OSNOVNI PRINCIPI STO

Osnovni principi STO su:

y

Nediskriminacija i to kroz: o MFN (Most favorite nation) princip najpovla enije nacije o koji zna i izjedna en pristup tr i tu za sve tj. ukoliko se jednoj dr avi odobre povlastice moraju i svim ostalim dr avama lanicama STO (izuzeti za to su Sporazumi o slobodnoj trgovini, carinske unije i ekonomske integracije , koji moraju da se verifikuju u STO i zbog nefer trgovine damping, subvencije) o Nacionalni tretman koji podrazumeva isti tretman strane i doma e robe, pru ioca usluga, trgovinskih marki, patenata, prava na kopiranje Liberalizacija trgovine postepeno kroz pregovore i eliminacija necarinskih barijera (kvota, dozvola, i procedure). Predvidivost kroz o Transparentnost, sve informacije o propisima, procedurama u vezi sa trgovinom da su lako dostupne i razumljive. Zemlja lanica mora imati informativne punktove o Obavezivanje, to zna i da se e se voditi konsolidovana politika , da se ne e menjati carinske stope a ukoliko se menjaju mogu uz odre enu kompenzaciju o Promovisanje fer konkurencije ( damping, subvencije, javne nabavke ukoliko se forsiraju doma i ponu a .

Reciprocitet

Oblasti koje reguli u pravila STO U tri segmenta : o Trgovina robom GATT- 12 sporazuma smanjenje carina( konsolidacija ) i eliminacija necarinskih barijera o Trgovina uslugama GATT-smanjenje administrativnih barijera i restriktivne regulative. Trgovina uslugama bele i brz rast i usluge ine sve ve i deo izvoza , tako da u dru tvenom proizvodu zemalja lanica u estvuje preko 70%. Ovaj segment je manje regulisan od segmenta robe, jer je skoro uvr en u pregovore. Od zemlje lanice se tra i da prihvati sve principe. o Za tita prava intelektualne svojine

Najve i stepen liberalizacije je u oblasti turizma, finansija, telekomunikacija , poslovnih usluga (gde postoji 40 na ina pru anja usluge), dok je najmanji stepen liberalizacije u oblasti zdravstva, obrazovanja, audiovizuelnih usluga. vedska i Kanada ne pru aju nikakav vid liberalizacije u pogledu zdravstva i obrazovanja.

Oblasti koje reguli u pravila STO su :

y

y y

Mehanizam za re avanje sporova je fundamentalan jer doprinosi stabilnosti sistema i poverenja. Jedina globalna organizacija koja ima ovaj instrument je STO. Mehanizam ispitivanja / pra enja trgovinske politike gde je obaveza da se sve promene obave tavaju STO i to na svakih 6 godina. 2 Plurilateralna trgovinska sporazuma koja nisu prihvatile sve zemlje lanice a ti e se javnih nabavki, vazdu nog saobra aja itd.

Na kraju je istaknuto da samo lanstvo pru a mogu nosti da se na svetsko tr i te ulazi bez diskriminacije. Za ulazak u lanstvo, potrebno je pre svega izvr iti reformu zakonodavstva tj. smanjiti uticaj lobija u jednoj zemlji. Efekti ulaska u lanstvo kratkoro no gledalo su bolni jer prouzrokuju brojne probleme u pogledu prilago avanja tr i tu i smanjenja prostora za ekonomsku politiku, ali dugoro no posmatrano lanstvo u STO zna ajno pove ava op tu efikasnost ekonomije, kroz ja anje vladavine prava i pove anu konkurenciju i konkurentnost. Pregovori za lanstvo i dono enje odluke za pristupanje (koje se donose konsenzusom) su specifi ni za svaku zemlju. U mnogome zavisi od brzine izvr avanja reformi i same veli ine zemlje (manje zemlje po pravilu br e ulaze u lanstvo). Republika Sbija je podnela Memorandum o spolj notrgoviskom re imu 04.03. 2005.godine O ekuju se pitanja zemalja lanica tokom juna meseca (za sda su stigla pitanja samo zemalja lanica EU), o ekuju se pitanja SAD, Australije, Kanade . Tokom jula meseca o ekuje se plan zakonodavnih aktivnosti Republik e Srbije, a prvi sastanak Radne grupe za Srbiju multilateralni razgovori u septembru mesecu 2005. godine, kadaje planiran Ministarski skup u Hong Kongu u sklopu Doha pregovora koji su po eli 2001. godine i jo su u toku. U toku pregovora najva nije je ubediti lanove STO da su trgovinski i carinski sistem u skladu sa obavezama iz Sporazuma STO (uz odobravanje prelaznog perioda u nekim oblastima), istakao je gospodin Du ko Lopandi , kao i postizanje uravnote enog re enja u pitanju pristupa tr i tu roba i u sluga kojima bi se za titili klju ni sektori u skladu sa pravima STO.