše (odnosno ublažava) uslove prijema u novu CEFTA-u: 1. Potpisivanje sporazuma o
slobodnoj trgovini sa tadašnjim članicama CEFTA-e 2. Zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i
pridruženju sa EU 3. Članstvo ili posvećenost članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji
(posvećenost članstvu STO podrazumeva da se zemlja nalazi u procesu pristupanja, odnoso da je
spremna da poštuje pravila ove organizacije) Osim ublaženih uslova učlanjenja, osnovni CEFTA
sporazum je pretrpeo značajne izmene. Zbog toga se ovaj sporazum, koji se sada odnosi na zemlje u

26
Jugoistočnoj Evropi skraćeno naziva CEFTA 2006 (ili često nova CEFTA). Sporazum CEFTA 2006
je potpisan 2006. godine (primenjuje se od 2007.) od strane osam privreda Jugoistočne Evrope:
Albanija, BiH, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Moldavija, Srbija i Kosovo-UNMIK. Sporazum
se ne odnosi na Rumuniju i Bugarsku jer su one 1. januara 2007. godine postale članice EU.
Takođe, iz istog razloga, Hrvatska polovinom 2013. godine napušta članstvo CEFTA-e 2006, tako
da danas nova CEFTA broji sedam strana ugovornica sa Zapadnog Balkana. U novom sporazumu
nisu ponovo pregovarane trgovinske koncesije vezane za međusobnu robnu trgovinu zemalja
regiona Jugoistočne Evrope već su samo preuzete postojeće trgovinske koncesije ispregovarane
kroz bilateralne trgovinske sporazume. Značajan napredak CEFTA-e 2006 u odnosu na mrežu
bilateralnih sporazuma koji su postojali u regionu, ogleda se u sledećem: - Efikasnija je primena
sporazuma CEFTA 2006 jer se radi o jedinstvenom dokumentu a ne o sistemu 32 bilateralna
sporazuma; - Novi sporazum obezbeđuje veću pravnu sigurnost jer predviđa sistem za rešavanje
sporova – sporovi koji iskrsnu mogu se rešiti pravno i efikasno, za razliku od problema koji su
nastajali u slučaju sporova tokom važenja i primene bilateralnih sporazuma; - Nova CEFTA
omogućava kumulaciju regionalnog porekla, što znači da proizvodi koji su rađeni u više zemalja
regiona uživaju povlastice bescarinskog uvoza u Evropsku uniju; - Omogućena je i dijagonalna
kumulacija porekla roba (sabiranje odnosno kumuliranje regionalnog porekla sa evropskim
poreklom) što dozvoljava da uvezeni poluproizvodi iz Evropske unije mogu biti dorađeni i
bescarinski izvezeni u EU. Cilj CEFTA 2006 je stvaranje zone slobodne trgovine između potpisnica
sporazuma do kraja 2010. godine za robu, s tim što je predviđeno i uključivanje poljoprivrednih
proizvoda i usluga u ovaj aranžman. U februaru 2011. godine, potpisan je dodatni protokol koji
dalje liberalizuje trgovinu poljoprivrednim proizvodima u okviru integracije. Ovaj Sporazum u
stvari kreira subregionalnu trgovinsku integraciju u Evropi, na području Zapadnog Balkana, koja je
privremenog karaktera i koja će egzistirati dok sve zemlje ovog regiona ne postanu članice EU, kao
dominantne regionalne ekonomske integracije u Evropi. Sporazum se često smatra “predvorjem” za
poslovanje u EU. Kao ključna stavka Sporazuma CEFTA 2006 navodi se pravilo o dijagonalnoj
kumulaciji porekla roba, što znači da je omogućeno kumuliranje porekla robe više zemalja u
regionu – proizvod ili sirovina iz jedne CEFTA zemlje, dorađen ili obrađen u drugoj CEFTA zemlji
ima poreklo zemlje u kojoj je dorađen ili obrađen (u bilateralnim sporazumima se primenjivala
samo bilateralna kumulacija). Takođe, Sporazum predviđa kumulaciju porekla i izvan CEFTA-e, sa
zemljama EU, EFTA i Turskom, uz sledeće uslove: - da svaka od članica CEFTA-e 2006 ima
potpisan sporazum sa EU, EFTA ili Turskom; - da je taj sporazum baziran na panevropskim
pravilima; - da u okviru tog sporazuma postoji protokol koji dozvoljava takvu kumulaciju. Primena
dijagonalne kumulacije porekla robe je značajna jer povećava izvozni i investicioni kapacitet

27
regiona,rast njegove tehnološke opremljenosti i konkurentnosti a time i potreban nivo
osposobljenosti proizvoda za plasman na tržište EU, kao i u globalnim okvirima. Sporazum CEFTA
2006 omogućava širenje tržišta za sve proizvode, trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače,
proširuje i modernizuje domen slobodne trgovine, otvara veće tržište za trgovinu i investicije i
stvara institucije nadležne da upravljaju u ovoj oblasti. Predviđena je liberalizacija javnih nabavki i
privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po
preferencijalnom, povlašćenom tretmanu. Takođe, sporazumom je predviđeno i regulisanje prava
intelektuale svojine, zaštitne mere, rešavanje sporova i arbitraža. Ono što predstavlja bitnu razliku u
odnosu na raniju CEFTA-u kad je reč o članicama, jeste niži stepen razvijenosti privreda i političke
stabilnosti zemalja Jugoistočne Evrope, što može imati značajan uticaj na funkcionisanje zone
slobodne trgovine. U regionu još uvek postoje politički osetljiva nerazrešena pitanja, što upućuje na
potrebu veoma pažljivog stvaranja zone slobodne trgovine. Kao što se iz navedenog može
zaključiti, od osnivanja zone slobodne trgovine CEFTA 2006 se mnogo očekivalo. Prvo,
pretpostavljalo se da će doći do ubrzane liberalizacije trgovine robom i uslugama između članica,
što se ispostavilo da nije u potpunosti tačno. Osnovni razlog spore liberalizacije trgovine robom je
to što zemlje ovog regiona još uvek imaju mnogo nerešenih, pre svega političkih problema. S druge
strane, različit status ovih zemalja u procesu integracije u EU opredelio je i priliv finansijskih
sredstava i brzinu neophodnih ekonomskih reformi. Očekivalo se i da će ulaganja inostranog
kapitala biti mnogo intenzivnija i da će biti usmerena manje ka trgovinskom, a više ka proizvodnom
odnosno infromatičkom sektoru. Takođe, očekivalo se da će nova CEFTA, kao regionalna
integracija, privući mnogo više inostranog kapitala nego zemlje članice pojedinačno i da će dodatni
inostrani kapital ubrzati privredni rast i razvoj zemalja članica. Međutim, svetska ekonomska kriza
je usporila priliv finansijskih sredstava, pre svega greenfield investicija, produbila socijalna
raslojavanja i međusobne političke razmirice između zemalja članica. Pored ovoga, vrlo malo je
urađeno na rešavanju gorućeg problema celog regiona – korupcije. Od sporazuma CEFTA 2006 se i
pored prisutnih problema i teškoća u primeni, očekuju pozitivni efekti po razvoj zemalja u regionu.
Oni se ogledaju kroz: 1. Veću harmonizaciju trgovinskih odnosa u regionu, imajući u vidu da je
mreža brojnih bilateralnih sporazuma zbog različitih šema značajno komplikovala međusobne
trgovinske odnose, a samim tim i poslovanje preduzeća 2. Poboljšanje mehanizma za rešavanje
sporova do kojih može doći u toku primene Sporazuma, što je faktor veće sigurnosti liberalizacije
trgovine u regionu 3. Mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini između
zemalja u regionu i u trgovini regiona sa EU) 4. Otvaranje novih oblasti razvoja međusobnih
ekonomskih odnosa u pogledu liberalizacije trgovine uslugama, pitanja investicija, javnih nabavki,
prava intelektualne svojine 5. Međusobni odnosi članica moraju se rukovoditi pravilima STO i EU

28
– privredno sistemski ambijent Srbije ulazi u zonu prilagođavanja pravilima STO i EU, što
predstavlja snažan faktor predvidljivosti i transparentnosti za strane partnere, za strane ulagače ali i
za same privrednike (posebno kad se radi o malim i srednjim preduzećima koja su najosetljivija na
deficite u sistemskom okviru i na slabost institucija) 6. Na duži rok biće očigledne koristi zone
slobodne trgovine Jugoistočne Evrope po osnovu poboljšanja kvaliteta proizvoda, uvođenja
standarda u proizvodnji i trgovini, tehnološkog napretka Pored navedenog, cenovna konkurentnost
(niža cena proizvoda) na inostranim tržištima biće očigledna u kratkom roku, odnosno već u prvim
fazama spoljnotrgovinske liberalizacije (bilo da je reč o postupnom redukovanju ili potpunom
ukidanju carina u međusobnoj trgovini). Cenovna konkurentnost na inostranim tržištima biće
poboljšana po nekoliko osnova: 1. Sniženje (eliminacija) carina na izvozne proizvode; 2. Niži
administrativni troškovi po osnovu: pribavljanja izvozne dozvole, preobimne dokumentacije,
carinjenja; 3. Niže cene uvozne opreme i repromaterijala zbog sniženja (eliminacije) naših uvoznih
carina Kao problemi (prepreke, teškoće) koji usporavaju intenzivniju integraciju zemalja CEFTA
2006, obično se navode: - Necarinske barijere (definišu se kao mere i postupci država koje
narušavaju slobodnu svetsku trgovinu, bilo da je ograničavaju ili „neprirodno“ stimulišu, štite
domaću privredu od inostrane konkurencije, a čija primarna namera nije povećanje budžetskih
prihoda) – ne mogu se do kraja regulisati zakonima, vrlo je teško utvrditi sve faktore koji otežavaju
nesmetan protok robe, bilo da su ih zemlje namerno ili nenamerno uvele - Korupcija, uvozne
dozvole, tranzitni troškovi, atipični sertifikati - Slabost institucija i nesprovođenje donetih zakona
Srbija i tržište regiona CEFTA Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, tržište regiona CEFTA-e je
drugo po značaju (posle tržišta EU). Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je Srbija
u 2013. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA-e od 1,73 milijarde dolara, što je
rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i raznih gotovih proizvoda. Za posmatrani
period, izvoz Srbije iznosio je 2,72 milijarde dolara, a uvoz 988,9 miliona dolara. U zemlje CEFTA,
Srbija je u prethodnoj godini najviše izvozila žitarice, proizvode od žitarica, razne vrste pića, razne
gotove proizvode. Kad je reč o uvozu, najviše su zastupljeni bili gvožđe i čelik, električna energija,
kao i povrće i voće. Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani
suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi – i u 2012.godini je takođe ostvarila
suficit od oko 1,32 milijarde dolara. Kao što je već rečeno, zbog brojnih nerešenih problema između
zemalja članica, u primeni sporazuma CEFTA 2006 često dolazi do teškoća i zastoja. Navodimo dva
slučaja skorijeg datuma, koji su pogodili našu zemlju. Slučaj Makedonije Makedonija je 2013.
godine donela Uredbu o ograničenju uvoza pšenice i brašna (sa ciljem da uvoznici smanje uvoz
pšenice i brašna i da se povećaju kupovine makedonske pšenice i brašna). Nakon primene ove
nedozvoljene mere (nedozvoljena je jer se njome krši sporazum o slobodnoj trgovini) Srbija je

29
mesečno izvozila dva, tri, a nekad i četiri puta manje pšenice nego kad je izvoz bio slobodan.
Uprošćeno rečeno, ova Uredba je regulisala (ograničavala) uvoz pšenice i brašna na sledeći način:
za kilogram pšenice uvezene iz Srbije, makedonski uvoznik morao je da kupi 3kg domaće pšenice,
a za kilogram uvezenog brašna iz Srbije morao je da kupi 4kg domaće pšenice (što im naravno zbog
cena nije odgovaralo, pa su smanjivali svoj uvoz iz naše zemlje). Na inicijativu naše Vlade, CEFTA
je od Makedonije tražila da povuče uredbu kojom se krši Sporazum o slobodnoj trgovini. Slučaj
Albanije Albanija je septembara 2014. godine usvojila Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima,
čije odredbe diskriminišu samo proizvođače sa Balkana. Naime, kao uslov da bi se lek proizveden
na Balkanu registrovao za promet u Albaniji, potrebno je da, pored registracije u domicilnoj državi,
bude registrovan i u jednoj od zemalja EU (za ovo prilagođavanje novim zakonskim odredbama je
dat veoma kratak rok od 6 meseci). Na ovaj način, Albanija je postavila barijere slobodnoj trgovini
koje su u suprotnosti sa Sporazumom CEFTA 2006, sa Sporazumom o tehničkim preprekama u
trgovini STO i ratifikovanim sporazumima Srbije i Albanije. Spornim zakonom posebno su
pogođeni proizvođači iz Srbije (ali i proizvođači iz BiH i iz Makedonije). Zakonodavstvo Srbije
kojim je regulisana ova oblast, usklađeno je u potpunosti sa propisima EU, a proizvođači koji
prodaju lekove u Albaniji imaju EU GMP sertifikate i dokumentaciju potrebnu za registrovanje
lekova u skladu sa regulativom EU. To znači da nema nikakvog osnova da se proizvođačima iz
Srbije postavljaju dodatni uslovi za registraciju lekova. Trenutno je u Albaniji registrovano oko 110
lekova srpskih proizvođača, a 19 je u postupku registracije. Albansko tržište lekova vredno je oko
135 miliona evra na godišnjem nivou, s tim da sopstvenom proizvodnjom pokrivaju osam do devet
procenata. Srpski proizvođači učestvuju sa četiri miliona evra, sa tendencijom stalnog rasta. Tim
zakonom najviše su ugroženi "Hemofarm" i "Galenika", tržište Albanije im se zatvara, a tu su i
velika sredstva uložena u registraciju lekova, kao i u marketing na ovom tržištu. Privredna komra
Srbije u saradnji sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije i
Ministarstvom inostranih poslova čini sve kako bi se ova sporna odredba zakona stavila van snage.
Ako ne uspeju diplomatski pregovori, Srbija sprema adekvatne ekonomske kontramere. O sporu je
obaveštena i EU koja u ovom slučaju pruža podršku Srbiji, BiH i Makedoniji da što pre reše
problem i zaštite svoje izvoznike. Kao što je rečeno, albanski zakon primenjuje se od septembra
2014. godine, ali je balkanskim zemljama na koje se odredba odnosi dat rok od šest meseci da se
prilagode i njegova puna primena počinje prvog marta ove godine. Ostaje da se vidi da li će, kada i
kako ovaj problem biti rešen.

30
 Zaključak:

Nema sumnje da je CEFTA sporazum svojim članicama doneo višestruke koristi, kako u
proizvodnji i trgovini, tako i u prilagođavanju propisa i institucija principima slobodnog tržišnog
poslovanja. Možda i najbitnija stvar koju ovaj sporazum donosi, jeste dijagonalni sistem kumulacije
porekla, koji omogućava da se u finalni proizvod ugrađuju komponente proizvedene u bilo kojoj
zemlji zone bez plaćanja dodatnih carinskih dažbina. Ovo je dobar signal za strane investitore, jer se
ukidaju barijere koje su stvarali brojni bilateralni ugovori o slobodnoj trgovini. Naročito je važan
značajniji priliv SDI, ili strnih direktnih investicija. SDI predstavljaju veoma efikasno sredstvo
razvoja celih privreda, jer osim svežeg kapitala, donose i beneficije u vidu uvoza novih proizvodnih
tehnologija koje omogućavaju bolje iskorišćavanje svih prednosti privrede, kao što su kvalitetna
radna snaga i niski troškovi proizvodnje. Sve ovo, uz navedeni dijagonalni sistem kumulacije
porekla proizvoda, čini zemlje CEFTA sporazuma veoma atraktivnim za ulaganja stranih
investitora. Naravno da , kao i svaka dodatna liberalizacija tržišta i privrede uopšte, nosi sa sobom i
određene rizike ili opasnosti, ali su beneficije daleko veće, stoga je neophodno da se ne kasni sa
njegovom primenom, a na državi je da pravovremenim, dugoročnim planovima spreči eventualnu
pojavu štete po privredu države koja bi mogla nastati primenom ovog sporazuma, u privredi koja
nije dovoljno pripremljena za poslovanje na liberalizovanom svetskom tržištu.

31
 Literatura:
1. Vapa-Tankosić, J., Predavanja za studente FIMEK-a, Novi sad, 2010
2. Grandov, Z., Međunarodna ekonomija i globalizacija, Beograd: Beogradsko trgovačko
društvo, 2009
3. http://en.wikipedia.org/wiki/Central_European_Free_Trade_Agreement, 31.05.2010
4. http://www.pks.rs/Default.aspx?alias=www.pks.rs/cefta 31.05.2010
5. http://www.cefta2006.com/cefta-structures 31.05.2010

32